POSLOVNIKO RADU GRADSKOG VEĆA("Sl. list grada Kragujevca", br. 23/2016) |
Poslovnikom o radu Gradskog veća (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća (u daljem tekstu: Veće) i radnih tela Veća kao i druga pitanja od značaja za rad Veća.
Veće je izvršni organ Grada, koje obavlja poslove lokalne samouprave utvrđene zakonom, Statutom grada Kragujevca, odlukama i drugim aktima Skupštine grada.
Veće čine Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, kao i 11 članova Veća koje bira Skupština grada, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Veće predstavlja i zastupa Gradonačelnik, kao predsednik Veća.
Zamenik Gradonačelnika je član Veća po funkciji.
Predsednik Veća:
- saziva i predsedava sednicama Veća,
- stara se o primeni Poslovnika o radu Veća,
- stara se o ostvarivanju javnosti rada Veća,
- stara se o koordiniranju rada Gradskih uprava,
- odgovoran je za zakonitost rada Veća,
- potpisuje akta koja donosi Veće,
- stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Veća,
- vrši i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Kragujevca, odlukama i drugim aktima Skupštine grada i Poslovnikom o radu Gradskog veća.
Predsednik Veća može da organizuje radne sastanke Veća radi načelnih razmatranja i zauzimanja stavova o pojedinim pitanjima iz delokruga rada Veća.
Veće ima sekretara.
Poslove sekretara Veća obavlja načelnik Gradske uprave nadležne za poslove gradonačelnika i Gradskog veća.
Sekretar Veća:
- se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Veća i njegovih radnih tela i rukovodi stručnim i administrativno-tehničkim poslovima vezanim za njihov rad,
- pomaže Gradonačelniku u radu,
- rukovodi službom nadležnom za poslove Veća,
- obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada, Odlukom o Gradskom veću, Poslovnikom i drugim aktima Veća.
III PRAVA I DUŽNOSTI ČLANA VEĆA
U vršenju svojih prava i dužnosti utvrđenih Zakonom, Statutom Grada i Odlukom o Gradskom veću, članovi Veća kolektivno rade i odlučuju.
Član Veća ima pravo i dužnost da učestvuje u radu Veća i da redovno prisustvuje sednicama ovog organa kao i druga prava utvrđena Zakonom, Statutom Grada, Odlukom o Gradskom veću i ovim Poslovnikom.
Član Veća je dužan da izvršava poslove i zadatke koje mu poveri Veće, zastupa stav Veća kao i da pokreće inicijative za rešavanje pitanja iz okvira nadležnosti Veća.
Dužnost člana Veća je da izvršava poslove za koje je zadužen od strane Veća.
Prilikom obavljanja poslova u okviru resornog zaduženja, svaki član Veća može da organizuje stalne i povremene radne sastanke i konsultacije sa predstavnicima gradskih organa, ustanova, javnih preduzeća i drugih organizacija čiji je osnivač Grad.
Član Veća je dužan da o održanim sastancima iz prethodnog stava ovog člana na adekvatan način, obavesti Predsednika Veća.
Na sednicama Skupštine grada, Veće predstavljaju predsednik i članovi Veća.
Član Veća za svoj rad odgovoran je predsedniku Veća i Skupštini grada.
Za razmatranje, pripremanje i davanje mišljenja o pitanjima iz nadležnosti Veća, preduzimanje odgovarajućih mera na usklađivanju rada organa i organizacija u postupku pripreme akata i materijala za sednicu Veća, praćenje izvršenja akata Veća, kao i izvršavanja zakona i drugih propisa iz svoje nadležnosti, Veće može da obrazuje stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela obrazuju se kao komisije, a povremena radna tela mogu nositi i druge nazive (saveti, radne grupe, odbori i sl.).
Stalna radna tela obrazuju se rešenjem Veća na period od četiri godine odnosno na vreme na koje je birano Veće, s tim što ista mogu biti razrešena pre isteka tog roka.
Predsednik stalnog radnog tela određuje se iz reda članova Veća.
