OSNOVE ZA KODEKS O AKADEMSKOM INTEGRITETU NA VISOKOŠKOLSKIM USTANOVAMA U REPUBLICI SRBIJI

1. Visokoškolska ustanova dužna je da donese Kodeks o akademskom integritetu (u daljem tekstu: Kodeks) u cilju očuvanja dostojanstva profesije, unapređivanja moralnih vrednosti, zaštite vrednosti znanja i podizanja svesti o odgovornosti svih članova akademske zajednice.

Kodeks mora sadržati, kao minimalne, zahteve sadržane u Osnovama za Kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Osnove).

2. Kodeks urađen u skladu s Osnovama primenjuje se u profesionalnom i javnom delovanju svih članova akademske zajednice: nastavnog i naučnog osoblja, studenata, vannastavnog osoblja, kao i lica koja nisu članovi akademske zajednice, a učestvuju u radu visokoškolske ustanove.

3. Organi i tela visokoškolske ustanove dužni su, u okviru svojih nadležnosti, da se staraju o ostvarivanju i unapređenju etičkih standarda na ustanovi, u skladu sa Kodeksom i da obezbede uslove neophodne za upoznavanje članova akademske zajednice sa svim propisima koji se tiču njihovih prava i obaveza.

4. Postupci propisani Kodeksom ne predstavljaju zamenu za građanske, krivične, upravne, disciplinske i druge postupke koji su uređeni zakonima i opštim aktima visokoškolske ustanove.

5. Akademska čestitost člana akademske zajednice zasniva se na samostalnosti u akademskom i naučnom radu, odnosno sprovođenju originalnih naučnih istraživanja, predstavljanju vlastitih rezultata, uz sposobnost realnog sagledavanja sebe sâmog, vlastitog znanja i tih rezultata, kao i na strogom poštovanju autorskih prava drugih.

6. Vodeći računa o opštem dobru, članovi akademske zajednice dužni su da čuvaju integritet sistema visokog obrazovanja i sâme visokoškolske ustanove i da rade savesno, marljivo, odgovorno i posvećeno, prema svom najboljem znanju.

7. Članovi akademske zajednice su dužni da neguju odnose saradnje koji su zasnovani na međusobnom uvažavanju, poštovanju i razumevanju, vodeći računa o interesima akademske zajednice kao celine.

8. Članovi akademske zajednice dužni su da svoje obaveze prema studentima, kolegama i zaposlenima u visokoškolskoj ustanovi, kao i kolegama u drugim ustanovama u okviru akademske zajednice izvršavaju odgovorno, savesno i profesionalno, držeći se načela objektivnosti, nepristrasnosti i međusobnog uvažavanja.

9. Nedozvoljen je svaki oblik diskriminacije u visokoškolskoj ustanovi. Stručnost, sposobnost i profesionalne zasluge, kao i rezultati u obavljanju određene vrste delatnosti, poslova i zadataka, jedini su relevantni kriterijumi vrednovanja i napredovanja članova akademske zajednice.

10. Zabranjena je svaka vrsta uznemiravanja među članovima akademske zajednice, a posebno kada se temelji na zloupotrebi položaja institucionalne ili hijerarhijske nadređenosti.

11. Članovi akademske zajednice dužni su da se drže načela nepristrasnosti i ne smeju da dopuste da stavovi ili mišljenja o pojedincima, društvenim grupama i delatnostima koji nisu utemeljeni na iskustvu ili racionalnim argumentima, već su doneti unapred i zasnovani su na neopravdanim generalizacijama, utiču na njihovu objektivnost u akademskim, istraživačkim, stručnim, administrativnim, poslovnim i upravljačkim delatnostima.

12. Članovi akademske zajednice dužni su da se brinu o interesima visokoškolske ustanove u duhu razvoja akademskih sloboda, a posebno u pogledu argumentovane rasprave, kritike, tolerancije i odgovornog traganja za optimalnim rešenjima.

13. Visokoškolska ustanova je dužna da u toku trajanja studija, a posebno na početku prve godine svih nivoa studija koje organizuje, upozna studente sa pravilima akademske čestitosti, pravilima za navođenje ideja i radova drugih autora, odnosno pravilima citiranja i prepričavanja.

