PRAVILNIK

O NADZORU KOJI SPROVODI KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI

("Sl. glasnik RS", br. 68/2016)

 

I UVODNE ODREDBE

1. Predmet uređivanja

Član 1

Ovim pravilnikom uređuju se:

1) bliži uslovi i način sprovođenja nadzora;

2) kriterijumi i postupak za izricanje i sprovođenje mera i sankcija.

2. Lica nad kojima se vrši nadzor

Član 2

U smislu ovog pravilnika učesnicima na tržištu kapitala nad čijim poslovanjem Komisija za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija) vrši nadzor (u daljem tekstu: subjekti nadzora) smatraju se:

1) investiciona društva, odnosno brokersko-dilerska društva, ovlašćene banke, lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članovi uprave, i drugi zaposleni kod tih društava;

2) fizička lica sa dozvolom koju je izdala Komisija;

3) organizatori tržišta i lica koja poseduju kvalifikovano učešće, članovi uprave i drugi zaposleni kod tih društava (regulisano tržište, multilateralna trgovačka platforma - MTP);

4) učesnici u trgovanju finansijskim instrumentom koji je uključen u trgovanje na regulisano tržište, odnosno MTP u Republici, na regulisano tržište u inostranstvu, odnosno u vezi s kojim je upućen zahtev za uključenje, bez obzira na to da li je ili nije došlo do transakcije na tom tržištu, odnosno transakcijama na OTC tržištu;

5) Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar) članovi uprave i drugi zaposleni kod Centralnog registra;

6) izdavaoci i javna društva;

7) organizator fonda za zaštitu investitora i članovi fonda;

8) društva za upravljanje investicionim fondovima i kastodi banke u smislu odredaba zakona kojim su uređeni investicioni fondovi;

9) sticaoci i drugi učesnici u postupku preuzimanja u smislu odredaba zakona kojim je uređeno preuzimanje akcionarskih društava;

10) druga lica u delu poslova koje obavljaju na tržištu kapitala u smislu odredaba zakona kojim je uređeno tržište kapitala, uključujući i nadzor nad licima koja suprotno odredbama Zakona o tržištu kapitala pružaju investicione i dodatne investicione usluge.

3. Propisi nad čijom primenom se vrši nadzor

Član 3

Pod nadzorom u smislu ovog pravilnika podrazumeva se nadzor nad primenom:

1) Zakona o tržištu kapitala (u daljem tekstu: Zakon) i propisa donetih na osnovu Zakona;

2) Zakona o investicionim fondovima i propisa donetih na osnovu ovog zakona;

3) Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i propisa donetog na osnovu ovog zakona i

4) Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

II NADZOR - VRSTE, PROCENA RIZIKA I PLAN NADZORA

1. Vrste nadzora

Član 4

Komisija sprovodi neposredni i kontinuirani nadzor.

Neposredni nadzor može biti redovan i vanredni, kontrolni i dopunski.

Član 5

Redovan neposredni nadzor sprovodi se po službenoj dužnosti na bazi procene rizika, a na osnovu godišnjeg plana nadzora Komisije.

Član 6

Vanredan neposredni nadzor sprovodi se:

1) kada Komisija u sprovođenju kontinuiranog nadzora utvrdi okolnosti koje ukazuju na značajno povećanje rizika od nastanka nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju subjekta nadzora;

2) na osnovu informacija iz predstavki i obaveštenja fizičkih i pravnih lica, subjekata nadzora ili drugih izvora informisanja, a koje ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti.

Predstavke, obaveštenja i drugi vidovi obraćanja lica iz stava 1. tačka 2. ovog člana moraju biti jasni i sadržati dovoljno podataka koji ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti.

Član 7

Kontrolni neposredni nadzor sprovodi se radi utvrđivanja da li su mere koje su naložene subjektu nadzora izvršene.

Komisija može odrediti sprovođenje kontrolnog neposrednog nadzora pre razmatranja izveštaja o otklanjanju utvrđenih nezakonitosti ili nepravilnosti subjekta nadzora.

Član 8

Dopunski nadzor sprovodi se radi utvrđivanja činjenica koje su od značaja za nadzor, a koje nisu utvrđene u redovnom, vanrednom ili kontrolnom nadzoru, s tim što se može izvršiti samo jedan dopunski nadzor, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od okončanja redovnog, vanrednog ili kontrolnog nadzora.

2. Postupak kontinuiranog nadzora

Član 9

U postupku kontinuiranog nadzora analizom izveštaja, obaveštenja i drugih podataka koje dostavljaju subjekti nadzora, utvrđuje se da li se podaci dostavljaju u propisanoj formi i rokovima, ispravnost dostavljenih podataka i zakonitost postupanja subjekata nadzora.

