PRAVILAO RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA TOPLOTNE ENERGIJE("Sl. list Grada Sombora", br. 14/2016) |
Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije sadrže:
- tehničke zahteve za gradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica;
- tehničke zahteve za priključenje zgrada na toplovodni sistem (u daljem tekstu: Pravila o radu)
- tehničke zahteve za priključivanje i rad unutrašnjih toplotnih uređaja (u daljem tekstu: toplotni uređaji) potrošača, koji se priključuju ili su već priključeni na toplovodnu mrežu JKP "Energana" Sombor (u daljem tekstu: snabdevač) i
- tehničke zahteve za isključivanje stambenih jedinica.
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između potrošača i snabdevača/isporučioca.
Snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti snabdevača i potrošača toplotne energije su uređeni u Odluci o uslovima i načinu snabdevanja toplotnom energijom Grada Sombora (u daljem tekstu: Odluka o uslovima snabdevanja), a ova Pravila o radu su njen sastavni deo.
Osnovni tarifni elementi za obračunavanje cene toplotne energije i usluga su određeni u Tarifnom sistemu Grada Sombora (u daljem tekstu : Tarifni sistem).
Snabdevač može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja potrošača, ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu. Snabdevač može obustaviti isporuku toplotne energije potrošaču do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji potrošača ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Nejasnoće u pogledu primene Pravila o radu, koje bi se pojavile pre početka projektovanja i pre izvođenja radova na toplotnim uređajima, potrebno je razrešiti zajedno sa snabdevačem.
Tehnika daljinskog grejanja se neprekidno razvija, prilagođava razvoju i opštim stremljenjima u energetskom sektoru, kao i konkurentnosti različitih izvora energije. Snabdevač zato zadržava pravo na izmenu nekih tehničkih rešenja, ako bi se pokazalo da su ista objektivno bolja.
Investitor odnosno projektant, koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od snabdevača pribaviti projektne uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Pored pojmova iz Odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
- TOPLOTNA PODSTANICA - sklop opreme, koji toplovodnu mrežu povezuje sa unutrašnjim toplotnim uređajima potrošača;
- DIREKTNA TOPLOTNA PODSTANICA - toplotna podstanica, kod koje javna toplovodna mreža nije fizički odvojena od unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača (zagrevna voda iz toplovodne mreže je prisutna u unutrašnjim toplotnim uređajima potrošača);
- INDIREKTNA TOPLOTNA PODSTANICA - toplotna podstanica, kod koje su javna toplovodna mreža i unutrašnji toplotni uređaji potrošača fizički odvojeni sa izmenjivačem toplote;
- PRIKLJUČNA PODSTANICA - deo toplotne podstanice, koji definiše predajno mesto; određuje je regulacija protoka, odnosno merenje nazivnog protoka grejnog medija (tople vode);
- KUĆNA PODSTANICA - deo toplotne podstanice, namenjen prenosu toplote od priključne podstanice na interne toplotne uređaje potrošača;
(Pojmovi pojašnjavaju šeme u prilozima 3 i 4.)
- INSTALISANA TOPLOTNA SNAGA - toplotna snaga zgrade, dobijena kao zbir nazivnih snaga ugrađenih unutrašnjih toplotnih uređaja;
- PRIKLJUČNA SNAGA - instalisana snaga, korigovana po odredbama snabdevača toplotnom energijom;
- GLAVNI TOPLOVOD - toplovod, koji s grejnom vodom snabdeva više od jedne zgrade;
- PRILJUČNI TOPLOVOD - deo toplovodne mreže od glavnog toplovoda do toplotne podstanice u zgradi;
- PRIMARNA STRANA TOPLOTNE PODSTANICE - deo toplotne podstanice u sklopu s toplom grejnom vodom iz javne toplovodne mreže;
- SEKUNDARNA STRANA TOPLOTNE PODSTANICE - deo toplotne podstanice u sklopu sa grejnom vodom unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača;
- UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI - instalacije, koje obezbeđuju odgovarajuće uslove života i rada u zgradama (grejanje, vodovod, tehnološke instalacije …).