14. Nastavnici su dužni da:

- poštuju obrazovne ciljeve, strategije i standarde visokoškolske ustanove;

- obezbede reprezentativnost, relevantnost, tačnost, i preciznost sadržaja predmeta i primerenu poziciju predmeta unutar studijskog programa;

- teže postizanju i prenošenju kvalitetnih naučnih saznanja iz svoje naučne oblasti i predmeta koji se izvode na studijama;

- ponude svim studentima načelno iste mogućnosti za sticanje znanja;

- vrednuju rad studenata otvoreno, pravedno, objektivno i blagovremeno;

- savesno provere svaki pisani rad studenta i da obrate posebnu pažnju na to da li taj rad sadrži neki od oblika neakademskog ponašanja iz tačke 18. ovih Osnova;

- obezbede transparentnost i javnost ispita i objektivnost ocenjivanja.

15. Članovima akademske zajednice nije dozvoljeno da koriste, podstiču, pomažu ili tolerišu upotrebu nedozvoljenih sredstava za ispunjavanje predispitnih obaveza i polaganje ispita.

16. Članovima akademske zajednice nije dozvoljeno da pristupanje ispitima uslovljavaju zahtevima koji nisu sadržani u elementima studijskog programa, a posebno da nameću uslove koji njima donose privatnu materijalnu i drugu korist.

17. Članovi akademske zajednice garantuju izvornost radova koje objavljuju, kao i tačnost u prikazivanju i navođenju informacija o poreklu ideja i navoda kojima su se u radu koristili.

18. U naučnoistraživačkom i stručnom radu nije dozvoljeno:

- plagiranje;

- lažno autorstvo;

- izmišljanje i krivotvorenje rezultata; i

- autoplagiranje.

Ove zabrane se odnose na sve pisane radove nastavnog i naučnog osoblja i studenata (seminarski rad, diplomski ili završni rad, master rad, specijalistički rad, magistarski rad, doktorska disertacija, rad u časopisu, udžbenik, monografija, poglavlja u zbornicima i sl.).

Odgovornost za kršenje ovih zabrana snose i pripadnici akademske zajednice u slučaju nesavesnog i neodgovornog prikazivanja, odnosno zanemarivanja činjenica u izveštajima o nastavnom i naučnoistraživačkom radu (u referatima za ocenu doktorske disertacije, izbor u zvanje nastavnika ili saradnika i sl.). Posebnu odgovornost ima mentor pri izradi doktorske disertacije, odnosno nastavnik koji vodi studenta kod izrade drugih oblika pisanih radova.

19. Plagiranje je predstavljanje tuđih ideja ili tuđeg rada, u celini ili delovima, bez navođenja izvornog autorstva ili izvornika, odnosno protivzakonito prisvajanje tuđih intelektualnih tvorevina i naučnih rezultata i njihovo prikazivanje kao svojih, a naročito:

- doslovno preuzimanje, kao i kopiranje iz elektronskih, štampanih ili rukopisnih izvora teksta drugog autora, odnosno teksta urađenog od strane profesionalne agencije ili drugog lica za potrebe autora ili trećih lica - sa srpskog ili stranog jezika, u delovima (bez obzira na obim) ili u celosti - bez navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja preuzetog dela;

- prepričavanje ili sažimanje teksta drugog autora, kao i teksta urađenog od strane profesionalne agencije ili drugog lica za potrebe autora ili trećih lica, iz elektronskih, štampanih ili rukopisnih izvora, sa srpskog ili stranog jezika, u delovima (bez obzira na obim) ili u celosti, bez odgovarajućeg navođenja imena autora i izvora iz kojeg je tekst preuzet, kao i bez jasnog obeležavanja prepričanog dela. Usputno navođenje izvornog autora nije dovoljno: autor je dužan da obezbedi da se ne stvori pogrešan utisak da su parafrazirane rečenice njegova ideja;

- neprecizno citiranje, koje ne sledi pravila citiranja prihvaćena u datoj naučnoj, odnosno stručnoj oblasti;

- predstavljanje ideja drugih autora kao svojih, bez odgovarajućeg navođenja imena autora, odnosno izvora iz koga je tekst preuzet.