Član 10

Postupak kontinuiranog nadzora počinje prijemom izveštaja ili objavljivanjem izveštaja i obaveštenja.

Postupak kontinuiranog nadzora sprovodi se proverom blagovremenosti i potpunosti izveštaja i obaveštenja, po prijemu svakog izveštaja ili obaveštenja i sačinjava se izveštaj o tome da li je izveštaj blagovremen, da li sadrži sve propisane delove i da li iz njega proizilaze očigledne nepravilnosti i nezakonitosti.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na izveštaje primljene u obliku elektronskog dokumenta, ukoliko prijem i formalnu proveru izveštaja vrši odgovarajući informacioni sistem.

Član 11

Ukoliko se prilikom provere izveštaja i obaveštenja ne utvrde nezakonitosti i nepravilnosti o tome se sačinjava izveštaj koji može biti pojedinačni ili zbirni prema vrsti subjekta nadzora i izveštajnom periodu.

Ukoliko se prilikom provere izveštaja i obaveštenja ne može sa sigurnošću utvrditi postojanje nezakonitosti i nepravilnosti, pribavljaju se dodatne informacije ili izveštaji na osnovu kojih se sprovodi provera zakonitosti postupanja subjekta nadzora.

Kada se prilikom provere izveštaja i obaveštenja utvrde nezakonitosti i nepravilnosti čije se otklanjanje ne može odložiti radi obezbeđivanja urednog funkcionisanja tržišta kapitala ili zaštite investitora priprema se izveštaj shodno članu 29. ovog pravilnika sa predlogom mera.

Ukoliko se prilikom provere izveštaja i obaveštenja utvrde nezakonitosti i nepravilnosti koje ne ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana radi njihovog otklanjanja i izricanja mera sprovodi se postupak vanrednog neposrednog nadzora.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju u slučaju kada se utvrdi da bi izveštaj ili obaveštenje moralo biti objavljeno, ali nije objavljeno.

3. Procena rizika

Član 12

Komisija sprovodi nadzor zasnovan na proceni rizika nad investicionim društvima, društvima za upravljanje investicionim fondovima, organizatorom tržišta i Centralnim registrom.

Rizici predstavljaju mogućnost narušavanja pravednog, efikasnog i transparentnog tržišta kapitala i nastupanja štetnih posledica za investitore koje mogu nastati pružanjem investicionih usluga i aktivnosti i dodatnih usluga subjekata nadzora iz stava 1. ovog člana.

Član 13

U postupku procene rizika se identifikuju rizici koji nastaju u vezi sa pružanjem investicionih usluga i obavljanjem investicionih aktivnosti i dodatnih usluga od strane subjekata nadzora iz člana 12. stav 1. ovog pravilnika, upravljanjem društvom i unutrašnjim kontrolama.

Procenom rizika se utvrđuje verovatnoća nastupanja i značaj štetnih posledica koje mogu nastati u vezi sa pružanjem investicionih usluga i obavljanjem investicionih delatnosti i dodatnih usluga i dodeljuje se odgovarajući stepen rizika koji može biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritičan.

Na osnovu procene rizika vrši se određivanje rizičnog profila subjekata nadzora iz člana 12. stav 1. ovog pravilnika i utvrđuju se obim i učestalost sprovođenja neposrednog nadzora za subjekte nadzora.

4. Plan nadzora

Član 14

Plan sprovođenja neposrednog nadzora priprema se na osnovu procene rizika i donosi ga Komisija za narednu kalendarsku godinu do 15. decembra tekuće godine (u daljem tekstu: Plan nadzora).

Plan nadzora naročito sadrži:

1) određivanje subjekta nadzora kod kojih će se na osnovu utvrđenog rizičnog profila sprovoditi redovni neposredni nadzor u narednoj kalendarskoj godini, sa odgovarajućim informacijama od značaja za sprovođenje nadzora po oblastima i svakom od stepena rizika;

2) učestalost i obim sprovođenja neposrednog nadzora po subjektima nadzora;

3) planirane mere i aktivnosti preventivnog delovanja Komisije i planirane mere i aktivnosti za sprečavanje obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti neregistrovanih subjekata.

III POSTUPAK NEPOSREDNOG NADZORA

1. Nalog za nadzor

Član 15

Postupak neposrednog nadzora pokreće se izdavanjem naloga za nadzor.

Postupak neposrednog nadzora sprovodi ovlašćeno lice Komisije.

