ZAKLJUČAKO UTVRĐIVANJU NACIONALNOG AKCIONOG PLANA ZAPOŠLJAVANJA ZA 2017. GODINU("Sl. glasnik RS", br. 92/2016) |
1. Utvrđuje se Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2017. godinu, koji je sastavni deo ovog zaključka.
2. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI AKCIONI PLAN
ZAPOŠLJAVANJA ZA 2017. GODINU
UVOD
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 38/15), Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, predstavlja osnovni instrument sprovođenja aktivne politike zapošljavanja na godišnjem nivou.
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2017. godinu (u daljem tekstu: NAPZ), u čijoj su izradi učestvovali socijalni partneri, relevantna ministarstva, institucije i ostale interesne strane, predstavlja objedinjeni pregled ciljeva i prioriteta politike zapošljavanja koje je potrebno ostvariti kroz programe i mere aktivne politike zapošljavanja u toku 2017. godine, kako bi se doprinelo punoj implementaciji strateškog cilja politike zapošljavanja do 2020. godine, postavljenog Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/11) i obezbedila usklađenost sa sektorskim politikama i tekućim reformskim procesima od značaja i uticaja na oblast politike zapošljavanja.
Pozitivni trendovi oporavka privredne aktivnosti, započeti tokom 2015. godine, intenzivirani su u prvom kvartalu 2016. godine, kroz nastavak smanjivanja unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i rast privrede na zdravim osnovama. Sprovedene reforme u oblasti građevinarstva i radnog zakonodavstva, uz snažno fiskalno prilagođavanje, povoljno su uticale na investicioni ambijent. Nastavljeno je i sa oporavkom komponenti domaće tražnje (potrošnje domaćinstava i investicija), na šta ukazuju indikatori investicione aktivnosti (proizvodnja opreme, izdate građevinske dozvole, rast novoodobrenih kredita privredi, javni infrastrukturni radovi itd.).
Zahvaljujući preduzetim merama ekonomske politike, korigovane su projekcije BDP-a za 2016. godinu (ubrzanje rasta BDP-a na 2,5%, što je za 0,7 procentnih poena više u odnosu na projekciju iz novembra 2015. godine).
U martu 2016. godine ukupna industrija ostvarila je međugodišnji rast od 8,8%. Najveći doprinos rastu dala je prerađivačka industrija sa stopom od 5,9% koja je vođena rastom prehrambene, duvanske, industrije gume i plastike. Takođe, nastavljen je trend rasta proizvodnje električne energije i rudarstva (po 16,6% respektivno). U prvom kvartalu 2016. godine zabeležen je i rast ukupne industrije od 10,5%.
Prosečna neto zarada u martu 2016. godine na međugodišnjem nivou povećana je za 6,4% nominalno, što je najviši rast još od decembra 2013. godine. Realna stopa rasta prosečne zarade deflacionirana je indeksom potrošačkih cena, tako da je u martu 2016. godine, prosečna neto zarada povećana realno za 5,8% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Realni i nominalni pad zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, uticao je na smanjivanje razlike u prosečnoj zaradi javnog sektora i van njega sa oko 9% u martu 2015. godine na oko 6% u istom mesecu 2016. godine.
Spoljnotrgovinska robna razmena u martu 2016. godine značajno je poboljšana. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije tokom prvog kvartala iznosila je oko 7,1 mlrd. evra, što predstavlja međugodišnji rast od oko 411,6 mil. evra (6,2%). Međugodišnji rast izvoza od 8,3% najvećim delom je opredeljen rastom izvoza električne opreme, hemikalija, hemijskih i duvanskih proizvoda (rast od 47,7%, 37,2% i 128,7%, respektivno). Drumska vozila su i dalje najznačajniji izvozni proizvod sa učešćem u ukupnom izvozu robe od 12,9%.
Platnobilansna pozicija zemlje je značajno poboljšana. Deficit tekućeg računa u prvom kvartalu 2016. godine je prepolovljen i iznosio je 3,4% BDPa (249,4 mil. evra). U strukturi izvoza i uvoza usluga dominiraju usluge transporta, turističke, IT i ostale poslovne usluge. Procenjuje se dalje smanjenje deficita tekućeg bilansa, uz punu pokrivenost stranim direktnim investicijama.
U istom periodu, deficit budžeta Republike Srbije iznosio je 13,1 mlrd. dinara. Deficit budžeta, prema široj definiciji, koja u rashode uključuje i projektne zajmove koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike Srbije, iznosio je 22,6 mlrd. dinara. Kapitalni rashodi finansirani iz projektnih zajmova veći su u periodu januar-april 2016. godine za 6,1 mlrd. dinara u odnosu na isti period prethodne godine.
Međugodišnja inflacija je u aprilu 2016. godine iznosila 0,4% i kreće se i dalje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4±1,5%). Narodna banka Srbije (NBS) u maju je donela odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 4,25%.
2. Okvir makroekonomske politike i strukturnih reformi 1
Vlada je u prethodnom periodu inicirala i usvojila mere za uspostavljanje stabilnosti javnih finansija i celokupnog makroekonomskog ambijenta. Kredibilan program fiskalne konsolidacije potvrđen je sklapanjem Aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, početkom 2015. godine. Napravljen je snažan zaokret u vođenju fiskalne politike sa rezultatima većim od očekivanih, već u prvoj godini primene programa.
Doslednom primenom mera fiskalne konsolidacije uz ambiciozan program strukturnih reformi uspostavljena je makroekonomska stabilnost. Privredna aktivnost se nalazi na putanji ubrzanog oporavka, a fiskalni deficit je značajno smanjen. Bolja fiskalna pozicija zemlje smanjila je potrebe za zaduživanjem i troškove servisiranja obaveza. Istovremeno, unapređenjem poslovnog i investicionog ambijenta omogućeno je stvaranje osnove za oživljavanje investicione aktivnosti.
Osnovni ciljevi ekonomske i fiskalne politike 2 Vlade u narednom trogodišnjem periodu su:
1) održavanje makroekonomske stabilnosti,
2) zaustavljanje daljeg rasta duga i uspostavljanje trenda njegovog smanjenja,
3) nastavak primene strukturnih reformi, posebno u domenu javnih preduzeća i
4) podizanje efikasnosti javnog sektora.
I u narednom srednjoročnom periodu nastaviće se sa odgovornom ekonomskom politikom koja je usmerena na kreiranje stabilnog i predvidivog poslovnog ambijenta. Smanjivanjem neracionalne potrošnje, birokratije i nepotrebnih troškova države obezbediće se dalji rast investicione aktivnosti kako bi se podstakao privredni rast i zapošljavanje, uz očuvanje nivoa socijalne zaštite. U tome ključnu ulogu imaju fiskalna politika i nastavak sveobuhvatne reforme privrednog sistema.
Posebna pažnja posvetiće se daljem unapređenju poslovnog ambijenta stimulativnog za razvoj privatnog sektora. Ubrzaće se preostale ekonomske reforme kako bi se poslovno okruženje poboljšalo, posebno osnaživanjem vladavine prava i otklanjanjem identifikovanih strukturnih prepreka rastu privrede.
_________
1 Fiskalna strategija za 2016. godinu sa projekcijama za 2017. i 2018. godinu
2 Program ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine
Dobri rezultati postignuti u 2015. godini omogućili su blago relaksiranje fiskalne politike, a da istovremeno nije dovedeno u pitanje ostvarenje cilja koji se odnosi na usporavanje trenda rasta javnog duga i njegovo postepeno smanjivanje od 2017. godine. Prioriteti fiskalne politike biće dalje jačanje poreske discipline, povećanje efikasnosti naplate poreza i borba protiv sive ekonomije. Cilj je uspostavljanje stimulativne poreske politike koja podstiče privredu i zapošljavanje, ali i nulte tolerancije za nepoštovanje zakona i kriminala i korupcije kroz reformisane institucije sistema. Na ovaj način će se istovremeno obezbediti unapređenje opštih uslova privređivanja, ravnopravnog poslovanja i smanjivanje ukupnog fiskalnog deficita.
II STANJE I TOKOVI NA TRŽIŠTU RADA
Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iz Ankete o radnoj snazi (ARS), prate se kretanja i vrši procena ukupne radne snage u Republici Srbiji. Na osnovu rezultata sprovedenih polugodišnjih i kvartalnih anketa, RZS svake godine objavljuje godišnju ARS sa prosečnim podacima za prethodnu godinu. Takođe, u toku maja 2016. godine, RZS je izvršio reviziju podataka za 2014. i 2015. godinu. Poslednji raspoloživi podaci su za I kvartal 2016. godine.