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Dijagram temperature tople vode u toplovodnoj mreži
Prilog 2: Toplotna podstanica - okvirne dimenzije prostorije
Prilog 3: Šema indirektne toplotne podstanice - pojmovi
Prilog 4: Šema direktne toplotne podstanice - pojmovi
Prilog 5: Šema indirektne toplotne podstanice
Prilog 6: Hidraulične veze, neprimerne za priključivanje na toplovodnu mrežu
Prilog 7: Hidraulične veze, preporučljive za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi sa glavnom cirkulacionom pumpom
Prilog 8: Hidraulične veze, preporučljive za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistemi bez glavne cirkulacione pumpe
Prilog 9: Detalj kanala za predizolovani cevovod
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
Snabdevaču je potrebno dostaviti podloge toplotnih proračuna zgrade, sadržane u sledećem obrascu:
- prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu s Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada)
1. Projekat centralnog grejanja
Projekat centralnog grejanja, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u vatima (W);
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 iz 1983. godine uz poštovanje računate spoljne temperature ts = -18 °C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u (m3/h), pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- toplotne karakteristike, koje su osnova za određivanje priključne snage, sadrže najmanje sledeće podatke:
• oznake prostora,
• unutrašnju temperaturu,
• standardne gubitke toplote,
• ugrađena grejna tela,
• instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastarske opštine Sombor u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve crteže osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme uzlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
• šeme merenja i regulacije.
2. Projekat toplotne podstanice
Projekat toplotne podstanice mora da sadrži projekt mašinskih i elektro instalacija.
Projekat mašinskih instalacija
Projekat mašinskih instalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada,
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u vatima (W) sa navedenim protočnim količinama u (m3/h);
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, centralne pripreme sanitarne tople vode, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom distributera toplotne energije na osnovi katastra Opštine Sombor u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima i temperaturnim dijagramima,
• sve crteže osnova u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• detalje.
Projekat elektroinstalacija
Projekat elektroinstalacija, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate,
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• sve crteže osnova u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza.
Dokumentacija za toplotne podstanice snage do 100 kW
Za tipske toplotne podstanice za grejanje sa priključnom snagom do 100 kW za izdavanje saglasnosti za priključenje nije potreban projekt toplotne podstanice. Dovoljna je šema toplotne podstanice sa navedenom ugrađenom opremom i odgovarajuća kontrola vezana za konkretni objekat.
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje saglasnosti za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehnički opis,
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike),
- specifikaciju materijala i radova,
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom distributera toplotne energije na osnovi katastra Opštine Sombor, u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, podpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• projekat sistema za nadzor vlažnosti izolacije toplovoda, ako ga zahtevaju projektni uslovi isporučioca toplotne energije,
• ostale građevinske detalje.
Za tehničke proračune iz prethodnih tačaka je potrebno navesti samo metode njihovog proračuna i rezultate proračuna. Tehničke proračune čuva projektant i dužan ih je na zahtev isporučioca toplotne energije dostaviti na uvid.
IZGRADNJA TOPLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnja toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz područja izgradnje objekata i uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 14 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da od snabdevača toplotne energije naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom.
Isporučilac u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
ODREĐIVANJE PRIKLJUČNE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih potrošača isporučilac priznaje/uvažava priključnu snagu, određenu na osnovu:
- proračuna toplotnih gubitaka u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/1983 pri računskoj spoljnoj temperaturi -18 °C sa odgovarajućom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema važećim projektnim uslovima (temperaturske zone),
- 10% dodatka na instalisanu toplotnu snagu grejnih sistema radi toplotnih gubitaka razvodne mreže.
1. Priključna snaga centralnog grejanja zgrade
Proračun toplotnih gubitaka, što je osnova za dimenzionisanje grejanja i određivanja priključne snage, mora biti izveden u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/1983 odnosno u skladu sa važećim propisima i standardima za neprekidni dnevni rad (funkcionisanje). Posebni dodaci, određeni u starijim izdanjima DIN 4701/1959, kod proračuna toplotnih gubitaka nisu dovoljni.
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje priključne snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom toplotnom opremom, koje se priključuju na toplovodnu mrežu, priključna snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene toplotne opreme. Za izdavanje saglasnosti za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciji projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme.