Članovi radnih tela ne moraju biti iz reda članova Veća.
Povremena radna tela obrazuju se rešenjem Veća za razmatranje pojedinih pitanja iz nadležnosti Veća koja ne spadaju u delokrug stalnih radnih tela i njihov mandat prestaje izvršenjem posla i podnošenjem izveštaja Veću.
Rešenjem o obrazovanju stalnih, odnosno povremenih radnih tela utvrđuje se njihov naziv, nadležnost, sastav, način rada i broj članova, kao i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje radnog tela.
Sednicu radnog tela saziva predsednik radnog tela, po svojoj inicijativi ili na inicijativu većine članova radnog tela, a dužan je sednicu sazvati na zahtev predsednika Veća.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća i kada nisu članovi radnog tela. Za rad i odlučivanje na sednicama radnih tela Gradskog veća primenjuju se odredbe ovog Poslovnika.
Veće radi u sednicama.
Sednica Veća može biti:
- javna,
- elektronska i
- telefonska.
Sednice Veća (u daljem tekstu: sednica) održavaju se po potrebi, a obavezno jednom mesečno.
Sednicu saziva predsednik Veća po sopstvenoj inicijativi.
Sednica se može sazvati i na pisani zahtev, većine od ukupnog broja članova Veća i predsednika Skupštine grada.
Predsednik Veća je dužan da najkasnije u roku od 3 dana sazove sednicu na zahtev većine od ukupnog broja članova Veća ili predsednika Skupštine grada, ako se sazivanje sednice traži zbog utvrđivanja predloga odluke o budžetu.
O pripremanju sednice stara se predsednik Veća uz pomoć sekretara Veća.
Predsednik Veća saziva, predlaže dnevni red sednica i predsedava sednicama Veća.
Predsednik Veća saziva sednicu po pravilu pisanim putem.
Predsednik Veća sednicu može sazvati i na drugi pogodan način.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Veća da obavlja poslove iz stava 1. ovog člana, zamenjivaće ga zamenik Gradonačelnika.
Sednica se saziva najkasnije jedan dan pre njenog održavanja.
Sednica se može sazvati i na način kojim se obezbeđuje hitnost odlučivanja, po pravilu elektronskim putem a izuzetno telefonskim, kada za to postoje posebni razlozi.
Članovima Veća, uz poziv za sednicu, dostavlja se predlog dnevnog reda i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Materijali po tačkama za razmatranje dostavljaju se u elektronskom obliku.
Na sednicu se obavezno pozivaju članovi Veća, a mogu biti pozvani predsednik i zamenik predsednika Skupštine grada, predsednici odborničkih grupa, odbornici, načelnici Gradskih uprava, predstavnici drugih organa Grada, predstavnici preduzeća, organizacija, ustanova, privrednih društava čiji je osnivač Grad, predstavnici sredstava javnog informisanja kao i predstavnici drugih subjekata.
Načelnicima Gradskih uprava, predsednicima odborničkih grupa, odbornicima, javnim preduzećima, ustanovama i drugim društvenim organizacijama, privrednim društvima, i dr. dostavljaju se materijali samo za tačke dnevnog reda, radi kojih su pozvani.
Predlog dnevnog reda, na osnovu izveštaja sekretara o pristiglim materijalima utvrđuje predsednik Veća odnosno, u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti zamenik Gradonačelnika.
U predlog dnevnog reda mogu se uvrstiti samo materijali koji su pripremljeni u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno drugog akta Veća kojim se uređuje način pripremanja i dostavljanja akata Veću.
Materijale za sednice pripremaju nadležne Gradske uprave, organizaciona jedinica nadležna za poslove Veća, drugi organi Grada, preduzeća, ustanove, organizacije, privredna društva čiji je osnivač Grad, kao i drugi ovlašćeni predlagači u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama organa Grada i drugim propisima (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač).
Preduzeća, ustanove, udruženja i druge organizacije dostavljaju materijal Veću preko nadležnih Gradskih uprava, koje pripremaju predloge akata i upućuju Veću.