Na osnovu podataka iz ARS, može se zaključiti da je došlo do poboljšanja indikatora tržišta rada.
Tabela 1. Trendovi na tržištu rada, za stanovništvo starosti 15-64
Godina |
Stanovništvo radnog uzrasta 15-64 |
|||
Ukupno |
Aktivno |
Zaposleno |
Nezaposleno |
|
2014. |
4.823.399 |
3.053.076 |
2.445.710 |
607.365 |
2015. |
4.752.842 |
3.021.659 |
2.470.754 |
550.905 |
I kvartal 2016. |
4.701.370 |
3.049.689 |
2.448.364 |
601.325 |
Izvor: ARS, RZS
Ukupan broj zaposlenih lica radnog uzrasta (15-64) u 2015. godini iznosio je oko 2.470.754 lica, što je, u odnosu na 2014. godinu, povećanje za oko 25.000 lica. U I kvartalu 2016. godine zabeležen je pad broja zaposlenih za oko 22.000 lica, ali treba imati u vidu da je istovremeno smanjen broj stanovništva radnog uzrasta, uz povećanje aktivnog stanovništva.
Ukupan broj nezaposlenih lica radnog uzrasta (15-64) u 2015. godini iznosio je 550.905, što je za oko 56.500 lica manje u odnosu na 2014. godinu, dok je u I kvartalu 2016. godine zabeležen porast broja nezaposlenih za oko 51.000 lica.
Grafikon 1. Trendovi na tržištu rada za stanovništvo starosti 15-64
Izvor: ARS, RZS
Stopa aktivnosti lica radnog uzrasta (15-64) u 2015. godini iznosila je 63,6% i povećana je u odnosu na 2014. godinu za 0,3 procentna poena. U I kvartalu 2016. godine ova stopa iznosi 64,9%.
Stopa zaposlenosti lica radnog uzrasta (15-64) u 2015. godini od 52,0% je, u odnosu na 2014. godinu, povećana za 1,3 procentnih poena, dok u I kvartalu 2016. godine iznosi 52,1%.
Stopa nezaposlenosti lica radnog uzrasta (15-64) je u 2015. godini iznosila 18,2% što je za 1,7 procentnih poena manje u odnosu na 2014. godinu, dok je u I kvartalu 2016. godine povećana za 1,5 procentnih poena i iznosi 19,7%.
2. Regionalni aspekt indikatora tržišta rada
Poređenjem podataka za 2014. i 2015. godinu, stopa nezaposlenosti stanovništva radnog uzrasta beleži pad u Regionu Vojvodine za 3,4 procentnih poena, u Regionu Južne i Istočne Srbije za 3,6 procentnih poena, u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije za 1,4 procentnih poena. U Beogradskom regionu stopa nezaposlenosti je porasla za 1,5 procentnih poena. U 2015. godini nižu stopu nezaposlenosti od opšte stope imali su Region Vojvodine (16,9%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (17,8%).
U I kvartalu 2016. godine najvišu stopu nezaposlenosti ima Region Južne i Istočne Srbije i iznosi 21,4%.
Tabela 2. Kretanje osnovnih indikatora tržišta rada po regionima
Starosna kategorija 15-64 |
Beogradski region |
Region Vojvodine |
Region Šumadije i Zapadne Srbije |
Region Južne i Istočne Srbije |
Region KiM |
2014. godina |
|||||
Stopa aktivnosti |
63,9% |
63,3% |
64,3% |
61,2% |
... |
Stopa zaposlenosti |
52,8% |
50,5% |
52,0% |
47,0% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
17,4% |
20,3% |
19,2% |
23,3% |
... |
2015. godina |
|||||
Stopa aktivnosti |
65,4% |
62,3% |
64,5% |
61,9% |
... |
Stopa zaposlenosti |
53,0% |
51,7% |
53,0% |
49,7% |
... |
Stopa nezaposlenosti |
18,9% |
16,9% |
17,8% |
19,7% |
... |
Stopa neaktivnosti |
34,6% |
37,7% |
35,5% |
38,1% |
... |
I kvartal 2016. godine |
|||||
Stopa aktivnosti |
67,6% |
63,7% |
64,7% |
63,5% |
|
Stopa zaposlenosti |
53,6% |
51,2% |
53,2% |
50,0% |
|
Stopa nezaposlenosti |
20,7% |
19,5% |
17,8% |
21,4% |
|
Stopa neaktivnosti |
32,4% |
36,3% |
35,3% |
36,5% |
|
Izvor: ARS, RZS
Stopa zaposlenosti u 2015. godini porasla je u svim regionima i to najviše u Regionu Južne i Istočne Srbije za 2,7 procentnih poena, sa 47% (u 2014. godini) na 49,7%. U I kvartalu 2016. godine najniža stopa zaposlenosti zabeležena je u Regionu Južne i Istočne Srbije i iznosi 50,0%.
U 2015. godini višu stopu aktivnosti od opšte stope imali su Beogradski region (65,4%) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (64,5%), odnosno u I kvartalu 2016. godine Beogradski region.
3. Položaj žena na tržištu rada
Nezaposlenost žena u Republici Srbiji izraženija je od nezaposlenosti muškaraca. Razlike u stopama aktivnosti i zaposlenosti kod žena i muškaraca i dalje su prisutne.
Tabela 3. Osnovni indikatori tržišta rada prema polu, za stanovništvo radnog uzrasta
Starosna kategorija 15-64 |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Žene |
|||
Stopa aktivnosti % |
55,3 |
55,6 |
57,3 |
Stopa zaposlenosti % |
43,7 |
44,9 |
45,7 |
Stopa nezaposlenosti % |
21,0 |
19,3 |
20,2 |
Muškarci |
|||
Stopa aktivnosti % |
71,3 |
71,6 |
72,5 |
Stopa zaposlenosti % |
57,7 |
59,1 |
58,4 |
Stopa nezaposlenosti % |
19,1 |
17,4 |
19,3 |
Izvor: ARS, RZS
U 2015. godini stopa aktivnosti žena neznatno je povećana u odnosu na 2014. godinu (za 0,3 procentnih poena). U I kvartalu 2016. godine ova stopa iznosi 57,3%.
Stopa zaposlenosti žena od 44,9% je i dalje značajno niža od stope zaposlenosti muškaraca (59,1%), odnosno razlika u stopama zaposlenosti između muškaraca i žena starosti 15-64 u 2015. godini iznosila je 14,2 procentnih poena.
U periodu 2014-2015. godine zabeležen je rast stope zaposlenosti žena za 1,2 procentnih poena (sa 43,7% na 44,9%). U I kvartalu 2016. godine stopa zaposlenosti žena iznosi 45,7%.
Stopa nezaposlenosti žena je u 2015. godini iznosila 19,3%, a muškaraca 17,4%, što predstavlja razliku od 1,9 procentnih poena.
U periodu 2014-2015. godine došlo je do pada stope nezaposlenosti žena za 1,7 procentnih poena (sa 21,0% na 19,3%). U I kvartalu 2016. godine stopa nezaposlenosti žena iznosi 20,2%.
Upoređivanjem razlika u indikatorima za žene i muškarce za 2014. i 2015. godinu može se zaključiti da nije došlo do bitnijih promena.
4. Starosna struktura nezaposlenih lica
Posmatrano prema godinama starosti, u 2015. godini, polovina nezaposlenih, tj. 280.063 lica (50,8%) pripadalo je dvema najmlađim starosnim grupama (15-24 i 25-34).
Tabela 4. Starosna struktura nezaposlenih lica, stanovništvo radnog uzrasta
Starosna kategorija |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
15-24 |
108.806 |
98.343 |
98.306 |
25-34 |
198.383 |
181.720 |
188.457 |
35-44 |
134.561 |
123.431 |
147.330 |
45-54 |
108.073 |
94.660 |
106.194 |
55-64 |
57.542 |
52.752 |
61.039 |
Ukupno 15-64 |
607.365 |
550.906 |
601.325 |
Izvor: ARS, RZS
5. Položaj mladih (15-24) na tržištu rada
Položaj mladih na tržištu rada i dalje je nepovoljniji u odnosu na druge starosne kategorije.
