FISKALNA STRATEGIJA

ZA 2017. GODINU SA PROJEKCIJAMA ZA 2018. I 2019. GODINU

("Sl. glasnik RS", br. 99/2016)

I. MAKROEKONOMSKI OKVIR ZA PERIOD OD 2017. DO 2019. GODINE

1. Opšti okvir i glavni ciljevi i smernice ekonomske politike

Strateška posvećenost Vlade ka postizanju punopravnog članstva u Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU), kao i napredak u ostvarenju ovog cilja, verifikovan je otvaranjem dva nova pregovaračka poglavlja u julu 2016. godine. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane (u daljem tekstu: SSP), usvajanje Programa ekonomskih reformi za period 2016-2018. godine, Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, zatim revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. godine, usklađivanje domaćeg zakonodavstva, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija, uključujući i ovu strategiju, imaju za cilj da Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

Proces evrointegracija pored uspostavljanja institucionalnog okvira i jačanja administrativnih kapaciteta, koji treba da obezbede i garantuju demokratiju i vladavinu prava, podrazumeva i kreiranje stabilnog makroekonomskog okruženja, razvoj tržišne ekonomije i jačanje njene sposobnosti da odgovori izazovima konkurencije u EU. Vlada je u prethodnom periodu inicirala, usvojila i sprovela ključne mere za uspostavljanje stabilnosti javnih finansija i celokupnog privrednog ambijenta. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje je u aprilu 2016. godine pozdravio jačanje srpske privrede i posebno istakao značaj smanjenja fiskalnog deficita. Uspeh u ostvarivanju ciljeva postavljenih programom fiskalne konsolidacije dobio je zvaničnu potvrdu kroz šest uspešnih revizija Aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF), uz ocenu da su postignuti rezultati značajno iznad očekivanih.

Ekonomija Republike Srbije i tokom 2016. godine ostvaruje poboljšanje svih makroekonomskih indikatora. Projekcija privrednog rasta za ovu godinu po treći put je revidirana naviše (sa početnih 1,8% na aktuelnih 2,7%), uz poboljšanje izgleda u narednom srednjoročnom periodu. Postizanje privrednog rasta u uslovima sprovođenja čvrste fiskalne konsolidacije potvrda je adekvatnog izbora mera kreatora ekonomske politike. Postavljeni trogodišnji ciljevi programa fiskalne konsolidacije, koji se odnose na nivo strukturnog prilagođavanja fiskalnog deficita i udeo javnog duga u bruto domaći proizvod (u daljem tekstu: BDP), dostignuti su godinu dana ranije. Dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi presudno je uticalo na jačanje otpornosti domaće privrede na potrese, a dobro odmerene mere fiskalne i monetarne politike uz njihovu punu koordinaciju, opredelili su da inflacija tokom protekle tri godine bude na niskom i stabilnom nivou, čime su stvoreni uslovi da Narodna banka Srbije (u daljem tekstu: NBS), u saradnji sa Vladom, snizi ciljanu stopu inflacije. Ovim će se u narednom srednjoročnom periodu dodatno umanjiti neizvesnost u poslovanju celokupne ekonomije, što će dati impuls daljem unapređenju investicionog ambijenta i snižavanju troškova dugoročnog finansiranja potreba privrede, države i stanovništva. Fokus ekonomske i fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu usmeren je na ostvarenje sledećih ciljeva:

- održavanje makroekonomske stabilnosti uz dalje smanjenje javnog duga i njegovo vraćanje u održive okvire;

- nastavak primene strukturnih reformi, posebno u domenu javnih preduzeća, kao i podizanje efikasnosti javnog sektora.

Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti unapređenje poslovnog ambijenta. Postignuta fiskalna stabilnost obezbeđuje poboljšanje svih makroekonomskih performansi. Uspostavljen je model rasta koji se zasniva na povećanju investicija i izvoza. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je prostor za povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora, čime se obezbeđuje rast raspoloživog dohotka i životnog standarda stanovništva, ali tako da se ne ugroze planirani budžetski deficit i uspostavljeni trend smanjenja javnog duga. Prioritet fiskalne politike ostaje uspostavljanje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i zapošljavanje, obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije.

Podršku fiskalnoj konsolidaciji u narednom periodu daće nastavak sprovođenja strukturnih reformi sa posebnim fokusom na organizaciono i finansijsko restrukturiranje javnih preduzeća u cilju njihovog osposobljavanja za funkcionisanje po tržišnim principima. Rebalansiranje privrede daće dodatnu podršku rastu i obezbediti ključni osnov za održanje stabilnih javnih finansija.

Realizacija ambiciozno postavljenih ciljeva Vlade obezbediće povećanje životnog standarda stanovništva uspostavljanjem održivog, pametnog i inkluzivnog rasta, koji podrazumeva podsticanje konkurentnosti i efikasniju upotrebu resursa, razvoj ekonomije zasnovan na znanju i inovacijama uz bolju participaciju na tržištu rada, smanjenje siromaštva i socijalnu koheziju.

2. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Globalni ekonomski oporavak odvija se u uslovima nestabilnosti na finansijskim i robnim tržištima, usporenog privrednog rasta razvijenih zemalja i blago poboljšanih makroekonomskih izgleda zemalja u usponu, divergentnih monetarnih politika vodećih centralnih banaka i rastućih geopolitičkih tenzija. Učestale revizije stopa rasta najvećih privreda i ekonomija u usponu dodatno povećavaju neizvesnost na globalnom tržištu usmeravajući tokove kapitala ka "sigurnim utočištima". Reakcija vodećih centralnih banaka i postepena normalizacija monetarne politike Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) mogli bi da se odraze na smanjenu spremnost investitora da preuzimaju rizik, a time i na priliv kapitala prema zemljama u usponu, pa i Srbiji. Niske cene nafte i drugih primarnih proizvoda nastavljaju da doprinose dezinflatornim pritiscima. Usporavanje i rebalansiranje kineske privrede u uslovima rastućih geopolitičkih tenzija negativno utiče na privredni rast i trgovinske tokove, posebno naših najvećih ekonomskih partnera (zemlje EU). U uslovima povećane političke neizvesnosti izazvane odlukom o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva (u daljem tekstu: UK) iz EU, kao i prolongiranjem konačnog dogovora o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Američkim Državama (u daljem tekstu: SAD), postoji mogućnost povećanja protekcionizma, što će i nadalje uticati na usporavanje protoka robe, kapitala i radnika. U nestabilnom globalnom okruženju, privreda Srbije, kao mala i otvorena ekonomija, popravljanjem domaćih makroekonomskih fundamenata smanjila je unutrašnje i spoljne neravnoteže i time ojačala otpornost na eksterne šokove i smanjila rizike iz međunarodnog okruženja.

Makroekonomske procene Međunarodnog monetarnog fonda

Drugu polovinu 2015. godine okarakterisalo je usporavanje globalne ekonomske aktivnosti, nastavak pada cena primarnih proizvoda i volatilnost na svetskim finansijskim tržištima. U razvijenim ekonomijama privredna aktivnost se odvijala usporeno, a rast se bazirao na rastu domaće tražnje usled povoljne monetarne politike u SAD i evro zoni, dok je izvozna aktivnost stagnirala. Sporiji rast ekonomije Kine i recesije u Rusiji i Brazilu imali su za posledicu usporavanje privredne aktivnosti zemalja u usponu što se nepovoljno odrazilo na globalni ekonomski rast i rast svetske trgovine, koji su iznosili 3,2% i 2,6%, respektivno. Slabljenje izvozne tražnje posebno je pogodilo zemlje neto izvoznike energenata, što je uz smanjeni priliv kapitala, uslovilo pogoršanje njihovih makroekonomskih performansi. Pogoršanje geopolitičke situacije u svetu takođe je usporilo globalni rast u 2015. godini, pa su samo recesivna kretanja u Ukrajini, Libiji i Jemenu uticala na pad globalnog BDP od 0,1 p.p.

Faktori koji su podržavali globalni privredni rast u 2015. godini nastavljaju sa pozitivnim doprinosom i početkom 2016. godine tako da je prema preliminarnoj proceni MMF u prvoj polovini 2016. godine ostvaren rast od 2,9%. Istovremeno, negativni rizici vezani za usporavanje kineske ekonomije i neizvesnost oko konačnog statusa UK u EU, uticali su na usporavanje globalnih trgovinskih i finansijskih tokova. Rast evro zone je stabilan i vođen pre svega rastom privatne potrošnje i investicija. I pored povećanja privatne potrošnje rast u SAD je usporen usled pada bruto investicija u izvozno orijentisanim sektorima, što je posledica negativnih efekata aprecijacije dolara. Privrede zemalja u usponu, kao neto izvoznika bazičnih proizvoda, beleže solidan rast uprkos padu cena sirovina, iako je on u okviru te grupacije heterogen. Rast u Indiji i Kini je snažan, dok je usled suše u Brazilu i niskih cena primarnih proizvoda, region Latinske Amerike zabeležio recesiona kretanja.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

	2015	2016	2017	2018
Realni rast bruto domaćeg proizvoda1, %
Svet ukupno	3,2	3,1	3,4	3,6
Evro zona	2,0	1,7	1,5	1,6
SAD	2,6	1,6	2,2	2,1
Rusija	-3,7	-0,8	1,1	1,2
Zemlje u usponu	4,0	4,2	4,6	4,8
Rast svetske trgovine, %	2,6	2,3	3,8	4,2
Stopa nezaposlenosti, %
Evro zona	10,9	10,0	9,7	9,3
SAD	5,3	4,9	4,8	4,7
Potrošačke cene, prosek perioda, %
Evro zona	0,0	0,3	1,1	1,3
Razvijene ekonomije	0,3	0,8	1,7	1,9
Zemlje u usponu	4,7	4,5	4,4	4,2
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda	1,1	1,1	1,1	/
Cene žitarica, u dolarima, godišnje promene2	-17,3	-8,5	6.2	6.3
Cene metala, u dolarima, godišnje promene3	-23,1	-7,5	1,7	-1,0
Cena rude gvožđa, u dolarima4	55,2	53,9	48,4	42,8
Cene nafte, u dolarima, godišnje promene, %	-47,2	-15,4	17,9	4,8

_______
1 Svetski BDP izračunat je prema paritetu kupovne moći
2 Cena žitarica dobijena kao ponderisani prosek cena pšenice, kukuruza, soje, pirinča i ječma
3 Cena metala dobijena kao ponderisani prosek cena bakra, aluminijuma, rude gvožđa, kalaja, nikla, cinka, olova i uranijuma
4 Cena rude gvožđa (sadržaj gvožđa od 62%) za uvoz u Kini, luka Tian Jan, u dolarima po metričkoj toni
Izvor: MMF, World Economic Outlook, oktobar 2016.

MMF je u Svetskom ekonomskom pregledu iz oktobra zadržao julsku procenu globalnog ekonomskog rasta od 3,1% za 2016. i 3,4% za 2017. godinu. Prognoza uzima u obzir efekte usporavanja kineske ekonomije što se negativno odražava na investicionu aktivnost i trgovinske tokove, niske cene energenata koje smanjuju prilive zemalja izvoznika, usporavanje rasta u SAD i neizvesnosti u pogledu pregovora o izlasku UK iz EU. Kao posledica novih okolnosti, rast razvijenih zemalja je revidiran naniže, dok su izgledi zemalja u usponu poboljšani. U srednjem roku očekuje se blago usporavanje rasta u većini privreda evro zone kao i SAD, izlazak Rusije iz recesije i solidno ubrzanje rasta u zemljama u usponu, što će zajedno rezultirati ubrzanjem globalnog ekonomskog rasta u 2017. i 2018. godini od 3,4% i 3,6%, respektivno. Evro zona će u 2016. godini rasti po stopi od 1,7%, što je za 0,1 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na julsko, međutim i dalje sporijim tempom nego u 2015. godini. Nastavak jačanja domaće tražnje unutar evro zone, niske cene nafte, umerena fiskalna ekspanzija i akomodirajuća monetarna politika podržaće ekonomski oporavak koji se prognozira na 1,5% u 2017. godini, dok će u suprotnom pravcu delovati oslabljeno poverenje privrednika nakon referenduma u UK. U Španiji i Nemačkoj očekuje se nešto veći rast u 2016. i 2017. godini od ranije predviđenog, dok su izgledi za Italiju blago pogoršani u odnosu na julsku projekciju. Pogoršanje ekonomskih kretanja u međunarodnom okruženju i kontrakcija energetskog sektora uslovili su reviziju rasta SAD na 1,6% u 2016. i 2,2% u 2017. godini, što je za 0,6 p.p. i 0,3 p.p. niže u odnosu na prethodnu projekciju. Rast zaposlenosti i posledično privatne potrošnje, ali i privatnih investicija, ostaju glavni pokretači rasta i u narednom periodu, dok će doprinos neto izvoza biti negativan usled aprecijacije američkog dolara i slabljenja međunarodne trgovine. Nakon pada ruske privrede od 3,7% u 2015. godini, MMF očekuje nastavak recesije usled produženog delovanja efekata pada cena nafte, sankcija EU i postojećih strukturnih neravnoteža u privredi. Usled nepromenjenih faktora u okruženju očekuje se umeren oporavak ruske privrede u 2017. i 2018. godini.

Prema procenama MMF očekuje se nizak nivo inflacije u 2016. godini i njeno blago ubrzanje tokom srednjoročnog perioda. Predviđa se ubrzanje rasta cena u razvijenijim ekonomijama, sa 0,8% u 2016. na 1,9% u 2018. godini i smanjenje inflacije u zemljama u usponu, sa 4,5% na 4,2%, u istom periodu. Kretanja cena metala i energenata na međunarodnom tržištu od početka 2016. godine pozitivno su se odrazila na privrednu aktivnost zemalja neto uvoznika primarnih proizvoda, mada nešto slabijim intenzitetom nego u 2015. godini. Očekuje se da će cena nafte tipa Brent (prosečna cena nafte tipa "Brent", "Dubai Fateks" i "Zapadni Teksas") u 2016. godini iznositi 43,0 $/barel, što je smanjenje od 15,4% u odnosu na 2015. godinu, dok će se u 2017. godini povećati na 50,6 $/barel. Usled slabije investicione tražnje u Kini, cene metala su zabeležile kumulativni pad od oko 50% od 2011. godine. Procenjuje se da će se ovakvi trendovi nastaviti do kraja godine (pad od 7,5%) uz stabilizaciju cena u srednjem roku. Istovremeno, u Kini, koja učestvuje sa 50% u svetskoj proizvodnji čelika i 60% u potrošnji rude gvožđa, očekuje se dalji pad uvoznih cena ove rude sa 53,9 na 48,4 $/metrička tona. Cene žitarica nastavljaju trend pada i u 2016. godini, dok se umeren oporavak predviđa za 2017. i 2018. godinu.

Dezinflatorni pritisci u evro zoni naveli su Evropsku centralnu banku (u daljem tekstu: ECB) da od marta pojača ekspanzivnost monetarne politike, dok se prema najavama FED očekuje postepeno smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike u SAD u narednom periodu. Savet guvernera ECB je u oktobru 2016. godine doneo odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na 0,00%. Takođe, potvrđena je negativna kamatna stopa od 0,4% na depozite banaka sa ciljem ohrabrivanja zajmodavaca na veće kreditiranje kompanija i domaćinstava. Opseg programa kvantitativnih olakšica zadržan je na nivou od 80 mlrd evra mesečno (do kraja marta 2017. godine), a od juna 2015. godine proširen je i kupovinom korporativnih dužničkih hartija na sekundarnom tržištu kako bi se kompanije podstakle na dodatne investicije. Prema najnovijim izjavama zvaničnika ove institucije moguće je proširenje ovog programa kako bi se dostigla ciljana inflacija od nešto ispod 2%. S druge strane, na sastanku FED u septembru 2016. godine, odlučeno je da se zadrži referentna kamatna stopa u rasponu od 0,25%-0,50% usled neizvesnosti u pogledu budućeg kretanja globalne ekonomske aktivnosti, uprkos solidnim izveštajima o napretku na tržištu rada i rastu privatne potrošnje, odnosno blagog rasta bruto investicija, kao i niskim inflacionim očekivanjima u SAD. Za 2016. i 2017. godinu MMF je predvideo kamatne stope na tromesečne evro depozite od -0,3% i -0,4%, respektivno. Istovremeno, projektovane kamatne stope na šestomesečne depozite u američki dolarima iznose 1,0% i 1,3%, respektivno.

Prema preporukama MMF od posebnog značaja za globalnu ekonomiju je usvajanje politika kojima se podstiče jačanje rasta. Neophodno je da vodeće zemlje nastave sa strukturnim reformama, akomodirajućom monetarnom politikom i povećanjem javne potrošnje u obrazovanje, tehnologiju i inovacije, dok je za zemlje u usponu od presudne važnosti sprovođenje reformi kojima bi se osigurala otpornost na eksterne šokove i unapredila produktivnost. U mnogim zemljama potrebno je definisati politike zapošljavanja koje će biti usmerene na povećanje fleksibilnosti na tržištu rada, odnosno povećanje stope aktivnosti, s obzirom na svetske migracijske i nepovoljne demografske trendove. Takođe, usporavanje globalne privredne aktivnosti nameće potrebu za uspostavljanjem globalne koordinacije ekonomskih politika, daljim jačanjem finansijske stabilnosti i ograničavanjem prelivanja uticaja poreskih rajeva i ofšor kompanija na fiskalnu politiku.

Makroekonomske procene Evropske komisije za područje Evropske unije

Evropska komisija (u daljem tekstu: EK) je u novembru zadržala majsku procenu rasta privredne aktivnosti EU za 2016. godinu od 1,8% usled prolongiranog dejstva poluga rasta iz 2015. godine, dok je za 2017. godinu projekcija revidirana naniže na 1,6% usled povećanja neizvesnosti. Deprecijacija evra, niska cena nafte, akomodirajuća monetarna politika ECB, povećani javni rashodi i priliv migranata u pojedinim članicama neki su od faktora koji su uticali na ubrzanje rasta u 2015. godini. Međutim, uticaj ovih pozitivnih impulsa je privremenog karaktera i postepeno nestaje pod pritiskom usporavanja ekonomija razvijenih zemalja i svetske trgovine. U narednom periodu očekuje se da domaća tražnja i dalje bude glavni pokretač rasta BDP, koji posebno podupiru prilagodljiv karakter monetarne politike i povoljna fiskalna politika u 2016. godini. Povoljnija kretanja na tržištu rada, u vidu rasta zaposlenosti i zarada, povećaće raspoloživi dohodak domaćinstava i uticati da privatna potrošnja bude glavni pokretač rasta. Rast investicija biće podstaknut boljim uslovima poslovanja, jeftinijim kreditiranjem privrede, povećanim javnim izdacima i sprovođenjem aktivnosti Investicionog plana za Evropu EK. Predviđa se blago ubrzanje rasta izvoza koje ipak neće dostići rast uvoza, ali će negativan doprinos neto izvoza postepeno slabiti i postati blago pozitivan u 2018. godini.

