ODLUKAO ZAŠTITNIKU GRAĐANA GRADA VALJEVA("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 12/2016) |
Ovom odlukom ustanovljava se Zaštitnik građana za teritoriju grada Valjeva i uređuje njegova nadležnost i ovlašćenja, izbor i prestanak dužnosti, način postupanja i druga pitanja od značaja za njegov rad.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem gradskih uprava grada Valjeva i javnih službi čiji je osnivač grad Valjevo (u daljem tekstu: organi uprave), ako se radi o povredi propisa i opštih akata grada Valjeva.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u svom radu i za svoj rad odgovara Skupštini grada Valjeva (u daljem tekstu: Skupština grada) u skladu sa odredbama ove odluke.
U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, Zaštitnik građana postupa na osnovu Ustava, zakona i drugih propisa.
Osnovni principi delovanja Zaštitnika građana su zakonitost, nepristrasnost, nezavisnost i pravičnost.
Sedište Zaštitnika građana je u Valjevu.
Zaštitnik građana ima svoj pečat.
Pečat Zaštitnika građana je okruglog oblika u čijoj sredini je grb Republike Srbije sa tekstom ispisanim na srpskom jeziku, ćirilicom Republika Srbija, Grad Valjevo, Zaštitnik građana grada Valjeva.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi odluka i drugih opštih akta grada Valjeva.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine grada, Gradonačelnika grada Valjeva (u daljem tekstu: Gradonačelnik) i Gradskog veća grada Valjeva (u daljem tekstu: Gradsko veće).
Zaštitnik građana je ovlašćen da podnese inicijativu za izmenu ili dopunu propisa iz nadležnosti Skupštine grada ovlašćenom predlagaču ako smatra da do povrede prava građana dolazi zbog nedostataka u tim propisima, kao i da inicira donošenje novih propisa kada smatra da je to od značaja za ostvarivanje i zaštitu prava građana.
Ovlašćeni predlagač je obavezan da razmatra inicijative koje podnosi Zaštitnik građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da u postupku pripreme propisa daje mišljenje na predlog istih, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine grada i njenih radnih tela.
Zaštitnik građana podnosi inicijativu za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka i drugih opštih akata iz nadležnosti Skupštine grada, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana je ovlašćen da javno preporuči razrešenje funkcionera u organu uprave koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna ili druga šteta većih razmera.
Ukoliko utvrdi da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivičnog ili drugog kažnjivog dela, Zaštitnik građana je ovlašćen da nadležnom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivičnog, prekršajnog ili drugog odgovarajućeg postupka.
Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji vodi odnosno za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.
Predsednik Skupštine grada, Gradonačelnik, članovi Gradskog veća i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Zaštitnik građana ima pravo da pružanjem dobrih usluga, posredovanjem i davanjem saveta i mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti deluje preventivno, u cilju unapređenja rada organa uprave i unapređenja zaštite ljudskih sloboda i prava.
Zaštitnik građana je dužan da i nakon prestanka funkcije čuva kao tajnu podatke do kojih dođe u vršenju svoje funkcije.
3. IZBOR I PRESTANAK DUŽNOSTI ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Zaštitnika građana postavlja Skupština grada na predlog Gradskog veća.
Zaštitnik građana se postavlja na period od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno postavljeno na ovu funkciju.
Za Zaštitnika građana može biti postavljen državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:
1) da je diplomirani pravnik;
2) da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima;
3) da ima položen pravosudni ispit ili stručni ispit za rad u organima državne uprave;
4) da uživa moralni i profesionalni ugled u svojoj sredini;
5) da nije osuđivan za dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ove funkcije.
Zaštitnik građana pre stupanja na dužnost polaže zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom grada Valjeva i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda."
Zaštitnik građana polaže zakletvu pred Skupštinom grada, po pravilu na istoj sednici na kojoj je postavljen.
Sa funkcijom Zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Zaštitnik građana ne može biti član političke stranke.
Zaštitnik građana ima položaj funkcionera u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa u vršenju javnih funkcija i na njega se u celini primenjuju odredbe tog zakona.
Danom stupanja na dužnost Zaštitniku građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, odnosno dužnosti ili poslovi koje je do tada obavljao, ako su suprotni odredbama ove odluke, kao i članstvo u političkim strankama.
Zaštitnik građana ne može biti pozvan na odgovornost zbog mišljenja, kritike ili predloga koji je dao u vršenju svoje funkcije.
Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode.
Funkcija Zaštitnika građana prestaje u sledećim slučajevima:
1) istekom mandata, ako ne bude ponovo izabran;
2) smrću;
3) ostavkom;
4) gubitkom državljanstva, što se utvrđuje na osnovu akta nadležnog državnog organa;
5) ispunjenjem uslova za penziju u skladu sa zakonom;
6) nastupanjem trajne fizičke ili mentalne nesposobnosti za obavljanje funkcije, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
7) razrešenjem.
Zaštitnika građana razrešava Skupština grada, na predlog Gradskog veća ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika.
Zaštitnik građana može biti razrešen u sledećim slučajevima:
1) ako nestručno i nesavesno obavlja funkciju;
2) ako obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost, ako obavlja drugu dužnost ili posao koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost ili ako postupa suprotno zakonu kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije;
3) ako bude pravosnažno osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije.
Skupština grada može na predlog Gradskog veća ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika doneti odluku o suspenziji Zaštitnika građana u slučaju:
1) ako je protiv njega određen pritvor;
2) ako je osuđen za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje funkcije, a presuda nije postala pravosnažna.
Skupština grada će, na predlog Gradskog veća ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika, bez rasprave, ukinuti odluku o suspenziji čim prestanu razlozi za suspenziju.
U slučaju prestanka funkcije Zaštitnika građana iz razloga navedenih u članu 18. tačka 1) - 6) ove odluke, Skupština grada bez rasprave donosi odluku kojim konstatuje da su se stekli uslovi za prestanak funkcije.
Pravne posledice prestanka funkcije nastupaju narednog dana od dana donošenja odluke iz stava 1. ovog člana.
Postavljenje novog Zaštitnik građana izvršiće se najkasnije u roku od tri meseca od dana prestanka funkcije ranijeg Zaštitnika građana.
4. NAČIN POSTUPANJA ZAŠTITNIKA GRAĐANA
Zaštitnik građana pokreće postupak po pritužbi građana ili po sopstvenoj inicijativi.
Svako fizičko ili pravno, domaće ili strano lice koje smatra da su mu aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena prava može da podnese pritužbu Zaštitniku građana.
Ako se radi o povredi prava deteta, pritužbu iz stava 1. ovog člana u ime maloletnog lica može podneti njegov roditelj, odnosno zakonski zastupnik, a ako se radi o povredi prava pravnog lica, pritužbu može podneti lice ovlašćeno za zastupanje tog pravnog lica.
Ako je pritužbu podnelo lice čija prava nisu povređena ili ugrožena (udruženje građana, nevladina organizacija i dr.), za započinjanje postupka potrebna je saglasnost lica čije je pravo povređeno.
Pre podnošenja pritužbe podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.
Zaštitnik građana će uputiti podnosioca pritužbe na pokretanje odgovarajućeg pravnog postupka, ako je takav postupak predviđen, a neće pokretati postupak dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva.
Izuzetno, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva, ako bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na posebno nekorektan odnos organa uprave prema podnosiocu pritužbe i neblagovremen rad organa uprave.
Zaštitnik građana neće postupati po anonimnim pritužbama.
Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, Zaštitnik građana može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.
Pritužba se podnosi u pisanoj formi, uključujući sve oblike elektronske komunikacije ili usmeno na zapisnik i na podnošenje pritužbe se ne plaća nikakva taksa niti naknada.
Pritužba se može podneti najkasnije u roku od jedne godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.
Pritužba sadrži naziv organa na čiji se rad odnosi, opis povrede prava, činjenice i dokaze koji potkrepljuju pritužbu, podatke o tome koja su pravna sredstva iskorišćenja i podatke o podnosiocu pritužbe.
Zaštitnik građana je dužan da postupi po svakoj pritužbi osim:
1) ako predmet na koji se odnosi pritužba ne spada u nadležnost Zaštitnika građana;
2) ako je pritužba podneta nakon isteka roka za podnošenje;
3) ako je pritužba podneta pre upotrebe svih raspoloživih pravnih sredstava, a nisu ispunjeni uslovi iz člana 25. stav 3. ove odluke;
4) ako je pritužba anonimna, osim u slučaju iz člana 25. stav 5. ove odluke;
5) ako pritužba ne sadrži potrebne podatke za postupanje, a podnosilac nedostatak ne otkloni ni u naknadnom roku određenom za dopunu pritužbe, niti se obrati službi Zaštitnika građana;
6) ako je pritužba podneta od strane neovlašćenog lica.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, Zaštitnik građana će odbaciti pritužbu.
U slučaju odbacivanja pritužbe, osim kad je pritužba anonimna, Zaštitnik građana je dužan obavestiti podnosioca uz navođenje razloga za odbacivanje.
Protiv odluke Zaštitnika građana o odbacivanju pritužbe ne mogu se koristiti pravna sredstva.
Ako Zaštitnik građana primi pritužbu koja se odnosi na povredu republičkog zakona, drugog propisa ili opšteg akta, dostaviće takvu pritužbu, bez odlaganja, Zaštitniku građana Republike Srbije.
Ako podnosilac u pritužbi ukazuje istovremeno na povredu zakona, drugog propisa ili opšteg akta Republike Srbije i na povredu propisa ili opšteg akta grada Valjeva, Zaštitnik građana postupaće po njoj u delu svojih nadležnosti, a kopiju pritužbe će proslediti Zaštitniku građana Republike Srbije radi postupanja u delu njegovih nadležnosti.