Stopa aktivnosti mladih je veoma niska i u 2015. godini iznosila je 29,2%, što u odnosu na 2014. godinu (28,5%) predstavlja povećanje od 0,7 procentnih poena. U I kvartalu 2016. godine ova stopa iznosi 29,1%.
Stopa zaposlenosti mladih je veoma niska i u 2015. godini iznosila je 16,6%, što u poređenju sa 2014. godinom (14,9%) predstavlja povećanje za 1,7 procentnih poena. U I kvartalu 2016. godine iznosi 16,2%.
Tabela 5. Osnovni indikatori tržišta rada mladih 15-24
Starosna kategorija 15-24 |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Stopa aktivnosti % |
28,5 |
29,2 |
29,1 |
Stopa zaposlenosti % |
14,9 |
16,6 |
16,2 |
Stopa nezaposlenosti % |
47,5 |
43,2 |
44,2 |
Stopa neaktivnosti % |
71,5 |
70,8 |
70,9 |
Izvor: ARS, RZS
Stopa nezaposlenosti mladih u 2015. godini iznosila je 43,2%, što je znatno iznad opšte stope nezaposlenosti (18,2% za stanovništvo radnog uzrasta 15-64), ali je, u odnosu na 2014. godinu, smanjena za 4,3 procentnih poena. U I kvartalu 2016. godine stopa nezaposlenosti mladih iznosi 44,2%.
U 2015. godini od 779.963 mladih, 552.117 su neaktivni, 98.343 su nezaposleni, dok su 129.502 zaposleni. Udeo nezaposlenih mladih u ukupnom broju mladih je oko 12,6%, dok je odnos stope nezaposlenosti mladih i stope nezaposlenosti stanovništva radnog uzrasta 2,4:1.
Tabela 6. Osnovni indikatori tržišta rada mladih 15-30
Starosna kategorija 15-30 |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Stopa aktivnosti % |
48,4 |
48,5 |
49,4 |
Stopa zaposlenosti % |
31,2 |
32,4 |
32,5 |
Stopa nezaposlenosti % |
35,6 |
33,3 |
34,2 |
Stopa neaktivnosti % |
51,6 |
51,5 |
50,6 |
Izvor: RZS
Indikatori tržišta rada za starosnu kategoriju 15-30 godina, su značajno povoljniji, u odnosu na starosnu kategoriju 15-24, posebno kada je stopa zaposlenosti u pitanju u 2015. godini (32,4% za starosnu kategoriju 15-30, u odnosu na 16,6% za starosnu kategoriju 15-24).
Tabela 7. NEET stopa mladih na tržištu rada
Starosna kategorija 15-24 |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Ukupno mladih |
804.388 |
779.963 |
763.794 |
Mladi koji nisu zaposleni i nisu na obrazovanju i obuci |
164.448 |
155.461 |
144.852 |
NEET stopa - učešće |
20,4% |
19,9% |
19,0% |
Izvor: ARS, RZS
Prema revidiranim podacima za 2015. godinu 155.461 mladih nisu zaposleni i nisu na obrazovanju i obuci. NEET stopa (učešće mladih koji nisu zaposleni i nisu u obrazovanju i obuci u ukupnom broju mladih) iznosila je 19,9%, što je za 0,5 procentnih poena manje nego u 2014. godini. U I kvartalu 2016. godine ova stopa iznosi 19,0%.
6. Položaj starijih (55-64) na tržištu rada
Stopa nezaposlenosti starijih iznosila je 11,5% u 2015. godini, što je za 0,9 procentnih poena manje u odnosu na 2014. godinu (12,4%).
Stopa zaposlenosti ove starosne grupe povećana je za 0,6 procentnih poena, sa 36,7% u 2014. godini na 37,3% u 2015. godini.
Stopa aktivnosti iznosila je 42,1% u 2015. godini, što predstavlja neznatno povećanje u periodu 2014-2015. godine.
Tabela 8. Osnovni indikatori tržišta rada starijih 55-64 godina
Starosna kategorija 55-64 |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Stopa aktivnosti % |
41,9 |
42,1 |
44,8 |
Stopa zaposlenosti % |
36,7 |
37,3 |
39,2 |
Stopa nezaposlenosti % |
12,4 |
11,5 |
12,7 |
Stopa neaktivnosti % |
58,1 |
57,9 |
55,2 |
Izvor: Izračunato na osnovu podataka iz ARS, RZS
Stopa dugoročne nezaposlenosti predstavlja procenat nezaposlenih godinu dana i duže u ukupnom broju aktivnih stanovnika uzrasta (15+).
U 2015. godini došlo je do smanjenja stope dugoročne nezaposlenosti u odnosu na 2014. godinu, sa 12,8% na 11,3%. U I kvartalu 2016. godine stopa dugoročne nezaposlenosti iznosi 12,2%.
Tabela 9. Dugoročno nezaposleni, stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Ukupan broj nezaposlenih 15+ |
608.178 |
551.911 |
602.157 |
Učešće - udeo dugoročno nezaposlenih |
66,9% |
64,0% |
64,3% |
Stope dugoročne nezaposlenosti |
12,8% |
11,3% |
12,2% |
Izvor: ARS, RZS
Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja udeo lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. U 2015. godini stopa neformalne zaposlenosti je 20,4%, što je smanjenje za 0,8 procentnih poena u odnosu na 2014. godinu kada je iznosila 21,2%.
Tabela 10. Stopa neformalne zaposlenosti, stanovništvo starosti 15 i više godina
Starosna kategorija 15+ |
2014. godina |
2015. godina |
I kvartal 2016. godine |
Stopa neformalne zaposlenosti - učešće % |
21,2 |
20,4 |
20,3 |
Muškarci |
20,4 |
19,6 |
19,0 |
Žene |
22,3 |
21,3 |
22,0 |
Izvor: ARS, RZS
Stopa neformalne zaposlenosti (stanovništva 15+) u I kvartalu 2016. godine iznosi 20,3%, dok stopa neformalne zaposlenosti bez poljoprivrede iznosi 8,5%.
Na kraju 2015. godine na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalazilo se 724.096 lica što je za 17.810 lica manje u odnosu na broj lica na evidenciji na kraju 2014. godine.
U strukturi nezaposlenih na evidenciji NSZ prema stepenu stručne spreme, najveći broj lica je sa IV stepenom stručne spreme, a zatim slede lica sa I stepenom stručne spreme i III stepenom stručne spreme.
Tabela 11. Nezaposlena lica na evidenciji NSZ
Godina |
Ukupan broj |
Ukupan broj |
Broj |
Broj |
2014. |
741.906 |
379.066 |
196.260 |
193.052 |
2015. |
724.096 |
371.973 |
183.602 |
198.441 |
maj 2016. |
720.718 |
369.945 |
175.764 |
203.681 |
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
Kategoriji dugoročno nezaposlenih pripadalo je čak 507.074 lica. Značajan je i broj lica bez škole ili sa nepotpunom osnovnom školom 52.697.
Na kraju decembra meseca 2015. godine, od ukupnog broja lica na evidenciji, duže od 12 meseci (dugoročno nezaposleni) posao je tražilo 66,92% ili 484.566 lica, dok je prosečna dužina trajanja nezaposlenosti lica na evidenciji iznosila tri godine i 11 meseci.
Na kraju meseca maja 2016. godine, u kategoriji dugoročno nezaposlenih nalazilo se 539.126 lica, što čini 74,8% od ukupnog broja nezaposlenih lica na evidenciji NSZ.
Grafikon 2. Pregled nezaposlenih lica na evidenciji NSZ prema dužini traženja posla
Izvor: NSZ, Statistički bilten za maj 2016. godine
III PRIORITETI POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Imajući u vidu stanje i kretanja na tržištu rada, kao i karakteristike registrovane nezaposlenosti Programom ekonomskih reformi za period od 2016. do 2018. godine (ERP)3, koji je ključni dokument za planiranje i praćenje ekonomskih procesa, u okviru Oblasti Zaposlenost i tržište rada, utvrđena je Prioritetna strukturna reforma 14. - Unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnim fokusom na mlade, viškove i dugoročno nezaposlene. Navedena reforma usmerena je ka unapređenju metoda i tehnika savetodavnog rada sa nezaposlenim licima, koji je od ključnog značaja za procenu zapošljivosti svakog pojedinačnog lica, u skladu sa njegovim karakteristikama (stepen obrazovanja, radno iskustvo, dodatna znanja i veštine, pol i dr.), kao i karakteristikama tržišta rada, radi uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja koje će najviše doprineti njegovoj konkurentnijoj integraciji ili reintegraciji na tržište rada.
