PRAVILNIKO PRUŽANJU USLUGA KONTROLE LETENJA I USLUGA UZBUNJIVANJA("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 70/2016) |
Ovim pravilnikom se propisuju način na koji se pružaju usluge kontrole letenja, način na koji se pružaju usluge uzbunjivanja, izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku i izrazi na srpskom jeziku koji se upotrebljavaju pri pružanju usluga kontrole letenja, kao i vrste podataka o pruženim uslugama koji se snimaju ili čuvaju na drugi način, način na koji se podaci čuvaju i vreme na koje se snimci i podaci čuvaju.
Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju Sekcije 7, 8 i 10, kao i deo Sekcije 11 Aneksa Sprovedbene uredbe Komisije (EU) br. 923/2012 od 26. septembra 2012. godine.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) ADS-C sporazum (automatic dependent surveillance-agreement, ADS-C agreement) je plan izveštavanja koji uspostavlja uslove ADS-C izveštavanja (npr. podaci koji su potrebni jedinici pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju i učestalost ADS-C izveštaja moraju da budu dogovoreni pre početka upotrebe ADS-C pri pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju);
2) ADS-C ugovor (automatic dependent surveillance-contract, ADS-C contract) je način na koji se razmenjuju podaci definisani ADS-C sporazumom između zemaljskog sistema i vazduhoplova posredstvom data link, precizirajući pod kojim uslovima se ADS-C izveštaji iniciraju i kakvi podaci su sadržani u izveštaju;
3) aerodrom (aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;
4) aerodromska kontrola letenja (aerodrome control tower) je jedinica kontrole letenja uspostavljena za pružanje usluge kontrole letenja za aerodromski saobraćaj;
5) aerodromska saobraćajna zona (aerodrome traffic zone) je vazdušni prostor određenih dimenzija uspostavljen oko aerodroma radi zaštite aerodromskog saobraćaja;
6) aerodromski saobraćaj (aerodrome traffic) je svaki saobraćaj na manevarskim površinama aerodroma, uključujući i sve vazduhoplove koji lete u njegovoj blizini;
7) alternativni aerodrom (alternate aerodrome) je aerodrom prema kojem vazduhoplov može da nastavi let ako dalji let prema aerodromu odredišta nije moguć ili se ne preporučuje. Alternativni aerodromi mogu da budu:
(1) alternativni aerodrom za aerodrom poletanja (take-off alternate) je alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ukoliko to postane neophodno neposredno nakon poletanja, a nije moguće sletanje na aerodrom poletanja;
(2) alternativni aerodrom na ruti (en-route alternate) je aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako dođe do vanrednog stanja ili stanja nužde u toku leta na ruti;
(3) alternativni aerodrom na ruti za ETOPS letove (ETOPS en-route alternate) je pogodan i odgovarajući alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako u toku ETOPS leta dođe do prestanka rada motora, drugog vanrednog stanja ili stanja nužde;
(4) alternativni aerodrom za aerodrom odredišta (destination alternate) je alternativni aerodrom prema kome vazduhoplov može da nastavi let ako sletanje na aerodrom odredišta nije moguće ili se ne preporučuje;
8) apsolutna visina (altitude) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se smatra tačkom, mereno od srednjeg nivoa mora (MSL);
9) ATS ruta (ATS route) je ruta uspostavljena za usmeravanje protoka vazdušnog saobraćaja prema potrebama pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju;
10) baza oblaka (ceiling) je rastojanje od tla ili vode do donje granice najnižeg sloja oblaka ispod 6.000 m (20.000 ft) koji pokriva više od polovine neba;
11) važeći plan leta (current flight plan) je plan leta koji sadrži sve izmene nastale izdavanjem naknadnih odobrenja jedinica kontrole letenja;
12) vazduhoplov (aircraft) je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
13) vazduhoplov koji je izgubio orijentaciju (strayed aircraft) je vazduhoplov koji je značajno odstupio od nameravane putanje leta ili koji prijavljuje da je izgubljen;
14) vazdušni saobraćaj (air traffic) čine svi vazduhoplovi koji lete ili se kreću po manevarskim površinama aerodroma;
15) vidljivost (visibility) u vazduhoplovstvu podrazumeva veće od sledeća dva rastojanja:
(1) najveće rastojanje sa kog se crni objekat pogodnih dimenzija, smešten blizu zemlje, može videti i prepoznati kada se posmatra naspram svetle pozadine;
(2) najveće rastojanje sa kog se u okolini mogu videti i identifikovati svetla jačine 1.000 cd naspram neosvetljene pozadine;
16) vizuelni meteorološki uslovi (visual meteorological conditions) su meteorološki uslovi izraženi kao vidljivost, udaljenost od oblaka i baza oblaka, čije su vrednosti jednake ili veće od utvrđenih minimuma;
17) visina (level) je opšti pojam koji se odnosi na vertikalnu poziciju vazduhoplova u letu i označava relativnu visinu, apsolutnu visinu ili nivo leta;
18) visina krstarenja (cruising level) je održavana visina leta tokom značajnog dela leta;
19) VMC je skraćenica koja se upotrebljava da označi meteorološke uslove za vizuelno letenje;
20) vođa vazduhoplova (pilot-in-command) je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini;
21) voženje (rulanje) (taxiing) je kretanje vazduhoplova po površini za kretanje vazduhoplova na aerodromu ili operativnom mestu sopstvenim pogonom, isključujući poletanje i sletanje;
22) VFR je skraćenica koja se upotrebljava da označi pravila vizuelnog letenja;
23) VFR let (VFR flight) je let izveden u skladu sa pravilima vizuelnog letenja;
24) granica važenja odobrenja (clearance limit) je tačka do koje važi odobrenje kontrole letenja izdato vazduhoplovu;
25) data link za komunikaciju (data link communications) je sistem za komunikaciju namenjen za razmenu poruka linkom za prenos podataka;
26) data link za komunikaciju kontrolor-pilot (controller-pilot data link communications, CPDLC) je sistem za komunikaciju između kontrolora letenja i pilota koji koristi link za prenos podataka;
27) Zbornik vazduhoplovnih informacija (Aeronautical Information Publication, AIP) je publikacija koju objavljuje država ili se objavljuje u ime države i koja sadrži vazduhoplovne informacije trajnog karaktera značajne za vazdušnu plovidbu;
28) IMC je skraćenica koja se upotrebljava da označi meteorološke uslove za instrumentalno letenje;
29) instrumentalni meteorološki uslovi (instrument meteorological conditions) su meteorološki uslovi izraženi u terminima vidljivosti i udaljenosti od oblaka i baze oblaka, čije su vrednosti manje od minimuma utvrđenih za vizuelne meteorološke uslove;
30) IFR je skraćenica koja se upotrebljava da označi pravila instrumentalnog letenja;
31) IFR let (IFR flight) je let izveden u skladu sa pravilima instrumentalnog letenja;
32) jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju - ATS jedinica (air traffic services uni - ATS unit) je opšti naziv koji može da upućuje na jedinice koje pružaju usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja ili savetodavne usluge;
33) jedinica kontrole letenja (air traffic control unit) je opšti termin koji znači različito, centar oblasne kontrole letenja, jedinicu prilazne kontrole letenja ili aerodromsku kontrolu letenja;
34) komunikacija vazduh-zemlja (air-ground communication) je dvosmerna komunikacija između vazduhoplova i stanica na zemlji;
35) kontrolisana zona (control zone) je kontrolisani vazdušni prostor koji se prostire od zemlje do određene gornje granice;
36) kontrolisana oblast (control area) je kontrolisani vazdušni prostor koji se prostire nagore od određene granice iznad zemlje;
37) kontrolisani aerodrom (controlled aerodrome) je aerodrom na kome se pruža usluga kontrole letenja za aerodromski saobraćaj, nazavisno od postojanja kontrolisane zone;
38) kontrolisani vazdušni prostor (controlled airspace) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kome se pružaju usluge kontrole letenja u skladu sa klasifikacijom vazdušnog prostora;
39) kontrolisani let (controlled flight) je svaki let koji podleže odobrenju kontrole letenja;
40) kurs vazduhoplova (heading) je ugao između uzdužne ose vazduhoplova i pravca severa (pravog, magnetnog, kompasnog ili mrežnog severa), izražen u stepenima;
41) linija puta (track) je projekcija putanje vazduhoplova na zemljinoj površini, čiji je smer u bilo kojoj tački obično izražen u stepenima u odnosu na sever (pravi, magnetni ili mrežni);
42) manevarska površina (manoeuvring area) je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;
43) neidentifikovani vazduhoplov (unidentified aircraft) je uočeni ili prijavljeni vazduhoplov koji leti u određenoj oblasti, ali čiji identitet nije utvrđen;
44) nivo leta (flight level, FL) je površina konstantnog atmosferskog pritiska koja se određuje u odnosu na utvrđenu standardnu vrednost pritiska (1013,2 hPa), odvojena od drugih takvih površina određenim intervalima pritiska;
45) oblasna kontrola letenja (area control centre, ACC) je jedinica kontrole letenja uspostavljena radi pružanja usluga kontrole letenja za kontrolisane letove unutar kontrolisanih oblasti koje su pod njenom nadležnošću;
46) oblast informisanja vazduhoplova u letu (flight information region, FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
47) odobrenje kontrole letenja (air traffic control clearance) je odobrenje vazduhoplovu za nastavak leta pod uslovima koje je utvrdila nadležna jedinica kontrole letenja;
48) odobrenje naredne jedinice kontrole letenja (downstream clearance) je odobrenje koje je vazduhoplovu izdala jedinica kontrole letenja koja nije trenutno nadležna za taj vazduhoplov;
49) operater vazduhoplova (operator) je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
50) operativno mesto (operating site) je mesto odabrano od strane operatera ili vođe vazduhoplova za sletanje, poletanje i/ili prenošenje spoljašnjeg tereta;
51) plan leta (flight plan) je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;
52) površina za kretanje vazduhoplova (movement area) je deo aerodroma koji se koristi za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova po zemlji, a koji se sastoji od manevarske površine i platforme/platformi;
53) poletno-sletna staza (runway) je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
54) prag poletno-sletne staze (threshold) je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
55) predviđeno vreme dolaska (estimated time of arrival):
(1) za IFR letove, to je predviđeno vreme dolaska vazduhoplova iznad određene tačke koja je određena navigacionim sredstvima, od koje počinje postupak instrumentalnog prilaženja ili, ako takva sredstva ne postoje na datom aerodromu, to je predviđeno vreme dolaska vazduhoplova iznad aerodroma,
(2) za VFR letove, to je predviđeno vreme dolaska iznad aerodroma;
56) prelazna apsolutna visina (transition altitude) je visina na kojoj ili ispod koje se vertikalna pozicija vazduhoplova izražava kao apsolutna visina;
57) prelazni nivo (transition level) je najniži upotrebljivi nivo leta iznad prelazne apsolutne visine;
58) prelazni sloj (transition layer) je vazdušni prostor između prelazne apsolutne visine i prelaznog nivoa;
59) prepreka (obstacle) označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:
- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili
- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili
- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;
60) relativna visina (height) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se može smatrati tačkom, mereno od određene ravni;
61) RVSM (reduced vertical separation minimum) vazdušni prostor označava vazdušni prostor od FL 290 do FL 410, uključujući oba nivoa leta, u kome se primenjuju smanjene norme vertikalnog razdvajanja;
62) savetodavne usluge u vazdušnom saobraćaju (air traffic advisory service) su usluge koje se pružaju unutar savetodavnog vazdušnog prostora da bi se obezbedilo razdvajanje, do stepena do kojeg je to izvodljivo, između vazduhoplova koji lete po IFR planovima leta;
63) segment rute (route segment) je ruta ili deo rute na kojoj se obično leti bez međusletanja;
64) specijalni VFR let (special VFR flight) je VFR let odobren od strane kontrole letenja za letenje u kontrolisanoj zoni, kad su meteorološki uslovi ispod uslova propisanih za vizuelno letenje;
65) tačka javljanja (reporting point) je utvrđena geografska pozicija u odnosu na koju je moguće dati izveštaj o poziciji vazduhoplova;
66) tačka prelaska (change-over point) označava tačku na kojoj se očekuje da pilot vazduhoplova koji leti duž dela ATS rute koji je određen u odnosu na VOR uređaj, svoju primarnu navigacionu referencu podešava na sledeći navigacioni uređaj koji se nalazi ispred vazduhoplova;
67) tačka primopredaje (transfer of control point) je određena tačka na putanji leta vazduhoplova, na kojoj se odgovornost za pružanje usluge kontrole letenja prenosi sa jedne jedinice kontrole letenja na drugu ili sa jednog kontrolora letenja na drugog;
68) usluge uzbunjivanja (alerting service) su usluge koje se pružaju u svrhu obaveštavanja nadležnih organizacija o vazduhoplovu u stanju nužde, radi pokretanja akcije traganja i spasavanja i pružanja pomoći tim organizacijama, ako je to potrebno;
69) usluge kontrole letenja (air traffic control service) su usluge koje se pružaju radi:
(1) sprečavanja sudara:
- između vazduhoplova; i
- na manevarskim površinama između vazduhoplova i prepreka; i
(2) obezbeđivanja ekspeditivnosti i urednosti protoka vazdušnog saobraćaja;
70) usluge u vazdušnom saobraćaju (air traffic service, ATS) je opšti naziv koji može da upućuje na usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja, savetodavne usluge u vazdušnom saobraćaju ili usluge kontrole letenja (oblasna, prilazna ili aerodromska kontrola letenja);
71) QFE je kodna oznaka za vrednost atmosferskog pritiska na nadmorskoj visini aerodroma ili na pragu poletno-sletne staze;
72) QNH je kodna oznaka za vrednost atmosferskog pritiska svedenog na srednji nivo mora po standardnoj atmosferi.
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju
Usluge u vazdušnom saobraćaju pruža pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju koji ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje vazdušni saobraćaj i uslove propisane propisom kojim se uređuje način izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.
Vrste usluga u vazdušnom saobraćaju
U vazdušnom saobraćaju se pružaju sledeće vrste usluga:
1) usluge kontrole letenja;
2) usluge informisanja vazduhoplova u letu;
3) usluge uzbunjivanja;
4) savetodavne usluge.
