STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA GRADA VALJEVA ("Sl. glasnik grada Valjeva", br. 11/2016 - sveska 1)

 

I UVOD

Upravljanje rizicima je zakonska obaveza i neizostavan element dobrog upravljanja.

Upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati negativan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava, sa zadatkom da se ostvare ciljevi organizacije, odnosno da pruže razumno uveravanje da su rizici za postizanje ciljeva ograničeni na prihvatljiv nivo.

Rizik je određen kao potencijalni događaj i situacija koji mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava. Rizik se takođe može definisati i kao pretnja uspešnom ostvarivanju ciljeva, odnosno, sve što predstavlja pretnju po ostvarenje ciljeva, programa ili pružanja usluga građanima smatra se rizikom.

Osim posmatranja rizika u negativnom smislu, potrebno je razmotriti prilike za iskorišćavanje pozitivnog učinka pojave određenog rizika odnosno okolnosti koje nude pozitivne prilike. Izgubljene mogućnosti takođe se smatraju rizikom. Ovaj tip rizika se odnosi na razvoj i modernizaciju gradskih uprava i njenih aktivnosti, odnosno prilagođavanje novim okolnostima i očekivanjima.

Kako bi upravljanje rizicima postalo sastavni deo procesa planiranja, prilikom izrade svih planskih dokumenata kojima se utvrđuju strateški i operativni ciljevi, razmatraju se rizici koji mogu uticati na njihovu realizaciju. Ciljevi sadržani u strateškim, operativnim ili finansijskim planskim dokumentima polazna su osnova za utvrđivanje rizika organa grada i njihovih organizacionih jedinica.

Strategija ocrtava ciljeve i koristi od upravljanja rizicima, odgovornosti za upravljanje rizicima i daje pregled okvira koji će se uspostaviti kako bi se uspešno upravljalo rizicima. Strategija, takođe, predstavlja sveobuhvatni okvir za podršku osobama odgovornim za sprovođenje strateških planova. Upravljanje rizicima postaje nužnost i potreba u procesu planiranja i donošenja odluka, ali i jedan od alata za poboljšanje efektivnosti poslovanja na svim nivoima. Strategija se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni, a kontrole koje služe za svođenje rizika na prihvatljiv nivo moraju biti analizirane i ažurirane najmanje jednom godišnje.

II SVRHA I CILJEVI

Svrha ove strategije je poboljšati sposobnost ostvarivanja strateških i operativnih ciljeva grada Valjeva kroz upravljanje pretnjama i prilikama, i stvaranje okruženja koje doprinosi većem nivou kvaliteta, efektivnosti u svim aktivnostima i na svim hijerarhijskim nivoima u gradskim upravama.

Strategija ima za cilj:

1. Osigurati radno okruženje koje će davati podršku uspostavljanju procesa upravljanja rizicima;

2. Poboljšati efikasnost upravljanja rizicima u organima grada Valjeva;

3. Omogućiti da se steknu i poboljšaju veštine upravljanja rizicima;

4. Integrisati upravljanje rizicima u organizacionu klimu, kulturu i etiku organa grada Valjeva;

5. Osigurati da upravljanje rizicima obuhvata sva područja rizika;

6. Uspostaviti aktivnosti na efikasnijoj komunikaciji o rizicima;

7. Osigurati da upravljanje rizicima bude u skladu sa Strategijom razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji i Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.

III KORISTI OD UPRAVLJANJA RIZICIMA

Koristi od implementacije i sprovođenja procesa upravljanja rizicima su sledeće:

1. Bolje odlučivanje - sve odluke nose određeni stepen neizvesnosti. Upravljanje rizicima pomaže rukovodiocima da usklade njihove odluke s realnom procenom planiranih i neplaniranih konačnih rezultata;

2. Povećanje efikasnosti - prihvatanjem pristupa koji se temelji na rizicima, gradske uprave grada Valjeva mogu bolje odlučivati o načinu unapređenja sistema, raspoređivanju sredstava i postizanju bolje ravnoteže između prihvatljivog nivoa rizika i troška kontrole;

3. Bolje predviđanje i optimizacija raspoloživih sredstava - omogućava utvrđivanje ključnih rizika s kojima se suočavaju gradske uprave grada Valjeva;

4. Jačanje poverenja u upravljački sistem - upravljanje rizicima je nužan deo upravljačkog procesa, kojim se unapređuje proces planiranja, tako što se ističu ključni ciljevi i procesi i osigurava kontinuitet pružanja usluga;

5. Razvoj pozitivne organizacione kulture - razvoj kulture koja neće stvarati negativan stav prema rizicima.

IV PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Proces upravljanja rizicima koji uspostavlja grad Valjevo obuhvata:

a) utvrđivanje ciljeva

b) identifikovanje rizika

v) procena rizika

g) rešavanje rizika

d) praćenje i izveštavanje o rizicima.

a) Utvrđivanje ciljeva

Osnovni preduslov za upravljanje rizicima je postojanje ciljeva.

