STRATEGIJA RAZVOJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2016. DO 2025. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 98/2016)

 

1. POLAZNA OSNOVA

Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine (u daljem tekstu: Strategija) pripremljena je u skladu sa članom 7. Zakona o turizmu. Osnovna studija Strategije naročito sadrži: analizu postojećeg stanja i dosadašnjeg stepena razvoja turizma, uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja, analizu prednosti i nedostataka turizma, poslovnu misiju, viziju i ciljeve razvoja turizma, izbor prioritetnih turističkih proizvoda, predlog prioritetnih turističkih destinacija, analizu uticaja na kulturno nasleđe i prirodna dobra i predlog politike razvoja turizma.

Budući da je Strategija razvoja turizma Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 91/06) koja je doneta za period od 2006. do 2015. godine (u daljem tekstu: prethodna Strategija) prestala da važi, a koja je odredila fundamentalne smernice za sektor turizma u Republici Srbiji na duži rok, pristupilo se izradi novog strateškog dokumenta uzimajući u obzir sledeće ključne aspekte:

1) Prethodna Strategija realizovana je u manjoj meri, zbog činjenice da je neposredno nakon njenog usvajanja usledila globalna svetska kriza koja je usporila priliv investicija i umanjila prostor za bržu komercijalizaciju turizma u Republici Srbiji;

2) Vlada, kako zbog budžetskih ograničenja i drugih razvojnih prioriteta, tako i zbog zanemarivanja i neprepoznavanja turizma kao jedne od ključnih privrednih grana, nije sprovela aktivnu turističku politiku koja bi turizmu u Republici Srbiji omogućila značajniji konkurentski iskorak;

3) Republika Srbija je najveći deo vremena od usvajanja prethodne Strategije provela u otežanim uslovima pronalaženja sopstvene političke i privredne stabilnosti, dakle unutrašnje konsolidacije, što je rezultiralo nižim političkim i vrednosnim interesima Republike Srbije u pogledu razvoja turizma.

Sada kada Republika Srbija ulazi u proces evropskih integracija i kada gradi jedinstvenu geostratešku poziciju, mogući su brojni veliki privatni i javni projekti koji joj omogućavaju stvaranje jasnih i nedvosmislenih alternativa dugoročnog održivog rasta i razvoja u narednom periodu. U uslovima kada Republika Srbija podiže svoju pregovaračku snagu u odnosu na bliža i dalja globalna tržišta, realno je očekivati da nastaju povoljniji uslovi za značajan razvoj turizma zemlje.

Stoga je cilj ove strategije da se turizmu pristupi sistemski, ne samo kroz ekonomske pokazatelje (kao mogućem održivom izvoru stvaranja nove dodatne vrednosti i zapošljavanja u Republici Srbiji), već i kroz multiplikativne efekte koje turizam ima na ukupan društveno-socijalni razvoj, lokalni i regionalni razvoj, na razvoj kulture i obrazovanja, unapređenje životne sredine i na razvoj komplementarnih delatnosti (trgovine, poljoprivrede, građevinarstva i dr.), te je potrebno da turizam zauzme značajno mesto na agendi strateških odluka Vlade i time konačno odredi rang ambicija Republike Srbije prema ovom privrednom sektoru na srednji i dugi rok.

Ciljevi Strategije su:

1) održivi ekonomski, ekološki i socijalni razvoj turizma u Republici Srbiji;

2) jačanje konkurentnosti turističke privrede i sa njom povezanih delatnosti na domaćem i međunarodnom tržištu;

3) povećanje direktnog i ukupnog učešća sektora turizma u bruto domaćem proizvodu (u daljem tekstu: BDP) Republike Srbije, kao i povećanje direktnog i ukupnog broja zaposlenih u sektoru turizma i njegovog učešća u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji;

4) unapređenje ukupnog imidža Republike Srbije u regionu, Evropi i svetu.

1.1. Pristup i metodologija rada

Struktura Strategije utvrđena je Zakonom o turizmu i u svom sadržaju se zasniva manjim delom na nalazima i predlozima prethodne Strategije koja je trebalo da odredi profil turističkog sektora Republike Srbije, dok se značajnim delom oslanja na analize savremenih trendova, konkurentnosti u odnosu na okruženje, stanja u turističkoj privredi Republike Srbije i projekcije budućeg rasta i razvoja.

Za potrebe izrade ovog strateškog dokumenta sprovedene su dodatne analize i evaluacije, obavljene brojne konsultacije sa stručnjacima i uključena mišljenja udruženja i organizacija, lokalnih vlasti i pojedinaca iz akademske, poslovne i nevladine organizacije. Korišćene su i brojne eksterne evaluacije i studije od značaja za razvoj turizma u Republici Srbiji koje su bile predmet projekata Evropske unije (u daljem tekstu: EU), Svetskog saveta za putovanja i turizam (u daljem tekstu: WTTC) i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija (u daljem tekstu: UNWTO).

Strategija se bazira na analizi unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja, uključujući i najnovije globalne trendove u razvoju turizma. Analitika sadašnjih performansi turizma u Republici Srbiji, kao i njegovih ograničenja i prednosti, urađena je po prvi put i na osnovu registracionih i bilansnih podataka preduzeća po delatnostima u turističkoj privredi i ugostiteljstvu. Dodatnom analizom konkurentnosti i utvrđivanja razvojnih modela i performansi u odnosu na konkurentne zemlje, sagledana je praksa drugih i od Republike Srbije uspešnijih zemalja koji su imali sposobnost da ostvare konkurentan rast i razvoj turističke privrede. Koristeći baze podataka WTTC i Generalnog direktorata Evropske komisije odgovornog za obezbeđenje statističkih informacija (u daljem tekstu: EUROSTAT) analizirana je struktura i visina različitih deficita u turističkoj privredi koji uzrokuju zaostajanje turističke privrede u odnosu na grupu zemalja za poređenje konkurentnosti.

Na osnovu navedenih analiza urađene su razvojne projekcije i modeli rasta turističke privrede do 2025. godine i utvrđen minimalni iznos potrebnih investicionih ulaganja da bi se ostvarile projekcije rasta.

Posebna pažnja posvećena je analizi savremenih trendova na relevantnom turističkom tržištu, naročito promena u motivima, potrebama i iskustvima turista sa ciljem osavremenjavanja i podizanja kvaliteta i konkurentnosti turističkih proizvoda i njihovog usklađivanja sa potrebama kupaca.

U cilju podsticanja razvoja i konkurentnosti definisane su prioritetne aktivnosti, proizvodi i destinacije kao i nužne aktivnosti na izgradnji i održavanju putne i druge komunalne infrastrukture, turističke infrastrukture i suprastrukture.

S obzirom da su u realizaciji prethodne Strategije identifikovane brojne slabosti naročito u koordinaciji aktivnosti institucija odgovornih za njeno sprovođenje, posebno detaljno je obrađena institucionalna infrastruktura koja i pored jasnih zakonskih obaveza sprovođenja strateških i planskih dokumenata, nije pokazala potreban nivo efikasnosti i sposobnosti da realizuje svoje nadležnosti, te su u tom smislu definisane konkretne aktivnosti na sprovođenju Strategije.

Najveći deo turističke privrede i ugostiteljstva čine mala i srednja preduzeća, a preduzetničke sposobnosti bi trebalo da budu motorna snaga održavanja i podizanja njihove konkurentnosti. Za razliku od prethodne Strategije, a i na osnovu međunarodno preuzetih obaveza da se u strateškim dokumentima i zakonima primenjuju principi Small Business Act-a, posebnim poglavljem analizirana su mala i srednja preduzeća i ukazano je na mogućnosti njihovog razvoja.

Na taj način stvorena je osnova za definisanje nove poslovne misije i vizije turizma u Republici Srbiji, objektivizirani su razvojni ciljevi, formulisan model rasta turizma kod nas i predložene su ključne razvojne aktivnosti i mere turizma koje vode realizaciji objektiviziranih ciljeva. Konačno, definisan je akcioni plan sinergetskih projekata i programa koji vode implementaciji ove srazmerno ambiciozne razvojne prethodne Strategije.

Bitna ograničenja u metodologiji izrade Strategije, a što nesumnjivo utiče na kvalitet i sadržaj podataka i analiza, proizilazi iz:

1) nesprovođenja zakonskih obaveza i nepostojanja sistema periodičnog međusobnog izveštavanja subjekata planiranja i sprovođenja mera i aktivnosti utvrđenih prethodnom Strategijom;

2) nesistematičnog praćenja savremenih i kredibilnih međunarodnih izveštaja, baza podataka i posebnih analiza tržišta (od kojih je najveći broj dostupan pod komercijalnim uslovima);

3) prakse da brojne međunarodne institucije podatke objavljuju u različitim formatima (u hiljadama ili milionima) i valutama (lokalnim, USD i EUR);

4) nestandardizovanih aktivnosti i sadržaja statističkog praćenja i još uvek neusklađene metodologije sa EUROSTAT-om i metodologijom UNWTO1. Statistički obuhvat i sistem statističkog praćenja performansi sektora turizma u Republici Srbiji nije pratio metodološke promene i trendove relevantnih međunarodnih institucija, te zvanično objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS) (npr. direktno i ukupno učešće sektora turizma u BDP Republike Srbije, direktno i ukupno učešće zaposlenih u sektoru za turizam u strukturi ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji) ne odražavaju pravi doprinos sektora turizma srpskoj ekonomiji i nisu uporedivi sa podacima koje WTTC i UNWTO objavljuju za druge zemlje;

________
1 UNWTO (2016) Methodological Notes to the Tourism Statistics Database, str. 23.

5) neprimenjivanja metodologije izrade satelitskih računa i na osnovu njih objavljivanje uporedivih analiza i izveštaja, dug rok ažuriranja konačnih godišnjih podataka;

6) nepostojanja aktuelnih i kredibilnih domaćih istraživanja tržišta, stavova i mišljenja gostiju, stavova i mišljenja subjekata u turističkoj privredi i ugostiteljstvu (i velikog broja drugih sektorskih naučnoistraživačkih projekata od značaja za razvoj i upravljanje razvojem u turizmu);

7) neažurnog i nestandardnog vođenja turističkog registra;

8) nepostojanja jedinstvenog sistema prikupljanja informacija, upravljanja i koordinacije strateškim i operativnim razvojem turističke infrastrukture i suprastrukture, i

9) nepostojanja standardizovanog, integralnog sistema planiranja, realizacije i praćenja investicija u turističku infrastrukturu i suprastrukturu.

Isto tako, na osnovu Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, teritorija AP Kosova i Metohije nije obuhvaćena merama i aktivnostima predviđenih ovom strategijom, ali će se pratiti stanje na turističkim područjima Metohije: Rusolija, Hajla, Peć, Koprivnik, Dečani, Maja Streoc, Marjaš, Đeravica, Đakovica, Bistrica i Prizren i turističkom području Šar planine: Štrpce, Sirnička Župa, Sredačka Župa, Gora i Dragaš.

Sve napred pomenuto predstavljalo je veliki problem u obezbeđivanju konzistentnosti i konsekventnosti sadržaja dokumenta (postavlja se pitanje na osnovu kojih kredibilnih pokazatelja ustanoviti vrednosti potrebnih investicija u komunalnu i turističku infrastrukturu i suprastrukturu) zbog čega je Strategijom nužno jasno definisati mere kojima će se ova ograničenja prevazići i stvoriti metodološke, zakonske, kadrovske i materijalne pretpostavke i instrumenti kvalitetnog praćenja, prikupljanja, razmene i interpretacije podataka za odgovorno upravljanje razvojem turističke privrede i svih povezanih delatnosti u Republici Srbiji.

2. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA I KARAKTERISTIKE TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE 2015. GODINE

2.1. Realizacija prethodne Strategije

U procesu realizacije prethodne Strategije, Republika Srbija je napravila značajne iskorake u reformisanju zakonodavnog okvira u oblasti turizma, te izradila obimnu plansku dokumentaciju za razvoj više od 15 regija i destinacija.

Nasuprot proklamovane politike ravnomernog regionalnog razvoja i podsticaja preduzetništva i privatnih malih i srednjih preduzeća, restrukturiranja privrede kroz efikasnu privatizaciju, vođena je politika centralizovanog i intervencionističkog razvoja.

U procesu restrukturiranja privrede kroz privatizaciju izvršena je prodaja velikog broja hotela, dečjih, omladinskih i sindikalnih odmarališta. Smeštajni kapaciteti koji u našim banjama posle privatizovanja ne rade, broje se hiljadama ležaja. Vrnjačka Banja - 1.000, Sokobanja - 800 (uz sportske terene), Banja Koviljača - 600, Niška Banja - 300, itd. Samo zahvaljujući radu Instituta za rehabilitaciju, Niška Banja je prepoznata kao banjski centar. Smeštajni objekat u Jošaničkoj Banji nikada nije primio turiste; Kuršumlijska Banja je pusta (nema više ni stanovnike); ustanova na Zlataru, sa 17.000 m2, ne radi godinama.2

_________
2 Prema informaciji Udruženja banja Srbije, januar 2016.

Van područja efikasnije preduzetničke upotrebe u turizmu ostali su objekti i imovina velike vrednosti u državnom vlasništvu - napušteni aerodromi, javni objekti i zemljište (napuštene kasarne, objekti neuspešno privatizovanih preduzeća, reprezentativne vile, Karađorđevo, hoteli i odmarališta javnih preduzeća). U ne malom broju slučajeva ova imovina se ne koristi ili se za korišćenje izdvajaju dodatne subvencije.

Umesto ulaganja u postojeća i nova mala i srednja preduzeća vršena su ulaganja uglavnom u javni sektor i formiranje novih javnih preduzeća koja do danas nisu uspela da povrate deo od uloženih investicija i da održivo (bez pomoći države) generišu i omoguće novi razvoj.

Nije uspostavljen sistem upravljanja turističkim destinacijama i područjima, nije ostvarena efikasna funkcionalna veza između privrede, turističkih organizacija, asocijacija i poslovnih udruženja, obrazovnih i naučnih institucija radi formiranja sigurnog, dugoročnog i održivog razvoja turističkih prostora i područja.

Pored prethodnom Strategijom utvrđenih zadataka unapređenja i zaštite okoline, podizanja energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u turističkim područjima i destinacijama, do kraja perioda realizacije prethodne Strategije nije uspostavljen sistem upravljanja otpadom i podsticanja energetske efikasnosti i održivog razvoja u turističkim područjima i destinacijama.

Izostala je efikasna programska i akciona povezanost različitih resora i nivoa vlasti u sprovođenju prethodne Strategije u planiranju i realizaciji infrastrukturnog održavanja turističkih destinacija, blagovremenom planiranju i koordinaciji u utvrđivanju prioriteta, rokova i nosilaca aktivnosti.

U toku realizacije prethodne Strategije, nisu urađena značajnija istraživanja tržišta za potrebe promocije turizma, a naročito ne u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih događaja, iako je to bila zakonska obaveza. Ne postoje podaci o postojanju koordinacije obrazovnih i naučnih institucija u oblasti turizma i turističke privrede u usklađivanju nastavnih planova i programa sa brojem i strukturom stručnih profila koji su potrebni u turizmu i ugostiteljstvu, broju naučno istraživačkih projekata, broju i sadržaju obavljenih naučnih i stručnih studijskih putovanja i usavršavanja, broju i sadržajima programa permanentnog sticanja novih znanja i veština od značaja za razvoj turizma.

U dosadašnjem toku realizacije prethodne Strategije nedovoljno su korišćena sredstva pretpristupnih fondova EU kao i mogućnosti i prednosti Informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: ICT), interneta, društvenih mreža i platformi za promociju turističke ponude Republike Srbije, a ujedno i kao platforme za razvoj novih malih i srednjih preduzeća i njihovih usluga.

Ostala su otvorena pitanja uvođenja međunarodnih standarda kvaliteta (kvaliteta usluga, sistema upravljanja i dr.), učešća sive ekonomije, nesređene evidencije i neadekvatna i prevaziđena metodologija sistema statističkog obuhvata i statističkog praćenja performansi sektora turizma u Republici Srbiji, kao i nefunkcionisanje Registra turizma (pri Agenciji za privredne registre - u daljem tekstu: APR).

Nije uspostavljen sistem analize, praćenja i primene savremenih trendova na svetskom turističkom tržištu, mere podrške razvoju privatnog sektora u turizmu su nedovoljne, neadekvatne i nerazvijene u odnosu na konkurenciju i pozitivna iskustva zemalja EU.

Prethodna Strategija imala je i svoje kvantifikovane ciljeve od kojih treba pomenuti najznačajnije: rast ukupnog broja dolazaka i noćenja turista u dva scenarija (umereni i ambiciozni), rast broja privrednih subjekata i zaposlenosti, rast direktnog doprinosa turizma BDP-u i rast deviznog priliva od stranih turista.