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP)4 predstavlja strateški dokument i glavni mehanizam za dijalog o prioritetima Republike Srbije u oblasti zapošljavanja i socijalne politike, u predpristupnom procesu.
________
3 Usvojen 3. marta 2016. godine
4 Usvojen 31. maja 2016. godine
Na osnovu identifikovanih izazova na tržištu rada, utvrđeni su sledeći ciljevi politike zapošljavanja:
1) Sprečavanja velikog rasta nezaposlenosti;
2) Smanjenje opšte stope neaktivnosti i povećanje stope zaposlenosti:
- Jačanje uloge politike zapošljavanja;
- Povećanje pristupa tržištu rada za Rome;
3) Smanjenje dualnosti na tržištu rada;
4) Unapređenje položaja mladih na tržištu rada.
Na osnovu procene uspešnosti Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, u toku prvih pet godina sprovođenja, rezultata realizovanih aktivnosti, projektovanih makro-ekonomskih kretanja i trendova na tržištu rada i u konsultacijama sa socijalnim partnerima i relevantnim institucijama, razvoj politike zapošljavanja do 2020. godine treba da bude usmeren ka:
1. Podršci kreiranju novih radnih mesta,
2. Podizanju zapošljivosti,
3. Podršci strukturnom prilagođavanju.
Istovremeno, potrebno je kontinuirano sprovoditi aktivnosti sa ciljem daljeg razvoja i jačanja socijalnog dijaloga i sektorske saradnje, decentralizacije politike zapošljavanja, podizanja zapošljivosti i zapošljavanja mladih, pružanja podrške viškovima zaposlenih u procesu reintegracije na tržište rada i povećanja participacije žena na tržištu rada.
Podrška u ovom procesu pružena je od strane Međunarodne organizacije rada (MOR), Svetske banke i Evropske komisije.
U narednom periodu posebna pažnja biće usmerena na Odluku Saveta EU od 5. oktobra 2015. godine o smernicama za politike zapošljavanje država članica za 2015. godinu, koje su deo integrisanih smernica Evropa 2020 a odnose se na:
1) Podsticanje potražnje za radnom snagom, odnosno stvaranje kvalitetnih radnih mesta, jačanje preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, uz poboljšanje sveukupnog ekonomskog ambijenta, kako bi se ublažile prepreke na tržištu rada i podstaklo uključivanje kategorija teže zapošljivih lica;
2) Unapređenje ponude radne snage, veština i kompetencija i usaglašavanje ishoda obrazovanja sa potrebama tržišta rada i delotvornog prelaska iz sveta obrazovanja u svet rada. Posebnu pažnju potrebno je usmeriti ka licima iz NEET kategorije sa ciljem njihove aktivacije i participacije na tržištu rada;
3) Poboljšanje funkcionisanja tržišta rada, uz jačanje socijalnog dijaloga i borbe protiv neprijavljenog rada;
4) Promovisanje socijalne uključenosti, suzbijanju siromaštva i ostvarivanju jednakih mogućnosti za sve na tržištu rada.
Takođe, imajući u vidu Preporuku Saveta EU od 15. februara 2016. godine o integrisanju dugoročno nezaposlenih lica na tržište rada, kao i činjenicu da dugoročna nezaposlenost predstavlja jednu od ključnih prepreka radno-socijalnoj integraciji nezaposlenih lica i utiče na zastarevanje znanja, veština i kompetencija, potrebno je ciljane mere podrške pružiti nezaposlenim licima koja posao traže duže od 12 meseci, uz intenziviranje podrške ka licima koja posao traže duže od 18 meseci.
Uvažavajući smernice i preporuke evropske politike zapošljavanja, pokazatelje stanja i kretanja na tržištu rada Republike Srbije, tekuće reformske procese i dokumente, kao i rezultate prethodno sprovedenih aktivnosti i nalaze procena, utvrđeni su prioriteti politike zapošljavanja u 2017. godini:
1) Poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija tržišta rada;
2) Podsticanje zapošljavanja i uključivanja teže zapošljivih lica na tržište rada i podrška regionalnoj i lokalnoj politici zapošljavanja;
3) Unapređenje kvaliteta radne snage i ulaganje u ljudski kapital.
IV PROGRAMI I MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđeni ovim akcionim planom, koje će tokom 2017. godini sprovoditi NSZ, realizuju se u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i pravilima o kontroli državne pomoći. Selekcija lica sa evidencije NSZ za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja vrši se u skladu sa Uputstvom o uslovima za uključivanje nezaposlenog u mere aktivne politike zapošljavanja ("Službeni glasnik RS", broj 97/09).
Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji će se u cilju podsticanja zapošljavanja u 2017. godini realizovati su:
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada kroz pružanje usluga poslodavcima i tražiocima zaposlenja - podrška licima u procesu aktivnog traženja posla u skladu sa dogovorenim individualnim planom zapošljavanja (savetovanje usmereno na izbor odgovarajućih poslova, razvijanje veština aktivnog traženja posla putem obuka za aktivno traženje posla, kluba za traženje posla); uspostavljanje kontakta sa poslodavcima i zadovoljavanje iskazanih potreba, selekcija i upućivanje lica koje traži zaposlenje poslodavcu radi izbora za zasnivanje radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja, organizovanje sajmova zapošljavanja i dr.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Informisanje i savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere; psihološka procena za potrebe zapošljavanja, uključivanja u programe dodatnog obrazovanja i obuka i programe preduzetništva; trening samoefikasnosti; radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, radionica za psihološku podršku planiranju karijere (za potencijalne viškove zaposlenih), organizovanje sajmova profesionalne orijentacije, učešće na drugim manifestacijama koje se tiču planiranja karijere i dr.
3. Subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih
Poslodavci koji pripadaju privatnom sektoru, prvenstveno mala i srednja preduzeća, mogu za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih ostvariti subvenciju za zapošljavanje na novootvorenim radnim mestima. Subvencija se isplaćuje poslodavcu u jednokratnom iznosu, ali je krajnji korisnik subvencije nezaposleno lice koje se zapošljava kroz ovu meru.
Nezaposlena lica iz kategorije teže zapošljivih, na koje se ova subvencija primenjuje su:
1) mladi do 30 godina starosti - bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama ili mladi koji posao traže duže od 12 meseci;
2) stariji od 50 godina;
3) viškovi zaposlenih;
4) Romi;
5) osobe sa invaliditetom;
6) radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
7) mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca;
8) mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja;
9) žrtve trgovine ljudima;
10) žrtve porodičnog nasilja.
Visina subvencije za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih u 2017. godini, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalne samouprave utvrđenim u skladu sa posebnim propisom Vlade iznosi:
1) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 250.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 200.000,00 dinara po korisniku;
3) za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 150.000,00 dinara po korisniku.
Navedeni iznosi subvencije se za osobe sa invaliditetom, radno sposobne korisnike novčane socijalne pomoći, mlade do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca i mlade do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja uvećavaju za 20% tako da iznose:
1) za četvrtu grupu (stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka) i za devastirana područja (stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka) - 300.000,00 dinara po korisniku;
2) za treću grupu (u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka) - 240.000,00 dinara po korisniku;
3) za drugu grupu (u rasponu od 80% do 100% republičkog proseka) i ostale jedinice lokalne samouprave - 180.000,00 dinara po korisniku.
Podrška samozapošljavanju podrazumeva pružanje stručne pomoći, obuku iz oblasti preduzetništva i subvenciju za samozapošljavanje. Sredstva za samozapošljavanje u 2017. godini odobravaju se u vidu subvencije, u jednokratnom iznosu od 180.000,00 dinara po korisniku.
Prioritet kod odobravanja subvencije za samozapošljavanje imaju:
1) mladi do 30 godina starosti, a posebno mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca i mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja;
2) viškovi zaposlenih;
3) Romi;
4) osobe sa invaliditetom;
5) žene;
6) žrtve trgovine ljudima;
7) žrtve porodičnog nasilja.
U slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 220.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
U slučaju samozapošljavanja viškova zaposlenih subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku, radi osnivanja radnje, zadruge, ili drugog oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
U slučaju da se dva i više lica iz kategorije viškova zaposlenih udruže radi osnivanja privrednog subjekta u skladu sa zakonom, ukoliko osnivači zasnivaju u njemu radni odnos subvencija se odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000,00 dinara po korisniku, a a ukoliko se u roku od tri meseca dostave dokazi kumulativno o utrošku odobrene subvencije i 20% iznosa sredstava dodeljenih po osnovu otpremnine, korisniku se može odobriti dodatnih 40.000,00 dinara u skladu sa raspoloživim finansijskim sredstvima za ovu namenu za 2017. godinu.
Korisniku novčane naknade za slučaj nezaposlenosti može se isplatiti novčana naknada bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.
Stručnu pomoć u cilju podsticanja samozapošljavanja nezaposleni ostvaruje kroz informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima NSZ i regionalnim razvojnim agencijama, kroz obuke iz preduzetništva, uz podršku preduzetnicima u prvoj godini poslovanja koji se realizuje kroz mentoring program i specijalističke obuke.
5. Dodatno obrazovanje i obuka
Programi dodatnog obrazovanja i obuke realizuju se prema Godišnjem programu dodatnog obrazovanja i obuke koji je utvrđen ovim akcionim planom, sa ciljem zapošljavanja, odnosno sticanja dodatnih znanja i veština kojima se stvaraju mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje nezaposlenih lica i viškova zaposlenih, kroz proces teorijskog i praktičnog osposobljavanja.
6. Podsticaji za zapošljavanje korisnika novčane naknade
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, jednokratno se isplaćuje 30% ukupnog iznosa novčane naknade (bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, radi očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
U ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, osim osoba sa invaliditetom čiji je broj posebno utvrđen, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada sledećim kategorijama:
1) radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći;
2) Romi;
3) lica bez kvalifikacija/sa niskim kvalifikacijama;
4) viškovi zaposlenih;
5) mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca;
6) mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja;
7) žrtve trgovine ljudima;
8) žrtve porodičnog nasilja.
Utvrđeni procenat učešća navedenih kategorija nezaposlenih lica odnosi se na javni rad koji kroz redovne javne konkurse sprovodi samostalno NSZ.
Poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim ugovor o radnom angažovanju u skladu sa propisima o radu i javnim konkursom. Sredstva namenjena za organizovanje javnih radova koriste se za: isplatu naknade za obavljen posao nezaposlenim licima uključenim u javne radove, naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada nezaposlenih lica, naknadu troškova sprovođenja javnih radova i, u slučaju potrebe za organizovanjem obuke, naknadu troškova obuke.
Visina sredstava namenjena za organizovanje javnih radova definiše se Programom rada NSZ za 2017. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku NSZ za 2017. godinu.
U zavisnosti od vrste i složenosti poslova koje obuhvata javni rad, za sprovođenje određenih javnih radova, može se organizovati obuka, po internom programu poslodavca ili programu obrazovne ustanove. Po završetku obuke licu se izdaje potvrda o stečenim kompetencijama.
U 2017. godini organizovaće se javni radovi u oblasti socijalnih i humanitarnih delatnosti, održavanja i obnavljanja javne infrastrukture i održavanja i zaštite životne sredine i prirode.
Javni radovi mogu se organizovati i za oblast kulture na kojima se isključivo angažuju osobe sa invaliditetom.
Pravo učestvovanja u postupku organizovanja javnih radova imaju organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
8. Mere aktivne politike zapošljavanja za osobe sa invaliditetom
Pored prioritetnog uključivanja u programe i mere aktivne politike zapošljavanja utvrđene ovim akcionim planom, za nezaposlene osobe sa invaliditetom, u cilju podsticanja zapošljavanja, realizuju se i mere u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i to:
8.1. Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva - poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci. Subvencija zarade se odobrava u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu.
8.2. Podrška osobama sa invaliditetom koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima uz:
- prilagođavanje radnog mesta (kroz tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama zaposlene osobe sa invaliditetom) refundacijom poslodavcu primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta,
- pružanje stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom (kroz pružanje radne asistencije kod uvođenja u posao ili na radnom mestu) refundacijom poslodavcu troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške.
9. Sufinansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih lokalnim akcionim planovima zapošljavanja (LAPZ) sredstvima iz republičkog budžeta (po zahtevu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave)
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, može do 31. januara 2017. godine, preko NSZ, podneti ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja zahtev za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja predviđenih LAPZ.
U 2017. godini odobravaće se učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, i to:
1. Program javnih radova - u program javnih radova mogu se uključiti nezaposlena lica iz svih kategorija teže zapošljivih, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ;
2. Program stručne prakse - u program stručne prakse mogu se uključiti nezaposlena lica bez obzira na godine starosti, u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta rada utvrđenim u LAPZ;
3. Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica;
4. Subvencija za samozapošljavanje - odobrava se radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva kao i za osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos, u delatnostima definisanim u skladu sa potrebama lokalnog ekonomskog razvoja u LAPZ;
5. Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorija teže zapošljivih - može se dodeliti za zapošljavanje nezaposlenih lica iz jedne ili više kategorija teže zapošljivih, i to: mladi do 30 godina starosti, stariji od 50 godina, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca, mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i žrtve porodičnog nasilja, a koje su utvrđene u skladu sa stanjem i potrebama lokalnog tržišta i navedene u LAPZ.
Uslov za podnošenje zahteva za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja iz republičkog budžeta je da autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima:
1) formiran lokalni savet za zapošljavanje;
2) usvojen LAPZ;
3) usaglašen LAPZ sa NAPZ i pokrajinskim APZ;
4) obezbeđeno više od polovine potrebnih sredstava za finansiranje određenog programa ili mere. Izuzetno, ukoliko se radi o nerazvijenoj jedinici lokalne samouprave, ministar nadležan za poslove zapošljavanja, u skladu sa članom 60. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10 i 38/15) može odobriti učešće u finansiranju i kada je obezbeđeno manje od polovine potrebnih sredstava.
Kriterijumi na osnovu kojih se odobrava visina iznosa sredstava po zahtevu jedinice lokalne samouprave za učešće u finansiranju programa ili mera su:
1) stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave;
2) pripadnost jedinice lokalne samouprave grupi III i IV stepena razvijenosti i posebno devastirana područja, utvrđeni u skladu sa posebnim propisom Vlade);
3) formiran lokalni savet za područje više jedinica lokalnih samouprava i usvojen zajednički plan zapošljavanja za područje tih jedinica lokalnih samouprava.
Kriterijumi iz tač. 2) i 3) primenjuju se na način da imaju prednost, u slučaju da jedinice lokalne samouprave potražuju veći iznos sredstava iz budžeta Republike Srbije od raspoloživih sredstava za konkretan program ili meru.
Po isteku roka za podnošenje zahteva, NSZ proverava ispunjenost uslova za finansiranje programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, priprema mišljenje o svakom pojedinačnom LAPZ (usklađenost sa ciljevima lokalnog ekonomskog razvoja i indikatorima na lokalnom tržištu rada) i daje predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja na osnovu kriterijuma i raspoloživih sredstava u republičkom budžetu.
NSZ dostavlja ministarstvu predlog za učešće u finansiranju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva, na osnovu koga ministar nadležan za poslove zapošljavanja donosi odluku.
NSZ i jedinice lokalne samouprave obuhvaćene odlukom zaključuju sporazume o načinu i postupku realizacije programa ili mera aktivne politike zapošljavanja, kao i drugim pitanjima od značaja za sprovođenje ove odluke.
Jedinice lokalne samouprave mogu, u skladu sa potrebama lokalnog tržišta rada, kreirati nove programe ili mere aktivne politike zapošljavanja, utvrditi ih u LAPZ i finansirati ih u celosti iz sredstava budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave. U realizaciji programa ili mera aktivne politike zapošljavanja koje se finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine i/ili budžeta jedinica lokalne samouprave u celosti, NSZ pruža stručnu i tehničku podršku.
