PRAVILNIKO ZAJEDNIČKIM POKAZATELJIMA BEZBEDNOSTI U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU("Sl. glasnik RS", br. 60/2015 i 89/2016) |
Ovim pravilnikom propisuju se zajednički pokazatelji bezbednosti prema kojima upravljač infrastrukture i železnički prevoznik sastavljaju godišnji izveštaj o bezbednosti, kao i zajedničke metode za izračunavanje ekonomskih posledica nesreća u železničkom saobraćaju.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) vozni kilometar je merna jedinica koja predstavlja kretanje voza na dužini od jednog kilometra; korišćena razdaljina predstavlja efektivno pređenu razdaljinu ukoliko je poznata, a ako nije, koristi se standardna razdaljina na mreži između polazne i uputne stanice voza na mreži železničkih pruga Republike Srbije;
2) voz je jedno ili više železničkih vozila koje vuče jedna ili više lokomotiva ili motornih kola ili jedna motorna kola koja voze sama, pod određenim brojem ili posebnom oznakom, od određene početne tačke do određene završne tačke, uključujući vučno vozilo odnosno lokomotivu koja vozi sama;
3) vrednost prevencije žrtava je vrednost koja se pripisuje smanjenju rizika smrtnosti i teških povreda u transportnom sektoru i koja nije osnov za nadoknadu troškova između strana koje su učestvovale u nesreći;
4) zaposleni i osoblje izvođača radova su sva lica čije je zaposlenje vezano za železnicu i koja su na radnom mestu u vreme dešavanja nesreće, uključujući osoblje izvođača radova, samozaposlene izvođače radova, vozno osoblje i lica koje rukuju železničkim vozilima i infrastrukturnim postrojenjima;
5) znatan poremećaj u odvijanju železničkog saobraćaja je prekid saobraćaja na magistralnim železničkim prugama u trajanju od šest ili više sati;
6) znatna šteta je šteta na železničkim vozilima, infrastrukturi ili životnoj sredini u iznosu od najmanje 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;
7) izvijanje ili druga deformacija koloseka je svaki nedostatak vezan za kontinuitet i geometriju koloseka koji zahteva zatvaranje koloseka ili trenutno smanjenje dozvoljene brzine;
8) nezgoda (događaj koji prethodi nesrećama) je događaj koji je povezan sa saobraćajem vozova i negativno utiče na bezbednost saobraćaja;
9) iskliznuće voza je svaki slučaj kada najmanje jedan točak voza spadne sa šina;
10) kolosečni kilometri predstavljaju dužinu svih koloseka železničkih pruga Republike Srbije, pri čemu se uzima u obzir svaki kolosek višekolosečne železničke pruge;
11) korisnici putnog prelazau nivou su sva lica koja koriste putni prelaz da bi prešla preko železničke pruge nekim prevoznim sredstvom ili pešice;
12) lica kojima je zabranjen pristup na železničko područje su sva lica na železničkom području kojima je prisustvo zabranjeno, izuzev korisnika putnih prelaza;
13) pasivni putni prelaz u nivou je prelaz koji nije opremljen nikakavim sistemom za upozorenje i/ili zaštitu koji se aktivira u slučaju kada za korisnika nije bezbedno da prelazi preko prelaza;
14) nesreća je neželjen i neplaniran iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice (sudari, iskliznuća, nesreće na putnom prelazu u istom nivou, nesreće sa učešćem lica izazvane železničkim vozilima u pokretu, požari i sl.);
15) nesreća vezana za prevoz opasne robe je svaka nesreća ili nezgoda o kojima se dostavlja izveštaj u skladu sa Pravilnikom o međunarodnom železničkom prevozu opasne robe (u daljem tekstu: RID), koji je Dodatak C Konvencije o međunarodnim železničkim prevozima (COTIF) od 9. maja 1980. godine u verziji na osnovu Protokola o izmenama od 3. juna 1999. godine ("Službeni glasnik RS", broj 102/07 i "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 1/10), ili u skladu sa Evropskim sporazumom o međunarodnom drumskom transportu opasnog tereta (ADR) ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 14/13 i 2/14);