Materijal za sednicu može da pripremi i isti dostavi Veću, kako Gradonačelnik tako i svaki član Veća. Pomoć u pripremi materijala za Veće Gradonačelniku pruža Gradska uprava nadležna za poslove gradonačelnika a članu Veća Gradska uprava nadležna za pitanje koje je predmet materijala koji se priprema za sednicu Veća.
Materijal za sednicu obavezno se dostavlja u formi u kojoj ga Veće donosi, sa obrazloženjem.
Materijal iz stava 2. i 4. ovog člana obavezno se dostavlja uz dopis ovlašćenog predlagača iz koga se jasno vidi ko je sačinio materijal, na osnovu kog propisa i koje lice je određeno za predstavnika predlagača na sednici Veća.
Materijali iz stava 2. i 4. ovog člana obavezno se dostavljaju Veću u pet pisanih primeraka i u elektronskom obliku.
Akt koji Veće predlaže Skupštini Grada ovlašćeni predlagač Veću dostavlja u formi nacrta.
Akt koji donosi Veće, dostavlja se u formi predloga.
Nacrti, odnosno predlozi akata koji se kao materijali upućuju na sednicu obavezno sadrže:
- pravno formulisan tekst u obliku u kome akt treba da bude donet,
- obrazloženje koje mora da sadrži zakonski osnov, razloge za donošenje akta, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta i dokaz o raspoloživim sredstvima u budžetu grada,
- pregled odredaba odluke koje se menjaju, odnosno dopunjuju ako se predlože odluke o izmenama odnosno dopunama.
Uz predloge ugovora, obavezno se dostavlja i mišljenje, odnosno saglasnost Gradskog pravobranilaštva ukoliko ono nije predlagač ugovora.
Predsednik Veća, odnosno u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti, zamenik Gradonačelnika otvara sednicu i utvrđuje da li postoji kvorum za rad i odlučivanje (u daljem tekstu: kvorum).
Kvorum postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Veća.
Sednici mogu da prisustvuju samo lica koja su pozvana.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum, predsednik Veća odnosno zamenik predsednika Veća odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat. O odlaganju sednice pisano se obaveštavaju samo odsutni članovi Veća.
Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju, kada se u toku trajanja sednice utvrdi da nije prisutna većina članova Veća potrebna za punovažan rad.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.
Usvajanje zapisnika sa elektronske ili telefonske sednice vrši se na sledećoj sednici (javnoj, elektronskoj ili telefonskoj) tako što se članovi Veća posebno izjašnjavaju o njegovom usvajanju.
Ukoliko ima primedaba na zapisnik iz stava 2. ovog člana o njegovom usvajanju članovi Veća će odlučivati na prvoj sledećoj sednici.
O primedbama na zapisnik, Veće odlučuje bez rasprave.
Dnevni red sednice utvrđuju članovi Veća glasanjem.
Pre utvrđivanja dnevnog reda predsednik Veća kao i svaki član Veća ima pravo da predloži izmene ili dopune predloženog dnevnog reda. Izmene ili dopune dnevnog reda takođe, može da predloži načelnik Gradske uprave.
Veće se izjašnjava posebno o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim i o predloženom dnevnom redu u celini.
Razmatranje i odlučivanje na sednici Veća vrši se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Na početku razmatranja i odlučivanja predstavnik predlagača obrazlaže predlog u izlaganju koje ne može biti duže od pet minuta.
Izlaganje treba da bude konkretno i sažeto, bez ponavljanja podataka sadržanih u pisanom materijalu dostavljenom uz poziv za sednicu.
Diskusija članova Veća po tački dnevnog reda ne može biti duža od 10 minuta.
Kada usled obimnosti dnevnog reda ili drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda u zakazani dan, Veće može odlučiti da se sednica prekine i da se zakaže nastavak u određeni dan i sat o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni članovi.
Javne sednice se zapisuju na audio-snimcima koji se čuvaju na file serveru Gradske uprave u čijoj nadležnosti je upravljanje informacionim sistemom.
Sa sednice se pravi izvod iz zapisnika koji se dostavlja članovima Veća uz poziv za narednu sednicu, bilo da se radi o redovnoj sednici ili sednici koja se zbog hitnosti odlučivanja održava elektronskim putem.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena odsutnih članova Veća, imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i imena učesnika u raspravi, rezultat glasanja o pojedinim pitanjima.
Izvod iz zapisnika sa elektronske ili telefonske sednice sadrži: datum i vreme održavanja sednice, konstataciju da je sednicu sazvao elektronskim ili telefonskim putem predsednik Veća, imena lica koja su učestvovala u sednici, dnevni red koji je predočen članovima Veća, izjašnjavanje o predloženom dnevnom redu i odlučivanje o predloženim aktima, rezultat glasanja o predloženim aktima.
Izvod iz zapisnika potpisuje sekretar Veća.
O izvodu iz zapisnika se stara sekretar Veća.
Po zaključivanju rasprave po tački utvrđenog dnevnog reda, Veće prelazi na odlučivanje.
Veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja članova Veća, kada se radi o:
- utvrđivanju predloga Statuta grada Kragujevca,
- utvrđivanju predloga Odluke o budžetu grada Kragujevca,
- utvrđivanju predloga urbanističkih planova.
U ostalim slučajevima Veće odlučuje većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova Veća.
Glasanje se vrši javno, dizanjem ruke.
Kada se glasa, predsednik Veća prvo poziva članove da se izjasne ko je "za", a zatim ko je "protiv" i ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsednik Veća zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Veće u vršenju poslova iz svoje nadležnosti donosi: odluke, poslovnik, pravilnike, naredbe, uputstva, rešenja, zaključke, preporuke, planove, programe i druga akta u skladu sa zakonom, statutom, Odlukom o Gradskom veću i ovim Poslovnikom.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Veća.
Poslovnikom se uređuju pitanja od značaja za organizaciju i rad Veća, i radnih tela čiji je osnivač Veće.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona, odluka i drugih propisa Grada radi njihovog izvršavanja.
Naredbom se radi izvršavanja pojedinih odredaba odluka i drugih propisa naređuje ili zabranjuje postupanje u određenoj situaciji koja ima opšti značaj.
Uputstvom se propisuje način rada i vršenja poslova organa Grada, preduzeća, ustanova ili drugih organizacija u izvršavanju pojedinih odredbi odluka i drugih propisa.
Rešenjem se odlučuje o pojedinačnim pravima, obavezama i pravnim interesima lica u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama Skupštine grada i odlukama Gradskog veća.
Zaključkom se odlučuje o proceduralnim pitanjima, o prihvatanju određenih predloga, utvrđuju stavovi o tome, šta, kako i na koji način treba ubuduće postupati u pojedinačnim pitanjima, odnosno stvarima, inicira donošenje odluka, odnosno drugog opšteg ili pojedinačnog akta.
Akta Veća potpisuje predsednik Veća, a tačnost prepisa overava sekretar Veća.
Opšti akti koje donosi Veće objavljuju se u "Službenom listu grada Kragujevca".
O objavljivanju akata Veća stara se sekretar Veća.
Rad Veća je javan.
Za javnost rada Veća, odgovoran je predsednik Veća.
Javnost rada obezbeđuje se pozivanjem predstavnika sredstava javnog informisanja na sednice Veća, izdavanjem saopštenja za javnost sa održanih sednica, održavanjem konferencija za štampu ili na drugi način kojim se obezbeđuje da rad Veća bude dostupan javnosti.
Veće može dati službeno saopštenje za štampu i druga sredstva javnog informisanja sa održanih sednica ili povodom pitanja vezanih za rad i odlučivanje Veća koja se odnose na konkretne slučajeve, odnosno situacije.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba za poslove informisanja u saradnji sa nadležnom Gradskom upravom, a odobrava ga predsednik Veća.
Donošenjem Ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Gradskog veća ("Službeni list grada Kragujevca", br. 22/09 - prečišćen tekst, 15/11 i 26/15).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kragujevca".