10. Paketi usluga za nezaposlena lica koja imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja
Analiza trendova tržišta rada ukazuje na neophodnost intenziviranja aktivnosti u cilju unapređenja položaja kategorija teže zapošljivih lica, a posebno mladih, starijih i viškova zaposlenih, lica bez kvalifikacija ili niskokvalifikovanih, dugoročno nezaposlenih i osoba sa invaliditetom. Podsticanje zapošljavanja ovih kategorija teže zapošljivih lica u 2017. godini podrazumeva sprovođenje sledećih paketa usluga:
10.1. Paket usluga za viškove zaposlenih - za viškove zaposlenih čiji se priliv na evidenciju nezaposlenih očekuje u većem obimu, kako zbog završetka procesa restrukturiranja, tako i zbog racionalizacije javnog sektora, pripremljen je paket usluga koji podrazumeva nekoliko koraka, i to u zavisnosti od toga da li su u pitanju aktivnosti kojima se reaguje unapred, pre prestanka radnog odnosa zaposlenih ili aktivnosti sa licima nakon prijave na evidenciju nezaposlenih.
Radi prevencije nezaposlenosti, pre nego što se potencijalni viškovi zaposlenih prijave na evidenciju nezaposlenih, intervenisaće se određenim aktivnostima, i to:
1) organizovanjem sastanka sa rukovodstvom preduzeća koja se suočavaju sa viškom zaposlenih i sindikatima;
2) organizovanjem opšteg informativnog sastanka sa potencijalnim viškovima zaposlenih u prostorijama poslodavca;
3) izjašnjavanjem zaposlenih o merama za koje su zainteresovani, putem popunjavanja upitnika;
4) organizovanjem savetovanja za zapošljavanje kroz vođenje individualnih razgovora sa zaposlenima koji su se izjasnili da žele individualno savetovanje, u prostorijama poslodavca.
Na osnovu popunjenog upitnika ili individualnog razgovora sa savetnikom za zapošljavanje, zaposleni će se uključivati u sledeće mere: klub za traženje posla (petodnevni program posebno dizajniran za viškove zaposlenih), radionicu za psihološku podršku planiranju karijere (jednodnevni program posebno dizajniran za potencijalne viškove zaposlenih), obuku za razvoj preduzetništva i obuku za aktivno traženje posla.
Nakon prijave viškova na evidenciju nezaposlenih, NSZ će prioritetno uključivati viškove zaposlenih u programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a posebno:
1) izvršiti procenu zapošljivosti lica;
2) utvrditi individualni plan zapošljavanja i odrediti mere koje su najpogodnije za aktivaciju i unapređenje zapošljivosti (radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, program sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica i druge mere);
3) organizovati posebno informisanje o mogućnostima i prednostima ulaganja otpremnina u samozapošljavanje, udruživanje otpremnina radi zapošljavanja i sl.
Takođe, NSZ će, u cilju preveniranja dugoročne nezaposlenosti, odnosno brže reintegracije na tržište rada viškova zaposlenih, intenzivirati posete poslodavcima, posebno u jedinicama lokalne samouprave u kojima se planira realizacija programa rešavanja viška zaposlenih, sa ciljem prikupljanja podataka o potrebama za zapošljavanjem.
Za realizaciju paketa usluga za viškove zaposlenih, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja i NSZ dobijaju podršku Svetske banke.
10.2. Paket usluga za mlade - podrazumeva set koraka koje će NSZ, za svaku mladu osobu prijavljenu na evidenciju nezaposlenih lica, realizovati sa ciljem prevencije zastarevanja kompetencija (znanja i veština) od značaja za konkurentno istupanje na tržištu rada i pada u dugoročnu nezaposlenost, i obuhvata:
1) procenu zapošljivosti lica;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti mladih;
3) posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje mogu doprineti zapošljavanju (profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, program stručne prakse, subvencija za zapošljavanje mladih i podrška razvoju preduzetništva kod mladih uz dodelu subvencija za samozapošljavanje, program funkcionalnog osnovnog obrazovanja i dr.).
10.3. Paket usluga za lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovane i dugoročno nezaposlene - lica bez kvalifikacija, niskokvalifikovani i dugoročno nezaposleni takođe imaju (kao teže zapošljiva kategorija) prioritet prilikom uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja. Paket usluga za ova lica obuhvata:
1) procenu zapošljivosti;
2) utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti lica bez kvalifikacija i dugoročno nezaposlene;
3) uključivanje u mere za aktivno traženje posla (trening samoefikasnosti za kvalifikovana dugoročno nezaposlena lica i motivaciono-aktivacione obuke za lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovane;
4) uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke (program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica, program sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica i dr.), javne radove i dr.
10.4. Paket usluga za osobe sa invaliditetom - podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima (u svakom slučaju kada je to moguće, po proceni stručnih lica NSZ) i po prilagođenim programima, u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom, procenjenim profesionalnim mogućnostima, radnom sposobnošću i identifikovanim potrebama na tržištu rada.
Paket usluga za osobe sa invaliditetom obuhvata:
- procenu profesionalnih mogućnosti, odnosno procenu zapošljivosti;
- utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja i mera koje su najpogodnije za aktivaciju i podizanje zapošljivosti osoba sa invaliditetom;
- posredovanje u zapošljavanju ili uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja koje doprinose podizanju zapošljivosti i zapošljavanju.
11. Učešće u realizaciji projekata
Ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja učestvuje ili prati realizaciju sledećih projekata:
Red. br. |
Projekat |
Trajanje projekta |
Izvor finansiranja |
1. |
"Unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja" |
januar 2016 - jun 2019. godine |
Svetska banka |
Projekat ima za cilj unapređenje delotvornosti i koordinacije između odabranih javnih politika i programa radi ublažavanja i otklanjanja prepreka za povećanje konkurentnosti i zaposlenosti. Jedna od komponenti ovog projekta odnosi se na reformu tržišta rada i sistema socijalne zaštite. Reforma tržišta rada podržana je kroz unapređenje usluga NSZ u posredovanju u zapošljavanju (i prema nezaposlenim licima i prema poslodavcima) i kroz unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja, kao i davanje preporuka za podsticaje za formalno zaposlenje korisnika novčane socijalne pomoći. |
|||
2. |
"Povećanje efikasnosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama" |
2014 - 2017. godina |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2012, sprovodi NSZ |
Projekat obuhvata aktivnosti, usmerene ka daljem širenju mreže klubova za traženje posla, centara za informisanje i profesionalno savetovanje i samouslužnih stanica u NSZ odnosno jedinicama lokalne samouprave, kao i uključivanje nezaposlenih lica u obuke za tržište rada, uz pilotiranje nove mere "karavani zapošljavanja". Mere se finansiraju iz sredstava direktno dodeljenih NSZ - direktni grant. NSZ koristi i tehničku pomoć za sprovođenje direktnog granta u cilju osamostaljivanja za sprovođenje projekata ovog tipa i u narednom periodu, a dugoročno i radi pripreme za Evropski socijalni fond. |
|||
3. |
"Tehnička pomoć za jačanje kapaciteta u oblasti politike zapošljavanja" |
2016-2018. godina |
EUD, uz učešće iz budžeta RS, programski ciklus IPA 2013, sprovodi MRZBSP i NSZ |
U okviru projekta planiran je dalji razvoj i unapređenje sistema obuka, odnosno programa obuka potrebnih na tržištu rada, sa ciljem smanjenja neusaglašenosti ponude i potražnje i povećavanje efikasnosti politike zapošljavanja prema osobama sa invaliditetom. Kroz ovaj programski ciklus planirana je direktna dodela sredstava NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i to: subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, obuke na zahtev poslodavca i obuke za tržište rada |
|||
4. |
Uključivanje migracija u nacionalne razvojne strategije |
februar 2014 - januar 2018. godine |
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju, |