Ako su toplotni gubici za postojeću zgradu bili izračunati sa dodatkom za grejanje sa prekidima, što je vidljivo iz priloženog postojećeg proračuna, nova priključna snaga se određuje računski na osnovu novog proračuna toplotnih gubitaka sa uvažavanjem neprekidnog grejanja. U odnosu na novu vrednost toplotnih gubitaka određuje se smanjenje temperature dovoda i povratka zagrevne vode toplotnih uređaja, međutim najviše do temperaturnog režima, koji omogućava pokrivanje toplotnih gubitaka u svim prostorijama. Toplotne provodljivosti građevinskih konstrukcija moraju odgovarati stvarno izvedenoj gradnji.
Kod prostorija sa prirodnim i mehaničkim provetravanjem važe proračuni toplotnih gubitaka u skladu sa DIN 4701/1983. Kod unutrašnjih sanitarnih i ostalih prostorija bez prozora, koje se provetravaju, potrebno je pri proračunu toplotnih gubitaka uvažavati propisanu izmenu vazduha.
2. Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene
Priključna snaga za posebne (tehnološke) namene treba biti posebno prikazana. O mogućem režimu rada i priključnoj snazi potrebno je posebno se dogovoriti sa snabdevačem.
Toplovodnom mrežom snabdevača isporučuje se potrošaču toplotna energija shodno Odluci o snabdevanju. Snabdevač obezbeđuje potrošaču na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije za rad potrošačevih toplotnih uređaja sa priključnom snagom, koja je dogovorena ugovorom o snabdevanju toplotnom energijom. Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom o uslovima snabdevanja.
Trasiranje toplovoda
Toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, glavne toplovode polagati na javnim zemljištima i u trotoarima ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda za svakog pojedinačnog vlasnika ili operatora toplovodne mreže. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti operatoru mreže prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, operator mreže, ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao napr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa snabdevačem.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih cevovoda nisu dozoljeni nadgradnja, zaziđivanja i sađenje drveća i žbunja.
Tehnički podaci snabdevačeve toplovodne mreže su:
nazivni pritisak |
pnaz = 16,0 bar |
nazivna temperatura |
tnaz = 130 °C |
pad pritiska na mestu preuzimanja |
∆p = 0,75 bar |
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice. Snabdevač obezbeđuje potrošaču pad pritiska min. 75 kPa (0,75 bar). Suma padova pritiska elemenata primarnog dela toplotne podstanice ne sme prelaziti navedene vrednosti. Ako se potrošač snabdeva sa toplotnom energijom iz povratnog voda ili zahteva veći pad pritiska, koji je na tom delu mreže na raspolaganju, u toplotnu podstanicu je potrebno ugraditi dodatne pumpe. O ovome se mora potrošač prethodno posavetovati sa snabdevačem i pribaviti njegovu saglasnost.
Temperatura tople vode u mreži je zavisna od spoljnje temperature (prilog 1):
maksimalna dovodna temperatura: |
tmax = 130°C (403 ˚K) |
minimalna dovodna temperatura: |
tmin = 70°C (343 ˚K) |
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Računska temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 130°C (413 ˚K). Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130°C.
Snabdevač može temperaturu dovoda zagrevne vode u toplovodnoj mreži izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se omekšana, hemijski pripremljena i degasifikovana voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača ili u druge namene bez predhodne dozvole snabdevača.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža snabdevača je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Snabdevač, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo da izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
Mašinski radovi
Imajući u vidu stanje tehnike, toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
- predizolovane cevi: |
EN 253 |
- predizolovani fazonski komadi: |
EN 448 |
- predizolovane armature: |
EN 488 |
- spojevi za predizolovane cevi: |
EN 489 |
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizolovanih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za kontrolu prisutnosti vlage, osim fleksibilnih predizolovanih cevi za izvođenje priključnih toplovoda individualnih zgrada.
U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole vlažnosti. O merenjima treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje nadzorna služba snabdevača i arhivira se kod snabdevača. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova ožičenja odnosnog dela toplovoda, izveden na osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda.
Za veća obuhvaćena područja, koja će biti snabdevana sa toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, treba predvideti kontinuiran nadzor vlažnosti cevovoda sa mogućnosti lociranja greške. Snabdevač toplotne energije sa projektnim uslovima određuje, kada je potrebno izvesti nadzorni sistem.
Na toplovodnoj mreži snabdevača se upotrebljava isključivo nordijski sistem nadzora vlažnosti.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrađuje predizolovana armatura PN16 za temperaturu do 130°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Za slavine dimenzije DN125 i veće treba predvideti pogon sa dograđenim reduktorom. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obavezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
Građevinski radovi
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
Napomena-Važno: U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 9). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća ø 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće Ø8-10 ili Ø10-12 mm bez oštrorubnih delova.