Tabela 1. Analiza ispunjenosti projekcija rasta broja dolazaka i broja noćenja iz prethodne Strategije3

SRBIJA
Početno stanje 2006 i stanje 2015	Početno stanje	2015	Razlika	Indeks 2006/2015	% Rasta
Broj dolazaka	1.645.485	2.437.165	791.680	148	48
Broj noćenja	5.609.437	6.651.852	1.042.415	119	19
Umerena projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	5.504.300	2.437.165	-3.067.135	44	-56
Broj noćenja	15.000.000	6.651.852	-8.348.148	44	-56
Ambiciozna projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	6.607.500	2.437.165	-4.170.335	37	-63
Broj noćenja	17.636.000	6.651.852	-10.984.148	38	-62

 

Beograd
Početno stanje 2006 i stanje 2015	Početno stanje	2015	Razlika	Indeks 2006/2015	% Rasta
Broj dolazaka	674.785	807.607	132.822	120	20
Broj noćenja	1.366.337	1.686.017	319.680	123	23
Umerena projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	2.635.700	807.607	-1.828.093	31	-69
Broj noćenja	3.953.500	1.686.017	-2.267.483	43	-57
Ambiciozna projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	3.166.800	807.607	-2.359.193	26	-74
Broj noćenja	4.750.200	1.686.017	-3.064.183	35	-65

 

Vojvodina
Početno stanje 2006 i stanje 2015	Početno stanje	2015	Razlika	Indeks 2006/2015	% Rasta
Broj dolazaka	245.600	413.332	167.732	168	68
Broj noćenja	686.200	994.314	308.114	145	45
Umerena projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	917.000	413.332	-503.668	45	-55
Broj noćenja	3.209.500	994.314	-2.215.186	31	-69
Ambiciozna projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	1.099.500	413.332	-686.168	38	-62
Broj noćenja	3.484.400	994.314	-2.490.086	29	-71

 

Šumadija i zapadna Srbija
Početno stanje 2006 i stanje 2015	Početno stanje	2015	Razlika	Indeks 2006/2015	% Rasta
Broj dolazaka	540.100	854.448	314.348	158	58
Broj noćenja	2.703.600	2.904.523	200.923	107	7
Umerena projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	1.345.500	854.448	-491.052	64	-36
Broj noćenja	5.382.000	2.904.523	-2.477.477	54	-46
Ambiciozna projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	1.617.900	854.448	-763.452	53	-47
Broj noćenja	6.471.900	2.904.523	-3.567.377	45	-55

 

Južna i istočna Srbija
Početno stanje 2006 i stanje 2015	Početno stanje	2015	Razlika	Indeks 2006/2015	% Rasta
Broj dolazaka	185.000	361.778	176.778	196	96
Broj noćenja	853.300	1.066.998	213.698	125	25
Umerena projekcija rasta
	Procena	Stanje 2014	Razlika
Broj dolazaka	606.100	361.778	-244.322	60	-40
Broj noćenja	2.455.000	1.066.998	-1.388.002	43	-57
Ambiciozna projekcija rasta
	Procena	Stanje 2015	Razlika
Broj dolazaka	723.300	361.778	-361.522	50	-50
Broj noćenja	2.929.500	1.066.998	-1.862.502	36	-64

Izvor: Urađeno prema prethodnoj Strategiji i RZS (bez podataka za AP Kosovo i Metohiju)

________
3 U prva dva reda dat je stvarni rast 2006-2015, u druga i treća dva reda je data projekcija "umerenog" i "ambicioznog" scenarija rasta u odnosu na realne pokazatelje 2015, njihova apsolutna razlika, indeks i procenat ostvarenosti.

Ukupan broj dolazaka i noćenja turista u 2015. godini bio je u porastu u odnosu na početnu 2006. godinu, ali ni jedan od scenarija rasta u prethodnoj Strategiji (umerenog i ambicioznog) nije ostvaren. Prema prethodnoj Strategiji, bilo je predviđeno da u 2015. godini ukupan broj preduzeća registrovanih u oblasti turizma bude 862, međutim, već 2013. godine taj broj je bio skoro pet puta veći. Nasuprot ovom porastu, broj direktno zaposlenih u turizmu 2013. godine bio je manji skoro za trećinu od projektovanog.

Tabela 2. Stanje broja preduzeća i broja direktno zaposlenih u turizmu u odnosu na projekcije prethodne Strategije

	2013.	Projekcija 2015.	Razlika	Indeks 2015/2013	%
Broj preduzeća u turizmu	4.079	862	-3.217	21,1	-78,9
Broj zaposlenih u turizmu	19.194	27.868	8.674	145,2	45,2

Izvor: Analiza Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: MTTT), na osnovu podataka APR za 2013. godinu, septembar 2015. i prema prethodnoj Strategiji

Da bi se sagledali realni aspekti postojeće strukture sektora turizma i sa njime povezanih delatnosti, analizirana je serija podataka od 2008. do 2013. godine pod direktnim uticajem globalne ekonomske krize. U tom periodu, struktura turističke i sa njom povezane delatnosti obuhvata usluge: smeštaja (hoteli, odmarališta, kampovi i drugi oblici smeštaja), pripremanja i služenja hrane i pića (restorani, kafići, ketering i sl.), turističkih agencija, lizing i izdavanje automobila, plovila, opreme za zabavu i rekreaciju.

U Tabeli 3. beleži se znatan pad broja turističkih agencija, kao posledica promene metodologije evidentiranja delatnosti. U 2013. godini, osim turističkih agencija, odvojene su delatnosti 7990 (Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima) i 7912 (delatnost turoperatora). Kada se saberu ove delatnosti u 2013. godini dobija se veći broj agencija od onog iz 2008. godine, ali sa brojem zaposlenih smanjenih za 1.393 radna mesta. Broj zaposlenih je jedino porastao u keteringu za 92, kafeima za 424 i u ostalom smeštaju za osam novih radnih mesta.

Tabela 3. Struktura broja preduzeća i zaposlenih po delatnostima u turizmu i ugostiteljstvu od 2008. do 2013. godine

Turizam, ugostiteljstvo i srodne usluge*	Broj
	2008			2013		2013/2008
	Preduzeća		Zaposleni	Preduzeća	Zaposleni	Preduzeća	Zaposleni
5510 - Hoteli i sličan smeštaj	438		11.720	532	8.556	94	-3.154
5520 - odmarališta i slični objekti za kraći boravak	49		257	86	227	37	-30
5530 - Delatnost kampova, auto-kampova i kampova za turističke prikolice	4		31	9	31	5	0
5590- Ostali smeštaj	46		203	84	211	38	8
5610 - Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta	904		7.648	1.434	2.269	530	-5.379
5621 - Ketering	63		693	85	790	22	92
5629 - Ostale usluge pripremanja i posluživanja hrane	24		923	35	809	11	-114
5630 - Usluge pripremanja i posluživanja pića	410		2.061	609	2.485	199	424
7711 - iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila	181		621	198	494	17	-127
7734 - iznajmljivanje i lizing opreme za rekreaciju i sport	3		4	4	2	1	-2
7990 - Ostale usluge rezervacije i delatnosti povezane s njima				30	70	#	#
7911 - Delatnost putničkih agencija	850		3.323	639	1.930	-211	-1.393
7912 - Delatnost tur-operatera				194	966	#	#
9329 - Ostale zabavne i rekreativne delatnosti	127		830	140	354	13	-476
Ukupno	3.099		28,319	4.079	19.194	980	-9.125
Nije postojalo kao posebna delatnost		* Registrovana pravna lica

Izvor: MTTT, na osnovu podataka APR, decembar 2015. godine

Tabela 4. Makroekonomski i finansijski efekti

Pokazatelji	u EUR
Kapital	-63.030.867
Obaveze	88.450.472
Poslovni prihodi	-18.508.500
Poslovni rashodi	-35.970.502
Poslovni rezultat	17.462.002
Neto dobit	43.361.959
Devizni priliv od turizma u Srbiji 2009	617.200.000
Devizni priliv od turizma u Srbiji 2015	1.048.000.000

Izvor: MTTT, na osnovu podataka APR, decembar 2015. godine

Nijedan od finansijskih, osim makroekonomskih pokazatelja, nisu bili precizno i posebno definisani kao strateški ciljevi. Stoga je važno prepoznati trendove i adekvatno, Strategijom, definisati buduće mere i projektovati željene efekte.

U periodu od 2008. do 2013. godine u turističkoj industriji kapital je pao za 63 miliona evra, obaveze su porasle za preko 88 miliona evra, ali su smanjeni poslovni rashodi za 35 miliona evra. Na drugoj strani, u 2013. godini ostvaren je pozitivan poslovni rezultat, a ostvarena je neto dobit u sektoru turizma od preko 40 miliona evra u odnosu na 2008.

Registrovani poslovni prihodi čitave turističke industrije (i direktno povezanim delatnostima) su bili na nivou od preko 620 miliona evra što, kada se stavi u odnos sa ukupnim prometom u turizmu, ukazuje na postojanje obimne sive ekonomije, koja čini 69% turističkog prometa.

Ukupne predviđene investicije u turističku privredu prema prethodnoj Strategiji su bile procenjene na preko četiri milijarde evra (godišnje 400 miliona evra). Vrednost kapitala preduzeća u oblasti turizma 2013. godine je oko 1,6 milijardi evra (poslednji raspoloživi podaci APR) i manji je za 63 miliona evra u odnosu na najbolju godinu poslovanja pre krize, a kao rezultat dezinvestiranja od preko 280 miliona evra u delatnostima iznajmljivanja vozila (-114 miliona evra), putničkim agencijama (-96 miliona evra), ostalim zabavnim i rekreativnim delatnostima (-61 milion evra). Nasuprot ovih delatnosti ostvareno je povećanje vrednosti kapitala za preko 150 miliona evra u delatnostima hotela i restorana.

Primetan je napredak u razvoju nekoliko postojećih turističkih proizvoda - gradski odmori (City Breaks) u Beogradu i Novom Sadu, manifestacije (Guča, EXIT, Mokra Gora, regata na Drini i dr.), planinski turizam (Kopaonik, Zlatibor i Stara Planina), ali i zaostatak u kreiranju novih turističkih proizvoda u skladu sa trendovima na tržištu i promenama motiva i potreba turista. Nije ostvaren napredak niti su ostvarene značajne investicije u poboljšanje kvaliteta drugih turističkih proizvoda, naročito u oblasti zdravstvenog i wellness turizma u banjama i nautičkog turizma i delimično uspešnih proizvoda u okviru specijalnih interesa (kulturne, biciklističke, vinsko-kulinarske i gastronomske rute).

Republika Srbija je deo Evrope, koja je vodeća svetska turistička destinacija. Ta činjenica, kao i njen kontinentalni položaj, uslovljavaju i samu logiku i strukturu turističkog profila kao razvojnog modela turizma Republike Srbije koji je karakterističan za zemlje Jugoistočne i Centralne Evrope.

2.2. Ocena stanja turizma 2015. godine

2.2.1. Uvod - svetski pokazatelji4

Direktan doprinos putovanja i turizma svetskom BDP i zaposlenosti u 2015. godini iznosio je 2.200 milijardi USD, kao i 108 miliona radnih mesta, respektivno.

Uzimajući u obzir šire uticaje putovanja i turizma (direktne, indirektne i indikovne), ukupan doprinos ovog sektora globalnoj ekonomija u 2015. godini iznosio je je 7.200 milijardi USD, što predstavlja učešće od 9,8% u ukupnom BDP-u, odnosno porast od 3,1% u odnosu na 2014. godinu, čime je ostvarena šesta uzastopna godina pozitivnog rasta u ovom sektoru.

U 2016. godini, očekuje se porast doprinosa putovanja i turizma BDP-u od 3,3%. Imajući u vidu ovakvu tendenciju rasta, pretpostavke su da će ovo učešće da raste za 3,8% godišnje i da će 2025. godine preći preko 11.000 milijardi USD ili 10,5% BDP-a.

U pogledu zapošljavanja, uključujući i poslove indirektno povezane sa turizmom, u 2015. godini sektor putovanja i turizma podržao je 284 miliona radnih mesta ili 9,4% ukupne svetske zaposlenosti (skoro svaki 11. zaposleni je radio u turizmu i sa njime povezanim delatnostima) što predstavlja porast od 2,6% u odnosu na 2014. godinu. Kao ukupan rezultat direktnih, indirektnih i indukovanih aktivnosti sektor putovanja i turizma je generisao 7,2 miliona novih radnih mesta u 2015. godini. Direktno u sektoru je ostvareno 2,5 miliona novih radnih mesta. Do 2025. godine očekuje se da putovanja i turizam podrže ukupno 370 miliona radnih mesta, odnosno da svaki deveti zaposleni radi u turizmu i sa njime povezanim delatnostima. Pretpostavke su da će do 2025. godine očekivani godišnji rast broj zaposlenih od 2,3% rezultirati sa ukupno 356.911.000 zaposlenih ili 10,7% ukupnog broja zaposlenih u svetu.

Investicije u oblasti putovanja i turizma u svetu 2014. godine iznosile su preko 814 milijardi USD, ili 4,3% od ukupnih investicija. Očekivanja su da u 2015. godini porastu za 4,8% kao i da će godišnje do 2025. godine rasti po 4,6% i dostići 1.336 milijardi USD u 2025. godini ili 4,9% od ukupnog iznosa investicija u svetu. Prema svim glavnim komponentama, pretpostavke su da će u 2016. godini investicije u sektoru putovanja i turizma porasti za 4,7% u odnosu na 2015. godinu. Pretpostavke su, prateći ovakav trend, da će do 2025. godine investicije rasti godišnje po 4,6% i dostići 1.336 milijardi USD u 2025. godini ili 4,9% od ukupnog iznosa investicija u svetu.

Vrednost izvoza turističke privrede dostigla je 1.383 milijardi USD (5,7% od ukupnog izvoza) u 2014. godini. U 2015. godini očekuje se rast od 2,8% i rast od 4,2% na godišnjem nivou do 2025. godine kada se očekuje da će dostići 2.140 milijardi USD ili 5,6% ukupnog izvoza u svetu.

_______
4 WTTC - Travel & Tourism Economic Impact 2016, Annual Update Summary
(https://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic%20impact%20research/2016%20documents/economic% 20impact%20summary%202016_a4%20web.pdf)

Grafikon 1. Stanje sektora putovanja i turizma u svetu 2015. godine

Izvor: UNWTO, 2016.
(http://www2.unwto.org/content/why-tourism)

2.2.2. Stanje i uslovi za razvoj turizma Republike Srbije 2015. godine

Pored mnogobrojnih slabosti izraženih u realizaciji prethodne Strategije, prevashodno zahvaljujući vlasnicima i zaposlenima u turističkoj privredi, a poslednje dve godine (2014. i 2015.) i aktivnostima Vlade i resornog ministarstva stvorene su pretpostavke za snažniji razvoj i rast turizma kao jedne od prioritetnih privrednih grana:

1) Republika Srbija je potvrdila i ubrzala procese pridruživanja EU;

2) unapređena je međunarodna aktivnost, pozicija i imidž Republike Srbije;

3) Republika Srbija je prepoznata kao faktor unapređenja regionalne saradnje;

4) intenzivirani su radovi na izgradnji međunarodnih putnih Koridora X i XI, počela je rekonstrukcija međunarodnog železničkog Koridora X, ugovorena je izgradnja pruge za vozove velike brzine od Budimpešte do Beograda;

5) unapređen je regionalni i međunarodni avio saobraćaj, Aerodrom Nikola Tesla u 2015. godini imao je preko 4,7 miliona putnika;

6) u cilju razvoja avio saobraćaja u Republici Srbiji formirano je novo javno preduzeće "Aerodromi Srbije" koje treba da stavi u funkciju veći broj neiskorišćenih aerodroma i obezbedi uslove za niskobudžetne avio kompanije i unapređenje avio saobraćaja i dostupnosti većeg broja turističkih destinacija u Republici Srbiji;

7) uvođenje redovne avionske linije Beograd-Njujork;

8) fiskalna konsolidacija i reforme omogućavaju stvaranje novih tržišnih i održivih modela efikasnije korišćenja državne imovine, smanjenje subvencija, stvaranje nebudžetskih fondova i održivih tržišnih modela finansiranja razvoja (mikro-kreditni fondovi, fondovi smelog kapitala, mešoviti investicioni i garancijski fondovi);

9) razvoj preduzetništva malih i srednjih preduzeća kao dugoročno razvojno opredeljenje Vlade treba da omogući podizanje konkurentnosti domaće privrede ulaskom novih mikro, malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: MMSP) i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja postojećih za dalji rast i razvoj;

10) unapređen je zakonodavni okvir u oblasti investicija, turizma, planiranja i izgradnje i sa nužnim promenama zakonodavstva u oblasti upravljanja javnim investicijama i javno-privatnim partnerstvom stvoriće se uslovi za unapređenje investicija u turizam Republike Srbije;

11) Vlada je prepoznala značaj turizma za ostvarivanje ključnih razvojnih ciljeva u poslednje dve godine;

12) u odnosu na 2005. godinu, prisutni su poznati hotelski brendovi (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection - Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western, Mariott, započeta izgradnja Hiltona);

13) značajna investiciona ulaganja u rekonstrukcije, adaptacije i izgradnju novih hotelskih kapaciteta izvedena su od strane domaćih preduzeća i pod upravom lokalnog menadžmenta kao što su "MK Group" (Kopaonik, Beograd), "Mona" (Zlatibor, Beograd, Kušići), "A" hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, "Silver Lake Resort" (Srebrno jezero) i drugi;

14) u 2015. godini, prvi put posle 2008. godine, porastao je broj dolazaka (za 12%) i noćenja (za 8%) domaćih turista, a taj trend je zabeležen i u prvih sedam meseci 2016. godine: broj dolazaka domaćih turista povećan je za 14,2%, odnosno, noćenja za 15,2% u odnosu na 2015. godinu. Na ovakav pozitivan trend značajno je uticala odluka Vlade da projektom dodele vaučera podrži stanovništvo koje je slabije platežne moći, kao i da ministarstvo nadležno za poslove turizma brzo i efikasno realizuje odluku i Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS) promoviše kampanju "Moja Srbija" namenjenu domaćim turistima.

Sve to ukazuje na stvaranje povoljnog ambijenta da novim strateškim planiranjem turistička privreda Republike Srbije dobije status jedne od prioritetnih razvojnih privrednih grana i da se karakteristike sektora turizma u narednom periodu još više unaprede i da turizam i sa njim povezane privredne grane budu faktor stabilnog održivog rasta i razvoja. U tom smislu, prema domaćim i inostranim analizama, (po metodologiji Oxford Economics) sektor turizma ima dobre polazne osnove za novi desetogodišnji razvoj:5

1) ukupan doprinos turizma BDP-u Republike Srbije u 2015. godini iznosi 6,4%;

2) turizam direktno doprinosi sa 2,2% BDP-u Republike Srbije;

3) turizam i ugostiteljstvo (prema navedenoj metodologiji) obuhvata oko 30.000 (direktno) novozaposlenih, dok je oko 157.000 novozaposlenih ukupno u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima;

4) "nevidljivi izvoz" predstavlja 7,3% ukupnog izvoza Republike Srbije odnosno skoro 29% vrednosti izvoza usluga;

5) investicije u turizam čine 4,1% ukupnih investicija u Republici Srbiji.