Projekat ima za cilj pružanje podrške zemljama korisnicama u procesu integrisanja oblasti migracije u nacionalne razvojne planove, uz kontinuirano praćenje i usaglašavanje. Aktivnosti se odnose na analizu trenutnog stanja i potreba u oblasti migracija i razvoja, podršku institucijama u izradi proširenog migracionog profila, podršku nacionalnim koordinacionim mehanizmima za upravljanje migracijama, podršku u izradi strategija koje uključuju temu migracija, razmenu iskustava i primera dobre prakse, unapređenje i jačanje migracionih servisnih centara, razvoj administrativnih i tehničkih EURES struktura, razvoj novih poslovnih procesa u posredovanju pri zapošljavanju u skladu sa EURES standardima. kao i unapređenje aktivnosti usluga i poslovnih procesa NSZ usmerenih prema stranim i domaćim poslodavcima zainteresovanim za EURES i zapošljavanje. |
|||
5. |
"Podrška implementaciji Programa reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, sa fokusom na politiku zapošljavanja i zapošljivosti mladih" |
glavna faza Projekta oktobar 2016 - oktobar 2019. godine |
Vlada Švajcarske Konfederacije/SDC |
Projekat treba da doprinese povećanju zapošljavanja i zapošljivosti mladih, kroz sprovođenje Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, sa ciljem unapređenja kreiranja i implementacije zakonodavnog okvira na nacionalnom i lokalnom nivou. |
|||
6. |
"Podsticanje zapošljavanja mladih" |
jul 2015 - decembar 2017. godine |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) |
Projekat ima za cilj unapređenje uslova za bolje pozicioniranje mladih između 15 i 35 godina starosti na tržištu rada, uz uspostavljanje i jačanje lokalnih incijativa za zapošljavanje mladih. Projekat je inicirao stručni Nacionalni dijalog za podsticanje zapošljavanja mladih koji će preporuke, iskustva i znanja stečena u toku sprovođenja projekta integrisati u politički dijalog u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje. |
|||
7. |
"Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku" |
2016-2018. godina |
Regionalni savet za saradnju (RSS) |
Projekat ima za cilj da doprinese unapređenju politika, institucionalnom okviru i rezultatima, kao i regionalnoj saradnji u oblastima zapošljavanja, ljudskog kapitala i socijalne politike u zemljama zapadnog Balkana. |
|||
8. |
"Promovisanje inkluzivnih tržišta rada na zapadnom Balkanu" |
maj 2016 - decembar 2017. godine |
UN agencije |
Projekat treba da doprinese izgradnji inkluzivnijih tržišta rada u zemljama zapadnog Balkana kroz promovisanje integrisanog pristupa zapošljavanju i socijalnoj politici. Projekat će jačati i institucionalne kapacitete službi za zapošljavanje i centara za socijalni rad kako bi razvili mehanizme obuhvata uslugama grupa koje su u riziku od isključenosti, pilotirali i razvijali inovativni programi, jačala regionalna saradnja. |
V FINANSIJSKI OKVIR POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA I IZVORI FINANSIRANJA
Finansiranje aktivne politike zapošljavanja obavlja se iz sredstava budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, sredstava donacija, kredita, kao i iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti i drugih izvora.
Za realizaciju planiranih programa i mera aktivne politike zapošljavanja i kao i mera profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje u 2017. godini potrebno je obezbediti najmanje 2.800.000.000,00 dinara u budžetu Republike Srbije i 550.000.000,00 dinara iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Dodatna sredstva moguće je obezbediti iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za učešće u realizaciji lokalnih i regionalnih akcionih planova zapošljavanja. Takođe, dodatna sredstva biće obezbeđena iz direktnog granta (direktno dodeljenih sredstava) NSZ za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja iz IPA 2012 i 2013 programskog ciklusa.
Isplata subvencija zarada za osobe sa invaliditetom zaposlenih u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta i drugo, za koje namene je potrebno obezbediti 700.000.000,00 dinara, takođe se finansira iz Budžetskog fonda za profesionalnu rehabilitaciju i podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Napominje se da će iznos sredstava za sprovođenje NAPZ biti obezbeđen u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija za 2017. godinu za razdeo Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Plan uključivanja nezaposlenih lica u mere aktivne politike zapošljavanja u 2017. godini
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA |
Broj lica uključen u mere (1) |
Broj OSI uključen u mere |
Ukupan broj lica uključen u mere |
Broj zaposlenih |
||
Broj zaposlenih |
Efekat |
|||||
1. |
AKTIVNO TRAŽENJE POSLA |
104.590 |
4.350 |
108.940 |
22.841 |
21% |
1.1. |
Obuka za aktivno traženje posla |
36.000 |
1.220 |
37.220 |
7.444 |
20% |
1.2. |
Trening samoefikasnosti |
3.040 |
80 |
3.120 |
312 |
10% |
1.3 |
Radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla |
950 |
50 |
1.000 |
50 |
5% |
1.4 |
Klub za traženje posla |
3.500 |
200 |
3.700 |
925 |
25% |
1.5 |
Sajam zapošljavanja |
50.200 |
2.500 |
52.700 |
10.540 |
20% |
1.6 |
Obuka za razvoj preduzetništva |
10.900 |
300 |
11.200 |
3.570 |
32% |
2. |
DODATNO OBRAZOVANJE I OBUKA |
7.810 |
710 |
8.520 |
4.380 |
51% |
2.1. |
Program stručne prakse |
4.500 |
40 |
4.540 |
1.998 |
44% |
2.2. |
Program sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlene |
650 |
50 |
700 |
700 |
100% |
2.2. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica |
150 |
20 |
170 |
170 |
100% |
2.3. |
Obuka za tržište rada za OSI |
/ |
580 |
580 |
174 |
30% |
2.4. |
Obuka na zahtev poslodavca |
1.000 |
20 |
1.020 |
1.020 |
100% |
2.5. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih** |
1.500 |
/ |
1.500 |
315 |
21% |
2.6. |
Priznavanje prethodnog učenja |
10 |
/ |
10 |
3 |
30% |
3. |
SUBVENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE |
6.240 |
680 |
6.920 |
6.920 |
100% |
3.1. |
Subvencija za samozapošljavanje |
3.450 |
120 |
3.570 |
3.570 |
100% |
3.2. |
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih iz kategorije teže zapošljivih |
2.790 |
160 |
2.950 |
2.950 |
100% |
3.3 |
Subvencija zarade za OSI bez radnog iskustva |
/ |
350 |
350 |
350 |
100% |
3.4. |
Mere podrške za OSI |
/ |
50 |
50 |
50 |
100% |
4. |
JAVNI RADOVI |
5.000 |
1.850 |
6.850 |
6.850 |
100% |
UKUPNO*** |
123.640 |
7.590 |
131.230 |
40.991 |
31% |
|
* Efekat mera APZ na zapošljavanje prikazuje broj učesnika mere koji su se zaposlili nakon izlaska iz mere, kao i lica koja se trenutno nalaze u meri koja podrazumeva zapošljavanje/radno angažovanje (subvencije, javni radovi, sticanje praktičnih znanja, mere podrške za osobe sa invaliditetom).
** Efekat FOOO prikazuje broj učesnika programa koji su se uključili u naredne cikluse po istom programu odnosno u druge mere APZ (obuke, program sticanja praktičnih znanja...) ili su se zaposlili nakon izlaska iz mere
*** Podjednako uključivanje nezaposlenih muškaraca i žena u programe i mere APZ radi povećanja jednakih mogućnosti za zapošljavanje (očekuje se da od ukupno 131.230 lica uključenih u mere bude 65.615 žena, a takođe da od 40.991 zaposlenih polovina budu žene)
Konačan broj nezaposlenih lica koja će biti uključena u programe i mere aktivne politike zapošljavanja i efekti na zapošljavanje biće utvrđeni, nakon usvajanja zakona o budžetu, u Sporazumu o učinku NSZ za 2017. godinu.
Realizaciju programa i mera aktivne politike zapošljavanja koje za rezultat imaju zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme kod poslodavca - korisnika sredstava, NSZ prati najmanje godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa kod tog poslodavca.
VI NOSIOCI POSLOVA REALIZACIJE NAPZ
Mere aktivne politike zapošljavanja i druge planirane aktivnosti u okviru NAPZ, sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, NSZ i drugi organi, institucije i socijalni partneri.
Efikasnost i efektivnost programa i mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih NAPZ koje sprovodi NSZ, prati se putem Sporazuma o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje koji se, u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, zaključuje između ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja i NSZ. Ovim sporazumom bliže se uređuju zadaci, obaveze, ciljevi i rezultati za 2017. godinu, rokovi za sprovođenje pojedinih programa i mera, odgovornosti, izveštavanje i dr.
Centralnu ulogu u praćenju, koordinaciji, upravljanju implementacijom NAPZ i izveštavanju ima ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja. U zavisnosti od vrste i nivoa na kome se realizuju aktivnosti, ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja će direktno pratiti aktivnosti koje se ostvaruju na nacionalnom nivou i za čije ostvarivanje je nadležno.
