POSLOVNIKO RADU SKUPŠTINE GRADA KRALJEVA("Sl. list grada Kraljeva", br. 25/2016) |
Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Skupštine grada Kraljeva (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, način izbora i rad organa Skupštine i druga pitanja od značaja za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i njenim sednicama predsedava predsednik Skupštine.
Predsednik Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
U Skupštini su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Pečat Skupštine je okruglog oblika sa tekstom po obodu: Republika Srbija - Grad Kraljevo - Skupština grada Kraljeva, ispisanim na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i sa grbom Republike Srbije u sredini.
Prvu (Konstitutivnu) sednicu Skupštine, posle sprovedenih izbora za odbornike u Skupštini grada, saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnoj sednici predsedava najstariji odbornik (kandidat za odbornika), koji je ovlašćen i da sazove sednicu, ako to u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Najstarijem odborniku u radu pomažu sekretar Skupštine iz prethodnog saziva i dva najmlađa odbornika.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem na Konstitutivnoj sednici.
Na Konstitutivnoj sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor (u daljem tekstu: Odbor), koji čine tri odbornika (kandidata za odbornike), sa izbornih lista političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija ili građana čijim je izbornim listama dodeljen najveći broj mandata.
Ukoliko dve ili više izbornih lista imaju isti broj mandata, redosled se određuje na osnovu procenta glasova dobijenih na izborima, a na osnovu izveštaja Izborne komisije.
Odbor je izabran ako za njega glasa većina prisutnih odbornika.
Izbor članova Odbora vrši se javnim glasanjem.
Predsednika Odbora biraju između sebe članovi Odbora.
Odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru za odbornika istovetni sa podacima izveštaja Izborne komisije, da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, i o tome podnosi Skupštini pisani izveštaj, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika;
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem (u slučaju ostavke izabranog odbornika, njegove smrti ili nastupanja drugog razloga za dodelu mandata novom odborniku);
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika (u slučaju neistovetnosti, odnosno nesaglasnosti podataka iz uverenja o izboru i izveštaja Izborne komisije, ili izdavanja uverenja o izboru od neovlašćenog organa).
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, obrazuje se Verifikacioni odbor, koji čine tri odbornika koji pripadaju odborničkim grupama sa najvećim brojem odbornika. Zadatak Odbora je da utvrdi da li su podaci iz uverenja o izboru za odbornika istovetni sa podacima iz rešenja o dodeli odborničkog mandata, i o tome podnese Skupštini pisani izveštaj, koji sadrži predlog iz stava 1. ovog člana.
Odluka o potvrđivanju mandata odbornika donosi se javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike.
Pravo da glasaju o potvrđivanju mandata imaju kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Ako Odbor iz člana 6. Poslovnika u svom izveštaju predloži da se potvrđivanje mandata kandidatu za odbornika odloži ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se javno.
Kandidat za odbornika za čiji je mandat predloženo da ne bude potvrđen nema pravo da glasa o tom predlogu.
Kandidat za odbornika čije je potvrđivanje mandata odloženo ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja najduže 30 dana, posle kog roka se njegov mandat potvrđuje, ili se preduzimaju zakonom propisane radnje u smislu dodele mandata drugom odborniku.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata kandidatu za odbornika i zaključiti da Izborna komisija izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru za odbornika i o tome obavesti Skupštinu najkasnije u roku od 30 dana.
O potvrđivanju mandata kandidata za odbornika iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Izborne komisije.
Skupština može da radi i da odlučuje kad je potvrđen mandat više od polovine odbornika.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju pored odbornika mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Izborne komisije da su izabrani.
Posle potvrđivanja mandata odbornici izgovaraju tekst zakletve, a zatim potpisuju zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Kraljeva pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Kraljeva i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana grada Kraljeva".
III PREDSEDNIK, ZAMENIK PREDSEDNIKA, SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE GRADA
Postupak za izbor predsednika i zamenika predsednika, postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine, kao i razrešenje ovih lica, sprovodi se u skladu sa zakonom, odredbama Statuta grada Kraljeva i ovog poslovnika.
Predlaganje kandidata za predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine se bira iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine.
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može svojim potpisom da podrži samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku sa ličnim imenima i potpisima odbornika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, ime izvestioca i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predsedavajući obaveštava odbornike o svim primljenim predlozima za kandidate za predsednika Skupštine, po redosledu prispeća.
U ime predlagača, izvestilac ima pravo da obrazloži predlog.
O predloženom kandidatu otvara se pretres.
Posle završenog pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po redosledu prijema predloga.
Tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi Komisija od pet odbornika.
Komisija iz stava 1. ovog člana sastoji se od pet članova, koje predlažu predstavnici izbornih lista kojima je dodeljen najveći broj mandata, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Ukoliko dve ili više izbornih lista imaju isti broj mandata, redosled se određuje na osnovu procenta glasova dobijenih na izborima, a na osnovu izveštaja Izborne komisije.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem.
Predsednika Komisije biraju između sebe članovi Komisije.
Kada Skupština posle konstituisanja vrši izbor predsednika Skupštine, članove Komisije predlažu predstavnici odborničkih grupa koje imaju najveći broj odbornika, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, i overeni su pečatom organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata.
Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj, a iza se upisuje stranačka pripadnost kandidata.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, ispred njegovog imena se ne stavlja redni broj, a glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata: "ZA" ili "PROTIV".
Nakon sprovedenog izbora, Komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- vremenu početka i završetka glasanja;
- broju primljenih glasačkih listića;
- broju upotrebljenih glasačkih listića;
- broju neupotrebljenih glasačkih listića;
- broju važećih glasačkih listića;
- broju nevažećih glasačkih listića (nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira, odnosno više od jedne ponuđene mogućnosti);
- broju glasova koje je dobio svaki kandidat;
- konstataciju da je kandidat dobio, odnosno nije dobio potrebnu većinu glasova;
- primedbama članova Komisije na utvrđivanje rezultata glasanja.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Ako je predložen samo jedan kandidat, a isti nije dobio potrebnu većinu, odnosno, ako su predložena dva kandidata od kojih nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak izbora će se ponoviti na istoj sednici Skupštine, u skladu sa odredbama člana 12. Poslovnika.
Odbornik može izneti primedbu na postupak glasanja za izbor predsednika Skupštine, a član Komisije u zapisniku može izneti primedbu na utvrđivanje rezultata glasanja.
Skupština se o iznetim primedbama izjašnjava javnim glasanjem.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da su primedbe osnovane, postupak izbora predsednika Skupštine će se ponoviti sa istim kandidatom odnosno kandidatima, i sa novim članovima Komisije.