U srednjem roku očekuju se da rast privredne aktivnosti bude praćen rastom zaposlenosti. Sprovedene reforme tržišta rada u nekim članicama evro zone, ali i mere fiskalne politike povoljno će uticati na otvaranje novih radnih mesta. Posredan pozitivan uticaj na tržište rada očekuje se i od oporavka domaće tražnje dok bi očekivani rast zarada trebao da poveća stopu ekonomske aktivnosti. I pored toga što će stopa nezaposlenosti ostati neujednačena među državama članicama, očekuje se smanjenje ukupne nezaposlenosti u EU u 2016. godini na 8,6%, što je za 0,8 p.p. niže u odnosu na 2015. godinu. Trend pada nezaposlenosti će se nastaviti, tako da se na kraju projektovanog perioda očekuje stopa nezaposlenosti ispod 8%, što predstavlja najnižu stopu posle 2008. godine, međutim još uvek veću u odnosu na pretkrizni nivo.

Očekuje se da će prosečna inflacija u 2016. godini iznositi 0,3%, što predstavlja blago povećanje u odnosu na 2015. godinu. Prvu polovinu 2016. godine obeležila je niska inflacija usled pada cena energije, dok u trećem kvartalu dolazi do ubrzanja pod uticajem baznog efekta nivoa cena iz prošle godine. Bazna inflacija, koja isključuje visoko volatilne cene energije i hrane, se tokom 2016. godine kretala oko prosečnog nivoa iz 2015. godine i za sada nema naznaka ubrzanja trenda. Ipak, očekuje se da će rast zarada, uz smanjenje proizvodnog jaza, ubrzati baznu inflaciju u narednom periodu. Takođe, pozitivan doprinos rastu inflacije daće i spoljni cenovni pritisci, uz pozitivan predznak za inflaciju uvoznih cena u 2017. godini, nakon što je u četvorogodišnjem razdoblju on bio negativan, te se za 2017. i 2018. godinu prognozira inflacija od 1,6%, odnosno 1,7%.

Pogoršanje globalne tražnje i usporavanje globalnih investicija opredeliće umeren rast izvozne aktivnosti EU, dok će jačanje privatne potrošnje uticati na rast uvoza. Ekonomije evro zone bile su otporne na usporavanje globalnih trgovinskih tokova u prethodnom periodu, usled pozitivnih efekata deprecijacije evra na konkurentnost. I pored smanjenja jediničnih troškova rada, usporavanje globalnog ekonomskog rasta i aprecijacija evra na početku 2016. godine, opredeliće tek blago ubrzanje izvoza EU u narednom periodu sa 3,0% u 2016. godini na 3,5% u 2017. godini. Usled rasta domaće tražnje, kretanje uvoza će biti nešto brže od kretanja izvoza i iznosiće 3,6% u 2016. i 3,9% u 2017. godini. U narednom periodu očekuje se umereno poboljšanje tekućeg računa platnog bilansa i blagi rast suficita sa 2,1% BDP u 2017. na 2,2% BDP u 2018. godini.

Fiskalni izgledi su poboljšani. Smanjenje deficita opšte države najvećim delom rezultat je rasta ekonomske aktivnosti i pada kamatnih stopa. Očekuje se fiskalni deficit opšte države u 2016. godini od 2%, što je smanjenje za 0,4 p.p. u odnosu na prethodnu godinu. Rast zaposlenosti opredeliće smanjenje socijalnih izdvajanja za nezaposlene, što će, uz skroman rast plata u javnom sektoru i stabilan udeo kapitalnih izdataka, dovesti do smanjenja učešća javnih rashoda u BDP. Opadanje učešća javnih prihoda u BDP i dalje je prisutno, najvećim delom kao rezultat smanjenja poreskog opterećenja rada, ali u manjoj meri nego opadanje učešća rashoda u BDP. Manja izdvajanja za kamate će i dalje imati pozitivan uticaj na nivo strukturnog fiskalnog rezultata, iako nešto sporijim tempom usled iscrpljivanja baznog efekta. Uz dalje poboljšanje ciklične komponente, kao i primarnog fiskalnog balansa u 2017. i 2018. godini, to će rezultirati smanjenjem deficita na 1,7% i 1,6%, respektivno. Udeo javnog duga u BDP za 2016. godinu procenjuje se na 86%, dok se u naredne dve godine projektuje njegov postepeni pad na 85,1% u 2017. i 83,9% u 2018. godini. Ovo smanjenje najvećim delom podupiru povoljna privredna kretanja i projektovani primarni suficit.

Makroekonomska kretanja najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Republike Srbije

Očekuje se da rast zaposlenosti i posledično privatne potrošnje obezbedi rast nemačke privrede u narednom periodu, uz blago usporavanje rasta u 2017. godini. Otpornost izvoza na usporavanje globalnih trgovinskih tokova, kao i jačanje građevinske aktivnosti, dodatno će podržati rast u srednjoročnom periodu. I pored očekivanog blagog pada, suficit tekućeg računa ostaje visok, dok će smanjenje troškova zaduživanja, uz rast državnih prihoda, obezbediti budžetski suficit. Rast u prva dva kvartala iznosio je 1,8% i 1,7%, respektivno. Kretanje indikatora poverenja privrednika, broj novih porudžbina u prerađivačkom sektoru i industrijska proizvodnja ukazuju na umereni rast ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu, pa se u narednom periodu očekuje blago poboljšanje makroekonomskih indikatora. U uslovima redukovane uvozne tražnje zemalja u usponu, procenjeni ekonomski rast Nemačke u 2016. godini od 1,9% baziran je na rastu domaće potrošnje usled rasta raspoloživog dohotka, što je omogućeno povoljnijim kretanjima na tržištu rada, nižim troškovima zaduživanja kao i niskim cenama energenata. Rast privatne potrošnje će ostati glavni pokretač rasta, uz solidan doprinos investicija, koje će biti podržane snažnim rastom građevinske aktivnosti. Očekuje se da će rast ukupnih investicija iznositi 2,5% u 2016. i 1,9% u 2017. godini. Planirani rast socijalnih davanja, kao posledica povećanja neoporezivog dela dohotka i dečjeg dodatka, blago će povećati javne rashode, dok će u suprotnom smeru delovati niži izdaci za migrante. Prognozira se blago smanjenje budžetskog suficita sa 0,6% BDP na 0,4% BDP u 2017. godini. Spoljnotrgovinski suficit će biti blago snižen zbog slabljenja efekta niske cene energije, odnosno ubrzanog rasta uvoza usled rasta domaće tražnje. Efekti niskih cena nafte na inflaciju će do kraja sledeće godine biti iscrpljeni, pa se očekuje postepeno ubrzanje rasta cena sa 0,4% u 2016. na 1,5% u 2017. godini.

Započeti oporavak italijanske privrede tokom 2015. godine, podstaknut niskim cenama nafte i jačanjem privatne potrošnje, trebalo bi da se nastavi i u narednom periodu, sa 0,7% u 2016. na 0,9% u 2017. i 1,0% u 2018. godini. Glavni doprinos rastu u narednim godinama daće domaća potrošnja, dok će doprinos neto izvoza biti negativan. Niska inflacija, rast zaposlenosti i plata stimulativno će delovati na privatnu potrošnju, dok će visoko učešće nenaplativih kredita imati suprotan uticaj. Manje poresko opterećenje rada za upošljavanje novih radnika će rezultirati blagim smanjenjem stope nezaposlenosti sa 11,5% u 2016. na 11,4% u 2017. godini. Oporavkom eksterne tražnje povećaće se potrebe za širenjem kapaciteta prerađivačke industrije, dok će dodatni impuls dati promena legislative (npr. smanjenje poreza na dobit), pa se u narednom periodu očekuje snažan rast investicija. Takođe, predviđa se dalje jačanje građevinskog sektora usled započetih aktivnosti iz Investicionog plana za Evropu, u okviru kog se finansira osam infrastrukturnih projekata sa 1,4 mlrd evra. Suficit tekućeg računa platnog bilansa će biti manji za 0,3 p.p. u 2017. godini nego u 2016. godini i iznosiće 2,5% BDP. Sa rastom cena energenata i profita kompanija, inflacija će se ubrzati sa 0% u 2016. na 1,2% u 2017. godini. Fiskalni deficit će u 2016. godini biti manji za 0,2 p.p. u odnosu na prethodnu godinu i iznosiće 2,4%, zahvaljujući većem primarnom suficitu i nižim troškovima kamata. Povećani izdaci za penzije uz skroman rast plata u javnom sektoru uticaće na rast primarnih tekućih rashoda, što će biti kompenzovano daljim padom troškova zaduživanja, pa se očekuje da deficit u 2017. godini ostane nepromenjen. Javni dug će stagnirati na nivou od 133,1% BDP do 2018. godine usled nižih kamatnih stopa, odnosno rasta nominalnog BDP.

Oporavak privreda zemalja EU prate povećani unutrašnji i spoljni rizici. Rast zemalja EU neće biti ujednačen i dovoljan da se ubrza konvergencija među zemljama članicama. Rizici se odnose na mogućnost da se efekti usporavanja privreda zemalja u usponu, posebno u Kini, preliju na evro zonu preko trgovinskih i investicionih tokova, ali i na neizvesnost u pogledu budućih kretanja cena sirovina i energenata na međunarodnom tržištu. Sa druge strane, brži globalni rast od projektovanog rezultirao bi rastom tražnje za naftom, dok bi smanjena ulaganja u kapacitete naftnog sektora usled nepovoljnih cenovnih kretanja, mogla imati za posledicu smanjenje ponude ovog energenta, što bi združeno uslovilo rast cena nafte veći od pretpostavljenog. Politički faktori će takođe uticati na rast zemalja EU u 2017. godini, s obzirom na pregovore o izlasku UK, što može usporiti slobodan protok robe, kapitala i radnika unutar EU, ali i geopolitičke tenzije koje povećavaju averziju investitora prema riziku, tj. utiču na smanjenje investicija.

3. Tekuća makroekonomska kretanja u Republici Srbiji i izgledi za period od 2017. do 2019. godine

Uspešno sprovedene mere fiskalne politike i uspostavljanje povoljnog poslovnog i investicionog ambijenta tokom 2015. godine rezultirali su značajnim poboljšanjem svih ekonomskih tokova u 2016. godini. Privredna aktivnost se ubrzava, fiskalni deficit i deficit spoljnotrgovinske razmene se smanjuju, stanje na tržištu rada se poboljšava, a inflacija je niska i stabilna. Postignuta makroekonomska stabilnost, uz reformu privrednog sistema, stimulativno je delovala na investicionu aktivnost i rast konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, čime je, uz poboljšane uslove razmene, obezbeđen rast izvoza. Pored toga, oporavak naših spoljnotrgovinskih partnera, u uslovima ekspanzivne monetarne politike ECB i pada cene nafte, dodatno je uticao na povoljna ekonomska kretanja. Učvršćivanje makroekonomske stabilnosti manifestuje se kroz smanjenje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža i povećanje investicija, dok su očekivani negativni efekti fiskalne konsolidacije izostali. Sistemsko rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju, uz implementaciju strukturnih reformi iz oblasti radnog zakonodavstva i građevinarstva, povoljno se odrazilo na poslovni ambijent i napredak Srbije na međunarodnim listama konkurentnosti, kao i na poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje. Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike omogućena je dalja relaksacija monetarne politike, uz očuvanje relativne stabilnosti kursa kojoj je doprinosilo i smanjenje neravnoteža.

Privredna aktivnost

Rast privredne aktivnosti je makroekonomski održiv. Pokretači privrednog rasta na strani tražnje su investicije i izvoz, a na strani ponude usluge i industrijska proizvodnja. Trenutni pokazatelji, kao i srednjoročni izgledi za realni sektor ukazuju na ubrzanje privredne aktivnosti. Poboljšana kretanja uslovila su reviziju svih makroekonomskih agregata za naredni srednjoročni period. Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju udela investicija u BDP, smanjenju udela javnih rashoda u BDP, povećanju udela izvoza robe i usluga u BDP, uz smanjenje udela deficita tekućih transakcija u BDP. Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija su očuvanje fiskalne stabilnosti, nastavak restrukturiranja privrede (posebno u delu javnog sektora), dalje unapređenje poslovnog okruženja, širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i održavanje kontinuiteta u približavanju EU.

Realni sektor

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (u daljem tekstu: RZS), u 2015. godini zabeležen je rast BDP od 0,8%, uprkos snažnom fiskalnom prilagođavanju, povećanoj neizvesnosti na međunarodnom planu i usporenom oporavku glavnih spoljnotrgovinskih partnera. Takođe, jaka suša u letnjim mesecima imala je za posledicu pad bruto dodate vrednosti (u daljem tekstu: BDV) sektora poljoprivrede od 7,7%, što se negativno odrazilo na stopu ukupnog ekonomskog rasta u toj godini. Rast BDP je postignut na ekonomski zdrav način, kroz jačanje investicione i izvozne aktivnosti, što je neophodan uslov za njegovu održivost. Reforme poslovnog ambijenta, uz poboljšanje finansijske pozicije preduzeća, pozitivno su se odrazile na rast investicija koji je iznosio 5,6%. Negativni efekti fiskalne konsolidacije na finalnu potrošnju ublaženi su padom cena nafte, nižim troškovima zaduživanja i povećanim prilivom doznaka. Poželjnu strukturu započetog oporavka privredne aktivnosti tokom 2015. godine dodatno potvrđuje solidan rast industrijske proizvodnje od 3,2%, vođen pre svega oporavkom elektroenergetskog sektora, ali i nastavkom rasta prerađivačke industrije. Nakon trogodišnjeg pada, građevinarstvo ostvaruje rast od 2,7%, što je rezultat intenzivirane investicione aktivnosti koja je dodatno podstaknuta ubrzanjem procedura izdavanja građevinskih dozvola. Mere fiskalne konsolidacije uslovile su pad BDV manjeg dela uslužnog sektora (delatnosti državne uprave, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite), dok je veći broj uslužnih grana ostvario pozitivna kretanja (turizam, trgovina, saobraćaj, telekomunikacije i finansijske usluge).

Tabela 2. Bruto domaći proizvod, stope realnog rasta, %

	2015	Q1 2016*	Q2 2016*	2016
Bruto domaći proizvod	0,8	3,8	2,0	2,7
Rashodni pristup
Privatna potrošnja	0,5	0,9	1,3	0,6
Državna potrošnja	-1,5	3,3	4,6	3,9
Investicije	5,6	8,4	4,9	6,4
Izvoz robe i usluga	10,2	11,6	10,0	9,2
Uvoz robe i usluga	9,3	4,7	12,3	6,2
Proizvodni pristup
Poljoprivreda	-7,7	7,1	4,3	8,4
Industrija	3,2	6,4	-0,6	3,1
Građevinarstvo	2,7	15,1	6,1	8,9
Usluge	0,8	2,4	2,4	1,7

* Prema redovnom kalendaru RZS 30. novembra 2016. godine očekuju se manje korekcije navedenih podataka
Izvor: RZS i MFIN

Pozitivna privredna kretanja, započeta u 2015. godini, nastavljena su i tokom 2016. godine. Nakon međugodišnjeg rasta od 3,8% u prvom kvartalu, odnosno 2,0% u drugom, prema fleš proceni RZS u trećem tromesečju ostvaren je rast BDP od 2,5%, što rezultira rastom BDP u prvih devet meseci od 2,7%.

Posmatrano po agregatima upotrebe, neto izvoz i investicije dali su najznačajniji doprinos međugodišnjem rastu BDP u prvom tromesečju (2,7 p.p. i 1,3 p.p, respektivno). U drugom kvartalu investiciona aktivnost je i dalje značajan generator rasta, ali uz vodeću ulogu privatne potrošnje sa doprinosom od 1,0 p.p, dok u trećem kvartalu, prema proceni Ministarstva finansija, pozitivan doprinos rastu daju svi agregati, osim zaliha. Povoljan ambijent za intenziviranje privredne aktivnosti kreiran je uspešnom fiskalnom konsolidacijom, reformom radnog zakonodavstva i efikasnijom državnom administracijom. Rast zaposlenosti i zarada, smanjenje troškova finansiranja i veći obim novoodobrenih kredita, posebno gotovinskih, kao i povoljna kretanja cena, daju stimulans potrošnji, što je opredelilo rast finalne potrošnje u prvih devet meseci od 1,4% uvozne aktivnosti. Istovremeno, niži troškovi zaduživanja i niske cene nafte pozitivno utiču na portfolija preduzeća intenzivirajući investicionu aktivnost privatnog sektora, što je uz obimnije infrastrukturne radove obezbedilo rast ukupnih investicija od oko 5,5%. Veća izvozna tražnja, nove tržišne niše, poboljšanje konkurentske pozicije uz povoljne odnose razmene rezultirali su rapidnim rastom izvoza od oko 11%. Diversifikacija investicija u veliki broj delatnosti koje proizvode razmenljiva dobra obezbedila je široku disperzivnost izvoza, čime je smanjen rizik njegovog usporavanja u srednjem roku. Uvozna aktivnost je determinisana potrebama privrede za investicionim dobrima i sirovinama, što ima za posledicu rast uvoza, ali po nižoj stopi od rasta izvoza, pa je doprinos neto izvoza pozitivan.

Posmatrano na strani ponude pozitivan doprinos rastu daju svi proizvodni sektori. U prvom kvartalu rast BDP vođen je rastom industrije i usluga, 1,4 p.p. i 1,2 p.p, respektivno, dok u drugom tromesečju usluge preuzimaju ulogu vodećeg izvora rasta (1,2 p.p), a industrija beleži negativna kretanja usled smanjenog obima proizvodnje elektroenergetskog sektora. Ovaj pad delom je posledica sprovođenja kapitalnog remonta proizvodnih kapaciteta, a delom mu se može pripisati i obračunski karakter imajući u vidu rekordnu proizvodnju ovog sektora u istom periodu prošle godine sa ciljem da se nadomeste gubici izazvani poplavama, čime je baza sa kojom se poređenje vrši izuzetno visoka. U trećem kvartalu zadržana je struktura rasta iz prve polovine godine, ali uz najznačajniji doprinos poljoprivrede, kao rezultat ostvarenih rekordnih prinosa pojedinih biljnih kultura.