U 2015. godini, ukupan devizni priliv od turizma je iznosio 1.048 miliona USD. U periodu od 2007. do 2015. godine zabeležen je rast deviznog priliva od turizma za 97,4%, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 10,8%.6

_______
5 WTTC - Travel&Tourism Economic Impact 2016 Serbia
http://www.wttc.org/-/media/files/reports/economic-impact-research/countries-2016/serbia2016.ashx (str 1.)
Napomena: Podaci RZS nisu publikovani za 2015. godinu.
6 NBS

2.3. Turistički promet i karakteristike turističke tražnje

Turizam u Republici Srbiji prolazio je kroz snažno restrukturiranje izvora tražnje. Značajno je da je od 2008. godine bilo slabljenja domaćeg turističkog prometa, uglavnom pod uticajem ekonomske krize na životni standard u Republici Srbiji. S druge strane, kontinuirano je rastao priliv stranih turista sa evropskih tržišta, uz već tradicionalno visok broj poseta iz zemalja regiona. U 2015. godini uočeni su i prvi znaci oporavka domaće tražnje.

Tabela 5. Dolasci turista u Republiku Srbiju od 2007. do 2015. godine

DOLASCI TURISTA7 (u hiljadama)
Godina	Ukupno	Indeks	Domaći	Indeks	Strani	Indeks
2007.8	2.306	115	1.610	105	696	148
2008.	2.266	98	1.619	101	646	93
2009.	2.021	89	1.376	85	645	100
2010.	2.000	99	1.318	96	683	106
2011.	2.068	103	1.304	99	764	112
2012.	2.079	100	1.270	97	810	106
2013.	2.192	105	1.271	100	922	114
2014.	2.192	100	1.160	92	1.029	112
2015.	2.437	111	1.305	112	1.132	110

Izvor: RZS

_______
7 Nisu obuhvaćeni podaci za AP Kosovo i Metohiju.
8 Od 2007. godine turisti iz Crne Gore se evidentiraju kao strani turisti - Saopštenje RZS.

Prema podacima iz Tabele 5. u 2015. godini:

1) registrovano je ukupno 2.437.000 dolazaka turista, što predstavlja porast od 11% u odnosu na 2014. godinu. Prosečna godišnja stopa rasta ukupnog broja dolazaka turista u odnosu na 2007. godinu iznosi 0,8%;

2) kod domaćih turista zabeleženo je 1.305.000 dolazaka (porast od 12% u odnosu na 2014. godinu), što predstavlja učešće od 53,5%u ukupnom broju dolazaka. U ovoj kategoriji, u posmatranom periodu, zabeleženo je prosečno godišnje smanjenje od 2,7%;

3) u kategoriji stranih turista registrovano je 1.132.000 hiljade dolazaka (10% više u odnosu na 2014. godinu), odnosno 46,5% od ukupnog broja dolazaka turista, pri čemu je prosečno godišnje povećanje od 2007. do 2015. godine iznosilo 6,3%.

Tabela 6. Noćenja turista u Republici Srbiji od 2007. do 2015. godine

NOĆENJA TURISTA9 (u hiljadama)
Godina	Ukupno	Indeks	Domaći	Indeks	Strani	Indeks
2007.10	7.329	111	5.853	105	1.476	145
2008.	7.334	100	5.935	101	1.398	95
2009.	6.776	92	5.307	89	1.469	105
2010.	6.413	95	4.961	94	1.452	99
2011.	6.645	104	5.002	101	1.643	113
2012.	6.485	98	4.688	94	1.796	109
2013.	6.567	101	4.579	98	1.988	111
2014.	6.086	92	3.925	86	2.161	109
2015.	6.652	109	4.242	108	2.410	112

Izvor: RZS

_______
9 Nisu obuhvaćeni podaci za AP Kosovo i Metohiju.
10 Od 2007. godine turisti iz Crne Gore se evidentiraju kao strani turisti - Saopštenje RZS.

Prema podacima iz Tabele 6. u 2015. godini:

1) registrovano je ukupno 6.652.000 noćenja, što predstavlja porast od 9% u odnosu na 2014. godinu. Prosečna godišnja stopa rasta ukupnog broja noćenja turista u odnosu na 2007. godinu iznosi 1,2%;

2) domaći turisti ostvarili su 4.242.000 noćenja ili 8% više u odnosu na 2014. godinu što je prvi znak rasta nakon osam godina pada i čini 64% učešća u ukupnom broju noćenja. U ovoj kategoriji, u posmatranom periodu, zabeleženo je prosečno godišnje smanjenje od 4,1%;

3) u kategoriji stranih turista registrovano je 2.410.000 noćenja (12% više u odnosu na 2014. godinu), što predstavlja učešće od 36% u ukupnom broju ostvarenih noćenja u Republici Srbiji, pri čemu je prosečno godišnje povećanje od 2007. do 2015. godine iznosilo 7,5%;

4) mereno brojem ostvarenih noćenja, u 2015. godini najveći promet imala su banjska mesta (1.855.000 noćenja), što je na istom nivou u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je zabeležen porast broja noćenja stranih turista (231.000) za 14,7%;

5) u Beogradu je ostvaren porast ukupnog broja noćenja od 13% u odnosu na 2014. godinu, pri čemu je statistika zabeležila porast noćenja kako domaćih (262.000), tako i stranih (1.247.000) turista od po 13%;

6) prema registrovanom broju noćenja, domaći turisti su, posle banjskih centara, najviše boravili u planinskim mestima (1.419.000 noćenja), uz porast od 19% u odnosu na 2014. godinu;

7) strani gosti, koji su u 2015. godini ostvarili 2.410.000 noćenja u Republici Srbiji, najviše su boravili u Beogradu (1.247.000), što predstavlja porast od 13%. Najveći porast boja noćenja stranih turista zabeležen je u banjskim mestima (15%);

8) u strukturi stranih gostiju, tokom 2015. godine, preovladali su turisti iz regiona (45%), i to:

(1) Bosna i Hercegovina (87.000 dolazaka / + 17%; 192.000 noćenja / + 17%),

(2) Crna Gora (71.000 dolazaka / + 15%; 171.000 noćenja / + 25%),

(3) Hrvatska (66.000 dolazaka / + 3%; 121.000 noćenja / + 4%),

(4) Slovenija (66.000 dolazaka / + 2%; 115.000 noćenja / + 3%);

9) od zemalja EU najveći broj dolazaka je zabeležen iz Nemačke (61.000), Rumunije (44.000), Italije (44.000) i Grčke (44.000) itd.;

10) od ostalih evropskih zemalja najveći broj dolazaka su ostvarili turisti iz Turske (64.000), Ruske Federacije (42.000), Švajcarske i Lihtenštajna (20.000);

11) od vanevropskih zemalja najveći porast broja dolazaka zabeležen je kod turista iz Južne Afrike (+58%), Kine i Hong Konga (+45%) i Sjedinjenih Američkih Država (+22%).

Devizni promet

Evidentno povećanje prometa turista iz zemalja regiona i evropskih tržišta, doprinelo je značajnijem povećanju deviznog priliva po osnovu turizma, što se vidi iz Tabele 7.

Tabela 7. Devizni priliv od turizma u Republici Srbiji od 2007. do 2015. godine

Godina	EUR (u mil)	Indeks	USD (u mil)	Indeks
2007.11	630	/	531	130
2008.	640	101	944	109
2009.	617	97	865	92
2010.	605	98	798	92
2011.	710	117	992	124
2012.	708	100	906	91
2013.	792	110	1.053	116
2014.	863	109	1.139	108
2015.	945	109	1.048	92

Izvor: Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS)

_______
11 Godine 2007. došlo je do promene metodologije obračuna potrošnje stranih turista.

Iz Tabele 7. uočava se pozitivna razvojna tendencija deviznog priliva od turizma u periodu od 2007. do 2015. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3,3%, izraženo u evrima, odnosno 9,8%, u USD. Prema podacima NBS, potrošnja naših građana koji su putovali u inostranstvo u periodu od 2007. do 2015. godine prikazana je u Tabeli 8.

Tabela 8. Devizni odliv od 2007. do 2015. godine

Godina	EUR (u mil)	Indeks	USD (u mil)	Indeks
2007.12	759	/	1.041	/
2008.	845	111	1.254	120
2009.	686	81	959	76
2010.	724	105	953	99
2011.	791	109	1.114	117
2012.	805	102	1.350	121
2013.	841	104	1.117	83
2014.	849	101	1.177	105
2015.	993	112	1.097	93

Izvor: NBS

________
12 Godine 2007. došlo je do promene metodologije obračuna potrošnje stranih turista.

Tabela 8. jasno pokazuje stalni rast deviznog odliva u periodu od 2007. do 2015. godine, uz prosečnu godišnju stopu rasta od 1,1% izraženo u USD.

Pozitivna promena se ogleda u smanjenju izdataka za putovanja naših građana u inostranstvo.

2.4. Poslovne performanse turističke industrije Republike Srbije

2.4.1. Smeštajni kapaciteti

Struktura smeštajnih objekata, odnosno njihovih kapaciteta izmenjena je u poslednjih nekoliko godina. U ponudi smeštajnih objekata hotelskog tipa došlo je do dinamičnog razvoja i to, prvenstveno hotela sa 4*. U odnosu na 2005. godinu, povećano je učešće poznatih hotelskih brendova (Radisson Blu, Crowne Plaza, Luxury Collection - Starwood, Falkensteiner, Holiday Inn, Best Western), najvećim delom, u Beogradu, Subotici, Novom Sadu i Nišu.

Takođe se intenzivira izgradnja, odnosno rekonstrukcija i adaptacija jednog broja hotelskih objekata koji su u vlasništvu lokalnih kompanija i pod upravom lokalnog menadžmenta kao što su "MK Group" (Kopaonik, Beograd), "Mona" (Zlatibor, Beograd, Kušići), "A" hoteli (Aranđelovac, Novi Sad i Šabac); hoteli na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji, "Silver Lake Resort" (Srebrno jezero) i drugi.

Prema podacima ministarstva nadležnog za poslove turizma, do kraja 2015. godine, broj kategorisanih objekata za smeštaj vrste hoteli (uključujući garni i apart hotele), moteli, pansioni, turistička i apartmanska naselja (bez privatnih kuća, soba, ruralnih turističkih domaćinstava, lovačkih vila i kampova), iznosio je 358. Broj smeštajnih jedinica u navedenim objektima je dostigao cifru od 18.244, a broj ležaja je iznosio 30.417.

Tabela 9. Kapaciteti kategorisanih ugostiteljskih objekata za smeštaj

Red. br.	Vrsta ugostiteljskih objekta za smeštaj	Broj objekata	Broj smeštajnih jedinica	Broj ležaja
1.	Hoteli	339	17.687	29.392
2.	Moteli	11	249	426
3.	Pansioni	3	78	122
4.	Turistička i apartmanska naselja	5	230	477
UKUPNO		358	18.244	30.417

Izvor: MTTT, decembar 2015. godine

U ukupnom broju ugostiteljskih objekata za smeštaj u Republici Srbiji, hoteli imaju najveći udeo, kako po broju objekata, tako i po broju smeštajnih jedinica i ležaja.

U periodu od 2010. do 2015. godine broj smeštajnih objekata vrste hotel (uključujući garni i apart hotele) porastao je od 249 do 339, odnosno za 36,1%. Ovaj porast delimično je pratio i porast broja smeštajnih jedinica kojih je u 2010. godini bilo 15.537, a u 2015. godini 17.687, što predstavlja porast od 13,8%, dok je broj ležaja u tom periodu porastao sa 24.186 na 29.392, odnosno za 21,5%.

Tabela 10. Broj hotela i smeštajnih kapaciteta od 2010. do 2015. godine

Godina	Broj hotela	Broj smeštajnih jedinica	Broj ležaja
2010.	251	15.537	24.186
2011.	262	16.250	26.384
2012.	297	16.723	28.296
2013.	301	16.382	27.742
2014.	328	16.963	28.501
2015.	339	17.687	29.392

Izvor: MTTT, decembar 2015. godine

Iako je došlo do povećanja broja smeštajnih kapaciteta u hotelima, evidentno je smanjene prosečnog broja smeštajnih jedinica i ležaja po objektu, s obzirom na trend izgradnje objekata sa manjim brojem smeštajnih jedinica, odnosno ležaja.

U 2015. godini, među smeštajnim objektima vrste hotel, najzastupljeniji su hoteli sa 3* (34,8%), sa 4* (29,3%), zatim sa 2* (27,7%), sa 1* (5,8%) i hoteli sa 5* (2,4%).

Grafikon 2. Procentualno učešće hotela po kategorijama u ukupnom broju hotela u 2015. godini

Izvor: MTTT, decembar 2015. godine

Hotelsko tržište Beograda je vodeće u Republici Srbiji po ostvarenim performansama, s obzirom da je najveći broj smeštajnih objekata koncentrisan na teritoriji grada Beograda, u kojem trenutno posluje 86 hotela, od čega su 51 hoteli, 34 garni hotela i jedan apart hotel. Od 21 novootvorenog objekta koji su prvi put kategorisani u 2015. godini u Republici Srbiji, osam se nalazi u Beogradu. Na teritoriji grada Beograda se nalazi svaki četvrti kategorisani hotel (86), svaka treća smeštajna jedinica (6.331) i skoro svaki treći ležaj (9.193). Tri hotela imaju specijalizaciju za poslovni hotel ("Prag", "Radisson Blu Old Mill" i "In Hotel"), a jedan za kongresni hotel (hotel "M"). Tri hotela imaju pet zvezdica ("Hyatt Regency Beograd", "Square Nine" i "Metropol Palace").

S obzirom da je ovo tržište oslonjeno na segment stranih poslovnih gostiju, koji karakteriše kontinuirani trend rasta, procene daljeg kretanja performansi hotelskog tržišta glavnog grada su pozitivne.

U pogledu kvalitativne strukture, Beogradski region i region AP Vojvodine imaju primetno veći standard, dok su u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i Regionu Južne i Istočne Srbije smeštajni kapaciteti koji ispunjavaju međunarodne standarde ograničeni na vodeće destinacije (Kopaonik, Zlatibor, Stara planina, Vrnjačka Banja, a u poslednje vreme i donji tok Dunava).

Generalno, može se zaključiti da su hoteli viših kategorija brojniji u gradskim centrima, dok su objekti ostalih kategorija i vrsta tipični za manja mesta i tradicionalne planinske i banjske destinacije.

Na osnovu sprovedenih analiza, u poslednjih nekoliko godina, prisutan je trend opadajuće prosečne ostvarene cene po sobi (Average Daily Rate - ADR), ali sa druge strane i trend povećanja stope popunjenosti soba i ukupnog godišnjeg prihoda po raspoloživoj sobi (Revenue per Available Room - RevPAR), što se reflektuje na cenovnu politiku većine beogradskih hotela.

2.4.2. Ugostiteljstvo

Prema podacima RZS13 ukupan promet u ugostiteljstvu u Republici Srbiji u 2014. godini, u tekućim cenama, iznosio je 65.105 milijardi RSD i bio je za 0,6% veći nego 2013. godine, dok je promet izražen u stalnim cenama bio manji za 0,2%. U odnosu na 2010. godinu ukupan promet u ugostiteljstvu u tekućim cenama bio je u porastu za 18,4%, dok je promet izražen u stalnim cenama bio na istom nivou.

Tabela 11. Osnovni pokazatelji ugostiteljstva od 2011. do 2014. godine

	2011	2012	2013	2014
Promet, hilj. RSD	58.219.574	60.841.400	64.685.091	65.104.515
Ležaji	127.664	113.385	107.256	102.940
Promet, hilj. RSD14	55.872.912	55.032.101	55.249.090	55.166.002
Indeksi, 2010 =100
Promet, hilj. RSD	105,8	110,6	117,6	118,4
Ležaji	106,9	94,9	89,8	86,2
Promet, hilj. RSD	101,6	100,1	100,4	100,3

Izvor: RZS - Statistički godišnjak Republike Srbije 2015, Poglavlje 16, str. 356.

Kada se posmatraju godišnji indeksi prometa u stalnim cenama (uzimajući 2005. godinu kao baznu), primetan je opadajući trend, ali se opet postavlja pitanje pouzdanosti podataka, s obzirom na značajan neregistrovani promet u domenu sive ekonomije. Po strukturi ostvarenog prometa u ugostiteljstvu 2013. godini, najveće je učešće hrane i napitaka (51,1%), zatim alkoholnih i bezalkoholnih pića (26,7%), ostvarenih noćenja (19,8%) itd.15

________
13 RZS - Statistički godišnjak Republike Srbije 2015, Poglavlje 16, str. 356.
14 U cenama iz 2010. godine
15 RZS - Statistički godišnjak Republike Srbije 2014, Poglavlje 16, str. 356.

2.4.3. Dostupnost

U poslednje tri godine značajno su unapređeni radovi na saobraćajnoj infrastrukturi, drumskim i železničkim koridorima, unapređenju avio transporta i podizanju kapaciteta za prijem i odlaske putnika.

Intenzivirani su radovi na završetku Koridora X na oba kraka (prema Bugarskoj i Makedoniji), uspešno su počeli radovi na koridoru XI (Beograd - Južni Jadran), nastavljena je rekonstrukcija železničkog Koridora X koja će omogućiti postizanje većih brzina, nabavljeno je više modernih putničkih kompozicija, ugovorena je izgradnja pruge za brze vozove između Budimpešte i Beograda.

Restrukturirana je domaća avio kompanija koja je obnovila avio linije u regionu i ponovo otvorila direktne letove od Beograda do Njujorka. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu je u 2015. godini primio 4,7 miliona putnika i time postao najveći regionalni centar za avio prevoz. U cilju unapređenja avio saobraćaja i njegove ravnomerne dostupnosti na teritoriji Republike Srbije, formirano je preduzeće "Aerodromi Srbije" što će doprineti stvaranju uslova za dolazak niskobudžetnih avio prevoznika i povećati broj aerodroma u funkciji.