Kad Zaštitnik građana odluči da pokrene postupak po pritužbi, obavestiće o tome podnosioca pritužbe i organ uprave na čije se postupanje pritužba odnosi.
Zaštitnik građana, u svakom predmetu za koji je odlučio da pokrene postupak, pribavlja stav organa uprave na čije se postupke predmet odnosi.
Organ uprave je dužan da obavesti Zaštitnika građana o svom stavu u roku koji mu Zaštitnik građana odredi, a koji ne može biti kraći od 8 niti duži od 30 dana od dana prijema obaveštenja Zaštitnika građana o pokretanju postupka.
Organ uprave je dužan da Zaštitniku građana, na njegov zahtev, stavi na raspolaganje i uvid sve podatke i obaveštenja iz svoje nadležnosti, bez obzira na nivo tajnosti dokumenta i da mu omogući da sprovede postupak ispitivanja.
Organ uprave je dužan da dostavi Zaštitniku građana, na njegov zahtev, kopije svih traženih spisa i dokumenata, podatke, obaveštenja i objašnjenja, u roku koji on odredi, a koji ne može biti duži od 15 dana.
Zaštitnik građana može da uzima izjave od funkcionera, kao i zaposlenih u organima uprave kada je to potrebno za razjašnjenje slučaja i utvrđivanje činjeničnog stanja. Pod uzimanjem izjave podrazumeva se kako uzimanje izjave na zapisnik tako i traženje pisane izjave o okolnostima spornog slučaja.
Ukoliko organ uprave ne postupi u skladu sa zahtevom Zaštitnika građana iz prethodnog člana, Zaštitnik građana će o tome obavestiti Skupštinu grada.
Kada Zaštitnik građana utvrdi da nema povrede prava i drugih nepravilnosti u radu ili je povreda u toku postupanja otklonjena, obavestiće o tome podnosioca pritužbe i organ uprave čiji je rad bio predmet ispitivanja.
Protiv odluke Zaštitnika građana o odbijanju zahteva ne mogu se koristiti pravna sredstva.
Ako Zaštitnik građana u postupku utvrdi postojanje povrede prava lica ili druge nepravilnosti u radu organa uprave, uputiće preporuku organu o tome kako bi uočeni nedostatak trebalo otkloniti i o tome obaveštava Skupštinu grada.
Organ uprave je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana dobijanja preporuke, obavesti Zaštitnika građana o tome da li je postupio po preporuci i otklonio nedostatak, odnosno da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije postupio po preporuci.
Izuzetno, ako postoji opasnost da će zbog neotklanjanja nedostataka, prava podnosioca pritužbe biti trajno i znatno oštećena, Zaštitnik građana u svojoj preporuci organu uprave može utvrditi i kraći rok za otklanjanje nedostataka, s tim što taj rok ne može biti kraći od 8 dana.
Ako organ uprave ne postupi po preporuci Zaštitnik građana može o tome obavestiti javnost, Skupštinu grada, a može i da preporuči utvrđivanje odgovornosti lica koji rukovodi organom uprave.
Zaštitnik građana može postupiti i po sopstvenoj inicijativi kada na osnovu sopstvenog saznanja ili saznanja dobijenih iz drugih izvora, uključujući izuzetno i anonimne pritužbe, oceni da je aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave došlo do povrede ljudskih sloboda i prava.
Odredbe člana 30. do 34. ove odluke shodno se primenjuju i na postupak koji Zaštitnik građana pokrene po sopstvenoj inicijativi.
Zaštitnik građana podnosi redovan godišnji izveštaj Skupštini grada u kome se navode podaci o aktivnostima u prethodnoj godini, podaci o uočenim nedostacima u radu organa uprave, kao i predlozi za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
Izveštaj o radu podnosi se najkasnije do 15. marta tekuće godine za prethodnu godinu i objavljuje se u "Službenom glasniku grada Valjeva", a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
U toku godine Zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba ili na zahtev Skupštine grada.
Zaštitnik građana ima pravo na platu.
Za obračun i isplatu plate Zaštitnika građana primenjuje se koeficijent koji utvrdi nadležno stalno radno telo Skupštine grada.
Zaštitnik građana ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa propisima kojima su ova pitanja uređena za postavljena lica u organima grada.
6. SREDSTVA ZA RAD I ORGANIZACIJA RADA
Sredstva za rad Zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu grada Valjeva.
Zaštitnik građana sačinjava predlog sredstava za narednu godinu radi uključivanja u predlog budžeta grada Valjeva, s tim što predlog mora biti sačinjen po metodologiji i kriterijumima koji važe za ostale budžetske korisnike.
Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika građana.
Na zaposlene u stručnoj službi Zaštitnika građana primenjuju se propisi kojima se uređuju radni odnosi zaposlenih u organima lokalne samouprave.
Zaštitnik građana neće postupati po slučajevima nastalim pre početka primene ove odluke.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva", a primenjuje se počev od prvog januara 2017. godine.