20. Lažno autorstvo je navođenje kao autora lica koje nije učestvovalo u izradi rada. Članovi akademske zajednice dužni su da kao autore navode sve i samo one učesnike u procesu nastajanja naučnog, odnosno stručnog rada koji su intelektualno doprineli radu. Nije dozvoljen ni dosluh između lica uključenih u izradu rada, koji se pokazuje u nedozvoljenoj saradnji između studenata, propustu da se navede primljena pomoć ili propustu da se precizno poštuju pravila o grupnom radu na projektima.

21. Izmišljanje i krivotvorenje rezultata je delovanje kojim se manipuliše predmetom, opremom ili procesom istraživanja, sa ciljem da rezultati naučnog istraživanja budu namerno podešeni ili tendenciozno protumačeni. Poseban oblik izmišljanja i krivotvorenja rezultata je nesavesno i neodgovorno prikazivanje činjenica u izveštajima o nastavnom i naučnoistraživačkom radu.

22. Autoplagiranje je ponovno objavljivanje, u delovima ili u celosti, svog ranije objavljenog ili za drugu svrhu iskorišćenog rada kao novog i originalnog, a da nije izričito navedeno da je u pitanju već objavljen ili za drugu svrhu iskorišćen rad.

23. Nedozvoljeno je izmišljanje ili prepravljanje preporuka i lažno predstavljanje akademskih dostignuća.

24. Članovi akademske zajednice ne smeju da traže niti da primaju, za sebe ili za druga lica, poklone ili usluge, ukoliko postoji opravdana pretpostavka da će time biti izvršen uticaj na njihovu objektivnost ili ispunjavanje profesionalnih obaveza.

25. Članovi akademske zajednice su dužni da utiču na suzbijanje svakog pokušaja korupcije u visokoškolskoj ustanovi i da prijave svaki takav slučaj, u skladu sa zakonom.

26. Neosnovano prijavljivanje za plagijat, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata, autoplagiranje, netačnost preporuka ili korupciju predstavlja ponašanje kojim se krši Kodeks.

27. Članovi akademske zajednice dužni su da svoje profesionalne obaveze i akademske dužnosti obavljaju u skladu sa zakonom i nepristrasno. Oni ne smeju da koriste svoj položaj za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice, niti da deluju protiv interesa visokog obrazovanja u celini.

28. Pri obavljanju svojih profesionalnih obaveza i akademskih dužnosti članovi akademske zajednice dužni su da izbegavaju stvaranje odnosa zavisnosti prema licima koja bi mogla da utiču na njihovu nepristrasnost, a u slučaju da takav odnos već postoji dužni su da ga otklone.

Članovi akademske zajednice dužni su da izbegavaju situacije koje mogu za posledicu da imaju kršenje objektivnosti i nepristranosti, posebno između članova zajednice koji su u uzajamnom hijerarhijskom odnosu, odnosno koji uključuju ocenjivanje tuđeg rada i dostignuća, ili odlučivanje o statusu lica koja su hijerarhijski podređena, njihovom profesionalnom napredovanju, pogodnostima, nagrađivanju ili kažnjavanju.

29. Članovi akademske zajednice ne mogu obavljati nijedan van-akademski posao ili delatnost koji su u suprotnosti sa njihovim profesionalnim obavezama na visokoškolskoj ustanovi ili utiču na njihov integritet i objektivnost u vršenju akademskih dužnosti.

30. Članovi akademske zajednice dužni su da izbegavaju sukob interesa.

Sukob interesa je situacija u kojoj privatni interes člana akademske zajednice ili privatni interes sa njim povezanog lica utiče ili može da utiče na zakonito i nepristrasno obavljanje profesionalnih obaveza (donošenje profesionalnih odluka ili preduzimanje profesionalnih radnji) i akademskih dužnosti od strane člana akademske zajednice.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za člana akademske zajednice ili sa njim povezanog lica.

Povezana lica su lica koja se sa članom akademske zajednice nalaze u posebnom odnosu zasnovanom na braku ili vanbračnoj zajednici, krvnom srodstvu u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, odnosu zasnovanom na usvojenju, odnosu kumstva, bliskog prijateljstva ili intimne veze, kao i sva druga lica koja se prema drugim osnovama i okolnostima mogu smatrati interesno povezanim sa članom akademske zajednice.

