PRAVILNIKO PRUŽANJU VAZDUHOPLOVNIH METEOROLOŠKIH USLUGA("Sl. glasnik RS", br. 79/2016) |
Ovim pravilnikom propisuju se vazduhoplovne meteorološke usluge, način pripremanja i pribavljanja meteoroloških informacija, način odašiljanja meteoroloških informacija, način snabdevanja korisnika usluga meteorološkim informacijama, kao i način na koji avio-prevozilac obaveštava pružaoca vazduhoplovnih meteoroloških usluga o meteorološkim uslugama koje zahteva ili o promenama koje zahteva u pružanju meteoroloških usluga.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) ADS-C ugovor (automatic dependent surveillance - contract, ADS-C contract) je način na koji se razmenjuju podaci definisani ADS-C sporazumom između zemaljskog sistema i vazduhoplova posredstvom data link, precizirajući pod kojim uslovima se ADS-C izveštaji iniciraju i kakvi podaci su sadržani u izveštaju;
2) aerodrom (aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;
3) aerodrom odredišta (destination) je aerodrom na kome vazduhoplov završava let prema utvrđenom planu leta;
4) aerodromska kontrola letenja (aerodrome control tower) je jedinica kontrole letenja uspostavljena za pružanje usluge kontrole letenja za aerodromski saobraćaj;
5) aerodromski meteorološki biro (aerodrome meteorological office) je biro lociran na aerodromu, imenovan da vrši meteorološke usluge za vazduhoplovstvo;
6) AIRMET informacija (AIRMET information) je informacija koju izdaje biro za meteorološko bdenje, a koja se odnosi na javljanje ili očekivano javljanje određenih meteoroloških pojava na ruti, koje mogu da utiču na bezbednost letenja vazduhoplova na malim visinama, a koje nisu uključene u već izdatu prognozu za letove na malim visinama u posmatranoj oblasti informisanja u letu ili njenoj podoblasti;
7) alternativni aerodrom (alternate aerodrome) je aerodrom prema kojem vazduhoplov može da nastavi let ako dalji let prema aerodromu odredišta nije moguć ili se ne preporučuje, na kojem su dostupni neophodni servis, oprema i uređaji, koji ispunjava zahteve s obzirom na performanse vazduhoplova i koji je operativan u očekivanom vremenu korišćenja. Alternativni aerodromi mogu da budu:
(1) alternativni aerodrom za aerodrom poletanja (take-off alternate) je alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako to postane neophodno neposredno nakon poletanja, a nije moguće sletanje na aerodrom poletanja;
(2) alternativni aerodrom na ruti (en-route alternate) je aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako skretanje sa rute postane neophodno;
(3) alternativni aerodrom za aerodrom odredišta (destination alternate) je alternativni aerodrom na koji vazduhoplov može da sleti ako sletanje na aerodrom odredišta nije moguće ili se ne preporučuje;
8) apsolutna visina (altitude) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se smatra tačkom, mereno od srednjeg nivoa mora (MSL);
9) ATIS (automatic terminal information service) označava automatsku distribuciju podataka o aktuelnim informacijama za vazduhoplove u dolasku i odlasku, koja se vrši u toku 24 sata ili određenog vremenskog intervala u toku dana. ATIS može da bude:
(1) govorni ATIS - distribucija ATIS informacija putem kontinuirane i ponavljajuće govorne emisije;
(2) D-ATIS - distribucija ATIS informacija putem data link;
10) biro za meteorološko bdenje (meteorological watch office) je biro uspostavljen za pružanje informacija koje se odnose na javljanje ili očekivano javljanje na ruti određenih vremenskih i drugih pojava u atmosferi koje mogu da utiču na bezbednost letenja unutar definisane oblasti odgovornosti;
11) brifing (briefing) je usmeni komentar o postojećim i/ili očekivanim meteorološkim uslovima;
12) vazduhoplov (aircraft) je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;
13) vazduhoplovna meteorološka stanica (aeronautical meteorological station) je stanica imenovana da vrši osmatranja i da izrađuje meteorološke izveštaje za korišćenje u vazduhoplovstvu;
14) vazduhoplovna telekomunikaciona stanica (aeronautical telecommunication station) je stanica u vazduhoplovnoj telekomunikacionoj službi;
15) vazduhoplovne mobilne mreže (aeronautical mobile service) su mobilne mreže između vazduhoplovnih radio-stanica na zemlji i radio-stanica na vazduhoplovu ili između radio-stanica na vazduhoplovima, u kojima mogu da učestvuju radio-stanice za spasavanje. Radio-predajnici koji označavaju poziciju vazduhoplova u nuždi, takođe, mogu da učestvuju u ovim mrežama, na frekvencijama određenim za slučajeve nevolje i nužde;
16) vidljivost (visibility) u vazduhoplovstvu podrazumeva veće od sledeća dva rastojanja:
(1) najveće rastojanje sa kog se crni objekat pogodnih dimenzija, smešten blizu zemlje, može videti i prepoznati kada se posmatra naspram svetle pozadine;
(2) najveće rastojanje sa kog se u okolini mogu videti i identifikovati svetla jačine 1.000 cd naspram neosvetljene pozadine;
17) vidljivost duž poletno-sletne staze (runway visual range, RVR) je rastojanje do kojeg pilot vazduhoplova koji se nalazi na osi poletno-sletne staze može da vidi oznake na površini poletno-sletne staze ili svetla koja označavaju poletno-sletnu stazu ili njenu osu;
18) visina (level) je opšti pojam koji se odnosi na vertikalnu poziciju vazduhoplova u letu i označava relativnu visinu, apsolutnu visinu ili nivo leta;
19) visina krstarenja (cruising level) je održavana visina leta tokom značajnog dela leta;
20) visinska karta (upper-air chart) je meteorološka karta koja se odnosi na površinu ili sloj atmosfere na visini;
21) vođa vazduhoplova (pilot-in-command) je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini;
22) VOLMET (VOLMET) je meteorološka informacija za vazduhoplove u letu;
23) VOLMET radio-emisija (VOLMET broadcast) je obezbeđivanje, prema potrebi, tekućih METAR, SPECI, TAF i SIGMET informacija putem neprekidne govorne radio-emisije koja se stalno ponavlja;
24) GAMET prognoza za oblast (GAMET area forecast) je prognoza za oblast, u skraćenom otvorenom tekstu, za letove na malim visinama u oblasti informisanja u letu ili njenoj podoblasti;
25) D-VOLMET (data link-VOLMET) je dostavljanje vazduhoplovima u letu tekućih redovnih aerodromskih meteoroloških izveštaja (METAR) i specijalnih aerodromskih meteoroloških izveštaja (SPECI), aerodromskih prognoza (TAF), SIGMET informacija, specijalnih izveštaja iz vazduha (koji nisu pokriveni SIGMET informacijama) i, ako su na raspolaganju, AIRMET informacija putem data link;
26) dokumentacija za let (flight documentation) su pisani ili štampani materijali, uključujući karte ili obrasce, koji sadrže meteorološke informacije za let;
27) zona dodira (touchdown zone) je deo poletno-sletne staze iza praga gde vazduhoplov pri sletanju prvi put dodirne poletno-sletnu stazu;
28) izveštaj iz vazduha (air-report) je izveštaj iz vazduhoplova u letu, pripremljen u skladu sa zahtevima za izveštavanje pozicije, operativnim i/ili meteorološkim izveštavanjem;
29) Integrisani vazduhoplovni informativni paket (Integrated Aeronautical Information Package) je paket koji se sastoji od sledećih elemenata:
(1) Zbornika vazduhoplovnih informacija (u daljem tekstu: AIP), uključujući amandmane na AIP;
(2) Dodataka na AIP;
(3) Hitnih vazduhoplovnih obaveštenja (u daljem tekstu: NOTAM) i Pretpoletnih informativnih biltena (PIB);
(4) Vazduhoplovnih informativnih cirkulara (AIC);
(5) Kontrolnih lista i Lista važećih NOTAM;
30) ISO standard 9000 (ISO Standard 9000) je standard serije 9000 Međunarodne organizacije za standardizaciju;
31) jedinica za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju - ATS jedinica (air traffic services unit - ATS unit) je opšti naziv koji može da upućuje na jedinice koje pružaju usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja ili savetodavne usluge;
32) jedinica prilazne kontrole (approach control unit) je jedinica kontrole letenja ustanovljena za pružanje usluga kontrole letenja kontrolisanim letovima u dolasku ili odlasku sa jednog ili više aerodroma;
33) konsultacija (consultation) je razgovor sa meteorologom ili drugim kvalifikovanim licem o postojećim i/ili očekivanim meteorološkim uslovima koji se odnose na let, uključujući davanje odgovora na postavljena pitanja;
34) kontrola kvaliteta (quality control) je deo upravljanja kvalitetom usmeren na ispunjavanje zahteva vezanih za kvalitet (ISO standard 9000);
35) METAR izveštaj (METAR report) je meteorološki izveštaj o redovnim osmatranjima na aerodromu;
36) meteorološka informacija (meteorological information) je meteorološki izveštaj, analiza, prognoza i svaki drugi iskaz koji se odnosi na postojeće ili očekivane meteorološke uslove;
37) meteorološki bilten (meteorological bulletin) je tekst koji se sastoji od meteoroloških informacija kojima prethodi odgovarajuće zaglavlje;
38) meteorološki biro (meteorological office) je biro zadužen za pružanje meteoroloških usluga za potrebe međunarodnog vazdušnog saobraćaja;
39) meteorološki izveštaj (meteorological report) je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;
40) meteorološki satelit (meteorological satellite) je veštački Zemljin satelit koji vrši meteorološka osmatranja i prenosi ta osmatranja na Zemlju;
41) meteorološko osmatranje (observation (meteorological)) je određivanje vrednosti jednog ili više meteoroloških elemenata;
42) nadležna služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (appropriate ATS authority) je relevantna služba određena od strane države koja je odgovorna za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u određenom vazdušnom prostoru;
43) nadmorska visina (elevation) je vertikalno rastojanje tačke ili nivoa na površini Zemlje ili projektovanog na površinu Zemlje, mereno u odnosu na srednji nivo mora;
44) nadmorska visina aerodroma (aerodrome elevation) je nadmorska visina najviše tačke na površini za sletanje;
45) nivo leta (flight level, FL) je površina konstantnog atmosferskog pritiska koja se određuje u odnosu na utvrđenu standardnu vrednost pritiska (1013,2 hPa), odvojena od drugih takvih površina određenim intervalima pritiska;
46) oblak od operativnog značaja (cloud of operational significance) je oblak čija je baza ispod 1.500 m (5.000 ft) ili ispod najviše minimalne sektorske visine, zavisno od toga koja je vrednost veća ili kumulonimbus (CB) ili kumulus kongestus (TCU) na bilo kojoj visini;
47) oblasna kontrola letenja (area control centre, ACC) je jedinica kontrole letenja uspostavljena radi pružanja usluga kontrole letenja za kontrolisane letove unutar kontrolisanih oblasti koje su pod njenom nadležnošću;
48) oblast informisanja vazduhoplova u letu (flight information region, FIR) je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;
49) operater (operator) je lice, organizacija ili preduzeće koji obavljaju ili nude obavljanje letova vazduhoplovom;
50) operativni plan leta (operational flight plan) je plan koji izrađuje operater radi bezbednog sprovođenja leta na osnovu performansi vazduhoplova, drugih operativnih ograničenja i očekivanih značajnih uslova na planiranoj ruti i aerodromima od interesa za let;
51) operativno planiranje (operational planning) je operativno planiranje letenja od strane operatera;
52) ORMET banka podataka (Operational meteorological data bank, OPMET) je banka meteoroloških podataka koja sakuplja i arhivira vazduhoplovne meteorološke izveštaje za određeni region;
53) osmatranje iz vazduhoplova (aircraft observation) je određivanje jednog ili više meteoroloških elemenata koje se vrši iz vazduhoplova u letu;
54) podaci u digitalnom obliku dati u tačkama mreže (grid point data in digital form) su računarom obrađeni meteorološki podaci za mrežu pravilno raspoređenih tačaka na karti, za prenošenje iz meteorološkog računara na drugi računar u kodiranom obliku koji je pogodan za automatsku upotrebu;
55) poletno-sletna staza (runway) je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;
56) preovlađujuća vidljivost (prevailing visibility) je najveća vrednost vidljivosti, osmotrena u skladu sa definicijom "vidljivosti", koja je dostignuta unutar oblasti od najmanje polovine vidokruga ili na najmanje polovini površine aerodroma. Te oblasti mogu da sadrže susedne ili nesusedne sektore;
57) principi ljudskog faktora (Human Factors principles) su principi koji se primenjuju u dizajnu, sertifikaciji, obuci, operacijama i održavanju u vazduhoplovstvu i koji teže bezbednom interfejsu između ljudi i drugih komponenti sistema uzimajući u obzir ljudske mogućnosti;
58) prognoza vremena (forecast) je izveštaj o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;
59) prognostička karta (prognostic chart) je prognoza određenog meteorološkog elementa ili elemenata za određeno vreme ili period i za određenu površinu ili deo vazdušnog prostora, grafički prikazana na karti;
60) pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga (MET services provider) je organizacija zadužena za dostavljanje meteoroloških informacija svim zainteresovanim korisnicima i drugim subjektima koji su zainteresovani za sprovođenje ili razvoj međunarodnog vazdušne plovidbe;
61) regionalni vazduhoplovni sporazum (regional air navigation agreement) je sporazum odobren od strane Saveta Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), uobičajeno na predlog koji je usvojen na regionalnom vazduhoplovnom sastanku;
62) relativna visina (height) je vertikalna udaljenost nivoa, tačke ili objekta koji se može smatrati tačkom, mereno od određene ravni;
63) Savetodavni centar za vulkanski pepeo (Volcanic ash advisory centre, VAAC) je meteorološki centar određen regionalnim vazduhoplovnim sporazumom, koji snabdeva biroe za meteorološko bdenje, centre oblasne kontrole, centre informisanja vazduhoplova u letu, svetske oblasne prognostičke centre i međunarodne banke OPMET podataka savetodavnim informacijama o horizontalnom i vertikalnom rasprostiranju i prognoziranom kretanju u atmosferi vulkanskog pepela koji prati erupciju vulkana;
64) Svetska meteorološka organizacija (World meteorological organization, WMO) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja se bavi stanjem i ponašanjem atmosfere i njenom interakcijom sa okeanima, klimom i rezultujućom distribucijom vodenih resursa;
65) Svetski oblasni prognostički centar (World area forecast centre, WAFC) je meteorološki centar određen da priprema i izdaje prognoze značajnog vremena i prognoze vetra i temperature na visini (za globalne razmere, u digitalnom obliku) direktno državama koje koriste fiksne vazduhoplovne veze zasnovane na internet servisima;
66) sekundarni nadzorni radar (secondary surveillance radar, SSR) je nadzorni radarski sistem koji koristi predajnike/prijemnike (interogatore) i transpondere;
67) SIGMET informacija (SIGMET information) je informacija koju izdaje biro za meteorološko bdenje, a koja se odnosi na javljanje ili očekivano javljanje na ruti određenih vremenskih i drugih pojava u atmosferi koje mogu da utiču na bezbednost letenja vazduhoplova;
68) služba traganja i spasavanja (search and rescue services unit) je opšti termin koji, u zavisnosti od slučaja, može da označava spasilačko-koordinacioni centar, podcentar za spasavanje ili službu za uzbunjivanje;
69) spasilačko-koordinacioni centar (rescue coordination centre) je centar odgovoran za efikasnu organizaciju usluga traganja i spasavanja i za koordinaciju sprovođenja operacija traganja i spasavanja u oblasti traganja i spasavanja;
70) SPECI izveštaj (SPECI report) je meteorološki izveštaj o specijalnim osmatranjima na aerodromu;
71) SWL karta (SWL chart) je karta prognoze za oblast za letove na malim visinama (sloj između tla i nivoa leta FL 150);
72) TAF (terminal aerodrome forecast) je skraćenica koja označava izveštaj o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;
73) tropski ciklon (tropical cyclone) je opšti termin za bezfrontalni ciklon sinoptičkih razmera koji nastaje iznad tropskih ili suptropskih mora, sa uređenom konvekcijom i jasnom ciklonskom cirkulacijom prizemnog vetra;
74) upravljanje kvalitetom (quality management) predstavlja koordinirane aktivnosti u cilju usmeravanja i kontrole organizacije u pogledu kvaliteta (ISO 9000);
75) fiksne vazduhoplovne veze (aeronautical fixed service, AFS) su telekomunikacione veze između određenih fiksnih tačaka obezbeđene, pre svega, za potrebe bezbednosti vazdušnog saobraćaja i za redovan, efikasan i ekonomičan rad vazduhoplovnih službi;
76) centar informisanja vazduhoplova u letu (flight information centre, FIC) je jedinica uspostavljena radi pružanja usluge informisanja vazduhoplova u letu i usluge uzbunjivanja;
77) član letačke posade (flight crew member) je član posade koji je na osnovu dozvole ovlašćen da obavlja dužnosti koje su od suštinskog značaja za upravljanje vazduhoplovom za vreme leta;
78) QNH je kodna oznaka za vrednost atmosferskog pritiska svedenog na srednji nivo mora po standardnoj atmosferi;
79) QFE je kodna oznaka za vrednost atmosferskog pritiska na nadmorskoj visini aerodroma ili na pragu poletno-sletne staze.
Ovlašćenje za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga
Vazduhoplovne meteorološke usluge pruža sertifikovani i imenovani pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga (u daljem tekstu: pružalac MET usluga).
Podaci o sertifikovanom i imenovanom pružaocu vazduhoplovnih meteoroloških usluga objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Vazduhoplovno meteorološko osoblje
Za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga sertifikovani i imenovani pružalac MET usluga mora da ima odgovarajuće vazduhoplovno meteorološko osoblje koje je kvalifikovano i stručno obučeno za rad u skladu s propisom o potvrdama o obučenosti vazduhoplovnog meteorološkog osoblja i centrima za obuku, međunarodnim standardima Svetske meteorološke organizacije (WMO) i međunarodnim standardima i preporučenoj praksi iz Aneksa 3 Čikaške konvencije, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Korisnici vazduhoplovnih meteoroloških usluga
Pružalac MET usluga snabdeva korisnike vazduhoplovnih meteoroloških usluga meteorološkim informacijama koje su neophodne za izvršavanje njihovih funkcija.
Korisnici vazduhoplovnih meteoroloških usluga su:
1) operater vazduhoplova;
2) članovi letačke posade;
3) pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju;
4) pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja;
5) pružalac usluga traganja i spasavanja;
6) operater aerodroma;
7) svi drugi subjekti koji su zainteresovani za odvijanje ili razvoj vazdušne plovidbe.
Korisnik koji zahteva meteorološke usluge ili menja zahtev u odnosu na već postojeći, blagovremeno i na odgovarajući način o tome obaveštava pružaoca MET usluga.
Korisnik usluga je odgovoran za korišćenje dobijenih meteoroloških informacija.
Saradnja korisnika i pružaoca MET usluga
Pružalac MET usluga, korisnici ovih usluga i svi drugi subjekti zainteresovani za korišćenje meteoroloških informacija neposredno sarađuju po pitanjima koja utiču na pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga.
Saradnja iz stava 1. ovog člana se realizuje zaključivanjem ugovora o saradnji, protokola o nivou usluga, ugovora o koordinaciji i drugih odgovarajućih formi saradnje.
Pružalac MET usluga unapređuje saradnju sa korisnicima usluga putem održavanja godišnjih foruma.
Pružalac MET usluga uspostavlja sistem upravljanja kvalitetom u skladu s opštim zahtevima za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi iz propisa kojim se uređuju uslovi i način izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.
Uspostavljanjem sistema kvaliteta pružalac MET usluga garantuje korisnicima da je data meteorološka informacija u skladu sa zahtevima korisnika u pogledu geografskog i prostornog pokrivanja, formata i sadržaja, vremena i učestalosti izdavanja i vremena važenja, kao i u pogledu tačnosti merenja, osmatranja i prognoza.
Meteorološke informacije koje se dostavljaju korisnicima moraju da budu u obliku koji zahteva minimum napora korisnika za njihovu interpretaciju i u skladu sa principima ljudskog faktora koji su definisani ICAO Dokumentom broj 9683 (Priručnik za obuku o ljudskim faktorima), koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Odstupanja od standarda kvaliteta
Ako sistem kvaliteta pokaže da meteorološka informacija za korisnika nije u skladu sa standardima i da procedura za automatsku ispravku podatka nije odgovarajuća, takva informacija se ne daje korisniku.
Sistem kvaliteta sadrži, pored ostalog, procedure za verifikaciju i validaciju meteoroloških informacija i načina za kontrolu pridržavanja propisanih rasporeda za emitovanje pojedinačnih meteoroloških poruka i/ili biltena koji se razmenjuju u operativne svrhe, kao i vremena njihove spremnosti za emisiju.
Sistem kvaliteta mora da bude u mogućnosti da otkrije prekoračeno vreme prenosa primljenih poruka i biltena.
Bezbednost vazduhoplovnih meteoroloških usluga
Pružalac MET usluga uspostavlja sistem upravljanja bezbednošću i osigurava ispunjenje propisanih bezbednosnih zahteva prema propisu o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.
Pružalac MET usluga ispunjava propisane osnovne zahteve interoperabilnosti koji se primenjuju u Evropskoj mreži za upravljanje vazdušnim saobraćajem (EATMN), njenim sistemima, delovima i odgovarajućim procedurama.
III ORGANIZACIONI OBLICI U KOJIMA SE PRUŽAJU VAZDUHOPLOVNE METEOROLOŠKE USLUGE
Pružalac MET usluga pruža vazduhoplovne meteorološke usluge putem sledećih organizacionih oblika:
1) biro za meteorološko bdenje;
2) aerodromski meteorološki biro;
3) vazduhoplovna meteorološka stanica.
Za svaki organizacioni oblik iz stava 1. ovog člana pružalac MET usluga izrađuje i primenjuje program rada.
Biro za meteorološko bdenje obavlja sledeće poslove za oblast informisanja vazduhoplova u letu, odnosno za oblast dodeljene odgovornosti:
1) neprekidno bdenje nad meteorološkim uslovima koji utiču na letenje;
2) pripremanje i razmena SIGMET informacija i drugih informacija, kao i dostavljanje tih informacija na zahtev odgovarajućih ATS jedinica;
3) pripremanje i razmena AIRMET informacija, kao i dostavljanje tih informacija na zahtev odgovarajućih ATS jedinica, ako je to predviđeno regionalnim vazduhoplovnim sporazumom;
4) dostavljanje primljenih informacija o pre-eruptivnoj aktivnosti vulkana, erupciji vulkana i oblaku vulkanskog pepela za koje SIGMET informacija nije već izdata pridruženom centru oblasne kontrole letenja (ACC) i centru informisanja vazduhoplova u letu (FIC), a prema regionalnom navigacionom planu i pridruženom Savetodavnom centru za vulkanski pepeo (VAAC).
Poslovi koji se odnose na ispuštanje radioaktivnih materija
Pored poslova iz člana 12. ovog pravilnika, biro za meteorološko bdenje dostavlja pridruženom centru oblasne kontrole letenja (ACC) i centru informisanja vazduhoplova u letu (FIC) i informacije primljene od nacionalne meteorološke službe koje se odnose na ispuštanje radioaktivnih materija u atmosferu u oblasti za koju se vrše poslovi bdenja ili u susednim oblastima.
Informacije koje se odnose na ispuštanje radioaktivnih materija u atmosferu sadrže lokaciju, datum i vreme akcidenta i prognozu trajektorija radioaktivnih materija i dostavljaju se prema procedurama koje pružalac MET usluga uspostavlja sa službama iz stava 1. ovog člana.
Aerodromski meteorološki biro pruža meteorološke usluge potrebne za odvijanje vazdušne plovidbe na aerodromu na kome je biro lociran.
Pružalac MET usluga odlučuje o uspostavljanju aerodromskog meteorološkog biroa na osnovu zahteva zainteresovanih korisnika, prvenstveno operatera aerodroma.
Poslovi aerodromskog meteorološkog biroa
Aerodromski meteorološki biro vrši poslove neophodne za bezbedno odvijanje vazdušne plovidbe na aerodromu koji obuhvataju:
1) stalno praćenje meteoroloških uslova iznad aerodroma;
2) pripremanje i/ili pribavljanje prognoze lokalnih meteoroloških uslova i drugih informacija značajnih za letove za koje je nadležan;
3) vršenje brifinga, omogućavanje konsultacija i pripremanje dokumentacije za let za članove posade i/ili drugo operativno osoblje;
4) dostavljanje potrebnih meteoroloških informacija korisnicima;
5) prikazivanje raspoloživih meteoroloških informacija;
6) razmenu meteoroloških informacija sa drugim meteorološkim biroima, svetskim centrima i OPMET bankama podataka;
7) dostavljanje, u skladu sa zaključenim sporazumom, pridruženoj ATS jedinici, pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja i birou za meteorološko bdenje primljenih informacija o pre-eruptivnoj aktivnosti vulkana, vulkanskoj erupciji ili oblaku vulkanskog pepela.
Vazduhoplovna meteorološka stanica
Vazduhoplovna meteorološka stanica se uspostavlja za vršenje poslova redovnih i specijalnih osmatranja meteoroloških parametara na aerodromu.
Pružalac MET usluga odlučuje o uspostavljanju vazduhoplovne meteorološke stanice na osnovu zahteva zainteresovanih korisnika, prvenstveno operatera aerodroma.
Lociranje vazduhoplovne meteorološke stanice
Vazduhoplovna meteorološka stanica se locira tako da je u svakom trenutku moguće da osmatranja svih meteoroloških parametara koji su od značaja za bezbednost vazdušne plovidbe budu reprezentativna za čitavu zonu aerodroma, a naročito da osmatranje razvoja vremena bude reprezentativno za zone poletanja i sletanja.
U sastav vazduhoplovne meteorološke stanice ulaze senzori za određene vazduhoplovne meteorološke parametre koji su locirani na aerodromu.
U sastav vazduhoplovne meteorološke stanice ulaze i senzori locirani izvan aerodroma ako pružalac MET usluga, nakon obavljenih konsultacija sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat), proceni da je njihovo instaliranje opravdano.
Poslovi vazduhoplovne meteorološke stanice
Vazduhoplovna meteorološka stanica vrši osmatranje, prikupljanje, obradu, odašiljanje i prikazivanje u realnom vremenu meteoroloških parametara na način i sa opremom koja je propisana za kategoriju aerodroma na kome je locirana vazduhoplovna meteorološka stanica.
Vazduhoplovna meteorološka stanica na aerodromu vrši redovna i specijalna osmatranja prema propisima Svetske meteorološke organizacije (WMO) i međunarodnim standardima i preporučenoj praksi iz Aneksa 3 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (Čikaška konvencija).
Vazduhoplovna meteorološka stanica može da bude odvojena ili kombinovana sa sinoptičkom stanicom.
Vazduhoplovna meteorološka stanica vrši vazduhoplovna meteorološka osmatranja sa instrumentima i sistemima i njihovim pokazivačima koji se redovno održavaju i upoređuju sa odgovarajućim standardima (tzv. kalibrisanje i etaloniranje).
Objavljivanje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu
Direktorat objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu listu aerodroma u Republici Srbiji sa pregledom uspostavljenih biroa za meteorološko bdenje, aerodromskih meteoroloških biroa i vazduhoplovnih meteoroloških stanica i vrstama usluga koje oni pružaju.
IV VAZDUHOPLOVNA METEOROLOŠKA OSMATRANJA I IZVEŠTAJI
Dostupnost osmotrenih podataka
Podatke koje je dobio osmatranjima na vazduhoplovnim meteorološkim stanicama pružalac MET usluga čini dostupnim korisnicima vazduhoplovnih meteoroloških usluga iz člana 5. ovog pravilnika, drugim organizacijama zainteresovanim za primenu meteorologije u vazdušnoj plovidbi, kao i za potrebe operativnih, klimatoloških i drugih analiza, istraživanja i ispitivanja.
Operativna tačnost osmatranja meteoroloških parametara
Iz razloga promenljivosti meteoroloških parametara u prostoru i vremenu, ograničenja tehnika osmatranja i ograničenja u definicijama nekih meteoroloških parametara, određene vrednosti bilo kog meteorološkog parametra koje su date u izveštajima korisnik prihvata kao najbolju aproksimaciju stvarnih uslova u trenutku osmatranja.
Poželjna operativna tačnost merenja i osmatranja definisana je u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Dodatak A i Publikaciji broj 8 Svetske meteorološke organizacije (WMO).
Vazduhoplovna meteorološka osmatranja
Radi podrške operacijama prilaženja, sletanja i poletanja vazduhoplova, na aerodromima sa poletno-sletnim stazama koje su namenjene za instrumentalan precizan prilaz kategorije II i III mora da bude instalirana oprema za merenje, procenjivanje, monitoring i prikazivanje na daljinu sledećih meteoroloških parametara: prizemnog vetra, vidljivosti, vidljivosti duž poletno-sletne staze (RVR), visine baze oblaka, temperature vazduha, temperature tačke rose i atmosferskog pritiska.
Oprema iz stava 1. ovog člana se instalira, ako je to moguće, i na aerodromima sa poletno-sletnim stazama koje su namenjene za instrumentalan precizan prilaz kategorije I.
Oprema iz stava 1. ovoga člana se integriše u automatski sistem za prikupljanje, obradu, prenos i prikazivanje u realnom vremenu meteoroloških parametara koji utiču na operacije sletanja i poletanja vazduhoplova.
Sistem iz stava 3. ovog člana mora da bude projektovan tako da se pridržava principa ljudskog faktora i da uključuje rezervne procedure.
Ako se za prenos i prikazivanje meteoroloških podataka koristi integrisani polu-automatski sistem, on mora da ima mogućnost da prihvati ručno unošenje podataka koji obuhvataju one meteorološke parametre koji se ne mogu osmotriti automatskom opremom.
Vazduhoplovna meteorološka stanica na aerodromu vrši redovna osmatranja u fiksnim terminima.
Redovna osmatranja na aerodromu vrše se u toku 24 sata svakog dana u intervalima od pola sata.