Ciljevi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju
Ciljevi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju su:
1) sprečavanje sudara između vazduhoplova;
2) sprečavanje sudara između vazduhoplova na manevarskoj površini i vazduhoplova i prepreka na toj površini;
3) obezbeđivanje ekpeditivnosti i održavanje redovnosti protoka vazdušnog saobraćaja;
4) pružanje informacija i saveta koji su od koristi za bezbedno i efikasno letenje;
5) obaveštavanje nadležnih organizacija o vazduhoplovu kojem je potrebno traganje i spasavanje i, po potrebi, pružanje pomoći tim organizacijama.
Koordinacija između operatera vazduhoplova i pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju
U ostvarivanju ciljeva iz člana 5. ovog pravilnika jedinica pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju (u daljem tekstu: ATS jedinica) uzima u obzir zahteve operatera vazduhoplova u skladu sa propisom kojim se uređuje obavljanje delatnosti u vazdušnom saobraćaju i pruža operaterima vazduhoplova ili njihovim ovlašćenim predstavnicima informacije u cilju izvršavanja njihovih obaveza.
Ako to zahteva operater vazduhoplova, poruke koje je primila ATS jedinica, a koje se odnose na let vazduhoplova kome se pružaju usluge kontrole letenja (uključujući izveštaje o poziciji vazduhoplova), stavljaju se, kad god je to moguće, na raspolaganje operateru vazduhoplova ili njegovom ovlašćenom predstavniku, u skladu sa uspostavljenim procedurama.
Organizovanje pružanja usluga kontrole letenja
Pružanje usluga kontrole letenja se organizuje na sledeći način:
1) oblasna kontrola letenja se obavlja iz centra kontrole letenja ili iz jedinice prilazne kontrole letenja ako centar kontrole letenja nije uspostavljen;
2) prilazna kontrola letenja se obavlja iz posebne jedinice ili iz jedinice aerodromske kontrole letenja ili oblasne kontrole letenja;
3) aerodromska kontrola letenja se obavlja iz posebne jedinice koja se nalazi, po pravilu, na aerodromskom tornju.
Na kontrolisanim aerodromima usluge kontrole letenja na manevarskim površinama mogu da bude nezavisne ili da ih obavlja jedinica aerodromske kontrole letenja.
Nadležnost za pružanje usluga kontrole letenja
Za pružanje usluga kontrole letenja vazduhoplovu, u svakom trenutku, nadležna je samo jedna jedinica kontrole letenja.
Nadležnost za pružanje usluga kontrole letenja vazduhoplovu ili grupi vazduhoplova se na taktičkom nivou može delegirati sa jedne na drugu jedinicu kontrole letenja na način i u vreme koji je dogovoren između te dve jedinice i pod uslovom da su sa tim upoznate sve ostale zainteresovane jedinice kontrole letenja.
Usluge kontrole letenja se pružaju:
1) svim IFR letovima u vazdušnom prostoru klase A, B, C, D i E;
2) svim VFR letovima u vazdušnom prostoru klase B, C i D;
3) svim specijalnim VFR letovima;
4) celokupnom saobraćaju na kontrolisanim aerodromima.
Pružanje usluga kontrole letenja
U cilju pružanja usluga kontrole letenja jedinica kontrole letenja mora da:
1) raspolaže informacijama o nameravanom kretanju ili promenama kretanja svakog vazduhoplova, kao i trenutnim informacijama o stvarnom položaju svakog vazduhoplova;
2) utvrdi iz dobijenih informacija međusobni položaj poznatih vazduhoplova;
3) izdaje odobrenja i informacije u cilju sprečavanja sudara vazduhoplova u svojoj nadležnosti i u cilju ekspeditivnosti i održavanja redovnosti protoka vazdušnog saobraćaja;
4) koordinira, po potrebi, izdavanje odobrenja sa drugim jedinicama kontrole letenja:
(1) kada bi, u suprotnom, vazduhoplov mogao da ugrozi saobraćaj u nadležnosti druge jedinice;
(2) pre nego što preda nadležnost nad vazduhoplovom drugim jedinicama.
Odobrenja koja izdaje jedinica kontrole letenja obezbeđuju primenu normi razdvajanja između:
1) svih letova u vazdušnom prostoru klase A i B;
2) IFR letova u vazdušnom prostoru klase C, D i E;
3) IFR i VFR letova u vazdušnom prostoru klase C;
4) IFR letova i specijalnih VFR letova;
5) specijalnih VFR letova, ako drugačije nije odredio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za IFR letove u vazdušnom prostoru klasa D i E koji se obavljaju danju u vizuelnim meteorološkim uslovima, za poseban deo leta ispod 3.050 m (10.000 ft) tokom penjanja ili poniranja, pilot vazduhoplova može samostalno da vrši razdvajanje ako se sa tim složi pilot drugog vazduhoplova i uz odobrenje nadležne ATS jedinice.
Vertikalno i horizontalno razdvajanje
Osim u slučaju kada se u blizini aerodroma primenjuju smanjene norme razdvajanja, jedinica kontrole letenja vrši razdvajanje na jedan od sledećih načina:
1) vertikalno razdvajanje - dobijeno dodeljivanjem vazduhoplovima različitih visina izraženih u nivoima leta iz tabele nivoa krstarenja ili u apsolutnim visinama, u zavisnosti od primene propisanih postupaka podešavanja visinomera, osim kada je drugačije navedeno u odgovarajućem AIP ili odobrenju jedinice kontrole letenja;
2) horizontalno razdvajanje - dobijeno obezbeđivanjem:
(1) razdvajanja po dužini, održavanjem intervala između vazduhoplova koji lete istim, konvergentnim ili suprotnim putanjama, izraženim u vremenu ili razdaljini; ili
(2) razdvajanja po širini (bočno razdvajanje), održavanjem vazduhoplova na različitim rutama ili u različitim geografskim oblastima.
Tabela nivoa krstarenja iz stava 1. tačka 1) ovog člana je data u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Visina leta vazduhoplova u blizini aerodroma izražava se apsolutnim visinama ako se vazduhoplov nalazi na ili ispod prelazne apsolutne visine, a nivoima leta ako se vazduhoplov nalazi na ili iznad prelaznog nivoa.
Za vreme prolaska kroz prelazni sloj visina leta vazduhoplova izražava se nivoima leta ako je vazduhoplov u penjanju, odnosno apsolutnim visinama ako je vazduhoplov u poniranju.
Visina leta vazduhoplova na ruti izražava se nivoima leta na ili iznad minimalnog nivoa leta ili apsolutnim visinama ako se vazduhoplov nalazi ispod minimalnog nivoa leta.
Prelazne apsolutne visine na aerodromima i minimalni nivoi leta na ruti utvrđuju se i objavljuju u Zborniku vazduhoplovnih informacija, dok prelazni nivo za aerodrome utvrđuje nadležna jedinica kontrole letenja na osnovu važećeg QNH pritiska na aerodromima.
Izbor normi razdvajanja vazduhoplova radi njihove primene u okviru određenog dela vazdušnog prostora vrši pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju, uz saglasnost Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Za saobraćaj koji prelazi iz jednog vazdušnog prostora u drugi, kao i na rutama koje su bliže zajedničkoj granici vazdušnih prostora u odnosu na razdvajanje vazduhoplova koje se primenjuje u datim okolnostima, utvrđivanje normi za razdvajanja vazduhoplova se vrši na osnovu dogovora pružalaca usluga u vazdušnom saobraćaju nadležnih za te vazdušne prostore.
Pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju je dužan da sa utvrđenom normom razdvajanja vazduhoplova i oblastima njene primene upozna:
1) odgovarajuće ATS jedinice;
2) pilote i operatere vazduhoplova putem Zbornika vazduhoplovnih informacija, ako se razdvajanje zasniva na letenju vazduhoplova po definisanim navigacionim sredstvima ili upotrebom definisanih navigacionih tehnika.
Bliža uputstva za utvrđivanje normi razdvajanja vazduhoplova data su u ICAO Dokumentu PANS-ATM broj 4444 (Postupci za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi - Upravljanje vazdušnim saobraćajem), koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Minimalne norme vertikalnog razdvajanja
Minimalne norme vertikalnog razdvajanja su:
1) 300 m (1.000 ft) do i uključujući nivo leta FL 410;
2) 600 m (2.000 ft) iznad nivoa leta FL 410.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, minimalna norma vertikalnog razdvajanja iznosi 600 m (2.000 ft) u sledećim slučajevima:
1) u slučaju suspenzije RVSM vazdušnog prostora;
2) u slučaju razdvajanja vazduhoplova koji leti unutar RVSM vazdušnog prostora i:
(1) RVSM neatestiranog vazduhoplova;
(2) RVSM atestiranog vazduhoplova koji je iz bilo kog razloga izgubio RVSM status (prekid radio-veze, kvar dela opreme, jaka turbulencija itd);
(3) vazduhoplova koji lete u grupi.
Norme razdvajanja u slučajevima nužde
Ako u slučaju vazduhoplova u nuždi nije moguće obezbediti horizontalne norme razdvajanja, jedinica kontrole letenja primenjuje vertikalne norme razdvajanja, koje iznose polovinu vertikalnih normi razdvajanja u tom delu vazdušnog prostora.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, posada vazduhoplova na koji se razdvajanje odnosi dobija informacije o primeni razdvajanja u slučaju nužde, o stvarnom minimumu razdvajanja, kao i bitne informacije o saobraćaju.
Odobrenje jedinice kontrole letenja
Odobrenje jedinice kontrole letenja se zasniva isključivo na zahtevima za pružanje usluga kontrole letenja.
Odobrenje kontrole letenja se izdaje pre početka kontrolisanog leta ili dela leta koji se odvija kao kontrolisani let.
Odobrenje kontrole letenja se zahteva podnošenjem plana leta nadležnoj jedinici kontrole letenja.
U slučaju da odobrenje kontrole letenja nije prihvatljivo, vođa vazduhoplova o tome obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, jedinica kontrole letenja izdaje izmenjeno odobrenje, ako je to izvodljivo.
Ako je zatražio odobrenje koje uključuje prioritet, vođa vazduhoplova na zahtev nadležne jedinice kontrole letenja obrazlaže razloge za zahtevanje prioriteta.
Ako se pre poletanja očekuje, u zavisnosti od količine raspoloživog goriva i moguće promene odobrenja kontrole letenja, da će se tokom leta doneti odluka da se let nastavi do drugog aerodroma odredišta, vođa vazduhoplova o tome obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja u cilju promene podataka iz plana leta o izmenjenoj ruti (ako je poznata) i odredištu.
Na kontrolisanom aerodromu vazduhoplov ne sme da se kreće po manevarskoj površini bez odobrenja aerodromske kontrole letenja, a posada vazduhoplova mora da postupa po uputstvima aerodromske kontrole letenja.
Odobrenje kontrole letenja za fazu transoničnog ubrzanja supersoničnog leta produžava se najmanje do kraja te faze.
Odobrenje kontrole letenja koje se odnosi na smanjenje ubrzanja i snižavanje tokom prelaska vazduhoplova sa supersonične na subsoničnu brzinu mora da omogući neometan prelazak najmanje tokom transonične faze.
Sadržaj odobrenja kontrole letenja
Odobrenje kontrole letenja sadrži:
1) identifikaciju vazduhoplova koja je prikazana u planu leta;
2) granicu važenja odobrenja;
3) planiranu putanju;
4) nivoe leta tokom čitave rute ili njenog dela, kao i promene nivoa ako se zahtevaju;
5) sve druge neophodne informacije i instrukcije o drugim pitanjima, kao što su manevrisanje tokom prilaženja ili odlaska, komunikacija i vreme važenja odobrenja.
Obaveza ponavljanja odobrenja i informacija vezanih za bezbednost
Posada vazduhoplova ponavlja kontroloru letenja delove odobrenja koji se odnose na bezbednost, kao i instrukcije koje su prenete glasom, pri čemu sledeće delove odobrenja uvek ponavlja:
1) odobrenja kontrole letenja za rutu;
2) odobrenja i instrukcije za ulazak, sletanje, poletanje, čekanje ispred, prelazak, voženje i okretanje na poletno-sletnoj stazi;
3) poletno-sletnu stazu u upotrebi, podešavanje visinomera, SSR kodove, dodeljene kanale za komunikaciju, instrukcije o visini, kursu i brzini;
4) prelazne nivoe, bilo da ih je izdao kontrolor ili se nalaze u ATIS emisijama.
Odobrenja ili instrukcije koje nisu navedene u stavu 1. ovog člana, uključujući uslovna odobrenja i instrukcije za voženje po zemlji, posada vazduhoplova ponavlja ili potvrđuje na način koji jasno pokazuje da su shvaćene i da će po njima postupiti.
Nakon što sasluša ponovljeno odobrenje ili instrukciju kako bi se uverio da ih je posada vazduhoplova ispravno potvrdila, kontrolor letenja odmah koriguje eventualna odstupanja koja je uočio prilikom ponavljanja.
Glasovno ponavljanje CPDLC poruka nije obavezno, osim ako pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju nije drugačije odredio.
Jedinice kontrole letenja međusobno koordiniraju u vezi sa odobrenjem kontrole letenja tako da cela ruta vazduhoplova ili njen deo budu pokriveni, na način propisan u st. 2-7. ovog člana.
Vazduhoplovu se izdaje odobrenje za celu rutu do aerodroma prvog nameravanog sletanja, i to:
1) ako je moguće, pre poletanja, odobrenja se koordiniraju između svih jedinica kontrole letenja u čiju će nadležnost vazduhoplov doći; ili
2) ako se sa sigurnošću može očekivati da će prethodna koordinacija biti izvršena između jedinica kontrole letenja u čiju će nadležnost vazduhoplov doći.
Ako koordinacija iz stava 2. ovog člana nije postignuta ili se ne očekuje, vazduhoplovu se izdaje odobrenje samo do one tačke za koju postoji koordinacija.
Pre dolaska do tačke za koju postoji koordinacija ili na toj tački, nadležna jedinica kontrole letenja izdaje vazduhoplovu naredno odobrenje ili, ako je potrebno, instrukcije za čekanje na ruti.