Indikator privredne aktivnosti Srbije - IPAS

Indikator privredne aktivnosti Srbije predstavlja pokazatelj koji Ministarstvo finansija izrađuje za potrebe praćenja ukupne ekonomske aktivnosti u mesečnoj dinamici. Pripada grupi koincidirajućih kompozitnih indikatora, a bazira se na primeni Čao-Lin (Chow-Lin) regresionog metoda za temporalnu dezagregaciju vremenskih serija. Za razliku od zvaničnih kvartalnih statističkih podataka o BDP, IPAS daje ocenu ekonomske aktivnosti u frekventnijoj dinamici, te s jedne strane pokazuje mesečne fluktuacije ekonomske aktivnosti koje ostaju prikrivene u zvaničnim kvartalnim podacima, a s druge strane, budući da je dostupan značajno pre zvaničnih podataka o BDP, služi i kao pravovremeni pokazatelj tekućih ekonomskih kretanja.

Kretanje ekonomske aktivnosti mereno ovim indikatorom konzistentno je sa zvaničnim statističkim podacima o kretanju BDP. Prema podacima IPAS privredna aktivnost se počev od septembra 2014. godine nalazi na putanji kontinuiranog rasta, pri čemu je do februara 2016. godine taj rast snažan, a potom nešto umerenijeg intenziteta. Mesečnu dinamiku ekonomske aktivnosti tokom 2016. godine karakterišu neujednačene stope rasta. Najveći rast, međugodišnje posmatrano, ostvaren je u februaru kada je privreda rasla po stopi od 4,7% što je ujedno i najviši nivo ekonomske aktivnosti na mesečnom nivou još od aprila 2008. godine. Rast u ovom mesecu rezultat je snažnog povećanja ekonomske aktivnosti u industrijskom i uslužnom sektoru koji daju najveći doprinos ukupnom privrednom rastu. Relativno visok rast privrede ostvaruje se i u narednim mesecima, da bi u junu bila zabeležena najniža stopa ekonomskog rasta od 0,9% mg, pre svega kao posledica pada industrijske proizvodnje usled remonta elektroenergetskih kapaciteta, čiji je negativan uticaj zabeležen i u julu. U avgustu ukupna ekonomska aktivnost raste po stopi od 3,0%, dok u septembru ostvaruje nešto usporeniji rast od 2,1% usled jednokratnog efekta potpune obustave proizvodnje u naftnoj industriji.

Kretanje IPAS u prvih devet meseci i očekivano kretanje do kraja godine, uz realizaciju određenih pozitivnih rizika, ukazuje da bi godišnji rast BDP mogao biti i nešto veći od trenutno aktuelne procene od 2,7%.

Rast BDV potvrđen je i kretanjima visoko frekventnih indikatora u svim proizvodnim delatnostima. Fizički obim ukupne industrijske proizvodnje u prvih devet meseci 2016. godine povećan je za 5,2% u odnosu na isti period 2015. godine, pri čemu su generatori rasta široko disperzovani, što potvrđuje činjenica da pozitivan doprinos daje 20 od ukupno 29 delatnosti. Ostvaren je rast rudarstva od 5,4% mg, dok je proizvodnja električne energije veća za 4,5% mg. Rast prerađivačke industrije od 5,5% mg, vođen je izvozno orijentisanim granama (prehrambena, hemijska i duvanska industrija, proizvodnja proizvoda od gume i plastike, proizvodnja električne opreme). Posmatrano po namenskim grupama najveći rast proizvodnje u odnosu na isti period prethodne godine ostvaren je kod trajnih industrijskih proizvoda (10,7% mg), što je rezultat povećanog obima proizvodnje električnih aparata i nameštaja. Značajno povećanje zabeleženo je i u segmentu intermedijarnih proizvoda (9,9% mg), vođeno rastom hemijske i industrije gume i plastike, čime je ova grupa proizvoda dala najveći doprinos rastu ukupne industrijske proizvodnje od 2,7 p.p. Netrajnih industrijskih proizvoda proizvedeno je više za 3,9% mg, uz najznačajniji rast duvanske i prehrambene industrije, dok je proizvodnja kapitalnih dobara na približno istom nivou kao u periodu januar-septembar 2015. godine, uz nastavak negativnih trendova u proizvodnji motornih vozila. Promena legislativnog okvira i pojednostavljenje administrativnih procedura podržali su investicioni ciklus u građevinarstvu što je rezultiralo rastom vrednosti izvedenih radova u prvih devet meseci od 9,3% mg. i rastom broja izdatih građevinskih dozvola od 16,8% mg. Intenziviranje građevinske aktivnosti ostvareno je kako u segmentu visokogradnje tako i u segmentu infrastrukturnih ulaganja. Rast zarada i povoljna cenovna kretanja obezbedila su veći raspoloživi dohodak domaćinstava, što je opredelilo rast uslužnog sektora uprkos pesimističnim očekivanjima usled mera fiskalne konsolidacije. Realni promet u trgovini na malo je povećan za 8,0% mg, uz najznačajniji rast prometa neprehrambenim proizvodima za 9,7% mg, zatim prometa hrane, pića i duvana koji je iznosio 7,6% mg, dok se motornim gorivima trgovalo u obimu većem za 6,8% mg. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista kojih je u ovom periodu bilo oko 2,1 milion, što je povećanje od 12,3% u odnosu na isti period prethodne godine uz preko šest miliona ostvarenih noćenja. Prema trenutnim procenama, prinosi najvažnijih poljoprivrednih kultura su znatno iznad višegodišnjeg proseka. Rod kukuruza, kao najznačajnije poljoprivredne kulture veći je za 36,6% u odnosu na prošlogodišnji, a pšenice za 18,8%. Pored žitarica veća je i proizvodnja industrijskog bilja i to suncokreta za 43,6%, soje za 29,2% i šećerne repe za 17,2%.

Prerađivačka industrija - performanse i potencijali

Prerađivačka industrija predstavlja vodeći sektor srpske privrede koji kreira oko 15% BDP i upošljava oko 20% zaposlenih. Posmatrano na nižim nivoima agregiranosti, najveći značaj ima prehrambena industrija, što ilustruje podatak da je njeno učešće od oko 3,5% u BDP Srbije značajno iznad proseka u EU28. Ova privredna grana je i među najatraktivnijim u pogledu privlačenja stranih direktnih investicija koje uz proširenje kapaciteta obezbeđuju modernizaciju, jačanje stručnih znanja i rast produktivnosti. Takođe, vodeća je izvozna industrija koja, u posmatranom periodu, čini oko 9,6% ukupnog srpskog izvoza. Ipak, detaljnije analize pokazuju da i pored dobrih pokazatelja potencijal ove delatnosti nije dovoljno iskorišćen, posebno ako se uzme u obzir jaka sirovinska baza koju obezbeđuje poljoprivredna proizvodnja, kao i posebni spoljnotrgovinski odnosi sa zemljama koje su značajni uvoznici ovih proizvoda. Prosečna godišnja stopa rasta prehrambene industrije u poslednjih petnaest godina je skromna, a tržišna i proizvodna diversifikacija nedovoljna. Imajući u vidu izuzetne performanse ovog sektora u pogledu visoke konkurentnosti i komparativnih prednosti neophodno je u što kraćem roku otkloniti sve prepreke dinamičnom rastu, afirmisati razvoj malih i srednjih preduzeća, podstaći specijalizaciju i proizvodnju kompleksnih proizvoda sa višim fazama prerade i visokom dodatom vrednošću.

Automobilska i naftna industrija takođe imaju značajan udeo u strukturi BDP. U poslednjoj deceniji ove delatnosti ostvaruju značajne stope rasta proizvodnje, produktivnosti i izvoza. Međutim, njihova karakteristika jeste visok stepen koncentracije i njihova dominantna određenost proizvodnjom jednog ili malog broja preduzeća što sa sobom nosi određene rizike. Otuda je neophodan podsticaj daljem razvoju preduzetništva i malih i srednjih preduzeća, prvenstveno u segmentu proizvodnje komponenti, ali i u pogledu autsorsovanih usluga kako bi se sinergijski efekti proizvodnih procesa maksimalno iskoristili.

Mašinsko-metalska i tekstilna industrija, proizvodnja elektronskih proizvoda, električne opreme i proizvoda od gume i plastike poslednjih godina su se pozicionirale u grupu vodećih industrija. Evidentnom oporavku ovih grana svakako je doprinela široka baza kvalifikovane radne snage, ali i stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) koje su obezbedile transfer tehnologije i podizanje konkurentnosti na viši nivo. I pored duge tradicije ovih industrija u srpskoj privredi trenutno ih treba smatrati "granama u povoju" te je neophodno očuvati i unaprediti njihove performanse obezbeđivanjem afirmativnog okruženja, pre svega kroz uklanjanje svih barijera koje slobodno tržište nije uspelo da neutrališe. U srednjem roku je neophodno smanjiti njihovu zavisnost od uvoza sirovina i repromaterijala što bi pored pozitivnog uticaja na spoljnotrgovinski bilans dalo pozitivan impuls ostalim povezanim delatnostima. Takođe, pored opštih mera, neophodan je i pojedinačni pristup kako bi se rešili problemi koji su specifični za konkretan sektor.

Proces reindustrijalizacije je kompleksan proces koji zahteva sinhronizovano delovanje svih kreatora ekonomske politike uz usklađenost reforme pravosuđa i obrazovanja, podršku infrastrukturnim projektima i donošenje adekvatnih ekoloških propisa. Značajan doprinos ovim naporima daće formirane industrijske zone, kao i sprovođenje Strategije podrške razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine. Prognozira se da bi uspešno sprovođenje ovog procesa i jačanje delatnosti sa neiskorišćenim potencijalima, u periodu 5-7 godina, povećalo učešće prerađivačke industrije u strukturi BDP na oko 20% što bi dodatno doprinelo dinamičnom i održivom rastu privredne aktivnosti.

Značajna poboljšanja svih makroekonomskih indikatora početkom godine, kao i priroda održivosti započetih pozitivnih kretanja popravili su izglede za naredni period i opredelila revidiranje stope rasta BDP naviše sa 1,8% na 2,7% (za 0,9 p.p) za 2016. godinu. Očekuje se da poboljšana konkurentnost domaće privrede, uz veću iskorišćenost i širenje proizvodnih kapaciteta rezultira visokim realnim rastom izvoza roba i usluga u 2016. godini (9,2% mg). Istovremeno, povoljniji investicioni ambijent i planirana infrastrukturna ulaganja obezbediće visoku stopu rasta investicija (6,4% mg), koje će uz neto izvoz dati najznačajnije doprinose privrednom rastu u 2016. godini od 1,2 p.p. i 0,6 p.p, respektivno. Kratkoročni negativan uticaj fiskalne konsolidacije na privatnu potrošnju neutralisan je rastom zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, kao i rastom raspoloživog dohotka domaćinstava usled povoljnih cenovnih kretanja i nižih troškova zaduživanja. Shodno tome, očekuje se dalji oporavak privatne potrošnje što će dati doprinos rastu BDP od 0,5 p.p. Procenjuje se nastavak rastućih trendova i na strani ponude, gde će pozitivan doprinos ubrzanju privredne aktivnosti dati svaki sektor, uz nešto značajniju ulogu uslužnih i industrijskih delatnosti. Jačanje trgovine, turizma, ugostiteljstva i informatičkih usluga s jedne strane i proširenje proizvodnih kapaciteta usled rasta eksterne tražnje, novih tržišnih niša i oporavka domaće potrošnje, s druge strane, determinisaće pozitivne doprinose ukupnom rastu uslužnog i industrijskog sektora od 0,9 p.p. i 0,7 p.p, respektivno. Značajan pozitivan doprinos rastu BDP daće i sektor poljoprivrede, koji će usled niskog nivoa proizvodnje u 2015. godini i povoljnih vremenskih prilika tokom 2016. godine, ostvariti međugodišnji rast od 8,4%. Poboljšanim institucionalnim okvirom, nižim troškovima finansiranja i efikasnijom procedurom izdavanja građevinskih dozvola stvoreni su uslovi za dinamičan rast građevinske aktivnosti, koji se procenjuje na 8,9% mg. i od koga se, budući da je građevinarstvo povezano sa velikim brojem privrednih delatnosti, očekuje multiplikativni efekat na ukupni ekonomski rast. Takođe, uzimajući u obzir stratešku orijentaciju kreatora ekonomske politike ka jačanju malih i srednjih preduzeća, u narednom periodu mogu se očekivati pozitivni impulsi od strane preduzetničkog sektora svim segmentima privredne aktivnosti.

Na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda u Srbiji i međunarodnom okruženju, imajući u vidu započete i planirane ekonomske politike i sklopljen Aranžman iz predostrožnosti sa MMF, projektovani su osnovni makroekonomski agregati i indikatori za Republiku Srbiju u periodu 2017-2019. godine. Postignuta makroekonomska stabilnost, uz reformske zakone i strukturne reforme, stimulativno deluje na investicionu aktivnost, dok rast konkurentnosti domaće privrede na međunarodnom tržištu, uz poboljšane uslove trgovine, podržava rast izvoza. Rast privatne potrošnje biće podržan pozitivnim pomacima na tržištu rada i rastom kreditne aktivnosti. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku čiji je cilj stabilizacija javnih finansija, putem smanjenja deficita konsolidovanog budžeta države i vraćanjem javnog duga u održive okvire.

Tabela 3. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

	Procena	Projekcija
	2016	2017	2018	2019
BDP, mlrd dinara (tekuće cene)	4.203,5	4.396,7	4.678,1	4.987,5
Realni rast BDP, %	2,7	3,0	3,5	3,5
Deflator BDP, %	1,3	1,6	2,8	3,0
Realni rast pojedinih komponenti BDP, %
Lična potrošnja	0,6	1,4	2,2	2,9
Državna potrošnja	3,9	1,6	2,6	2,3
Bruto investicije u osnovne fondove	6,4	5,7	5,7	4,9
Izvoz robe i usluga	9,2	7,7	7,7	7,6
Uvoz robe i usluga	6,2	5,3	5,8	6,3
Saldo robe i usluga, u evrima, % BDP	-7,9	-7,7	-7,0	-6,4
Saldo tekućeg računa, u evrima, % BDP	-4,2	-3,9	-3,9	-3,9
Inflacija, prosek perioda, %	1,1	2,4	3,0	3,0
Investicioni racio, % BDP	18,5	19,0	19,3	19,4

Izvor: MFIN

Korigovana je naviše projekcija rasta BDP u 2017. godini za 0,8 p.p. (sa 2,2% na 3,0%). Ostvareni sistemski napredak u stvaranju afirmativnog privrednog okruženja omogućiće rast stranih i domaćih investicija, dok će ubrzanje restrukturiranja privrede stvoriti uslove za novo zapošljavanje i povećanje produktivnosti i konkurentske pozicije zemlje. Rezultati do sada sprovedenih reformi obezbediće rast investicione aktivnosti od 5,7%, koja će biti najznačajniji generator privrednog rasta u 2017. godini sa doprinosom od 1,2 p.p. Nakon blagog oporavka privatne potrošnje u prethodnoj godini, u 2017. godini očekuje se njeno ubrzanje kao rezultat povećanja životnog standarda stanovništva i doprinos rastu BDP od 1,0 p.p. Visok rast izvoza biće praćen rastom uvoza usled veće tražnje za investicionim dobrima i repromaterijalom, što će opredeliti pozitivan doprinos neto izvoza od oko 0,6 p.p. Posmatrano sa proizvodne strane očekuje se da će rast standarda stanovništva rezultirati značajnim doprinosom uslužnog sektora, a efektuiranje investicija iz prethodnog perioda uticaće na rast industrijske proizvodnje. Pozitivan doprinos rastu BDP daće i građevinarstvo usled nastavka započetog investicionog ciklusa, dok bi doprinos poljoprivrede, pod pretpostavkom prosečne poljoprivredne sezone, trebao da bude blago negativan.

Projektovana kumulativna stopa rasta BDP za period od 2017. do 2019. godine od 10,3% ukazuje na putanju ubrzanog razvoja i zasniva se na rastu domaće tražnje kroz intenziviranje investicione aktivnosti i oporavak privatne potrošnje. Ekonomska kretanja i izgledi Srbije u velikoj meri će zavisiti od kretanja u međunarodnom ekonomskom okruženju, kao i od uspešnosti daljeg sprovođenja reformi realnog i javnog sektora. Reformski zakoni i povećanje efikasnosti administracije doprineli su kreiranju povoljnog poslovnog ambijenta, koji će obezbediti nastavak započetog investicionog ciklusa kao vodećeg razvojnog faktora. Rast stranih direktnih investicija obezbediće transfer tehnologije i know-how i doprineti rastu konkurentnosti ukupne privrede. Sa druge strane, u fokusu kreatora ekonomske politike je sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, od koga se u srednjem roku očekuje značajan doprinos rastu domaćih investicija, odnosno rastu zaposlenosti i životnog standarda. Zdrav i održiv rast, uz ravnomeran regionalni razvoj obezbeđen kroz uspostavljanje industrijskih zona, će omogućiti dalje smanjivanje unutrašnjih i spoljnih neravnoteža.

Srednjoročnom makroekonomskom projekcijom predviđen je prosečan realni rast BDP od 3,3%. Očekuje se dinamičan rast investicija po prosečnoj godišnjoj stopi od 5,4%, kao i izvoza i uvoza robe i usluga od 7,7% i 5,8%, respektivno. Privatna i državna potrošnja će takođe rasti, ali znatno sporije od rasta BDP. Ovakva struktura privrednog rasta je poželjna sa aspekta njegove održivosti. Usvojenim planovima strukturnog prilagođavanja privrede nastavlja se smanjivanje neracionalne potrošnje, birokratije i nepotrebnih troškova javnog sektora uz istovremeno povećanje kvaliteta organizacione, funkcionalne i tehničke povezanosti svih njegovih delova. Istovremeno, obezbediće se adekvatni programi prekvalifikacije i samozapošljavanja za deo radno aktivnog stanovništva koji je pogođen procesom racionalizacije, kao i zaštita socijalno najugroženijih slojeva stanovništva. Posmatrano sa proizvodne strane, u periodu 2017-2019. godine najveći doprinos rastu BDP očekuje se od uslužnog sektora i industrijske proizvodnje. Rast investicione aktivnosti privatnog sektora, kao i intenziviranje realizacije infrastrukturnih projekata rezultiraće pozitivnim doprinosom građevinarstva, dok bi doprinos poljoprivrede trebao da bude blago pozitivan.