Ciljevi predstavljaju jasno definisane očekivane strateške i operativne rezultate koje grad Valjevo želi da ostvari. Postavljanje ciljeva pomaže u planiranju budućih aktivnosti, utvrđivanju prioriteta, efektivnoj raspodeli raspoloživih resursa i praćenju napretka u odnosu na postavljene ciljeve. U vezi sa tim, razmatraju se rizici i vrši upravljanje rizicima koji mogu uticati na ostvarenje utvrđenih ciljeva.

Na nivou grada Valjeva, u skladu sa Strategijom održivog razvoja grada Valjeva 2010.-2020. godine ("Službeni glasnik grada Valjeva", broj 10/10) utvrđeni su sledeći ciljevi:

• razvoj infrastrukture - unapređenje prostornog planiranja i infrastrukture (saobraćajne, elektroenergetske, vodovodne i kanalizacione, telekomunikacija);

• ekonomski razvoj - unapređenje ekonomije, preduzetništva, poljoprivrede, turizma i institucionalna podrška privlačenju investicija;

• društveni razvoj - unapređenje kvaliteta lokalne uprave, zdravstvene i socijalne zaštite, obrazovanja, kulture i sporta;

• zaštita životne sredine - unapređenje zaštite životne sredine i razvoj obnovljivih izvora energije.

U okviru ciljeva upravljanja rizicima u gradu Valjevu potrebno je definisati i izmeriti rizik koji nastaje u svakom poslovnom procesu i pojedinačnim aktivnostima, blagovremeno preduzeti mere kako bi se rizici umanjili ili otklonili, unaprediti mogućnosti prepoznavanja i otklanjanja rizika, i razvijati sistem praćenja, evaluacije i korekcije svih poslovnih procesa što bi omogućilo otklanjanje uočenih rizika.

b) Identifikovanje rizika

Ključna faza u upravljanju rizicima je identifikovanje rizika. Ona podrazumeva definisanje potencijalnih rizika za strateške i operativne ciljeve grada Valjeva i uzrok rizika, kao i potencijalne posledice rizika. Prilikom utvrđivanja rizika koristi se tipologija rizika prema kojoj su rizici podeljeni na pet glavnih tipova rizika.

Tipovi rizika odnose se na sledeća područja:

1. Eksterno okruženje:

- političke odluke i prioriteti okruženja (Narodna skupština, Vlada RS, EU i sl.),

- rizici makro okruženja (geopolitički, ekonomski, prirodne katastrofe i sl.),

- eksterni partneri (građani, udruženja, mediji, eksterni izvršioci usluga i sl.);

Planiranje, procesi i sistemi:

- strategija, planiranje, politika i interne odluke,

- upravljački, operativni i finansijski procesi,

- informacione tehnologije i ostali sistemi podrške;

Struktura zaposlenih:

- stručnost,

- interna organizacija posla (upravljanje, uloge i odgovornosti, delegiranje i sl.),

- etika i ponašanje u organizaciji posla ("ton sa vrha", prevara, sukob interesa i sl.),

- sigurnost zaposlenih, objekata i opreme;

Zakonitost i ispravnost:

- primenjivost, sveobuhvatnost i usklađenost postojećih zakona, propisa i pravila;

Komunikacije i informacije:

- metode i kanali komuniciranja,

- kvalitet i pravovremenost informacija.

U zavisnosti od grupe rizika, rukovodioci organa ili organizacionih jedinica grada Valjeva u saradnji sa zaposlenim odgovornim za upravljanje rizikom, identifikuju rizike koji su u vezi sa ciljevima iz njihove nadležnosti. Pri tome mogu koristiti razne metode utvrđivanja rizika, kao što su: izveštaji interne i eksterne revizije, informacije sadržane u analizama rukovodstva, radionice i upitnici za utvrđivanje rizika.

Gradske uprave grada Valjeva, za ciljeve iz svoje nadležnosti, utvrđuju rizike u obrascima za utvrđivanje i procenu rizika (Obrazac 2-Mapa poslovnih procesa i Obrazac obaveštavanja o riziku) i iste evidentiraju u Registar rizika, koji čine sastavni deo Pravilnika o finansijskom upravljanju i kontroli i Akta o mapiranju poslovnih procesa.

Imenovani koordinator za uspostavljanje procesa upravljanja rizicima (menadžer za rizike), na nivou gradskih uprava grada Valjeva, vodi i redovno ažurira Registre rizika na osnovu informacija načelnika gradskih uprava i rukovodioca odeljenja grada Valjeva.

v) Procena rizika

Procena rizika se vrši na osnovu procene verovatnoće pojave rizika i značaja njihovog uticaja.Za merenje rizika koriste se matrice rizika koje su prikazane na sledećim tabelama:

	GRANICE PRIHVATLJIVOSTI RIZIKA
			A	B	V
UTICAJ	Veliki	1	Rizici za dalje nadgledanje i upravljanje		Neprihvatljivi rizici, potrebne dodatne radnje, odgovori na rizik
	Umeren	2
	Mali	3	Prihvatljivi rizici, nisu potrebne dodatne radnje (rizici pod kontrolom)
	VEROVATNOĆA		Mala	Srednja	Velika
	UKUPNA IZLOŽENOST RIZIKU (STEPEN RIZIKA)		Nizak	Srednji	Visok

 

Izuzetno visoka	5	10	15	20	25
Visoka	4	8	12	16	20
Srednja	3	6	9	12	15
Niska	2	4	6	8	10
Veoma niska	1	2	3	4	5
Verovatnoća	Veoma nizak uticaj	Nizak uticaj	Srednji uticaj	Visok uticaj	Veoma visok uticaj

 

Za bodovanje verovatnoće i uticaja rizika koristi se skala za rangiranje rizika:

VEROVATNOĆA		Rangiranje
Izuzetno visoka	100% → Utvrđena prisutnost	5
Visoka	80% → Verovatna prisutnost	4
Srednja	60% → Moguća prisutnost	3
Niska	40% → Malo verovatna prisutnost	2
Veoma niska	20% → Prisutnost nije verovatna	1
UTICAJ / ZNAČAJ		Rangiranje
Izuzetno visok	100% → Veoma visok uticaj	5
Visok	80% → Priličan uticaj	4
Srednji	60% → Značajan uticaj kojim je moguće upravljati	3
Nizak	40% → Beznačajan uticaj	2
Veoma nizak	20% → Zanemarljiv uticaj	1

Na osnovu skale se vrši bodovanje svih identifikovanih rizika množenjem verovatnoće događaja sa uticajem rizika. Kod utvrđivanja granice prihvatljivosti rizika, za rizike koji se nalaze u poljima A2, A3 i B3, ne zahteva se dalje delovanje, rizike koji se nalaze u poljima A1, B2 i V3, potrebno je nadgledati i upravljati njima sve do polja A2, A3 i B3, ako je moguće, a za rizike koji se nalaze u poljima B1, V1 i V2, potrebne su dodatne radnje.

Cilj ove faze procesa je razvrstavanje rizika po prioritetima, kako bi se na rizike najvišeg stepena prioriteta moglo odgovoriti primenom adekvatnih mera kontrole. Prvo se odgovara na rizike koji su povezani sa najvećim gubicima, odnosno uticajem i najvećim stepenom verovatnoće nastanka, dok se rizici čija je verovatnoća nastanka manja, a negativan uticaj slabiji, samo evidentiraju i prate.

g) Rešavanje rizika

Ključni rizici na koje grad Valjevo prioritetno deluje su rizici koji:

- predstavljaju direktnu pretnju uspešnom završetku projekata, programa ili aktivnosti;

- mogu dovesti do značajnih finansijskih gubitaka;

- imaju za posledicu povredu zakona i drugih propisa;

- mogu uzrokovati štetu interesnim grupama grada (građani, dobavljači, Vlada RS, EU i dr.);

- dovode u pitanje sigurnost zaposlenih;

- mogu ozbiljno uticati na ugled grada Valjeva.

Verovatnoća i uticaj rizika se smanjuje izborom adekvatnog odgovora na rizik. Cilj upravljanja rizicima je smanjiti verovatnoću nastupanja potencijalnog događaja i njegov negativan učinak. Za svaki rizik treba izabrati jedan od sledećih odgovora na rizik:

1. izbegavanje rizika;

2. prenošenje rizika;

3. prihvatanje rizika;

4. podela rizika;

5. smanjivanje/ublažavanje rizika.

Podaci o postupanju po rizicima i odgovori na rizike biće sadržani u Registru rizika u kojem je definisan rok za izvršenje planiranih radnji i odgovorna osoba za sprovođenje potrebnih radnji.

d) Praćenje i izveštavanje o rizicima

Imajući u vidu da se okruženje u kojem grad Valjevo posluje stalno menja, neophodno je sprovoditi redovne aktivnosti praćenja i izveštavanja o rizicima. Time se procenjuje efikasnost upravljanja rizicima i potreba dodatnog uticaja na ublažavanje istih. Shodno tome, Registri rizika se ažuriraju godišnje u pogledu novih rizika, rizika koji su prihvaćeni, kao i rizika na koje se nije moglo delovati na planirani način.

Strategija upravljanja rizicima grada Valjeva se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni, kako bi se uskladila sa praksom i promenama u metodologiji upravljanja rizicima u javnom sektoru Republike Srbije.

V ODGOVORNOST I ULOGE ZA SPROVOĐENJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Upravljanje rizicima je jedna od najznačajnijih odgovornosti rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava. Rukovodioci na različitim nivoima upravljanja su odgovorni za određivanje i ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i za upravljanje rizicima i uvođenje adekvatnih mehanizama za njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo. Takođe, i svi zaposleni su uključeni u upravljanje rizicima i treba da budu svesni svoje odgovornosti u identifikovanju i upravljanju rizikom.

Uloga interne revizije u procesu upravljanja rizicima je nezavisna i objektivna. Interna revizija davanjem preporuka za poboljšanje poslovanja i podrške u procesu upravljanja rizicima ne isključuje isključivu odgovornost rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava za upravljanje rizicima.

Gradonačelnik grada Valjeva je odgovoran za određivanje strateških smernica i stvaranje uslova za nesmetano sprovođenje svih aktivnosti vezanih za upravljanje rizicima; obezbeđuje najviši nivo podrške za upravljanje rizicima; imenuje koordinatora za uspostavljanje procesa upravljanja rizicima u gradu Valjevu.

Načelnici gradskih uprava grada Valjeva obezbeđuju efikasno upravljanje rizicima kroz organizaciju; da se Registri rizika redovno prate i da se Strategija upravljanja rizicima redovno ažurira.

Načelnici odeljenja/službi promovišu kulturu upravljanja rizicima na svim nivoima; obezbeđuju da se upravljanje rizicima sprovodi u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima; obezbeđuju pravovremeno izveštavanje načelnika gradske uprave o rizicima; podstiču zaposlene na rešavanje rizika i iskorišćavanje prilika kojima će se ostvariti ciljevi.

Zaposleni u gradu Valjevu obezbeđuju identifikovanje rizika; prijavljuju rukovodiocu nove rizike; primenjuju i razvijaju nove kontrolne mehanizme u cilju ublažavanja rizika.

Koordinator za uspostavljanje procesa upravljanja rizicima u gradu Valjevu obezbeđuje da su svi rukovodioci upoznati sa potrebom uvođenja upravljanja rizicima i sa smernicama za upravljanje rizicima; sprovodi aktivnosti u vezi sa prikupljanjem podataka o rizicima i evidentiranjem podataka o rizicima u Registar rizika; i upravlja dokumentacijom u vezi s rizicima.

VI KOMUNIKACIJA I IZVEŠTAVANJE

Sva dokumentacija vezana za upravljanje rizikom u gradu Valjevu se obavlja u pisanoj formi, koristeći interni sistem dostave dokumenata. Svi učesnici u upravljanju rizikom su dužni da čuvaju dokumenta vezana za upravljanje rizikom iz svoje nadležnosti i u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Interna komunikacija je važna jer omogućava da svako razume ciljeve, rizike i svoje odgovornosti; omogućava saopštavanje i prenošenje iskustva ostalima koji se mogu sresti sa tim rizikom; omogućava da svi nivoi upravljanja primaju informacije o upravljanju rizicima koje će im omogućiti da planiraju radnje u odnosu na rizike.

Eksterna komunikacija sa drugim organizacijama o pitanjima rizika je takođe važna jer omogućava učenje o rizicima iz tuđih iskustava.

Izveštavanje o rizicima sprovodiće se jednom godišnje, kroz godišnje izveštaje o sistemu interne finansijske kontrole.

VII ZAVRŠNA ODREDBA

Ova Strategija stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Valjeva".