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50.
Fiksne tačke se za predizolovane cevovode ugrađuju samo u izuzecima.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće betoniran, tako da bude obezbeđena zaptivnost prolaza.
Toplovodna mreža u betonskim kanalima
Gde izvođenje sa predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti sa čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Zahtevi u pogledu mašinskih radova na toplovodnoj mreži u kanalima su dati u članovima 33.-35. ovih Pravila o radu.
Građevinski zahtevi za kanale
U pogledu na način izgradnje, kanale delimo na:
a. Tipizirane armirano betonske (AB) kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja. Statični proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nanete zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50cm i manja od 200cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
b. Klasično građeni kanali
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabranu marku betona, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
Izrada kanala
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i (ili) postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala sa AB pokrivačem. Upotreba nelomljive malte na nalegajućim površinama obezbeđuje trajnu nepomičnost pokrvača. Značajnije neravnine i otvori između pokrivača je potrebno popuniti sa malterom. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlogom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže sa odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglozrnatog peska granulacije ø8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
Upotrebljeni materijali
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB 30, mrežna armatura ČBM50/60 i armatura RA40/50, nelomljivi malter za spojeve pokrivač-kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
Upozorenje: U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost vlasnika zgrade i dobijanja prava korišćenja.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne dilatacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Priključni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice završava sa kompenzatorima, na kojima se izvede ispust, imajući u vidu nagib toplovoda kao i odzračivanje. Između kompenzatora (amortizacionih cevi) najbolje je izvesti kratku vezu sa blok armaturom, koja omogućava minimalni protok kroz priključni toplovod i u vreme zaustavljanja toplotne podstanice. Najbolje je da kompenzator (amortizacione cevi) predstavljaju nepomični oslonac toplovoda. Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Male kompaktne toplotne podstanice i toplotne podstanice do 150 kW toplotne snage je moguće priključiti bez ugradnje kompenzatora.
Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
Cevi i fazonski komadi
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN200, moraju biti izrađeni od čeličnih cevi iz celog, koje odgovaraju sledećim standardima:
ENV 10220 EN: |
mere, mase |
DIN 2448: |
mere, mase |
DIN 1629: |
uslovi nabavke/isporuke |
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
DIN 2458: |
mere, mase |
DIN 1626: |
uslovi isporuke |
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d).
Materijal cevi je St37-0.
Armature
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN100 su blok ventili PN16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok zatvarači ili slavine sa ručnim ili motornim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje snabdevač.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju blok ventili sa mekim zaptivanjem ili slavine.
Toplotna izolacija
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primerenom za temperaturu do 130°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlaživanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 25°C iznositi max. 0,040 W/m2˚K.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacioni sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oblaganje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacionim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni vodovi potrošača |
Minimalno rastojanje izolacije od armature (mm) |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|||||
Dovod |
Odvod |
Dovod |
Odvod |
Dov., odv. |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Isporučilac toplotne energije zadržava pravo propisati dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan kod isporučioca pribaviti projektne uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti sa snabdevačem. Dužan ih je izvesti prema sledećim dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
do DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do DN 150 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad DN 150 |
DN 40 |
DN 65 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
7. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju biti uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i svedeni na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa te zahteve isporučioca toplotne energije i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu.
U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom isporučioca toplotne energije. Projektno rešenje mora potvrditi isporučilac toplotne energije.
Zahtevana odstojanja
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje do 5m |
Uporedno vođene preko 5m |
Gasovod do 5bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom di i uključiv 16bar |
|
Gasovod preko 5bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kv kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
8. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvedbi toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama).
Toplotna podstanica je vezivni član između toplovodne mreže isporučioca i toplotnih uređaja potrošača. Sastavljena je iz priključne i kućne podstanice i sa svojim delovanjem obezbeđuje predaju toplotne energije u toplotne uređaje. Namena priključne podstanice je da preda ugovorenu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije toplotnim uređajima potrošača.
Na toplovodnu mrežu JKP "Energana" Sombor dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
Na jednu priključnu podstanicu je moguće priključivanje više kućnih podstanica. Toplotnu podstanicu definiše ugrađen regulator protoka, ostale podstanice bez regulatora protoka su kućne podstanice na zajedničkoj toplotnoj podstanici.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje potrošača paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Konstrukcijski je najbolje da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije najbolje je da se razumno koristi tabela iz člana 31. ovih Pravila o radu.
Kod poslovno-stambenih zgrada potrebno je izvesti odvojeno toplotne podstanice za stambeni i poslovni deo, što omogućava odgovarajuću regulaciju i funkcionisanje unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača, kao i tačnu podelu troškova grejanja.
U načelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa predviđena sopstvena toplotna podstanica.
Konkretne uslove za priključivanje određuje isporučilac sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povratka na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopustive (prilog 6). U prilozima 7 i 8 date su šeme hidrauličnih veza i temperaturne regulacije koje se preporučuju.
Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
Nove ili rekonstruisane zgrade - grejanje, provetravanje
Shodno odredbama Pravilnika o toplotnoj zaštiti i racionalnoj potrošnji energije u zgradama projektna temperatura za Sombor je -18°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu -18°C, koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): 110/60°C
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): max. 75/55°C
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130°C i PN16.
Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnju projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (toplovodna strana): 130/70°C
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): max. 85/65°C
2. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno potrošač je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti isporučilac (okvirna veličina prostora u prilogu 2).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja,
- načina pripreme sanitarne tople vode.
Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike isporučioca u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti odvojen direktan spoljnji pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog topovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
Izuzeci kod građevinsko-tehničkih zahteva za prostor toplotne podstanice
Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 50 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa više stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 50kW, postavljene u postojeće zgrade. Preporučljivo je, da je u prostoru kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 50kW u postojećoj zgradi postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), u ovom slučaju mora biti deo prostora toplotne podstanice odvojen od ostalog dela prostora (sa žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Priključna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama snabdevača.
Sastavljena je iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature,
- hvatač nečistoće,
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe)
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka,
- mernog uređaja/toplotnog brojila,
- uređaja za merenje pritiska i temperature i
- toplotne izolacije.
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PPN16 i temperaturu 130°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili za zavarivanje. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura mogu se koristitu slavine ili ventili sa mekim zaptivanjem.
Ugradnja gumenih kompenzatora nije dozvoljena.
Materijal armature do PN16 je sivi liv, čelik ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani priključne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju daje snabdevač sa projektnim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevane vode, koji je određen na osnovu priključne snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevane vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na primarnoj strani toplotne podstanice i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade. Snabdevač je dužan merni uređaj / brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci snabdevača. Najčešće se koriste merni uređaji / brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličina i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost snabdevača. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka kao i mogućnost skladištenja izmerenih veličina u memoriju radi kasnijeg pregleda.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici obavlja snabdevač o trošku potrošača. Svi naredni radovi u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja snabdevač ili od njegove strane ovlašćeno lice.
Merni uređaji na sekundaru (u sklopu unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača) su internog značaja i služe međusobnim podelama potrošene toplotne energije, očitane na obračunskom mernom uređaju / toplotnom brojilu (na primarnoj strani toplotne podstanice). U slučaju, da potrošači žele ugraditi unutrašnje merne uređaje, preporučuje se ugradnja istog tipa merača kod svih potrošača priključenih na istu toplotnu podstanicu.
Kućna podstanica je vezni član između priključne podstanice i toplotnih uređaja potrošača i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- blok armature,
- armature za regulaciju protoka,
- hvatač nečistoće,
- armature i uređaja za temperaturnu regulaciju,
- izmenjivača toplotne energije,
- pumpe,
- razdelnika,
- sigurnosne armature,
- ekspanzione posude,
- uređaja za merenje pritiska i temperature,
- uređaja za omekšavanje sanitarne vode,
- električnih vodova.
Kućne podstanice se po načinu priključivanja na toplovodnu mrežu dele na:
- direktne kućne podstanice,
- indirektne kućne podstanice,
Prema funkciji unutrašnjih toplotnih uređaja podstanice mogu biti za:
- grejanje
- tehnološke i druge namene.