Nakon objavljivanja rezultata tajnog glasanja i konstatacije da je kandidat za predsednika Skupštine dobio potrebnu većinu glasova, izvršen je konačan izbor predsednika Skupštine.
Posle sprovedenog postupka izbora predsednika, predsednik Skupštine stupa na dužnost i preuzima vođenje sednice.
Predsednik Skupštine organizuje rad Skupštine, saziva i predsedava njenim sednicama, rukovodi radom sednica Skupštine, stara se o ostvarivanju javnosti rada, potpisuje akta koja donosi Skupština, predstavlja Skupštinu, ostvaruje saradnju sa gradonačelnikom i Gradskim većem i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom, Poslovnikom i odlukama Skupštine.
Izbor zamenika predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik predsednika Skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik Skupštine.
Ostavka i razrešenje predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Predsedniku Skupštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen, kao i nastupanjem slučaja prestanka mandata odbornika propisanog zakonom.
U slučaju podnošenja ostavke, predsedniku Skupštine prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Do izbora novog predsednika, Skupštini predsedava zamenik predsednika Skupštine.
U slučaju podnošenja ostavke zamenika predsednika Skupštine, funkcija zamenika predsednika Skupštine prestaje na način i pod uslovima predviđenim za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Predlog za razrešenje predsednika Skupštine, pre isteka mandata, može podneti najmanje 1/3 odbornika u Skupštini.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Razrešenje predsednika Skupštine vrši se na način i po postupku koji je predviđen za njegov izbor.
Razrešenje zamenika predsednika Skupštine vrši se po postupku i na način koji je predviđen za razrešenje predsednika Skupštine.
Ako predsedniku ili zameniku predsednika Skupštine prestane mandat odbornika nastupanjem slučaja propisanog zakonom, Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja utvrđuje, bez pretresa i glasanja, da je predsedniku Skupštine, odnosno zameniku predsednika Skupštine prestao mandat odbornika, a time i funkcija predsednika Skupštine.
Organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Skupština ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine obavezno prisustvuje sednicama Skupštine i po potrebi daje stručno tumačenje u vezi sa primenom Poslovnika i drugim pitanjima.
Sekretar Skupštine je odgovoran za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava, ako se nadzor vrši nad radom i aktima Skupštine.
Sekretar Skupštine je glavni i odgovorni urednik "Službenog lista grada Kraljeva".
Skupština postavlja sekretara iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u državnim organima i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine na četiri godine, većinom glasova prisutnih odbornika i može biti ponovo postavljen.
Predlog iz stava 2. ovog člana sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Ukoliko predlog za postavljenje sekretara nije dobio potrebnu većinu glasova, postupak će se ponoviti na istoj sednici Skupštine.
Ostavka i razrešenje sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine može podneti ostavku u pisanoj formi i pre isteka mandata, i o istoj se ne raspravlja i ne glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Skupština može razrešiti sekretara i pre isteka mandata, na predlog predsednika Skupštine.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Sekretar ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenika sekretara Skupštine postavlja i razrešava Skupština, na isti način i pod istim uslovima predviđenim za sekretara Skupštine.
Zamenik sekretara Skupštine može podneti ostavku u pisanoj formi i pre isteka mandata, i o istoj se ne raspravlja i ne glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
IV GRADONAČELNIK I GRADSKO VEĆE
Postupak za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, kao i razrešenje ovih lica, sprovodi se u skladu sa zakonom, odredbama Statuta grada Kraljeva i ovog poslovnika.
Predlaganje kandidata za gradonačelnika i zamenika gradonačelnika
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika Skupštine, u skladu sa zakonom.
Predsednik Skupštine predlaže kandidata za gradonačelnika.
Predlog se dostavlja odbornicima u pisanom obliku i sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Gradonačelnik ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika, koga bira Skupština na isti način kao gradonačelnika.
Predlog se dostavlja predsedavajućem u pisanom obliku i sadrži ime i prezime kandidata, kratku biografiju i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
Predlaganje kandidata za članove Gradskog veća
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 članova Gradskog veća.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika je član Gradskog veća po funkciji.
Članove Gradskog veća bira Skupština, na predlog gradonačelnika, na period od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Predlog kandidata za članove Gradskog veća kandidat za gradonačelnika dostavlja predsedavajućem u pisanom obliku. Predlog sadrži ime i prezime kandidata, kratke biografije i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Kada odlučuje o izboru gradonačelnika, Skupština istovremeno odlučuje o izboru zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Tajno glasanje za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća sprovodi komisija od tri odbornika, koje predlažu predstavnici izbornih lista koje su dobile najveći broj glasova, odnosno predstavnici odborničkih grupa sa najvećim brojem odbornika, među kojima moraju biti zastupljeni predstavnici predlagača.
Članove Komisije bira Skupština javnim glasanjem.
Predsednika Komisije biraju između sebe članovi Komisije.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, i overeni su pečatom organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Na glasačkom listiću upisuju se ime i prezime kandidata za gradonačelnika, ime i prezime kandidata za zamenika gradonačelnika i imena i prezimena kandidata za članove Gradskog veća.
Ispred imena i prezimena kandidata za članove Gradskog veća upisuje se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem jedne od ponuđenih mogućnosti koje se na glasačkom listiću nalaze ispod imena kandidata: "ZA" ili "PROTIV".
Nakon sprovedenog izbora, Komisija pristupa utvrđivanju rezultata glasanja i o tome sačinjava zapisnik.
Zapisnik sadrži podatke o:
- sastavu Komisije;
- vremenu početka i završetka glasanja;
- broju primljenih glasačkih listića;
- broju upotrebljenih glasačkih listića;
- broju neupotrebljenih glasačkih listića;
- broju važećih glasačkih listića;
- broju nevažećih glasačkih listića (nepopunjen glasački listić, glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao i listić na kome je zaokruženo više od jedne ponuđene mogućnosti);
- broju glasova koje su dobili kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
- konstataciju da su kandidati dobili, odnosno nisu dobili potrebnu većinu glasova;
- primedbama članova Komisije na utvrđivanje rezultata glasanja.
Zapisnik potpisuju predsednik i članovi Komisije.
Odbornik može izneti primedbu na postupak glasanja za izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, a član Komisije u zapisniku može izneti primedbu na utvrđivanje rezultata glasanja.
Skupština se o iznetim primedbama izjašnjava javnim glasanjem.
Ukoliko Skupština većinom od ukupnog broja odbornika utvrdi da su primedbe osnovane, postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća će se ponoviti sa istim kandidatima, i sa novim članovima Komisije.
Nakon objavljivanja rezultata tajnog glasanja i konstatacije da su kandidati za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća dobili potrebnu većinu glasova, izvršen je konačan izbor gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u gradu.
Razrešenje i ostavka gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koji je biran, na obrazloženi predlog najmanje 1/3 odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od 6 meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, koji mora biti obrazložen, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, a Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.
Gradonačelnik može podneti ostavku.
U slučaju podnošenja ostavke gradonačelnika, prestaje funkcija zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, danom održavanja sednice na kojoj je gradonačelnik podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Zamenik gradonačelnika i član Gradskog veća mogu podneti ostavku.
U slučaju podnošenja ostavke, zameniku gradonačelnika ili članu Gradskog veća prestaje funkcija danom održavanja sednice na kojoj je podneo ostavku, odnosno na prvoj narednoj sednici Skupštine, ako je ostavku podneo u vremenu između dve sednice.
O podnetoj ostavci ne otvara se pretres, niti se glasa, već se prestanak funkcije samo utvrđuje, a organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje akt o prestanku funkcije.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat gradonačelniku i Gradskom veću, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog gradonačelnika i Gradskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa, ako je Skupštini mandat prestao zbog raspuštanja Skupštine.
V ODBORNICI I ODBORNIČKE GRUPE
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Ukoliko je odbornik sprečen da prisustvuje sednici, dužan je da o tome obavesti organizacionu jedinicu Uprave nadležnu za poslove Skupštine, a predsednik Skupštine o tome obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo na naknadu u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine grada.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran:
1) podnošenjem ostavke;
2) donošenjem odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave;
3) ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;
4) ako je pravnosnažnom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
5) preuzimanjem posla, odnosno funkcije koje su, u skladu sa zakonom, nespojive s funkcijom odbornika;
6) ako mu prestane prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave;
7) gubljenjem državljanstva;
8) ako nastupi smrt odbornika.
Odbornik može podneti ostavku na funkciju odbornika.
Odbornik može podneti ostavku usmeno na sednici Skupštine, a između dve sednice podnosi je u formi overene pisane izjave.
Posle podnošenja usmene ostavke odbornika, Skupština bez odlaganja, na istoj sednici utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
O ostavci koju je odbornik podneo između dve sednice, Skupština će odlučiti na prvoj narednoj sednici.
Odbornik može opozvati podnetu ostavku sve dok Skupština ne utvrdi prestanak njegovog mandata.
Ako odborniku prestaje mandat nastupanjem slučaja iz stava 1. ovog člana tačke 2) do 8), Skupština na prvoj narednoj sednici, posle obaveštenja o nastupanju takvog slučaja, utvrđuje da je odborniku prestao mandat.
Kada odborniku prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, mandat novog odbornika utvrđuje se u skladu sa zakonom.
Odbornik lično podnosi ostavku, overenu kod organa nadležnog za overu potpisa, predsedniku Skupštine, u roku od tri dana od dana overe.
Predsednik Skupštine je dužan da podnetu ostavku stavi na dnevni red Skupštine na prvoj narednoj sednici, sa predlogom da to bude prva tačka dnevnog reda.
Odbornici u Skupštini imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čini najmanje četiri odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova grupe koji je potpisao svaki član, i na kome se posebno naznačuje šef odborničke grupe, njegov zamenik i naziv odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Šef odborničke grupe obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost grupi.
Zamenik šefa odborničke grupe zamenjuje šefa odborničke grupe u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
Odborničke grupe u Skupštini mogu imati tehničke sekretare.
Tehnički sekretari za potrebe odborničkih grupa obavljaju administrativno-tehničke poslove vezane za pripremu i održavanje sednica Skupštine i radnih tela Skupštine.
Šefovi, zamenici šefova i tehnički sekretari odborničkih grupa imaju pravo na naknadu u slučajevima i u visini utvrđenoj posebnom odlukom Skupštine grada.
Pre zakazivanja sednice Skupštine, predsednik Skupštine obavezno saziva zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi dogovora o predlogu dnevnog reda sednice.
U toku sednice Skupštine, predsednik Skupštine može odrediti kraći prekid sednice i sazvati zajednički sastanak sa šefovima odborničkih grupa radi usaglašavanja stavova po određenim pitanjima, kada je to neophodno za obezbeđivanje normalnog rada i odlučivanja u Skupštini.
O rezultatima usaglašavanja predsednik Skupštine obavezno izveštava odbornike prilikom nastavka sednice Skupštine.
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine, predlaganje akata i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, obrazuju se stalna ili povremena radna tela Skupštine.
Stalna radna tela obrazuje Skupština za mandatni period za koji je Skupština obrazovana.
Povremena radna tela obrazuje Skupština za izvršenje zadataka koje im Skupština posebno poveri i ona prestaju sa radom po izvršenju zadataka za koje su obrazovana.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Administrativno-mandatska komisija,
2. Komisija za izbor i imenovanja,
3. Komisija za Statut i upravu,
4. Komisija za društvene delatnosti, ekonomski razvoj, privredu i finansije,
5. Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti,
6. Komisija za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela,
7. Komisija za predstavke i pritužbe i borbu protiv korupcije,
8. Komisija za nagrade i priznanja,
9. Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta,
10. Komisija za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine.
Administrativno-mandatska komisija odlučuje o pojedinačnim pravima u okviru radno-pravnog statusa lica koje bira, imenuje ili postavlja Skupština, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa grada.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za izbor i imenovanja je ovlašćeni predlagač akata iz nadležnosti Skupštine kojima se imenuju i razrešavaju:
- vršioci dužnosti direktora i nadzorni odbori javnih preduzeća čiji je osnivač Skupština,
- upravni i nadzorni odbori ustanova, organizacija i službi čiji osnivač je Skupština,
- direktori ustanova, organizacija i službi čiji osnivač je Skupština,
- upravni i nadzorni odbori fondova i fondacija čiji je osnivač Skupština,
- školski odbori osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa grada.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za Statut i upravu daje mišljenje o predlogu Statuta, njegovoj izmeni i dopuni, kao i predlog tumačenja njegovih odredbi.
Komisija utvrđuje predlog Poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva, odnosno predlog o izmeni i dopuni ovog akta.
Komisija razmatra i daje mišljenje prilikom donošenja i promene statuta preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Skupština.
Komisija razmatra i daje mišljenje o Predlogu odluke o organizaciji Gradske uprave.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za društvene delatnosti, ekonomski razvoj, privredu i finansije razmatra godišnje programe i izveštaje ustanova čiji osnivač je Skupština i drugih organizacija, daje mišljenja o predlozima odluka i drugim pitanjima iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, društvene brige o deci, kulture i sporta.
Komisija razmatra programe razvoja delatnosti za koje je nadležna Skupština, budžet, odluku o završnom računu bučeta i druga ekonomsko-finansijska pitanja, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti razmatra pitanja iz oblasti urbanizma, stambeno-komunalnih delatnosti i korišćenja i uređenja građevinskog zemljišta, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za mesne zajednice, poljoprivredu i razvoj sela razmatra pitanja iz oblasti mesnih zajednica, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija razmatra pitanja iz oblasti poljoprivrede i razvoja sela, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i osam članova.
Komisija za predstavke i pritužbe i borbu protiv korupcije razmatra predstavke i pritužbe koje građani upućuju Skupštini, kao i predstavke ustupljene od strane republičkih organa, ispituje njihovu osnovanost i predlaže Skupštini donošenje odgovarajuće odluke, kao i mere koje treba preduzeti u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
U postupku razmatranja predstavki i pritužbi, ova komisija pribavlja izveštaje od organa i organizacija na koje se navedeni podnesci odnose, u roku koji sama određuje.
Ako organ ili organizacija iz prethodnog stava ne dostave izveštaj u određenom roku, Komisija o tome obaveštava Skupštinu, odnosno organ koji je ustupio predstavku.
Komisija prati i razmatra stanje i pojavu korupcije u svim oblastima društvenog života i sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, predlaže Skupštini mere koje treba preduzeti i prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje akata i mera u ovoj oblasti.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za nagrade i priznanja, kao ovlašćeni predlagač, predlaže Skupštini donošenje odluka o dodeli nagrade i priznanja iz nadležnosti Skupštine, u postupku i na način regulisan posebnom odlukom Skupštine.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za utvrđivanje predloga naziva ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta, kao ovlašćeni predlagač predlaže Skupštini donošenje odluka o nazivima ulica, trgova, zaselaka i delova naseljenih mesta na teritoriji grada Kraljeva, u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa grada.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Komisija za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine razmatra pitanja vezana za ekologiju i aktivnosti na planu sprečavanja zagađivanja životne sredine, predlaže Skupštini donošenje odgovarajućih odluka i daje mišljenje o predlozima drugih ovlašćenih predlagača.
Komisija ima predsednika i šest članova.
Obrazovanje i sastav stalnih radnih tela
Stalno radno telo Skupštine ima onoliki broj članova koliko je utvrđeno ovim poslovnikom.
Odborničke grupe predlažu članove radnog tela Skupštine srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Odbornik može biti član više radnih tela Skupštine.
Pored odbornika, članovi stalnih radnih tela Skupštine mogu biti i građani, s tim da njihov broj mora biti manji od broja članova koji su odbornici.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela Skupštine.
O predloženoj listi, za izbor članova radnog tela, Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem.
Radno telo Skupštine je izabrano ako je za predlog glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo Skupštine ne bude izabrano, čitav postupak se ponavlja sa novim kandidatima.
Radno telo Skupštine na prvoj sednici bira iz reda svojih članova koji su odbornici predsednika i zamenika predsednika, ako ih Skupština nije imenovala.
Ako Skupština nije imenovala predsednika, prvu sednicu radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Do izbora predsednika, na prvoj sednici predsedava najstariji član radnog tela Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama radnog tela.
Predsednika radnog tela u slučaju odsutnosti ili sprečenosti zamenjuje zamenik predsednika radnog tela.
Ukoliko sednici radnog tela ne prisustvuju predsednik i zamenik predsednika, sednica radnog tela se odlaže.
Sednicu radnog tela saziva i njoj predsedava predsednik radnog tela.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje tri člana i na zahtev predsednika Skupštine.
Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice i materijali za sednicu radnog tela Skupštine dostavljaju se članovima radnog tela najkasnije pet dana pre održavanja sednice. Izuzetno, obaveštenje o datumu i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, u kom slučaju je predsednik radnog tela dužan da na sednici radnog tela obrazloži takav postupak.
Ako predsednik radnog tela Skupštine ne sazove sednicu, iako je bio dužan da to učini, sednicu saziva predsednik Skupštine u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Sednici radnog tela Skupštine mogu prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja i odbornici koji nisu članovi tog radnog tela, naučni i stručni radnici i Zaštitnik građana.
U izvršavanju poslova iz svog delokruga, radno telo Skupštine može tražiti od nadležnih organa i službi podatke i informacije od značaja za svoj rad.
Kada se na sednici radnog tela razmatraju predlozi odluka i amandmani, na sednicu se poziva predlagač ili lice koje predlagač ovlasti i podnosioci amandmana, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici.
Radna tela Skupštine rade na sednicama kojima prisustvuje većina članova.
Radna tela donose rešenja, mišljenja, zaključke, preporuke i utvrđuju predloge akata većinom glasova od ukupnog broja članova.
Ukoliko se "za" odnosno "protiv" davanja mišljenja, donošenja ili utvrđivanja predloga akata ne izjasni većina od ukupnog broja članova, smatra se da radno telo nije dalo mišljenje, odnosno nije donelo akt ili utvrdilo predlog akta.
Na zahtev pojedinog člana radnog tela, njegovo izdvojeno mišljenje izneće se pred Skupštinu u mišljenju tog radnog tela.
Član radnog tela Skupštine koji je izdvojio mišljenje ima pravo da ga obrazloži pre otvaranja pretresa na sednici Skupštine.
Na sednici radnog tela Skupštine sačinjava se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, predlozi i stavovi radnog tela Skupštine, rezultati svakog glasanja, svako izdvojeno mišljenje i izvestioci.
Zapisnik sa prethodne sednice radnog tela usvaja se pre prelaska na dnevni red.
Skupština grada posebnim aktom može obrazovati i povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja ili obavljanja određenih zadataka koje im Skupština poveri iz svoje nadležnosti.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se njegov naziv i oblast za koju se osniva, zadaci radnog tela, broj članova radnog tela, rok za izvršenje zadatka, prava i dužnosti predsednika i članova radnog tela i druga pitanja od značaja za rad radnog tela.
Povremeno radno telo prestaje sa radom po izvršenju zadatka za koji je obrazovano, danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici Skupštine.
Sednice Skupštine održavaju se prema potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Sednice Skupštine održavaju se u sali u zgradi Gradske uprave grada Kraljeva.
Rad na sednici Skupštine se odvija u okviru osmočasovnog radnog vremena.
Predsednik Skupštine saziva sednicu Skupštine i predlaže dnevni red sednice.
Predsednik Skupštine je dužan da sednicu zakaže na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili 1/3 odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ako predsednik Skupštine ne zakaže sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može zakazati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Predsedavajući na ovako sazvanoj sednici ima na toj sednici sva prava i obaveze predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine se stara o pripremanju sednice, formiranju predloga dnevnog reda, blagovremenom sazivanju sednice i dostavljanju materijala odbornicima i drugim pitanjima vezanim za pripremu, početak i tok sednice.
Predsednik Skupštine se stara da se pripremljeni i obrazloženi predmeti, pitanja i predlozi, podneti od strane ovlašćenih podnosilaca, uvrste u predlog dnevnog reda.
Ovlašćeni podnosioci iz prethodnog stava su Gradsko veće, odbornici, odborničke grupe i radna tela Skupštine.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje predloge za dnevni red sednice.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije 7 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se sa pozivom dostavlja i predlog dnevnog reda, odgovarajući materijal za pitanja koja se predlažu za dnevni red, kao i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Materijal za sednicu Skupštine se odbornicima dostavlja u štampanom ili elektronskom obliku.
Na sednicu Skupštine se, pored odbornika, pozivaju gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, članovi Gradskog veća, načelnik Gradske uprave, zamenik načelnika Gradske uprave, načelnici organizacionih jedinica Gradske uprave, pomoćnici gradonačelnika, javni pravobranilac grada Kraljeva, Zaštitnik građana grada Kraljeva, direktori javnih preduzeća i javnih ustanova, akreditovani predstavnici sredstava javnog informisanja, a po potrebi mogu se pozvati i druga lica.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, kada se radi o pitanjima koja su od posebnog značaja za funkcionisanje lokalne samouprave, a čijim nerazmatranjem na vreme bi mogle da nastupe štete po lokalnu samoupravu, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine i sa rokom kraćim od 7 dana, ali ne kraćim od 24 časa.
Dnevni red i materijal za ovu sednicu može se uručiti odbornicima na samoj sednici, a izvod iz zapisnika dostavlja se uz materijal naredne sednice. Predsednik Skupštine dužan je da na početku sednice obrazloži takav postupak.
Na sednici sazvanoj u smislu stava 5. ovog člana ne može se menjati niti dopunjavati predloženi dnevni red, niti se mogu podnositi amandmani na predložene tačke dnevnog reda.
Otvaranje sednice i dnevni red
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma prema službenoj evidenciji, postojanje kvoruma će se utvrditi prozivkom odbornika.
Predsednik Skupštine će odložiti početak sednice najduže do 30 minuta ukoliko se na osnovu službene evidencije ili prozivke odbornika utvrdi da nije prisutan dovoljan broj odbornika za početak rada sednice.
Ako se kvorum ne obezbedi ni posle odlaganja iz stava 4. ovog člana, predsednik Skupštine će odložiti sednicu najduže za sedam dana.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice Skupštine.
O primedbama na izvod iz zapisnika ne vodi se rasprava.
Prilikom usvajanja, prvo se glasa o iznetim primedbama, a zatim o izvodu iz zapisnika u celini.
Predlozi za izmene i dopune predloženog dnevnog reda
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, predsednik Skupštine daje potrebna obaveštenja u vezi sa primljenim predmetima i predlozima, kao i o drugim pitanjima.
Obrazložene predloge za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda odbornici i odborničke grupe mogu podneti u pisanom obliku najkasnije 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Ako rok za podnošenje predloga ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo radi prijema predloga, tri sata pre isteka roka za prijem istih.
Primljeni predlozi se bez odlaganja dostavljaju nadležnim organima i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
O predlozima odbornika i odborničkih grupa za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava, već se odbornici samo upoznaju sa mišljenjem nadležnog organa ili radnog tela Skupštine datim povodom predloga.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje predloge za izmene i dopune predloženog dnevnog reda.
Skupština se izjašnjava o svakom predlogu za izmenu ili dopunu predloženog dnevnog reda pojedinačno.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda koji ne budu uvršćeni u dnevni red sednice Skupštine mogu se ponovo predložiti od strane ovlašćenog predlagača istekom roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Pre utvrđivanja dnevnog reda postojanje kvoruma utvrđuje se prozivkom odbornika.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa većinom glasova prisutnih odbornika.
Rad na sednici Skupštine odvija se po tačkama utvrđenog dnevnog reda.
Rasprava o tačkama utvrđenog dnevnog reda sednice Skupštine vodi se bez obzira na broj prisutnih odbornika.
Predsednik Skupštine, po prelasku na tačku dnevnog reda, poziva izvestioca, predsednika nadležnog radnog tela i podnosioce amandmana da, ukoliko žele, iznesu dodatna obrazloženja predloga, i nakon toga otvara raspravu.
Po okončanju rasprave izvestilac može da dobije reč ukoliko to želi, radi davanja dodatnih objašnjenja i obrazloženja.
Član Gradskog veća je izvestilac po tački dnevnog reda kada je Gradsko veće predlagač akta.
Predsednik radnog tela Skupštine je izvestilac po tački dnevnog reda kada je radno telo predlagač akta.
Predstavnik predlagača je izvestilac po tački dnevnog reda kada je predlagač akta odbornik ili odbornička grupa.
Prijave za reč sa redosledom odbornika podnosi šef odborničke grupe, kao i odbornik koji nije član odborničke grupe, za pojedinu tačku dnevnog reda, u pisanom obliku, do otvaranja rasprave po toj tački.
Odbornik se poziva da uzme reč prozivanjem njegovog punog imena i prezimena, uz poziv da se pripremi sledeći govornik.
Na sednici Skupštine može se govoriti tek po dobijanju reči od predsednika Skupštine.
Učesnik u raspravi može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Kad oceni da se govornik ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga upozoriti na to.
Posle ponovljenog upozorenja odborniku, ukoliko se on i dalje ne pridržava dnevnog reda, predsednik Skupštine može preduzeti mere za održavanje reda na sednici predviđene Poslovnikom.
Niko ne može da prekine govornika u izlaganju niti da ga opominje, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim Poslovnikom.
Ako predsednik Skupštine želi da učestvuje u raspravi, prepušta predsedavanje zameniku predsednika Skupštine i izlazi za govornicu.
Po završenom učešću u raspravi, predsednik Skupštine nastavlja predsedavanje sednici.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, ako to zahteva potreba pretresa, predsednik Skupštine daje reč čim je zatraže.
Predsednik Skupštine daje reč izvestiocima i obrađivačima materijala ukoliko to zahteva potreba pretresa.
Vreme izlaganja i diskusije, za tačke dnevnog reda o kojima se odluka donosi većinom glasova od ukupnog broja odbornika, ograničeno je na deset minuta, i na pet minuta za tačke o kojima se odluka donosi većinom glasova prisutnih odbornika.
Odbornik može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda samo jedanput.
Šef odnosno zamenik šefa odborničke grupe ukoliko šef ne prisustvuje sednici, može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda dva puta i predsednik Skupštine mu daje reč čim je zatraži.
Izuzetno od prethodnog stava, kada je tačka dnevnog reda predlog odluke o budžetu grada, odnosno predlog odluke o izmeni odluke o budžetu grada, šef odnosno zamenik šefa odborničke grupe ukoliko šef ne prisustvuje sednici, može da uzme učešće u raspravi po istoj tački dnevnog reda tri puta i predsednik Skupštine mu daje reč čim je zatraži.
Kada se jave za učešće u raspravi, a nisu izvestioci po tački dnevnog reda, članovi Gradskog veća imaju ista prava kao odbornici, a gradonačelnik i zamenik gradonačelnika kao šef odborničke grupe, u pogledu vremena izlaganja i diskusije i broja javljanja za reč.
Kada su gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća izvestioci po tački dnevnog reda, predsednik Skupštine im daje reč čim je zatraže.
Na predlog predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da se rasprava i odlučivanje o dve ili više istorodnih tačaka dnevnog reda sprovede istovremeno, u kom slučaju se vreme izlaganja i diskusije ne može ograničiti.
Kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u raspravi, predsednik Skupštine zaključuje raspravu.
Amandmane-predloge za promenu opštih akata odbornici i odborničke grupe mogu podneti najkasnije 72 sata pre održavanja sednice Skupštine.
Amandman sadrži naziv opšteg akta na koji se amandman odnosi, tekst izmene, odnosno dopune opšteg akta, obrazloženje i naziv podnosioca amandmana.
Ako rok za podnošenje amandmana ističe u vreme kada Gradska uprava ne radi, obezbediće se dežurstvo, tri sata pre isteka roka za prijem istih.
Primljeni amandmani se bez odlaganja dostavljaju predlagačima odluka i radnim telima radi razmatranja i davanja mišljenja za sednicu Skupštine.
Amandman koji ovlašćeni predlagač prihvati postaje sastavni deo predloga odluke i o njemu se posebno ne glasa.
Ovlašćeni podnosioci mogu sve do utvrđivanja dnevnog reda da povuku svoje amandmane.
Prilikom odlučivanja, odbornici se prvo glasanjem izjašnjavaju o amandmanima pojedinačno, po redosledu članova predloga odluke na koji se amandman odnosi, a zatim o predlogu odluke u celini.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga odluke, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Ako odbornik ne navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako odbornik ne navede odredbu Poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, ili njegov govor ne sadrži obrazloženje, već se odnosi na druga pitanja, nakon opomene predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene povrede Poslovnika.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, predsednik poziva odbornike da se izjasne o izrečenoj povredi Poslovnika.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima šef odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Replika ne može trajati duže od dva minuta.
Odgovor na repliku daje se pod istim uslovima i u istom trajanju kao replika.
Posle jednog datog odgovora na repliku, replika se više ne može odobriti.
U slučaju da se više učesnika istovremeno prijavi za reč, predsednik daje reč sledećim redosledom:
- odborniku koji ističe povredu Poslovnika,
- odborniku koji se javi za repliku, odnosno za odgovor na repliku,
- gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, izvestiocima i
- šefu odborničke grupe.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica.
Na sednicu Skupštine nije dozvoljen dolazak u alkoholisanom stanju, unošenje oružja, upotreba sredstava kojima se može ometati rad Skupštine i telefoniranje.
Odbornici i ostala lica koja prisustvuju sednici ili učestvuju u radu sednice dužni su da poštuju raspored sedenja koji određuje predsednik Skupštine.
Skupština donosi Kodeks oblačenja u Skupštini grada Kraljeva, koji se primenjuje na odbornike i na sva lica prisutna na sednici.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se na sva lica koja su prisutna na sednici.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice.
O izrečenim merama sekretar Skupštine vodi evidenciju.
Odborniku kome je izrečena mera udaljenja sa sednice Skupštine ne pripada naknada za vršenje odborničke dužnosti za sednicu sa koje je udaljen.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je izašao za govornicu bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- koji prekida govornika ili dobacuje, odnosno ometa govornika;
- koji iznosi činjenice koje se odnose na privatni život drugih lica;
- koji upotrebljava psovke i uvredljive izraze;
- koji drugim postupcima ugrožava red na sednici.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i posle toga učini povredu Poslovnika za koju se izriče mera opomene.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči dužan je da se bez odlaganja udalji sa govornice. U suprotnom, predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči nastavi da ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine ili vređa Skupštinu, odnosno, onemogućava ili znatno otežava funkcionisanje Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku ili licu koje prisustvuje sednici ukoliko se ne pridržava Kodeksa oblačenja u Skupštini grada Kraljeva.
Odbornik prema kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica, a ukoliko to odbije, meru udaljenja će izvršiti služba ovlašćena za održavanje reda.
Ako predsednik Skupštine ne može da održi red na sednici redovnim merama, odrediće kratak prekid sednice.
Odlaganje, prekid i pauza u toku sednice
Predsednik Skupštine će odložiti početak rada sednice Skupštine u slučajevima iz člana 72. stav 4. i 5. ovog poslovnika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se sednica Skupštine prekine, kada usled obimnosti dnevnog reda rasprava i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda ne mogu da se završe u okviru osmočasovnog radnog vremena.
Predsednik zakazuje nastavak sednice za određeni dan i sat.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, odlučiti da se rad Skupštine produži i posle isteka osmočasovnog radnog vremena.
Predsednik Skupštine određuje prekid sednice u slučajevima iz člana 47. stav 2, člana 92. i člana 100. stav 4. ovog poslovnika.
Predsednik Skupštine može odrediti prekid sednice u trajanju do 30 minuta da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo mišljenje.
Sednice Skupštine imaju pauzu u vreme koje odredi predsednik Skupštine.
Po završetku rasprave o svim tačkama usvojenog dnevnog reda, Skupština prelazi na glasanje po svim tačkama usvojenog dnevnog reda pojedinačno.
Pre prelaska na glasanje o tačkama dnevnog reda postojanje kvoruma se utvrđuje prozivkom odbornika.
Izuzetno, kada se vrši potvrđivanje mandata izabranih odbornika u Skupštini, odnosno utvrđuje prestanak mandata odbornika u Skupštini, izbor, odnosno razrešenje predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine, postavljenje, odnosno razrešenje sekretara Skupštine i zamenika sekretara Skupštine, izbor odnosno razrešenje gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća, Skupština odlučuje glasanjem po završetku rasprave o toj tački dnevnog reda, a pre prelaska na raspravu o sledećoj tački dnevnog reda.
Skupština odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili ovim Statutom nije drukčije određeno.
Skupština odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
- o donošenju ili promeni Statuta, Poslovnika o radu Skupštine, budžeta;
- o donošenju urbanističkih planova, programa razvoja grada i pojedinih delatnosti;
- o javnom zaduživanju grada;
- o isključenju javnosti sa sednice Skupštine grada;
- o saradnji i udruživanju sa drugim gradovima ili opštinama u zemlji ili inostranstvu;
- o izboru predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada, o izboru gradonačelnika i zamenika gradonačelnika, o izboru članova Gradskog veća;
- o obrazovanju nove mesne zajednice, promeni područja i ukidanju mesne zajednice;
- o obliku i načinu neposrednog izjašnjavanja građana radi uvođenja samodoprinosa;
- o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
- o postavljenju Zaštitnika građana;
- o primedbama iznetim na postupak glasanja za izbor predsednika Skupštine, zamenika predsednika Skupštine, gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća;
- i u drugim slučajevima predviđenim zakonom i ovim poslovnikom.
Glasanje u Skupštini je javno, osim ako zakonom, Statutom, Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Javno se glasa dizanjem ruku odbornika.
Prebrojavanje glasova vrše zaposleni u Gradskoj upravi i podatke o tome saopštavaju predsedniku Skupštine, koji objavljuje rezultate glasanja tako što konstatuje koliko je odbornika glasalo "za", koliko "protiv" i koliko je bilo "uzdržano", i saopštava da li je predlog usvojen ili ne, imajući u vidu potrebnu većinu za donošenje odluke.
Za odbornike koji se prilikom glasanja uopšte ne izjasne smatra se da su uzdržani.
Posle objavljivanja rezultata javnog glasanja, ukoliko odbornik izrazi sumnju u tačnost glasova utvrđenih prebrojavanjem, glasanje će se ponoviti prozivkom odbornika.
Javno glasanje može se, ukoliko su obezbeđeni tehnički uslovi, sprovesti upotrebom elektronskog sistema za glasanje, pritiskom određenih tastera uz prethodnu evidenciju odbornika.
Tajno glasanje vrši se glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje, i overeni pečatom organizacione jedinice Uprave nadležne za poslove Skupštine.
Postupak glasanja sprovodi Komisija od tri odbornika, koja se bira za svako pojedinačno glasanje.
Komisija iz prethodnog stava o svom radu sačinjava zapisnik sa rezultatima glasanja, koje objavljuje predsednik Komisije.
Ukoliko odbornik izrazi sumnju u pravilnost rada Komisije i objavljene rezultate, predsednik Skupštine odrediće kratak prekid sednice da bi se odborniku omogućio uvid u glasački materijal tajnog glasanja.
Ukoliko se utvrde nepravilnosti koje su bile od uticaja na rezultate glasanja, glasanje će se ponoviti sa novim članovima Komisije.
Tok sednice Skupštine snima se korišćenjem kompjuterske tehnike, putem beleženja tonskog zapisa na hard-disku.
Tonski zapis mora da sadrži sve podatke o radu na sednici, učesnicima u raspravi i njihovim izlaganjima, kao i rezultate glasanja po svim pitanjima o kojima se Skupština izjašnjavala glasanjem.
Tonski zapis čuva se trajno na kompakt-disku ili na drugi odgovarajući način. Originalnim zapisnikom smatra se tonski zapis presnimljen sa hard-diska na kompakt-disk ili DVD i koji ispunjava potrebne tehničke standarde, kao i integralni tekst donetih odluka u vidu priloga tonskom zapisu.
Izvod iz zapisnika sadrži najosnovnije podatke o radu na sednici: redni broj i datum sednice, pitanja o kojima se odlučivalo na sednici, imena i prezimena učesnika u raspravi o pojedinim pitanjima, ishod glasanja o pojedinim pitanjima i integralni tekst zaključaka koji se posebno ne objavljuju.
VIII SVEČANA I KOMEMORATIVNA SEDNICA
Svečanu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine povodom 7. oktobra - Dana grada.
Svečana sednica saziva se posebnim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program proslave Dana grada.
Svečana sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol i svečani karakter.
Svečana sednica Skupštine održava se u sali Skupštine ili u drugom odgovarajućem prostoru.
Na svečanoj sednici se dobitnicima uručuju Oktobarska nagrada grada Kraljeva i druga priznanja utvrđena posebnom odlukom Skupštine grada.
Na svečanu sednicu pozivaju se odbornici i druga lica koja se pozivaju na redovne sednice Skupštine, kao i dobitnici nagrade i priznanja.
Na svečanu sednicu pozivaju se i narodni poslanici sa prebivalištem na teritoriji grada, predstavnici verskih zajednica, predstavnici organa susednih jedinica lokalne samouprave, predstavnici udruženja privrednika i poljoprivrednika, istaknuti naučni, kulturni i sportski radnici, predstavnici političkih stranaka, predstavnici naučnih i kulturnih ustanova, predstavnici javnih preduzeća i ustanova čiji osnivač je Skupština, predstavnici pravosudnih organa i tužilaštva, ministarstva unutrašnjih poslova, Vojske Srbije i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
Na svečanoj sednici pored predsednika Skupštine i gradonačelnika mogu govoriti laureati, odnosno dobitnici nagrade i priznanja, i gosti po utvrđenom protokolu.
Komemorativnu sednicu saziva predsednik Skupštine povodom 14. oktobra - Dana sećanja na žrtve fašističkog terora 1941. godine.
Komemorativna sednica saziva se posebnim pozivom koji sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i program obeležavanja 14. oktobra.
Komemorativna sednica Skupštine ima posebno utvrđen protokol.
Na komemorativnu sednicu pozivaju se odbornici i druga lica koja odredi predsednik Skupštine.
IX AKTA SKUPŠTINE (DONOŠENJE, POSTUPANJE SA IZVORNIKOM I OBJAVLJIVANJE)
Skupština donosi Statut grada, Poslovnik o radu Skupštine, odluke, strategije razvoja grada i pojedinih delatnosti, akcione planove, programe, deklaracije, rezolucije, rešenja, zaključke, preporuke i druga akta, i daje autentično tumačenje akata koje donosi.
Ukoliko se za donošenje akata iz stava 1. ovog člana nije izjasnila potrebna većina odbornika, organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine izrađuje zaključak kojim se utvrđuje da Skupština nije donela, odnosno usvojila navedeni akt.
Na samoj sednici Skupštine mogu se predlagati i usvajati samo radni zaključci i pravno-tehničke korekcije teksta predloženih akata, koji moraju biti jasno i precizno formulisani i obrazloženi od strane predlagača.
Izvornikom akta smatra se tekst akta usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta potpisuje predsednik Skupštine.
Na izvornik akta stavlja se pečat Skupštine i broj i datum sednice na kojoj je akt donet, u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Izvornik akta čuva se trajno u materijalu sednice Skupštine.
O izradi izvornika i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju stara se organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Akti koje donosi Skupština objavljuju se u "Službenom listu grada Kraljeva", a po potrebi i u "Službenom glasniku Republike Srbije" ili na drugi odgovarajući način.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta akta, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta.
Odbornik ima pravo da postavlja pitanja vezana za rad Skupštine i njenih organa, za rad preduzeća i ustanova čije je osnivač Skupština, i to: predsedniku i zameniku predsednika Skupštine, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, Gradskom veću, načelniku Gradske uprave, javnom pravobraniocu i drugim licima koje je izabrala, imenovala i postavila Skupština, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje postavlja se u pisanom obliku i mora biti jasno formulisano.
Predsednik Skupštine upozoriće odbornika koji postavlja odborničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Odbornička pitanja se postavljaju pošto Skupština okonča rad po svim tačkama dnevnog reda.
Na postavljeno pitanje odborniku se u pisanom obliku dostavlja odgovor, po pravilu do prve naredne sednice.
Na postavljeno pitanje odbornik može dobiti usmeni odgovor i na sednici na kojoj je pitanje postavljeno.
XI JAVNOST RADA SKUPŠTINE I RADNIH TELA
Rad Skupštine je javan.
Za javnost rada Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
O realizaciji poslova u vezi sa javnošću rada Skupštine i njenih radnih tela stara se sekretar Skupštine.
Sednice Skupštine su otvorene za javnost i direktno se prenose putem sredstava javnog informisanja.
Ugovor o poveravanju televizijskog prenosa zaključuje predsednik Skupštine nakon postupka javne nabavke sprovedenog u skladu sa zakonom.
U slučaju tehničkih smetnji u direktnom TV prenosu, predsednik Skupštine će odrediti pauzu u trajanju do 15 minuta.
Ako ni posle proteka roka iz stava 4. ovog člana ne budu otklonjene tehničke smetnje, sednica će se nastaviti uz direktan radio-prenos.
Predstavnici sredstava javnog informisanja mogu prisustvovati sednici Skupštine na osnovu akreditacije koju izdaje predsednik Skupštine.
Pravilnik o postupku izdavanja akreditacije donosi predsednik Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti objavljivanjem na sajtu grada Kraljeva:
- podataka o sastavu Skupštine i njenih radnih tela;
- nacrta Statuta, budžeta, programa razvoja grada i pojedinih delatnosti;
- službenih listova grada Kraljeva.
Za realizaciju i ažurnost podataka na sajtu koji se odnose na rad Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je sekretar Skupštine.
Sednici Skupštine mogu da prisustvuju i građani po odobrenju predsednika Skupštine, pod uslovom:
- da za to postoje tehničke mogućnosti,
- da svojim prisustvom ne ometaju održavanje sednice i
- da imaju neposredni interes da prisustvuju sednici Skupštine.
Građanin ili ovlašćeni predstavnik grupe građana mogu se pisanim putem obratiti predsedniku Skupštine, sa zahtevom da se obrate Skupštini.
U tom slučaju, na predlog predsednika Skupštine, Skupština može odlučiti da se građanin ili ovlašćeni predstavnik grupe građana obrati Skupštini.
Sednica Skupštine može biti u celini ili delimično zatvorena za javnost, iz razloga bezbednosti i odbrane zemlje, čuvanja državne ili vojne tajne ili iz razloga zaštite javnog morala.
Predlog za isključenje javnosti može dati predsednik Skupštine, gradonačelnik ili najmanje 1/3 odbornika i o njemu se glasa bez pretresa.
Odluka o isključenju javnosti je doneta ako se za nju izjasnila većina od ukupnog broja odbornika.
Sednici Skupštine koja je zatvorena za javnost mogu prisustvovati samo odbornici, gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, predstavnici stručnih službi Uprave i stručna lica koja pomažu u radu sednice Skupštine.
Predsednik Skupštine je dužan da lica iz stava 4. ovog člana upozori na obavezu da čuvaju kao tajnu ono što saznaju tokom sednice koja je zatvorena za javnost.
XII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU VANREDNOG STANJA, NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI ILI RATNOG STANJA
Sednicu Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim okolnostima u vreme saziva iste.
Kada sednici Skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje većina odbornika, sednica se održava sa brojem prisutnih.
Kada se sednica Skupštine održava pod okolnostima iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine dužan je da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Ukoliko sednica Skupštine, u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja ne može da se organizuje, poslove i zadatke iz njene nadležnosti obavlja predsednik Skupštine, s tim što je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj o preduzetim aktivnostima, radi njihove verifikacije.
Odbornici su dužni da u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, izveštavaju sekretara Skupštine, odnosno predsednika Skupštine o svakoj promeni prebivališta ili boravišta.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
XIII DONOŠENJE, PROMENA I TUMAČENJE POSLOVNIKA
Inicijativu-predlog za donošenje ili promenu Poslovnika u pisanom obliku može podneti odbornik ili odbornička grupa.
Predlog iz stava 1. ovog člana mora biti jasno i precizno formulisan i obrazložen.
Kada Skupština odluči da se pristupi donošenju ili promeni Poslovnika, zaključkom o donošenju ili pristupanju promeni obrazuje Povremeno radno telo za izradu Nacrta poslovnika o radu Skupštine grada Kraljeva.
Za članove Povremenog radnog tela Skupštine iz stava 3. ovog člana imenuju se:
- predsednik Skupštine grada,
- zamenik predsednika Skupštine grada,
- sekretar Skupštine grada,
- zamenik sekretara Skupštine grada,
- šefovi odborničkih grupa u Skupštini grada i
- odbornik koji je podneo inicijativu-predlog za promenu Poslovnika o radu.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za Povremeno radno telo obavljaće nadležna organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Komisija za Statut i upravu utvrđuje Predlog poslovnika, odnosno Predlog o promeni Poslovnika i upućuje ga Skupštini na usvajanje.
Stručno tumačenje Poslovnika daje sekretar Skupštine, kada se na sednici postavi pitanje pravilne primene njegovih odredaba.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih organa i tela, odbornika i odborničkih grupa vrši organizaciona jedinica Uprave nadležna za poslove Skupštine.
Danom stupanja na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Skupštine grada Kraljeva ("Službeni list grada Kraljeva", broj 4/08 i 20/11), osim odredaba članova 28-44 koje se odnose na stalna radna tela Skupštine i koje će se primenjivati do stupanja na snagu novog Statuta grada Kraljeva.
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Kraljeva", osim odredaba članova 49-59. koje se odnose na stalna radna tela Skupštine i koje će se primenjivati nakon stupanja na snagu novog Statuta grada Kraljeva.