Ako je tako naložila ATS jedinica, posada vazduhoplova kontaktira narednu jedinicu kontrole letenja da bi dobila odobrenje pre dolaska na tačku primopredaje, na sledeći način:
1) posada vazduhoplova održava neophodnu dvosmernu komunikaciju sa trenutno nadležnom jedinicom kontrole letenja tokom pribavljanja narednog odobrenja;
2) odobrenje izdato kao naredno odobrenje mora da bude kao takvo jasno prepoznatljivo pilotu;
3) osim ako je koordinisano, naredno odobrenje ne sme da utiče na prvobitni profil leta vazduhoplova u bilo kom vazdušnom prostoru, osim u vazdušnom prostoru jedinice kontrole letenja koja je odgovorna za izdavanje narednog odobrenja.
Ako se planira poletanje sa aerodroma unutar jedne kontrolisane oblasti i ulazak u drugu kontrolisanu oblast u okviru 30 minuta ili u okviru drugog vremenskog perioda koji je usaglašen između odgovarajućih jedinica kontrole letenja, koordinacija sa narednom jedinicom kontrole letenja se uspostavlja pre nego što se izda odobrenje za poletanje.
Ako posada vazduhoplova ima nameru da napusti jednu kontrolisanu oblast da bi letela izvan kontrolisanog vazdušnog prostora, a zatim da ponovo uđe u istu ili drugu kontrolisanu oblast, može se izdati odobrenje od tačke poletanja do aerodroma prvog nameravanog sletanja, pri čemu takvo odobrenje ili izmena odobrenja važe samo za one delove leta koji se odvijaju unutar kontrolisanog vazdušnog prostora.
Izuzev u slučajevima propisanim u čl. 23. i 25. ovog pravilnika, posada vazduhoplova se pridržava važećeg plana leta ili odgovarajućeg dela važećeg plana leta koji je podnet za kontrolisani let, osim:
1) ako je upućen zahtev za izmenu plana leta i dobijeno odobrenje od nadležne jedinice kontrole letenja; ili
2) ako je nastalo stanje nužde koje zahteva hitnu reakciju posade vazduhoplova.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, posada vazduhoplova obaveštava, čim to okolnosti dozvole, nadležnu jedinicu kontrole letenja o preduzetoj radnji i o tome da je ona preduzeta zbog stanja nužde.
Osim ako je drugačije naložila nadležna jedinica kontrole letenja, vazduhoplovi koji lete u kontrolisanom vazdušnom prostoru moraju da, kad god je to moguće:
1) lete duž određene centralne linije ATS rute, ako se nalaze na utvrđenoj ATS ruti; ili
2) lete direktno između navigacionih uređaja i/ili tačaka koje određuju tu rutu.
Osim ako je drugačije naložila nadležna jedinica kontrole letenja, vazduhoplov koji leti duž segmenta ATS rute koji je određen u odnosu na VOR uređaj, prilikom preleta VOR uređaja podešava svoju primarnu navigacionu referencu na VOR uređaj koji se nalazi ispred njega ili, ako je to izvodljivo, na tački prelaska na sledeće navigaciono sredstvo, a o eventualnim odstupanjima posada vazduhoplova obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.
Nenameravane izmene plana leta
U slučaju da vazduhoplov tokom kontrolisanog leta nenamerno odstupi od važećeg plana leta, preduzimaju se sledeće mere:
1) ako vazduhoplov odstupi od putanje leta, posada vazduhoplova bez odlaganja preduzima radnje da koriguje kurs kako bi se vazduhoplov vratio na putanju leta što je pre moguće;
2) ako prosečna stvarna brzina na nivou krstarenja između tačaka izveštavanja odstupa ili se očekuje da će odstupati za ±5% od stvarne brzine navedene u planu leta, posada vazduhoplova o tome obaveštava nadležnu ATS jedinicu;
3) ako se u proceni vremena dolaska na sledeću tačku javljanja, granicu oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili aerodrom odredišta, u zavisnosti šta je bliže, odstupi za više od tri minuta u odnosu na vreme koje je prijavljeno ATS jedinici ili za neku drugu vrednost određenu ICAO regionalnim sporazumom, izmenjeno predviđeno vreme se prijavljuje nadležnoj ATS jedinici čim je to moguće;
4) ako se primenjuje ADS-C sporazum, ATS jedinica se odmah obaveštava posredstvom data link kad se dešavaju promene izvan graničnih vrednosti utvrđenih ADS-C ugovorom.
Zahtev za izmenu plana leta sadrži sledeće podatke:
1) ako se menja nivo krstarenja: identifikaciju vazduhoplova; traženi novi nivo krstarenja i brzinu krstarenja na tom nivou; izmenjeno predviđeno vreme dolaska na granicu naredne oblasti informisanja vazduhoplova u letu;
2) ako se menja ruta:
(1) u slučaju nepromenjenog odredišta: identifikaciju vazduhoplova; pravila po kojima se let odvija; podatke o novoj ruti koji uključuju relevantne podatke iz plana leta, počevši od pozicije od koje treba da započne zahtevana izmena rute; izmenjeno predviđeno vreme; ostale značajne informacije;
(2) u slučaju promenjenog odredišta: identifikaciju vazduhoplova; pravila po kojima se let odvija; podatke o izmenjenoj ruti do novog aerodroma odredišta koji uključuju relevantne podatke iz plana leta, počevši od pozicije od koje treba da započne zahtevana izmena rute; izmenjeno predviđeno vreme; alternativne aerodrome; ostale značajne informacije.
Uticaj pogoršanja vremena na izmenu plana leta
Ako je očigledno da let u VMC uslovima nije moguće obaviti u skladu sa važećim planom leta, posada vazduhoplova na VFR letu koji se odvija kao kontrolisani let preduzima jednu od sledećih mera:
1) zahteva od nadležne jedinice kontrole letenja izmenu odobrenja kako bi se vazduhoplovu omogućilo da nastavi let u VMC uslovima do aerodroma odredišta ili alternativnog aerodroma ili napušta vazdušni prostor za koji je zahtevano odobrenje jedinice kontrole letenja; ili
2) ako nije moguće dobiti odobrenje iz tačke 1) ovog stava, nastavlja let u VMC uslovima i obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja o preduzetoj meri, bilo da napušta vazdušni prostor u kome leti ili da sleće na najbliži pogodan aerodrom; ili
3) ako leti unutar kontrolisane zone, zahteva odobrenje da leti kao specijalan VFR let; ili
4) zahteva odobrenje da leti po IFR pravilima.
Osim ako drugačije naloži nadležna jedinica kontrole letenja, posada vazduhoplova koji obavlja kontrolisani let dostavlja nadležnoj jedinici kontrole letenja, što je pre moguće, vreme dolaska i visinu iznad svake obavezne tačke javljanja, kao i druge zahtevane informacije.
Izveštaj o poziciji se na isti način dostavlja i za druge tačke na ruti na zahtev nadležne jedinice kontrole letenja.
Ako ne postoje utvrđene tačke javljanja, izveštaj o poziciji se daje u intervalima koje odredi nadležna jedinica kontrole letenja.
U slučaju kontrolisanog leta vazduhoplova koji prenosi izveštaje o poziciji posredstvom data link, posada vazduhoplova daje glasovne informacije o poziciji samo na zahtev nadležne jedinice kontrole letenja.
Napuštanje prostora u kome se pružaju usluge kontrole letenja
Izuzev u slučaju sletanja na kontrolisani aerodrom, posada vazduhoplova koja obavlja kontrolisani let obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja o napuštanju prostora u kome se pružaju usluge kontrole letenja.
U slučaju kontrolisanog leta, posada vazduhoplova stalno sluša glasovnu komunikaciju vazduh-zemlja na odgovarajućem komunikacionom kanalu i uspostavlja, po potrebi, dvosmernu komunikaciju sa nadležnom jedinicom kontrole letenja.
Ako je vazduhoplov deo aerodromskog saobraćaja na kontrolisanom aerodromu, posada vazduhoplova uspostavlja dvosmernu komunikaciju sa nadležnom jedinicom kontrole letenja, osim ako je pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju odredio drugačija pravila komunikacije.
Posada vazduhoplova stalno sluša glasovnu komunikaciju vazduh-zemlja i ako je uspostavljen data link za komunikaciju kontrolor-pilot (CPDLC).
Bliža uputstva o postupanju u slučaju prekida komunikacije data su u Aneksu 10 (Deo II) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikago 1944.) i ICAO Dokumentu PANS-ATM broj 4444 (Postupci za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi - Upravljanje vazdušnim saobraćajem).
Upotreba izraza pri pružanju usluga kontrole letenja
Prilikom pružanja usluga kontrole letenja koriste se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku.
Izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku se koriste u skladu sa međunarodnim standardima i međunarodnom preporučenom praksom iz Aneksa 10 (Deo II) Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i ICAO Dokumenta PANS-ATM broj 4444 (Postupci za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi - Upravljanje vazdušnim saobraćajem).
Izuzetno od stava 1. ovog člana, usluge kontrole letenja koje se pružaju domaćem vazduhoplovu koji leti po pravilima operativnog vazdušnog saobraćaja mogu da se pružaju na srpskom jeziku.
Osnovni izrazi na srpskom jeziku koji se upotrebljavaju pri pružanju usluga kontrole letenja dati su u Prilogu 2, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Prilikom pružanja usluga opštem vazdušnom saobraćaju, pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju koristi isključivo Koordinirano univerzalno vreme (UTC).
ATS jedinica pruža usluge uzbunjivanja:
1) svim vazduhoplovima kojima se pružaju usluge kontrole letenja;
2) u meri u kojoj je to izvodljivo, svim drugim vazduhoplovima koji su podneli plan leta ili su na neki drugi način poznati ATS jedinici;
3) svakom vazduhoplovu za koji se zna ili se veruje da se nad njim vrše radnje nezakonitog ometanja.
Nadležna ATS jedinica je centralna tačka za prikupljanje svih informacija koje su od značaja za vazduhoplov u stanju nužde unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisane oblasti, kao i za prosleđivanje tih informacija odgovarajućem spasilačko-koordinacionom centru.
Ako se vazduhoplov u stanju nužde nalazi u nadležnosti aerodromske kontrole letenja ili prilazne kontrole letenja, ATS jedinica bez odlaganja obaveštava oblasnu kontrolu letenja.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako hitnost situacije to zahteva, aerodromska kontrola letenja ili prilazna kontrola letenja prvo obaveštavaju odgovarajuće lokalne službe koje mogu da pruže brzu pomoć.
Obaveštavanje spasilačko-koordinacionog centra
ATS jedinica obaveštava spasilačko-koordinacioni centar odmah nakon što se vazduhoplov nađe u stanju nužde u skladu sa sledećim fazama:
1) faza neizvesnosti (INCERFA);
2) faza uzbune (ALERFA);
3) faza opasnosti (DETRESFA).
Faza neizvesnosti (INCERFA) nastupa:
1) ako nije uspostavljena komunikacija sa posadom vazduhoplova u periodu od 30 minuta od trenutka kad se očekivalo uspostavljanje komunikacije ili od vremena prvog neuspelog pokušaja uspostavljanja komunikacije, u zavisnosti od toga šta je nastupilo ranije; ili
2) ako vazduhoplov nije sleteo 30 minuta posle predviđenog vremena dolaska koje je poslednje javljeno ili koje je proračunato od strane nadležne ATS jedinice, u zavisnosti od toga šta je nastupilo kasnije, osim u slučajevima kad ne postoji sumnja u bezbednost vazduhoplova i putnika.
Faza uzbune (ALERFA) nastupa:
1) posle faze neizvesnosti, ako nisu uspeli dalji pokušaji uspostavljanja komunikacije sa posadom vazduhoplova ili ako nisu uspeli svi pokušaji da se dobiju informacije o vazduhoplovu iz relevantnih izvora; ili
2) ako vazduhoplov kome je odobreno sletanje nije sleteo u roku od pet minuta od predviđenog vremena sletanja, a komunikacija sa posadom vazduhoplova nije obnovljena; ili
3) ako je primljena informacija koja ukazuje da je operativna sposobnost vazduhoplova umanjena, ali ne u meri da je izvesno prinudno sletanje, osim ako postoje dokazi koji smanjuju sumnju da je ugrožena bezbednost vazduhoplova i putnika; ili
4) ako se zna ili se veruje da je vazduhoplov predmet radnji nezakonitog ometanja.
Faza opasnosti (DETRESFA) nastupa:
1) posle faze uzbune, ako nisu uspeli dalji pokušaji uspostavljanja komunikacije i ako nisu uspeli sveobuhvatniji pokušaji da se dobiju informacije, što ukazuje na verovatnoću da je vazduhoplov u nuždi; ili
2) ako se pretpostavlja da je gorivo u vazduhoplovu potrošeno ili nije dovoljno da vazduhoplov bezbedno sleti; ili
3) ako je primljena informacija koja ukazuje da je umanjena operativna sposobnost vazduhoplova u meri da je izvesno prinudno sletanje; ili
4) ako je primljena informacija ili se veruje da je vazduhoplov pokušao ili pokušava prinudno da sleti, osim ako se veruje da vazduhoplov i putnici nisu ozbiljno i neposredno ugroženi i ne zahtevaju neodložnu pomoć.
Sadržaj izveštaja ATS jedinice
Izveštaj koji nadležna ATS jedinica dostavlja spasilačko-koordinacionom centru sadrži sledeće podatke:
1) oznaku faze uzbunjivanja (INCERFA, ALERFA ili DETRESFA);
2) naziv organizacije i ime lica koje neposredno dostavlja izveštaj;
3) prirodu stanja nužde;
4) značajne podatke iz plana leta;
5) ATS jedinicu koja je poslednja uspostavila kontakt sa vazduhoplovom, vreme i sredstva koja su korišćena;
6) poslednji izveštaj o poziciji i način na koji je ona utvrđena;
7) boju i karakteristične oznake vazduhoplova;
8) podatke o opasnom teretu;
9) preduzete akcije;
10) broj lica u vazduhoplovu, ako je poznat;
11) opremu za spasavanje u vazduhoplovu;
12) druge značajne napomene.
Pored izveštaja iz stava 1. ovog člana, nadležna ATS jedinica dostavlja spasilačko-koordinacionom centru sve korisne dodatne informacije koje mogu da utiču na tok operacije traganja i spasavanja, kao i informaciju o prestanku stanja nužde.
ATS jedinica dostavlja sve informacije iz stava 1. ovog člana operateru vazduhoplova bez odlaganja, uvek kada je to izvodljivo.
Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi omogućava spasilačko-koordinacionom centru uvid u zapise radio-veza između nadležne ATS jedinice i posade vazduhoplova, kao i radarske zapise.
Informacije vazduhoplovima u blizini vazduhoplova koji je u stanju nužde
Ako utvrdi da se vazduhoplov nalazi u stanju nužde, ATS jedinica, što je pre moguće, o prirodi nužde obaveštava druge vazduhoplove koji se nalaze u njegovoj blizini.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako zna ili veruje da se nad vazduhoplovom vrši radnja nezakonitog ometanja, ATS jedinica ne sme da iznosi prirodu vanredne situacije u ATS komunikaciji vazduh-zemlja, osim ako je to prvo učinio vazduhoplov nad kojim se vrši radnja nezakonitog ometanja i ako je sigurna da time neće pogoršati situaciju.
IV STANJE NUŽDE, GUBITAK ORIJENTACIJE VAZDUHOPLOVA, NEIDENTIFIKOVANI VAZDUHOPLOV I NEZAKONITO OMETANJE
Usluge vazduhoplovu koji se nalazi u stanju nužde
U slučaju da zna ili pretpostavlja da se vazduhoplov nalazi u stanju nužde, uključujući i radnje nezakonitog ometanja, ATS jedinica pruža pomoć i daje prioritet takvom vazduhoplovu u odnosu na ostale vazduhoplove.
Ako se dogodi radnja nezakonitog ometanja vazduhoplova ili se na nju posumnja, ATS jedinica odmah reaguje na zahtev posade vazduhoplova, kontinuirano prenosi informacije od značaja za bezbedno izvršenje leta i preduzima sve potrebne radnje u cilju ubrzanja izvršenja svih faza leta, a naročito bezbednog sletanja vazduhoplova.
Ako se dogodi radnja nezakonitog ometanja vazduhoplova ili se na nju posumnja, ATS jedinica odmah obaveštava nadležne službe u skladu sa uspostavljenim procedurama i razmenjuje neophodne informacije sa operaterom vazduhoplova ili njegovim ovlašćenim predstavnikom.
Gubitak orijentacije vazduhoplova
Odmah po saznanju o gubitku orijentacije vazduhoplova, nadležna ATS jedinica preduzima mere iz st. 2. i 4. ovog člana, kako bi pomogla bezbednom letu vazduhoplova.
Ako je pozicija vazduhoplova nepoznata, nadležna ATS jedinica preduzima sledeće mere:
1) pokušava da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa vazduhoplovom, ako ta komunikacija ne postoji;
2) upotrebljava sva raspoloživa sredstva da utvrdi njegovu poziciju;
3) informiše ostale ATS jedinice u čijem prostoru nadležnosti je vazduhoplov izgubio orijentaciju ili je mogao da je izgubi, uzimajući u obzir sve faktore koji su mogli da utiču na navigaciju vazduhoplova u datim okolnostima;
4) u skladu sa uspostavljenim procedurama informiše nadležne vojne jedinice i upoznaje ih sa relevantnim planom leta i ostalim podacima koji se tiču vazduhoplova koji je izgubio orijentaciju;
5) zahteva od jedinica navedenih u tač. 3) i 4) ovog stava i ostalih vazduhoplova u letu da na svaki način pomognu da se uspostavi komunikacija sa vazduhoplovom koji je izgubio orijentaciju i utvrdi njegova pozicija.
Zahtevi iz stava 2. tač. 4) i 5) ovog člana važe i za ATS jedinice koje su obaveštene u skladu sa stavom 2. tačka 3) ovog člana.
Ako je utvrđena pozicija vazduhoplova koji je izgubio orijentaciju, nadležna ATS jedinica preduzima sledeće mere:
1) obaveštava posadu vazduhoplova o poziciji i izdaje potrebna uputstva;
2) po potrebi, informiše ostale ATS jedinice i nadležne vojne jedinice o vazduhoplovu koji je izgubio orijentaciju i uputstvima koja su data tom vazduhoplovu.
Mere iz stava 4. tačka 1) ovog člana ATS jedinica preduzima odmah po saznanju da postoji mogućnost presretanja ili druga opasnost po bezbednost vazduhoplova.
Ako uoči neidentifikovani vazduhoplov u svojoj oblasti, nadležna ATS jedinica odmah pokušava da utvrdi identitet vazduhoplova ako je to potrebno radi pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju ili na zahtev odgovarajuće vojne vlasti, prema utvrđenim procedurama.
U cilju utvrđivanja identiteta vazduhoplova, nadležna ATS jedinica preduzima sledeće mere:
1) pokušava da uspostavi dvosmernu komunikaciju sa posadom vazduhoplova;
2) informiše se od ostalih ATS jedinica unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu i zahteva njihovu pomoć pri uspostavljanju dvosmerne komunikacije sa posadom tog vazduhoplova;
3) informiše se od ostalih ATS jedinica iz susednih oblasti informisanja vazduhoplova u letu i zahteva njihovu pomoć pri uspostavljanju dvosmerne komunikacije sa posadom tog vazduhoplova;
4) pokušava da pribavi informacije od posada drugih vazduhoplova koji se nalaze u toj oblasti;
5) informiše, po potrebi, nadležnu vojnu jedinicu čim utvrdi identitet vazduhoplova.
U slučaju postojanja neidentifikovanog vazduhoplova ili vazduhoplova koji je izgubio orijentaciju, nadležna ATS jedinica razmatra mogućnost postojanja nezakonitog ometanja vazduhoplova.
Ako nadležna ATS jedinica posumnja da se na vazduhoplovu koji je izgubio orijentaciju ili neidentifikovanom vazduhoplovu odvija radnja nezakonitog ometanja, o tome odmah obaveštava telo nadležno za upravljanje kriznom situacijom, u skladu sa definisanim procedurama.
Čuvanje snimaka i dokumentacije
Pružalac usluga kontrole letenja i usluga uzbunjivanja je dužan da elektronski snima ili na drugi način zabeleži sve podatke o pruženim uslugama.
Sve audio i video zapise, druge zapise u elektronskoj formi, štampane i pisane zapise koji se odnose na podatke o pruženim uslugama, pružalac usluga kontrole letenja i usluga uzbunjivanja je dužan da čuva najmanje 30 dana od dana kada je usluga pružena.
Pružalac usluga kontrole letenja i usluga uzbunjivanja je dužan da obezbedi tajnost podataka o pruženim uslugama, kao i da zapise iz stava 2. ovog člana čuva od oštećenja i zloupotrebe.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe Privremeno uputstvo za rad službe kontrole letenja VI broj 1482/1 od 11. maja 1978. godine u delu koji se odnosi na opšti vazdušni saobraćaj i Pravilnik o uvođenju smanjenih normi vertikalnog razdvajanja vazduhoplova u vazdušnom prostoru Savezne Republike Jugoslavije ("Službeni list SRJ", broj 68/01).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
TABELA NIVOA KRSTARENJA
1.1. Nivoi krstarenja su sledeći:
Linija puta*
Od 000° do 179° |
od 180° do 359° |
|||||||||||||
IFR letovi |
VFR letovi |
IFR letovi |
VFR letovi |
|||||||||||
Nivo |
Nivo |
Nivo |
Nivo |
|||||||||||
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
Nivo leta |
Stope |
Metri |
|||
010 |
1000 |
300 |
- |
- |
- |
020 |
2000 |
600 |
- |
- |
- |
|||
030 |
3000 |
900 |
035 |
3500 |
1050 |
040 |
4000 |
1200 |
045 |
4500 |
1350 |
|||
050 |
5000 |
1500 |
055 |
5500 |
1700 |
060 |
6000 |
1850 |
065 |
6500 |
2000 |
|||
070 |
7000 |
2150 |
075 |
7500 |
2300 |
080 |
8000 |
2450 |
085 |
8500 |
2600 |
|||
090 |
9000 |
2750 |
095 |
9500 |
2900 |
100 |
10000 |
3050 |
105 |
10500 |
3200 |
|||
110 |
11000 |
3350 |
115 |
11500 |
3500 |
120 |
12000 |
3650 |
125 |
12500 |
3800 |
|||
130 |
13000 |
3950 |
135 |
13500 |
4100 |
140 |
14000 |
4250 |
145 |
14500 |
4400 |
|||
150 |
15000 |
4550 |
155 |
15500 |
4700 |
160 |
16000 |
4900 |
165 |
16500 |
5050 |
|||
170 |
17000 |
5200 |
175 |
17500 |
5350 |
180 |
18000 |
5500 |
185 |
18500 |
5650 |
|||
190 |
19000 |
5800 |
195 |
19500 |
5950 |
200 |
20000 |
6100 |
205 |
20500 |
6250 |
|||
210 |
21000 |
6400 |
215 |
21500 |
6550 |
220 |
22000 |
6700 |
225 |
22500 |
6850 |
|||
230 |
23000 |
7000 |
235 |
23500 |
7150 |
240 |
24000 |
7300 |
245 |
24500 |
7450 |
|||
250 |
25000 |
7600 |
255 |
25500 |
7750 |
260 |
26000 |
7900 |
265 |
26500 |
8100 |
|||
270 |
27000 |
8250 |
275 |
27500 |
8400 |
280 |
28000 |
8550 |
285 |
28500 |
8700 |
|||
290 |
29000 |
8850 |
300 |
30000 |
9150 |
|||||||||
310 |
31000 |
9450 |
320 |
32000 |
9750 |
|||||||||
330 |
33000 |
10050 |
340 |
34000 |
10350 |
|||||||||
350 |
35000 |
10650 |
360 |
36000 |
10950 |
|||||||||
370 |
37000 |
11300 |
380 |
38000 |
11600 |
|||||||||
390 |
39000 |
11900 |
400 |
40000 |
12200 |
|||||||||
410 |
41000 |
12500 |
430 |
43000 |
13100 |
|||||||||
450 |
45000 |
13700 |
470 |
47000 |
14350 |
|||||||||
490 i sl. |
49000 i sl. |
14950 i sl. |
510 i sl. |
51000 i sl. |
15550 i sl. |
|||||||||
* Magnetna linija puta ili u polarnim područjima iznad 70° geografske širine i u područjima čije granice propiše nadležna vazduhoplovna vlast, tzv. "grid" putanja koja je određena mrežom linija paralelnih nultom meridijanu koje čine mrežu, primenjena na polarnu stereografsku projekciju gde se kao pravac severa koristi mrežni sever.
OSNOVNI IZRAZI NA SRPSKOM JEZIKU KOJI SE UPOTREBLJAVAJU PRI PRUŽANJU USLUGA KONTROLE LETENJA
Izraz |
Značenje na engleskom jeziku |
Značenje |
potvrdite |
acknowledge |
Stavite mi do znanja da ste primili i shvatili ovu poruku |
da |
affirm |
Da |
odobreno |
approved |
Imate odobrenje za predloženu akciju |
prekid |
break |
Ovim ukazujem na prekid između delova poruke |
prekid prekid |
break break |
Ovim ukazujem na prekid između poruka koje se prenose različitim vazduhoplovima u veoma opterećenom okruženju |
poništite |
cancel |
Poništavam prethodnu instrukciju ili odobrenje |
proverite |
check |
Proverite (sistem ili proceduru) |
dozvoljeno |
cleared |
Dozvoljeno vam je da nastavite pod sledećim uslovima |
potvrdite |
confirm |
Zahtevam potvrdu (odobrenja, instrukcije, akcije, informacije) |
kontaktirajte |
contact |
Uspostavite kontakt sa... |
tačno |
correct |
Tačno ili ispravno |
ispravka |
correction |
Napravljena je greška u ovom prenosu (ili poruci). Ispravna verzija glasi… |
zanemarite |
disregard |
Zanemarite prethodnu instrukciju |
kako me čujete? |
how do you read? |
Koliko je moje emitovanje razumljivo? |
ponavljam |
I say again |
Ponavljam da bi bilo jasnije ili naglašavam |
zadržite |
maintain |
Nastavite u skladu sa navedenim instrukcijama ili u bukvalnom smislu npr. zadrži (nastavi) VFR |
slušajte |
monitor |
Slušajte frekvenciju |
ne |
negative |
Ne, nije dozvoljeno, netačno ili nemoguće |
gotovo |
over |
Moj prenos je gotov i od tebe očekujem odgovor Napomena: uobičajeno se ne koristi u VHF komunikaciji. |
kraj |
out |
Kraj poruke, ne očekujem odgovor Napomena: uobičajeno se ne koristi u VHF komunikaciji. |
ponovite prijem |
read back |
Ponovite sve ili deo ove poruke tačno kao što ste primili |
izmena dozvoljenog |
recleared |
Napravljena je izmena u odnosu na prethodno izdato odobrenje, novo odobrenje prevazilazi prethodno odobrenje ili jedan njegov deo |
javite |
report |
Dostavite mi informaciju o... |
zahtevam |
request |
Voleo bih da znam/dobijem |
razumem |
roger |
Primio sam celu prethodnu informaciju Napomena: Ni u kom slučaju se ne koristi u odgovoru na pitanje kojim se zahteva ponavljanje prijema ili kao direktan odgovor kojim se vrši potvrda ili negiriranje. |
ponovite |
say again |
Ponovite sve ili sledeći deo vaše poslednje poruke |
govorite sporije |
speak slower |
Smanjite brzinu govora Napomena: Pri normalnoj brzini govora broj reči u minuti ne prelazi 100. Kada se poruka prenosi do vazduhoplova i njen sadržaj se snima, brzina govora se smanjuje kako bi se omogućilo njeno zapisivanje. Manja pauza koja prethodi ili sledi nakon brojeva čini ih lakšim za razumevanje. |
čekajte |
standby |
Čekaj, javiću ti se Napomena: Pozivalac će uobičajeno uspostaviti novi kontakt ukoliko je kašnjenje duže. Fraza "čekaj" ne predstavlja odobrenje niti odbijanje. |
ne mogu |
unable |
Ne mogu da ispunim zahtev, instrukciju ili odobrenje Napomena: nakon fraze "ne mogu" uobičajeno se navodi razlog. |
postupiću |
wilco |
Razumem tvoju poruku i postupiću po njoj (skraćenica od "will comply") |
predaja dva puta |
words twice |
Kao zahtev: Komunikacija je otežana. Molim vas ponovite svaku reč ili grupu reči dva puta. Kao informacija: Pošto je komunikacija otežana, svaku reč ili grupu reči u ovoj poruci ponovite dva puta. |