Direktna kućna podstanica je ona, kod koje interni toplotni uređaji potrošača i javna toplovodna mreža nisu razdvojeni sa prenosnikom / izmenjivačem toplote (šema u prilogu 4). Priključivanje sa novim direktnim podstanicama u toplovodnoj mreži nije dozvoljeno. Dodatna priključivanja ili smanjivanje priključne snage na postojećim direktnim toplotnim podstanicama je moguće samo onda, kada izmena priključne snage ne prelazi 10% ukupne postojeće priključne snage toplotne podstanice.
U svakom drugom slučaju, to jest kod dodatnih priključivanja, smanjenja priključne snage, rekonstrukcije toplotne podstanice (napr. zamenjivanju regulacione opreme), drugih posebno bitnih unutrašnjih toplotnih uređaja ili rekonstrukciji ukupne zgrade potrebno je toplotnu podstanicu preurediti na indirektni sistem.
Unutrašnji toplotni uređaji potrošača moraju biti atestirani za najviši radni pritisak, koji iznosi posle redukcije u toplotnoj podstanici od 6bar. Moraju biti izrađeni od materijala postojanog na hemijski sastav zagrevane vode iz toplovodne mreže. Upotreba aluminijuma i bakra u toplotnim uređajima (za razvodnu mrežu, grejna tela) zbog ovoga nije dopušteno.
Korišćenje automatskih odzračnih ventila nije dozvoljeno.
Indirektna kućna podstanica je ona, kod koje je zagrevana voda toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevane vode na sekundarnoj strani (šeme u prilozima 3 i 5). Indirektni način priključivanja je obavezan za sve buduće potrošače, koji se budu priključivali na toplovodnu mrežu snabdevača.
Izmenjivač toplote
Površinu izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na najveću snagu toplotnih uređaja potrošača pri izabranoj temperaturi zagrevane vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevane vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 °K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16bar (PN16) i temperaturu 140°C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja potrošača.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 20% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
Cirkulacione pumpe
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja potrošača preporučljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja (frekventna regulacija), odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugrađen u odvod sa priključcima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza između dovoda i povratka.
Temperaturna regulacija
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljnje temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevane vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Svaka veza, koja omogućava vraćanje neohlađene vode na primarnoj ili na sekundarnoj strani, je nedopustiva.
Izvršni organ glavne temperaturne regulacije na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugrađen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Elektronski regulator mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevane vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature,
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara,
- vodi najvišu dozvoljenu temperaturu povratka na primarnoj strani u zavisnosti od spoljnje temperature,
- omogućava vremensko programiranje rada pojedinačnih sistema.
U porodičnim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogućnost priključivanja prostorskog senzora, postavljenog u referentnom prostoru.
Regulacija toplotne podstanice je takođe moguće vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog rešenja da istovremeno omogućava opsluživanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom snabdevača, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem snabdevača. Zahteve za svaki konkretan slučaj daje snabdevač.
Sigurnost rada
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, potrošač se treba pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature
U sistemu daljinskog grejanja mesta Sombor temperatura dovoda primara je vođena u zavisnosti od spoljnje temperature, i to od 85°C (za spoljnu temperaturu od 5°C i više) i ne prelazi 130°C (za spoljne temperature ispod 5°C). Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima potrošača mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija STW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN32730 zatvara dovod zagrevane vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsokog pritiska
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućim sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HP.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50 kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55 x 36 mm sa čeličnom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 50 kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105 x 55 mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje-primar - dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje-primar - povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje-sekundar - dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje-sekundar - odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Ispust |
braon-maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
6. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N. B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Potrošač mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP)
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP):
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
• kontaktorima za napojne pumpe,
• osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
• tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zubčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potenciala;
- proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti automatiku.
Električni vodovi za prikljičenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru topotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa kablovima IY(St) Y 1 x 2 x 0,8 mm2,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište/nosač KTP,
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom 10mm2 i sa zubčastim podloškama pod vijak. Vijci moraju biti označeni sa crvenom bojom.
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala,
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja,
- merenje impedanse okvirnih veličina vodotočnih krugova,
- merenje izolacijske otpornosti,
- merenje otpornosti galvanskih veza,
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
7. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač, odnosno proizvođač KTP mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice,
- atest kompletne KTP po zakonima o zdravlju i zaštiti na radu,
- ateste elemenata KTP, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji,
- uputstva za rukovanje i održavanje KTP,
- šemu veza elektro instalacija KTP te šemu automatike KTP.
UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI POTROŠAČA
U toplotne uređaje potrošača spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
- radijatorsko grejanje (CG RAD)*,
- konvektorsko grejanje (CG KON)*,
- podno grejanje (CG POD)*,
- plafonsko grejanje (CG STR)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*,
- ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*,
- grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*,
- grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*,
*Skraćenice za način predaje toplote, koje koristi snabdevač.
Unutrašnji toplotni uređaji potrošača moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu. Snabdevač ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju usled neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja potrošača.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju se razvodne mreže izvesti odvojeno.
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperatuski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u slučaju, ako su dovodna i povratna komora medusobno odvojene sa toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike moraju biti na povratku opremljeni sa regulacionim ventilima za održavanje protoka i na dovodima i povratcima sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema. Ako je u kolu ugrađena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogućnošću ograničenja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, preporučljivo je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 39. - 40. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcioni faktori su dati u tehničkoj dokumentaciji proizvođača grejnih tela.
Pri izboru materijala grejnih tela, priključenih na direktnu toplotnu podstanicu, potrebno je uvažavati odredbu iz člana 48. ovih Pravila o radu.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili conski ventili, koji ograničavaju protok zagrevane vode kroz grejna tela. Termostatski ventili moraju biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ± 1˚ K. Kao radijatorski termostatski ventili najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je obavezno u svim prostorijama sa površinom većom od 6m2
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevane vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje potpritiska ne bi oštetilo.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Sa pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolasku kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
4. Isključivanje toplotnih uređaja
Isključivanje u principu nije termodinamički opravdano ukoliko projektom nije drugačije predviđeno. Ako se ipak ukaže, iz bilo kog razloga, potreba za isključenjem, zavisno od nivoa, isključenja se vrše prema sledećim uputstvima:
Isključivanje objekta vrši se zatvaranjem i blombiranjem zaporne armature u primarnom delu podstanice i/ili priključnom toplovodu ako na njemu postoji zaporna armatura.
Isključivanje ulaza vrši se zatvaranjem i plombiranjem zaporne armature na toplovodu u sekundarnom delu podstanice ili najbližim zapornim organima na toplovodu koji snabdeva odgovarajući ulaz u zgradi van podstanice.
Isključivanje vertikale vrši se zatvaranjem i plombiranjem zaporne armature na toplovodu u sekundarnom delu podstanice ili najbližim zapornim organima na toplovodu koji snabdeva odgovarajuću vertikalu van podstanice.
Isključivanje stambene jedinice vrši se zatvaranjem i plombiranjem zaporne armature u ormariću odgovarajućeg stana ili u slučaju dvocevnog sistema skidanjem grejnih tela.
Isključivanje pojedinačnog grejnog tela u stambenoj jedinici vrši se skidanjem grejnog tela.
Shodno članu 73. Odluke, vezano za otkaz korišćenja toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja, energetski subjekt vrednuje ispunjenost uslova, preko Elaborata o verifikaciji ispunjenosti uslova za otkaz korišćenja toplotne energije (u dajem tekstu: elaborat)i Saglasnosti za isključivanje tarifnih kupaca koji se snabdevaju toplotnom energijom preko zajedničkog merača toplote (u daljem tekstu: saglasnost).
Elaborat sadrži:
1. Podatke o objektu
2. Podatke o kupcu
3. Podatak o grejnim telima u prostorijama, ako ih ima kolika je instalisana snaga i na koji način je obezbeđeno da iz sistema Toplane ne preuzima toplotnu energiju.
4. Podatak o instalisanoj snazi cevovoda u objektu koji se isključuje, i sa kojim% objekat učestvuje u ukupno preuzetoj količini toplotne energije u obračunskom periodu.
5. Podatak o pregradnim zidovima (unutrašnjim) prema susednim prostorijama koje su grejane na sistem Toplane i koji su koeficijenti prelaza toplote (U [W/m2˚K]) i koje su veličine [m2]
6. Podatak o postojanju vrata ili drugih otvora prema susednim prostorijama koje su grejane na sistem Toplane i koji su koeficijenti prelaza toplote (U [W/ m2˚K]), koje su dimenzije [m2] i koji su tip.
7. ZAKLJUČAK, kojim se definišu način i uslovi za otkaz korišćenja toplotne energije, na osnovu podataka obuhvaćenih tačkama od 1. do 7., kao i način isključenja objekta sa cevne instalacije.
Podaci iz Elaborata koriste se za određivanje količine moguće potrošnje toplotne energije iz zajedničke instalacije daljinskog grejanja, uzevši u obzir konkretne meteorološke podatke za dati obračunski period.
Saglasnost treba da sadrži obaveštenje da energetski subjekt ne snosi odgovornost za nepostizanje propisane temperature iz člana 42. Odluke i uvećane troškove na računim tarifnih kupaca.
Ova Pravila o radu se primenjuju za sve nove izgradnje i rekonstrukcije, a koje se odnose na distributivni sistem toplotne energije, priključne toplovode, toplotne podstanice, kao i unutrašnje toplotne uređaje i instalacije.
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa snabdevačem. Kod popravki i prepravki potrebno je pridržavati se zahteva iz aktuelnih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi po važećim propisima, pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Do usvajanja, odnosno uvođenja u upotrebu standarda EU, a koji su navedeni u ovim Pravilima o radu, primenjivaće se postojeći važeći standardi i tehničke norme.
Rokovi i dinamika za ugradnju sistema za merenje isporučene toplotne energije (na pragu toplane i u toplotnim podstanicama) na postojećim sistemima daljinskog grejanja, određeni su u Odluci o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.
Stupanjem na snagu ovih Pravila o radu prestaju da važe Pravila o radu distributivnog sistema toplotne energije ("Službeni list Opštine Sombor", broj 10/2006).
Ova Pravila o radu donosi Nadzorni odbor JKP "Energana" Sombor, a uz pribavljenu saglasnost Gradskog veća Grada Sombora, a stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sombora".
PRILOZI: 1-9 (sastavni deo Pravila o radu distributivnog sistema)
ZNAČENJE OZNAKA NA PRILOŽENIM ŠEMAMA
A) Priključna podstanica
1. Blok ventil ili loptasta slavina
2. Slavina/ventil za manometar
3. Blok ventil ili loptasta slavina za kratkospojnu vezu
4. Hvatač nečistoće
5. Regulator razlike pritiska i protoka
6. Loptasta slavina za ispust (primarna strana)
7. Manometar, 0 - 16 bar
8. Termometar, 0 - 150°C
9. Merni uređaj / Toplotno brojilo
10. Temperaturni senzor toplotnog brojila
11. Regulator pritiska
B) Kućna podstanica sa unutrašnjim vodovima
20. Blokadna armatura
21. Sigurnosni ventil
22. Sigurnosni termostat sa funkcijom TR-STW
23. Sigurnosni ventil za sanitarnu vodu
24. Protivpovratna armatura instalacija grejanja
25. Protočni ventil sa motornim pogonom
26. Slavina / ventil za manometar
27. Manometar 0 - 6 bar, 0 - 10 bar
28. Termometar 0 - 110°C
29. Ograničavač temperature povratka
30. Cirkulaciona pumpa (zagrevane vode)
31. Cirkulaciona pumpa za sanitarnu vodu
32. Pumpa za punjenje sa sanitarnom vodom
33. Zatvorena ekspanziona posuda
34. Hvatač nečistoće
35. Izmenjivač toplote
36. Regulator temperature
38. Grejač sanitarne tople vode
39. Akumulator sanitarne tople vode
40. Temperaturni senzor/prekidač
41. Posuda za polifosfatni rastvor sa dozirnom pumpom
42. Bojler sa grejnim registrom
43. Izmenjivač toplote - predgrevanje sanitarne tople vode
44. Regulator protoka bez pomoćne energije
45. Izmenjivač toplote - dogrevanje sanitarne tople vode
46. Loptasta slavina za ispust (sekundarna strana)
47. Senzor/merni element spoljne temperature
48. Impulsni vodomer hladne sanitarne vode
49. Protivpovratna armatura vodovodne instalacije
50. Blok ventil ekspanzione posude
51. Sigurnosni termostat sa funkcijom STW
52. Ekspanziona posuda za sanitarnu toplu vodu - protočna izvedba
53. Prolazni ventil
54. Protočna/potisna pumpa - primar
55. Kombinovani regulacioni ventil
56. Protivpovratni ventil - primar
Priloge 1-9, koji su sastavni deo ovih Pravila, možete pogledati OVDE