Nalog za nadzor sadrži: pravni osnov za sprovođenje neposrednog nadzora podatke o ovlašćenim licima koji vrše neposredni nadzor sa brojevima službenih legitimacija, podatke o subjektu nadzora, podatak vrsti neposrednog nadzora, podatak o predmeta neposrednog nadzora, planirano trajanje neposrednog nadzora; razloge za izostavljanje obaveštenja, ako postoje, broj, vreme i mesto izdavanja, potpis izdavaoca naloga i pečat.

Ako se u toku sprovođenja neposrednog nadzora utvrde okolnosti koje ukazuju na postojanje nezakonitosti i nepravilnosti u delu poslovanja subjekata nadzora koje nisu obuhvaćene nalogom za nadzor, sačinjava se dopuna tog naloga za nadzor.

Komisija izdaje nalog za kontrolni nadzor kada je potrebno da se utvrdi da li su nezakonitosti i nepravilnosti utvrđene neposrednim nadzorom otklonjene na odgovarajući način i u odgovarajućem obimu.

Nalog za dopunski nadzor i nalog za kontrolni nadzor sadrže iste podatke kao nalog iz stava 2. ovog člana.

Komisija može da izda nalog za opoziv naloga za nadzor, ukoliko za to postoje opravdani razlozi.

Pre neposrednog nadzora, na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije subjekt nadzora i druga lica koja imaju podatke i saznanje od interesa za neposredni nadzor imaju obavezu da dostave Komisiji, opšta akta, kopije poslovnih knjiga, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente, uključujući i elektronske medije i ostale podatke, izveštaje i informacije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije.

Nalog za nadzor dostavlja se subjektu nadzora najkasnije osam dana pre dana sprovođenja nadzora.

Član 16

Komisija u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem neposrednom nadzoru, najkasnije istovremeno sa dostavom naloga za nadzor.

Izuzetno, na osnovu odluke Komisije, nalog za nadzor dostavlja se neposredno pre vršenja nadzora, kako se ne bi ugrozila svrha neposrednog nadzora.

U slučaju iz stava 2. obaveštenje o predstojećem neposrednom nadzoru ne dostavlja se, s tim što se razlozi za izostavljanje obaveštenja navode u nalogu za nadzor.

Obaveštenje o predstojećem redovnom neposrednom nadzoru sadrži propisanu odgovarajuću kontrolnu listu.

2. Kontrolne liste

Član 17

Komisija sačinjava kontrolne liste i iste primenjuje u postupku redovnog neposrednog nadzora.

Ovlašćeno lice, postupajući u granicama predmeta neposrednog nadzora iz naloga za redovan neposredni nadzor, preduzima one provere i druge radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi, a druge provere i radnje na koje je ovlašćen, ovlašćeno lice može da preduzme ako u toku nadzora utvrdi da je neophodno da se one preduzmu radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja.

Kontrolna lista sadrži definisanu oblast poslovanja subjekta nadzora koja će biti predmet postupka nadzora, dokumentaciju koju subjekt nadzora stavlja na uvid u postupku nadzora, kao i podatke od značaja za predmet nadzora.

Član 18

Lica iz člana 267. stav 1. Zakona o tržištu kapitala koja poseduju dokumenta, podatke, informacije i saznanja od interesa za nadzor imaju obavezu da na zahtev i u roku koji odredi ovlašćeno lice Komisije iste dostave Komisiji.

Ovlašćeno lice Komisije može da zahteva, pored dokumenata, podataka, informacija i izveštaja u pismenom obliku, dostavu istih i u elektronskom obliku, odnosno da zahteva dostavu tabela i tekstualnih delova dokumenata u propisanom formatu na imejl ovlašćenog lica Komisije.

Zahteve iz st. 1. i 2. ovog člana ovlašćeno lice Komisije može saopštiti i telefonskim putem o čemu će sačiniti belešku.

3. Sprovođenje postupka nadzora

Član 19

Neposredni nadzor vrši se radnim danom u toku radnog vremena subjekta nadzora, a kada je to neophodno zbog obima i prirode nadzora isti se može vršiti i nakon radnog vremena.

Neposredni nadzor sprovodi se u prostorijama subjekta nadzora ili pravnog lica sa kojim je subjekt nadzora direktno ili indirektno, poslovno, upravljački ili kapitalno povezan.

Subjekti nadzora obavezni su da ovlašćenom licu Komisije omoguće pristup u poslovne prostorije i organizacione delove, daju na uvid traženu dokumentaciju, kao i da obezbede druge uslove za nesmetano sprovođenje nadzora.

Neposredni nadzor iz stava 1. ovog člana može se vršiti i u poslovnim prostorijama Komisije ili drugim odgovarajućim prostorijama.

Član 20

Ovlašćeno lice sprovodi neposredni nadzor neposrednim uvidom u opšta akta, poslovne knjige, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente uključujući i elektronske medije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije i ostale podatke i evidencije koje su subjekti nadzora u obavezi da vode i dostavljaju Komisiji i vrši analizu tih podataka.

Ovlašćeno lice u postupku neposrednog nadzora može uzimati izjave od lica ovlašćenih za zastupanje subjekta nadzora, zaposlenih ili angažovanih lica kod subjekta nadzora kao i od drugih lica koja imaju saznanje od interesa za postupak nadzora, te može zatražiti pismeno izjašnjenje od navedenih lica. Izjave i objašnjenja se mogu dati pismeno ili uzeti na zapisnik.

Član 21

Subjekt nadzora dužan je ovlašćenom licu Komisije da pruži neophodnu stručnu i tehničku podršku u kontroli poslovnih knjiga i drugih dokumenta koje subjekt nadzora vodi i obrađuje u elektronskom obliku.

Član 22

U svrhu provere podataka od interesa za nadzor za koju su potrebna posebna znanja, Komisija može da zatraži stručno učešće revizora, društva za reviziju ili drugog stručnog lica (u daljem tekstu: stručna lica).

Predlog za poveravanje izvođenja radnji stručnim licima u postupku provere podataka od interesa za nadzor podnosi ovlašćeno lice Komisije o čemu odluku donosi Komisija.

Subjekt nadzora snosi troškove za preduzete provere podataka iz stava 1. ovog člana, ukoliko se utvrde nepravilnosti i nezakonitosti u njegovom poslovanju.

Član 23

Prilikom vršenja vanrednog neposrednog nadzora, bez prethodne dostave naloga za nadzor, ako ovlašćeno lice Komisije ne zatekne lice ovlašćeno za zastupanje subjekta nadzora, može izvršiti nadzor bez njegovog prisustva.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposlena ili angažovana lica kod subjekta nadzora dužna su da omoguće ovlašćenom licu Komisije sprovođenje neposrednog nadzora.

Kad nije moguće izvršiti nadzor, u smislu stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice Komisije će ostaviti poziv odgovornom licu da u određeno vreme bude prisutno radi sprovođenja nadzora.

Član 24

Ako ovlašćeno lice Komisije bude onemogućeno da pri obavljanju nadzora pregleda opšte akta, poslovne knjige, izvode sa računa, prepisku i druge dokumente uključujući i elektronske medije, evidenciju o telefonskim pozivima i drugim oblicima korespondencije i ostale podatke koje su subjekti nadzora u obavezi da poseduju ili bude onemogućeno da izvrši nadzor, sastaviće o tome zapisnik. Smatra se da subjekt nadzora nije omogućio ovlašćenom licu Komisije da izvrši nadzor ako postupi kao u stavu 1. ovog člana, kao i u sledećim slučajevima:

1) ako u određenom roku ne dostavi sve tražene dokumente i podatke, a naročito podatke kojima je subjekt nadzora dužan da raspolaže prema zakonu, podzakonskim aktima i pravilima poslovanja;

2) dostavi podatke koji nisu tačni;

3) ako ovlašćenim licima Komisije ne obezbedi neophodne uslove za vršenje nadzora, odnosno ne obezbedi da ih ne ometaju zaposleni u subjektu nadzora;

4) ako se lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice kao stranka u postupku ne odazove pozivu za sprovođenje neposrednog nadzora u poslovnim prostorijama Komisije, a izostanak ne opravda ili ne ovlasti drugo lice da učestvuje u postupku;

5) ako u postupku nadzora ne obezbedi prisustvo lica čiji je iskaz od značaja za vođenje postupka.

4. Zapisnik o nadzoru

Član 25

U postupku neposrednog nadzora ovlašćeno lice Komisije sačinjava zapisnik sa detaljnim opisom činjeničnog stanja koji uručuje subjektu nadzora.

Ako se zapisnik sačinjava nakon obavljenog neposrednog nadzora, dostavlja se subjektu nadzora.

U zapisnik o neposrednom nadzoru unose se:

1) podaci iz naloga za neposredni nadzor;

2) vreme i mesto nadzora, opis preduzetih radnji i popis preuzetih dokumenata;

3) izjave koje su date;

4) opis drugih izvedenih dokaza;

5) zahtevi za izuzeće koji su podneti;

6) utvrđeno činjenično stanje;

7) podaci o zaključcima ako su doneti u postupku nadzora;

8) rok za davanje primedaba, odnosno prigovora na zapisnik;

9) navođenje da je zapisnik sa ili bez primedaba pročitan licu koje prisustvuje nadzoru;

10) drugi podaci i navodi od značaja za nadzor.

U slučaju sprovođenja redovnog nadzora, sastavni deo zapisnika čini i kontrolna lista.

Član 26

Ako je potrebno da subjekt nadzora, njegov klijent, zaposleni i druga lica u vezi sa predmetom nadzora izvrši neku radnju, dostavi Komisiji izjavu, izveštaj, dokumenta ili podatke o svom poslovanju ili je u toku nadzora potrebno odlučiti o pitanjima koja se tiču postupka nadzora, ovlašćeno lice Komisije zaključkom odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka nadzora i nalaže subjektu nadzora izvršenje radnje, dostavljanje izjave, izveštaja, odnosno dokumenata ili podataka o poslovanju i određuje rok u kome se ta radnja ima izvršiti.

Zaključak iz stava 2. ovog člana upisuje se u zapisnik ili se donosi kao poseban akt.

Član 27

Primedbe na zapisnik koji se sačinjava u toku obavljanja nadzora, odnosno izjava odgovornog i ovlašćenog lica subjekta nadzora da nema primedbe, unose se u zapisnik.

Ako se zapisnik sačinjava nakon obavljanja neposrednog nadzora, na dostavljeni zapisnik subjekt nadzora ima pravo da uloži prigovor u roku od osam dana od dana prijema istog.

Član 28

Prigovor mora da sadrži oznaku zapisnika na koji se prigovor odnosi, razloge prigovora i druge podatke koje mora sadržavati svaki podnesak u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Ako se subjekt nadzora u prigovoru poziva na isprave, odnosno dokumentaciju, dužan je da ih kao dokaze priloži prigovoru.

Ako subjekt nadzora kao dokaz prigovoru ne priloži sve isprave, odnosno dokumentaciju na koju se poziva, Komisija će kod donošenja odluke uzeti u obzir samo one dokaze koji su prigovoru priloženi.

Nakon proteka roka za prigovor subjekt nadzora nema pravo da navodi nove činjenice i iznosi nove dokaze.

Ako subjekt nadzora svojim primedbama osnovano ospori navode iz zapisnika, sastavlja se dopuna zapisnika koja se dostavlja subjektu nadzora u roku od 15 dana od dana uloženog prigovora.

Ako se subjektu nadzora ne dostavi dopuna zapisnika smatraće se da je njegov prigovor ocenjen neosnovanim.

Na dopunu zapisnika shodno se primenjuju odredbe ovog člana.

5. Izveštaj o nadzoru

Član 29

Po sprovedenom postupku neposrednog nadzora, ovlašćeno lice Komisije priprema izveštaj o nadzoru koji dostavlja na razmatranje i usvajanje Komisiji, sa sledećim podacima:

1) subjekt nadzora;

2) ovlašćeno lice Komisije;

3) datum naloga za nadzor;

4) razlog i predmet neposrednog nadzora;

5) kratak pregled aktivnosti u toku postupka neposrednog nadzora;

6) opis utvrđenih povreda, navođenjem svake utvrđene povrede pojedinačno:

- navođenje odredbe propisa koja je prekršena;

- činjenice (činjenično stanje), iz kojih proizilazi utvrđena povreda;

- dokazi za postojanje navedenih činjenica;

- ako konstatovano kršenje takođe znači prekršaj, privredni prestup ili krivično delo, navođenje kaznene odredbe,

- način za otklanjanje kršenja propisa i dokumentacija koju subjekt nadzora mora priložiti kao dokaz o otklanjanja povrede propisa;

- predlog mera nadzora.

Ukoliko nezakonitost utvrđena u postupku neposrednog nadzora ima obeležja prekršaja ili privrednog prestupa, Izveštaj o nadzoru sadrži podatke o tome koji su prekršaji, odnosno privredni prestupi, ko su lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila prekršaj ili privredni prestup, navođenje činjenica i dokaza na osnovu kojih je ovlašćeno lice ocenilo da nezakonitost ima obeležja prekršaja, odnosno privrednog prestupa.

U slučaju da povreda propisa utvrđena prilikom sprovođenja postupka nadzora ima elemente krivičnog dela, Izveštaj o nadzoru sadrži podatke o tome koje je krivično delo, za koja lica postoje osnovi sumnje da su izvršila krivično delo, navođenje činjenica i dokaza na osnovu kojih je ovlašćeno lice ocenilo da nezakonitost ima elemente bića krivičnog dela.

IV MERE I SANKCIJE

1. Izricanje mera i sankcija

Član 30

Nezakonitosti su stanja i postupci koji nisu u skladu sa Zakonom, aktima Komisije, drugim zakonima i podzakonskim aktima, međunarodnim aktima i propisima nad kojima je Komisiji data nadležnost za primenu, sprovođenje nadzora ili nadzora nad primenom.

Nepravilnostima u poslovanju u skladu sa Zakonom smatraju se stanja i aktivnosti kojima se usvojene poslovne politike, mere i postupci dosledno ne primenjuju ako se time ugrožava poslovanje subjekta nadzora.

Član 31

Ukoliko u postupku nadzora utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija donosi rešenje kojim će naložiti preduzimanje mera i aktivnosti radi uspostavljanja zakonitosti i pravilnog poslovanja i može prema subjektu nadzora (pravnom, odnosno fizičkom licu) preduzeti jednu ili više mera i sankcija koje su propisane zakonom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana Komisija određuje rok za izvršenje rešenja i obavezu da se Komisiji dostavi izveštaj i dokazi o ispravljenoj nezakonitosti i nepravilnosti.

Član 32

Komisija izriče mere srazmerno značaju i težini utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti sa ciljem obezbeđenja pravednog, efikasnog i transparentnog tržišta kapitala i smanjenja sistemskog rizika.

Prilikom procene značaja nezakonitosti i nepravilnosti Komisija uzima u obzir:

1) visinu ostvarene imovinske koristi koju je subjekt nadzora pribavio vršenjem radnji koje predstavljaju utvrđenu nezakonitost ili nepravilnost;

2) uticaj radnji ili propuštanja vršenja nadzora od strane odgovornih lica na nastupanje štetnih posledica ili nastupanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti;

3) značaj i težinu štetnih posledica koje su nastupile kao rezultat utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti;

4) prethodno ponašanje subjekta nadzora i ranije utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti;

5) uticaj izrečenih mera na uspostavljanje zakonitosti na tržištu kapitala;

6) stepen saradnje subjekta nadzora u toku sprovođenja postupka;

7) preduzete radnje od strane subjekta nadzora na otklanjanju štetnih posledica nastalih usled utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti.

Član 33

Kada Komisija u sprovedenom postupku nadzora utvrdi nezakonitosti i nepravilnosti čija priroda i obim nemaju značajan uticaj i posledice na funkcionisanje tržišta kapitala, Komisija može subjektu nadzora izreći pismenu opomenu.

Pismena opomena iz stava 1. ovog člana može sadržavati i nalog da subjekt nadzora ispravi utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti i rok u kome je u obavezi da to učini.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana subjekt nadzora ne ispravi nezakonitosti i nepravilnosti Komisija će izdati rešenje kojim će naložiti otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti.

Član 34

Komisija može izuzeti iz izrečene mere određene poslove i aktivnosti koji su kontinuirani ili koji su započeti i čijom nemogućnošću obavljanja bi nastala šteta za subjekt nadzora, njegove klijente, odnosno učesnike na tržištu kapitala.

Za izuzimanje određenih poslova i aktivnosti subjekt nadzora podnosi zahtev sa obrazloženjem i dostavom dokaza da se radi o kontinuiranim ili započetim poslovima i o mogućoj šteti koja može nastati nemogućnošću obavljanja poslova i aktivnosti.

Član 35

Komisija može da produži rok za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti ukoliko subjekt nadzora nije u mogućnosti iz objektivnih razloga da iste otkloni u roku koji mu je određen.

Smatra se da je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet u roku ako je podnet Komisiji pre isteka roka koji je rešenjem određen za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti.

Ukoliko je subjektu nadzora izrečena mera privremene zabrane obavljanja pojedinih delatnosti i aktivnosti Komisija određuje da se, uz produženi rok iz stava 1. ovog člana produžava i rok trajanja izrečenih mera do maksimalnog roka trajanja mera propisanih zakonom.

Član 36

Kada Komisija prema subjektu nadzora izrekne meru privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za rad ili meru privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti investicionog društva, isto je u obavezi da klijente bez odlaganja obavesti o izrečenoj meri na taj način što će deo izreke kojim se izriče mera zabrane obavljanja delatnosti objaviti na svojoj internet stranici, u dnevnim novinama koje se redovno distribuiraju na celoj teritoriji Republike i istaći ga na vidnom mestu u svojim poslovnim prostorijama.

Komisija na svojoj internet stranici objavljuje mere javne opomene, mere privremene zabrane obavljanja pojedinih ili svih poslova iz dozvole za rad i meru privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti koje izrekne prema licima koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti Komisije.

Član 37

Kada je to neophodno Komisija će u zavisnosti od vrste mera izrečenih rešenjem i subjekta nadzora, o donetom rešenju obavestiti organizatora tržišta, Centralni registar, Narodnu banku Srbije, Agenciju za privredne registre, Fond za zaštitu investitora i Upravu za javni dug.

2. Izveštaj o otklanjanju nezakonitosti i nepravilnosti

Član 38

Subjekt nadzora je dužan da u roku utvrđenim rešenjem, postupi po nalogu Komisije i otkloni utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju i da o tome podnese izveštaj Komisiji, u roku utvrđenom rešenjem (u daljem tekstu: Izveštaj o otklanjanju nepravilnosti).

Izveštaj o otklanjanju nepravilnosti sadrži opis preduzetih radnji i mera za otklanjanje utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti i dokumenta i druge dokaze na osnovu kojih se može utvrditi da su nezakonitosti i nepravilnosti otklonjene.

Ako izveštaj o otklanjanju nepravilnosti nije potpun, odnosno ukoliko iz izveštaja i priloženih dokaza ne proizilazi da su utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonjene, Komisija će subjektu nadzora naložiti dopunu izveštaja i odrediti rok za dopunu.

Ako iz izveštaja o otklanjanju nepravilnosti proizilazi da je subjekt nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonio i da je postupio po izrečenim merama, Komisija će usvojiti izveštaj i konstatovati da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.

V KONTROLNI NADZOR I OKONČANJE POSTUPKA NADZORA

1. Kontrolni nadzor

Član 39

Pre razmatranja izveštaja o otklanjanju nepravilnosti, ukoliko je to potrebno, Komisija može odrediti kontrolni nadzor poslovanja subjekta nadzora u obimu potrebnom za utvrđivanje da li su nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonjene i da li je subjekt nadzora postupio po nalogu iz rešenja.

Ukoliko se na osnovu izveštaja o otklanjanju nepravilnosti ne može utvrditi da su nepravilnosti i nezakonitosti otklonjene, odnosno ukoliko subjekt nadzora nije postupio u skladu sa nalogom za dopunu izveštaja, Komisija određuje sprovođenje kontrolnog nadzora.

Kada Komisija utvrdi da subjekt nadzora nije postupio po izrečenim nalozima i otklonio nezakonitosti i nepravilnosti, odnosno nije poštovao izrečene mere Komisija može izreći nove mere u skladu sa Zakonom.

2. Okončanje postupka neposrednog nadzora

Član 40

Ukoliko u postupku nadzora nisu utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti, Komisija usvajanjem izveštaja iz člana 29. ovog pravilnika okončava postupak nadzora, o čemu se obaveštava subjekt nadzora.

Ukoliko iz izveštaja o otklanjanju nezakonitosti i nepravilnosti proizilazi da je subjekt nadzora utvrđene nezakonitosti i nepravilnosti u poslovanju otklonio i da je postupio po izrečenim merama, nadzor se okončava usvajanjem izveštaja kojim je konstatovano da je subjekt nadzora postupio po rešenju Komisije.

Ukoliko je sproveden postupak kontrolnog nadzora u kome je utvrđeno da je subjekt nadzora postupio po izrečenim merama Komisije, postupak nadzora okončava se usvajanjem izveštaja o kontrolnom nadzoru koji se sačinjava shodno članu 29. ovog pravilnika.

VI OVLAŠĆENA LICA KOMISIJE I SLUŽBENE LEGITIMACIJE

1. Ovlašćena lica Komisije

Član 41

Ovlašćeno lice za sprovođenje nadzora je samostalno u sprovođenju neposrednog nadzora u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom, propisima Komisije i nalogom za nadzor.

Ovlašćena lica u smislu stava 1. ovog člana su inspektori Komisije i lica privremeno ovlašćena od strane Komisije za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora.

Predlog za privremeno ovlašćivanje lica za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora podnosi lice koje rukovodi organizacionom jedinicom u kojoj se obavljaju poslovi neposrednog nadzora.

Komisija odlučuje o privremenom ovlašćivanju lica za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora.

2. Službena legitimacija

Član 42

Inspektor ima službenu legitimaciju.

Lica koja se od strane Komisije privremeno ovlašćuju za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora imaju službenu legitimaciju.

Radi identifikacije inspektori Komisije nose službenu legitimaciju i bedž Komisije koji je njen sastavni deo.

Ovlašćeno lice Komisije za sprovođenje nadzora dužno je da pre početka sprovođenja nadzora pokaže legitimaciju i bedž licu kod koga se vrši nadzor.

Član 43

Dimenzije službene legitimacije su 5,5 x 8,5 cm.

Službena legitimacija je sa hologramom i ista sadrži:

1) na prvoj strani natpis "Republika Srbija", ispod toga "Komisija za hartije od vrednosti", na levoj strani grb Republike Srbije, desno fotografija imaoca 3,0 x 3,5 cm, a ispod grba i fotografije naziv "SLUŽBENA LEGITIMACIJA", prezime i lično ime, položaj - radno mesto i registarski broj legitimacije;

2) na poleđini se upisuje tekst :

- "OVLAŠĆENJE IMAOCA SLUŽBENE LEGITIMACIJE"

- ispod toga tekst: "Imalac ove službene legitimacije ovlašćen je da preduzima radnje koje su za inspektore utvrđene odredbama Zakona o tržištu kapitala."

- mesto za upisivanje datuma izdavanja legitimacije, reči "u Beogradu", mesto za stavljanje otiska službenog pečata i mesto za potpis predsednika Komisije.

Službena legitimacija lica privremeno ovlašćenih za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora je dimenzija 5,5 x 8,5 cm, sa hologramom i sadrži:

1) na prvoj strani natpis "Republika Srbija", ispod toga "Komisija za hartije od vrednosti" na sredini grb Republike Srbije, a ispod grba naziv "SLUŽBENA LEGITIMACIJA";

2) na poleđini se upisuje tekst :

- "OVLAŠĆENJE IMAOCA SLUŽBENE LEGITIMACIJE"

- ispod toga tekst: "Imalac ove službene legitimacije po pismenom nalogu Komisije, privremeno je ovlašćen da preduzima radnje koje su za inspektore utvrđene odredbama Zakona o tržištu kapitala."

- mesto za upisivanje datuma izdavanja legitimacije, reči "u Beogradu", mesto za stavljanje otiska službenog pečata i mesto za potpis predsednika Komisije.

Član 44

O izdatim legitimacijama i bedževima vodi se evidencija u Komisiji.

Evidencija sadrži: ime i prezime lica kome je izdata legitimacija, registarski broj, datum izdavanja i rubriku za napomene.

Posebno se vodi evidencija o izdatim legitimacijama za lica privremeno ovlašćena za preduzimanje radnji u postupku neposrednog nadzora, kao i o vremenu njihovog izdavanja i povraćaja.

Član 45

Legitimacija se zamenjuje ako zbog dotrajalosti ili oštećenja postane neupotrebljiva ili ako je potrebno promeniti podatke o ovlašćenom licu.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, ovlašćeno lice za vršenje nadzora je dužno da preda legitimaciju koja se zamenjuje.

Ako se legitimacija izgubi, ovlašćeno lice Komisije je dužno da bez odlaganja pismeno obavesti Komisiju, koja legitimaciju oglašava nevažećom u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Legitimacija prestaje da važi:

1) ako ovlašćenom licu Komisije prestane radni odnos ili ovo lice prestane da obavlja poslove nadzora ili

2) ako se izvrši njena zamena.

Član 46

Zamenjene, oštećene i vraćene legitimacije uništava komisija koju imenuje predsednik Komisije.

VII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

1. Zamena službenih legitimacija

Člana 47

Zamena službenih legitimacija izdatih u skladu sa odredbama Pravilnika o uslovima i načinu sprovođenja nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu ("Službeni glasnik RS", broj 89/11) sa službenim legitimacijama izdatim u skladu sa odredbama ovog pravilnika izvršiće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.

Službene legitimacije izdate u skladu sa odredbama Pravilnika o uslovima i načinu sprovođenja nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu ("Službeni glasnik RS", broj 89/11) važiće do zamene novim legitimacijama.

2. Započeti postupci

Član 48

Započeti postupci neposrednog nadzora do stupanja na snagu ovog pravilnika, okončaće se u skladu sa Pravilnikom o uslovima i načinu sprovođenja nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu ("Službeni glasnik RS", broj 89/11).

3. Stupanje na snagu i primena

Član 49

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima i načinu sprovođenja nadzora nad poslovanjem učesnika na finansijskom tržištu ("Službeni glasnik RS", broj 89/11).

Član 50

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".