16) nesreća na putnom prelazu u nivou je nesreća u kojoj učestvuje najmanje jedno železničko vozilo i jedno ili više drumskih vozila koja prelaze putni prelaz u nivou, ostali korisnici prelaza, kao što su pešaci, ili predmeti koji su privremeno prisutni na koloseku ili se nalaze u blizini koloseka, ukoliko ih je izgubilo drumsko vozilo ili korisnik prelaza;
17) nesreća u kojoj su stradala lica, izazvana železničkim vozilima u pokretu je nesreća u kojoj je stradalo jedno ili više lica koje je udarilo železničko vozilo ili predmet koji je prikačen za vozilo ili se od njega otkačio; tu spadaju i lica koja padnu sa železničkih vozila, kao i lica koje padnu ili ih udare nepričvršćeni predmeti u toku putovanja na vozilu;
18) značajna nesreća je nesreća u kojoj je učestvovalo najmanje jedno železničko vozilo u pokretu, koja ima za posledicu usmrćenje ili teške povrede najmanje jednog lica ili nanošenje znatne štete železničkim vozilima, železničkoj infrastrukturi ili životnoj sredini ili znatan poremećaj u odvijanju železničkog saobraćaja; tu ne spadaju nesreće koje su se dogodile u radionicama, skladištima ili depoima;
19) opasna roba su supstance i predmeti čiji je prevoz zabranjen u skladu sa RID ili je dozvoljen samo pod određenim uslovima propisanim u njemu;
20) opasna tačka je mesto na koloseku koje štiti signal, čiji bi nedozvoljeni prolazak ugrozio bezbednost saobraćaja (npr. međik, skretnica, putni prelaz u nivou i sl.);
21) aktivni putni prelaz u nivou je putni prelaz na kojem su korisnici prelaza zaštićeni ili se upozoravaju na približavanje voza aktiviranjem uređaja u slučaju kada za korisnika nije bezbedno da prelazi preko prelaza;
22) ostale nesreće su sve nesreće osim sudara voza sa železničkim vozilom, sudara voza sa preprekom unutar slobodnog profila, iskliznuća voza, nesreća na putnom prelazu u nivou, nesreća u kojima su stradala lica izazvanih železničkim vozilima u pokretu ili požara na železničkom vozilu;
23) ostala lica na peronu su sva lica na železničkom peronu koje nisu definisani kao "putnici", "zaposleni i osoblje izvođača radova", "korisnici putnih prelaza u nivou", "ostala lica van perona"‚ ili "lica kojima je zabranjen pristup na železničko područje";
24) ostala lica van perona su sva lica koja nisu na peronu i nisu definisani kao "putnici", "zaposleni i osoblje izvođača radova"‚ "korisnici putnih prelaza u nivou"‚ "ostala lica na peronu" ili "lica kojima je zabranjen pristup na železničko područje";
25) poginulo lice je lice koje je poginulo na licu mesta ili je preminulo u roku od 30 dana zbog posledica nesreće, isključujući samoubistva;
26) pogrešno pokazivanje signalnih znakova su sve greške signalnog sistema (na infrastrukturi ili na železničkim vozilima) koje dovode do davanja manje restriktivnog signalnog znaka od zahtevanog;
27) požar u železničkom vozilu je požar ili eksplozija do koje dođe na železničkom vozilu (uključujući i njegov tovar) dok saobraća između polazne i uputne stanice, kao i kada stoji u polaznoj stanici, uputnoj stanici ili u međustanici ili tokom manevrisanja;
28) pokušaj samoubistva je čin namernog samopovređivanja čija je posledica teška povreda;
29) prolaz je bilo koji drugi put, osim puta iz tačke 33) ovog člana, koji omogućuje prelaz ljudi, životinja, vozila ili mašina;
30) prolazak pored signala koji zabranjuje dalju vožnju uz prolazak opasne tačke je svaka situacija u kojoj bilo koji deo voza produži vožnju dalje od tačke do koje mu je dozvoljeno kretanje i prođe opasnu tačku;
31) prolazak pored signala koji zabranjuje dalju vožnju bez prolaska opasne tačke je svaka situacija u kojoj bilo koji deo voza produži vožnju dalje od tačke do koje mu je dozvoljeno kretanje ali ne prođe opasnu tačku;
32) pružni kilometri predstavljaju dužinu železničkih pruga Republike Srbije; kod višekolosečnih pruga uzima se u obzir samo razdaljina između polazne i uputne stanice, bez obzira na broj koloseka;
33) put je svaki javni ili privatni put, ulica ili autoput, uključujući i uporedne pešačke i biciklističke staze;
34) putnik je svako lice koje putuje vozom izuzev voznog osoblja, uključujući i lice koje pokušava da uđe u voz ili da iz njega izađe dok je voz u pokretu;
35) putni prelaz u nivou je svako ukrštanje između železničke pruge i puta ili prolaza u nivou, priznato od strane upravljača infrastrukture i otvoreno za javne ili privatne korisnike; u putne prelaze u nivou ne spadaju prelazi između perona železničke stanice, kao ni prelazi iznad koloseka rezervisani samo za zaposlene;
36) putnički kilometar je merna jedinica koja predstavlja prevoz jednog putnika železnicom na dužini od jednog kilometra; uzima se u obzir samo razdaljina pređena na teritoriji Republike Srbije;
37) samoubistvo je čin namernog samopovređivanja koji dovodi do smrti;
38) sistem za zaštitu voza je sistem koji omogućava osiguranje poštovanja signala i ograničenja brzine;
39) sistem za zaštitu voza ugrađen na vozilu je sistem koji pomaže mašinovođi da poštuje pružnu signalizaciju i signalizaciju u upravljačnici i time osigurava zaštitu opasnih tačaka i poštovanje ograničenja brzine;
40) slomljena šina je svaka šina koja se izlomi na dva ili više dela ili šina od koje se odvoji deo metala i tako na voznoj površini prouzrokuje pukotinu veću od 50 mm po dužini, odnosno 10 mm po dubini;
41) slomljeni točak na železničkom vozilu u saobraćaju označava lom koji utiče na točak i stvara rizik od nesreće (iskliznuće ili sudar);
42) slomljena osovina na železničkom vozilu u saobraćaju označava lom koji utiče na osovinu i stvara rizik od nesreće (iskliznuće ili sudar);
43) sudar voza sa železničkim vozilom je udar dela jednog voza u prednji, zadnji ili bočni deo drugog voza, železničkog vozila ili manevarskog sastava;
44) sudar voza sa preprekom unutar slobodnog profila je udar dela voza u objekte koji su pričvršćeni za prugu ili se privremeno nalaze na njoj ili u njenoj blizini (osim na putnim prelazima u nivou, ako su tokom prelaska ispali iz vozila ili ih je izgubio korisnik), uključujući udar u kontaktnu mrežu;
45) teško povređeno lice je svako povređeno lice koje je hospitalizovano duže od 24 sata zbog posledica nesreće, isključujući pokušaj samoubistva;
46) tonski kilometar je merna jedinica koja predstavlja prevoz jedne tone robe na rastojanju od jednog kilometra pri čemu se uzima u obzir samo razdaljina pređena na teritoriji Republike Srbije;
47) troškovi materijalne štete nanesene železničkim vozilima ili infrastrukturi su troškovi nabavke novih železničkih vozila ili nove infrastrukture koja se ne može popraviti, sa istom funkcijom i tehničkim parametrima i troškovi vraćanja železničkih vozila ili infrastrukture koja se može popraviti u stanje pre nesreće; obe vrste troškova procenjuju železnički prevoznici i upravljači infrastrukture na osnovu iskustva; ovi troškovi obuhvataju i troškove vezane za iznajmljivanje železničkih vozila kao posledice neraspoloživosti oštećenih vozila;
48) troškovi štete nanesene životnoj sredini su troškovi koje snose železnički prevoznici i upravljači infrastrukture, a koji se procenjuju na osnovu njihovog iskustva, kako bi se oštećena oblast vratila u stanje pre nesreće na železnici.
II ZAJEDNIČKI POKAZATELJI BEZBEDNOSTI
Pokazatelji koji se odnose na nesreće
Pokazatelji koji se odnose na nesreće su:
1) ukupan i relativni broj (u odnosu na broj voznih kilometara) značajnih nesreća prikazan po sledećim vrstama nesreća:
(1) sudari vozova sa železničkim vozilima;
(2) sudari vozova sa preprekama unutar slobodnog profila;
(3) iskliznuća vozova;
(4) nesreće na putnim prelazima u nivou, uključujući i nesreće u kojima su učestvovali pešaci na putnim prelazima u nivou;
(5) nesreće u kojima su stradala lica, izazvane železničkim vozilima u pokretu, izuzimajući samoubistva i pokušaje samoubistva;
(6) požari u železničkim vozilima;
(7) ostale nesreće;
2) ukupan i relativni broj (u odnosu na broj voznih kilometara) teško povređenih i poginulih lica po vrstama nesreća, podeljenih u sledeće kategorije:
(1) putnici (takođe i u odnosu na ukupan broj putničkih kilometara i voznih kilometara u putničkom saobraćaju);
(2) zaposleni ili osoblje izvođača radova;
(3) korisnici putnih prelaza u nivou;
(4) lica kojima nije dozvoljen pristup železničkom području;
(5) ostala lica na peronima;
(6) ostala lica van perona.
Svaka značajna nesreća se prijavljuje po vrsti nesreće koja se prva dogodila, čak iako su posledice nesreće koja se kasnije dogodila ozbiljnije, npr. požar posle iskliznuća.
Pokazatelji koji se odnose na opasnu robu
Pokazatelji koji se odnose na opasnu robu su ukupan i relativni broj (u odnosu na broj voznih kilometara) nesreća vezanih za prevoz opasne robe podeljenih u sledeće kategorije:
1) nesreće u kojima učestvuje najmanje jedno železničko vozilo koje prevozi opasnu robu;
2) broj nesreća u kojima je došlo do oslobađanja opasne robe.
Pokazatelji koji se odnose na samoubistva
Pokazatelji koji se odnose na samoubistva su ukupan i relativni broj (u odnosu na vozne kilometre) samoubistava.
Pokazatelji koji se odnose na nezgode (događaje koji prethode nesrećama)
Pokazatelji koji se odnose na nezgode (događaje koji prethode nesrećama) su ukupan i relativni broj (u odnosu na broj voznih kilometara):
1) slomljenih šina;
2) izvijanja i drugih deformacija koloseka;
3) pogrešnih pokazivanja signalnih znakova;
4) prolazaka pored signala koji zabranjuje dalju vožnju uz prolazak opasne tačke;
5) prolazaka pored signala koji zabranjuje dalju vožnju bez prolaska opasne tačke;
6) slomljenih točkova na železničkim vozilima u saobraćaju;
7) slomljenih osovina na železničkim vozilima u saobraćaju.
Nedozvoljenom vožnjom pored signala koji zabranjuje dalju vožnju iz stava 1. tač. 4 i 5) ovog člana smatra se prolazak:
1) pružnog signala koji zabranjuje dalju vožnju ili nepoštovanje naredbe za zaustavljanje kada sistem za zaštitu voza nije u funkciji;
2) kraja odobrenja za bezbedno kretanje predviđenog sistemom za zaštitu voza;
3) tačke određene putem usmenog ili pismenog naređenja izdatog u skladu sa važećim propisima;
4) oznake za zaustavljanje (osim grudobrana) ili ručnih signala;
U nedozvoljene vožnje ne spadaju slučajevi kada vozilo bez vučne jedinice ili neposednuti voz odbegne pored signala koji zabranjuje vožnju, kao ni slučajevi u kojima, iz bilo kog razloga, signal nije bio na vreme postavljen da pokazuje zabranjenu vožnju kako bi omogućio mašinovođi da zaustavi voz pre signala.
Prikazuju se sve nezgode (događaji koji prethode nesrećama), kako oni koji za posledicu imaju nesreću, tako i oni koji je nemaju.
Nezgode koje za posledicu imaju značajnu nesreću prikazuju se i u okviru pokazatelja iz ovog člana.
Nezgode koje za posledicu nemaju značajnu nesreću prikazuju se samo u okviru pokazatelja iz ovog člana.
Pokazatelji za izračunavanje ekonomskih posledica nesreća
Pokazatelji za izračunavanje ekonomskih posledica nesreća su:
1) broj poginulih i teško povređenih lica pomnožen sa vrednošću prevencije žrtava;
2) troškovi štete nanesene životnoj sredini;
3) troškovi materijalne štete nanesene železničkim vozilima ili infrastrukturi;
4) troškovi kašnjenja izazvanih nesrećama.
Pokazatelji iz stava 1. ovog člana izražavaju se u dinarima i to ukupno i relativno (u odnosu na broj voznih kilometara).
Direkcija za železnice u svom godišnjem izveštaju prikazuje ekonomske posledice značajnih nesreća.
Pokazatelji koji se odnose na tehničku bezbednost infrastrukture i njeno sprovođenje
Pokazatelji koji se odnose na tehničku bezbednost infrastrukture su:
1) procenat pruga koje imaju sisteme za zaštitu voza u upotrebi i procenat voznih kilometara gde se koriste sistemi za zaštitu voza ugrađeni na vozilima koji obezbeđuju:
(1) automatsko upozorenje mašinovođi;
(2) automatsko upozorenje mašinovođi i automatsko zaustavljanje pri prolasku pored signala kojim se zabranjuje dalja vožnja;
(3) automatsko upozorenje, automatsko zaustavljanje i povremenu kontrolu brzine, čime se omogućava osiguranje opasnih tačaka, a kontrola brzine se vrši na mestima na kojima je potrebno ograničiti brzinu (npr. pri približavanju signalu);
(4) automatsko upozorenje, automatsko zaustavljanje i kontinualnu kontrolu brzine, čime se omogućava osiguranje opasnih tačaka i kontinualna kontrola ograničenja brzine na pruzi, stalnim pokazivanjem i sprovođenjem najveće dopuštene ciljne brzine na svim delovima pruge (sistem automatske zaštite voza);
2) broj putnih prelaza u nivou (ukupno, po pružnom kilometru i po kolosečnom kilometru) podeljenih u sledeće kategorije:
(1) pasivni putni prelazi;
(2) aktivni putni prelazi:
- ručni;
- automatski sa upozorenjem za korisnika;
- automatski sa zaštitom za korisnika;
- automatski sa zaštitom na strani koloseka.
Zaštita pomoću fizičkih sredstava ostvaruje se:
1) polubranicima ili branicima;
2) kapijama.
Upozorenja pomoću fiksne opreme instalirane na putnim prelazima daju se:
1) vizuelnim uređajima: svetlosni signali;
2) zvučnim uređajima: zvona, trube, sirene, itd.
Aktivni putni prelazi u nivou dele se na:
1) ručne - kod kojih zaštitu ili upozorenje korisnika ručno aktivira železnički radnik;
2) automatske sa upozorenjem za korisnika - kod kojih upozorenje korisnika aktivira dolazeći voz;
3) automatske sa zaštitom korisnika kod kojih zaštitu korisnika aktivira dolazeći voz i automatske kod kojih zaštitu korisnika i upozorenje korisnika aktivira dolazeći voz;
4) automatske sa zaštitom na strani koloseka - kod kojih signal ili drugi sistem zaštite voza dozvoljava vozu da nastavi samo ukoliko je putni prelaz zaštićen za korisnika i ukoliko nema prepreka na njemu.
III ZAJEDNIČKE METODE ZA IZRAČUNAVANJE EKONOMSKIH POSLEDICA NESREĆA U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU
Vrednost prevencije žrtava obuhvata:
1) vrednost spremnosti za plaćanje radi sprečavanja žrtava, koja se zasniva na prioritetima utvrđenim u Republici Srbiji;
2) procenjene direktne i indirektne troškove u Republici Srbiji:
(1) medicinske troškove i troškove rehabilitacije;
(2) sudske troškove, troškove uviđaja i troškove istraga nesreća, troškove hitne pomoći i troškove osiguranja;
(3) proizvodne gubitke tj. vrednosti dobara koja su mogla da budu proizvedena i vrednosti usluga koje su mogle da budu pružene da se nesreća nije dogodila.
Pri izračunavanju troškova žrtava, smrtni slučajevi i teške povrede razmatraju se odvojeno.
Vrednost prevencije žrtava u Republici Srbiji iznosi:
1) za smrtni slučaj 29.000.000,00 dinara;
2) za teške povrede 3.480.000,00 dinara;
3) za lakše povrede 290.000,00 dinara.
Vrednost prevencije žrtava iz stava 3. ovog člana se svake godine uvećava odnosno smanjuje za stepen rasta odnosno smanjenja bruto nacionalnog proizvoda.
Troškovi kašnjenja usled nesreće
Troškovi kašnjenja usled nesreće predstavljaju novčanu vrednost kašnjenja koju snose korisnici železničkog prevoza (putnici i komitenti u prevozu robe).
Troškovi kašnjenja usled nesreće izračunavaju se po sledećem modelu:
1) Vrednost vremena za putnike u vozu (po satu):
VTp = [VT poslovnih putnika] * [prosečni procenat takvih putnika godišnje] + [VT putnika koji ne putuju poslom] * [prosečni procenat takvih putnika godišnje],
gde:
- VTp je izraženo u dinarima po putniku po satu;
- poslovni putnik je putnik koji putuje u vezi sa svojom profesionalnom delatnošću, isključujući putovanje do i od mesta rada;
- VT je novčana vrednost uštede vremena putovanja;
- VT za putovanje poslovnog putnika iznosi 700,00 dinara po satu;
- VT za putovanje putnika koji ne putuje u vezi sa svojom profesionalnom delatnošću iznosi 250,00 dinara po satu;
2) Vrednost vremena za teretni voz (po satu):
VTt = [VT teretnih vozova] * [(tonski kilometar)/(vozni kilometar)],
gde:
- VTt je izraženo u dinarima po toni robe i po satu;
- VT je novčana vrednost uštede vremena prevoza;
- (tonski kilometar)/(vozni kilometar) je prosečni broj tona tereta prevezenog vozom u jednoj godini;
- VT za prevoz 1 tone robe iznosi 35,00 dinara po satu;
3) Cm = cena jednog minuta kašnjenja voza:
- za voz za prevoz putnika:
Cmp = K1 * (VTp/60) * [(putnički kilometar)/(vozni kilometar)]
(putnički kilometar)/(vozni kilometar)=prosečan broj putnika po vozu godišnje;
- za teretni voz:
Cmt = K2 * (VTt /60)
Faktori K1 i K2 se nalaze između vrednosti vremena putovanja i vrednosti kašnjenja. Faktor K1 iznosi 2,5 a faktor K2 iznosi 2,15;
4) Troškovi kašnjenja nastalog usled nesreće iznose:
Cmp * (minuti kašnjenja vozova za prevoz putnika) + Cmt * (minuti kašnjenja teretnih vozova).
Troškovi kašnjenja izračunavaju se za značajne nesreće i to:
1) troškovi stvarnih kašnjenja na železničkim prugama na kojima se dogodila nesreća, mereno u uputnim stanicama;
2) troškovi stvarnih kašnjenja ili, ukoliko to nije moguće, procenjenih kašnjenja na drugim železničkim prugama izazvanih nesrećama na prugama iz tačke 1) ovog stava.
Vrednosti VT date u ovom članu svake godine se uvećavaju odnosno smanjuju za stepen rasta odnosno smanjenja bruto nacionalnog proizvoda.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".