31. Članovi akademske zajednice ne smeju radnjama i aktivnostima koje proističu iz obavljanja njihovih profesionalnih obaveza i akademskih dužnosti sa sobom povezana lica stavljati u povlašćen položaj u odnosu na druga lica.

32. Procena uspešnosti ostvarivanja profesionalnih obaveza i profesionalne kompetencije člana akademske zajednice mora da bude objektivna, nepristrasna i utemeljena na unapred utvrđenim i transparentnim kriterijumima.

Član akademske zajednice dužan je da procene o uslovima za profesionalno napredovanje drugih članova zasniva isključivo na kriterijumima koji su relevantni za vršenje profesionalnih obaveza, odnosno na pokazanoj stručnosti, talentu i profesionalnim rezultatima.

Nedozvoljen je svaki oblik diskriminacije u postupku vrednovanja uslova profesionalnog napredovanja, kao i u samom postupku napredovanja.

Svi članovi akademske zajednice imaju jednake uslove za napredovanje na osnovu procene ispunjenosti profesionalnih obaveza.

33. Postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja prema ovim Osnovama primenjuje se na plagiranje, lažno autorstvo, izmišljanje i krivotvorenje rezultata i autoplagiranje.

Mere izrečene za neakademsko ponašanje ne oslobađaju učinioca eventualne odgovornosti po zakonskim propisima o zaštiti autorskih prava i prava intelektualne svojine, kao i po drugim osnovima.

Ostale povrede Kodeksa, uključujući one utvrđene ovim Osnovama, sankcionišu se prema opštem aktu visokoškolske ustanove, koja je dužna da taj akt donese u roku iz tačke 52. ovih Osnova.

34. U postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja učestvuju:

- etička komisija, koju je dužna da obrazuje visokoškolska ustanova;

- stručni organ visokoškolske ustanove;

- stručna komisija, koju, na predlog etičke komisije, obrazuje stručni organ visokoškolske ustanove radi utvrđivanja činjeničnog stanja i davanja predloga za dalje postupanje;

- organ poslovođenja visokoškolske ustanove, koji je dužan da se stara o sprovođenju postupka utvrđivanja neakademskog ponašanja u rokovima predviđenim ovim Osnovama;

- drugostepeni organ za profesionalnu etiku.

Svi učesnici u postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja dužni su da poštuju etičke standarde predviđene Kodeksom urađenim u skladu s Osnovama, a u slučaju povrede tih standarda podležu merama propisanim za povredu Kodeksa.

35. Zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja (u daljem tekstu: zahtev) mogu podneti zaposleni na visokoškolskoj ustanovi, studenti i druga fizička lica (u daljem tekstu: akuzatori), kao i organi i tela visokoškolskih ustanova i naučnoistraživačkih organizacija, kada postoji osnovana sumnja da je rad drugog lica nastao kao rezultat nekog od oblika neakademskog ponašanja.

Zahtev mora biti obrazložen i mora da sadrži dokaze koji ukazuju na neakademsko ponašanje.

Zahtev mora da sadrži lične podatke i potpis podnosioca zahteva, s tim da su ti podaci poverljivi, ukoliko podnosilac to zatraži.

Zahtev se podnosi etičkoj komisiji visokoškolske ustanove u kojoj je lice protiv koga se podnosi zahtev zaposleno ili je bilo zaposleno, završilo studije, odnosno odbranilo rad (u daljem tekstu: matična ustanova).

U slučaju koautorstva nastavno-naučnih radnika iz dve ustanove ili većeg broja ustanova, postupak se sprovodi u visokoškolskoj ustanovi koja ostvaruje veći udeo u sredstvima kojima se finansira projekat u okviru kojeg je nastao rad čiji je integritet predmet postupka, a ako rad nije rezultat projekta, u ustanovi koju, između involviranih, po hitnom postupku odredi Rektorski savet KONUS-a, odnosno KASSS.

36. Ako je zahtev uredan, etička komisija u roku od osam dana od dana njegovog prijema dostavlja zahtev licu protiv koga je postupak pokrenut, radi pisanog izjašnjenja u roku od narednih 15 dana. Dostavljanje je moguće i putem elektronske pošte.

Ukoliko etička komisija zaključi da lice protiv koga je postupak pokrenut izbegava da primi zahtev, odnosno da se o njemu izjasni, doneće, u roku ne kraćem od 25 i ne dužem od 30 dana od dana kada joj je zahtev dostavljen, zaključak da postoji osnovana sumnja na postojanje neakademskog ponašanja.

37. U slučaju da je sumnja na postojanje neakademskog ponašanja neosnovana, zahtev se odbija. Etička komisija u procesu odbijanja je dužna da razmotri da li odbijena prijava sadrži elemente lažne, odnosno šikanirajuće prijave i ako proceni da za to postoji sumnja, može da pokrene postupak utvrđivanja odgovornosti podnosioca zahteva.

38. Ukoliko postoji osnovana sumnja na postojanje neakademskog ponašanja, u roku od osam dana od dana prijema pisanog izjašnjenja, odnosno od donošenja zaključka u slučaju nedostavljanja pisanog izjašnjenja, etička komisija dostavlja zahtev stručnom organu matične ustanove da obrazuje stručnu komisiju.

39. Stručnu komisiju čine:

- dva člana iz odgovarajuće ili bliske naučne oblasti, koja imenuje stručni organ matične ustanove;

- jedan član koga imenuje samostalna visokoškolska ustanova, u skladu sa svojim opštim aktom, ukoliko je matična ustanova u sastavu te samostalne visokoškolske ustanove, a koji nije zaposlen u matičnoj ustanovi;

- jedan član koga imenuje Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a koji nije zaposlen u matičnoj ustanovi.

Na svojoj prvoj narednoj sednici, stručni organ matične ustanove je dužan da konstatuje obrazovanje stručne komisije, da imenuje dva njena člana i da uputi zahteve nadležnom organu samostalne visokoškolske ustanove (ukoliko je matična ustanova u sastavu samostalne visokoškolske ustanove) i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje da imenuju po jednog člana stručne komisije.

Samostalna visokoškolska ustanova i Nacionalni savet za visoko obrazovanje dužni su da imenuju po jednog člana stručne komisije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva matične ustanove, o čemu obaveštavaju organ poslovođenja matične ustanove.

Kasniji od dva dana kada je organ poslovođenja matične ustanove obavešten o imenovanju eksternih članova stručne komisije smatra se danom njenog konačnog obrazovanja.

Član stručne komisije ne sme se nalaziti u sukobu interesa.

Organ poslovođenja matične ustanove dužan je da odmah donese rešenje o obrazovanju i sastavu stručne komisije i da ga dostavi njenim članovima.

U sastavu stručne komisije ne mogu da budu nastavnici ili istraživači koji su prethodno napisali pozitivnu recenziju rada, mentor i članovi komisije za ocenu i komisije za odbranu, potpisnici zvaničnih izveštaja, kao ni akuzator.

40. Stručna komisija može vršiti procenu originalnosti neposrednim upoređivanjem ili uzimajući u obzir rezultate softverske analize, ukoliko oceni da je to potrebno, kao i druge metode i standarde, shodno specifičnosti naučne oblasti (uvid u istraživačku dokumentaciju, kao i uvid u prikupljenu, odnosno korišćenu građu i sl.).

Stručna komisija može da zatraži mišljenje i od mentora, članova komisije za ocenu i komisije za odbranu, recenzenata, odgovarajućeg stručnog organa visokoškolske ustanove i drugih stručnih lica i tela.

41. Stručna komisija u roku od 60 dana od dana svog obrazovanja dostavlja etičkoj komisiji obrazloženo stručno mišljenje. Na obrazloženi predlog stručne komisije, ovaj rok u izuzetnim slučajevima može biti produžen za dodatnih 30 dana. U ove rokove ne računa se period između 15. jula i 20. avgusta.

Stručna komisija može, u svakoj fazi svoga rada, da organu poslovođenja matične ustanove uputi obrazloženi predlog da suspenduje lice protiv koga je postupak pokrenut do okončanja tog postupka.

42. Na osnovu stručnog mišljenja stručne komisije i pisanog izjašnjenja lica za koje postoji osnovana sumnja da se neakademski ponašalo, etička komisija u roku od 15 dana od dana dostavljanja stručnog mišljenja sastavlja Izveštaj sa mišljenjem i dostavlja ga organu poslovođenja matične ustanove.

Etička komisija može da organu poslovođenja matične ustanove uputi obrazloženi predlog da suspenduje lice protiv koga je postupak pokrenut do okončanja tog postupka.

43. Ukoliko utvrdi postojanje neakademskog ponašanja, etička komisija može u okviru Izveštaja predložiti i da mere za povredu Kodeksa budu izrečene mentoru, recenzentima i članovima komisija za pisanje izveštaja o nastavnom i naučnoistraživačkom radu.

Ukoliko etička komisija utvrdi da nije bilo povrede akademskog integriteta i da se prijava pretežno zasniva na neistinitim navodima, odnosno da sadrži šikanirajuće elemente, pokrenuće postupak utvrđivanja odgovornosti akuzatora.

44. Izveštaj etičke komisije organ poslovođenja matične ustanove odmah dostavlja stručnom organu, radi odlučivanja.

Stručni organ donosi odluku po izveštaju etičke komisije na prvoj narednoj sednici.

Na osnovu odluke stručnog organa kojom je utvrđeno neakademsko ponašanje, organ poslovođenja u roku od 15 dana izriče meru za povredu Kodeksa.

Izricanje mera predstavlja izraz neslaganja akademske zajednice sa nedopuštenim ponašanjem iz Kodeksa, kao društveno neprihvatljivim postupanjem. Mere imaju za prvenstveni cilj bezuslovno ograđivanje visokoškolske ustanove od navedenog ponašanja, kao i upućivanje poruke najširoj javnosti da su takvi oblici ponašanja neprimereni članovima akademske zajednice.

Ne predstavljaju povredu akademskog integriteta radnje proistekle iz greške iza koje stoje časne namere, a koja je dovela do zanemarljivog obima plagijata, odnosno autoplagijata. Postojanje greške iza koje stoje časne namere i zanemarljivog obima plagijata, odnosno autoplagijata mora biti obrazloženo u izveštaju etičke komisije.

45. Za povredu Kodeksa izriču se:

- mere za utvrđeno neakademsko ponašanje u vidu plagiranja, lažnog autorstva, izmišljanja i krivotvorenja rezultata i autoplagiranja;

- mere za utvrđene manje povrede ili nemaran odnos prema obavezi korektnog akademskog ponašanja.

46. Mere za utvrđeno neakademsko ponašanje u vidu plagiranja, lažnog autorstva, izmišljanja i krivotvorenja rezultata i autoplagiranja su:

- oglašavanje diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka ništavom u slučaju konačne odluke kojom je utvrđeno da doktorska disertacija nije rezultat originalnog naučnog rada. Danom oglašavanja ništavosti diplome o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, licu čija je diploma oglašena ništavom prestaju prava i obaveze proistekle po osnovu sticanja diplome koja je poništena. Shodan postupak primenjuje se i u odnosu na magistarsku tezu, master rad ili diplomski rad;

- oduzimanje nastavničkog, odnosno saradničkog zvanja u slučaju ako se saznaju nove činjenice, odnosno pojave dokazi iz kojih proizlazi da u trenutku izbora u zvanje kandidat nije ispunjavao uslove propisane zakonom, odnosno ako se utvrdi da radovi na osnovu kojih je kandidat izabran u zvanje predstavljaju rezultat neakademskog ponašanja. Postupak oduzimanja zvanja pokreće organ poslovođenja, a sprovodi se na način koji je predviđen za sticanje zvanja.

Konačna odluka o meri za utvrđeno neakademsko ponašanje u vidu plagiranja, lažnog autorstva, izmišljanja i krivotvorenja rezultata i autoplagiranja objavljuje se na sednici stručnog organa i organa upravljanja matične ustanove i stručnog organa samostalne visokoškolske ustanove u čijem je sastavu matična ustanova, kao i na internet stranicama matične i samostalne visokoškolske ustanove.

47. Mere za utvrđene manje povrede ili nemaran odnos prema obavezi korektnog akademskog ponašanja su:

- opomena;

- javna opomena;

- javna osuda.

Oblik mere za utvrđene manje povrede ili nemaran odnos prema obavezi korektnog akademskog ponašanja određuje se u zavisnosti od težine učinjene povrede, štete koja je naneta ugledu visokoškolske ustanove, aktivnosti koje je učinilac predložio da će preduzeti u svrhu otklanjanja posledica povreda Kodeksa i procene da će izrečena mera dovoljno uticati na njega da više ne vrši povrede Kodeksa. O obliku mere za povredu Kodeksa u vidu manje povrede ili nemarnog odnosa prema obavezi korektnog akademskog ponašanja odlučuje nadležni stručni organ. Odluka mora sadržati obrazloženje zbog čega se određeno ponašanje smatra manjom povredom ili nemarnim odnosom, a ne neakademskim ponašanjem koje povlači mere iz tačke 46. ovih Osnova.

Opomena se izriče učiniocu povrede Kodeksa u vidu pisanog upozorenja bez objavljivanja i unosi se u evidenciju o izrečenim merama upozorenja, ali ne čini sastavni deo dosijea nastavnika, saradnika, istraživača, studenta ili zaposlenog.

Javna opomena se izriče učiniocu povrede Kodeksa, objavljuje se na sednici stručnog organa i organa upravljanja matične ustanove i unosi se u dosije nastavnika, saradnika, istraživača, studenta ili zaposlenog.

Javna osuda izriče se učiniocu povrede Kodeksa, objavljuje se na sednici stručnog organa i organa upravljanja matične ustanove i stručnog organa samostalne visokoškolske ustanove u čijem je sastavu matična ustanova, kao i na internet stranicama matične i samostalne visokoškolske ustanove, a unosi se u dosije nastavnika, saradnika, istraživača, studenta ili zaposlenog.

Javna opomena i javna osuda objavljuju se odmah po konačnosti odluke kojom su izrečene.

48. Lice protiv kojeg je izrečena mera i podnosilac zahteva mogu u roku od 15 dana od dana prijema odluke podneti žalbu drugostepenom organu za profesionalnu etiku, koji je ustanovljen opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove.

Prilikom razmatranja žalbe, drugostepeni organ za profesionalnu etiku može da zatraži i dodatna objašnjenja od svih učesnika u postupku i drugih stručnih lica.

U roku od 60 dana od dana prijema žalbe, drugostepeni organ za profesionalnu etiku donosi odluku kojom potvrđuje ili preinačuje prvostepenu odluku, ili je poništava i vraća na ponovno odlučivanje.

Odluka drugostepenog organa za profesionalnu etiku dostavlja se žaliocu, matičnoj ustanovi i Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Odluka drugostepenog organa za profesionalnu etiku je konačna.

49. Matična ustanova dužna je da konačnu odluku kojom se izriče mera za povredu Kodeksa u roku od osam dana od dana konačnosti prosledi Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

50. U slučaju pojavljivanja novih činjenica koje su od značaja za donošenje odluke, a koje nisu bile poznate dok je vođen postupak utvrđivanja neakademskog ponašanja, etička komisija može, po podnošenju obrazloženog zahteva ili na sopstvenu inicijativu, pokrenuti obnovu toga postupka.

51. Odredbe Osnova za kodeks o akademskom integritetu na visokoškolskim ustanovama u Republici Srbiji objedinjuju postojeće norme o profesionalnoj etici na visokoškolskim ustanovama, a primenjuju se i na sve započete postupke i naknadno otkrivene slučajeve neakademskog ponašanja.

52. Nacionalni savet za visoko obrazovanje objavljuje Osnove na svojem sajtu i o tome informiše KONUS i KASSS.

Osnove stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na sajtu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, a primenjuju se u skladu s odredbom tačke 51. ovih Osnova.

Visokoškolska ustanova dužna je da donese Kodeks urađen u skladu s Osnovama u roku od 45 dana od dana objavljivanja Osnova na sajtu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Visokoškolska ustanova dužna je da u roku od sedam dana od dana donošenja svoj Kodeks dostavi samostalnoj visokoškolskoj ustanovi u čijem je sastavu, odnosno KASSS-u.

Samostalna visokoškolska ustanova, odnosno KASSS će u roku od 60 dana od dana prijema Kodeksa iz stava 4. ove tačka ustanoviti da li je Kodeks usklađen s ovim Osnovama i proslediti ga, uz mišljenje o usklađenosti, Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.

Samostalna visokoškolska ustanova dužna je da svoj Kodeks dostavi Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje u roku od 60 dana od dana objavljivanja Osnova na sajtu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.