Ključnu ulogu u procesu sprovođenja i izveštavanja ima NSZ.
VII KATEGORIJE TEŽE ZAPOŠLJIVIH LICA
U skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, teže zapošljiva lica su nezaposlena lica koja zbog zdravstvenog stanja, nedovoljnog ili neodgovarajućeg obrazovanja, sociodemografskih karakteristika, regionalne ili profesionalne neusklađenosti ponude i tražnje na tržištu rada, ili zbog drugih objektivnih okolnosti teže nalaze posao. Određenim programima i merama aktivne politike zapošljavanja podstiče se ravnopravniji položaj ovih lica na tržištu rada.
U 2017. godini status teže zapošljivih lica koja će imati prioritet pri uključivanju u mere aktivne politike zapošljavanja su: mladi do 30 godina života, viškovi zaposlenih, stariji od 50 godina, lica bez kvalifikacija i niskokvalifikovani, osobe sa invaliditetom, Romi, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, dugoročno nezaposleni (na evidenciji duže od 12 meseci a posebno nezaposlena lica koja traže posao duže od 18 meseci), mladi do 30 godina starosti sa statusom dece palih boraca, mladi do 30 godina starosti koji su imali/imaju status deteta bez roditeljskog staranja, žrtve trgovine ljudima i žrtve porodičnog nasilja.
Takođe, u programe i mere aktivne politike zapošljavanja potrebno je uključivati i ostala teže zapošljiva lica iz posebno osetljivih kategorija nezaposlenih kao što su: žene, ruralno stanovništvo, izbegla i raseljena lica, povratnici prema sporazumu o readmisiji, samohrani roditelji, supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, roditelji dece sa smetnjama u razvoju i sl. na način kojim se omogućava njihova integracija na tržište rada i poboljšanje kvaliteta života.
VIII GODIŠNJI PROGRAM DODATNOG OBRAZOVANJA I OBUKE
Godišnjim programom dodatnog obrazovanja i obuke utvrđuju se programi i mere dodatnog obrazovanja i obuke koji će se realizovati u 2017. godini.
Realizacija Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuka podrazumeva sprovođenje pojedinačnih aktivnosti, odnosno programa i mera kojima se stiču nova znanja, veštine i radno iskustvo, u cilju stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuke zasniva se na analizi potreba tržišta rada, odnosno potreba poslodavaca u pogledu potrebnih znanja i veština neophodnih za obavljanje konkretnih poslova, utvrđenih u kontaktima sa poslodavcima. U skladu sa tim realizovaće se dodatno obrazovanje i obuke za ona područja rada u kojima postoji deficit znanja i veština.
Godišnji program dodatnog obrazovanja i obuka sprovodi NSZ realizacijom sledećih programa i mera:
1. |
Program stručne prakse - podrazumeva stručno osposobljavanje za samostalan rad u struci, za koje je stečeno odgovarajuće obrazovanje - kvalifikacija, radi obavljanja pripravničkog staža, odnosno sticanja uslova za polaganje stručnog ispita kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci. |
2. |
Program sticanja praktičnih znanja za viškove zaposlenih i dugoročno nezaposlena lica - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova (u okviru struke ili izvan nje) zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. |
3. |
Program sticanja praktičnih znanja za nekvalifikovana lica - podrazumeva sticanje praktičnih znanja i veština kroz obavljanje konkretnih poslova zasnivanjem radnog odnosa kod poslodavca koji pripada privatnom sektoru. |
4. |
Kratke obuke - sticanje novih kompetencija (znanja, veština, sposobnosti i stavova) sa ciljem povećanja nivoa konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih lica, profesionalnog razvoja i daljeg učenja, uz mogućnost sticanja nove kvalifikacije. Obuke su namenjene teže zapošljivim licima: licima bez kvalifikacija ili licima sa nedostajućim znanjima i veštinama prema iskazanim potrebama na tržištu rada odnosno od strane poslodavaca za konkretna radna mesta i poslove. Tokom procesa obučavanja akcenat je stavljen na praktičnu obuku. |
4.1. |
Obuke za tržište rada za osobe sa invaliditetom - sticanje stručnih dodatnih teorijskih i praktičnih znanja i veština u skladu sa potrebama tržišta rada i poslodavaca, kao i utvrđenim potrebama osoba sa invaliditetom a sa ciljem podizanja zapošljivosti i konkurentnijeg istupanja na tržištu rada osoba sa invaliditetom. |
4.2. |
Obuke na zahtev poslodavca - sticanje dodatnih znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca koji pripada privatnom sektoru, kao i preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja posluju sa većinskim državnim kapitalom, ukoliko na evidenciji nezaposlenih NSZ nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama. Obaveza poslodavca je da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa licem koje završi obuku (uz mogućnost da, na osnovu podnetog obrazloženog zahteva, sa licem zasnuje radni odnos i za vreme trajanja obuke). |
5. |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih - sticanje osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom, uz mogućnost sticanja kompetencije za obavljanje jednostavnih poslova. Program je namenjen nezaposlenim licima bez osnovnog obrazovanja. |
6. |
Priznavanje prethodnog učenja - sticanje kvalifikacije ili njenog dela, ključne ili stručne kompetencije u skladu sa utvrđenim standardom. Program je namenjen nezaposlenim licima bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija i podrazumeva finansiranje procesa procene znanja, veština, stavova i sposobnosti stečenih učenjem, životnim ili radnim iskustvom. Pilotiranje koncepta priznavanja prethodnog učenja biće podržano kroz programski ciklus IPA 2014. |
Vrstu programa dodatnog obrazovanja i obuke i obuhvat lica koja se uključuju određuje NSZ, u skladu sa prethodno sprovedenom analizom potreba tržišta rada.
Naknada troškova dodatnog obrazovanja i obuke kao i visina učešća NSZ u troškovima realizacije dodatnog obrazovanja i obuke, u zavisnosti od vrste programa, definišu se Programom rada NSZ za 2017. godinu u skladu sa raspoloživim sredstvima i obuhvatom lica planiranim Sporazumom o učinku NSZ za 2017. godinu.
IX PRIORITETI, MERE I AKTIVNOSTI ZA REALIZACIJU NAPZ
X INDIKATORI USPEHA U PRIMENI NAPZ ZA 2017. GODINU
APZ |
Aktivna politika zapošljavanja |
ARS |
Anketa o radnoj snazi |
BDP |
Bruto domaći proizvod |
GIZ |
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju |
EOK |
Evropski okvir kvalifikacija |
ERP |
Program ekonomskih reformi za period 2016. do 2018. godine |
ESAP |
Platforma za zapošljavanje i socijalnu politiku |
ESRP |
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike |
EUD |
Delegacija Evropske unije |
EURES |
Evropska mreža javnih službi za zapošljavanje |
ZUOV |
Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja |
IOM |
Međunarodna organizacija za migracije |
IPA |
Instrument za pretpristupnu pomoć |
LAPZ |
Lokalni akcioni plan zapošljavanja |
MDULS |
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave |
MOR |
Međunarodna organizacija rada |
MOS |
Ministarstvo omladine i sporta |
MP |
Ministarstvo privrede |
MPNTR |
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja |
MRZBSP |
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja |
MF |
Ministarstvo finansija |
NAPZ |
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja |
NBS |
Narodna banka Srbije |
NEET |
Lica koja nisu zaposlena i nisu u obrazovanju i obuci |
NOKS |
Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije |
NSZ |
Nacionalna služba za zapošljavanje |
NSKZ |
Nacionalni sistem klasifikacije zanimanja |
NSP |
Novčana socijalna pomoć |
OSI |
Osobe sa invaliditetom |
RAS |
Razvojna agencija Srbije |
RZS |
Republički zavod za statistiku |
RS |
Republika Srbija |
RSJP |
Republički sekretarijat za javne politike |
RSS |
Regionalni savet za saradnju |
SDC |
Švajcarska agencija za razvoj i saradnju |
SIPRU |
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva |
SKGO |
Stalna konferencija gradova i opština |
UIPS |
Udruženje invalidskih preduzeća Srbije |
UN |
Ujedinjene nacije |
FOOO |
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih |
CROSO |
Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja |