POSLOVNIKO RADU GRADSKOG VEĆA GRADA NIŠA("Sl. list grada Niša", br. 1/2013, 95/2016, 98/2016 i 124/2016) |
Ovim poslovnikom bliže se uređuje ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti Gradonačelnika, zamenika Gradonačelnika i članova Gradskog veća u obavljanju funkcije u Gradskom veću Grada Niša, organizacija, način rada i odlučivanja Gradskog veća, sastav i način rada radnih tela koje obrazuje Gradsko veće, sazivanje, rad i tok sednice Gradskog veća, kao i druga pitanja od značaja za rad Gradskog veća Grada Niša (u daljem tekstu: Veće).
Veće je izvršni organ Grada Niša.
Veće obavlja poslove iz svoje nadležnosti, i to:
1) predlaže Statut, budžet i druge odluke i akte koje donosi Skupština;
2) neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine grada;
3) donosi odluku o privremenom finansiranju u slučaju da Skupština grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine;
4) vrši nadzor nad radom gradske uprave, poništava ili ukida akte gradske uprave, koji nisu u saglasnosti sa zakonom, Statutom i drugim opštim aktom ili odlukom, koje donosi Skupština grada;
5) rešava u upravnom postupku u drugom stepenu o pravima i obavezama građana, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u upravnim stvarima iz nadležnosti Grada;
6) stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti Republike;
7) daje saglasnost na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji uprave, odnosno službe;
8) predlaže Skupštini grada raspuštanje Skupštine Gradske opštine u skladu sa zakonom i Statutom;
9) informiše javnost o svom radu;
10) donosi Poslovnik o radu na predlog Gradonačelnika;
11) daje saglasnost na cene komunalnih usluga javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač Grad;
12) postavlja i razrešava načelnike i zamenike načelnika gradskih uprava i rešava o njihovom izuzeću;
13) obrazuje stručna i savetodavna radna tela za pojedine poslove iz svoje nadležnosti, na predlog Gradonačelnika;
14) utvrđuje smernice za donošenje i ostvarivanje programskih akata i prati sprovođenje poslovne politike javnih komunalnih i drugih javnih preduzeća, kao i rad i poslovanje ustanova čiji je osnivač Grad i predlaže mere, kojima se obezbeđuju uslovi za njihovo nesmetano funkcionisanje;
15) naređuje sprovođenje mera za ublažavanje i otklanjanje neposrednih posledica od elementarnih ili drugih većih nepogoda;
16) daje mišljenje o predlogu odluka koje Skupštini podnesu drugi predlagači;
17) u slučaju ratnog stanja donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini čim ona bude u mogućnosti da se sastane;
18) daje upravama i službama Grada, javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač Grad uputstva i donosi druge akte za izvršenje odluka Skupštine;
19) rešava sukob nadležnosti između Gradskih uprava i drugih preduzeća, organizacija i ustanova, kada na osnovu odluke Skupštine odlučuje o pojedinim pravima građana, pravnih lica ili drugih stranaka, kao i između gradskih uprava za pojedine oblasti;
20) donosi akt o načinu i postupku ostvarivanja prava za dodelu sredstava putem dotacija iz budžeta Grada za programe - projekte ustanova i drugih organizacija prema kojima Grad ne vrši osnivačka prava, na predlog Gradonačelnika;
21) donosi program investicionih aktivnosti u oblasti obrazovanja, kulture, socijalne zaštite i zdravstva, na predlog Gradonačelnika;
22) donosi godišnji program manifestacija od značaja za Grad u oblasti sporta, kulture, socijalne zaštite i drugim oblastima, na predlog Gradonačelnika, koje realizuju nadležne uprave i službe Grada, ustanove i preduzeća čiji je osnivač Grad;
23) donosi programe iz oblasti zaštite životne sredine, programe korišćenja i zaštite privrednih vrednosti, stara se o ostvarivanju lokalnih akcionih i sanacionih planova u skladu sa strateškim dokumentima i svojim interesima i specifičnostima;
24) organizuje vršenje poslova u vezi sa zaštitom kulturnih dobara od značaja za Grad, obezbeđuje sredstva za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata u oblasti kulture od značaja za Grad i stvara uslove za rad muzeja i biblioteka i drugih ustanova kulture čiji je osnivač Grad;
25) daje saglasnost na akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji gradskih uprava i službi;
26) podnosi izveštaj o radu Skupštini;
27) traži izveštaje, podatke i obaveštenja o obavljanju poslova iz okvira prava i dužnosti Grada i Gradske opštine;
28) daje saglasnost na akte Gradskih opština kojima se uređuje broj i struktura zaposlenih u Gradskim opštinama;
29) upozorava izvršni organ ili upravu Gradske opštine kada ne vrše poslove utvrđene Statutom Grada ili drugim propisom Grada;
30) preuzima vršenje poslova Gradske opštine u skladu sa Statutom Grada i odlučuje o uskraćivanju finansijskih sredstava Gradskoj opštini ukoliko ne obavljaju poslove koji su im preneti u nadležnost;
31) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom, odlukama Skupštine Grada i drugim aktima.
Sedište Veća je u Nišu, u zgradi Gradonačelnika, ulica 7. juli broj 2.
Veće ima pečat.
Pečat Veća je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije u sredini i sa natpisom ćiriličkim pismom oko grba: Republika Srbija - Grad Niš - Gradsko veće.
O upotrebi pečata stara se sekretar Veća ili lice koje on ovlasti.
II PRAVA I DUŽNOSTI GRADONAČELNIKA, ZAMENIKA GRADONAČELNIKA I ČLANOVA VEĆA
Gradonačelnik je predsednik Veća.
U obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana, predsednik Veća:
- predstavlja Veće;
- saziva sednice Veća;
- predsedava sednicama i predlaže dnevni red;
- stara se o javnosti rada Veća;
- potpisuje akte Veća;
- usklađuje rad Veća i njegovih radnih tela;
- sarađuje sa predsednicima Veća drugih jedinica lokalne samouprave, predsednicima Gradskih opština i načelnicima uprava gradskih opština;
- podnosi inicijative za razmatranje, odnosno održavanje tematskih sednica i raspravu o pojedinim pitanjima iz delokruga Veća;
- sarađuje sa republičkim organima i institucijama u cilju poboljšanja položaja lokalne samouprave i ostvarivanja prava građana;
- obavlja konsultativne dogovore i uspostavlja saradnju sa potencijalnim investitorima i drugim licima zainteresovanim za ulaganje u razvoj lokalne zajednice i potpisuje memorandume i pisma o namerama, radi daljeg sprovođenja i
- obavlja i druge poslove određene zakonom i poslovnikom.
Gradonačelnik je odgovoran za zakonitost rada Veća i dužan je da obustavi od primene akt Veća za koji smatra da nije saglasan zakonu.
U ostvarivanju prava iz stava 1. ovog člana, Gradonačelniku pomaže u radu sekretar Veća.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća u obavljanju funkcije moraju postupati u skladu sa zakonom, Statutom, poslovnikom, i drugim propisima.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća u obavljanju funkcije postupaju isključivo u javnom interesu.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća u obavljanju funkcije ne smeju postupati u svom ličnom, privatnom ili stranačkom interesu.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća su dužni da se u svemu pridržavaju etičkog kodeksa ponašanja funkcionera lokalne samouprave u Nišu.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća imaju prava i dužnosti utvrđene Statutom, ovim Poslovnikom i drugim aktima Veća.
Gradonačelnik predlaže Veću razmatranje i donošenje akata iz njegove nadležnosti.
U vršenju javne funkcije, lica iz stava 1:
- prisustvuje sednicama Veća i radnim telima Veća čiji je član, i učestvuje u njihovom radu;
- učestvuje u raspravi i izjašnjava se o svakom pitanju koje je na dnevnom redu Veća i radnih tela čiji je član;
- prisustvuje sednicama drugih radnih tela i učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja;
- predlaže razmatranje pojedinih pitanja iz delokruga Veća;
- predlaže Gradonačelniku osnivanje i imenovanje radnih grupa radi obrade određenih pitanja;
- traži odgovore od načelnika uprava i službi, koje se odnose na njihov rad i obavljanje poslova iz njihovog delokruga, uz saglasnost Gradonačelnika;
- traži podatke od nadležnih organa preduzeća i ustanova čiji je osnivač, kao i republičkih institucija, potrebnih za obavljanje dužnosti člana Veća, uz saglasnost Gradonačelnika;
- dobije informacije od preduzeća i ustanova u vezi sa obavljanjem poslova iz njihovog delokruga;
- dobije stručne i tehničke usluge za obavljanje dužnosti većnika;
- preduzima inicijative za otklanjanje korupcije u Gradu;
- preduzima mere za unapređenje ostvarivanja prava građana;
- zalaže se za toleranciju i mirno rešavanje pitanja;
- obavlja i druge poslove utvrđene aktima Skupštine, Gradonačelnika i Veća.
Inicijative i predloge za promenu Poslovnika o radu Gradskog veća Grada Niša, članovi Veća podnose Gradonačelniku, koji odlučuje o daljem postupanju po istim.
U slučaju sukoba interesa, Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili članovi Veća su dužni da javno izjave da neće učestvovati u izjašnjavanju o određenom pitanju na sednici Veća i radnog tela Veća.
Sukob interesa rešava se na način predviđen zakonom.
Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika ili članovi Veća dužni su da prijave poklone koje dobijaju prilikom vršenja ove javne funkcije, na način propisan zakonom.
Gradonačelnik na osnovu konsultacija i dogovora sa članovima Veća, predlaže zaduženja članova Veća za obavljanje poslova iz nadležnosti Veća.
Veće odlučuje o zaduženjima svojih članova.
Član Veća zadužen je za određena područja iz nadležnosti Grada.
Član Veća odgovoran je Gradonačelniku za pripremu i izvršavanje poslova i zadataka koje mu Veće poveri, za zastupanje stavova Veća, praćenje i koordinaciju realizacije akata Veća, ukoliko samim aktom nije drugačije određeno.
U okviru obavljanja poslova iz oblasti za koju je zadužen, član Veća može da organizuje radne grupe, utvrđuje rokovnik radnji i nosioce zaduženja za preduzimanje određenih aktivnosti, zakazuje radne sastanke i konsultacije sa predstavnicima uprava i službi Grada i javnih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač Grad i drugim subjektima, uz saglasnost Gradonačelnika.
Član Veća ima pravo da zahteva i dobije dodatne informacije od neposrednog izvršioca koji je obrađivač određenog predmeta.
IV GODIŠNJI PROGRAM RADA GRADSKOG VEĆA
Veće određuje ciljeve i zadatke godišnjim programom rada, a uspeh u njihovom obavljanju ocenjuje u izveštaju o radu.
Godišnji program rada Veće usvaja do kraja decembra tekuće godine za narednu godinu.
Godišnji program rada Veća zasniva se na programima rada organa uprave i službe Grada, koji one dostavljaju Veću do 01. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Instrukcije za pripremanje godišnjih programa rada daje Gradonačelnik ili lice koje on ovlasti, i koji je odgovoran za blagovremenu pripremu programa.
Godišnji program rada Veća objedinjuje i priprema Služba za poslove Gradskog veća u saradnji sa upravama i službama Grada.
Veće obrazuje stalna i povremena radna tela.
Stalna radna tela Veća su:
- Privredno-ekonomski savet i
- Savet za ljudska i manjinska prava.
Stručna radna tela Veća su:
- Komisija za statutarno pravna pitanja,
- Komisija za razmatranje prijava na javni oglas za načelnike i zamenike načelnika gradskih uprava Grada Niša, i
- Radno telo za regulatornu reformu i analizu efekta opštih akata.
Privredno-ekonomski savet prati sprovođenje planova i programe lokalno-ekonomskog razvoja, daje inicijative vezane za ekonomski razvoj i mišljenja o prioritetnim projektima lokalnog ekonomskog razvoja, prati aktivnosti na promovisanju privrednih potencijala Grada i razmatra strategije ekonomskog razvoja.
Privredno-ekonomski savet o donetim inicijativama i zaključcima upoznaje Skupštinu Grada, Gradonačelnika i Gradsko veće.
Privredno-ekonomski savet ima 19 članova.
Predsednika i 18 članova Privredno-ekonomskog saveta imenuje Veće većinom glasova članova Veća, na predlog Gradonačelnika.
Mandat predsednika i članova Privredno-ekonomskog saveta jednak je mandatu Veća.
U sastav Privredno-ekonomskog saveta imenuju se članovi iz reda: privrednika, udruženja građana, gradskih opština, Univerziteta, mesnih zajednica, kao i stručnjaci iz oblasti ekonomije i preduzetnici, odnosno članovi njihovih udruženja.
Članovi Privredno-ekonomskog saveta su, po funkciji, članovi Saveta za razvoj Grada Niša, koji u radu Saveta učestvuju ravnopravno sa izabranim članovima.
Sednicu Privredno-ekonomskog saveta saziva Gradonačelnik ili član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Gradonačelniku inicijativu za sazivanje sednice Saveta može podneti i predsednik Privredno-ekonomskog saveta.
Poziv za sednicu Privredno-ekonomskog saveta sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se u elektronskom obliku članovima Privredno-ekonomskog saveta, Gradonačelniku, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 5 dana pre održavanja sednice.
Izuzetno, poziv sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se i u štampanom obliku.
Načelnik nadležne gradske uprave ili službe je dužan da za sednicu Privredno-ekonomskog saveta odredi svog predstavnika radi davanja potrebnih objašnjenja, u vezi sa pitanjima koja su na dnevnom redu Privredno-ekonomskog saveta.
Sednici Privredno-ekonomskog saveta prisustvuju i učestvuju u radu Gradonačelnik grada Niša i član Gradskog veća Grada Niša zadužen za oblast privrede.
Na sednicu Privredno-ekonomskog saveta mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Privredno-ekonomski savet donosi inicijative i zaključke.
Akte iz stava 1. ovog člana potpisuje predsednik Privredno-ekonomskog saveta. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Privredno-ekonomskog saveta da prisustvuje sednici, sednicu vodi i potpisuje predsedavajući sednice.
Akte iz stava 1. ovog člana Privredno-ekonomski savet dostavlja Skupštini, Veću i Gradonačelniku radi preduzimanja odgovarajućih radnji iz njihove nadležnosti.
Sednicom Privredno-ekonomskog saveta predsedava predsednik Saveta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika sednicom Privredno-ekonomskog saveta predsedava, rukovodi njenim radom i potpisuje donete akte predsedavajući sednicom.
Predsedavajući sednice je član koga ovlasti Gradonačelnik.
Privredno-ekonomski savet radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova Privredno-ekonomskog saveta.
Privredno-ekonomski savet odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Na sednici Privredno-ekonomskog saveta vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci i inicijative Saveta i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član Saveta.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela, odnosno predsedavajući i lice koje je vodilo zapisnik.
Zapisnik usvajaju članovi Privredno-ekonomskog saveta većinom od ukupnog broja članova.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Privredno-ekonomskog saveta obavlja Služba za poslove Gradonačelnika - Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.
Savet za ljudska i manjinska prava
Savet za ljudska i manjinska prava prati: ostvarivanje, zaštitu i unapređenje nacionalne ravnopravnosti u Gradu, a posebno u oblasti kulture, obrazovanja i informisanja; prati gradske planove i programe koji su od značaja za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti i predlaže mere za postizanje nacionalne ravnopravnosti; predlaže izvore, obim i namenu budžetskih sredstava za ostvarivanje nacionalne ravnopravnosti, promoviše međusobno razumevanje i dobre odnose među svim zajednicama koje žive u Gradu.
Savet za ljudska i manjinska prava o donetim aktima upoznaje Skupštinu Grada, Gradonačelnika i Gradsko veće.
Savet za ljudska i manjinska prava ima 15 članova.
Predsednika i 14 članova Saveta za ljudska i manjinska prava imenuje Veće većinom glasova članova Veća, na predlog Gradonačelnika.
Mandat predsednika i članova Saveta za ljudska i manjinska prava jednak je mandatu Veća.
Predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava ima pravo na naknadu za rad predsednika Saveta.
Naknada iz prethodnog stava uređuje se posebnim aktom koji donosi Gradsko veće.
U sastav Saveta za ljudska i manjinska prava imenuju se: članovi iz reda udruženja građana koji se bave pitanjem nacionalne ravnopravnosti u Gradu, članovi iz reda građana i članovi iz reda udruženja koja se bave ostvarivanjem ljudskih i manjinskih prava.
Član Saveta ne može biti odbornik Skupštine Grada, kao ni član Gradskog veća.
Izbor članova Saveta za ljudska i manjinska prava vrši se na osnovu javnog poziva koji realizuje Služba za poslove Gradskog veća, na osnovu kriterijuma i roka koje utvrđuje Veće.
Sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava saziva Gradonačelnik ili član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Gradonačelniku inicijativu za sazivanje sednice Saveta za ljudska i manjinska prava može podneti i predsednik Saveta za ljudska i manjinska prava.
Poziv za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se u elektronskom obliku članovima Saveta za ljudska i manjinska prava, Gradonačelniku, članu Veća zaduženom za pitanja koja se razmatraju na sednici i obrađivaču, najkasnije 5 dana pre održavanja sednice.
Izuzetno, poziv sa predlogom dnevnog reda i materijalom dostavlja se i u pisanom obliku.
Predlog dnevnog reda, zapisnik sa sednice i materijali za sednicu čuvaju se u pisanom obliku u arhivi Službe za poslove Veća.
Načelnik nadležne gradske uprave ili službe je dužan da za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava odredi svog predstavnika radi davanja potrebnih objašnjenja, u vezi sa pitanjima koja su na dnevnom redu sednice.
Na sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava mogu biti pozvani i učestvovati u radu bez prava odlučivanja, stručnjaci za određena pitanja o kojima se na sednici raspravlja.
Sednicom Saveta za ljudska i manjinska prava predsedava predsednik Saveta.
U slučaju odsutnosti ili sprečenosti predsednika Saveta za ljudska i manjinska prava, sednicom predsedava, rukovodi njenim radom i potpisuje donete akte predsedavajući sednicom.
Predsedavajući sednice je član Saveta za ljudska i manjinska prava koga ovlasti Gradonačelnik.
Savet za ljudska i manjinska prava radi i odlučuje na sednici na kojoj prisustvuje većina članova Saveta za ljudska i manjinska prava.
Savet za ljudska i manjinska prava odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Na sednici Saveta za ljudska i manjinska prava vodi se zapisnik.
U zapisnik se unose imena prisutnih, imena lica koja po pozivu učestvuju na sednici, dnevni red sednice, pitanja koja su razmatrana i predlozi izneti na sednici, zaključci i inicijative Saveta i izdvojena mišljenja, ukoliko to zatraži član Saveta.
Zapisnik potpisuje predsednik radnog tela, odnosno predsedavajući i lice koje je vodilo zapisnik.
Zapisnik usvajaju članovi Saveta za ljudska i manjinska prava većinom od ukupnog broja članova.
Predlog dnevnog reda, zapisnik sa sednice i materijali za sednicu čuvaju se u pisanom obliku u arhivi Službe za poslove Gradskog veća.
O realizaciji akata Saveta za ljudska i manjinska prava stara se predsednik Saveta.
Čl. 32-36
(Brisano)
Komisija za statutarno pravna pitanja
Komisiju za statutarno pravna pitanja (dalje u tekstu: Komisija) obrazuje se za razmatranje predloga za promenu Statuta; pripremu nacrta Statuta Grada; učestvovanje u pripremi i izradi organizacionih akata Grada; razmatranje i uređivanje pitanja od značaja za funkcionisanje gradskih opština i unapređenje mesne samouprave.
Komisiju čine predsednik i šest članova koje imenuje Veće, na predlog Gradonačelnika.
U radu Komisije učestvuje bez prava odlučivanja po jedan opunomoćeni predstavnik odborničke grupe u Skupštini, koji iznosi stavove odborničke grupe.
Izuzetno zbog sprečenosti da prisustvuje sednici, opunomoćeni predstavnik za rad u Komisiji, može odrediti drugo lice da učestvuje u njenom radu, koje ima sva prava i odgovornosti kao i član koga zamenjuje, o čemu je dužan da blagovremeno obavesti sekretara Veća.
Služba za poslove Skupštine Grada učestvuje u pripremi nacrta akata iz nadležnosti Komisije i daje stručna tumačenja, objašnjenja i pravna obrazloženja na sednicama Komisije.
Služba za poslove Gradskog veća:
- obavlja organizacione i tehničke poslove za rad Komisije;
- daje, na zahtev Gradonačelnika ili predsednika Komisije, mišljenje u vezi tačaka koje treba uvrstiti u dnevni red sednice;
- stara se o zakonitosti rada i odlučivanja Komisije;
- izrađuje nacrt dnevnog reda;
- izrađuje zapisnik o radu Komisije;
- prati sprovođenje javne rasprave i priprema informaciju o sprovedenoj raspravi;
- prati realizaciju akata Komisije;
- po nalogu i u ime Komisije obavlja komunikaciju i korespondenciju sa drugim državnim organima, organizacijama i trećim licima, obavlja i druge poslove koje joj Komisija poveri.
Predsedniku Komisije inicijativu za sazivanje sednice podnosi Gradonačelnik ili član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Način rada i odlučivanja Komisija uređuje svojim poslovnikom.
Komisija podnosi izveštaj o svom radu Veću.
Komisija za razmatranje prijava na javni oglas za načelnike i zamenike načelnika uprava Grada
Veće većinom od ukupnog broja članova Veća, na predlog Gradonačelnika, obrazuje Komisiju za razmatranje prijava na javni oglas za načelnike i zamenike načelnika uprava Grada.
Komisija ima predsednika i dva člana.
Zadatak Komisije je da razmotri prijave pristigle na javni oglas za postavljenje načelnika i zamenika načelnika uprava Grada, da sačini izveštaj o sprovedenom postupku javnog oglašavanja, utvrdi predlog kandidata za načelnike i zamenike načelnika uprava Grada i da izveštaj sa predlogom kandidata dostavi Veću na razmatranje i odlučivanje.
Komisija odluku donosi većinom od ukupnog broja članova Komisije.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije pruža nadležna uprava.
Radno telo za regulatornu reformu i analizu efekta opštih akata
Radno telo za regulatornu reformu i analizu efekta opštih akata je stručno radno telo Veća, koje se obrazuje sa zadatkom da na zahtev Veća ili Gradonačelnika ocenjuje predložene regulative ili izmene postojećih, tj. daje mišljenje da li su propisi primenljivi, koliki su troškovi njihovog sprovođenja, da li su opravdani i daje mišljenje o efektima očekivanog učinka, u cilju unapređivanja uslova života građana i poslovanja privrede.
Radno telo iz stava 1. analizira svrsishodnost postojanja propisa i donošenje novih propisa, kao i opravdanost i propisivanje administrativnih procedura.
Sastav, izbor i način rada ovog radnog tela uređuje se posebnim aktom.
Registrom administrativnih postupaka Grada Niša upravlja Veće, kao organ odgovoran za integritet, održivost i transparentnost registra.
Registar predstavlja elektronsku bazu podataka koji se odnose na administrativne postupke koji se sprovode u upravama i službama Grada.
Administrativni postupak predstavlja postupak rešavanja predmeta od podnošenja podneska stranke, do dostavljanja, odnosno dostavljanja odgovora, odlučivanja od strane nadležnog organa ili drugog načina postupanja po podnesku stranke.
U cilju obavljanja stručnih i drugih poslova u vezi sa uvođenjem administrativnih postupaka u registar, Veće obrazuje radno telo za regulatornu reformu koje čine načelnici uprava i službi.
Predsednik radnog tela za regulatornu reformu je načelnik službe nadležne za poslove Veća.
Radno telo za regulatornu reformu je odgovorno za tačnost podataka, funkcionisanje i održavanje registra.
Veće, za obavljanje stručnih, tehničkih, administrativnih i drugih poslova u vezi sa registracijom administrativnih postupaka, sazivanjem i održavanjem sednica Radnog tela za regulatornu reformu, obrazuje operativni tim za regulatornu reformu.
Radna tela i timovi za pripremu, implementaciju i realizaciju strategija i akcionih planova Grada Niša
Na predlog Gradonačelnika, Veće obrazuje Radna tela i timove za pripremu, implementaciju i realizaciju strategija i akcionih planova Grada Niša (forumi, komisije, saveti i sl.) ukoliko nije drugačije propisano.
Radna tela imenuju se iz reda organa lokalne samouprave, nevladinog sektora, medija, kao i predstavnika koji obavljaju određene poslove koji se direktno ili indirektno odnose na određena pitanja za koja se radna tela obrazuju.
Obrazovano telo iz stava 2. ovog člana odgovorno je za realizaciju i praćenje efekata određenog pitanja iz svoje nadležnosti, za iniciranje i upravljanje aktivnostima na lokalnom nivou, kao i koordinaciju mera i radnji koje doprinose realizaciji ciljeva.
O svome radu nadležno telo periodično podnosi izveštaj Gradonačelniku, a na inicijativu Veća i Veću.
Radi efikasnog obavljanja svojih aktivnosti i ostvarivanje ciljeva, radna tela mogu koristiti stručnu pomoć odgovarajućih republičkih i lokalnih organizacija i institucija, kao i organa koji imaju projekte vezane za pitanja za koje je obrazovano radno telo, i mogu tražiti, uz saglasnost Gradonačelnika obaveštenja i izveštaje od državnih organa i drugih organizacija.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe radnih tela iz ovog člana obavljaju nadležne uprave, koje i pripremaju nacrte odgovarajućih akata za potrebe Gradonačelnika i Veća.
Način rada i odlučivanja radno telo uređuje svojim poslovnikom o radu.
VI PREDLAGANJE PITANJA IZ NADLEŽNOSTI VEĆA
Pravo da predlažu pitanja iz nadležnosti Veća imaju Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika i članovi Veća.
Inicijativu za razmatranje i rešavanje određenog pitanja iz nadležnosti Veća mogu podnositi i građani i pravna lica, preko organizacione jedinice gradske uprave u čijem delokrugu je pitanje čije se razmatranje predlaže.
Akti se dostavljaju Veću u pisanom i elektronskom obliku na e-mail adresu GPGV@gu.ni.rs, preko službe nadležne za poslove Veća, koja o pristiglim aktima obaveštava Gradonačelnika.
Prioritete tačaka koje će se razmatrati na sednicama Veća, na osnovu dostavljenog obaveštenja, određuje Gradonačelnik.
Pristigle materijale na adresu Veća, nakon formalno-pravne provere materijala i sravnjivanja tekstova u elektronskom i pisanom obliku, Služba za poslove Gradskog veća dostavlja članovima Veća, najkasnije u roku od pet dana od dostavljanja materijala od strane obrađivača.
VII ZAPISNIK O PRIJEMU MATERIJALA
Uprave i službe izrađuju nacrte akata za potrebe Veća i članova Veća.
Materijali koji se dostavljaju Veću vrše se preko Obrasca 1 - SPGV - Zapisnik o primopredaji materijala Gradskom veću Grada Niša.
- u gornjem levom uglu unosi se tekst: NAZNAKA MATERIJALA: "Nacrt" ili "Predlog" za opšte i pojedinačne akte, a za studijsko-analitičke materijale "Predlog", odnosno koji se dostavljaju Veću samo radi informisanja "Informativno";
- na sredini strane su reči: OPIS MATERIJALA gde je sažeto dat formulisan materijal;
- ispod toga su reči: NAZIV ORGANA: uprave odnosno službe, odnosno drugog obrađivača i POTPIS NAČELNIKA, koji potvrđuje zakonitost akta koji se uključuje u dalju proceduru;
- ispod se unose podaci: PRAVNI OSNOV za upućivanje akta u proceduru, a IZVOD IZ PROPISA neposredno se dostavlja uz akt čije se donošenje predlaže;
- ispod toga je naznaka: razlozi upućivanja materijala u proceduru, tj. da materijal razmatra i usvaja Veće, odnosno da je Veće predlagač, kada materijal upućuje Skupštini, u kom slučaju se navodi i da isti razmatra i usvaja Skupština;
- na dnu strane unosi se DAN, MESEC I GODINA UPUĆIVANJA MATERIJALA U PROCEDURU;
- u materijalu se navodi broj i naziv priloga, koji se dostavljaju, a svaka strana materijala mora biti parafirana od strane zaposlenog, odnosno načelnika.
Ukoliko se u materijalu poziva na ranije donete zaključke organa Grada, kopija istih se daje u prilogu, a u dopisu se navodi samo naziv organa, broj i datum njihovog donošenja.
Zapisnik o primopredaji materijala potpisuje lice ovlašćeno za prijem materijala zaposleno u Službi za poslove Gradskog veća i lice koje predaje materijal.
Nacrte akata i drugih materijala koji se razmatraju na sednici Veća pripremaju uprave odnosno službe grada (u daljem tekstu: obrađivač).
Obrađivači materijala dužni su da materijale pripremaju u skladu sa obavezama utvrđenim propisima i u zavisnosti od konkretnih pitanja koja su od značaja za obavljanje poslova iz delokruga organizacione jedinice odnosno uprave i službe.
Obrađivač je u obavezi da Veću dostavi uz nacrte akata i drugih materijala i propratni akt u kome će odrediti izvestioca na sednici Veća, na kojoj će se razmatrati određeni materijal.
Postupak izrade, oblik i sadržina akata, način dostavljanja i druga pitanja koja se odnose na dostavljanje materijala Veću uređuju se posebnim pravilnikom.
VIII KOLEGIJUM VEĆA I NAČELNIKA UPRAVA I SLUŽBI GRADA
Kolegijum veća i načelnika uprava i službi Grada održava se radi periodičnog razmatranja rada uprava i službi Grada, kao i utvrđivanje zaduženja i rokova za pripremu i dostavu materijala za kolegijum članova Veća.
Kolegijum Veća i načelnika uprava i službi Grada saziva i njime predsedava Gradonačelnik.
Kolegijumu Veća i načelnika uprava i službi Grada pozivaju se da prisustvuju i načelnici uprava i službi Grada.
Kolegijum Veća i načelnika uprava i službi Grada održava se, po pravilu, poslednje sedmice u mesecu, a može se zakazati češće, ukoliko za to postoji potreba.
Na predlog člana Veća, Gradonačelnik može zakazati i održati tematski kolegijum.
Tematski kolegijum održava se na osnovu dnevnog reda koji unapred utvrđuje Gradonačelnik.
Tematski kolegijum saziva se radi razmatranja pitanja u pojedinoj oblasti, odnosno radi razmatranja pitanja koja se odnose na vođenje politike u pojedinoj oblasti.
Gradonačelnik može pozvati predstavnike uprava, preduzeća ili službi, odnosno republičkih organa institucija, zaštitnika građana, da uzmu učešće na tematskom kolegijumu, ukoliko oceni da njihovo učešće na sednici može doprineti sveobuhvatnim sagledavanjem pitanja koja su na dnevnom redu tematskog kolegijuma.
Na ostala pitanja vezana za održavanje tematskog kolegijuma Veća, pripremanje materijala i tok tematskog kolegijuma Veća, shodno se primenjuju pravila iz ovog Poslovnika koja se odnose na sednicu Veća.
Na tematskom kolegijumu donose se zaključci čiju realizaciju neposredno prati resorno zadužen član Veća.
O tematskom kolegijumu sačinjava se beleška.
Članovi Veća odgovorni su za praćenje stanja i sprovođenje stavova Veća u oblastima za koje su zaduženi, kao i za blagovremeno pokretanje inicijativa pred Većem.
Članovi Veća, po svojoj inicijativi ili na zahtev Veća, obaveštavaju redovno Gradonačelnika i Veće o izvršavanju zaključaka Veća i realizaciji drugih zadataka koje im poveri Veće.
Za ostvarivanje ovlašćenja iz ovog stava, članovima Veća dužni su da odgovore na pitanja i potrebne informacije, u dogovorenom roku dostavljaju nadležne uprave, službe, predsednici i načelnici gradskih opština, preduzeća i ustanove čiji je osnivač Grad.
Na Kolegijumu, članovi Veća razmatraju prispele materijale upućene na adresu Veća i dogovaraju se o njegovom daljem upućivanju na sednicu Veća i u skupštinsku proceduru.
Kolegijum Veća zakazuje i njime predsedava Gradonačelnik.
Kolegijum Veća, po pravilu održava se ponedeljkom od 08,30 sati.
Za Kolegijum Veća dostavlja se dnevni red koji utvrđuje Gradonačelnik i materijali čije se razmatranje predlaže.
Obavezna tačka dnevnog reda Kolegijuma Veća je tekuća pitanja.
Veće radi i odlučuje na sednici.
Sednica Veća po pravilu održava se sredom od 09,00 sati.
Sednicu Veća saziva Gradonačelnik, po potrebi.
Gradonačelnik saziva sednicu Veća elektronskim putem, predlaže dnevni red sednice, predsedava sednicom i učestvuje u njenom radu.
U slučaju odsustva ili sprečenosti Gradonačelnika, po ovlašćenju Gradonačelnika, sednicu može sazvati, predsedavati, kao i potpisivati akte donete na sednici, zamenik Gradonačelnika ili drugi član Veća koga ovlasti Gradonačelnik.
Ukoliko zamenik Gradonačelnika odnosno drugi član Veća koga ovlasti Gradonačelnik preuzme predsedavanja Većem i vođenje sednice, ima ovlašćenje i da potpisuje akte donete na sednici u tom periodu, kao i zapisnik sa sednice, kao predsedavajući.
Gradonačelnik može zameniku Gradonačelnika ili članu Veća poveriti određene poslove iz svog delokruga, propisane ovim Poslovnikom o čijem preduzimanju su dužni da odmah informišu Gradonačelnika.
Sednica Veća se može zakazati i u roku kraćem od roka određenog ovim Poslovnikom, kada je potrebno da se Veće izjasni o amandmanima podnetim na akta, čiji je predlagač Veće, kao i:
- kada je sednica Skupštine Grada hitno sazvana;
- kada Skupština Grada donosi akt po hitnom postupku;
- kada je akt uvršten u dnevni red sednice Skupštine Grada kao dopuna dnevnog reda.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana članovi Veća, i druga lica čije je prisustvo potrebno, mogu se obavestiti o terminu održavanja sednice i telefonom ili na drugi odgovarajući način, a materijali za razmatranje se mogu dostaviti na samoj sednici ili na drugi prikladan način.
Poziv za sednicu Veća dostavlja se članovima Veća najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice i sadrži predlog dnevnog reda, mesto i vreme održavanja sednice.
Izuzetno, poziv za sednicu članovima Veća se dostavlja pisanim putem uz predlog dnevnog reda, zapisnik sa prethodne sednice i materijal po tačkama dnevnog reda.
Članovima Veća se uz poziv dostavljaju predlozi propisa i akata koji se predlažu uz dnevni red i zapisnik sa sednice.
Pozivaju se da prisustvuju sednici pomoćnici Gradonačelnika, predsednik Skupštine Grada, načelnik Službe za poslove Gradonačelnika i načelnik uprave ili službe čiji se materijal predlaže kao tačka dnevnog reda, odnosno čiji je obrađivač resorna uprava ili služba.
O pozivanju drugih lica da prisustvuju sednici odlučuje Gradonačelnik.
Služba koja obavlja stručne i administrativne poslove u vezi sa održavanjem sednice Veća je u obavezi da, po prijemu predloga akta, izvrši pravnu kontrolu akta najkasnije u roku od pet dana od dana dostave akta u pisanom i elektronskom obliku i isti, ukoliko je ispravan i bez nedostataka dostavi elektronskim putem članovima Veća.
U slučaju da materijal nije sačinjen u skladu sa ovim Poslovnikom i Pravilnikom o pripremi i dostavi materijala Gradskom veću, kao i ukoliko sadrži određene formalne ili pravne nedostatke za dalje postupanje, sekretar Veća uz obaveštenje vraća obrađivaču i o tome je dužan da obavesti Gradonačelnika i resornog člana Veća.
Materijali o kojima Veće odlučuje većinom od ukupnog broja članova Veća, dostavljaju se u roku od 5 dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Služba za poslove Gradskog veća telefonskim putem obaveštava članove Veća o terminima održavanja kolegijuma i sednicama Veća i dostavlja informaciju Gradonačelniku o potvrđivanju dolaska članova Veća.
Član Veća je u obavezi da obavesti Gradonačelnika i sekretara Veća, ukoliko ne može da prisustvuje sednici Veća.
Član Veća dužan je da blagovremeno obavesti Gradonačelnika o korišćenju godišnjeg odmora ili preuzetim poslovnim obavezama.
O prisustvovanju članova Veća sednicama Veća, kolegijumima i sastancima i radnih tela vodi se evidencija.
Gradonačelnik ima pravo da nagradi člana Veća koji daje izuzetan doprinos u radu Veća.
Sekretar Veća utvrđuje način vođenja evidencije.
Sednica se može sazvati i u kraćem roku od termina određenog za održavanje sednice, kada za to postoje posebni razlozi, koje Gradonačelnik, odnosno predsedavajući obrazlaže na početku sednice.
Izuzetno, u naročito opravdanim i hitnim slučajevima, Gradonačelnik može odlučiti da se sednica Veća sazove i održi telefonskim putem.
Sednica se može sazvati na način kojim se obezbeđuje hitnost odlučivanja i kad za to postoje posebni razlozi.
Na telefonskoj sednici članovi Veća se izjašnjavaju telefonom o tačkama dnevnog reda.
Članovi Veća svoje izjašnjenje iz stava 3. ovog člana potvrđuju dostavljanjem odgovora elektronskom poštom sekretaru Veća ili licu koje Gradonačelnik ovlasti za vođenje telefonske sednice.
Sekretar Veća, ili lice koje ovlasti Gradonačelnik obavlja organizacione poslove u vezi sa održavanjem sednice Veća telefonskim putem.
Nakon uspostavljanja kontakta sa članom Veća i njihovog izjašnjavanja, sekretar Veća obaveštava Gradonačelnika da li je određeni akt donet i stara se o njegovoj realizaciji.
Zapisnik sa telefonske sednice sadrži: datum održavanja sednice, imena članova Veća koji su učestvovali i glasali, pitanja koja su razmatrana, izdvojeno mišljenje člana Veća koji je zahtevao da se to unese u zapisnik, donete zaključke kao i druga akta.
Na sednici koja je zakazana telefonskim putem dnevni red utvrđuje Gradonačelnik i isti nije moguće izmeniti ili dopuniti.
Na telefonskoj sednici ne usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.
Donete akte na telefonskoj sednici potpisuje Gradonačelnik, koji na narednoj sednici Veća obavezno informiše Veće o realizaciji donetih akata.
XIII IZMENA I DOPUNA PREDLOŽENOG DNEVNOG REDA
Član Veća može da predloži izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, ukoliko je materijal pripremljen u skladu sa ovim Poslovnikom, i to najkasnije jedan dan pre dana određenog za održavanje sednice.
O predlogu za izmenu i dopunu dnevnog reda izjašnjava se Gradonačelnik.
Predložene izmene i dopune dnevnog reda mora obrazložiti predlagač.
Na dnevnom redu sednice, osim u slučaju hitnog saziva, ne može se naći predlog akta koji nije sačinjen u propisanoj formi, nije odobren od sekretara Veća, niti je predložen po postupku predviđenom Poslovnikom.
Gradonačelnik, izuzetno, ukoliko okolnosti za donošenje određenog akta zahtevaju, može na samoj sednici da vrši korekciju predloženog dnevnog reda.
O izmeni ili dopuni predloženog dnevnog reda iz stava 5. ovog člana se ne izjašnjavaju članovi Veća posebno, već isti automatski postaju sastavni deo dostavljenog predloga dnevnog reda.
Gradonačelnik otvara sednicu Veća i utvrđuje da postoji kvorum za rad.
Kvorum za rad Veća postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Veća.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda sednice usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Veća.
Prilikom usvajanja zapisnika, Veće odlučuje i o primedbama stavljenim na zapisnik. Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Dnevni red utvrđuje Veće većinom glasova prisutnih članova Veća.
Članovi Veća glasanjem odlučuju o svakom predlogu za izmenu i dopunu dnevnog reda.
O dnevnom redu u celini Veće odlučuje bez pretresa.
Pretres tačaka dnevnog reda vrši se po utvrđenom redosledu.
Izuzetno, na predlog Gradonačelnika, zbog efikasnosti i celishodnosti u radu Veća, Veće može da odluči da se izvrši spajanje određenih tačaka ili njihova prenumeracija u toku sednice.
Pre otvaranja pretresa o predloženom aktu Veću se obraća član Veća koji je zadužen za oblast na koju se akt odnosi.
Dodatna obrazloženja predloženog akta daje predstavnik obrađivača.
Nakon izlaganja predstavnika obrađivača, odnosno zaduženog člana Veća, otvara se pretres u kojem mogu uzeti učešće članovi Veća i druga pozvana lica.
O iznetim primedbama i predlozima na predloženi akt koji se razmatra izjašnjava se predstavnik obrađivača.
Veće u skladu sa izglasanim primedbama i predlozima može da izmeni predloženi akt, da ga povuče i da ga vrati na doradu obrađivaču.
Služba nadležna za poslove Veća notira stavove Veća u vezi sa doradom materijala i dostavlja na obradu nadležnoj upravi ili službi.
Neposrednu stručnu obradu povučenih materijala vrši obrađivač akta.
Gradonačelnik prekida rad Veća kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici.
Gradonačelnik može prekinuti sednicu zbog potrebe da se izvrše neophodne konsultacije i pribave mišljenja radi usaglašavanja stavova i konačnog odlučivanja o pojedinom pitanju; potrebe da se održi red na sednici; kada zbog obimnosti dnevnog reda ne može da se završi rasprava po svim tačkama, i u drugim slučajevima.
U slučaju prekida sednice, Gradonačelnik će odrediti dan i sat kada će se sednica Veća nastaviti o čemu će članovi Veća biti obavešteni.
Gradonačelnik može odrediti pauzu, ako to zahtevaju okolnosti u radu Veća.
Gradonačelnik može odložiti sednicu samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Veće.
Po završenom pretresu Veće odlučuje glasanjem članova Veća.
Član Veća ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje na sednici.
Glasanje je javno i član Veća glasa tako što se dizanjem ruke izjašnjava o predlogu i glasa "za", "protiv" ili je uzdržan.
Akt o kome se odlučuje na sednici smatra se donetim ako je za predlog glasalo više od polovine prisutnih članova Veća.
Većinom od ukupnog broja članova, Veće odlučuje:
- o predlogu Statuta i predlogu izmena Statuta;
- o predlogu budžeta;
- o privremenom finansiranju u slučaju da Skupština Grada ne donese budžet pre početka fiskalne godine,
- o predlogu da Skupština Grada raspusti Skupštinu gradske opštine.
Posle završenog glasanja Gradonačelnik utvrđuje rezultat glasanja i objavljuje da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Pravno-tehničku redakciju materijala koji je usvojen na sednici Veća, vrši služba nadležna za poslove Veća u saradnji sa obrađivačem materijala.
Veće donosi: poslovnik, rešenja, zaključke i druga akta.
Akte Veća potpisuje predsednik Veća, odnosno lice koje je po ovlašćenju predsednika Veća predsedavalo sednicom.
Izvornik akta čuva se u arhivi službe nadležne za poslove Veća, o čemu se stara sekretar Veća.
Tačnost prepisa akta overava sekretar Veća ili lice koje on ovlasti.
Akti Veća objavljuju se u "Službenom listu Grada Niša" i na zvaničnom sajtu Grada, o čemu se stara sekretar Veća.
O toku sednice Veća vodi se zapisnik.
U zapisnik se unosi datum i mesto održavanja sednice, vreme trajanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih i odsutnih članova Veća, imena lica koja su po pozivu prisustvovala sednici, dnevni red, imena učesnika u raspravi, izdvojeno mišljenje člana Veća, ukoliko je to zatražio, rezultati glasanja po tačkama dnevnog reda i doneti akti Veća.
Zapisnik potpisuje predsednik Veća, odnosno predsedavajući i sekretar Veća.
Na sednici Veća vrši se tonsko snimanje, a elektronski nosači informacija sa sednica čuvaju se u arhivi Veća.
O vođenju i čuvanju izvoda iz zapisnika sa sednice Veća i prekucanog teksta tonskog zapisa stara se sekretar Veća koji i odlučuje o njihovom korišćenju.
Izvod iz prekucanog teksta tonskog zapisa izrađuje se ukoliko za to postoje opravdani razlozi, o čemu odlučuje Gradonačelnik.
XVII IZMENA I UTVRĐIVANJE PREDLOGA STATUTA GRADA
Inicijativu za promenu i donošenje Statuta Grada mogu podneti: najmanje jedna trećina članova Veća, načelnici uprava i službi Grada, Gradonačelnik i sekretar Veća.
Inicijativu za promenu i donošenje Statuta Grada mogu podneti i druga lica u skladu sa Statutom Grada.
O svakoj podnetoj inicijativi se izjašnjava Veće.
Predlog da se pristupi promeni Statuta Grada podnosi se Gradonačelniku u pisanom obliku, sa obrazloženjem.
Predlog za donošenje, odnosno izmenu Statuta Grada podnosi Gradsko veće, samoinicijativno, odnosno na inicijativu najmanje 31 odbornika ili građana po postupku propisanom za sprovođenje građanske inicijative.
Uz predlog za promenu Statuta koji se odnosi na broj ili područje gradskih opština, podnosilac predloga podnosi i analizu sa ekonomskim, prostornim, demografskim i drugim pokazateljima promene koja se predlaže i grafičkim prikazom predložene promene.
Ukoliko Skupština odluči da se pristupi promeni Statuta, nadležna Komisija Veća pristupa izradi nacrta akta u određenom, roku.
Nacrt akta o promeni Statuta utvrđuje Veće dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova Veća i dostavlja ga Skupštinama gradskih opština radi davanja mišljenja.
Veće odlučuje o vidovima sprovođenja javne rasprave o Nacrtu Statuta Grada i njegovim izmenama.
Veće, posle pribavljenih mišljenja skupština gradskih opština i sprovedene javne rasprave, ako je određena, utvrđuje dvotrećinskom većinom glasova od ukupnog broja članova predlog akta o promeni Statuta i dostavlja ga Skupštini na usvajanje.
Prilikom utvrđivanja predloga akta o promeni Statuta, Veće vodi računa o pribavljenim mišljenjima skupština gradskih opština, i upoznaje se sa izveštajem o sprovedenoj javnoj raspravi, koja sadrži obavezno izjašnjenje nadležne komisije o datim predlozima i sugestijama u javnoj raspravi.
Po pravilu na sednici Veća izvestilac akta o donošenju i promeni Statuta, je predsednik Komisije za statutarno-pravna pitanja.
Veće odlučuje o žalbama na rešenja u skladu sa zakonom.
Podnosilac zahteva nezadovoljan prvostepenim rešenjem koje donosi nadležna uprava, a kojim se rešava o njegovim pravima i obavezama, ima pravo da podnese žalbu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Nadležna uprava ispituje da li je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica.
Nedopuštenu, neblagovremenu i od neovlašćenog lica izjavljenu žalbu, uprava Grada odbacuje zaključkom.
Kada uprava utvrdi da je žalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od strane ovlašćenog lica i osnovana, može povodom zahteva rešiti drugačije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se žalbom pobije.
Protiv novog rešenja podnosilac zahteva ima pravo žalbe.
Ako uprava nađe da je žalba blagovremena, dopuštena, izjavljena od strane ovlašćenog lica ali da nije osnovana, dužna je da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema žalbe, žalbu sa spisima predmeta dostavi drugostepenom organu.
U slučaju nepostupanja uprave u gore navedenom roku, sekretar Veća obaveštava Gradonačelnika, resorni član Veća ispituje razloge nepostupanja i pokreće odgovornost načelnika uprave koji nije preduzeo odgovarajuće radnje.
Veće kao drugostepeni organ žalbu može odbaciti ako je nedopuštena, neblagovremena, ili izjavljena od strane neovlašćenog lica.
Ako ne odbaci žalbu Veće uzima predmet u rešavanje i može žalbu usvojiti, odbiti kao neosnovanu, poništiti prvostepeno rešenje u celini ili delimično, ili ga izmeniti.
Evidenciju o rešenjima po žalbi vodi Služba za poslove Gradskog veća.
XIX UKIDANJE ILI PONIŠTAVANJE AKATA PO PRAVU NADZORA
Obrazloženi predlog za ukidanje ili poništavanje akta gradske uprave ili službe, podnosi Gradonačelnik ili član Veća, po sopstvenoj inicijativi ili na inicijativu zainteresovanog lica.
Pre odlučivanja Veća o predlogu iz stava 1. ovog člana pribavlja se mišljenje donosioca osporenog akta, službe nadležne za preventivnu kontrolu zakonitosti akata, uprave nadležne za poslove finansija kada su u pitanju sredstva budžeta grada, i Gradskog javnog pravobranilaštva kada su u pitanju imovinska prava i interesi grada, odnosno akt kojim se stvaraju ugovorne obaveze grada.
XX JAVNOST RADA VEĆA I RADNIH TELA VEĆA I IZDAVANJE AKREDITACIJE
Rad Veća i radnih tela Veća je javan.
Izuzetno, Veće, odnosno radno telo može odlučiti da sa svojih sednica isključi javnost, ali samo pri pretresu određenog pitanja, u skladu sa zakonom.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednicu Veća.
Predstavnici medija imaju slobodan pristup sednicama Veća i radnih tela.
Predstavnici medija mogu se opredeliti da godišnje ili povremeno prate rad Veća i za tu namenu mogu se obratiti Veću za dobijanje godišnje akreditacije.
Svi zahtevi se podnose sekretaru Veća preko Službe za odnose sa medijima.
Služba nadležna za odnose sa medijima početkom svake kalendarske godine obaveštava redakcije domaćih medija o postupku izdavanja godišnjih akreditacija koje važe od 01. januara tekuće do 01. januara naredne godine.
Svaka medijska kuća može podneti zahtev za najviše tri lica, koja će za njene potrebe snimati, fotografisati ili izveštavati o sednicama Veća.
Zainteresovane medijske kuće za rad Veća ili samo za određene teme iz delokruga rada Veća i njegovih radnih tela, mogu podneti zahtev za akreditovanje, na obrascu zahteva za izdavanje godišnjih akreditacija.
Zahtev za izdavanje godišnjih akreditacija podnosi se u pisanom i elektronskom obliku službi nadležnoj za medije koja se stara o istima i vodi evidenciju o izdatim.
Akreditaciju za praćenje rada Veća i radnih tela izdaje nadležna Služba.
Akreditovanim predstavnicima medija stavljaju se na raspolaganje predlozi akata i drugi materijal o pitanjima iz rada Veća i radnih tela, u skladu sa zakonom.
Akreditovani novinari, snimatelji i druga lica, dužni su da legitimaciju nose na vidno istaknutom mestu i da je pokažu, pri ulasku u zgradu ovlašćenom licu.
Javnost rada Veća obezbeđuje se davanjem službenih saopštenja o radu Veća od strane Gradonačelnika, odnosno člana Veća koga odredi Veće, konferencijama za novinare, prisustvom predstavnika medija sednicama Veća, predstavljanjem Veća na zvaničnoj internet prezentaciji Grada i drugim informacijsko-telekomunikacionim sredstvima.
O radu radnog tela Veća službeno saopštenje za javnost izdaje predsednik radnog tela Veća.
O javnosti rada Veća i radnih tela Veća stara se služba nadležna za poslove saradnje sa medijima.
Dodatne informacije za javne nastupe članova Veća priprema služba nadležna za poslove medija u saradnji sa službom za poslove Veća i nadležnim upravama.
Veće određuje službeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, u skladu sa zakonom.
Sednici Veća mogu da podnesu zahtev za prisustvo zainteresovana lica.
Zahtev za prisustvo sednici Veća podnosi se u elektronskom obliku Službi za poslove Gradskog veća, i mora biti obrazložen.
Nadležna služba priprema odgovor o podnetom zahtevu, nakon obavljenih konsultacija sa Gradonačelnikom i o tome obaveštava zainteresovana lica.
XXI ODNOS VEĆA I DRUGIH ORGANA GRADA
Odnos Veća i uprava i službi Grada zasniva se na pravima i dužnostima koje su utvrđene zakonom, Statutom i drugim propisima.
Veće izveštava Skupštinu Grada o svom radu, a naročito o izvršavanju odluka i drugih akata.
Veće podnosi izveštaj Skupštini Grada kad Skupština Grada to zatraži ili po sopstvenoj inicijativi.
Izveštaj priprema Služba za poslove Gradskog veća na osnovu podataka kojim raspolaže i na osnovu izveštaja koje joj dostavljaju uprave i službe Grada.
Koordinaciju elemenata koji se odnose na praćenje realizacije akata čiji je predlagač Veće, kao i akata čiji je donosilac Veće obavljaju nadležni članovi Veća.
Na sednicama Skupštine Grada, Veće predstavlja Gradonačelnik, odnosno predsednik Veća.
Veće može, za predlog akta koji predlaže Skupštini Grada kao ovlašćeni predlagač, odrediti člana Veća koji će na sednici Skupštine Grada i njenih radnih tela, obrazložiti taj predlog i dati dopunsko objašnjenje.
Veće može osim člana Veća, odrediti za predstavnika predlagača i lice koje nije član Veća, da obrazloži predlog i daje dopunska objašnjenja, bez ovlašćenja da predlog izmeni, dopuni ili povuče.
Izuzetno, predsednik Veća ili član Veća koga on ovlasti, može izvršiti zamenu predstavnika predlagača u slučaju njegove sprečenosti da prisustvuje sednici Skupštine Grada.
O zameni predstavnika predlagača predsednik Veća ili član Veća koga on ovlasti, ima obavezu da na narednoj sednici obavesti Veće.
Veće podnosi Skupštini Grada na njen zahtev ili na sopstvenu inicijativu Izveštaj o radu.
Veće usvaja izveštaj o svom radu do prvog 01. jula tekuće godine za prethodnu godinu.
Izveštaj o radu Veća sadrži opis obavljenih poslova koji su bili predviđeni godišnjim programom rada, kao i opis poslova koji su obavljeni, a koji nisu bili predviđeni godišnjim programom rada.
Izveštaj o radu o realizaciji odluka i drugih akata koji su upućeni Skupštini Grada, zasniva se na izveštaju članova Veća resorno zaduženih za određenu oblast, kao i na izveštajima o realizaciji akata čiji su obrađivači bile resorne uprave, odnosno službe, a koje oni dostavljaju resornom većniku i Službi za poslove Gradskog veća do 01. juna tekuće godine za proteklu godinu.
Izveštaj o realizaciji akata, sadrži prikaz izvršavanja propisa, drugih opštih akata i zaključaka Veća, preduzete mere, njihovo dejstvo i druge podatke.
Član Veća dužan je da podnese Veću izveštaj o svom radu kvartalno i kada Gradonačelnik to zatraži.
Za blagovremeno i pravilno izvršavanje zaključaka Veća odgovorni su resorno zaduženi član Veća, načelnici uprava i službi Grada, shodno nalozima iz zaključaka i sopstvenom delokrugu.
Pripremu i izvršavanje zaključaka Veća, prati, nadzire i usklađuje resorno zaduženi većnik i radi toga, po potrebi, izdaje odgovarajuće naloge načelnicima uprava i službi Grada.
Ako organ Grada ili služba ne postupi po zaključku Veća u primerenom roku, član Veća obaveštava Gradonačelnika, a sekretar Veća preduzima radnje za pripremu predloga odgovarajućih zaključaka.
Članovi Veća razmatraju predloge i pritužbe građana na rad uprava i službi Grada.
Obradu zahteva građana i korespondenciju sa građanima po nalogu člana Veća, obavlja Služba za poslove Veća.
Članovi Veća mogu direktno primati građane.
Zakazivanje i prijem građana vrši se na osnovu protokola o prijemu, koji priprema nadležna služba, u saradnji sa svim članovima Veća.
Protokol o prijemu dostavlja se svakom članu Veća posebno, a izrađuje sedmično i mesečno.
Pripremu informacija za sastanke članova Veća sa građanima vrši nadležna služba.
Veće ili član Veća može naložiti upravama i službama Grada da u određenom roku izrade akt ili preduzmu radnje ili mere za koje su ovlašćeni, kao i da podnesu izveštaj o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti sa odgovarajućim predlozima.
Uprave i službe Grada su dužne da Veću podnose izveštaj o vršenju poslova iz svog delokruga, da daju dodatna obaveštenja i informacije u vezi sa određenim predmetima građana, kad Veće to zatraži ili resorno zadužen član Veća.
XXIII POSTAVLJENJE NAČELNIKA I ZAMENIKA NAČELNIKA UPRAVA GRADA NIŠA
Načelnike i zamenike načelnika uprava Grada, u skladu sa zakonom, Statutom, Odlukom o organizaciji Gradskih uprava i ovim poslovnikom postavlja Veće, na osnovu javnog oglasa, na period od pet godina.
Javni oglas za načelnike i zamenike načelnika uprava Grada raspisuje i oglašava Veće.
Uz prijavu na javni oglas, kao dokaz ispunjenosti uslova, kandidati podnose odgovarajuću dokumentaciju:
- prijavu sa biografijom i navodima o dosadašnjem radnom iskustvu;
- original uverenja o državljanstvu ili fotokopiju overenu u sudu ili upravi Grada;
- original izvoda iz matične knjige rođenih ili fotokopiju overenu u sudu ili upravi Grada;
- uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti (ne starije od šest meseci);
- uverenje da lice nije osuđivano za krivična dela (ne starije od šest meseci);
- fotokopiju diplome kojom se potvrđuje stručna sprema overena u sudu ili upravi Grada;
- fotokopiju radne knjižice overene u sudu ili upravi Grada;
- original dokaza o položenom državnom stručnom ispitu za rad u državnim organima ili fotokopiju overenu u sudu ili upravi Grada;
- original dokaza o radnom iskustvu u struci (potvrde bivših poslodavaca) ili fotokopiju overenu u sudu ili upravi Grada;
Kandidati koji konkurišu na dva ili više oglasa podnose pojedinačne prijave na svaki oglas i u prijavama navode uz koju od više prijava su priložili tražene dokumente.
Rok za prijavljivanje na javni oglas je 8 dana od dana oglašavanja na zvaničnom sajtu Grada Niša www.ni.rs, u dnevnom listu "Narodne novine", koji izlazi na teritoriji Grada i u oglasnim novinama Nacionalne službe zapošljavanja "Poslovi", koje izlaze na teritoriji Republike Srbije.
Pristigle prijave kandidata na javni oglas za načelnike i zamenike načelnika prosleđuju se Komisiji za razmatranje prijava na javni oglas, za načelnike, odnosno zamenike načelnika gradskih uprava, koje obrazuje Veće.
Komisija iz prethodnog stava u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa, sačinjava izveštaj o sprovođenju postupka javnog oglašavanja i dostavlja ga Veću zajedno sa predlogom kandidata za načelnika i zamenika načelnika.
Odluku o izboru kandidata donosi Veće.
Na Odluku o izboru kandidata za postavljenje na funkciju načelnika ili zamenika načelnika, svaki učesnik javnog oglasa može podneti prigovor Veću u roku od 8 dana od dana prijema odluke o izboru kandidata za postavljenje na funkciju načelnika.
Veće je dužno da odluči o prigovoru iz stava 1. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema prigovora.
Odluka Veća po prigovoru je konačna, a konačnost se računa od momenta uručenja odluke o prigovoru podnosioca prigovora.
Pošto odluka o izboru kandidata postane konačna, Veće donosi rešenje o postavljenju izabranog kandidata na funkciju načelnika, odnosno zamenika načelnika.
Ovo rešenje objavljuje se u "Službenom listu Grada Niša".
Veće može razrešiti načelnika ili zamenika načelnika na njegov lični zahtev ili po predlogu za razrešenje podnetom u skladu sa Statutom.
Inicijativu za razrešenje načelnika ili zamenika načelnika mogu podneti građani, član Veća ili drugi zainteresovani subjekat Gradonačelniku.
Inicijativa za razrešenje mora biti obrazložena.
Veće može razrešiti načelnika ili zamenika načelnika u slučaju njegovog nesavesnog i nestručnog rada, nesposobnosti u rukovođenju ili zloupotrebe prava rukovođenja, nepoštovanja i nesprovođenja odluka organa Grada, zbog sukoba interesa pri vršenju funkcije u skladu sa zakonom, usled gubljenja državljanstva RS, zdravstvene sposobnosti, ukoliko je krivično osuđen, kao i u drugim slučajevima kada utvrdi osnovanost za njegovo razrešenje.
Ocenu osnovanosti podnete inicijative i verodostojnost navoda o istoj daje Gradonačelnik.
Na kolegijumu Veća, načelnik ili zamenik načelnika je dužan da se izjasni o svim navodima sadržanim u inicijativi, a koji su od značaja za donošenje odluke o njegovom razrešenju.
Predlog za razrešenje načelnika ili zamenika načelnika, Veću podnosi Gradonačelnik.
Veće je dužno da odluči o zahtevu, odnosno predlogu za razrešenje načelnika ili zamenika načelnika u roku od 15 dana od dana dostavljanja zahteva, odnosno predloga Veću.
Ukoliko načelnik bude razrešen dužnosti pre isteka mandata u skladu sa članom 97. ovog poslovnika, odnosno Veće ne izvrši izbor kandidata za postavljanje načelnika, na osnovu sprovedenog javnog oglasa ili se na javni oglas prijave kandidati koji ne ispunjavaju uslove, Veće može postaviti lice koje će po ovlašćenju vršiti dužnost načelnika, do okončanja postupka za postavljenje načelnika po oglasu.
Lice, koje je u smislu prethodnog stava, ovlašćeno da obavlja funkciju načelnika, može funkciju obavljati najduže šest meseci.
Opšti akti koje donosi Veće objavljuju se u "Službenom listu Grada Niša".
O objavljivanju ostalih akata koje donosi Veće u smislu ovog poslovnika, odlučuje Veće.
XXIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Stupanjem na snagu ovog poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Gradskog veća Grada Niša ("Službeni list Grada Niša", broj 101/2008, 4/2009, 58/2009, 25/2011 i 27/2011).
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Samostalni član Poslovnika o izmenama i dopuni
Poslovnika o radu Gradskog veća Grada Niša
("Sl. list grada Niša", br. 95/2016)
Član 5
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Samostalni član Poslovnika o izmeni
Poslovnika o radu Gradskog veća Grada Niša
("Sl. list grada Niša", br. 98/2016)
Član 2
Ovaj poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".
Samostalni član Poslovnika o izmenama i dopuni
Poslovnika o radu Gradskog veća Grada Niša
("Sl. list grada Niša", br. 124/2016)
Član 4
Ovaj poslovnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Niša".