2.6. Zaključak

Republika Srbija istorijski nije bila pretežno turistički orijentisana zemlja, već se turizam počeo razvijati posle Drugog svetskog rata, najviše zbog poslovnih putovanja i zdravstvenog turizma. Prethodna Strategija koja je trebalo da trasira nov, moderan i konkurentan razvojni pravac ukupne turističke industrije Republike Srbije ostvarila je ograničene domete:

1) u 2015. godini delimično je ostvaren cilj deviznog priliva od 1,05 milijardi USD zahvaljujući porastu broja dolazaka stranih turista za 62,6%, odnosno noćenja za 63,3% u odnosu na 2007. godinu;

2) došlo i do značajnog kvalitativnog restrukturiranja smeštajnih objekata uz manji kvantitativni porast zahvaljujući pretežno privatnim domaćim i stranim investitorima;

3) turizam Republike Srbije još uvek razvojno zaostaje prema uporedivim državama Centralne i Istočne Evrope;

4) u 2014. i 2015. godini Vlada je prepoznala doprinos i razvojni potencijal turizma i sa njim povezanih delatnosti u Republici Srbiji, što se pozitivno odrazilo na rezultate.

3. KLJUČNI TURISTIČKI TRENDOVI I UPOREDNA ANALIZA TURIZMA KONKURENTSKIH ZEMALJA

3.1. Osnovni turistički trendovi

Većina autora i analitičara u oblasti putovanja i turizma, sa manjim razlikama, su saglasni u pogledu globalnih trendova koji će transformisati turizam i ugostiteljstvo. Rast broja turista prema UNWTO do 2030. godine kretaće se po stopi 3,3% ili 43 miliona godišnje da bi dostigao 1,8 milijardi turista. Uz godišnji rast broja turista značajne su i promene njihovog ponašanja i motiva na koje će svakako uticati i klimatske promene, smanjivanje i nestašice resursa, smanjenje vremena u odnosu na novac, želju i motiv da se posete neka "stare" destinacije.

Svako ko bude imao sposobnost prepoznavanja i iskorišćavanja navedenih promena, imaće veliku šansu da bude pobednik u tržišnoj turističkoj utakmici. Marketinški "rat za buduće turiste" i destinacije na tržištu vodiće se ne više presudno putem cena, smeštaja, infrastrukture, saobraćaja i objekata, već putem osećanja i pozitivnih iskustava turista.

Promene ponašanja i navika turista zahtevaće i adekvatnu segmentaciju korisnika i u skladu s tim i potrebu segmentacije tržišta turističkih i ugostiteljskih usluga i proizvoda imajući u vidu rodnu, starosnu, bračno statusnu, motivacionu i sve druge važne segmentacije turista i potrebu stalnog prilagođavanja domaće ponude.

Ovo pokazuje da je struktura turista danas veoma podeljena i da uspeh marketinga u turizmu leži na sposobnosti u shvatanju trendova i zadovoljavanju svih tržišnih niša. U tom smislu, sagledavaju se posebno tri grupe novih trendova:

1) novi trendovi u načinu promocije i rezervacija;

2) novi tipovi smeštaja;

3) savremeni motivi za putovanja na svetskom turističkom tržištu (u boksovima su dati primeri).

3.2. Trendovi u načinu promocije i rezervacija

U sferi promocije i rezervacija razvijeni su novi komunikacioni i promotivni alati koji se baziraju na e- marketing tehnologiji za komunikaciju sa potrošačima i snažno povećavaju efikasnost marketinških aktivnosti. Digitalni kanali su srž komunikacione strategije u efikasnom marketingu. Danas destinacije i kompanije dopiru direktno do potrošača kroz niz zajedničkih digitalnih platformi.

Sharing ekonomija i virtualna međusektorska platforma za pružanje informacija, te komunikacije između potrošača po modelu "peer to peer" postaje karakteristika novog stanja u turističkom biznisu. Takođe, u skladu sa preporukama UNWTO, potrebno je da e-marketing tehnologija za komunikaciju sa potrošačima bude pristupačna i za osobe sa invaliditetom, kao i da objekti i drugi sadržaji koji se promovišu budu pristupačni i da nose oznake pristupačnosti tzv. piktograme.

Sve se ovo događa zbog izuzetne pokretljivosti potrošača. Mobilna opremljenost potrošača omogućuje pristup brojnim platformama, virtuelnom komuniciranju sa turističkim ponuđačima, kao i potrošača između sebe.

Ceni se da je u svetu u 2014. godini bilo preko 2,2 milijarde internet korisnika i oko 6,2 milijarde mobilnih telefona u upotrebi kod oko 60% svetske populacije. Online distributivna mreža, mobilni smart telefoni, tableti i druga prenosna mobilna sredstva imaju danas krucijalni uticaj na donošenje odluke o putovanju. Potrošači imaju pristup mnoštvu informacija, više izbora za njihovo prikupljanje, ali i više mogućnosti da izraze svoje mišljenje preko digitalnih platformi, što ponekad može da ugrozi imidž destinacije, a drugi put da bude najbolji ambasador za određenu destinaciju. Tu nema mehanizma uticaja, ali je zato važno stalno prisustvo i praćenje reakcije potrošača.

Isto tako popularni blogovi su snažno marketinško sredstvo za turističke organizacije u smislu pojačanja vizibiliteta. Snaga "travel" blogova je veoma bitna na društvenim mrežama, a Web Search je danas važniji za odluke od lične preporuke. S druge strane,"travel" blogovi i "tagging", ne samo da proširuju tržište, već i utiču na brzo prilagođavanje željama potrošača i, što je takođe važno, otklanjanju propusta.

Revoluciju u plasmanu promotivnih poruka unosi 3D tehnologija tako što podstiče doživljaj i emocije, a time i adrenalin. Pored toga, ICT tehnologija i društveni mediji daju posebne mogućnosti zemljama u razvoju da uhvate korak sa savremenim trendovima i da na tržištu deluju efikasnije, bez angažovanja velikih finansijskih sredstava, kao i šansu nepristupačnim destinacijama da komuniciraju sa turističkim tržištem.

Unapređenje promotivnog miksa, uvođenje novih komunikacionih i promotivnih alata i orijentacija za potrebe online marketinga, mobilne aplikacije i zajedničke platforme plasmana i distribucije informacija podrazumeva i transformaciju načina organizovanja marketinških aktivnosti Nacionalne turističke organizacije (NTO).

Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu: JPP)

JPP je široko primenjivan model u savremenom turizmu i u primeni je u gotovo svim zemljama. Potreba za jakim partnerstvom između javnog i privatnog sektora je važnija danas neko ikada ranije. Radi se o maksimalnoj sinergiji interesa između partnera, JPP treba razvijati gde god je moguće. Uloga države se iz osnova menja u turizmu, jer država postaje partner. Država, u principu, nije dobar menadžer i zato pronalazi interes u partnerstvu sa privatnim sektorom. Poznati su uspešni JPP primeri gde javni sektor npr. ustupa zemlju, daje prostor za rekonstrukcije kulturnih spomenika na upravljanje privatnom sektoru. U proces donošenja odluka na osnovu konsultacija aktivno sarađuju javni sektor i privreda. Ovaj proces zahteva konstantno međusobno komuniciranje.

3.3. Trendovi u tipovima smeštaja

U oblasti smeštaja, nasuprot velikim internacionalnim hotelskim lancima, koji takođe doživljavaju transformaciju prilagođenu autentičnosti destinacije, imamo i pojavu malih porodičnih smeštajnih kapaciteta koji omogućavaju organizaciju boravka i odmora po sopstvenom izboru, kao i udovoljavanje sve izraženijim potrebama savremenih turista za kontaktom sa prirodom i lokalnom kulturom i sredinom.

Visok trend rasta ima "glamping - glamurozni kamping" što je dato u Prilogu 1, koji je odštampan uz ovu strategiju i čini njen sastavni deo. Glamping je nastao u Engleskoj, SAD i Kanadi, zemljama koje su prema statistikama tradicionalno sklone kampovanju. Iako u našem delu sveta dominira stereotip po kojem je kamping vid "turizma moranja", eventualno "mladalačkog turizma", na Zapadu je situacija drugačija. "Reka" kampera preplavljuje Evropu svake godine, a dominantni su Englezi, Holanđani, Nemci i Česi. Veliki broj porodica doživljava ovakav vid turizma ne samo kao ekonomski isplativ, već pre svega kao "još života" i "odmor kao vreme za bliskost sa prirodom".

Danas se jedan deo glamping ponude, koji po kvalitetu zadovoljava potrebe i najzahtevnijeg dela tržišta, nalazi u najvišem cenovnom razredu turističke ponude. Posebno je atraktivna činjenica da za glamping nisu potrebne velike investicije. Važno je razumevanje potreba modernog turiste i inspirativno okruženje koje će takvom gostu pružiti priliku da ga upozna što neposrednije.

Boks 1 "Ljudi i dalje žele dodir sa prirodom i više streme boravku u prirodi ("outdoor"), ali sada žele to uz komfor na koji su navikli kod kuće" "Sa početkom globalne ekonomske krize, kampovanje je doživelo dodatni bum, jer je sve više ljudi počelo da traga za načinima kako da smanje troškove. Sada, kada se izlazi iz recesije, primetna su dva ključna trenda: Prvo, nastavljena je snažna tražnja za kampovanjem kao vidom pristupačnog smeštaja "sa stilom i idejom", ali su delom promenjeni zahtevi gostiju. Sada gosti podjednako traže i "outdoor" aktivnosti, odnosno "boravak u prirodi" ali traže komforan smeštaj. I to je taj momenat. Drugo, gosti imaju veća očekivanja za svoj novac. Zato je esencijalna potreba tako nešto im i pružati - jer su upravo to spremni da dodatno plate". Ova dva citata (turistički operatori iz Engleske) dovoljno dobro oslikavaju potrebu koja je dovela do glampinga, kao novog pod-segmenta kamperske turističke industrije, koji je vremenom postao segment za sebe, evoluirajući u potpuno novu turističku kategoriju koja sada ne samo da zadovoljava tradicionalne kampere, već se obraća i potpuno novoj ciljnoj grupi turista - onih platežno sposobnijih.

Značaj prihvatanja iskustava i trenda korišćenja glampinga za uvršćivanje u ponudu smeštaja u Republici Srbiji jesu činjenice:

1) cena boravka u ovakvoj vrsti smeštaja se kreće od 80-460 EUR/dan;

2) ulaganja u smeštaj ove vrste se kreću do 350 EUR/m2 za najluksuznije opremljeni smeštaj;

3) s obzirom da je reč o mobilnim i privremenim objektima koji ne deluju invazivno na okruženje nisu potrebne složene planske i infrastrukturne procedure da bi se objekti instalirali;

4) Republika Srbija raspolaže velikim brojem destinacija koje su atraktivne za ovakvu vrstu ponude;

5) koncept je idealan za promociju i razvoj turističkih područja bez velikih investicionih ulaganja u infrastrukturu i objekte, sa obavezom visoko profesionalnog upravljanja logistikom i ponudom kvalitetnih turističkih proizvoda i usluga (pogodna područja primene - Donje Podunavlje, Golija, Uvac, Vlasinsko jezero, Tara…).

3.4. Savremeni trendovi u motivima (očekivanjima) turista:

1) intenzivan odmor - većina turista očekuje da im se garantuje isplativo i potpuno sadržajem osmišljeno vreme provedeno na odmoru. Ovi turisti uživaju da dele svoja iskustva sa odmora i vođeni su idejom "napor radi odmora", kombinuju posete sa više događaja, proslava i aktivnog odmora što naročito uključuje dodatnu korist po povratku kući sa novom veštinama kao što su kuvanje ili slikarstvo. Očekuje se da će se ovaj način razmišljanja ukoreniti u očekivanjima koristi od odmora kod većine turista. Kratke posete gradovima koji mogu da nude različite aktivnosti mogu imati koristi od ovog trenda. Krstarenja će biti popularna jer omogućavaju ljudima da posete veliki broj destinacija u okviru jednog odmora;

2) probati nešto novo - u poslednjih nekoliko godina, pokazuju istraživanja, da mnogi turisti planiraju da istraže nove destinacije; više od trećine (35%) misle da će otići na odmor u zemlje u kojima nikada nisu bili ranije. Turisti koji vole da se drže oprobanih i pouzdanih destinacija takođe nameravaju da probaju nešto novo i skoro polovina (48%) će vrlo verovatno ili gotovo sigurno da posete drugo odmaralište ili grad u zemlji u kojoj su već bili, na primer, poseta Veroni umesto Venecije ili Majorki umesto Malage;

3) živeti kao lokalci - postao je manir koji se "podvukao pod kožu" brojnim turistima. Oni traže više autentičnih iskustava na odmoru i mnoge kompanije sada nude turistima priliku da uživaju u skrivenim draguljima paralelno sa tradicionalnim turističkim atrakcijama. Blogovi i društvene mreže su interesantan način kao i putovanja da se otkriju skrivene vruće tačke za doživljajem jačih autentičnih iskustava;

4) takođe je neophodno istaći porast poseta najznačajnijim segmentima pokretnog (muzeji, biblioteke, arhivi, galerije), nepokretnog (arheološki lokaliteti, urbana jezgra, zaštićene prostorne kulturno-istorijske celine, spomenici narodnog graditeljstva, fortifikacije, bojišta, stratišta) i nematerijalnog (slava, Đurđevdan; Muzej na otvorenom "Staro selo - Sirogojno") kulturnog nasleđa;

5) rast grupnih poseta značajnim proslavama i događajima - rast broja grupnih poseta na mestima značajnih proslava i događaja. Primetan je u 2014. i 2015. godini povećan broj (19%) grupnih i porodičnih poseta značajnim institucijama i spomenicima kulture, vojnim memorijalima i mestima stradanja, kao i područjima značajnih dešavanja. Grupe turista sve više biraju mesta proslava značajnih dešavanja iz svetskih ratova, područja značajnih bitaka, područja poznata po tradicionalnim venčanjima, berbama i žetvama, odlasci sa porodicama na mesta koja obnavljaju sećanja na atraktivna mesta iz detinjstva i mladosti;

6) bez predaha u gradskim kratkim posetama - posete gradovima su prestigle po tražnji odmore na plažama kao najpopularniji vid odmora u 2014. godini i očekuje se da održe prvo mesto i u 2015. godini sa 43% (u odnosu na 42% koliko planira odmor na plaži). Povećanje broja turista u gradovima je verovatno rezultat povećanja niskobudžetnih letova na različitim destinacijama, ova vrsta odmora je više privlačna za širok spektar ljudi. Gradovi su najpopularniji među ljudima starosti od 25 do 44 i ova starosna grupa ih bira zbog kratkog odsustvovanja sa posla. Najpopularnije destinacije su Amsterdam, Pariz, Berlin, Rim, Barselona i Dablin;

7) fitnes i sport - prema istraživanju Asocijacije britanskih turističkih agencija (ABTA) (UK), 6% ljudi planiraju sportski odmor u 2015. godini, a 5% odlazak na avanturističke ili druge izazovne sadržaje na odmoru, takođe 4% ljudi planira putovanje u inostranstvo kako bi prisustvovali velikim sportskim događajima. Ovaj trend koji sadrži fitnes i druge sportske aktivnosti i događaje imaće značajan porast među ljudima srednje starosne dobi;

8) wellness odmori - wellness i spa odmori imaju takođe trend rasta koji se nastavlja i u 2015. godini. Globalni wellness institut je nedavno objavio da sektor vredi 494 milijardi USD na globalnom nivou (rast od 13% u toku jedne godine je Veliku Britaniju uvrstio u prvih deset zemalja za wellness odmore). Wellness odmori uključuju širok spektar aktivnosti: spa, joga, detoksikacija, fitnes i oslobađanja od stresa. Oni su posebno popularni kod poslovnih ljudi koji traže da se potpuno oporave na odmoru. Wellness programi su popularni kod pojedinačnih putnika. Na ceni su destinacije sa prirodnim lepotama bez obzira na udaljenost kao što Oman, Arizona, Kostarika i Indonezija;

9) gastronomski turizam - novi trend savremenog turizma. Gastronomski turizam je sve veći fenomen, jer više od trećine turističke potrošnje odlazi na hranu, navodi se u izveštaju Svetske turističke organizacije. 22% Evropljana, prema podacima EUROSTAT-a, izjavljuje je da je glavni razlog za odlazak na odmor - kulturno iskustvo, koje uključuje kulinarstvo (Barleanu, 2013. godine). Prema istom autoru, Bugari troše skoro 40% svog budžeta na putovanjima na gastronomske proizvode. Zbog toga, domaća kuhinja je važan faktor u pogledu kvaliteta odmora. Jedan od najčešće korišćenih definicija gastronomskog turizma: gastronomski turizam "je putovanje u regione bogate gastro resursima, koji mogu generisati opuštajuća iskustva ili imaju svrhu zabave, koje uključuju posete primarnim ili sekundarnim proizvođačima gastronomskih proizvoda, gastronomski festivali, sajmovi, događaji sa demonstracijom pripremanja i degustacije hrane ili bilo koja aktivnost u vezi sa hranom";

10) turizam i tehnologije - širokopojasni internet već je promenio komunikacijsku i elektronsku kulturu i direktno utiče na način (samo)organizacije godišnjeg odmora. Mobilni telefoni postaju lična sredstva organizacije putovanja, softveri veštačke inteligencije imaće ulogu ličnih virtuelnih turoperatora. Međutim, baš zbog sve prisutnih tehnologija i telekomunikacionih mreža pojavio se kao brzo rastući trend (za koji treba imati i domaću ponudu) - gosti na odmoru sve više traže detoksikaciju od online komunikacije.

3.5. Tržište i konkurentske zemlje

3.5.1. Tržište

Prema Grafikonu 3. jasno se uočava da je Evropa najveće svetsko tržište na kome je u 2015. godini ostvareno 51% svih svetskih dolazaka turista, odnosno koju je posetilo 609 miliona turista.

Grafikon 3. Pregled dolazaka na svetskom tržištu 2015. godine

Izvor UNWTO Tourism Barometar, Volume 14, Advance Release January 2016

3.5.1.1. Tržište Evrope

Tržište Evrope je podeljeno na nekoliko geografskih celina: Severna Evropa, Zapadna Evropa, Centralno/Istočna Evropa, Južno/Mediteranska Evropa (u koju se svrstava Republika Srbija) i posebno 28 zemalja članica EU.

Tabela 12. Broj dolazaka turista u Evropu od 2000. do 2015. godine

	2000	2005	2010	2013	2014	2015*	2015*	14/13	15*/14
						(milion)	(%)		(%)
Svet	674	809	950	1,088	1,134	1,184	100	4.2	4.4
Evropa	386.6	453.2	489.4	566.8	580.3	609.1	51.4	2.4	5.0
Severna	44.8	59.9	62.8	67.2	70.8	75.3	6.4	5.3	6.3
Zapadna	139.7	141.7	154.4	170.8	174.5	180.9	15.3	2.2	3.7
Centralno/Istočna	69.6	95.3	98.9	127.8	1.201	127.8	10.8	-6.0	6.4
Južno/Mediteranska	132.6	156.4	173.3	201.0	214.9	225.1	19.0	6.9	4.8
posebno EU 28	330.5	367.9	384.3	433.1	4542	478.3	40.4	4.9	5.3

Izvor: UNWTO Tourism Barometar, Volume 14, Advance Release January 2016

Najveći broj dolazaka stranih turista u Evropu od 2005. godine ostvaruje se u kontinuitetu u Južno/Mediteranskom delu Evrope (kome i Republika Srbija pripada) i u 2015. godini ostvaren je preko 225 miliona dolazaka.

Kada se analiziraju dolasci u regiju Južno/Mediteranska Evropa, jedino manji broj dolazaka od Republike Srbije sa područja Balkana imaju Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok za 11 puta više ima Hrvatska, tri puta više Albanija, dva puta više Slovenija i za 30% više Crna Gora.

Tabela 13. Broj dolazaka turista u oblast Južno/Mediteranska Evropa 2015. godine

Godina
	2005	2010	2014	2015*
				(1000)
Južno/Mediteranska Evropa	156,417	173,258	214,905	225,141
Albanija	628	2,191	3,341
Andora	2,418	1,808	2,363
Bosna i Hercegovina	217	365	536
Hrvatska	7.743	9,111	11,623
Kipar	2,470	2,173	2,441
Makedonija	197	262	425
Grčka	14,765	15,007	22,033
Izrael	1,903	2,803	2,927	2,800
Italija	36,513	43,626	48,576
Malta	1,171	1,339	1,690
Crna Gora		1,088	1,350
Portugal	5,956	6,832	9,277
San Marino	50	60	75
Srbija		683	1,029
Slovenija	1,555	1,869	2,411
Španija	55,914	52,677	64,995
Turska	24,193	31,364	39,811

Izvor: UNWTO, Januar 2016. godine

3.5.1.2. Dolasci stranih turista u Republiku Srbiju

Kada se analiziraju podaci RZS o dolascima stranaca u 2015. godini16, od 1.132.221 ukupnih dolazaka, najveći broj turista dolazi iz:

1) pograničnih i zemalja bivše Jugoslavije: 87.000 iz BiH, 70.891 iz Bugarske, 70.861 iz Crne Gore, 65.886 iz Hrvatske i 65.754 iz Slovenije;

2) zemalja EU 28, osim Hrvatske i Bugarske najveći broj dolazaka je zabeležen iz Nemačke 60.886, Rumunije 44.225, Italije 44.314 i Grčke 43.869;

3) drugih zemalja Evrope: Turska 64.191, Ruska Federacija 41.623 (pad u odnosu na 2014. godinu od 17,8%), Švajcarska i Lihtenštajn 20.149;

4) drugih zemalja van Evrope: Kina (uključujući Hong Kong) 14.238 (rast u odnosu na 2014. godinu od 44,8%), Sjedinjene Američke Države 23.111 (rast u odnosu na 2014. godinu od 22,4%) i ostale vanevropske zemlje 45.438 (rast u odnosu na 2014. godinu od 43,9%).

S obzirom na otvaranje direktne avionske linije Beograd - Njujork, realno je očekivati mnogo veći rast dolazaka iz Severne Amerike.

________
16 RZS, Saopštenje, Broj 18 - god. LXVI, 29.01.2016.

3.5.1.3. Domaće tržište

Od 2015. godine, prvi put posle gotovo jedne decenije, domaći turistički promet beleži porast i to za 12% u dolascima i 8% u noćenjima. Ovaj zaokret u domaćem turizmu u velikoj meri je rezultat podrške Vlade razvoju domaćeg turizma kroz program vaučera za građane radi korišćenja turističkih i ugostiteljskih usluga u zemlji, kao i promotivne kampanje namenjene domaćem tržištu. Značajan deo turističkih kretanja stanovništva Republike Srbije odnosi se na putovanja u inostranstvo, iako od 2012. godine dolazi do stagnacije ovih putovanja.

Prema istraživanju Euromonitor International-a, skoro polovina (47%) svih putovanja u inostranstvo traje četiri do sedam dana. Kratki boravci (jedna do tri noći) u inostranstvu čine oko 23%, a boravci duži od sedam noći učestvuju sa oko 30%. Računa se da se oko 80% domaćih putovanja i prevoza uglavnom realizuje automobilom ili drugim vidom kopnenog transporta.

Tabela 14. Republika Srbija - putovanja i noćenja u organizaciji turističkih agencija, 2007. i 2014. godine (u hiljadama)

	2007		2014
	Putovanja	Noćenja	Putovanja	Noćenja
U inostranstvo	478	3,864	882	6,531

Izvor: RZS, Statistički godišnjak Republike Srbije, Beograd, 2015.

Broj odlazaka domaćih turista preko agencija u inostranstvo u periodu od 2007. do 2014. godine porastao je skoro za duplo (404 hiljade), a broj noćenja za 2,7 miliona.

Veći gradovi

Sektor turizma u Republici Srbiji je još uvek u velikoj meri zavisi od službenih putovanja u glavni grad Beograd i Novi Sad, iako region na Dunavu i planinska mesta, kao što su Kopaonik, Stara planina i Zlatibor, takođe postaju važna jezgra razvoja - pretežno kroz inicijative javnog sektora u izgradnji konkurentnosti i menadžmentu destinacija.

Tabela 15. Dolasci u vodećim gradovima, 2012-2015. godine (u hiljadama)17

Gradovi	2012	2013	2014	2015
Beograd	172.088	164.054	155.977	157.245
% promene		-4,67	-4,92	0,81
Novi Sad	46.361	44.307	53.872	61.489
% promene		-4,43	21,59	14,14
Niš	29.847	29.927	31.297	34.924
% promene		0,27	4,58	11,59
Ostali	342.220	314.810	297.784	333.782
% promene		-8,01	-5,41	12,09

Izvor: RZS, Saopštenja, 2013, 2014, 2015, 2016.

________
17 RZS, Saopštenja, 2013, 2014, 2015, 2016.

Planinski centri (rizorti)

Planine dominiraju ogromnom površinom teritorije Republike Srbije - od panonskih brda na severu sve do granice sa Crnom Gorom, Albanijom i Makedonijom na jugu. Republici Srbiji pripadaju planine Rodopa, Karpata i Dinarskih planina.

Planine Republike Srbije su atraktivne za turizam i zimi i leti, nude mogućnosti za samostalne ili grupne pešačke ture preko proplanaka i šuma ili naporno penjanje do najviših vrhova. Turisti sa avanturističkim duhom mogu da istražuju kraške pećine i kanjone, a ski staze su uglavnom dobro opremljene za ski entuzijaste u zimskom periodu, bilo da su početnici ili iskusni skijaši.

Guste šume su bogate i malom i velikom divljači i pogodne su za lov, dok su planinske reke i jezera idealne za ribolov. Takođe je moguće da turisti uživaju u posmatranju ptica (u Republici Srbiji postoji mnogo zaštićenih područja sa pticama).

Tabela 16. Turističi promet u vodećim planinskim centrima u Republici Srbiji od 2013. do 2015. godine

Rizort	Dolasci			Noćenja
	2013	2014	2015	2013	2014	2015
Zlatibor	93.858	87.671	114.493	388.344	348.253	456.161
Kopaonik	70.301	61.496	87.453	293.746	271.763	362.945
Tara	52.498	48.117	54.140	210.391	194.564	208.953
Divčibare	21.962	14.960	22.180	98.463	68.253	97.271
Ivanjica	13.274	9.322	6.592	69.336	40.625	34.861
Zlatar	5.895	6.092	8.230	14.114	24.086	24.109
Rudnik	6.670	3.287	3.967	42.536	20.539	25.557
Stara Planina	10.155	9.570	12.905	30.014	34.291	44.555
Goč	8.031	6.985	7.606	49.241	39.638	44.459

Izvor: RZS, Saopštenje, broj 18 - god. LXVI, 29.01.2016.

Banjska i klimatska mesta

Dok banje ostvaruju veliku posećenost domaćih turista, u međunarodnom segmentu zdravstvenog/wellness turizma, banje Republike Srbije imaju samo 10% stranih turista. Republika Srbija sa 50 banjskih i klimatskih mesta i preko 1.000 izvora, od kojih oko 500 izvora hladne i tople mineralne vode, kao i bogatstvo prirodnih mineralnih gasova i lekovitog blata, ima ogroman potencijal u zdravstvenom/wellness segmentu. Prirodni resursi pružaju mogućnost green field investicija, koje mogu obezbediti ubrzan regionalni ekonomski razvoj (zapošljavanje mladih, izgradnja manjih smeštajnih objekata, razvoj sektora usluga i poljoprivrede,...).

Tabela 17. Turističi promet u vodećim banjama u Republici Srbiji od 2013. do 2015. godine

Rizort	Dolasci			Noćenja
	2013	2014	2015	2013	2014	2015
Vrnjačka Banja	135.162	123.155	146.208	531.574	431.455	481.150
Sokobanja	49.041	39.682	37.154	301.179	209.058	184.022
Bukovička Banja	20.755	22.640	23.248	55.499	53.824	54.998
Mataruška Banja	4.496	2.509	1.161	44.760	23.883	12.712
Banja Koviljača	16.591	11.581	11.387	150.677	113.259	83.476
Prolom Banja	10.963	9.552	11.284	55.428	51.998	64.921
Gornja Trepča	8.528	8.486	8.323	87.623	85.514	84.429
Vranjska Banja	4.424	3.887	2.366	31.532	22.691	19.872
Banja Kanjiža	7.411	8.095	8.082	38.941	39.108	42.065
Banja Junaković	5.385	5.388	6.011	37.422	45.396	45.735
Banja Vrdnik	15.095	12.210	15.404	72.869	52.911	57.410
Banja Rusanda	3.473	2.238	1.992	27.111	20.286	18.714
Banja Palić	12.764	14.005	14.557	25.700	28.099	25.427
Selters Banja	6.710	6.844	5.771	145.879	139.163	122.943
Lukovska Banja	10.719	10.380	11.108	69.516	72.760	77.534
Gamzigradska Banja	4.160	2.946	2.171	58.871	32.594	23.511
Ribarska Banja	7.074	6.578	6.772	49.864	49.197	47.134
Sijarinska Banja	5.269	5.250	5.626	49.653	46.648	46.049
Banja Vrujci	8.639	6.995	8.767	37.238	26.874	36.446
Niška Banja		3.260	3.178		29.511	29.991

Izvor: RZS, Saopštenja, 2013, 2014, 2015, 2016.

3.6. Zaključak

Strateška turistička tržišta za turističku privredu Republike Srbije su:

1) EU 28;

2) zemlje bivše Jugoslavije i regije sa kojima se Republika Srbija graniči;

3) tržišta zemalja van EU - pre svega Turska i Rusija;

4) ostale vanevropske zemlje iz kojih imamo uzlazni trend dolazaka: Kina sa Hong Kongom, SAD, Indija, Južna Koreja i Japan;

5) domaće tržište.

Kao turistički proizvodi od posebnog značaja za razvoj turizma su:

1) turizam gradova;

2) manifestacije/događaji (kulturni, sportski i dr.);

3) planinski turizam;

4) spa&wellness u banjama/zdravstveni turizam;

5) tematske rute;

6) ruralni turizam;

7) nautički turizam;

8) sastanci, podsticajna putovanja, konferencije i izložbe/događaje (u daljem tekstu: MICE turizam);

9) kulturno nasleđe;

10) specijalni interesi;

11) tranzitni turizam.

Glavni konkurenti na području južno-mediteranske Evrope u koju se svrstava Republika Srbija su Slovenija, Hrvatska, Albanija i Crna Gora kao i pogranične zemlje Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Grafikon 4. Potrošnja stranih turista u Republici Srbiji i izabranim konkurentskim zemljama

Izvor: http://www.wttc.org/datagateway/, 11. februar 2016.

Prihodi od turizma (koji su najveći od stranih turista) u Republici Srbiji, moći će da rastu po većoj stopi do 2025. godine ukoliko Republika Srbija na adekvatan način preduzme mere podrške razvoju postojećih i novih proizvoda, unapredi promociju na glavnim tržištima, podigne nivo efikasnog upravljanja destinacijama, obezbedi kvalitetan nivo permanentnog sticanja novih znanja i veština zaposlenih i na taj način iskoristi razvoj saobraćajne infrastrukture.

S obzirom da je turizam u Republici Srbiji poslednje dve godine prepoznat kao jedan od prioritetnih razvojnih sektora, neophodno je:

1) uraditi i usvojiti na Vladi detaljan Program razvoja turističkih proizvoda i Strateški marketing plan koji će predstavljati osnovu za koordinisane aktivnosti na svestranoj i efikasnoj promociji postojećih turističkih destinacija i kontinuirana ulaganja i aktivnosti na razvoju postojećih i naročito novih proizvoda u skladu sa tržištima koja su definisana kao prioritetna;

2) ovim strateškim dokumentima nužno je da se osim analiza turističkih tržišta i proizvoda detaljno sagleda konkurencija, njihove prednosti i mane i definišu mere podizanja konkurentnosti turističke privrede Republike Srbije;

3) imajući u vidu trend rasta broja dolazaka turista iz Kine (uključujući i Hong Kong) u kontaktu sa domaćim avio prevoznikom treba ispitati mogućnost i održivost otvaranja stalne linije Beograd - Peking koja je ranije postojala.

4. PREDNOSTI I NEDOSTACI TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE

4.1. SWOT analiza turizma u Republici Srbiji

SWOT analiza je alat strateškog planiranja koji na sažet i jezgrovit način sumira ključne aspekte razvoja pojedinog projekta, ekonomskog sektora ili nekog područja. U procedurama planiranja, SWOT analiza služi kao sublimacija svih analitičkih nalaza u svrhu određenja strateških polazišta, vizije i vodećih strategija daljeg razvoja. U skladu sa značenjem akronima (eng. SWOT - Strenghts, Weaknesses, Opportunities, Threats - snage, slabosti, mogućnosti, pretnje) ključni analitički nalazi razvrstani su u:

1) strenghts - snage - aspekte koji u suštini znače prednost nad konkurentima;

2) weaknesses - slabosti - brane i otežavajuće okolnosti za razvoj koje je nužno poboljšati i prevazići (ukoliko je moguće) ili zaobići na način da se usvoje strateški razvojni pravci za koje ovi elementi nisu toliko relevantni;

3) opportunities - mogućnosti - elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja, koji mogu da se iskoriste u izgradnji konkurentske prednosti;

4) threats - pretnje - elementi i nadolazeći trendovi, prevashodno iz spoljašnjeg okruženja, koji mogu da otežaju ili dugoročno čak i onemoguće razvoj.

SWOT analiza turizma Republike Srbije sastavljena je na osnovu:

1) analize stanja u sektoru turizma;

2) poređenja stanja turizma sa stanjem u identifikovanim zemljama konkurentima;

3) analize razvojnih dokumenata i službenih politika Republike Srbije i u njima iskazanih razvojnih određenja;

4) ocena izveštaja meritornih internacionalnih institucija o stanju, pravcima i perspektivama razvoja ekonomije i turizma u Republici Srbiji.

Tabela 18. SWOT analiza turizma Republike Srbije

SNAGE	SLABOSTI
- Raznovrsna resursna i atrakcijska struktura Republike Srbije kao osnova razvoja diversifikovanog turističkog proizvodnog portfolia (termalni izvori, netaknuta priroda, kulturna baština, međunarodno prepoznata zaštićena prirodna područja i spomenici, gastronomija) - Geostrateški položaj Beograda i Republike Srbije (raskrsnica evropskih koridora VII, X i XI, zapadne i istočne kulture, tranzitna pozicija, evropski rečni koridori i razvijena mreža plovnih puteva)	- Neprepoznavanje značaja turizma kao bitnog faktora ekonomskog rasta, ravnomernijeg regionalnog razvoja države i povećanja zaposlenosti - Zanemarivanje savremenih trendova na svetskom turističkom tržištu i izostanak njihove implementacije u programiranje i razvoj turizma u Republici Srbiji - Pasivan odnos prema turizmu i neuspostavljanje vođstva i konsenzusa interesnih subjekata oko ključnih pitanja razvoja turizma Republike Srbije - Nerazvijenost mera podsticaja, nefinansijske i finansijske podrške privrednim subjektima u turizmu i delatnosti vezanih za turizam - Mala i nedovoljna investiciona ulaganja - Nedovoljno/skromno prisustvo Republike Srbije na globalnoj karti turizma (neizgrađen nacionalni turistički identitet/turistički brend Republike Srbije)
- Postavljene vizije razvoja ključnih turističkih destinacija Republike Srbije (kroz urađene turističke master planove - Savremen zakonodavni okvir za planiranje turističkih destinacija (turistički master planovi kao input za prostorne planove/planove detaljne regulacije turističkih destinacija); - Urođena gostoljubivost i otvorenost ljudi Republike Srbije (razvijena kultura pružanja usluga) - Inicijalna prepoznatljivost Republike Srbije kao destinacije atraktivne za turizam od strane globalne turističke industrije - Ulazak globalnih i regionalnih brendova na hotelsko tržište Republike Srbije (Hyat, Crowne Plaza, Holiday Inn - InterContinental, Radisson Blu - Rezidor, Luxury Collection - Starwood, Falkensteiner) i unapređenje standarda kvaliteta u hotelijerstvu - Kontinuirani trend rasta noćenja stranih turista u Republici Srbiji, prvenstveno u Beogradu, ali i na drugim destinacijama - Najveći i kontinuirani rast broja dolazaka i noćenja u kampovima, kako domaćih, tako i stranih turista - Prepoznavanje kosmopolitskog duha Beograda kao "capital of fun", "capital of cool" i sl. od strane renomiranih evropskih turističkih časopisa (bez aktivnog upravljanja procesom brendiranja glavnog grada od strane domaćih institucija) - Internacionalno pozicionirani i profesionalno organizovani događaji (EXIT na prvom mestu), koji podižu svest o Republici Srbiji kao turističkoj destinaciji - Sportisti Republike Srbije kao "ambasadori i promoteri" pozitivnog imidža Republike Srbije. - Više uređenih aerodromskih pista koje sa malim ulaganjima mogu postati upotrebljive za niskobudžetne avio kompanije	- Veliki broj objekata u nedefinisanom vlasništvu - Neažuran registar turističkih preduzeća i drugih privrednih subjekata i praćenje performansi industrije (nedostatak funkcionalnih statističkih podataka, kao osnove za donošenje odluka) - Nepostojanje statističkog praćenja satelitskih računa u turizmu - Visok nivo neregistrovanih kapaciteta i poslovanja u "sivoj" zoni - Nerazvijenost i zagušenost drumske, železničke i rečne infrastrukture i slaba prisutnost "low-cost" avio prevoznika - Nedostatak opšte infrastrukture u okviru nerazvijenih turističkih prostora kao preduslova razvoja "green-field" turističkih projekata i "braunfield" investicija, naročito u banjama - Nedovoljna i nepotpuna primena savremenih standarda u hotelskoj i turističkoj industriji - Nepoštovanje mera zaštite u zaštićenim područjima prirode, zapuštenost objekata i spomenika pod zaštitom države, brojni primeri zapuštenosti i zagađivanja okoline i degradacije prostora) i nedovoljna koordinacija razvoja turizma i zaštite životne sredine - Zastareo i neadekvatan model upravljanja turizmom, marketinga i promocije destinacija, umesto proizvoda i atrakcija baziranih na iskustvu posetilaca - Nizak budžet za promociju turističke privrede Republike Srbije (znatno ispod budžeta konkurentskih zemalja) - Nedovoljno efikasan inspekcijski nadzor - Nedostatak saradnje javnog i privatnog sektora u razvoju proizvoda, uspostavljanju celovitog lanca vrednosti i aktivnostima marketinga - Neefikasna primena Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Službeni glasnik RS", br. 88/11 i 15/16), propuštanje prilike da se efektuiraju bilateralni sporazumi o ekonomskoj saradnji - Nedostatak inovacija i novih preduzetničkih projekata - Nedovoljna uključenost profesionalnih udruženja, društvenih organizacija i udruženja građana u proces planiranja i sprovođenja konkretnih aktivnosti u turizmu - Nepostojanje efikasne međuresorne saradnje ministarstava u planiranju i realizaciji razvojnih programa u turizmu naročito koordinacije u razvoju putne i komunalne infrastrukture, ruralnom i turizmu u kulturi - Nedovoljno učešće lokalnih samouprava u planiranju i razvoju turizma, neadekvatni mehanizmi koordinacije svih nivoa vlasti u razvoju turizma - Neadekvatna povezanost i zajedničko planiranje razvoja postojećih i novih proizvoda i atrakcija između turoperatora, davalaca ugostiteljskih, smeštajnih i transportnih usluga - Kvalitet radne snage u turizmu i hotelijerstvu - Nedovoljna informisanost preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i korišćenje raspoloživih i namenskih fondova EU - Nepostojanje prakse promocije najboljih iskustava u razvoju turizma - Neadekvatna domaća internet platforma i ICT aplikacije za promociju turističkih atrakcija, virtuelnih vodiča i prezentacija - Dalje zaostajanje Republike Srbije za konkurencijom i gubitak potencijalnog tržišta
MOGUĆNOSTI	PRETNJE
- Uspešne reforme Vlade stvaraju uslove za jačanje JPP u cilju obimnijih stranih ulaganja u zdravstveni turizam, izgradnju novih objekata, skijališta, gondola, hotela, marina i pristana, novih rizorta, spa i wellness centara i ostale infrastrukture i sl. - Mogućnost da se prodaju ili daju pod koncesiju objekti u turizmu u vlasništvu države koji bez subvencija države ne mogu održivo da posluju ili se u ime države izdaju trećim licima (ili po modelu JPP) - Potpisan veliki broj bilateralnih sporazuma o ekonomskoj saradnji sa razvijenim zemljama i regijama (Baden Virtemberg, Turska, Kina, Rusija, Katar, Saudi Arabija...) kojima sa otvara mogućnost ostvarivanja investicija kroz JPP u turističku i druge sa njom povezane industrije - Ubrzanje procesa integracija Republike Srbije u EU i mogućnost korišćenja velikog broja programa i projekata podrške i finansiranja aktivnosti u turizmu - Spoljna politika Republike Srbije - ukidanje viza i vizne olakšice za pojedine zemlje i pojednostavljivanje izdavanja viza na granici (Turska i Kina) - Promena navika i motiva turista na globalnom svetskom tržištu u smeru traganja za novim iskustvima, atrakcijama, proizvodima i očuvanoj prirodi - Korišćenje sredstava za socijalne programe viškova zaposlenih u javnoj upravi za programe radne reintegracije u turizmu - Dinamičan rast i razvoj avio-saobraćaja (strateški sporazum Etihad-Air Srbija) i otvaranje vrata ka novim destinacijama (Bliski Istok, Azija i SAD) - Jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda (sa zainteresovanim zemljama regiona) u cilju boljeg pozicioniranja turističke ponude i privlačenja turista sa udaljenih (prekomorskih) tržišta.	- Uticaj skromnijeg ekonomskog rasta u vodećim svetskim ekonomijama, jake fluktuacije valutnih kurseva, geopolitičke tenzije na Srednjem Istoku i u Severnoj Africi, terorizam i bezbedonosni rizici, represivnija budžetska politika, mere štednje koje umanjuju raspoloživi dohodak za putovanja i dr. - Političke tenzije na području Balkana - Propuštanje prilike da se reforme koje sprovodi Vlada ne iskoriste za napuštanje dugogodišnje politike nekritičkog ponavljanja stare prakse i navika da se iz budžeta podržavaju isključivo javne institucije i preduzeća u javnom vlasništvu, nasuprot snažne podrške inovacijama, postojećim i novim malim i srednjim preduzećima - Odustajanje od prodaje ili davanja pod koncesiju sve nerentabilne imovine koja se nalazi u vlasništvu države ili javnih preduzeća koja deluju u oblasti turizma, a mogla bi da se iskoristi za podršku postojećim i novim malim i srednjim preduzećima u stvaranju veće dodate vrednosti i većem zapošljavanju - Izostanak reformi sistema upravljanja i koordinacije u razvoju industrije turizma u Republici Srbiji (reforma TOS-a, profesionalnih i granskih udruženja, nekonstituisanje uprava turističkih područja i destinacija, nedovoljno uključivanje lokalnih zajednica, udruženja građana i društvenih organizacija...) - Nepovezana i nekoordinisana aktivnost u sprovođenju Strategije i Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja turizma Republike Srbije od 2016. godine do 2025. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan).

Izvor: MTTT, decembar 2015.

Na osnovu gornje analize može da se zaključi sledeće:

1) Republika Srbija poseduje potrebne snage za turistički razvoj - atraktivan i raznovrstan prirodni ambijent, autentičnu gastronomiju i kulturnu baštinu, te najveći grad u regiji sa prepoznatim imidžom destinacije za skupove, događanja i zabavu;

2) pravna regulativa daje okvir za savremenu i efikasnu organizaciju i razvoj turističke i sa njom povezane industrije;

3) uprkos dobroj zakonskoj osnovi, sektor još nije uređen, upravljanje i nacionalni marketing turizma imaju ozbiljan manjak kapaciteta, a oklevalo se i u sprovođenju nužnih javnih investicija, što je usporilo proces razvoja proizvoda i njihove komercijalizacije;

4) slabosti turizma Republike Srbije uglavnom proizlaze iz internih prepreka koje je nužno otkloniti u kratkom roku. Pretnje su povezane sa daljim nečinjenjem i nekoordinacijom, kao i izostankom aktivnije uloge lokalnih vlasti, što je bitno za jačanje konkurentnosti Republike Srbije na inostranom i domaćem tržištu, jer se na taj način kapitalizuju značajne prilike koje se otvaraju savremenim trendovima na svetskom turističkom tržištu i daljim procesom EU integracija.

Zaključak je da Republika Srbija ima šansu da razvije turizam do nivoa na kojem on postaje jedan od ključnih ekonomskih sektora ukoliko se otvori prostor za efikasnije korišćenje svih resursa za realizaciju novih inovativnih projekata i slobodnu preduzetničku akciju postojećih i novih MMSP i velikih domaćih i stranih investitora. Ova strategija treba da trasira takav pravac.

5. VIZIJA I POSLOVNA MISIJA TURIZMA REPUBLIKE SRBIJE

5.1. Globalni kontekst

Direktan i ukupan doprinos putovanja i turizma BDP-u

Turizam, to jest globalna turistička industrija, značajan je katalizator socio-ekonomskog razvoja u svetu. Prema procenama WTTC, direktni doprinos sektora putovanja i turizma globalnom BDP u 2015. godini iznosio je 10%.

Tabela 19. Direktni doprinos sektora putovanja i turizma BDP-u u zemljama regiona (u %)

Direktni doprinos putovanja i turizma BDP-u	2012.	2013.	2014.	2015.
Bosna i Hercegovina
milijardi USD	0,4	0,4	0,5	0,4
% udeo u BDP-u	2,4	2,5	2,6	2,7
Hrvatska
milijardi USD	5,0	5,5	5,7	4,9
% udeo u BDP-u	8,8	9,5	9,9	10,1
Makedonija
milijardi USD	0,1	0,2	0,2	0,2
% udeo u BDP-u	1,4	1,5	1,5	1,5
Crna Gora
milijardi USD	0,4	0,5	0,5	0,5
% udeo u BDP-u	9,9	10,3	10,1	11,3
Republika Srbija
milijardi USD	0,8	0,9	1,1	1,07
% udeo u BDP-u	1,9	1,9	2,0	2,82*
Slovenija
milijardi USD	1,6	1,7	1,7	1,5
% udeo u BDP-u	3,4	3,5	3,4	3,6
Bugarska
milijardi USD	1,9	2,0	2,0	1,6
% udeo u BDP-u	3,5	3,6	3,6	3,3
Rumunija
milijardi USD	2,1	2,3	2,6	2,3
% udeo u BDP-u	1,2	1,2	1,3	1,3

Izvor: http://www.wttc.org/datagateway

______
* revidirano http://www.wttc.org/datagateway

Ovo je posledica ekonomskih aktivnosti hotela, prevoznika, turističkih agencija, turoperatora, restorana, atrakcija itd, po osnovu potrošnje inostranih i domaćih poslovnih posetilaca i turista, ali i potrošnje vlada na obezbeđivanje usluga direktno namenjenih posetiocima (muzeji, nacionalni parkovi i dr.). Uticaj turizma na BDP, međutim, ne završava se ovde. Pored ovih direktnih, postoje i indirektni doprinosi. Preduzeća koja pružaju usluge posetiocima investiraju u razvoj ponude (npr. izgradnju hotela, kupovinu prevoznih sredstava) čime podstiču ekonomsku aktivnost u drugim sektorima. Isto tako, ove kompanije za potrebe svog poslovanja, kupuju različite proizvode i usluge od drugih firmi (npr. nameštaj za hotele, gorivo za autobuse i avione, hranu za restorane, itd.), te tako stimulišu njihovu aktivnost. Konačno, vlade troše novac za turistički marketing, turističku administraciju i druge aktivnosti koje pomažu regulaciji i razvoju turizma. Uz ove nabrojane indirektne efekte, postoje i indukovani doprinosi, nastali potrošnjom onih koji su direktno ili indirektno zaposleni od strane turističke industrije. Imajući u vidu sve ove uticaje, WTTC procenjuje da je ukupan doprinos sektora putovanja i turizma (zbir direktnog, indirektnog i indukovanog) u Republici Srbiji 2014. godine činio 6% od ukupnog BDP (2,62 milijardi USD), a u 2015. godini došlo je do rasta ukupnog doprinosa turizma BDP Republike Srbije koji je iznosio 6,5%, odnosno oko 2,5 milijardi USD.18

_______
18 WTTC, Travel and Tourism, Serbia Economic Impact Report 2016, str. 1-3.

Tabela 20. Ukupan doprinos sektora putovanja i turizma BDP-u u zemljama regiona (u %)

Ukupan doprinos putovanja i turizma BDP-u	2012	2013	2014	2015
Bosna i Hercegovina
milijardi USD	1,5	1,6	1,6	1,4
% udeo u BDP-u	8,7	9,0	9,2	9,5
Hrvatska
milijardi USD	11,7	12,8	13,1	11,3
% udeo u BDP-u	20,7	22,2	22,9	23,2
Makedonija
milijardi USD	0,5	0,6	0,6	0,6
% udeo u BDP-u	5,2	5,5	5,6	5,7
Crna Gora
milijardi USD	0,8	0,9	0,9	0,9
% udeo u BDP-u	19,1	20,2	20,2	22,1
Republika Srbija
milijardi USD	2,3	2,6	2,6	2,47
% udeo u BDP-u	5,6	5,6	6,0	6,5
Slovenija
milijardi USD	5,8	6,1	6,2	5,5
% udeo u BDP-u	12,5	12,9	12,4	13,0
Bugarska
milijardi USD	6,7	7,2	7,3	5,9
% udeo u BDP-u	12,5	12,9	12,9	12,1
Rumunija
milijardi USD	8,6	9,1	9,9	8,9
% udeo u BDP-u	5,0	4,8	5,0	5,1

Izvor: http://www.wttc.org/datagateway

Direktan i ukupan doprinos putovanja i turizma na zaposlenost u Republici Srbiji

Turizam je 2015. godine direktno zapošljavao skoro 108 miliona ljudi širom sveta (3,6% ukupne globalne zaposlenosti), dok je ukupan (direktan + indirektan + indukovan) doprinos turizma zaposlenosti procenjen na skoro 283,6 miliona radnih mesta (9,5% globalne zaposlenosti).19

U Evropi, 2015. godine, turizam je direktno zapošljavao 14.229.000 ljudi što je činilo 3,7% ukupne zaposlenosti, dok je ukupan doprinos turizma evropskoj zaposlenosti iznosio 9,2% od ukupnog broja zaposlenih, odnosno, oko 36 miliona radnih mesta.20

S obzirom da se zvanični statistički podaci koje publikuje RZS zasnivaju na bazi podataka čiji je postojeći obim veoma skroman i nekonzistentan, turizam se identifikuje kao delatnost koja pruža samo usluge smeštaja i ishrane i veoma mali deo drugih usluga (usluge turističkih agencija). Posledično, veoma je teško utvrditi tačan broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani. Radi preciznijeg utvrđivanja broja zaposlenih u sektoru turizma i putovanja, primenom metodologije UNWTO i WTTC, a na osnovu podataka iz APR i RZS za 2015. godinu, u sektoru turizma i putovanja je bilo ukupno radno angažovano oko 115.000 ljudi.

Turizam je, dakle, nesumnjivo jedna od vodećih globalnih industrija koja ima stalan, stabilan i održiv rast, pa prema tome danas više od stotinu zemalja globalno konkuriše na turističkom tržištu s različitim ekonomskim i neekonomskim ciljevima i interesima.

_______
19 WTTC, Travel and Tourism, World Economic Impact Report 2016, str. 4.
20 WTTC, Travel and Tourism, Europe Economic Impact Report 2016, str. 4

5.2. Poslovna misija turizma Republike Srbije do 2025. godine

Uzimajući u obzir kontekst savremenih ekonomskih dešavanja na globalnom tržištu, geostrateški položaj i otvoren proces pridruživanja Republike Srbije EU, aktuelno stanje i razvojni potencijal turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanih delatnosti, neophodno je da Vlada utvrdi novu poslovnu misiju turizma na srednji i duži rok sa jednakom posvećenošću kao što su mere za razvoj energetike, industrije, poljoprivrede i naročito velikih infrastrukturnih projekata. Ovo je od izuzetnog značaja za ukupan domaći privredni rast ako se ima u vidu da su turizam i ugostiteljstvo u aktuelnoj svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi pokazali najviši stepen oporavka i rasta globalno, a podaci i analize pokazuju da sličan rast i potencijale rasta može imati i turistička privreda Republike Srbije i svakako delatnosti povezane sa njima.

Postoje i drugi važni razlozi za promenu poslovne misije turizma Republike Srbije, kao što su spoljno-trgovinski efekti, podsticaji za druge privredne sektore, posebno poljoprivredu i brojni drugi neekonomski razlozi, ipak suštinski nova misija treba da se vezuje za:

1) efikasniju preduzetničku i održivu upotrebu postojećih i neiskorišćenih zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara;

2) njihovu efikasniju i sveobuhvatniju zaštitu;

3) podizanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u turističkim objektima i destinacijama;

4) podsticanje ruralnog i regionalnog razvoja i smanjenje depopulacije;

5) stvaranje i održavanje pozitivnog imidža Republike Srbije u svetu.

Ovako definisanu poslovnu misiju turizma Republike Srbije treba učiniti efikasnom u smislu određenja ranga podrške Republike Srbije prema turizmu u skladu sa finansijskim i institucionalnim kapacitetima Republike Srbije da načini iskorake u turističkoj industriji. Nema sumnje da će dalje sektorske i regionalno razvojne preferencije, kao i makroekonomska situacija, diktirati brzinu aktiviranja turističkih potencijala Republike Srbije.

U ostvarivanju misije, presudno je da Vlada resurse u državnom vlasništvu podigne na viši nivo efikasne upotrebe bilo prodajom ili davanjem pod koncesiju hotela, banja, turističkih objekata javnih preduzeća, skijališta po tržišnoj vrednosti i da od tih sredstava formira fond za finansiranje novih projekata i programa u turizmu po obimu sredstava mnogo većem nego što su bila dosadašnja budžetska izdvajanja. Druga poluga kojom bi Vlada upravljala investicijama u turizmu čini model JPP. Na taj način, Vlada može unaprediti svoju aktivnu i odlučujuću ulogu u usmeravanju i podršci održivog razvoja turizma i sa njime povezanih delatnosti.

Vlada, osim pomenutog, treba naročito da obezbedi primenu i poštovanje zakona, efikasnu naplatu javnih prihoda od turizma, zaštitu imovine, efikasnu zaštitu i upravljanje prirodnim i turističkim područjima i koordinaciju svim institucijama, službama, organizacijama i udruženjima od značaja za primenu i sprovođenje Strategije i Akcionog plana.

5.6. Vizija turizma Republike Srbije do 2025. godine:

1) u 2025. godini Republika Srbija će postati globalno prepoznata turistička destinacija kao rezultat uspostavljenog sistema razvoja i održivog upravljanja resursima i koordinaciji aktivnosti svih subjekata od značaja za razvoj turizma;

2) turizam i sa njime povezane delatnosti će postati jedna od dominantnih privrednih grana koja efikasno obezbeđuje novu dodatu vrednost i održivo zapošljavanje i bitno doprinosi lokalnom i regionalnom razvoju;

3) sektor turizma Republike Srbije će biti u stanju da efikasno i fleksibilno usklađuje svoju ponudu sa savremenim trendovima na globalnom turističkom tržištu i ponudi autentična iskustva, doživljaje i proizvode visokog kvaliteta, što će, uz tradicionalno gostoprimstvo, biti osnova prepoznatljivosti u odnosu na konkurenciju;

4) turizam će postati vodeći promoter imidža Republike Srbije u svetu kao moderne i za posete, odmor i poslovanje - poželjne destinacije, ostvarujući stalnu inovativnu funkciju u primeni savremenih standarda, novih tehnologija i zaštiti prirode;

5) svojim stalnim osavremenjavanjem, prihvatanjem i preuzimanjem globalnih standarda i modela poslovanja i upravljanja, turizam će postati poželjan sektor za zapošljavanje i razvoj karijere, posebno za mlade;

6) Republika Srbija će na svetskoj lestvici konkurentnosti turizma postati visokorangirana i popularna kao destinacija.

6. CILJEVI RAZVOJA TURIZMA I MODEL RASTA

6.1. Ciljevi razvoja

U skladu sa vizijom, ciljevi budućeg desetogodišnjeg razvoja moraju da se zasnivaju na realnim pretpostavkama sadašnje konkurentske pozicioniranosti Republike Srbije na tržištu, da budu usklađeni sa savremenim trendovima u turizmu i investicionim potencijalom.

U odnosu na konkurenciju, Republika Srbija je u periodu od 1989. do 2014. godine investirala svega 560 miliona USD, dok su u tom periodu ostale zemlje konkurenti ulagali: Bugarska 2,9 milijardi USD, Češka 3,36, Mađarska 2,7, Rumunija 8,86 i Slovačka 1,45 milijardi USD. Da bi Republika Srbija dostigla i pretekla Slovačku kao svog prvog konkurenta, neophodno je da do 2025. godine ostvari kapitalna investiciona ulaganja od minimalno dve milijarde USD ili po 200 miliona USD godišnje.

Osim što razvoj turizma ima veliki značaj kao potencijal privrednog rasta i razvoja, kreiranje nove dodatne vrednosti i novog zapošljavanja on ima veliki uticaja na poboljšanje i stalno unapređenje imidža zemlje. Zato, uvažavajući napred navedene aspekte, neophodno je definisati ciljeve razvoja do 2025. godine:

1) rast udela hotelskih i sličnih ugostiteljskih objekata za smeštaju ukupnim smeštajnim objektima na 50%;

2) dostizanje ukupne popunjenosti smeštajnih kapaciteta (smeštajnih jedinica) od 30%;

3) povećanje turističkog prometa do 2025. godine do tri puta, odnosno za najmanje 50%;

4) povećanje jedinične potrošnje turista (po noćenju) za 50%;

5) povećanje udela stranih noćenja na 45% do 2020. i 55% do 2025. godine;

6) dvostruko povećanje direktnog udela turizma u BDP-u Republike Srbije;

7) povećanje broja direktno zaposlenih u turizmu za najmanje 50% i povećanje broja zaposlenih u turizmu i komplementarnim delatnostima do tri puta;

8) povećanje direktnih investicija.

Potrebno je ostvariti i sledeće ciljeve:

1) uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja razvojem turizma uz jačanje JPP;

2) unapređenje i usaglašavanje metodologije i procedura za prikupljanje i obradu statističkih podataka sa međunarodnim standardima i praksom;

3) uspostavljanje Registra turizma na zakonski utemeljenim osnovama;

4) smanjenje sive ekonomije u turizmu.

6.2. Model rasta

Svrha procene modela rasta turizma Republike Srbije do 2025. godine je da poveže viziju i ciljeve razvoja turizma sa svim relevantnim elementima ponude i tražnje. Drugim rečima, model rasta predstavlja sa jedne strane detaljno postavljanje ciljeva, a sa druge strane proveru njihove racionalnosti i ostvarljivosti putem međunarodno standardizovanih parametara i metodologija u turističkom planiranju. Vizija i Strategija prepoznaju dva razvojna perioda (od 2016. do 2020. i od 2020. do 2025. godine), koja se razlikuju po osnovnim obeležjima, ciljevima i politikama razvoja. Iz tog razloga je model rasta potrebno postaviti u ta dva vremenska intervala.

Bazni parametri za procenu modela rasta odnose se na indikatore stanja u turizmu Republike Srbije uzete za period od 2006. do 2015. godine:

1) smeštajni kapaciteti od 102.420 ležaja, od čega 30.417 u hotelima i sličnim oblicima smeštaja;

2) ukupno 6.652.000 turističkih noćenja i 2.437.000 dolazaka;

3) prihod od 1,05 milijardi USD u sektoru ishrane i smeštaja, od čega se procenjuje da je 160 miliona USD samo u sektoru smeštaja;

4) direktan doprinos turizma Republike Srbije u 2015. godini u visini od 1,07 milijardi USD ili 2,82% BDP-a i ukupnog doprinosa BDP-u u visini od 6,52%;

5) u Republici Srbiji se danas prema procenama ostvaruje 2,47 milijardi USD ukupnog turističkog prihoda, a oko 115.000 ljudi je zaposleno u turizmu i povezanim delatnostima.

Model rasta zasniva se na pretpostavci da će prihvatanjem Strategije, Vlada, uz viziju i ciljeve razvoja turizma, prihvatiti i druge obaveze i odgovornosti, a naročito:

1) pozicioniranje turizma kao jedan od prioritetnih razvojnih sektora;

2) nastavak sprovođenje razvojnih planova za ključne destinacije kao osnovu modela rasta i budućeg turističkog razvoja;

3) uspostavljanje sistema efikasne međuresorne saradnje i efikasnog korišćenja raspoloživih fondova EU;

4) aktivno delovanje na jačanje i podizanje kapaciteta TOS (budžeti, ljudski resursi, institucionalna podrška);

5) odgovorno i aktivno usmeravanje sektora turizma, posebno kroz politike podsticaja i olakšica;

6) jačanje modela JPP u povećanju investicija u turizam.

A. Model rasta od 2016. do 2020. godine

Shodno viziji razvoja, ovo je period u kome turizam raste po osnovu sledećih glavnih poluga:

1) usklađivanje ponude sa savremenim trendovima u navikama i tražnji na međunarodnom tržištu, uspostavljanje novih lanaca vrednosti, inkluzivni turizam, renoviranje postojećih smeštajnih, ugostiteljskih i kongresnih kapaciteta i usluga;

2) uvođenje savremenih standarda kvaliteta u oblasti smeštaja, pripremanja i posluživanja hrane i pića, podizanje nivoa profesionalnosti i obučenosti osoblja;

3) uvođenje savremenih standarda i podizanje kvaliteta smeštaja za osobe sa invaliditetom, te podizanje nivoa profesionalnosti i edukacije osoblja;

4) uvođenje novih atrakcija i proizvoda u već započetim kapitalnim projektima (Beograd, Novi Sad, Kopaonik, Zlatibor, Palić i Podunavlje), povećanje broja ležaja na ovim destinacijama za 5.000 u kategoriji 4* i 10.000 mesta u kamping i glamping smeštaju;

5) naročito podizanje kvaliteta smeštaja, promocije i rezervacija u seoskom i lovnom turizmu;

6) unapređenje kvaliteta komunalnih usluga, kvaliteta svih vrsta usluga prevoza;

7) unapređivanje sistema ICT promocije i rezervacija i podizanje efikasnosti komercijalizacije kapaciteta;

8) uvođenje sistema podsticaja kroz različite vrste poreskih i kreditnih olakšica, grantova, kao i direktne finansijske podrške (receptivni turizam, domaći turizam i sl);

9) nastavak procesa EU integracija i efikasnijeg korišćenja fondova EU čime se jača razvoj novih proizvoda, rast velikog broja novih mikro i malih preduzeća i podstiče međunarodna tražnja.

Gornje pretpostavke, uz imperativ boljeg korišćenja postojećih i novih kapaciteta, kreiranje novog sistema mera podrške i jačanje inspekcijske kontrole (turističke inspekcija i inspekcijske službe jedinica lokalne samouprave), nas dovode do sledećeg modela rasta do 2020. godine:

Tabela 21. Model rasta od 2016. do 2020. godine³

MODEL RASTA 2016 - 2020
	2015			2020
Struktura	Smeštaj	Noćenja	Zauzetost	Smeštaj	Noćenja	Zauzetost
	(kreveti)		u %	(kreveti)		u %
Hoteli i slično	45.261	3.583.244	21,75	50.261	4.942.501	30,00
Kampovi	10.249	37.861	1,01	20.498	373.064	10,00
Privatni smeštaj	21.896	530.512	6,66	21.896	1.594.029	20,00
Prenoćišta	10.527	473.899	12,37	10.527	574.774	15,00
Banje i klimatska l.	6.203	881.610	39,05	6.203	1.354.735	60,00
Sva odmarališta	5.274	395.319	20,59	5.274	575.921	30,00
Ostalo	3.533	183.830	14,29	3.533	192.902	15,00
Ukupno	102.943	6.086.275	16,53	118.192	9.607.926	25,71

Izvor: MTTT, decembar 2015.21

_______
21 RZS: Podaci za 2014. godinu, Statistički godišnjak Republike Srbije 2015, Poglavlje 16.

Kada je u pitanju projektovani ukupan broj noćenja, iz Tabele 21. se vidi da se u 2020. godini očekuje da on dostigne 9,6 miliona. Ako se pođe od ukupnog broja ostvarenih noćenja turista u 2015. godini, koji iznosi 6,7 miliona, to znači da se u ovoj kategoriji predviđa prosečna godišnja stopa rasta od 7,6%.

Uz pretpostavku da se struktura tržišta menja u korist stranih posetilaca, poštujući cilj da se do 2020. godine udeo noćenja poveća sa sadašnjih 35% na 45%, može se očekivati da će u 2020. godini približno povećanje noćenja stranih turista biti za 4,3 miliona, a domaćih za 5,2 miliona.

To znači da bi u posmatranom petogodišnjem periodu prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja stranih turista iznosila 12,3%, a domaćih 4,1%.

B. Model rasta od 2020. do 2025. godine

Za finalni period sprovođenja Strategije pretpostavlja se da je Republika Srbija sprovela prethodnu fazu uspostavljanja sistema upravljanja i jačanja turističkog razvoja, prilagođavanje turističke ponude savremenim trendovima na tržištu i postala članica EU, čime se dodatno jača njena atraktivnost za inostrana tržišta, a istovremeno smanjuju administrativne barijere. Model rasta predviđa povećanje smeštajnog kapaciteta za daljih 15.000 ležaja uz nastavak trenda restrukturiranja, povećanja kvaliteta usluga i, posledično, rasta zauzetosti postojećih kapaciteta.

Tabela 22. Model rasta od 2021. do 2025. godine

MODEL RASTA 2021 - 2025
	2021			2025
Struktura	Smeštaj	Noćenja	Zauzetost	Smeštaj	Noćenja	Zauzetost
	(kreveti)		u %	(kreveti)		u %
Hoteli i slično	50.261	4.942.501	30,00	52.761	6.721.751	35
Kampovi	20.498	373.064	10,00	25.998	1.892.654	20
Privatni smeštaj	21.896	1.594.029	20,00	28.896	2.629.536	25
Prenoćišta	10.527	574.774	15,00	10.527	957.957	25
Banje i klimatska l.	6.203	1.354.735	60,00	6.203	1.580.524	70
Sva odmarališta	5.274	575.921	30,00	5.274	671.908	35
Ostalo	3.533	192.902	15,00	3.533	385.804	30
Ukupno	118.192	9.607.926	25,71	133.192	14.840.134	34,29

Izvor: MTTT, decembar 2015.

Kao što se vidi iz Tabele 22. u 2025. godini očekuje se da ukupan broj noćenja turista dostigne 14,84 miliona, što znači da se predviđa prosečna godišnja stopa rasta od 9,1%. Uz pretpostavku da se struktura tržišta menja u korist stranih posetilaca, poštujući cilj da se do 2025. godine udeo stranih noćenja poveća na 55%, može se očekivati da će u 2025. godini strani turisti ostvariti 8,1 milion noćenja, a domaći turisti 6,6 miliona noćenja. Imajući u vidu iznete pretpostavke, u posmatranom petogodišnjem periodu bi prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja stranih turista iznosila 13,5%, a domaćih 4,8%.

6.3. Predviđeni ekonomski efekti modela rasta

Ekonomski efekti modela rasta procenjeni su na osnovu sledećih pretpostavki:

1) modela rasta smeštajnih kapaciteta i turističkog prometa;

2) rasta jedinične turističke potrošnje (po noćenju) do 2025. godine;

3) rasta ukupnog BDP-a Republike Srbije do 2025. godine od 1,5% godišnje;

4) rasta multiplikatora uticaja direktnog turizma na ukupni (indirektni i indukovani) kroz jače povezivanja turizma sa ostalim privrednim granama pod uticajem politike Vlade po uzoru na druge države EU.

Tabela 23. Ekonomski efekti modela rasta

EKONOMSKI EFEKTI MODELA RASTA
		PROJEKCIJE		PROSEČNE GODIŠNJE STOPE RASTA (u %)
	2015	2020	2025	2020/2015	2025/2020	2025/2015
Dolasci ukupno (domaći i strani)*	2.437.165	3.689.000	4.713.179	8,6	5,0	6,8
Noćenja ukupno (domaći i strani)*	6.651.852	9.607.926	14.840.134	7,6	9,1	8,4
Dolasci-domaći *	1.304.944	1.975.221	2.373.449	8,6	3,7	6,1
Dolasci-strani*	1.132.221	1.713.780	2.339.730	8,6	6,4	7,5
Noćenja-domaći*	4.242.172	5.200.000	6.600.000	4,1	4,8	4,5
Noćenja-strani*	2.409.680	4.300.000	8.100.000	12,3	13,5	12,9
Evidentirani devizni prihod*** (u $)	1.048.000.000	2.500.000.000	5.000.000.000	19,0	14,9	16,9
Učešće deviznog prihoda od turizma u ukupnoj vrednosti izvoza roba i usluga (u %)	6,04	9,01	12,00
Učešće deviznog prihoda od turizma u ukupnoj vrednosti izvoza usluga (u %)	22,11	32,05	41,60
Učešće evidentiranog deviznog prihoda od turizma u BDP (u %)	2,82	5,18	7,58
Investicije**** (u $)22	320.000.000	770.000.000	1.440.000.000
Zaposleni - direktno**	81.000	95.580	111.829	3,4	3,2	3,3
Zaposleni - ukupno**	115.020	133.812	156.560	3,1	3,3	6,3
Procenjeno učešće turizma (ukupno) u BDP (u %)	6,57	9,61	12,15

Izvori: * RZS; ** APR; *** NBS; **** WTTC (za projekcije: EK i UNWTO)

______
22 Podaci za 2015. godinu bazirani su na podacima RZS i NBS, a obračunati u MTTT na osnovu WTTC metodologije, što je rezultiralo u manjoj razlici u odnosu na podatke koje je objavio WTTC.

Iz Tabele 23. je evidentno da je implementacijom prethodnog modela rasta u Republici Srbiji moguće do 2025. godine ostvariti izvanredne ekonomske efekte od turističkog razvoja:

1) porast direktnog turističkog prihoda od 3,7 puta;

2) oko 30.000 novozaposlenih direktno u turističkom sektoru, oko 157.000 novozaposlenih ukupno u turizmu i povezanim delatnostima sa velikom brojem novootvorenih mikro i malih preduzeća u oblasti turizma i ugostiteljstva i sa njima povezanim delatnostima;

3) rast udela evidentiranog deviznog prihoda u BDP-u za 2,7 puta, odnosno rast udela procenjenog deviznog prihoda od turizma u BDP-u na 12,5%.

Za ovaj rast će biti potrebno povećanje ukupnih investicija u odnosu na 2014. godinu za četiri puta ili oko dve milijarde USD, pri čemu će 20% tog iznosa morati da budu investicije javnog sektora, a ostalo da se obezbedi iz fondova EU u koje Republika Srbija ima pristup, privatnih domaćih i stranih investitora i kroz projekte JPP. Odgovornost i obaveza Vlade i ministarstava će prevashodno biti u stvaranju povoljnog zakonskog, administrativnog i poreskog ambijenta za implementaciju Strategije u daljem podizanju kapaciteta ukupnog razvoja turističkog sistema Republike Srbije.

Napomene uz projekcije ekonomskih efekata

Na bazi zvaničnih statističkih podataka, čiji je postojeći obim veoma skroman i nekonzistentan, turizam se identifikuje kao delatnost koja pruža samo usluge smeštaja i ishrane i veoma mali deo drugih usluga (usluge turističkih agencija).

S obzirom da je turizam postao generator ekonomskog, socijalnog i društvenog razvoja većine zemalja sveta, pa i naše, neophodno je sagledati njegove multiplikativne efekte (efekti koji se razvojem turizma reflektuje na druge privredne grane kao što su: saobraćaj, poljoprivreda, trgovine, industrije, građevinarstva, mala preduzeća i sl), kao i njegov udeo u ukupnom BDP, broju zaposlenih u turizmu i drugo.

Pozitivni efekti od razvoja turizma se ogledaju na razvoj nedovoljno razvijenih regiona (ujednačava regionalnu nerazvijenost), otvaranje novih radnih mesta, što se reflektuje na smanje nezaposlenosti i smanjene siromaštva, te poboljšanje životnog standarda lokalnog stanovništva, zatim na pospešivanje investicija, razvoj infrastrukture i sl.

Podaci NBS (statistika platnog bilansa) koji se odnose na priliv od turizma su, takođe, nepotpuni jer ne obuhvataju prihode/rashode domaćih turista, već samo potrošnju (devizni priliv) stranih turista i to vezanu za lični turizam, poslovni turizam, obrazovanje i lečenje, dok su usluge transporta isključene iz usluga turizma jer se obuhvataju uslugama putničkog transporta.

Direktni efekti turizma:

1) ugostiteljstvo - hotelijerstvo i ostali oblici smeštaja i ishrane;

2) turističko posredovanje - turističke agencije i drugi posrednici u realizaciji turističkog prometa;

3) saobraćaj - svi vidovi saobraćaja namenjeni prevozu domaćih i stranih turista i to kako u javnom saobraćaju, tako i u prevozu za sopstvene potrebe (posebno automobilima);

4) trgovina - konkurentnost jedne turističke zemlje u velikoj meri zavisi od asortimana raznih vrsta proizvoda, a posebno suvenira koji se plasiraju domaćim i stranim turistima, kao i razne vrste prehrambenih i drugih proizvoda i specifičnih kvalitetnih finalnih proizvoda bilo domaće ili strane proizvodnje;

5) sport - širok kompleks raznih vrsta sportskih terena i wellness i spa centara koji su važni za masovnu aktivnu rekreaciju, kao i pripremu profesionalnih sportista u turističkim mestima;

6) posebni centri namenjeni organizaciji kongresa i raznih drugih skupova iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, politike i sl.;

7) razne aktivnosti koje se tretiraju kao komunalne delatnosti u turističkim mestima, a koje pružaju direktne usluge domaćim i stranim turistima i od čijeg kvaliteta u velikoj meri zavisi kvalitet turističke ponude turističkog mesta (uređenost zelenih površina, parking prostora, površina za zabavu i razonodu, vodosnabdevanje, snabdevanje električnom energijom, gasom i dr.);

8) opremljenost glavnih saobraćajnica u drumskom saobraćaju benzinskim pumpama sa širokim asortimanom proizvoda, opremljenost aerodroma, rečnih luka za prihvat kruzera, uređenost marina za individualna plovila i sl.;

9) kvalitetne medicinske usluge od jednostavnijih do najsloženijih u okviru kliničkih centara i samostalnih privatnih zdravstvenih ustanova;

10) razne vrste kulturnih manifestacija, festivala i drugih događaja (BEMUS, EXIT, Guča i dr.);

11) vrhunski sportski događaji evropskog i svetskog značaja.

Indirektni efekti turizma:

1) poljoprivreda - plasman poljoprivrednih proizvoda bez ograničenja od strane EU ili drugih organizacija, od ogromnog je značaja, jer mnogi od ovih proizvoda (naročito prehrambenih) ne bi mogli, prema svetskim standardima, da nađu plasman na svetskom tržištu zbog raznih ograničenja;

2) industrija - artikli široke potrošnje aktiviraju mnoge industrijske grane koje svoje proizvode plasiraju preko ugostiteljstva ili direktno domaćim i stranim turistima. Ovde spadaju i razni proizvodi namenjeni građevinarstvu (cement, čeliče konstrukcije, nameštaj za opremanje smeštajnih objekata, tekstilni proizvodi i sl.);

3) građevinarstvo - proizvodi građevinarstva nalaze široko tržište zahvaljujući razvoju turizma kroz izgradnju ugostiteljskih objekata za smeštaj i ishranu, objekata za rekreaciju, wellness i spa centara, akva parkova i dr.;

4) energetika - obuhvata potrošnju električne energije, vodosnabdevanje, gasifikaciju objekata i dr.

6.4. Zaključak

1) UNWTO predviđa da će u periodu od 2010. do 2020. godine prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja biti 3,8% za svet, 2,7% za Evropu i 3,7% za Istočnu i Centralnu Evropu;

2) UNWTO predviđa da će u periodu od 2020. do 2030. godine prosečna godišnja stopa rasta broja stranih turista iznositi 2,9% za svet, 1,8% za Evropu, i 2,5% za Istočnu i Centralnu Evropu;

3) uzimajući 2015. godinu kao osnovicu, prosečna stopa rasta ukupnog broja noćenja u Republici Srbiji do 2020. godine iznosiće 7,6%. Pri tom, za strane turiste se predviđa prosečna godišnja stopa rasta broja noćenja od 12,3%, a za domaće 4,1%;

4) u periodu od 2020. do 2025. godine (uzimajući 2020. godinu kao osnovicu), procenjuje se da će prosečna stopa rasta ukupnog broja noćenja iznositi 9,1%. Broj noćenja koji bi ostvarili strani turisti 2025. godine dostigao bi 8,1 milion, što bi predstavljalo prosečnu godišnju stopu rasta od 13,5%. Broj noćenja domaćih turista u 2025. godini bio bi 6,6 miliona, odnosno prosečna stopa rasta u ovom periodu bi iznosila 4,8%;

5) uzimajući 2015. godinu kao osnovicu za devizni prihod, do 2020. godine predviđa se prosečna godišnja stopa rasta od 19%, što treba da rezultira deviznim prilivom od oko 2,5 milijarde USD;

6) evidentirani devizni prihod će u periodu od 2020. do 2025. godine da raste po prosečnoj godišnjoj stopi od 14,9%, te bi 2025. godine dostigao oko pet milijardi USD.

7. PLAN PODIZANJA KONKURENTNOSTI - ZADACI, PRIORITETNI PROIZVODI, DESTINACIJE I AKTIVNOSTI

Turistička konkurentnost se ostvaruje na nivou konkretnih turističkih proizvoda usklađenih sa interesima i motivima turista na tržištu, a ne izvedeno na nacionalnom nivou. U tom smislu, vlade podržavaju izgradnju konkurentnosti različitim aktivnostima i merama, ulaganjima u infrastrukturu, s obzirom da se danas više ne govori o turistički konkurentnim državama nego o državama sa više ili manje konkurentnim turističkim proizvodima usklađenih sa motivima i potrebama turista na tržištu.

7.1. Politika sprovođenja Strategije

Republika Srbija je na istorijskoj prekretnici, jer prolazi završne tranzicione reforme. Događaju se fundamentalne promene u turizmu, s obzirom na to da je prethodna Strategija razvoja turizma dala samo delimično očekivane rezultate, ostvaren je rast direktnog i ukupnog doprinosa BDP-u (pre svega kao rezultat rasta fizičkog obima broja stranih dolazaka i noćenja, a dramatičan pad domaćih gostiju), ali ono što je veoma bitno, nije ostvaren planirani razvoj većeg zapošljavanja, dok je samo delimično povećan kapacitet turističkih objekata, ali je značajno da je i dalje nizak nivo popunjenosti kapaciteta, nizak nivo promocije i razvoja turističkih paketa za domaće turiste, nedovoljna i neadekvatna primena online rezervacija i promocija na međunarodnom turističkom tržištu.

Republika Srbija danas ima samo komparativne, ali ne i konkurentske prednosti u turizmu, niti je strateški pozicionirana na svetskom turističkom tržištu tako da mora bitno da podigne atraktivnost svojih turističkih proizvoda. Prema tome smisao turističke politike Republike Srbije svodi se na izgradnju konkurentnosti njenih proizvoda i destinacija.

U tom smislu, odnos između politike razvoja turizma i ove strategije može se svesti na to da ova strategija predstavlja odgovor na unutrašnje slabosti i snage, kao i spoljašnje prilike i opasnosti za turizam Republike Srbije, a sve u funkciji izgradnje konkurentske prednosti njenih Strateških poslovnih područja. Ovom strategijom se takođe definiše i konkurentski prostor poslovnog sektora u srpskom turizmu.

Ova strategija predstavlja i multidimenzionalni koncept, koji obuhvata aktivnosti uključenih aktera i način njihovog ujedinjavanja u cilju ostvarenja potrebnih promena. U celini je reč o procesu izvođenja koherentnih, integrativnih i zajedničkih koraka na promeni sadašnjeg u željeno stanje.

Izvedena SWOT analiza ukazuje na 29 identifikovanih unutrašnjih slabosti, u kojima je potrebno odmah započeti procese brzih promena. Istovremeno, analiza je ukazala i na 22 ključne tačke turizma u Republici Srbiji, koje takođe traže određene aktivnosti u cilju njihovog održavanja na postojećem nivou, odnosno daljem unapređenju. U zavisnosti od brzine i efikasnosti promena na ova dva područja strateškog delovanja, ostvariće se i uspeh u korišćenju turističkih potencijala i minimiziranje uticaja opasnosti.

Svrha turističke politike je da stvori okruženje koje pruža maksimum koristi za sve zainteresovane subjekte, odnosno da minimizira negativne uticaje u procesima i aktivnostima stvaranja vrednog iskustva za posetioce.

7.2. Zadaci

U praksi često dolazi do nerazumevanja važnosti turističke politike kao faktora obezbeđenja uspeha turističkog razvoja. Pre svega, turistička politika mora da obezbedi jasnu sliku pravaca razvoja, posebno na duži rok. Paralelno, ona mora obezbediti klimu i uslove za saradnju zainteresovanih subjekata. Ta misija turističke politike svodi se na sledeće ključne funkcije:

1) definisanje pravnog i zakonodavnog okvira za obavljanje delatnosti i rad u turizmu koje operatori u sektoru turizma moraju ispunjavati (zakoni i uredbe);

2) organizovanje kontrole, izvršavanje i poštovanje zakona, propisa i normi prihvatljivog ponašanja u obavljanju aktivnosti (inspekcija);

3) donošenje zajedničkih direktiva i/ili uputstava (pravilnici, norme i sl) za sve ili većinu aktera u turizmu;

4) upravljanje procesima uspostavljanja konsenzusa u ostvarenju definisanih vizija, strategija i ciljeva razvoja turističkih proizvoda i destinacija;

5) definisanje okvira za javno/privatne dijaloge u cilju jačanja uloge turizma u nacionalnoj ekonomiji i društvu;

6) stvaranje uslova za efikasnu međuzavisnost sa svim drugim sektorima ekonomije i društva;

7) uticanje na nacionalne marketing aktivnosti, organizaciju velikih događaja, upravljanje ključnim atrakcijama i programima i sl;

8) usvajanje programa i rokova za podizanje energetske efikasnosti i upotrebe lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije u svim turističkim objektima i destinacijama i sprovesti mere održivog upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Turistička politika na nacionalnom nivou ima snagu koju obično ima ceo turistički sektor. Ona je, po pravilu, deo različitih politika koje direktno ili indirektno utiču na turizam. U načelu, postoji više uticaja iz drugih sektora na atraktivnost, konkurentnost i održivost turizma, nego što je to slučaj u okviru turističke politike. U tom kontekstu, današnja turistička politika Republike Srbije ograničena je u svom dometu, jer objektivno pokriva samo unutrašnje regulisanje sektora koji još uvek nema ni snagu, niti konkurentnost u međunarodnim razmerama koje tek treba stvoriti.

Složeno pitanje izgradnje efikasne turističke politike Republike Srbije proizlaze iz sprovedene SWOT analize, a oblikuje se kombinacijom zadataka, aktivnosti i prioritetima po pojedinim područjima turističkog sistema Republike Srbije:

1) u oblasti infrastrukture i saobraćaja neophodno je:

(1) uključiti interese i prioritete turizma na sve nivoe planiranja i finansiranja Vlade u oblasti velike infrastrukture,

(2) posebnim fondovima (ili drugim oblicima finansiranja) obezbediti finansiranje komunalne i turističke infrastrukture u nasleđenim turističkim destinacijama kako bi se podstakle nove investicije u turizam,

(3) obezbediti pristup niskobudžetnim avioprevoznicima,

(4) stvoriti ili rehabilitovati vlastitu avio čarter kompaniju,

(5) stvoriti ili pronaći inostranog operatora za rečni biznis,

(6) postaviti celokupan sistem turističke signalizacije,

(7) olakšati carinske i policijske formalnosti i kontrolu,

(8) obezbediti bazičnu infrastrukturu za potrebe programa tradicionalnih (domaćih) događanja;

2) unapređenje turističkih proizvoda i usluga Republike Srbije:

(1) u srednjoročnom periodu operacionalizovati i početi sa aktivnostima po master planovima i planovima regulacije za sve turističke destinacije i turistički atraktivne prostore,

(2) sarađivati i pružiti podršku u procesu proglašenja novih prirodnih područja koja će omogućiti da se ukupna zaštićena površina teritorije Republike Srbije poveća i dostigne od 15% do 20%,

(3) podrškom MMSP, poslovnim i profesionalnim udruženjima i sportskim savezima ostvariti unapređenje postojećih i razvoj novih turističkih proizvoda posebno u oblasti specijalnih interesovanja,

(4) stvoriti uslove za primenu međunarodnih standarda kvaliteta (za sve turističke proizvode, usluge i u svim destinacijama),

(5) putem prodaje preostale imovine u hotelijerstvu animirati nekoliko većih investitora za turističku industriju,

(6) posebno podsticati ulazak svetskih brendova u Republiku Srbiju,

(7) oblikovanje srpskog ruralnog, banjskog i planinskog turističkog proizvoda obavezno izvesti sa jednog mesta i sa jedinstvenom vizijom,

(8) nastavak razvoja (turističke infrastrukture i suprastrukture, ljudskih resursa i dr.) i realizacije "Projekta Dunav" u cilju efikasnije turističke i ekonomske valorizacije,

(9) jačanje regionalne saradnje i kreiranje regionalnih turističkih proizvoda (sa zainteresovanim zemljama regiona) u cilju boljeg pozicioniranja turističke ponude Republike Srbije i regiona i privlačenja turista sa udaljenih brzorastućih tržišta (pre svega: Kine, Koreje, Japana i dr.),

(10) izgraditi dodatne vizitorske centre i tematske parkove, a posebno urediti nekoliko atraktivnih panoramskih itinerera u najatraktivnijim delovima Republike Srbije,

(11) opremanje turističkim, sportskim, adrenalin i dr. sadržajima i atrakcijama sve značajnije turističke destinacije u Republici Srbiji;

3) unapređenja ljudskih resursa i tržišta rada:

(1) prilagoditi sistem obrazovanja za turizam i ugostiteljstvo i srodne delatnosti prema međunarodnim standardima,

(2) ravnomerno obuhvatiti celu Republiku Srbiju sistemom srednjih stručnih škola za ugostiteljstvo i hotelijerstvo,

(3) razviti nove nastavne planove i programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština i novih profila zanimanja u turizmu i ugostiteljstvu i srodnim delatnostima,

(4) povezati i uključiti raspoložive ljudske resurse iz zainteresovanih organizacija,

(5) razviti nove programe formalnog i neformalnog sticanja novih znanja i veština u cilju razvoja turizma dostupnog osobama sa invaliditetom;

4) umrežavanja sa drugim sektorima, neophodno je:

(1) u skladu sa Zakonom o turizmu razviti i uspostaviti poseban sistem upravljanja turističkim područjima i uspostaviti Destinacijske menadžment organizacije (u daljem tekstu: DMO) u turizmu Republike Srbije,

(2) izraditi i primeniti Program kulturnog turizma Republike Srbije,

(3) uključiti robne marke domaćih poljoprivrednih proizvoda i formirati sistem turističkih prodavnica,

(4) unaprediti institucionalnu saradnju sa svim javnim, nevladinim, društvenim organizacijama udruženjima građana i naučnim institucijama povezanim s turizmom,

(5) uključivanje inkluzivnog razvoja turizma u program rada turističkih organizacija pod sloganom "turizam za sve",

(6) razmotriti mogućnost izrade i primene Programa turizma u zaštićenim područjima,

(7) uskladiti celovito regulisanje trgovine i drugih javnih službi s obzirom na interese i prioritete turistički aktivnih destinacija;

5) unapređenje sistema nacionalnog turističkog marketinga, neophodno je:

(1) kreativno definisati domaći turistički brend,

(2) formulisati Strategijski marketing plan,

(3) unaprediti promociju na ino-tržištu,

(4) uspostaviti celokupan sistem upravljanja marketingom turističkih destinacija,

(5) uspostaviti jedinstvenu platformu promocije turističke privrede Republike Srbije,

(6) podržati kreiranje jedinstvene ICT platforme za rezervacije i plaćanje turističkih usluga,

(7) stalno unapređivati rad i ispunjavanje zakonom definisane uloge turističkih organizacija;

6) unapređenje organizacije, upravljanja i podsticanja razvoja turizma neophodno je:

(1) primeniti jedinstvenu nacionalnu viziju turizma,

(2) doneti realne lokalne i regionalne programe razvoja turizma u skladu sa ovom strategijom,

(3) uspostaviti jedinstvenu turističku statistiku, kao i sistem praćenja uticaja turizma na nacionalnu ekonomiju,

(4) uspostaviti efikasan sistem koordinacije aktivnosti između svih subjekata razvoja turizma u skladu sa svojim obavezama, pravima i interesima,

(5) obezbediti celokupan sistem podsticaja za investicije u turizam na jedinstven način za domaće i inostrane investitore,

(6) uspostaviti jedinstveni i celokupan sistem kontrole i upravljanja kvalitetom u turizmu,

(7) sprovesti prodaju preostale državne imovine od značaja za razvoj turizma i sa njime povezanih delatnosti, a koja se neefikasno koristi, uz veći naglasak na razvoj, a manji na prihode centralnog budžeta,

(8) kontinuirano usklađivati regulativu turizma Republike Srbije sa evropskim standardima i primenu novih poslovnih inovativnih tehnologija i modela.

Sledeći