Izveštaji o redovnim osmatranjima
Na osnovu redovnih osmatranja pripremaju se izveštaji koji se dostavljaju u okviru i izvan aerodroma sa kojeg potiču.
Izveštaji o redovnim osmatranjima izdaju se kao:
1) lokalni redovni izveštaji, koji su namenjeni samo za potrebe aerodroma na kojem su nastali i za vazduhoplove koji poleću sa tog aerodroma, odnosno sleću na njega;
2) METAR izveštaji za vanaerodromsku razmenu, koji su namenjeni za planiranje letenja, VOLMET radio-emisije i D-VOLMET.
Lokalni redovni izveštaji se koriste za ATIS (govorni ATIS i D-ATIS) u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom iz Aneksa 11 Čikaške konvencije, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Specijalna osmatranja i izveštaji
Vazduhoplovna meteorološka stanica na aerodromu vrši specijalna osmatranja ako nastupe određene promene meteoroloških parametara koje su relevantne za vazduhoplovne operacije i ako su ispunjeni kriterijumi za ova osmatranja.
Listu kriterijuma za vršenje specijalnih osmatranja ustanovljava pružalac MET usluga, uz prethodnu konsultaciju sa nadležnom ATS jedinicom, operaterima vazduhoplova i drugim zainteresovanim korisnicima.
Izveštaji o specijalnim osmatranjima izdaju se kao lokalni specijalni izveštaji koji su namenjeni samo za potrebe aerodroma na kojem su nastali i za vazduhoplove koji poleću sa tog aerodroma, odnosno sleću na njega.
Lokalni specijalni izveštaji se koriste za ATIS (govorni ATIS i D-ATIS) u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenom praksom iz Aneksa 11 Čikaške konvencije.
V METEOROLOŠKI PARAMETRI I IZVEŠTAJI
Prizemni vetar se meri tako što se meri njegov srednji smer i srednja brzina, kao i značajna odstupanja smera i brzine.
Podaci o osmatranju prizemnog vetra u METAR izveštaju moraju, u meri u kojoj je to moguće, da budu reprezentativni za uslove iznad cele poletno-sletne staze na aerodromima na kojima postoji samo jedna poletno-sletna staza, odnosno iznad celog kompleksa poletno-sletnih staza na aerodromima na kojima postoji više poletno-sletnih staza.
Ako se lokalni redovni i specijalni izveštaji koriste za vazduhoplove u poletanju, podaci o osmatranju prizemnog vetra za te izveštaje moraju, u meri u kojoj je to moguće, da budu reprezentativni za uslove duž cele poletno-sletne staze.
Ako se lokalni redovni i specijalni izveštaji koriste za vazduhoplove u sletanju, podaci o osmatranju prizemnog vetra za te izveštaje moraju, u meri u kojoj je to moguće, da budu reprezentativni za zonu dodira.
Vidljivost na aerodromima se meri ili osmatra.
Osmatranja i podaci o vidljivosti u METAR izveštaju moraju, u meri u kojoj je to moguće, da budu reprezentativni za aerodrom.
Ako se lokalni redovni i specijalni izveštaji koriste za vazduhoplove u poletanju, podaci o osmatranju vidljivosti za te izveštaje moraju da budu, u meri u kojoj je to moguće, reprezentativni za uslove duž cele poletno-sletne staze.
Ako se lokalni redovni i specijalni izveštaji koriste za vazduhoplove u sletanju, podaci o osmatranju vidljivosti za te izveštaje moraju da budu, u meri u kojoj je to moguće, reprezentativni za zonu dodira.
Vidljivost duž poletno-sletne staze (RVR)
Vidljivost duž poletno-sletne staze se procenjuje na svim poletno-sletnim stazama koje su namenjene za instrumentalan precizan prilaz i sletanje kategorije II i III.
Ako je oprema za procenu vidljivosti duž poletno-sletne staze instalirana na aerodromu, a na aerodromu je smanjena vidljivost, vidljivost duž poletno-sletne staze se procenjuje na svim poletno-sletnim stazama koje su planirane za korišćenje, uključujući:
1) poletno-sletne staze koje su namenjene za instrumentalan precizan prilaz i sletanje kategorije I;
2) poletno-sletne staze koje se koriste za poletanje, a imaju ivična svetla visokog intenziteta i/ili svetla na osi poletno-sletne staze.
Procenjena vidljivost duž poletno-sletne staze izveštava se tokom perioda u kojem je vidljivost ili vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 1.500 m.
Reprezentativnost procene vidljivosti duž poletno-sletne staze
Procena vidljivosti duž poletno-sletne staze mora da bude reprezentativna za:
1) zonu dodira poletno-sletne staze koja je namenjena za instrumentalan neprecizan prilaz i sletanje ili instrumentalan precizan prilaz i sletanje kategorije I;
2) zonu dodira i sredinu poletno-sletne staze (mid-point) koja je namenjena za instrumentalan precizan prilaz i sletanje kategorije II;
3) zonu dodira, sredinu poletno-sletne staze (mid-point) i dalji deo poletno-sletne staze (stop-end) koja je namenjena za instrumentalan precizan prilaz i sletanje kategorije III.
Pružalac MET usluga na aerodromu obaveštava, bez odlaganja, jedinice koje pružaju ATS usluge i usluge vazduhoplovnog informisanja o promenama statusa ispravnosti automatizovane opreme koja se koristi za procenu vidljivosti duž poletno-sletne staze.
Sadašnje vreme na aerodromu i/ili u njegovoj blizini osmatra se i izveštava prema potrebi, odnosno sve dok ima meteoroloških pojava.
Meteorološke pojave o kojima se obavezno izveštava su padavine i padavine koje se lede (uključujući njihov intenzitet), magla, magla koja se ledi i grmljavinske nepogode (uključujući i grmljavinske nepogode u blizini aerodroma).
Informacija o sadašnjem vremenu u METAR izveštaju mora, u meri u kojoj je to moguće, da opisuje vremenske uslove na aerodromu, a određene pojave navedene u tom izveštaju moraju da opisuju vremenske uslove u blizini aerodroma.
Informacije o sadašnjem vremenu u lokalnim redovnim i specijalnim izveštajima opisuju meteorološke uslove samo na aerodromu.
Radi opisa oblačnosti od operativnog značaja, osmatraju se, i dok je to potrebno, izveštava se o sledećim parametrima:
1) količina oblaka;
2) tip oblaka;
3) visina baze oblaka.
Ako je nebo nevidljivo, umesto parametara iz stava 1. ovog člana osmatra se i izveštava o vertikalnoj vidljivosti.
Podaci o osmatranju oblačnosti u METAR izveštaju moraju da budu, u meri u kojoj je to moguće, reprezentativni za aerodrom i njegovu blizinu.
Podaci o osmatranju oblačnosti u lokalnim redovnim i specijalnim izveštajima moraju da budu, u meri u kojoj je to moguće, reprezentativni za zonu prilaženja (approach area).
Temperatura vazduha i temperatura tačke rose
Podaci o merenju temperature vazduha i temperature tačke rose za METAR izveštaj i lokalne redovne i specijalne izveštaje moraju da budu reprezentativni za ceo kompleks poletno-sletnih staza na aerodromu.
Podaci o atmosferskom pritisku na aerodromu se dobijaju merenjem, a vrednosti QNH i/ili QFE se izračunavaju.
Osmatranja koja se vrše na aerodromu obuhvataju i raspoložive dopunske informacije koje se odnose na značajne meteorološke uslove, naročito uslove u zoni prilaženja (approach area) i zoni penjanja (climb-out area).
Ako je izvodljivo, dopunske informacije sadrže i podatke o lokaciji meteoroloških uslova iz stava 1. ovog člana.
Sadržaj izveštaja o osmatranjima
METAR izveštaj i lokalni redovni i specijalni izveštaji sadrže, naznačenim redom, sledeće elemente:
1) identifikaciju tipa izveštaja;
2) lokacijski indikator;
3) vreme osmatranja;
4) oznaku automatizovanog ili nedostajućeg izveštaja, ako je primenljivo;
5) smer i brzinu prizemnog vetra;
6) preovlađujuću vidljivost;
7) vidljivost duž poletno-sletne staze, ako je primenljivo;
8) sadašnje vreme;
9) količinu, tip i visinu baze oblaka, odnosno vertikalnu vidljivost;
10) temperaturu vazduha i temperaturu tačke rose;
11) QNH i QFE (samo u lokalnim redovnim i specijalnim izveštajima).
METAR izveštaj i lokalni redovni i specijalni izveštaji mogu da sadrže i dopunske elemente, koji se uključuju u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom, a navode se posle svih elemenata iz stava 1. ovog člana.
Meteorološke informacije sa automatskih sistema za osmatranje
METAR izveštaj i lokalni redovni i specijalni izveštaji sa automatskih sistema za osmatranje mogu da se koriste izvan objavljenog vremena otvorenosti aerodroma, a za vreme objavljenog vremena otvorenosti aerodroma koriste se samo ako je to odredio pružalac MET usluga na osnovu prethodno obavljenih konsultacija sa korisnicima tih usluga.
METAR izveštaj i lokalni redovni i specijalni izveštaji sa automatskih sistema za osmatranje označavaju se skraćenicom "AUTO".
Izveštavanje o vulkanskoj aktivnosti
Ako vazduhoplovne meteorološke stanice osmotre ili prime obaveštenje o oblaku vulkanskog pepela, pre-eruptivnoj vulkanskoj aktivnosti ili erupciji vulkana, te stanice o navedenim pojavama, bez odlaganja, izveštavaju nadležnu ATS jedinicu, pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja i biro za meteorološko bdenje.
Izveštaj o vulkanskoj aktivnosti sadrži, naznačenim redom, sledeće informacije:
1) tip izveštaja (Volcanic Activity Report);
2) identifikator, lokacijski indikator ili naziv vazduhoplovne meteorološke stanice;
3) datum i vreme izveštaja;
4) lokaciju vulkana i njegovo ime (ako je poznato);
5) sažet opis događaja, uključujući nivo intenziteta vulkanske aktivnosti, pojavu erupcije, datum i vreme erupcije i postojanje oblaka vulkanskog pepela u toj oblasti zajedno sa visinom i pravcem kretanja tog oblaka.
Osmotreni i prognozirani podaci o prizemnom vetru, vidljivosti, vidljivosti duž poletno-sletne staze, oblačnosti, temperaturi, vlažnosti, pritisku, nivou i visini značajnih pojava se daju u mernim jedinicima koje su navedene u Prilogu koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
VI METEOROLOŠKA OSMATRANJA I IZVEŠTAVANJE IZ VAZDUHOPLOVA
Vrste meteoroloških osmatranja iz vazduhoplova
Posada vazduhoplova koji je registrovan u Republici Srbiji vrši specijalna i druga neredovna meteorološka osmatranja u toku bilo koje faze leta vazduhoplova.
Pored osmatranja iz stava 1. ovog člana, iz vazduhoplova koji poseduju odgovarajuću opremu za osmatranje i opremu za data link vazduh-zemlja vrše se i redovna meteorološka osmatranja u toku leta na ruti i u fazi penjanja.
Specijalna osmatranja iz vazduhoplova
Specijalna osmatranja iz vazduhoplova se vrše kada se na ruti osmotre neki od sledećih meteoroloških uslova ili se na ruti naiđe na neki od tih uslova:
1) umerena i jaka turbulencija;
2) umereno i jako zaleđivanje;
3) jaki planinski talasi;
4) grmljavinske nepogode bez grada (sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda);
5) grmljavinske nepogode sa gradom (sakrivene, maskirane, široko rasprostranjene ili duž linija nepogoda);
6) jake prašinske ili jake peščane oluje;
7) oblak vulkanskog pepela;
8) pre-eruptivna aktivnost vulkana (neuobičajena i/ili povećana aktivnost vulkana koja bi mogla da prethodi erupciji vulkana) ili erupcija vulkana.
Druga neredovna osmatranja iz vazduhoplova
Ako se tokom leta na ruti naiđe na neke meteorološke uslove koji nisu navedeni u članu 41. ovog pravilnika (npr. smicanje vetra i slično), a za koje vođa vazduhoplova proceni da mogu uticati na bezbednost ili značajno uticati na efikasnost letenja drugih vazduhoplova, vođa vazduhoplova o tome obaveštava nadležnu ATS jedinicu, čim je to izvodljivo.
Redovna osmatranja iz vazduhoplova
Redovna osmatranja iz vazduhoplova se vrše ako vazduhoplovi poseduju za to odgovarajuću opremu i ako su u upotrebi data link vazduh-zemlja i sistem za automatski nadzor pozicije - ugovor (ADS-C) ili sekundarni nadzorni radar (SSR) mod S.
Redovna osmatranja i izveštavanje iz vazduhoplova se vrše automatski, svakih 15 minuta u fazi leta na ruti i svakih 30 sekundi u fazi penjanja u toku prvih deset minuta leta.
Ako je na ruti velika gustina saobraćaja, nadležna ATS jedinica određuje, u intervalima od približno jednog sata, jedan od vazduhoplova na svakom nivou leta iz koga će se vršiti redovna osmatranja.
Postupci za određivanje vazduhoplova iz koga će se vršiti osmatranje i izveštavanje iz stava 3. ovog člana se uređuju odgovarajućim regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
Ako postoji potreba za redovnim osmatranjima i izveštavanjem u toku faze penjanja, nadležna ATS jedinica na svakom aerodromu određuje, u intervalima od približno jednog sata, jedan vazduhoplov iz koga će se vršiti redovna osmatranja i izveštavanje, ako je to primenljivo.
Izveštavanje o osmatranjima iz vazduhoplova u toku leta
Podatke o specijalnim i drugim neredovnim osmatranjima posada vazduhoplova dostavlja nadležnoj ATS jedinici putem glasovne komunikacije ili, ako je to primenljivo, putem data link vazduh-zemlja, a podaci o redovnim osmatranjima se dostavljaju putem data link vazduh-zemlja.
Posada vazduhoplova izveštava nadležnu ATS jedinicu o specijalnim i drugim neredovnim osmatranjima u trenutku kada je osmatranje izvršeno ili čim to bude izvodljivo.
Osmatranja iz vazduhoplova se dostavljaju kao izveštaji iz vazduha (air-reports).
Prosleđivanje izveštaja iz vazduha
Nadležni pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju i pružalac MET usluga zaključuju sporazum kojim se osigurava da:
1) nadležna ATS jedinica, po prijemu, bez odlaganja prosledi pridruženom birou za meteorološko bdenje izveštaje o specijalnim i drugim neredovnim osmatranjima koji su joj dostavljeni glasovnom komunikacijom;
2) nadležna ATS jedinica, po prijemu, bez odlaganja prosledi pridruženom birou za meteorološko bdenje i svetskim oblasnim prognostičkim centrima izveštaje o redovnim i specijalnim osmatranjima koji su joj dostavljeni posredstvom data link vazduh-zemlja.
Beleženje i izveštavanje osmotrene vulkanske aktivnosti nakon leta
Specijalna osmatranja iz vazduhoplova o oblaku vulkanskog pepela, pre-eruptivnoj aktivnosti vulkana ili erupciji vulkana nakon leta posada vazduhoplova beleži na obrascu za izveštaj o vulkanskoj aktivnosti (Volcanic Activity Report, VAR) datom u ICAO Dokumentu PANS-ATM broj 4444 (Postupci za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi - Upravljanje vazdušnim saobraćajem), Dodatak 1, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Obrazac iz stava 1. ovog člana operater vazduhoplova uključuje u dokumentaciju za one rute koje bi, po mišljenju pružaoca MET usluga ili lica koja su odgovorna za pripremu leta vazduhoplova, mogle da budu pod uticajem vulkanske aktivnosti.
Izdavanje i vrste vazduhoplovnih prognoza
Pružalac MET usluga, u skladu sa svojim programima rada, izdaje sledeće vrste vazduhoplovnih prognoza:
1) prognozu za aerodrom;
2) prognozu za sletanje (trend prognozu);
3) prognozu za poletanje;
4) prognozu za oblast za letove vazduhoplova na malim visinama.
Prognoze za aerodrom, prognoze za sletanje (trend prognoze) i prognoze za poletanje izdaje biro za meteorološko bdenje, odnosno aerodromski meteorološki biro kojeg odredi pružalac MET usluga.
Prognoze za oblast za letove vazduhoplova na malim visinama izdaje biro za meteorološko bdenje.
Listu aerodroma u Republici Srbiji na kojima se izdaju prognoze i vrstu vazduhoplovnih prognoza koje se izdaju na svakom od tih aerodroma Direktorat objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Operativna tačnost vazduhoplovnih prognoza
Iz razloga promenljivosti meteoroloških parametara u prostoru i vremenu, ograničenja i mogućnosti prognostičkih tehnika i ograničenja u definicijama nekih meteoroloških parametara, određene vrednosti bilo kog meteorološkog parametra koje su date u vazduhoplovnoj prognozi korisnik prihvata kao najverovatniju vrednost koju će parametar imati u toku prognoziranog perioda, a ako je u prognozi dato vreme javljanja ili promene nekog parametra, to vreme se prihvata kao najverovatnije vreme.
Poželjna operativna tačnost prognoza definisana je u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Dodatak B.
Prognoza za aerodrom se sastoji od sažetog izveštaja o očekivanim meteorološkim uslovima na aerodromu za određeni period vremena i izdaje u obliku ključa TAF.
Redovna prognoza za aerodrom ima period važenja 24 sata i izdaje se svakih šest sati u određeno vreme, s tim da vreme izdavanja mora da bude najviše jedan sat pre početka perioda važenja te prognoze.
Meteorološki biro koji priprema prognozu za aerodrom neprekidno prati njeno ostvarenje i po potrebi odmah izdaje izmenu te prognoze.
Prognoza za aerodrom koja ne može da se neprekidno prati poništava se.
Dužina teksta prognoze za aerodrom i broj promena očekivanih meteoroloških uslova navedenih u prognozi su minimalno mogući.
Vreme izdavanja prognoza za aerodrome u Republici Srbiji Direktorat objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Prognoza za aerodrom i njene izmene sadrže, naznačenim redom, sledeće elemente:
1) oznaku tipa prognoze;
2) lokacijski indikator;
3) datum i mesto izdavanja prognoze;
4) oznaku nedostajuće prognoze, ako je primenljivo;
5) datum i period važenja prognoze;
6) oznaku poništene prognoze, ako je primenljivo;
7) prizemni vetar;
8) prognoziranu preovlađujuću vidljivost;
9) prognozirane pojave;
10) oblačnost;
11) očekivane značajne promene jednog ili više elemenata navedenih u tač. 7)-10) ovog stava u toku perioda važenja prognoze.
Osim elemenata iz stava 1. ovog člana, prognoza za aerodrom može da sadrži i opcione elemente koji se uključuju u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
Prognoza za sletanje (trend prognoza)
Prognoza za sletanje pokazuje trend razvoja vremenskih uslova na aerodromu i namenjena je ispunjavanju zahteva lokalnih korisnika i posada vazduhoplova koji se nalaze na približno jedan sat leta od aerodroma.
Prognoza za sletanje se sastoji od sažetog izveštaja o očekivanim značajnim promenama meteoroloških uslova na aerodromu i dodaje se lokalnom redovnom izveštaju, lokalnom specijalnom izveštaju ili METAR izveštaju.
Period važenja prognoze za sletanje je dva sata, računajući od vremena izdavanja izveštaja na koji se dodaje izveštaj o očekivanim značajnim promenama.
Prognoza za poletanje je prognoza čije izdavanje zavisi od iskazanih potreba lokalnih korisnika i sastoji se od informacija o očekivanim uslovima vremena iznad kompleksa poletno-sletnih staza, i to o: smeru i brzini vetra, promeni vetra, temperaturi, pritisku (QNH) i svim drugim elementima koji su dogovoreni sa lokalnim korisnicima.
Prognoza za poletanje se izdaje za određeni period vremena i dostavlja se operaterima vazduhoplova i članovima letačkih posada, unutar perioda od tri sata pre predviđenog vremena poletanja.
Meteorološki biro koji priprema prognozu za poletanje neprekidno prati njeno ostvarenje i, po potrebi, odmah izdaje izmenu te prognoze.
Prognoza za oblast za letove vazduhoplova na malim visinama
Za letove vazduhoplova na malim visinama biro za meteorološko bdenje redovno izdaje i distribuira prognoze za oblast.
Prognoze za oblast se izdaju za sloj između tla i nivoa leta 150 (FL 150) i sadrže informacije o meteorološkim pojavama koje su opasne za letove na malim visinama na rutama u toj oblasti, kao i dodatne informacije koje su potrebne za obavljanje tih letova.
Na osnovu obavljenih konsultacija sa korisnicima, pružalac MET usluga određuje učestalost izdavanja prognoze za oblast, formu prognoze, vreme važenja prognoze (fiksno vreme ili period važenja), kao i kriterijume za njenu izmenu.
Prognoza za oblast se izdaje u formi:
1) skraćenog otvorenog tekst (GAMET), uz upotrebu skraćenica i numeričkih vrednosti koje su odobrene od strane Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO); i/ili
2) SWL karte, kao kombinacija prognoze vetra i temperature na visini i prognoze pojava značajnog vremena.
Stavljanje van snage izdatih vazduhoplovnih prognoza
Nova vazduhoplovna prognoza koju izda meteorološki biro automatski stavlja van snage ranije izdatu prognozu istog tipa za isto mesto, isti period važenja ili deo perioda važenja prognoze.
VIII SIGMET I AIRMET INFORMACIJE, UPOZORENJA ZA AERODROM I UPOZORENJA I ALARMI NA SMICANJE VETRA
SIGMET i AIRMET informacije izdaje biro za meteorološko bdenje, a upozorenja za aerodrom, kao i upozorenja i alarme na smicanje vetra izdaje biro za meteorološko bdenje za oblast svoje odgovornosti ili aerodromski meteorološki biro kojeg odredi pružalac MET usluga.
Listu odgovarajućih meteoroloških biroa i njihove nadležnosti za izdavanje informacija i upozorenja iz stava 1. ovog člana Direktorat objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
SIGMET informacija sadrži sažet opis, u obliku skraćenog otvorenog teksta, određenih osmotrenih i/ili očekivanih meteoroloških pojava na ruti u oblasti odgovornosti biroa za meteorološko bdenje koje mogu da utiču na bezbednost letenja, kao i razvoj tih pojava u prostoru i vremenu.
SIGMET informacija se ukida kada se pojave iz stava 1. ovog člana više ne javljaju ili se više ne očekuje njihovo javljanje u oblasti odgovornosti biroa za meteorološko bdenje.
SIGMET informacija koja se odnosi na oblak vulkanskog pepela
SIGMET informacija koja se odnosi na oblak vulkanskog pepela zasniva se na informacijama Savetodavnog centra za vulkanski pepeo (VAAC) u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
Biro za meteorološko bdenje i nadležni centar oblasne kontrole letenja, odnosno centar informisanja vazduhoplova u letu su dužni da intenzivno sarađuju radi usaglašavanja informacija o vulkanskom pepelu koje se uključuju u SIGMET informacije i NOTAM poruke.
Period važenja i vreme izdavanja SIGMET informacije
Period važenja SIGMET informacije ne može da bude duži od četiri sata.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se SIGMET informacija izdaje za oblak vulkanskog pepela, period važenja SIGMET informacije može da se produži do najviše šest sati.
SIGMET informacija se izdaje najviše četiri sata pre početka perioda važenja.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako se SIGMET informacija izdaje za oblak vulkanskog pepela, SIGMET informacija se izdaje čim je to moguće, ali ne više od 12 sati pre početka perioda važenja.
SIGMET informacija koja se izdaje za oblak vulkanskog pepela se obnavlja svakih šest sati.
AIRMET informaciju izdaje biro za meteorološko bdenje za letenje ispod nivoa leta 150 (FL 150) u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
AIRMET informacija sadrži sažet opis, u obliku skraćenog otvorenog teksta, osmotrenih i/ili očekivanih određenih meteoroloških pojava na ruti u oblasti odgovornosti biroa za meteorološko bdenje, kao i razvoj tih pojava u prostoru i vremenu.
AIRMET informacija se ukida kada se pojave iz stava 2. ovog člana više ne javljaju ili se više ne očekuje njihovo javljanje u oblasti odgovornosti biroa za meteorološko bdenje.
Period važenja AIRMET informacije ne može da bude duži od četiri sata.
Upozorenje za aerodrom sadrži sažete informacije o meteorološkim uslovima koji mogu nepovoljno da utiču na vazduhoplove na zemlji, uključujući parkirane vazduhoplove, kao i na opremu i službe na aerodromu.
Upozorenje za aerodrom se ukida kada se meteorološki uslovi iz stava 1. ovog člana više ne javljaju ili se više ne očekuje njihovo javljanje na aerodromu.
Upozorenje i alarmi na smicanje vetra
Upozorenja i alarme na smicanje vetra meteorološki biro izdaje za one aerodrome na kojima je smicanje vetra značajna meteorološka pojava, u skladu sa lokalnim sporazumom između pružaoca MET usluga, nadležne ATS jedinice i zainteresovanih operatera vazduhoplova.
Alarmi na smicanje vetra se izdaju na aerodromu na kome je instalirana automatizovana zemaljska oprema za detekciju smicanja vetra.
Detaljnija uputstva o izdavanju upozorenja i alarma na smicanje vetra data su u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Poglavlje 7 i ICAO Dokumentu broj 9817 (Priručnik o smicanju vetra na malim visinama), koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Zahtevi operatera vazduhoplova i članova letačke posade
Operater vazduhoplova ili član letačke posade blagovremeno i na odgovarajući način informiše pružaoca MET usluga o redovnim letovima i planiranim vanrednim letovima.
Informacije iz stava 1. ovog člana sadrže sve detalje koji su potrebni pružaocu MET usluga za izvršavanje odgovarajućih priprema i definisanje usluge.
Operater vazduhoplova i pružalac MET usluga međusobno dogovaraju formu i vreme dostavljanja informacija iz stava 1. ovog člana.
Operater vazduhoplova blagovremeno informiše pružaoca MET usluga o svojim zahtevima kada:
1) planira nove rute ili nove vrste letova;
2) vrši promene trajnijeg karaktera u redu letenja;
3) planira druge promene koje utiču na pružanje meteoroloških usluga.
Sadržaj informacije o pojedinačnim letovima
Operater vazduhoplova dostavlja pružaocu MET usluga sledeće informacije o pojedinačnim letovima:
1) aerodrom poletanja i predviđeno vreme poletanja;
2) aerodrom odredišta i predviđeno vreme sletanja;
3) alternativne aerodrome potrebne za kompletiranje operativnog plana leta;
4) planiranu rutu i predviđena vremena sletanja i poletanja sa svakog usputnog aerodroma;
5) nivo krstarenja;
6) informacije o pravilima letenja po kojima će se let obavljati (vizuelno ili instrumentalno letenje);
7) vrstu meteoroloških informacija za članove posade (dokumentacija za let i/ili brifing ili konsultacija);
8) vreme, odnosno vremena u kojima se zahteva brifing, konsultacija i/ili dokumentacija za let.
U slučaju izmena u redovnim letovima, operater vazduhoplova može da izostavi pojedine informacije iz stava 1. ovog člana, ako je o tome prethodno postignut dogovor sa pružaocem MET usluga.
Zahtevi drugih korisnika vazduhoplovnih meteoroloških usluga
Pri postavljanju zahteva pružaocu MET usluga, pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju, pružalac usluga vazduhoplovnog informisanja, pružalac usluga traganja i spasavanja, operater aerodroma i svi drugi subjekti koji su zainteresovani za sprovođenje ili razvoj vazdušne plovidbe su dužni da blagovremeno dostavljaju sve informacije potrebne za izvršavanje odgovarajućih priprema i definisanje meteorološke usluge (npr. aerodromi poletanja, aerodromi odredišta, alternativni aerodromi, oblasti, rute, i sl.).
Korisnik vazduhoplovnih meteoroloških usluga iz stava 1. ovog člana i pružalac MET usluga međusobno dogovaraju formu i vreme dostavljanja zahteva, kao i formu informacija koje čine meteorološku uslugu.
Pružalac MET usluga je dužan da na uredan i pregledan način vodi evidencije dostavljenih zahteva, izmena zahteva i svih dogovora zaključenih sa korisnicima u vezi pružanja meteoroloških usluga.
Evidencije iz stava 1. ovog člana pružalac MET usluga čuva najmanje dve godine po isteku važenja zahteva, odnosno dogovora.
Informacije za operatera vazduhoplova i/ili članove letačke posade
Pružalac MET usluga je odgovoran za pripremu, vreme i način izdavanja meteoroloških informacija, kao i za druga pitanja koja se odnose na pružanje meteoroloških informacija operateru vazduhoplova i/ili članovima letačke posade.
Meteorološke informacije koje se dostavljaju operateru vazduhoplova i/ili članovima letačke posade moraju da pokrivaju let u pogledu vremena leta, visine leta, geografske oblasti u kojoj se let planira i drugih karakteristika leta uzimajući u obzir zahtev korisnika.
Informacije iz stava 2. ovog člana moraju da se odnose na odgovarajuće fiksno vreme ili periode vremena i da uključuju očekivane meteorološke uslove na ruti i na aerodromu odredišta, kao i očekivane meteorološke uslove na rutama do alternativnih aerodroma i na samim alternativnim aerodromima koji su određeni od strane operatera vazduhoplova.
Svrha pružanja meteoroloških informacija
Meteorološke informacije se dostavljaju operateru vazduhoplova i/ili članovima letačke posade u svrhu:
1) pretpoletnog planiranja od strane operatera vazduhoplova;
2) promene plana leta u toku leta koju vrši vođa vazduhoplova u saradnji sa operativnim centrom operatera vazduhoplova;
3) brifinga i pripreme dokumentacije za let;
4) dostavljanja meteoroloških informacija vazduhoplovu u letu.
Vrste meteoroloških informacija
Pružalac MET usluga dostavlja operateru vazduhoplova i/ili članovima letačke posade ažurne meteorološke informacije, koje mogu da budu:
1) prognoze:
(1) vetra i temperature vazduha na visini,
(2) vlage na visini,
(3) apsolutnih geopotencijalnih visina nivoa leta,
(4) temperature i visine tropopauze izražene u nivoima leta,
(5) smera i brzine maksimalnog vetra i nivoa leta na kome se on javlja,
(6) meteoroloških pojava značajnog vremena;
2) METAR izveštaji ili SPECI izveštaji (uključujući trend prognoze izdate u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom) za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta, alternativne aerodrome za aerodrom poletanja, alternativne aerodrome na ruti i alternativne aerodrome za aerodrom odredišta;
3) prognoze za aerodrom (TAF) ili izmenjene prognoze za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta, alternativne aerodrome za aerodrom poletanja, alternativne aerodrome na ruti i alternativne aerodrome za aerodrom odredišta;
4) SIGMET informacije koje se odnose na celu rutu i odgovarajući specijalni izveštaji iz vazduha koji se odnose na celu rutu, a nisu korišćeni za pripremanje SIGMET informacija;
5) savetodavne poruke o vulkanskom pepelu i tropskim ciklonima koje su relevantne za celu rutu;
6) prognoze za oblast za letove vazduhoplova na malim visinama (GAMET prognoze i/ili SWL karte), kao i AIRMET informacije za letove na malim visinama, koje se odnose na celu rutu;
7) upozorenja za aerodrom;
8) produkti sa meteoroloških satelita;
9) meteorološke informacije sa zemaljskog radara.
Forma, način kodiranja izveštaja, izgled karata na kojima se prikazuju prognoze i drugi detalji vezani za izradu informacija iz stava 1. ovog člana su definisani u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Deo 2.
Svetski oblasni prognostički centri
Prognoze navedene u članu 69. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika pružalac MET usluga dobija na osnovu prognostičkih podataka u digitalnom obliku (datih u tačkama mreže) koje je obezbedio od Svetskog oblasnog prognostičkog centra (World area forecast centre, WAFC), osim ako je drugačije dogovoreno između pružalaca MET usluga i zainteresovanog operatera vazduhoplova.
Prognostički podaci iz stava 1. ovog člana moraju da pokrivaju planiranu putanju leta u odnosu na vreme, visinu i geografski prostor.
Podaci svetskih oblasnih prognostičkih centara
Ako pružalac MET usluga samo prosleđuje korisnicima prognozu koju je dobio od Svetskog oblasnog prognostičkog centra, nije dozvoljena izmena njenog meteorološkog sadržaja, a izvor podataka mora da bude jasno označen na samoj prognozi.
Prognoza iz stava 1. ovog člana je na raspolaganju za određene oblasti na način kako je propisano u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Dodatak 8.
Ako se prognoze vetra i temperature vazduha na visini daju u obliku karata (visinske karte), te karte važe za fiksni termin i fiksni nivo leta, na način propisan u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Dodatak 2.
Ako se prognoze meteoroloških pojava značajnog vremena daju u obliku karata, te karte važe za atmosferski sloj ograničen nivoima leta, na način propisan u Aneksu 3 Čikaške konvencije, Dodaci 2 i 5.
Na zahtev korisnika MET usluga i ako oceni da je to neophodno, pružalac MET usluga inicira saradnju sa nadležnim službama drugih država u cilju pribavljanja potrebnih izveštaja i/ili prognoza.
Ako pružalac MET usluga priprema informaciju za teritoriju koja se graniči sa teritorijama susednih država, a meteorološka pojava koja se opisuje u toj informaciji se prostire i na te susedne teritorije, pružalac MET usluga sarađuje i zaključuje sporazume sa nadležnim meteorološkim službama susednih država kako bi se usaglasile izdate informacije.
Vreme i mesto izdavanja meteoroloških informacija
Prognoze vetra i temperature vazduha na visini i meteoroloških pojava značajnog vremena iznad nivoa leta 100 (FL 100), koje operater vazduhoplova traži za pretpoletno planiranje i za promene plana leta u toku leta, pružalac MET usluga izdaje čim su mu na raspolaganju, a najkasnije tri sata pre poletanja vazduhoplova.
Druge meteorološke informacije koje operater vazduhoplova traži za pretpoletno planiranje i za promene plana leta u toku leta, pružalac MET usluga izdaje čim to praktično bude moguće.
Meteorološke informacije se predaju operateru vazduhoplova i članovima letačke posade na mestu i u vreme koje dogovore pružalac MET usluga i operater vazduhoplova.
Pružalac MET usluga obezbeđuje, po zahtevu, brifinge i/ili konsultacije članovima letačke posade i/ili drugom operativnom osoblju operatera vazduhoplova.
Putem brifinga i konsultacija pružalac MET usluga dostavlja najnovije raspoložive podatke o postojećim i očekivanim meteorološkim uslovima na planiranoj ruti, aerodromu odredišta, alternativnim aerodromima i drugim aerodromima koji su od značaja za let, a po potrebi objašnjava te podatke i ukazuje na značaj pojedinih informacija sadržanih u dokumentaciji za let.
Podaci koji se koriste za brifing i konsultacije uključuju sve ili neke od meteoroloških informacija iz člana 69. ovog pravilnika.
Ako se mišljenje odgovornog meteorologa u nadležnom meteorološkom birou o razvoju meteoroloških uslova za aerodrom ili aerodrome uključene u dokumentaciju za let znatno razlikuje od prognoze za te aerodrome, on članovima letačke posade skreće pažnju na tu razliku i o tome sačinjava belešku koja je dostupna operateru vazduhoplova.
Dokumentacija za let obavezno obuhvata sledeće meteorološke informacije:
1) prognoze:
(1) vetra i temperature vazduha na visini;
(2) meteoroloških pojava značajnog vremena;
2) METAR izveštaje ili SPECI izveštaje (uključujući trend prognoze izdate u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom) za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta, alternativne aerodrome za aerodrom poletanja, alternativne aerodrome na ruti i alternativne aerodrome za aerodrom odredišta;
3) prognoze za aerodrom (TAF) ili izmenjene prognoze za aerodrom poletanja, aerodrom odredišta, alternativne aerodrome za aerodrom poletanja, alternativne aerodrome na ruti i alternativne aerodrome za aerodrom odredišta;
4) SIGMET informacije koje se odnose na celu rutu i odgovarajuće specijalne izveštaje iz vazduha koji se odnose na celu rutu, a nisu korišćeni za pripremanje SIGMET informacija;
5) savetodavne poruke o vulkanskom pepelu i tropskim ciklonima koje su relevantne za celu rutu;
6) prognoze za oblast za letove vazduhoplova na malim visinama (GAMET prognoze i/ili SWL karte), kao i AIRMET informacije za letove na malim visinama, koje se odnose na celu rutu, ako je primenjivo.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, za letove koji traju dva sata ili kraće, za letove posle kraćeg međusletanja ili za avione sa skraćenim vremenom opsluživanja na platformi, dokumentacija za let ne mora da sadrži prognoze iz stava 1. tačka 1) ovog pravilnika, ako je tako dogovoreno između pružaoca MET usluga i operatera vazduhoplova.
Ako postane očigledno da se meteorološke informacije, koje su deo dokumentacije za let, bitno razlikuju od informacija koje su date za pretpoletno planiranje i za izmene plana leta u toku leta, nadležni meteorološki biro o tome odmah obaveštava operatera vazduhoplova i dostavlja mu korigovane podatke na način koji je prethodno dogovoren.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako vazduhoplov još nije poleteo nadležni meteorološki biro dostavlja korigovane podatke ili najnovije meteorološke informacije operateru vazduhoplova ili nadležnoj ATS jedinici, radi prenošenja članovima letačke posade vazduhoplova, a u skladu sa prethodnim dogovorom između meteorološkog biroa, ATS jedinice i operatera vazduhoplova.
Automatizovani sistemi informisanja
Pružalac MET usluga može da koristi automatizovane sisteme informisanja za dostavljanje i prikazivanje meteoroloških informacija operateru vazduhoplova i članovima letačke posade za pretpoletni samostalni brifing, planiranje leta i izdavanje dokumentacije za let.
U slučaju korišćenja automatizovanih sistema informisanja za dostavljanje i prikazivanje meteoroloških informacija pružalac MET usluga mora da se pridržava pravila iz čl. 67-77. ovog pravilnika.
Pored meteoroloških informacija automatizovani sistemi informisanja mogu preko zajedničke tačke pristupa da obezbede korisnicima i informacije službe vazduhoplovnog informisanja.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, automatizovani sistemi informisanja uspostavljaju se na osnovu dogovora između pružaoca MET usluga i pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja, s tim da pružalac MET usluga ostaje odgovoran za kontrolu i upravljanje kvalitetom meteoroloških informacija.
Obaveze meteorološkog biroa i korisnika
Brifing, konsultacije i dokumentaciju za let obezbeđuje nadležni meteorološki biro na aerodromu poletanja.
Ako na aerodromu poletanja nisu na raspolaganju usluge iz stava 1. ovog člana, snabdevanje članova letačke posade potrebnim meteorološkim informacijama se obavlja na način koji je dogovoren između pružaoca MET usluga i zainteresovanih korisnika.
U slučaju značajnog odlaganja leta, kao i u drugim izuzetnim slučajevima, nadležni meteorološki biro obezbeđuje ili organizuje obavljanje novog brifinga, konsultacije ili dostavljanje nove dokumentacije za let.
Korisnici koji su zahtevali brifing, konsultaciju i/ili dokumentaciju za let dolaze u nadležni meteorološki biro u vreme koje je dogovoreno između korisnika i meteorološkog biroa, a ako je njihov dolazak nepraktičan, nadležni meteorološki biro obezbeđuje te usluge telefonom ili drugim pogodnim telekomunikacionim sredstvom, na način koji je dogovoren između pružaoca MET usluga i zainteresovanih korisnika.
Informacije za vazduhoplove u letu
Meteorološke informacije koje su namenjene vazduhoplovima u letu pružalac MET usluga dostavlja preko ATS jedinica i putem VOLMET radio-emisije (ili putem D-VOLMET, ako je primenljivo) u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
Meteorološke informacije za operativno planiranje koje vrši operater vazduhoplova za vazduhoplove u letu, pružalac MET usluga dostavlja na zahtev operatera vazduhoplova, prema prethodnom dogovoru između pružaoca MET usluga i operatera vazduhoplova.
Za dostavljanje informacija iz st. 1. i 2. ovog člana pružalac MET usluga mora da uspostavi odgovarajuća telekomunikaciona sredstva putem kojih se te informacije dostavljaju.
Biro za meteorološko bdenje je zadužen za pružanje meteoroloških informacija nadležnom centru informisanja vazduhoplova u letu i nadležnom centru oblasne kontrole letenja, a za pružanje meteoroloških informacija aerodromskoj kontroli letenja ili jedinici prilazne kontrole letenja može da bude zadužen biro za meteorološko bdenje ili aerodromski meteorološki biro.
Meteorološki biro dostavlja nadležnoj ATS jedinici najnovije meteorološke informacije koje su potrebne za izvršenje funkcija te jedinice.
Izuzetno od stava 2. ovog člana, najnovije meteorološke informacije se mogu dostaviti ATS jedinici iz nekog drugog aerodromskog meteorološkog biroa ili biroa za meteorološko bdenje, ako je to potrebno iz lokalnih organizacionih razloga i na osnovu dogovora između pružaoca MET usluga i ATS jedinice.
Meteorološke informacije koje zahteva ATS jedinica u vezi sa vazduhoplovom u stanju nužde meteorološki biro dostavlja toj jedinici što je pre moguće.
Sporazum između pružaoca MET usluga i nadležne ATS službe
Pružalac MET usluga i nadležna služba za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju zaključuju sporazum kojim regulišu svoju međusobnu saradnju.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana regulišu se, pored ostalog, sledeća pitanja:
1) snabdevanje ATS jedinica pokazivačima koji su povezani sa integrisanim automatskim meteorološkim sistemima, kalibrisanje i održavanje tih pokazivača;
2) ažuriranje ili dopunjavanje informacija koje je meteorološka stanica dobila dopunskim vizuelnim osmatranjima od strane osoblja ATS jedinica (npr. informacije o meteorološkim pojavama od operativnog značaja u zoni penjanja i zoni prilaženja);
3) dostavljanje meteoroloških informacija dobijenih od strane vazduhoplova koji poleću ili sleću (npr. informacije o smicanju vetra).
Informacije za službu traganja i spasavanja
Biro za meteorološko bdenje dostavlja službi traganja i spasavanja meteorološke informacije koje ona zahteva, na način koji je prethodno međusobno dogovoren.
U toku operacije traganja i spasavanja biro za meteorološko bdenje održava stalnu vezu sa službom traganja i spasavanja.
Informacije za pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja
Pružalac MET usluga organizuje, u koordinaciji sa Direktoratom, dostavljanje pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja najnovijih meteoroloških informacija potrebnih za vršenje njegovih funkcija, na način određen propisom kojim se uređuje pružanje usluga vazduhoplovnog informisanja.
Čuvanje meteoroloških informacija i dokumentacije
Pružalac MET usluga čuva meteorološke informacije najmanje 30 dana, računajući od dana nastanka informacije.
Pružalac MET usluga čuva meteorološku dokumentaciju, uključujući karte i obrasce koji su dostavljeni kao dokumentacija za let, najmanje 30 dana od dana izdavanja te dokumentacije, nezavisno od oblika u kojem je ona izdata (digitalni, pisani, štampani, grafički i sl.).
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, pružalac MET usluga čuva meteorološke informacije, odnosno dokumentaciju duže od 30 dana, ako je njihovo čuvanje zahtevao nadležni organ ili organizacija u svrhu istraživanja ili analize, dok se oni ne završe.
Pružalac MET usluga je dužan da obezbedi pogodna telekomunikaciona sredstva koja omogućavaju da:
1) aerodromski meteorološki biroi i, ako je potrebno, vazduhoplovne meteorološke stanice međusobno komuniciraju i da dostavljaju zahtevane meteorološke informacije nadležnim ATS jedinicama, a naročito aerodromskom kontrolnom tornju, jedinici prilazne kontrole letenja i vazduhoplovnim telekomunikacionim stanicama koje opslužuju aerodrom;
2) aerodromski meteorološki biroi ili drugi odgovarajući izvori meteoroloških informacija dostavljaju zahtevane meteorološke informacije operaterima vazduhoplova, prema međusobnom dogovoru;
3) nadležni biro za meteorološko bdenje dostavlja zahtevane meteorološke informacije vezane za oblast informisanja u letu i oblast traganja i spasavanja pružaocu usluga u vazdušnom saobraćaju i spasilačko-koordinacionom centru, a naročito centrima informisanja vazduhoplova u letu, oblasnoj kontroli letenja i odgovarajućim vazduhoplovnim telekomunikacionim stanicama;
4) meteorološki biroi i zainteresovani korisnici meteoroloških informacija primaju zahtevane produkte svetskih oblasnih prognostičkih centara.
Telekomunikaciona sredstva iz stava 1. ovog člana koja omogućavaju komunikaciju direktnim govorom moraju da obezbede uspostavljanje te komunikacije za približno 15 sekundi.
Ako je to utvrđeno međusobnim dogovorom, telekomunikaciona sredstva iz stava 1. ovog člana moraju da omoguće komunikaciju sa štampanim izlazom i mogućnošću retransmisije.
Na osnovu međusobnog dogovora pružalac MET usluga i korisnik tih usluga mogu da upotrebljavaju i druge oblike vizuelnih ili audio-komunikacija (npr. interna televizija, posebni informacioni sistemi za obradu podataka i sl.).
Za prikupljanje operativnih meteoroloških informacija, nacionalnu, regionalnu i međuregionalnu razmenu tih informacija, kao i za pristup OPMET bankama podataka, pružalac MET usluga koristi telekomunikaciona sredstva sa fiksnim vazduhoplovnim vezama.
Za razmenu operativnih meteoroloških informacija koje nisu vremenske kritične pružalac MET usluga može da koristi javnu internet mrežu ako je ta mreža raspoloživa, ako je mreža u stanju da na zadovoljavajući način podrži vazduhoplovne operacije i ako je korišćenje mreže prethodno dogovoreno između pružaoca MET usluga i korisnika tih usluga.
Meteorološke biltene u alfa-numeričkom obliku koji sadrže operativne meteorološke informacije koje se prenose na način definisan u st. 1. i 2. ovog člana, nadležni meteorološki biroi ili vazduhoplovne meteorološke stanice sastavljaju u skladu sa zahtevima iz Aneksa 10 Čikaške konvencije, koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Produkte Svetskog oblasnog prognostičkog sistema u digitalnom obliku pružalac MET usluga prima i šalje pogodnim telekomunikacionim sredstvima korišćenjem komunikacijskih tehnika za prenos podataka u binarnom kodu.
Metod i linije koji se koriste za primanje i slanje produkata Svetskog oblasnog prognostičkog sistema moraju da budu u skladu sa regionalnim vazduhoplovnim sporazumom.
Za utvrđenu listu aerodroma pružalac MET usluga priprema neprekidnu VHF VOLMET radio-emisiju koja sadrži tekuće redovne izveštaje, zajedno sa trend prognozama ako one postoje za te aerodrome.
Regionalnim vazduhoplovnim sporazumom se definiše lista aerodroma koji se uključuju u VOLMET radio-emisiju, detaljan sadržaj meteoroloških informacija za svaki aerodrom, redosled kojim se informacije emituju, kao i vreme emisije.
Direktorat objavljuje u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu koji je meteorološki biro nadležan za VOLMET radio-emisiju, kao i sadržaj VOLMET radio-emisije.
Korišćenje vazduhoplovnih mobilnih mreža i D-VOLMET
Sadržaj i format meteoroloških informacija koje se prenose ka ili od vazduhoplova putem vazduhoplovnih mobilnih mreža moraju da budu, ako je to primenljivo, u skladu sa zahtevima iz Aneksa 3 Čikaške konvencije.
Sadržaj D-VOLMET mora da bude, ako je to primenljivo, u skladu sa zahtevima iz Aneksa 3 Čikaške konvencije i ICAO Dokumenta broj 9694 (Priručnik o primeni ATS data link), koji je dostupan na zvaničnoj internet stranici ICAO.
Prestanak važenja drugih propisa
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o načinu izrade i formi prognostičkih karata uključenih u meteorološku dokumentaciju za let i vazduhoplovnih klimatoloških informacija ("Službeni glasnik SRJ", broj 47/99).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Merne jedinice
Veličina |
METAR |
Lokalni izveštaji |
SIGMET |
AIRMET ispod |
GAMET ispod |
SWL ispod |
Pravac vetra |
Geografski sever, |
Geografski sever, |
Geografski sever, |
Geografski sever, |
Geografski sever, |
Geografski sever, |
Brzina vetra |
kt |
kt |
kt |
kt |
kt |
kt |
Horizontalna preovlađujuća vidljivost |
m |
m; km za >= 5 km |
/ |
m |
m |
m |
Vertikalna vidljivost |
100 ft AGL1) |
ft AGL |
/ |
/ |
/ |
/ |
RVR |
m |
m |
/ |
/ |
/ |
/ |
Količina oblaka |
FEW, SCT, BKN, OVC, NSC |
FEW, SCT, BKN, OVC, NSC |
/ |
BKN, OVC |
FEW, SCT, BKN, OVC |
FEW, SCT, BKN, OVC |
CB |
FEW, SCT, BKN, OVC |
FEW, SCT, BKN, OVC |
FRQ |
ISOL, OCNL |
ISOL, OCNL, FRQ |
ISOL, OCNL, FRQ |
Visina baze / vrhova oblaka |
100 ft AGL |
ft AGL |
FL |
ft AGL |
ft AGL |
ft AGL |
Visina nulte izoterme |
/ |
/ |
/ |
/ |
ft AMSL2) |
ft AMSL |
MTN OBSC |
/ |
/ |
/ |
FL |
FL |
FL |
Temperatura / Tačka rose |
°C |
°C |
/ |
/ |
°C |
°C |
Relativna vlažnost |
/ |
% |
/ |
/ |
/ |
/ |
Pritisak |
hPa |
hPa |
/ |
hPa |
/ |
|
Nivo (neke) značajne pojave |
/ |
/ |
FL |
FL |
FL |
FL |
1)AGL (Above Ground Level) - Iznad nivoa terena
2)AMSL (Above Mean Sea Level) - Iznad srednjeg nivoa mora