Predviđeni scenario razvoja ukazuje na stratešku orijentaciju Vlade ka strukturnom prilagođavanju privrede kako bi se očuvala održiva putanja rasta, zasnovana, pre svega, na povećanju ukupne investicione aktivnosti kroz podsticanje investicija privatnog sektora i izvoza kao ključnih faktora za unapređenje makroekonomskih performansi. Udeo investicija u BDP na kraju 2019. godine će biti za oko 2 p.p. veći u odnosu na 2014. godinu, učešće državne potrošnje u istom periodu će opasti sa 17,7% na 15,8%, dok će izvoz robe i usluga u BDP dostići udeo od oko 55%. Neophodan je neto priliv stranih direktnih investicija od oko 1,7 mlrd evra prosečno godišnje, uz jaču disperziju ka sektoru razmenljivih dobara. Finansiranje platnog bilansa podrazumeva istovremeno smanjivanje udela deficita robe i usluga i deficita tekućih transakcija u BDP na 6,4% i 3,9%, respektivno, na kraju 2019. godine, kako bi se obezbedila održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost.

Analiza cikličnog kretanja privredne aktivnosti i dinamika potencijalnog BDP

Tekuća dinamika ekonomske aktivnosti kao i srednjoročni izgledi za realni sektor ukazuju na ubrzavanje privredne aktivnosti i ulazak privrede u fazu ekspanzije. Nakon duboke recesije u drugoj polovini 2008. i tokom 2009. godine izazvane svetskom ekonomskom krizom, dolazi do blagog oporavka privrede koji se značajnije ubrzava tokom 2013. godine. Pozitivna kretanja ciklične komponente tokom 2013. godine rezultat su aktiviranja novih kapaciteta u automobilskoj i naftnoj industriji. Tokom 2014. godine, privreda ponovo beleži recesione tendencije koje su najvećim delom posledica razornih poplava, tačnije devastiranja proizvodnih kapaciteta pre svega u elektroenergetskom sektoru. Utilizacija oštećenih kapaciteta tokom 2015. godine obezbeđuje oporavak privredne aktivnosti, dok započeta fiskalna konsolidacija, uz niz reformskih zakona, rezultira dostizanjem pretkriznog nivoa BDP početkom 2016. godine. Očekuje se da će afirmativni privredni ambijent, kreiran sistemskim reformskim merama kreatora ekonomske politike, obezbediti osnovu i dati stimulans ekspanzivnim kretanjima u srednjoročnom periodu.

Potencijalni rast privredne aktivnosti je mera maksimalno održivog rasta BDP. Analizom dugoročne putanje potencijalnog BDP utvrđuje se maksimalno održiv nivo privredne aktivnosti, koji ne generiše makroekonomske neravnoteže (visoku inflaciju, neodrživu spoljnotrgovinsku poziciju, visok fiskalni deficit itd.). Imajući u vidu trenutnu cikličnu poziciju nacionalne ekonomije i strukturne poremećaje nasleđene iz prethodnog perioda, kao i stepen postojećih neiskorišćenih kapaciteta, od posebnog značaja u narednom periodu je iznalaženje načina da se poboljša efikasnost investicija i poveća ukupna faktorska produktivnost. U tom cilju neophodno je nastaviti reforme kojima će se proizvodni potencijali zemlje trajno uvećati.

Procena proizvodnog jaza, kao i odnosa između stvarnog i potencijalnog BDP značajna je sa stanovišta kreiranja ekonomskih politika. Efikasnost ekonomske politike ogleda se u merama kojima se utiče na smanjivanje jaza između potencijala privrede i stvarnog rasta BDP. Tako, u uslovima nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta, mere monetarne i fiskalne politike imaju direktne efekte na stvarni rast BDP. U slučaju kada je stvarni BDP na nivou dugoročno održivog, merama ekonomske politike nije moguće direktno uvećati stvarni BDP bez narušavanja makroekonomske stabilnosti, već je neophodno realno povećanje raspoloživih faktora proizvodnje (investicija u fizički kapital i ljudske resurse i transfer novih tehnologija).

Rast potencijalnog BDP znatno je usporen u proteklom šestogodišnjem periodu. Naime, prosečan godišnji rast potencijalnog BDP bio je preko 5% u pretkriznom periodu, dok je u periodu nakon izbijanja svetske ekonomske krize njegov prosečan rast iznosio oko 0,6%. Snažan doprinos rastu potencijalnog BDP koji je pre krize dolazio od faktora kapitala i bio vođen rastom investicione aktivnosti, znatno je smanjen početkom krize. Došlo je i do smanjenja pozitivnog doprinosa višefaktorske produktivnosti, koja je u kriznom periodu beležila skromne vrednosti. Negativne doprinose rastu potencijalnog BDP u periodu krize beleži i faktor rada, kao posledica smanjenja zaposlenosti, te u manjoj meri zbog povećanja trenda stope nezaposlenosti.

U srednjoročnom periodu očekuje se ubrzanje rasta potencijalnog BDP. U 2016. godini očekuje se rast potencijalnog BDP od oko 2%. Najveći doprinos njegovom rastu daće faktor kapitala usled ponovnog intenziviranja investicija, a u manjoj meri faktor rada na koji će delovati povećanje stope participacije radne snage, dok će doprinos višefaktorske produktivnosti biti neutralan. Očekivano povećanje nezaposlenosti usled racionalizacije u javnom sektoru i završetka procesa restrukturiranja preduzeća pod kontrolom države ublaženo je porastom neto zaposlenosti u privatnom sektoru. Procena potencijalnog rasta u srednjoročnom periodu zasnovana je na ubrzanom privrednom oporavku, pri čemu se očekuje da proizvodni jaz bude zatvoren krajem 2017. godine. Prognozira se da će na rast potencijalnog BDP u narednim godinama pozitivno uticati jačanje investicione aktivnosti i povoljna kretanja na tržištu rada. Povoljniji uslovi finansiranja i jača investiciona aktivnost u sektorima saobraćaja, energetike i poljoprivrede povećaće potencijal privrede. Nastavak sprovođenja reformi u pravcu kreiranja podsticajnog ambijenta za investicije i zapošljavanje, omogućiće i efikasnije korišćenje postojećih nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta.

Zaposlenost i zarade

Rast privredne aktivnosti, uz promenu radnog zakonodavstva, praćen adekvatnim programima prekvalifikacije i podsticajima za samozapošljavanje, rezultirao je povoljnijim kretanjima svih indikatora tržišta rada. Prema podacima Ankete o radnoj snazi (u daljem tekstu: ARS) nakon međugodišnjeg rasta broja zaposlenih od 2,7% u prvom kvartalu 2016. godine, pozitivna kretanja se nastavljaju. Ukupan broj zaposlenih u drugom tromesečju veći je za 6,7%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 2,1 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine i iznosi 15,2%. Povećanje broja zaposlenih registrovano je u svim proizvodnim sektorima, pri čemu su najznačajnija poboljšanja ostvarena u sektorima usluga i industrije. Rast broja zaposlenih registrovan je i u segmentu formalne i u segmentu neformalne zaposlenosti. Formalna zaposlenost, kao kvalitetniji deo ukupne zaposlenosti, povećana je za 2,7%, čemu je pored ostvarenog privrednog rasta dodatno doprinelo efikasnije angažovanje inspekcijskih službi u cilju suzbijanja sive ekonomije. Snažan rast neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu, najvećim delom je rezultat većeg angažovanja sezonskih radnika u poljoprivrednoj proizvodnji usled dobre poljoprivredne godine. Rast zaposlenosti ali i podsticanje neaktivnih lica, unapređenjem i proširenjem obuhvata aktivnih mera zapošljavanja, uz dodatnu motivisanost rastom realnih zarada, doprinelo je međugodišnjem povećanju stope aktivnosti u prva dva kvartala za 1,8 p.p i 2,6 p.p, respektivno. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar 2016. godine povećan za 1,2% mg. što je u potpunosti rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru (2,6%). Istovremeno, rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima.

Kao rezultat bržeg rasta zarada u privatnom sektoru, značajno su smanjene razlike u platama javnog i privatnog sektora. Realni i nominalni pad zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, uticao ja na smanjivanje razlike u prosečnoj zaradi javnog sektora i van njega sa oko 15% u novembru 2014. godine na 5,3% u periodu januar-septembar 2016. godine. Realna prosečna neto zarada u periodu januar-septembar 2016. godine povećana je za 2,8%, mg, što je najvećim delom bilo opredeljeno rastom zarada u privatnom sektoru (3,9%). Posmatrano prema delatnostima, rastu zarada najviše su doprinele prerađivačka industrija i trgovina. Istovremeno, realna prosečna neto zarada u javnom sektoru je povećana za 0,9%, mg, što je u određenoj meri rezultat prestanka delovanja baznog efekta smanjenja zarada u javnom sektoru tokom 2015. godine, i nominalnog povećanja zarada u pojedinim segmentima javnog sektora početkom 2016. godine. Uzimajući u obzir očekivani nastavak rasta BDP i investicija, kao i dosadašnja kretanja na tržištu rada, do kraja 2016. godine očekuje se blagi rast zaposlenosti, dok će zarade pratiti dinamiku produktivnosti rada, uz brži rast zarada u privatnom u odnosu na javni sektor.

Srednjoročna projekcija kretanja zaposlenosti i zarada zasniva se na projektovanom rastu BDP i povećanju investicija. Očekuje se da će ukupna zaposlenost nastaviti rast u 2017. godini, vođena rastom zaposlenosti u privatnom sektoru. Zahvaljujući unapređenoj regulativi o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova, uprkos racionalizaciji u javnom sektoru. Od posebnog značaja za produktivno zapošljavanje u narednom periodu jeste usaglašavanje politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja radi prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada. S tim u vezi u narednom srednjoročnom periodu očekuju se reforme u oblasti tržišta rada i obrazovnog sistema, posebno uvođenje sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada. U narednom periodu očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi. Sporiji rast realnih neto zarada od rasta realnog BDP, kao i rast zarada u skladu sa rastom produktivnosti uticaće na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće i povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2017. godine sa 121 na 130 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju, a imaće i pozitivan fiskalni efekat.

Inflacija

Kao i u prethodnom periodu, i tokom 2016. godine zabeleženi su niski inflatorni pritisci, kako po osnovu većine domaćih faktora, tako i po osnovu niskih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja. Inflacija je i tokom ove godine ostala na niskom i stabilnom nivou. U oktobru je zabeležen međugodišnji rast od 1,5%, što je i dalje ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja koji važi do kraja 2016. godine (4%±1,5 p.p). Najveći pozitivan doprinos međugodišnjoj inflaciji dala su povećanja cena duvana, turističkih paket aranžmana, svežeg mesa, električne energije i lekova. U odnosu na oktobar 2015. godine regulisane cene su zabeležile rast, vođen pre svega rastom cena duvana i u manjoj meri električne energije i lekova. Nastavak sprovođenja čvrste fiskalne politike potvrda je posvećenosti kreatora ekonomske politike daljem jačanju javnih finansija, što dodatno utiče na smanjivanje inflatornih pritisaka. Očekuje se da će se inflacija do kraja 2016. godine kretati ispod aktuelne granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS. Na kretanje inflacije do kraja godine uticaće pre svega niska baza kod cena naftnih derivata i prehrambenih proizvoda, s jedne strane, i visoka baza kod cena cigareta, s druge strane.

NBS je tokom 2016. godine dva puta relaksirala monetarnu politiku smanjenjem referentne kamatne stope u februaru na 4,25% i u julu na do sada najniži nivo od 4,00%. što je uticalo na nastavak pada kamatnih stopa na dinarske kredite. Kamatna stopa na ukupne novoodobrene dinarske kredite u septembru je snižena za 3,1 p.p. u odnosu na isti mesec prethodne godine. Nakon stagnacije u prvom kvartalu tekuće godine, krediti privredi beleže rast zahvaljujući rastu kredita za obrtna sredstva i investicionih kredita. Pozitivna kretanja zabeležena su kod novoodobrenih kredita. Iznos novih kredita u prvih devet meseci 2016. godine bio je za oko četvrtinu viši nego u istom periodu prethodne godine, dok su novi krediti za obrtna sredstva porasli za oko 50%. U septembru je zabeležen visok međugodišnji rast kreditne aktivnosti koji se ogleda u rastu plasmana stanovništvu od 10,5% i privredi od 3,0%. Posmatrano po nameni, na kreditnu aktivnost stanovništvu u septembru gotovo u potpunosti je uticao rast gotovinskih kredita. Rast kreditne aktivnosti privredi bio je opredeljen pre svega rastom kredita za likvidnost i obrtna sredstva i investicionih kredita. Prilikom finansiranja kreditne aktivnosti, banke su u najvećoj meri koristile domaće izvore finansiranja, pre svega dinarske i devizne depozite privrede i stanovništva. Ubrzanje kreditne aktivnosti dodatno je podstaknuto oslobađanjem sredstava po osnovu smanjenja opštih stopa devizne obavezne rezerve od strane NBS. Sprovođenje usvojene Strategije za rešavanje problematičnih kredita nastavlja da daje pozitivan doprinos rešavanju ovog problema, pa je tako i u 2016. godini registrovano smanjivanje učešća ovih kredita u ukupnim kreditima, kako kod privrede, tako i kod stanovništva. Učešće problematičnih kredita bankarskog sektora u ukupnim kreditima u trećem kvartalu 2016. godine smanjeno je za 2,1 p.p. u odnosu na kraj prethodne godine i iznosilo je 19,5%. Ublažavanje monetarne politike i posledično smanjenje kamatnih stopa, uz očekivano ubrzanje privrednog rasta uticaće na nastavak rasta kreditne aktivnosti.

Prvu polovinu godine karakterisalo je prisustvo, deprecijacijskih pritisaka, usled povećanja neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, kao i relativno visoke tražnje za devizama na domaćem tržištu usled sezonski povećanog plaćanja uvoza energenata i servisiranja kreditnih obaveza prema inostranstvu. Od početka drugog polugodišta prisutni su aprecijacijski pritisci, koje je NBS ublažavala kupovinom deviza na međubankarskom deviznom tržištu (u daljem tekstu: MDT). Kretanja na deviznom tržištu u periodu januar-oktobar 2016. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, karakteriše nominalna i realna deprecijacija dinara u odnosu na evro od 2,0% i 1,1%, respektivno. Realni efektivni devizni kurs u ovom periodu deprecirao je za 1,3%, što pozitivno utiče na cenovnu eksternu konkurentnost zemlje. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa, NBS je u ovom periodu intervenisala na MDT prodajom deviza u iznosu od 870 mil. evra i kupovinom 660 mil. evra. Devizne rezerve NBS krajem oktobra iznosile su 9,71 mlrd evra, što je za 671 mil. evra manje u odnosu na kraj 2015. godine i obezbeđuju pokrivenost šest meseci uvoza robe i usluga.

NBS je, u saradnji sa Vladom, snizila ciljanu stopu inflacije počevši od 2017. godine sa 4%±1,5 p.p. na 3%±1,5 p.p. kao rezultat već uspostavljene makroekonomske stabilnosti i poboljšanih ekonomskih izgleda za naredni period. Snižavanja cilja za inflaciju za 2017. i 2018. godinu podržavaju i već duže vreme niska i stabilna inflaciona očekivanja. Dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi presudno je uticalo na jačanje otpornosti domaće privrede na potrese, a dobro odmerene mere fiskalne i monetarne politike uz njihovu punu koordinaciju, opredelili su da inflacija tokom protekle tri godine bude na niskom i stabilnom nivou koji je uporediv sa razvijenim zemljama i konzistentan s novim ciljem. Snižavanjem ciljane inflacije za naredni srednjoročni period dodatno se umanjuje neizvesnost u poslovanju celokupne ekonomije, što će dati impuls daljem unapređenju investicionog ambijenta i snižavanju troškova dugoročnih finansijskih potreba privrede.

Srednjoročna projekcija inflacije zasnovana je na očekivanim kretanjima u domaćem i međunarodnom okruženju. Na ulazak inflacije u nove ciljane okvire u 2017. godini uticaće iscrpljivanje efekata ovogodišnjih niskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, u kratkom roku, odnosno rast domaće agregatne tražnje i ubrzanje rasta cena u međunarodnom okruženju, u srednjem roku. S druge strane, dezinflatorno će delovati niski troškovi sirovina u proizvodnji hrane. Pored toga, stabilizacija inflacije podržana je i relativnom stabilnošću deviznog kursa. Projekcija inflacije za 2018. i 2019. godinu predviđa njeno kretanje na stabilnom i niskom nivou koji neće odstupati od okvira cilja. Ključni rizici ostvarenja projekcije inflacije odnose se na kretanja u međunarodnom okruženju, a posebno na neizvesnosti u pogledu monetarnih politika centralnih banaka vodećih zemalja.

Eksterni sektor

Niske cene nafte na međunarodnom tržištu, postepen ekonomski oporavak naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera i efekti ranijih SDI u prerađivačku industriju povoljno su delovali na spoljnotrgovinsku razmenu koju karakteriše povećanje obima razmene i značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. U periodu januar-septembar izvezeno je robe (c.i.f) u vrednosti od 9,9 mlrd evra, a uvezeno robe za 12,7 mlrd evra, što je povećanje od 10,1% i 5,7%, respektivno, u odnosu na isti period 2015. godine. Rast izvoza robe u ovom periodu rezultat je pre svega izvoza pogonskih mašina i uređaja, kao i električnih aparata i opreme. Pozitivan doprinos poboljšanju spoljnotrgovinske razmene nastavio je da daje izvoz hemijskih proizvoda, duvana i povrća i voća. S druge strane, izvoz gvožđa i čelika u prvoj polovini godine je vrednosno smanjen, čemu su doprinele niske cene sirovina na svetskom tržištu. Međutim, u trećem kvartalu, nakon dolaska kineske firme Hestil, izvoz se ubrzava za trećinu međugodišnje, što umanjuje negativan uticaj s početka godine. Takođe, niska cena nafte i posledično niže cene naftnih derivata uticali su na nižu vrednost izvoza, dok je oporavak energetskog sektora od poplava iz 2014. godine uticao na snažan rast izvoza ostalih energenata (električne energije i gasa od 31,6% i 12,6% mg, respektivno). Kretanje uvoza u ovom periodu karakteriše rast uvoza pogonskih mašina i opreme, električne opreme i đubriva, dok najznačajniji negativan doprinos rastu uvoza potiče od niže vrednosti uvoza gasa i sirove nafte i naftnih derivata. Pokrivenost uvoza izvozom izražena u evrima u prvih devet meseci iznosila je 77,9%. Najveći spoljnotrgovinski partneri u periodu januar-septembar 2016. godine bile su zemlje EU, na koje se odnosilo 66,4% ukupnog izvoza i 63,4% ukupnog uvoza. Gotovo polovina ukupnog izvoza u tom periodu bila je usmerena na tržište pet zemalja: Italija, Nemačka, BiH, Rumunija i Ruska Federacija (47,3%). Uvoz iz Nemačke, Italije, Kine, Ruske Federacije i Mađarske činio je 44,1% ukupnog uvoza. U razmeni sa BiH, Crnom Gorom, Makedonijom, Rumunijom, Italijom, Bugarskom, UK, Slovačkom i Hrvatskom ostvaren je suficit od preko 1,7 mlrd evra. Oporavak eksterne tražnje, pre svega naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera, pozitivno će delovati na naš izvoz. Iako je rast investicija uticao na porast uvoza, s obzirom da smo uvozno zavisna ekonomija, očekuje se da će doprinos neto izvoza u 2016. godini biti pozitivan, na šta upućuju kretanja u spoljnoj trgovini koja su povoljnija od očekivanih.

Platnobilansna kretanja karakteriše znatno brži rast izvoza od uvoza robe i usluga, što je uticalo na smanjenje deficita tekućeg računa u prvih devet meseci na nivo koji je za više od petine niži u odnosu na isti period prethodne godine i u potpunosti je pokriven SDI. U periodu januar-septembar deficit tekućeg računa iznosio je 880,9 mil. evra dok je u prvih devet meseci 2015. godine iznosio 1.132,6 mil. evra. Ovo poboljšanje je jednim delom rezultat povoljnih odnosa razmene, ali je u najvećoj meri opredeljeno rastom međunarodne konkurentnosti domaće industrijske proizvodnje. Istovremeno, priliv SDI je i dalje značajan i iznosio je 1,3 mlrd evra. Blagi međugodišnji pad od 1,4% posledica je negativnih kretanja u septembru, kojima se može pripisati efemeran karakter, tako da se na kraju godine očekuje ukupan priliv od 1,8 mlrd evra, što je 5,2% BDP, i više je nego dovoljno za pokrivanje deficita tekućeg računa. Najveći neto priliv SDI u prvoj polovini 2016. godine zabeležen je u prerađivačkoj industriji (314,1 mil. evra), finansijskom sektoru (223,6 mil. evra) i građevinarstvu (94,1 mil. evra). Ukupne neto SDI iz EU u istom periodu iznosile su 674,5 mil. evra, što predstavlja 81,7% od ukupno ostvarenih neto SDI. Zabeležen je odliv portfolio investicija u prvih devet meseci 2016. godine u iznosu od 683,7 mil. evra neto, dok je u istom periodu prethodne godine zabeležen neto priliv od 27,6 mil. evra. Ovakav tok portfolio investicija stvorio je deprecijacijske pritiske i negativno uticao na devizne rezerve, a posledica je, u najvećoj meri, neizvesnosti vezanih za efekte preduzetih monetarnih mera ECB i FED, kao i nepoznanica vezanih za proceduru i dinamiku izlaska UK iz EU. Po osnovu finansijskih kredita, rezidenti su se u prvih devet meseci 2016. godine neto razdužili prema inostranstvu za 602,5 mil. evra. Država se po istom osnovu neto razdužila za 56,7 mil. evra. NBS je po osnovu dospelih obaveza izvršila plaćanja u iznosu od 23,2 mil. evra od čega se najveći deo (14,7 mil. evra) odnosio na plaćanja prema MMF. Privredna društva su od početka godine nastavila da se razdužuju prema inostranstvu (153,2 mil. evra), što su učinile i banke u iznosu od 369,4 mil. evra.

Očekuje se da ukupan deficit tekućeg računa u 2016. godini iznosi oko 1,5 mlrd evra, ili 4,2% BDP, što je niže za 0,5 p.p. u odnosu na 2015. godinu, uz potpuno pokriće deficita sa SDI. Široka disperzija stranih direktnih investicija u različite oblasti prerađivačke industrije rezultirala je bržim rastom izvoza od očekivanog, što je uz poboljšane odnose razmene doprinelo da platnobilansni deficit bude za 0,4 p.p. manji od projektovanog. Nastavak sprovođenja strukturnih reformi u cilju poboljšanja poslovne klime, očuvanja makroekonomske stabilnosti i konsolidacije javnih finansija trebalo bi da obezbedi dalji priliv SDI u sektore razmenljivih dobara, koji će na srednji i dugi rok poboljšati proizvodni potencijal i osigurati održivi rast.

Makroekonomskom projekcijom predviđen je nastavak bržeg rasta izvoza od uvoza u 2017. godini uz dalje poboljšanje međunarodne konkurentnosti. Projektovana putanja realnog rasta izvoza roba i usluga zasnovana je na širenju domaćih proizvodnih kapaciteta i jačanju eksterne tražnje za domaćim proizvodima, koji će omogućiti rast tržišnog udela na izvoznim tržištima, uz jačanje troškovne i cenovne konkurentnosti. Brži rast izvoza od uvoza omogućiće smanjivanje robnog spoljnotrgovinskog deficita sa 11,9% BDP u 2015. godini na 10,7% BDP u 2017. godini, dok će u istom periodu deficit tekućih plaćanja biti smanjen sa 4,7% BDP na 3,9%. Pri tome će u strukturi priliva kapitala dominirati udeo stranih direktnih investicija koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa.

Srednjoročna i dugoročna održivost salda na tekućem računu zavisiće od nastavka sprovođenja strukturnih reformi i povećanja izvozne konkurentnosti, ali i od troškova kamata, koji bi u slučaju drastičnog pogoršanja uslova finansiranja na inostranim tržištima vršili snažan pritisak na rast deficita tekućeg računa. U tom pogledu veoma važnu ulogu ima održiva fiskalna pozicija i smanjivanje unutrašnjih makroekonomskih neravnoteža. Očekuje se da će smanjenje udela državne potrošnje u BDP u 2017. godini, uticati na postepeno smanjivanje deficita tekućeg računa. U periodu od 2018. do 2019. godine očekuje se nastavak bržeg realnog rasta izvoza robe i usluga (7,7% prosečno godišnje) od rasta uvoza robe i usluga od 6,1%, prosečno godišnje. Usled povećanja investicione aktivnosti značajan deo uvoza biće usmeren na kapitalne i intermedijarne proizvode. Brži rast izvoza robe i usluga od uvoza omogućiće smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita robe i usluga na 6,4% BDP u 2019. godini. Takođe, saldo na računu usluga će biti pozitivan i prognozira se na 3,5% BDP, što je povećanje od 1,3 p.p. BDP u odnosu na suficit ostvaren u 2015. godini. Povoljnija kretanja neto izvoza robe i usluga, prvenstveno kao rezultat promene strukture domaće privrede, doprineće smanjivanju spoljne neravnoteže i rizika održivosti spoljnog duga i eksterne likvidnosti. Niži nivo deficita tekućeg računa sa udelom od 3,9% u BDP na kraju 2019. godine, biće u potpunosti pokriven stranim direktnim investicijama. Očekuje se priliv na tekućem računu platnog bilansa po osnovu tekućih transfera od 8,5% BDP, prosečno godišnje. Najvažnija komponenta u tekućim transferima su prihodi od doznaka, dok su u okviru faktorskih dohodaka ključni rashodi po osnovu SDI. Neto efekat tekućih transfera i neto faktorskih plaćanja u narednom trogodišnjem periodu biće pozitivan i prognozira se da će iznositi oko 1,2 mlrd evra, prosečno godišnje, što će biti dovoljno da pokrije u proseku oko 45% deficita spoljnotrgovinskog bilansa roba i usluga. Na osnovu projektovanog kretanja spoljnotrgovinske razmene, tekućih transfera i neto faktorskih prihoda izvedene su projekcije salda bilansa tekućih plaćanja. Bilans tekućih plaćanja biće negativan i iznosiće u periodu 2017-2019. godine u proseku 1,5 mlrd evra. Pri tome, u strukturi priliva kapitala dominiraće udeo stranih direktnih investicija (4,4% BDP, prosečno godišnje) koje će biti glavni izvor finansiranja deficita tekućeg računa. Rast SDI i njihova dalja diversifikacija ka sektoru razmenljivih dobara doprineće daljem rastu izvoza i poboljšanju eksterne pozicije zemlje.

Pokazatelj solventnosti posmatran kao racio spoljni dug prema BDP poboljšan je u prvoj polovini 2016. godine u poređenju sa krajem prethodne godine. Poboljšanje eksterne solventnosti zabeleženo je i posmatrajući odnose kratkoročnog duga i BDP, kao i spoljnog duga i BDP. Kod indikatora eksterne likvidnosti registrovano je poboljšanje u učešću otplate duga u izvozu robe i usluga. Prema podacima NBS ukupan spoljni dug na kraju prve polovine 2016. godine iznosio je 25,8 mlrd evra, i u poređenju sa krajem 2015. godine smanjen je za 474 mil. evra. Smanjenje spoljnog duga u ovom periodu rezultat je manje zaduženosti banaka i javnog sektora, usled većih otplata od povlačenja, ali i zbog slabljenja američkog dolara u odnosu na evro. Istovremeno u strukturi spoljnog duga, zaduženost privatnog sektora je smanjena za 208,9 mil. evra i iznosila je 10,8 mlrd evra, dok je dug javnog sektora smanjen za 265,1 mil. evra i iznosio je oko 15 mlrd evra. Očekuje se da će ukupan spoljni dug beležiti silazni trend najvećim delom zbog stabilizacije i smanjenja javnog spoljnog duga. Prema kriterijumima Svetske banke, zemlja je nisko zadužena ako je odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga ispod 132%, a visoko zadužena ako je taj odnos iznad 220%. Takođe, zemlja je nisko zadužena ako je odnos spoljnog duga i BDP ispod 48%, a visoko zadužena ako je taj odnos iznad 80%. Srbija se prema tim kriterijumima nalazi u kategoriji srednje zaduženih zemalja. Indikatori eksterne solventnosti su poboljšani počev od 2013. godine. Racio spoljni dug/izvoz je značajno opao, dok je učešće spoljnog duga u BDP stabilizovano sa započetim trendom blagog smanjenja.

4. Rizici ostvarivanja makroekonomskih projekcija za Republiku Srbiju

Eksterni rizici determinisani su dinamikom privrednog rasta vodećih ekonomija, obimom globalne trgovine, volatilnošću na međunarodnim finansijskim i robnim tržištima, ali i političkim rizicima koji se pre svega odnose na geopolitičke tenzije kao i brzinu i ishod pregovora između EU i UK. Oporavak privrede Republike Srbije u velikoj meri zavisiće od brzine oporavka evro zone i ekonomija regiona i po tom osnovu povećanja inostrane tražnje i priliva stranog kapitala, kretanja inostranih kamatnih stopa, kretanja uvoznih cena, cena hrane, naftnih derivata i rude gvožđa na međunarodnom tržištu. Jedan od rizika za privredni rast evro zone, koja je naš najveći spoljnotrgovinski partner, odnosi se na usporavanje rasta zemalja u usponu, pre svega Kine. Dodatno smanjenje tražnje iz Kine, pogodiće njene najveće spoljnotrgovinske partnere i može ugroziti dalji oporavak privrede EU, smanjivanjem tražnje za njenim izvozom. Takođe, rebalansiranje kineske ekonomije može u meri većoj od očekivane uticati na nastavak trenda usporavanja rasta globalne trgovine, preko smanjenja globalne tražnje i time nastavka trenda niskih cena primarnih proizvoda na globalnom tržištu. Ekonomski rast razvijenih zemalja može biti dodatno pogoršan nepovoljnim demografskim trendovima i usporavanjem rasta investicija. U takvim uslovima postoji opasnost od smanjenja privatne potrošnje, čime se prolongira trend usporenog rasta i niske inflacije. Povećanju rizika u pogledu oporavka globalne i evropske privrede u velikoj meri doprinosi neizvesnost na međunarodnom tržištu kapitala vezana za odluke vodećih centralnih banaka. Normalizacija monetarne politike FED i povećanje referentne kamatne stope moglo bi da dovede do smanjenog priliva kapitala u zemlje u usponu, što bi u slučaju Srbije pojačalo deprecijacijske pritiske na dinar. Dodatnu neizvesnost unose nepoznanice oko daljeg produženja programa kvantitativne relaksacije ECB kao i krajnji efekti ovih mera. Odstupanje cene nafte od projektovane vrednosti moguće je u oba smera, te bi rast veći od očekivanog imao za posledicu smanjenje potrošnje i pogoršanje finansisjke pozicije privrede (petrohemijski kompleks, itd) što može usporiti ekonomsku aktivnost. Pored toga, kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i osnovnih metala, koji imaju značajno učešće u srpskom izvozu, predstavljaju simetričan rizik za ostvarivanje makroekonomskih projekcija.

S obzirom na nizak nivo spoljnotrgovinske razmene i međusobne povezanosti ekonomija Srbije i UK, očekuje se da će direktan uticaj bregzita na srpsku privredu biti relativno mali. Međutim, rizik predstavljaju efekti ovog procesa (očekuje se da će tranzicija biti završena 2019. godine) na privrede naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera među zemljama evro zone i mogućnost njihovog indirektnog prelivanja. Promene u trgovinskom režimu usled izlaska zemlje iz EU će usporiti trgovinske tokove. Proces pregovaranja će dodatno doprineti neizvesnosti na globalnim finansijskim tržištima u narednom periodu, kako u pogledu cenovnih pariteta i odnosa deviznih kurseva, tako i preko smanjenja kreditnog rejtinga razvijenih zemalja, a posredno i zemalja u usponu. Tok pregovora će uticati na povećanje institucionalne, ekonomske i političke neizvesnosti u EU koja bi se mogla preliti na globalne trgovinske i finansijske tokove. U slučaju ostvarenja nepovoljnih rizika, nastaviće se beg kapitala iz zemalja u usponu, a kreditni rejting većine zemalja će biti pogoršan. Dugoročni rizik po EU takođe predstavlja i mogućnost gubitka pluralizma u procesu odlučivanja prilikom definisanja EU politika kada UK napusti Uniju, posebno politikama iz sfere regulacije finansijskih tržišta i bankarskog sektora.

Pored eksternih rizika, ostvarenje makroekonomskog scenarija izloženo je i delovanju internih rizika. Treba istaći da je njihov uticaj manji usled dosledno sprovedene fiskalne konsolidacije, povoljnijih izgleda privrednog rasta od očekivanog, smanjene spoljne neravnoteže i doslednog sprovođenja aranžmana sa MMF. Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju investicija, izvoza roba i usluga, kao i smanjenju udela javnih rashoda i deficita u BDP. Ključna pretpostavka za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija je intenziviranje strukturnih reformi uz očuvanje fiskalne stabilnosti. Tempo sprovođenja strukturnih reformi opredeliće dinamiku rasta ekonomske aktivnosti u srednjem roku. Odstupanje od navedenih pretpostavki predstavlja rizik za ostvarivanje srednjoročne makroekonomske projekcije. Eventualno usporavanje sprovođenja strukturnih mera, kojima se obezbeđuje stimulativan privredni ambijent uticao bi na pogoršanje makroekonomske pozicije zemlje. Takva kretanja bi uvećala spoljne i unutrašnje makroekonomske neravnoteže. Pored toga, došlo bi do usporavanja i zaustavljanja neophodnog priliva stranog kapitala.

II FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2017. DO 2019. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Srednjoročni cilj fiskalne politike je deficit u visini od 1% BDP, što će biti ostvareno u 2019. godini. Time se javne finansije u potpunosti vraćaju na održivu putanju, a javni dug se smanjuje na 67% BDP. Zadržavanjem fiskalnog deficita u rasponu od 0,5% do 1% BDP u narednom periodu obezbeđuje se da učešće javnog duga padne ispod 60% nakon 2021. godine.

Visok nivo javnog duga, njegov ubrzan dalji rast, kao i visoki izdaci za kamate u 2014. godini bili su jasan signal da je neophodno ući u ozbiljan program fiskalne konsolidacije. Nivo duga iznosio je 71,8% BDP, izdaci za kamate na godišnjem nivou 3% BDP, dok je deficit opšte države bio 6,6% BDP1. Pripremljen je ozbiljan program fiskalne konsolidacije, podržan od strane MMF, koji je formalizovan sklapanjem aranžmana iz predostrožnosti početkom 2015. godine. Ocenjeno je da je za zaustavljanje rasta javnog duga, odnosno smanjenje učešća duga u BDP neophodno strukturno prilagođavanje od oko 4% BDP u periodu 2015-2017. godine.

Strukturno (trajno) smanjenje deficita sprovedeno u prve dve godine programa fiskalne konsolidacije prevazišlo je početna očekivanja. Strukturno smanjenje deficita u 2015. godini iznosilo je 2,6% BDP, dok se u 2016. godini očekuje prilagođavanje od oko 1,3% BDP. Ključni doprinos strukturnom prilagođavanju dalo je smanjenje rashoda (plata i penzija), dok je povoljno makroekonomsko okruženje, uz jačanje poreske i finansijske discipline, omogućilo snažan rast prihoda. Cilj programa fiskalne konsolidacije bilo je strukturno prilagođavanje od 4% BDP, uz preokret trenda javnog duga. Dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije uz očekivani makroekonomski oporavak rezultirao je smanjenjem nivoa javnog duga već u 2016. godini. Očekuje se, takođe, završetak procesa racionalizacije i restrukturiranja što će dovesti do održivog nivoa rashodne strane budžeta, dok će povoljno makroekonomsko okruženje i borba protiv sive ekonomije uticati na brži rast prihoda. Kombinovano, ova dva procesa će omogućiti stvaranje fiskalnog prostora koji kreatorima ekonomske politike obezbeđuje veći broj opcija pri donošenju odluka. Nakon završetka strukturnog prilagođavanja nastupiće drugi talas smanjenja fiskalnog deficita usled automatskog pada rashoda za kamate, koji su u prethodnom periodu u određenoj meri neutralisali efekte sprovedenih mera.

Vraćanje fiskalnog deficita i nivoa javnog duga na održivu putanju olakšaće pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Snižavanje kamatnih stopa i vraćanje poverenja kod kreditora obezbediće jeftinije kredite koji bi daljim transakcijama zamenili najskuplje i time dodatno popravili fiskalnu poziciju. Povoljne kreditne linije su neophodne državi s obzirom na neophodnost daljeg ulaganja u infrastrukturu, ali i privatnom sektoru kako bi privreda uvećala investiciona ulaganja što bi zajedno obezbedilo nastavak putanje stabilnog i održivog rasta.

_______
1 Fiskalni podaci u ovom dokumentu ne uključuju sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika i rashode po tom osnovu.

2. Fiskalna kretanja u 2015. godini

Program ekonomskih reformi koji je započet krajem 2014. godine zaokružen je sklapanjem trogodišnjeg stend-baj aranžmana sa MMF u februaru 2015. godine. Visok i rastući javni dug opšte države od 71,8% BDP na kraju 2014. godine i deficit opšte države od 6,6% BDP u 2014. godini bili su jasni signali za neophodnost sprovođenja novih mera fiskalne konsolidacije. Kako bi se obezbedio kredibilitet ovih mera, postigla stabilnost i rezistentnost finansijskog sektora, povećala konkurentnost i potpomogao rast, Republika Srbija je u februaru 2015. godine sklopila trogodišnji stend-baj aranžman sa MMF u iznosu od oko 1,2 mlrd evra, odnosno 200% kvote (935,4 miliona SDR). Budžet za 2015. godinu donet je u skladu sa ciljem da se postave osnove za zdrav ekonomski rast, dostigne makroekonomska stabilnost i obezbedi održiv fiskalni sistem. Time je nastavljeno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije čija je implementacija otpočela krajem 2014. godine. U trogodišnjem periodu predviđeno je strukturno fiskalno prilagođavanje od 4%, s tim što je najveći deo, od oko 2,6%, sproveden već do kraja 2015. godine.

Nakon višegodišnjih neuspešnih pokušaja da se otkloni strukturni deficit, implementiran je program koji podrazumeva trajno otklanjanje fiskalnih neravnoteža. Deficit opšte države smanjen je sa 6,6% BDP u 2014. godini na 3,7% BDP na kraju 2015. godine. Deficit opšte države u 2015. godini iznosio je 149,1 mlrd dinara što je daleko manje od 232 mlrd dinara, koliko je planirano budžetom za tu godinu i od 258,1 mlrd dinara koliko je iznosio u 2014. godini. Pri tome, znatan deo deficita (preko 85%) činili su troškovi kamata, tako da je primarni deficit iznosio svega 0,5% BDP. Smanjenje ukupnog deficita za 2,9% BDP predstavlja značajan rezultat. Međutim, da bi se stekla slika o strukturnom prilagođavanju potrebno je odvojiti neto uticaj privremenih činilaca, kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, čijim isključivanjem se dolazi do 2,6% BDP strukturnog primarnog fiskalnog prilagođavanja sprovedenog u prvoj godini konsolidacije.

Glavne mere programa fiskalne konsolidacije odnosile su se na prilagođavanje rashodne strane budžeta opšte države, dok je na prihodnoj strani prioritet dat borbi protiv sive ekonomije i poreske evazije. Primarne mere fiskalne konsolidacije bile su smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, čiji je ukupni efekat oko 1,7% BDP. Mera linearnog umanjenja 10% od iznosa neto zarada zaposlenih koji primaju preko 25.000 dinara obuhvatila je celokupni javni sektor, uključujući sve korisnike budžeta, javna preduzeća, lokalnu administraciju i ostale entitete koji se svrstavaju u javni sektor. Efekti ove mere mogu se videti kako na rashodnoj strani, zbog manjih plata isplaćenih iz republičkog budžeta, tako i na prihodnoj strani, jer se prihodi od smanjenja zarada za zaposlene na ostalim nivoima vlasti evidentiraju kao neporeski prihod budžeta. Istovremeno, uvedeno je progresivno smanjenje penzija za sve penzionere koji ostvaruju primanja preko 25.000 dinara. Penzije koje iznose između 25.000 i 40.000 dinara smanjene su za 22% na iznos preko 25.000 dinara, dok su sve penzije preko 40.000 dinara dodatno smanjene za 25% na iznos preko 40.000 dinara. Određeni uspeh je postignut i na planu racionalizacije i reforme javne uprave. Iako planirani obim nije ostvaren, ipak je došlo do smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, što je uglavnom posledica prirodnog odliva (primena pravila 5:1 koje se tiče odnosa broja zaposlenih koji odlaze na osnovu prirodnog odliva i novog zapošljavanja). Tokom godine na snazi je bila suspenzija indeksacije plata u javnom sektoru i penzija. Otpočeo je i obiman proces reforme javne uprave koji obuhvata zakonska rešenja kojima se uređuje sistem zarada u sektoru države, sistem platnih razreda, unapređenje registra zaposlenih u javnom sektoru, katalogizacija radnih mesta, određivanje maksimalnog broja zaposlenih za pojedinačne institucije i plan smanjenja odnosno optimizacije strukture zaposlenih u sektoru države.

Veliki broj poreskih stopa izmenjen je u periodu pre 2015. godine tako da je prostor za izmene poreske politike bio ograničen. U 2015. godini povećana je cena pristupa sistemu za transport prirodnog gasa čime su obezbeđena sredstva za JP "Srbijagas", što smanjuje potrebu za sredstvima iz budžeta, uvedena je akciza na električnu energiju za krajnju potrošnju, koja se plaća ad valorem u iznosu od 7,5% i akciza na elektronske cigarete. Uvedena je, takođe, i naknada za obavezne rezerve nafte i derivate nafte, koja se plaća po litru ili kilogramu naftnih derivata i koja se evidentira na kategoriji neporeskih prihoda.

Povoljno makroekonomsko okruženje, dobri rezultati u borbi protiv sive ekonomije i poreske evazije i povećanje finansijske discipline kod korisnika javnih sredstava glavni su faktori dobrih fiskalnih rezultata u 2015. godini.

Prihodi opšte države u 2015. godini bili su viši u odnosu na prethodnu godinu za 74,1 mlrd dinara, odnosno 4,6%, nominalno. U poređenju sa iznosom koji je planiran budžetom razlika je još veća, oko 96 mlrd dinara (2,4% BDP). Neporeski prihodi su najviše doprineli povećanju javnih prihoda u 2015. godini sa nominalnim rastom od oko 30%, odnosno 51,2 mlrd dinara. Ovi prihodi su uglavnom jednokratni i u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate, te je njihovo odstupanje u odnosu na budžet očekivano. Najveći porast ovih prihoda u odnosu na 2014. godinu (preko 41 mlrd dinara) zabeležen je kod vanrednih neporeskih prihoda koji uključuju: uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihode po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije itd. U prilog činjenici da je ove heterogene prihode veoma teško planirati može se navesti i podatak da je ostvareni iznos premašio planirani za preko 20 mlrd dinara, odnosno oko 0,5% BDP. Glavni razlog ovakvog prebačaja je veći iznos dividendi i dobiti iz prethodnih godina uplaćenih u budžet od strane javnih preduzeća i privrednih društava u državnom vlasništvu, što je rezultat jačanja finansijske discipline javnog sektora.

Rast poreskih prihoda u najvećoj meri rezultat je rasta prihoda od akcize i PDV. Akcizni prihodi ostvarili su rast od 23,3 mlrd dinara, odnosno 11% nominalno u odnosu na 2014. godinu, što je najvećim delom rezultat uspešne borbe protiv nelegalnog tržišta akciznih proizvoda, postignut suzbijanjem ilegalnog tržišta duvanskih proizvoda i boljom kontrolom prometa naftnih derivata kroz uvođenje sistema markiranja goriva. Mere na suzbijanju nelegalne trgovine duvanskih proizvoda počele su da daju rezultate krajem 2014. i tokom 2015. godine. Legalno tržište duvanskih prerađevina (paklica cigareta) je u 2013. i 2014. godini, količinski izraženo, opalo za 20% i 15%, respektivno. U drugoj polovini 2014. godine došlo je do oporavka koji je donekle ublažio pad prodaje na legalnom tržištu sa početka godine. Prema raspoloživim podacima, na kraju 2015. godine rast prodaje iznosio je oko 11,4%, što predstavlja prvi primer rasta legalnog tržišta nekoliko godina unazad. Treba napomenuti da je pre 2013. godine prosečni godišnji pad potrošnje bio prilično ujednačen, iznosio je 2-4%, i može se pripisati "prirodnom" padu potrošnje usled trenda rasta cena duvanskih proizvoda i globalne kampanje protiv konzumiranja duvanskih proizvoda. Pored obima, krajnje je nezahvalno predvideti strukturu legalnog tržišta, cenovnu reakciju proizvođača i druge faktore. Deo rasta akciznih prihoda u odnosu na 2014. godinu duguje se uvođenju akciza na električnu energiju i redovnom zakonskom usklađivanju akciza. Ostvareni prihodi od PDV su premašili plan i istovremeno zabeležili rast u odnosu na 2014. godinu. Tokom 2015. godine naplata PDV je beležila bolje rezultate od očekivanih usled ubrzanja privredne aktivnosti i rasta zarada u privatnom sektoru, slabijih efekata mera fiskalne konsolidacije na kretanje privatne potrošnje i dohotka, povećanog priliva po osnovu doznaka iz inostranstva, pojačane kreditne aktivnosti banaka i pojačanih mera na suzbijanju sive ekonomije, posebno u oblasti akciznih proizvoda. U odnosu na 2014. godinu ovi prihodi su ostvarili nominalni rast od 1,6%, odnosno 6,5 mlrd dinara.

Efikasnost naplate PDV i ocena poreske evazije

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen i u narednom periodu. Smanjenje poreske discipline tokom 2013. godine zaustavljeno je u 2014. godini i dosadašnji trendovi ukazuju na povećanje poreske naplate. Pad poreske discipline je stabilizovan u prvoj polovini 2014. godine, i tokom 2015. godine došlo je do povećanja poreske naplate. Analiza i utvrđivanje tzv. jaza naplate PDV dodatno potvrđuje navedene zaključke. Ovaj pokazatelj je kreiran u cilju sagledavanja efikasnosti naplate PDV i ocene poreske evazije (compliancy gap), ali i u cilju ocene sistemske izdašnosti poreskog sistema (policy gap). Ovaj analitički pokazatelj beleži konstantan pad nakon 2008. godine i dostiže minimum od oko 80% u 2013. godini. Pad u 2013. godini, pre svega je posledica povećanja opšte stope PDV i "bežanja" prometa u sivu zonu. Svaka promena poreskih stopa uvodi određenu distorziju i u strukturi i nivou potrošnje, kao i obimu sivog tržišta i samim tim utiče na efikasnost naplate svih oblika poreza na potrošnju. Stope PDV povećavane su u dva navrata, prvo opšta u 2012, pa posebna u 2014. godini. U početnom periodu izostali su puni efekti novih stopa usled pogoršanog stepena naplate. Stabilizacija potrošnje i rast stepena naplate ostvaren je sa određenim vremenskim pomakom.

U 2014. godini zabeleženo je poboljšanje efikasnosti naplate PDV, dok je u 2015. godini jaz naplate smanjen za 4 procentna poena u odnosu na zabeleženi minimum. Time su potvrđeni prvi značajni koraci u borbi protiv sive ekonomije. Takođe, poboljšanje PDV naplate krajem 2014. godine i tokom 2015. godine rezultat je efikasnije naplate akciza na duvanske proizvode i naftne derivate i posledično poreza na dodatu vrednost koji se obračunava na navedene akcizne proizvode.

Postoji veliki prostor za dodatna unapređenja poreske naplate u narednom periodu. I pored povećanja poreske discipline u prethodnim mesecima, nastaviće se dalje jačanje poreske administracije doslednim sprovođenjem Programa transformacije Poreske uprave u cilju poboljšanja naplate prihoda. Procenjuje se da je u 2015. godini tzv. jaz naplate PDV iznosio oko 15%. Cilj je da ovaj pokazatelj efikasnosti naplate dostigne nivo od oko 10% do 2020. godine. Navedeno poboljšanje u naplati dovelo bi do povećanja prihoda od PDV od 1,8% BDP u posmatranom periodu.

* Pri obračunu efikasnosti naplate korišćene su procenjene efektivne poreske stope PDV dobijene na osnovu podataka iz poreskih prijava PDV i odgovarajući carinski podaci o strukturi uvoza. Kada se ovaj obračun bude standardizovao moguće su promene u dobijenim rezultatima.

Prihodi od doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja premašili su budžetom planiran iznos za 21,6 mlrd dinara, odnosno preko 0,5% BDP. Ovo je rezultat boljih makroekonomskih performansi privrede čime je omogućeno da rast zarada u privatnom sektoru dobrim delom kompenzuje smanjenje zarada u javnom sektoru, tako da ukupna masa zarada nije zabeležila pad koji se očekivao. Izostao je, takođe, efekat racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru. Na bolje ostvarenje prihoda po ovom osnovu delovale su i uspešne mere kontrole na tržištu rada. Istovremeno, faktori koji su uticali na bolju naplatu doprinosa opredelili su i kretanje prihoda od poreza na dohodak čija naplata je premašila plan za oko 5,5 mlrd dinara, odnosno za nešto više od 0,1% BDP.

U 2015. godini prvi put se beleži nominalni rast prihoda od carina nakon što je krajem 2014. godine priveden kraju proces usklađivanja carinskih stopa. Kao što je bio slučaj pre primene SSP, došlo je do uspostavljanja novog relativno stabilnog odnosa između prihoda od uvoznog PDV i carina. Prihodi od carina su se kontinuirano smanjivali počev od 2009. godine usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EFTA i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, kao i postepenog smanjivanja i ukidanja pojedinih carinskih stopa. Može se pretpostaviti da je i dalje prisutna promena u samoj strukturi i poreklu uvezene robe sa područja sa manjim carinskim opterećenjem.

Pad ekonomske aktivnosti tokom 2014. godine i smanjena profitabilnost privrede uticali su na manju naplatu prihoda od poreza na dobit. Iako je tokom 2014. godine ostvarena bolja naplata ovog poreskog oblika kao rezultat izmena Zakona o porezu na dobit pravnih lica (2013. godina) kojom je povećana stopa poreza na dobit sa 10% na 15%, i povoljnih kretanja na polju profitabilnosti privrednih društava (realni rast BDP od 2,6% u 2013. godini), tokom 2015. godine došlo je do značajnog pada priliva po ovom osnovu. Recesija u 2014. godini (realni pad BDP od 1,8%, dobrim delom usled majskih poplava), pad profitabilnosti privrede, nepovoljna kretanja kursa, promena računovodstvenih standarda po kojima se računa dobitak/gubitak po osnovu kursnih razlika u finansijskim izveštajima privrednih subjekata itd. neki su od faktora koji su uticali na manju naplatu ovog poreskog oblika. Takođe, efekti izmene propisa kojim se reguliše naplata poreza na dobit iz 2013. godine (ukidanje poreskih olakšica) delimično su neutralisali slab rezultat naplate u 2015. godini. Planiran rast prihoda po ovom osnovu je izostao i zabeleženo je smanjenje od 10 mlrd dinara u odnosu na 2014. godinu, što je nominalni pad od 13,9%. Podbačaj u odnosu na plan iznosio je oko 13,3 mlrd dinara, odnosno oko 0,3% BDP. Ostali poreski prihodi ostvarili su rast u poređenju sa 2014. godinom od oko 6 mlrd dinara (10,4%), dok je plan premašen za oko 9 mlrd dinara, (0,2% BDP) najvećim delom zbog povećane naplate poreza na imovinu usled promene načina obračuna poreske osnovice.

Rashodi opšte države zabeležili su smanjenje u odnosu na 2014. godinu od oko 34,9 mlrd dinara, odnosno 1,9%, ali su u odnosu na plan veći za oko 13,2 mlrd dinara, odnosno oko 0,3% BDP. Na rashodnoj strani najveće odstupanje je zabeleženo kod subvencija koje su veće od nivoa iz 2014. godine za 17,7 mlrd dinara, odnosno 15,2%, dok su plan premašile za 30,5 mlrd dinara, odnosno 0,8% BDP. Subvencije su povećane u odnosu na budžetirani iznos zbog preuzimanja duga JP "Srbijagas" iz ranijih godina u iznosu od 23,4 mlrd dinara. Pored toga, povećane su i poljoprivredne subvencije u iznosu od 10,1 mlrd dinara, što je posledica regulativno-administrativnih manjkavosti zbog kojih u 2015. godini nisu postignute predviđene uštede koje su se odnosile na ukidanje poljoprivrednih subvencija za površine preko 20 hektara i za zemlju u vlasništvu Republike uzetu u zakup.

Rastući javni dug posledično vodi sve većim rashodima za kamate iz godine u godinu. Zabeležen je rast troškova kamata u odnosu na prethodnu godinu za 12,8%. Ipak, usled boljih fiskalnih rezultata i boljih uslova zaduživanja, ostvareni izdaci za kamate su bili manji od planiranog iznosa. Ostali rashodi su ostvareni uz manja pozitivna i negativna odstupanja u odnosu na plan, koja se u ukupnom iznosu potiru, osim rashoda za robe i usluge, koji su probili plan i to najveći delom zbog prebačaja izvršenja rashoda na nivou lokalnih samouprava.

Kapitalni rashodi su zabeležili podbačaj u odnosu na sredstva predviđena budžetom, što predstavlja dugogodišnji problem i prepreku potencijalnom rastu. Iako je ostvaren rast od 17,9 mlrd dinara, odnosno 18,5% u odnosu na 2014. godinu (2,8% BDP), nije dostignut nivo predviđen budžetom (3,1% BDP). Slabija realizacija kapitalnih rashoda u prethodnom periodu inicirala je potrebu za izradom regulative kojom bi se omogućilo bolje i efikasnije upravljanje javnim investicijama i povećanje učešća kapitalnih rashoda u narednim godinama.

Deo mera fiskalne konsolidacije nije sproveden, ili se sprovodio usporeno, te se deo rashoda planiran za njihovo sprovođenje nije realizovao. Planirana su bila veća sredstva za naknade za nezaposlene. Manje otpremnine vezane za racionalizaciju delom su kompenzovane nešto većim rashodima za plate, upravo zbog izostanka racionalizacije u planiranom obimu. Kod socijalnih davanja je takođe izmenjena struktura u odnosu na planiranu. Niža realizacija otpremnina za preduzeća u restrukturiranju i naknada za nezaposlene kompenzovana je neplaniranim rashodima po osnovu izmirenja duga prema vojnim penzionerima u iznosu od 10 mlrd dinara. Ukupni neplanirani, a isplaćeni, jednokratni rashodi u 2015. iznosili su oko 43 mlrd dinara, odnosno 1,1% BDP.

Tabela 4. Prihodi, rashodi i rezultat opšte države u 2014. i 2015. godini, % BDP

	Ostvarenje 2014	Plan 2015	Ostvarenje 2015
JAVNI PRIHODI	41,5	39,5	41,9
Tekući prihodi	41,2	39,3	41,7
Poreski prihodi	36,8	34,6	36,2
Porez na dohodak građana	3,7	3,5	3,6
Porez na dobit pravnih lica	1,9	1,9	1,5
Porez na dodatu vrednost	10,5	9,9	10,3
Akcize	5,4	5,3	5,8
Carine	0,8	0,7	0,8
Ostali poreski prihodi	1,5	1,3	1,6
Doprinosi	13,0	12,0	12,5
Neporeski prihodi	4,4	4,7	5,5
Donacije	0,2	0,2	0,2
JAVNI RASHODI	48,1	45,3	45,6
Tekući rashodi	43,4	41,4	42,0
Rashodi za zaposlene	11,7	10,5	10,4
Kupovina robe i usluga	6,6	6,3	6,4
Otplata kamata	2,9	3,4	3,2
Subvencije	3,0	2,6	3,3
Socijalna pomoć i transferi	17,8	17,5	17,6
od čega penzije	13,0	12,2	12,1
Ostali tekući rashodi	1,4	1,2	1,1
Kapitalni rashodi	2,5	3,0	2,8
Neto budžetske pozajmice	1,4	0,1	0,1
Otplata po osnovu garancija	0,8	0,8	0,7
REZULTAT	-6,6	-5,8	-3,7

Izvor: MFIN

Stanje docnji budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana 2015. godine iznosilo je 6,8 mlrd dinara (oko 0,2% BDP), što je manje u odnosu na kraj 2014. godine za 2,6 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije", smanjili su docnje u plaćanju za 0,8 mlrd dinara, dok su organizacije obaveznog socijalnog osiguranja smanjile docnje za 1,8 mlrd dinara.

Tabela 5. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, u mlrd dinara

	31.12.2014.	31.12.2015.
Budžetski korisnici i JP "Putevi Srbije"	6,2	5,4
OOSO	3,2	1,4
Ukupno	9,4	6,8

3. Tekuća fiskalna kretanja i izgledi za 2016. godinu

U 2016. godini uspešno je nastavljeno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije u okviru realizacije aranžmana sa MMF. Procenjeno strukturno prilagođavanje u 2016. godini iznosiće 1,3% BDP. Nakon veoma uspešne 2015. godine, kada je ostvareno strukturno fiskalno prilagođavanje od 2,6% BDP, prema najnovijim procenama očekuje se da će u 2016. godini ono iznositi dodatnih 1,3% BDP. Ukupno strukturno prilagođavanje od 3,9% tokom dve godine sprovođenja programa fiskalne konsolidacije, omogućava ostvarivanje cilja predviđenog aranžmanom sa MMF koji iznosi 4,1% BDP prilagođavanja u trogodišnjem periodu. Program ekonomskih reformi sprovodi se tokom 2016. godine uz minimalne izmene. Krajem 2015. godine blago je relaksirana politika zarada i penzija, dok su na prihodnoj strani sprovedene kompenzatorne mere podizanjem akciza na naftne derivate. Usvojene su mere kojima se na kategoriji subvencija ostvaruju značajne uštede. Strukturno prilagođavanje u 2016. godini nastavljeno je i putem racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, pri čemu su nakon dubljih analiza krajnji ciljevi u nekoj meri redukovani. Primetno je usporavanje rasta broja penzionera delom i zbog sprovedene parametarske reforme penzionog sistema. Na prihodnoj strani budžeta nastavljen je trend poboljšanja efikasnosti naplate poreskih prihoda.

Tabela 6. Procenjeni elementi strukturnog prilagođavanja u 2016. godini, % BDP

Akcize na derivate nafte - povećanje stopa i rast potrošnje	0,28
Akcize na duvan	0,10
Akciza na električnu energiju - dodatni efekti u odnosu na 2015. god.	0,27
Dividende "Telekom Srbija" a.d.	0,21
Poljoprivredne subvencije - uštede po osnovu nove regulative	0,24
Racionalizacija iz 2015. god. - preneti efekat (aproksimacija)	0,12
Usporavanje rasta broja penzionera (aproksimacija)	0,15
Povećanje zarada i penzija - neto efekti	-0,29
Ostalo (efikasnost naplate, smanjenje sive ekonomije)	0,24
Ukupno strukturno prilagođavanje	1,32

Izvor: MFIN

Fiskalni deficit opšte države u 2016. godini, prema najnovijim procenama, biće za 1,8% BDP niži od planiranog, s tim da postoji verovatnoća da u određenoj meri bude još niži. Tokom šeste revizije aranžmana sa MMF usaglašen je novi makroekonomski i fiskalni okvir predstavljen u ovoj Fiskalnoj strategiji. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i deficita opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni deficit niži za 74,3 mlrd dinara od planiranog. U obzir su uzeta najnovija makroekonomska kretanja i procene, fiskalna kretanja od početka 2016. godine, kao i očekivana realizacija određenih jednokratnih kategorija rashoda koji nisu bili obuhvaćeni planom. Usled mogućeg nižeg izvršenja na određenim kategorijama rashoda od maksimalno utvrđenih, postoji mogućnost da fiskalni rezultat u 2016. godini bude povoljniji od planiranog ovim okvirom.

Prvi put nakon 2005. godine biće zabeležen primarni fiskalni suficit, ujedno i pokazatelj nivoa i uspešnosti fiskalne konsolidacije, i preduslov za smanjenje učešća nivoa javnog duga u BDP. Procenjuje se da će u 2016. godini biti dostignut primarni fiskalni suficit od minimum 1,2% BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. S druge strane, u narednom periodu povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga obezbediće stabilizaciju apsolutnog nivoa izdataka za kamate i smanjenje njihovog učešća u BDP. Time se otvara prostor za određeni obim fiskalne relaksacije, koji ne bi ugrozio osnovne ciljeve programa.

Zaustavljanje rasta učešća javnog duga u BDP je primarni cilj programa fiskalne konsolidacije i ostvaren je godinu dana ranije nego što je bilo predviđeno. Putanja učešća javnog duga u BDP biće preokrenuta u 2016. godini, nakon višegodišnjeg trenda rasta. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga dostigne 74,6% BDP u 2016. godini naspram 76% BDP na kraju 2015. godine. Smanjivanje fiskalnog deficita i ostvaren primarni suficit u 2016. godini, su najznačajniji faktori koji su uticali na opadajuću putanju učešća duga u BDP. Ubrzanje privrednog rasta i dostizanje više stope realnog rasta i nominalnog iznosa BDP od predviđenih, takođe je uticalo pozitivno na kretanja učešća javnog duga. Ovi faktori bi trebalo da imaju strukturni uticaj na visinu učešća javnog duga, dok su se tokom 2016. godine materijalizovali i faktori čiji je uticaj na kretanje učešća javnog duga bio privremenog karaktera. Kao i kod kretanja rashoda za kamate, povoljna kretanja na međunarodnom deviznom tržištu (posebno kurs američkog dolara), uticala su na nižu vrednost dinarski izraženog iznosa javnog duga u 2016. godini. Takođe, zadovoljavajući nivo likvidnosti doprineo je da se ne pristupi emisiji pojedinih kratkoročnih hartija od vrednosti. Iako postoje rizici da u narednom periodu kretanja na međunarodnom deviznom tržištu nepovoljno deluju na kretanje javnog duga, planirana putanja fiskalnog rezultata obezbediće nastavak pozitivnog trenda započetog u 2016. godini. S druge strane, intenzivirana su povlačenja sredstava po osnovu finansiranja projektnih zajmova, što se smatra pozitivnim jer taj deo sredstava javnog duga svakako poseduje razvojnu komponentu.

Boljoj fiskalnoj poziciji tj. nižem deficitu u 2016. godini, doprineće bolje izvršenje javnih prihoda u odnosu na plan. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 108,2 mlrd dinara, pri čemu su podjednak doprinos boljoj realizaciji dali i poreski i neporeski prihodi. Projekcija rashoda revidirana je takođe naviše u nešto nižem iznosu, ali sa značajnijim izmenama u strukturi. Promene u strukturi rashoda nastale su usled izmena pojedinačnih kategorija rashoda, zbog promenjenog obuhvata rashoda pojedinih nivoa vlasti i njihove dinamike izvršenja i predviđenog izvršenja određenih jednokratnih rashoda koji nisu inicijalno planirani.

Tabela 7. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države u 2016. godini - budžet i procena zasnovana na šestoj reviziji aranžmana sa MMF, u mlrd dinara

	Budžet 2016	Nova procena 2016	Razlika	Promena, %	Nova procena, % BDP
JAVNI PRIHODI	1.711,5	1.819,7	108,2	6,3	43,3
Tekući prihodi	1.697,2	1.809,3	112,1	6,6	43,0
Poreski prihodi	1.513,0	1.572,8	59,8	3,9	37,4
Porez na dohodak građana	149,5	155,1	5,6	3,7	3,7
Porez na dobit pravnih lica	64,5	78,5	14,0	21,7	1,9
Porez na dodatu vrednost	427,0	447,6	20,6	4,8	10,6
Akcize	254,3	265,2	10,9	4,3	6,3
Carine	34,8	36,3	1,5	4,3	0,9
Ostali poreski prihodi	65,5	64,2	-1,3	-2,0	1,5
Doprinosi	517,4	525,9	8,5	1,6	12,5
Neporeski prihodi	184,2	236,6	52,4	28,4	5,6
Donacije	14,3	10,4	-3,9	-27,3	0,2
JAVNI RASHODI	1.875,0	1.908,9	33,9	1,8	45,4
Tekući rashodi	1.719,9	1.736,2	16,2	0,9	41,3
Rashodi za zaposlene	432,0	422,60	-9,4	-2,2	10,1
Kupovina robe i usluga	271,3	286,86	15,5	5,7	6,8
Otplata kamata	144,9	138,60	-6,3	-4,4	3,3
Subvencije	111,6	120,40	8,8	7,9	2,9
Socijalna pomoć i transferi	715,7	716,30	0,6	0,1	17,0
od čega penzije	507,9	496,30	-11,6	-2,3	11,8
Ostali tekući rashodi	44,3	51,40	7,1	15,9	1,2
Kapitalni rashodi	120,8	130,20	9,4	7,7	3,1
Neto budžetske pozajmice	2,2	3,50	1,3	59,1	0,1
Otplata po osnovu garancija	32,0	39,00	7,0	21,9	0,9
Rezultat	-163,5	-89,1	74,3		-2,1
Rezultat u % BDP	-3,9	-2,1	1,8

Izvor: MFIN

Procena fiskalnog okvira urađena je u dogovoru i tokom poslednje revizije aranžmana sa MMF u oktobru 2016. godine, pri čemu se obostrano pošlo od principa opreznosti. Konstatovano je da postoje "pozitivni rizici" i prostor da krajnji rezultat u vidu ostvarenja fiskalnog deficita bude povoljniji.

Fiskalna kretanja u periodu januar-septembar 2016. godine u velikoj meri odražavaju pozitivna makroekonomska kretanja i ubrzanje privrednog rasta, ali i druge faktore koji su doprineli boljem izvršenju javnih prihoda. Deficit opšte države od samo 4,5 mlrd dinara u posmatranom periodu znatno je niži kako od planiranog, tako i od deficita ostvarenog u istom periodu prethodne godine. Neophodno je razgraničiti efekte (trajni i privremeni) koji su uticali na reviziju deficita naniže. Javni prihodi su u značajnoj meri pod uticajem makroekonomskih kretanja, te je njihova dinamika uglavnom stabilna, osim u slučaju promene poreske politike. Razlozi za odstupanje mogu da se jave u dinamici uplate vanrednih neporeskih prihoda kao i u njihovoj visini, određenim metodološkim promenama obuhvata javnih prihoda, poboljšanoj poreskoj disciplini (efikasnost naplate) itd. Sa druge strane, u slučaju javnih rashoda može doći do promena u dinamici izvršenja (diskreciona komponenta), efektuiranju i sprovođenju usvojenih mera, realizaciji rashoda koji imaju jednokratni karakter itd. Pri novoj proceni očekivane realizacije do kraja 2016. godine, uzet je u obzir bazni efekat tj. razlika između ostvarenih i planskih vrednosti na kraju prethodne godine.

Makroekonomska kretanja u 2016. godini, efektuirana u rastu prosečnih zarada, zaposlenosti i rastu potrošnje, snažno se manifestuju na fiskalna kretanja kroz uticaj na naplatu poreza na dohodak i PDV. Rast prosečne zarade tokom devet meseci 2016. godine od 3,9% u skladu je sa ostvarenim rastom prihoda od socijalnih doprinosa i poreza na zarade. Na rast prihoda od poreza na zarade i doprinosa uticala su kretanja zarada, prvenstveno u privatnom sektoru. Iako su mesečne stope rasta, posebno u drugom kvartalu, u velikoj meri pod dejstvom sezonskih faktora, u narednom periodu došlo je do njihove stabilizacije. Do kraja 2016. godine procenjuje se ukupna naplata na nivou nešto višem od prvobitnog plana, na šta je delom uticala i bolja realizacija na kraju 2015. godine. Kretanje ovih poreskih oblika može da posluži kao značajan rani indikator ukupnih privrednih kretanja.

U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, posebno u 2015. godini, a sličan trend je nastavljen i u 2016. godini. Glavne determinante bolje naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C-efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i faktori kao što su kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura potrošnje i spoljnotrgovinska kretanja. Za potrebe projektovanja i kratkoročnih analiza ovog poreskog oblika, neophodno je odvojeno posmatrati kretanje bruto naplate i PDV povraćaja.

Bruto naplata PDV beleži snažan rast od 7%, što prevazilazi rast prosečnih zarada, ali i ukupnog raspoloživog dohotka. Razlozi ovog odstupanja leže u tome što zarade nisu jedini izvor raspoloživog dohotka (ostali izvori mogu biti penzije, krediti, doznake, štednja, socijalna davanja itd). Kretanje bruto naplate takođe je, u dobroj meri, vođeno i izvoznom tražnjom i to preko domaće i uvozne komponente u realizovanom izvozu. Rast potrošnje akciznih proizvoda (pre svega naftnih derivata) takođe je obezbedio dodatni rast prihoda po osnovu PDV. Poslednju grupu faktora koja deluje na bruto naplatu čini struktura potrošnje (efektivna poreska stopa) i poboljšana efikasnost naplate (C-efficiency). Deo prirasta bruto naplate u odnosu na 2015. godinu duguje se i povećanju akciznog opterećenja (akciza ulazi u PDV osnovicu), koje je bilo planirano i povećanju potrošnje ove vrste proizvoda. Kada se gleda struktura naplaćenog PDV uočava se nešto brži rast domaće bruto naplate u odnosu na uvozni PDV. To se pored pojačanih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, objašnjava i izmenom u sistemu oporezivanja prirodnog gasa i električne energije (ukidanje PDV pri uvozu ovih dobara).

Neto naplaćeni PDV u prvih devet meseci 2016. godine raste znatno brže od bruto naplate, pre svega zbog usporenijeg rasta nivoa PDV povraćaja u odnosu na prethodnu godinu. Već nekoliko godina postoji bliska veza između kretanja povraćaja i izvoza, ali je taj odnos narušen tokom ove godine, te PDV povraćaji beleže niži rast. U prvoj polovini godine rast obima povraćaja nije bio prisutan, ali se nakon toga polako ubrzava. Glavni uzrok ovakvih kretanja nije uvek moguće sa potpunom sigurnošću utvrditi na makro nivou. Ona mogu biti objašnjena boljom kontrolom obveznika koji nisu pretežni izvoznici, ili pak promenama dinamike i obima nabavki sirovina i realizacije proizvodnje kod pojedinih velikih primaoca povraćaja (primera radi Železara Smederevo beležila je početkom godine najveće smanjenje PDV povraćaja). Sa protokom određenog vremenskog perioda i stabilizacijom kretanja povraćaja biće moguće dati precizniji odgovor. Trenutna stopa rasta neto PDV beleži takođe značajno više vrednosti u odnosu na one koje se mogu objasniti kretanjem primanja stanovništva i drugih makroekonomskih agregata, s tim što jedan deo rezultata treba pripisati povećanju naplate akciza i efikasnijoj kontroli naplate. Kretanja tokom prvih devet meseci 2016. godine ukazuju na to da će prvobitni plan biti premašen za preko 20 mlrd dinara, a procena data novim planom se ocenjuje kao srednja vrednost očekivane naplate.

Analiza kretanja bruto PDV naplate i povraćaja u odnosu na različite makroekonomske agregate

Agregatni dohodak (u ovoj analizi) predstavlja aproksimaciju kretanja lične potrošnje dobijenu na osnovu ukupnih procenjenih zarada, isplaćenih penzija, socijalne pomoći i drugih primanja stanovništva (bez kredita, doznaka i sl.). Snažna veza koja postoji između agregatnog dohotka i bruto naplate PDV još je izraženija kada se u relaciju uključi i dinarski izražen izvoz. Kretanje povraćaja (učešće u bruto naplati) u znatnoj meri prati promenu u strukturi i učešću izvoza u BDP. Kretanje povraćaja može stoga da posluži kao rani indikator izvozne aktivnosti. Vrednost ovog koeficijenta (povraćaji/bruto PDV) odgovara vrednostima koje ostvaruju zemlje slične privredne strukture i stepena razvoja.

Izvor: MFIN

________________________________________________________________________________________

Prihodi od akciza beleže veći rast usled rasta potrošnje pojedinih akciznih proizvoda i jednim delom usled smanjenja obima sivog tržišta. Prihodi od akciza mogu se podeliti na četiri glavne kategorije i to na naftne derivate, duvan, električnu energiju i ostale (alkohol i kafa). Budžetska projekcija prihoda za 2016. godinu nije pretpostavljala rast potrošnje akciznih proizvoda, već se zasnivala na redovnom usklađivanju akciznog opterećenja. Velike godišnje oscilacije legalnog obima potrošnje pojedinih akciznih proizvoda, posebno duvanskih zahtevaju opreznost prilikom procene ovog poreskog oblika. Drastičan pad legalnog tržišta duvana se materijalizovao u 2013. i 2014. godini uz određeni oporavak u 2015. godini (rast od 11,4%). Uz to, tržište duvanskih proizvoda godinama beleži određeni prirodan pad koji se mora uzeti u obzir pri projekciji potrošnje. Tržište naftnih derivata je takođe podložno, u nešto manjoj meri, promenama u obimu potrošnje kako pod uticajem sive ekonomije, tako i usled cenovnih razlika između zemalja u okruženju. Prodaja alkoholnih pića je bila nestabilna u proteklih nekoliko godina, dok je akciza na električnu energiju uvedena u drugoj polovini 2015. godine.

Revidirana projekcija prihoda od akciza uglavnom je rezultat i rasta potrošnje naftnih derivata, ali i boljeg ostvarenja prihoda od akciza na duvan u prethodnoj godini. Pri proceni prihoda od akciza na naftne derivate pretpostavljen je nivo potrošnje iz 2015. godine uz primenu novih viših specifičnih iznosa akciza. Podaci o naplaćenim akcizama u periodu januar-septembar mogu implicitno da ukažu na kretanje potrošnje, iako je ono delimično iskrivljeno usled realizacije remonta u rafinerijama NIS. Na makro nivou, međutim, teško je pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (cenovna elastičnost i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije. Realna je pretpostavka da je do stvarnog povećanja obima potrošnje došlo i usled povoljnog kretanja cena na tržištu naftnih derivata. Pri novoj proceni prihoda od akciza za 2016. korišćeni su podaci o trenutnoj realizaciji i pretpostavka o rastu potrošnje od 4,5% do kraja godine. Revidirane su naviše i procene naplate akciza na električnu energiju i alkohol usled pouzdanijih podataka o mesečnoj dinamici potrošnje električne energije i povećanja potrošnje alkoholnih proizvoda. Nakon jula, meseca sa najvećom uplatom akciza na duvan, uobičajeno je da se dobije nešto jasnija slika u kom pravcu se razvija ovo tržište. Prihodi od ovog vida akciznih proizvoda su, međutim, zabeležili značajnu promenu dinamike tokom 2016. godine, pri čemu su se smenjivali periodi visokog rasta i pada u odnosu na uporediv period 2015. godine. Ovakvom ponašanju doprinela je cenovna i politika zaliha koju vode proizvođači duvanskih proizvoda. Uplata akciza na duvanske proizvode je u poslednjih nekoliko godina, usled politike zaliha, bila koncentrisana na period pre planiranih izmena akciznih stopa. Sve to unosi dozu neizvesnosti pri projekciji ovog poreskog oblika čiji je projektovan iznos povećan u odnosu na iznos planiran budžetom. Povećanje prihoda od ovog poreskog oblika se može se u najvećoj meri pripisati boljoj naplati na kraju 2015. godine što sugeriše na veći oporavak potrošnje, a delom i merama za suzbijanje sivog tržišta. Ukupni prihodi od akciza revidirani su naviše u iznosu od 10,9 mlrd dinara.

Prihodi od carine beleže rast veći od planiranog pri čemu ih, uz određene specifičnosti, karakteriše dinamika slična porezu na dodatu vrednost. Prihodi od carina, u slučaju da nema izmena u carinskim stopama, standardno prate kretanje uvoza i promene deviznog kursa. U 2016. godini došlo je do određenih izmena u poreskoj regulativi koje se odnose na ukidanje plaćanja uvoznog PDV na određena dobra sa značajnim učešćem u ukupnom uvozu (prirodni gas i električna energija). Kao posledica toga, rast prihoda od carina je početkom godine bio duplo veći od rasta uvoznog PDV. Tokom godine se, međutim, ta razlika smanjivala. U skladu sa kretanjima tokom prvih devet meseci, projekcija prihoda od carina revidirana je naviše za 1,5 mlrd dinara.

Projekcija poreza na dobit pravnih lica je značajnije povećana u odnosu na plan, pa će naplata ovog poreskog oblika biti veća za oko 14 mlrd dinara. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Kretanja u naplati tokom prve polovine 2016. godine nisu ukazivala da je neophodno promeniti budžetsku projekciju, iako su preliminarni podaci o profitabilnosti ukazivali na to. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2015. godini iznosi 467 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2014. godinu za 14,6%. Uplata poreza na dobit u junu, nakon konačnog obračuna poreske obaveze po ovom osnovu, ukazala je na to da će godišnji prihod znatno premašiti planirane i prošlogodišnje vrednosti. Odstupanje u stopi rasta bruto dobiti od projektovane stope rasta poreza na dobit rezultat je visokih iznosa povraćaja poreza na dobit u 2015. godini.

Neporeski prihodi su kategorija prihoda čiji je plan u najvećoj meri revidiran naviše, kako u apsolutnom, tako i u procentualnom iznosu. Korekcija neporeskih prihoda republičkog budžeta izvršena je u iznosu od 52,4 mlrd dinara. Razlozi za reviziju su najvećim delom metodološke prirode, ali se i zbog opreznosti odustalo od uključivanja pojedinih potencijalnih prihoda u budžetski plan. Pri utvrđivanju konačne godišnje projekcije prihoda za 2016. godinu, sa predstavnicima MMF dogovoreno je da se u plan prihoda uključi samo pretpostavljeni strukturni tj. trajni deo neporeskih prihoda koji se odnosi na dividende budžeta, dobit javnih preduzeća i ostale slične vidove jednokratnih prihoda. Taj iznos je određen u nivou od 9,6 mlrd dinara, pri čemu svaki višak iznad tog iznosa ne bi bio tretiran kao deo strukturnog prilagođavanja. Tako, na primer, u budžetski plan nije bio uključen prihod od 12,8 mlrd dinara po osnovu licence za mobilnu 4G mrežu iako je bilo poznato da će biti uplaćen početkom 2016. godine. Pošto se u tom trenutku "Telekom Srbije" AD nalazio u procesu privatizacije koji je naknadno obustavljen, iznos koji bi pripao republičkom budžetu po osnovu dividendi od ove kompanije nije uključen u plan (realizovana uplata iznosila je 8,9 mlrd dinara). Ukupno povećanje procene neporeskih prihoda koji pripadaju republičkom budžetu iznosi 28 mlrd dinara a preostali iznos predstavljaju već realizovane uplate od strane Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" (u daljem tekstu: JP EPS), Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije obveznica itd. Projekcija redovnih neporeskih prihoda nije značajno menjana. Od ukupnog godišnjeg iznosa neporeskih prihoda opšte države od 236,6 mlrd dinara, na strukturni tj. trajni deo se odnosi 216,6 mlrd dinara. Razlika od 20 mlrd dinara sastoji se od prihoda od 4G licence u iznosu od 12,8 mlrd dinara, 4 mlrd dinara prihoda po osnovu prodaje zemljišta na lokalnom nivou i manjeg dela ostalih uplata.

Neporeski prihodi na lokalnom nivou biće veći u odnosu na plan za 21 mlrd dinara, međutim rast ovih prihoda je najvećim delom rezultat metodoloških promena. Jedan deo povećanja se odnosi na prihode po osnovu dividendi javnih lokalnih preduzeća. Uplate po ovom osnovu su se desile krajem 2015. godine, pa iz tog razloga nisu bile deo baze koje je služila kao osnova za procenu ovih prihoda u 2016. godini. Drugi deo povećanja je posledica promena u metodologiji izveštavanja na lokalnom nivou. Naime, krajem 2015. godine i tokom 2016. godine, sastavni deo izveštaja o izvršenju budžeta grada Beograda postali su podaci o ukupnim prihodima i rashodima predškolskih ustanova i Integrisanog tarifnog sistema (sistem naplate karata u gradskom prevozu). Samim tim obuhvat lokalnih budžeta postao je širi2 i metodološki ispravniji, a ova izmena uticala je na ukupan nivo prihoda i rashoda. Treba napomenuti da je ova izmena u najvećoj meri neutralna po visinu deficita na lokalnom nivou jer se približno isti iznosi prikazuju i na rashodnoj strani. Sa druge strane, godišnja dinamika ovih prihoda je još uvek neizvesna, pa može doći do drugačijih rezultata u pogledu njihove visine. Došlo je, takođe, i do realizacije prodaje građevinskog zemljišta u iznosu od oko 4 mlrd dinara koje se tretira kao deo neporeskih prihoda i ima jednokratni karakter.

_______
2 Ovi prihodi i rashodi imali su karakter sopstvenih prihoda, bili su obuhvaćeni planom, ali ne i redovnim mesečnim izveštavanjem u okviru trezora grada Beograda.

Prema novoj proceni javnih rashoda, ukupan nivo bi trebalo bude veći za 33,9 mlrd dinara ili 1,8%, pri čemu se znatnije menja struktura u odnosu na budžetski plan za 2016. godinu. U periodu januar-septembar javni rashodi rastu po stopi 5,3%, a do kraja 2016. godine se očekuje usporavanje rasta na 3,5%. Razlozi za ovakvo usporavanje do kraja godine su značajna promena u dinamici izvršenja pojedinih stavki rashoda, u odnosu na prethodne godine, kao i izvršenje tzv. jednokratnih rashoda krajem 2015. godine, u vidu preuzimanja duga i rešavanja dugoročnih problema javnog sektora nagomilanih u ranijim periodima. I za 2016. godinu predviđena je realizacija određenih jednokratnih rashoda - preuzimanja u javni dug neplaćenog iznosa za isporučeni prirodni gas preduzeća HIP Petrohemija (12,9 mlrd) i isplata jednokratne pomoći penzionerima (8,6 mlrd), ali u ukupno manjem iznosu nego prethodne godine. Po osnovu jednokratnih (nestrukturnih) rashoda u 2015. godini izvršeno je 43,5 mlrd dinara tj. 1,1% BDP, a u 2016. godini predviđeno je ukupno 31 mlrd dinara tj. 0,64% BDP. U ovaj iznos uključena su sredstva za otpremnine i pojedini rashodi lokalnog nivoa vlasti, koji imaju jednokratni karakter. Za razliku od tekućih rashoda, prema novoj proceni izdaci za kapitalne rashode zabeležiće snažniji rast u odnosu na 2015. godinu.

Postoji prostor da javni rashodi u ukupnom iznosu budu niži od predviđenog iznosa. Kada se izuzme iznos za jednokratne rashode, preostali planirani deo rashoda je praktično nepromenjen u ukupnom iznosu u odnosu na planirane budžetom. Poslednji kvartal je sezonski period sa najvećom potrošnjom (posebno na strani kapitalnih rashoda), pa se u trenutku ocene ukupnog nivoa javnih rashoda za 2016. godinu pošlo od njihovog maksimalno mogućeg nivoa. Može se pretpostaviti da do potpune realizacije tekućih rashoda neće doći (robe i usluge, kamate i subvencije), što bi moglo da utiče na ostvarenje povoljnijeg fiskalnog rezultata od predviđenog ovim okvirom.

Procena rashoda za zaposlene snižena je za 2,2% u odnosu na budžet za 2016. godinu, prvenstveno zbog nižeg iznosa sredstava neophodnih za isplatu otpremnina. Rashodi za zaposlene u prvom delu godine beleže neznatni rast, s tim što se jedan deo tog rasta može pripisati troškovima vezanim za sprovođenje parlamentarnih i lokalnih izbora. Pri projekciji ovog oblika rashoda u budžetu za 2016. godinu ključna su bila sledeća tri elementa: 1) povećanje nominalnog iznosa zarada za određene kategorije zaposlenih, 2) obim i dinamika racionalizacije broja zaposlenih i 3) obim i dinamika isplate otpremnina za zaposlene koji ostaju bez posla u ovom procesu. Povećanje zarada koje se primenjuje od početka 2016. godine u načelu je trebalo da bude neutralisano planiranim smanjenjem broja zaposlenih, dok bi nivo otpremnina u krajnjoj liniji opredelio ukupan obim sredstava za zarade. Došlo je, međutim, do znatnih izmena u procesu racionalizacije koje će imati trajne efekte na kretanje ove kategorije rashoda. Niži obim sredstava za otpremnine delimično će smanjiti ukupan iznos rashoda za zaposlene, dok će izmene u dinamici racionalizacije za posledicu imati nešto veće izdatke za zarade (posmatrano bez sredstava otpremnina) od prvobitnog plana.

Planom racionalizacije u javnom sektoru bilo je predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine. Nakon analiza broja i strukture zaposlenih od strane nadležnih domaćih i međunarodnih institucija, plan racionalizacije je revidiran na 25.000-30.000 ljudi. Po poslednjim raspoloživim podacima, do četvrtog kvartala 2016. godine broj zaposlenih je smanjen za oko 22.000 u odnosu na kraj 2014. godine. Na obim i isplatu sredstava za otpremnine uticao je i veći prirodni odliv zaposlenih, tj. penzionisanje. Uštede po ovom osnovu ostvarene su usled sporije dinamike zamene zaposlenih na tim radnim mestima. Pretpostavlja se da po ovom osnovu neće doći do strukturnog povećanja izdataka za penzije jer su zaposleni već ostvarili uslove za odlazak u penziju, a postojeći sistem penala destimuliše prevremeno penzionisanje. Do kraja 2016. godine, učešće rashoda za zaposlene opašće na 10,1% BDP što je u okviru proseka zemalja EU i doprinosi dostizanju ciljeva postavljenim trenutnim fiskalnim pravilima (7% BDP). U narednom periodu, međutim, potrebno je ispitati opravdanost postojećih rešenja u ovoj oblasti i eventualno revidirati ciljano učešće rashoda za zaposlene u BDP na socijalno, ekonomski i društveno prihvatljiviji nivo.

Rashodi za kupovinu roba i usluga, beleže najveću promenu u odnosu na budžetski plan za 2016. godinu. Nova procena rashoda za robe i usluga veća je za 15,5 mlrd dinara ili 5,7% u odnosu na prvobitni plan, a trenutni rast iznosi 16,5%. Najveći rast ovih rashoda beleži se na lokalnom nivou, pri čemu je u suštini samo dosadašnje izvršenje dovelo do promena u planiranom iznosu. Osnovni razlog većeg izvršenja na lokalnom nivou vlasti je metodološke prirode i odnosi se na proširenje obuhvata izveštaja o izvršenju lokalnih budžeta. Naime, širi obuhvat neporeskih prihoda lokalnog nivoa vlasti je, u najvećoj meri, rezultirao većim iskazanim trošenjem na ovoj rashodnoj kategoriji.

Rashodi za kamate su kategorija kod koje se očekuju značajne uštede u odnosu na budžetom planiran iznos. Kretanje ukupnog fiskalnog rezultata posredno deluje i na kretanje izdataka za kamate. Pored visine deficita, na iznos kamata utiču i kamatni i rizik deviznog kursa za obaveze izražene u stranoj valuti. Prilikom planiranja izdataka za kamate svi navedeni rizici uzeti su u obzir. Tokom 2016. godine skoro svi navedeni faktori imali su povoljno dejstvo. Znatno niži fiskalni deficit uticao je na opšti nivo novog zaduživanja. Zadovoljavajuća likvidnost budžeta pružila je mogućnost da ne dođe do realizacije emisija određenih kratkoročnih hartija od vrednosti. Sa druge strane, povoljno kretanje kursa američkog dolara i stabilan kurs evra neutralisali su devizni rizik, što je uz niže kamatne stope na međunarodnom tržištu, smanjilo izdatke za kamate.

Kretanje izdataka za penzije tokom 2016. godine, revidirani ciljevi racionalizacije broja zaposlenih u sektoru opšte države i manji rast broja penzionera od predviđenog uticali su na reviziju naniže planiranih rashoda za penzije. Pri projekciji ove kategorije rashoda krajem 2015. godine, ostavljena je određena rezerva s obzirom da se očekivao ubrzaniji priliv novih penzionera po osnovu procesa racionalizacije u javnom sektoru (uključujući i javna preduzeća) i završetka restrukturiranja preostalih preduzeća u procesu privatizacije. Istovremeno, bio je rezervisan i iznos sredstava po osnovu povećanja broja penzionera za kategorije radnika kod kojih je vođen proces tzv. povezivanja staža. Za sada se čini da do toga nije došlo, iako nije isključeno da se ovaj proces ubrza u narednom periodu. Drugi faktori koji su uticali na procenu ukupnih izdataka za penzije su linerano povećanje nominalnog iznosa penzija, kao i povećanje iznosa koji primaju vojni penzioneri u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Planom za 2016. godinu bio je predviđen rast broja korisnika penzije iznad 1%, što je bilo u skladu sa dinamikom iz prethodnih godina.

Nakon desetogodišnjeg perioda rasta broja penzionera, u 2015. godini se prvi put smanjio ukupan broj penzionera i to za 0,2% ili 3.200 lica. Takav trend nastavljen je i tokom 2016. godine. Osim blagog smanjenja ukupnog broja korisnika penzija, promenjena je i struktura po oblicima, te je smanjen broj korisnika invalidskih penzija i u nešto manjoj meri broj korisnika porodičnih penzija. Tome su doprinele mere na sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti. Broj starosnih penzija i dalje raste, ali po primetno nižoj stopi. Ovakva kretanja rezultat su i parametarskih mera, kao što je fazno podizanje starosne granice, ali i uvođenje penala prilikom prevremenog odlaska u penziju. U skladu sa ovim kretanjima revidirana je procena ukupnih rashoda za penzije naniže za 2,3% u odnosu na planiran iznos uz napomenu da predviđena jednokratna isplata penzionerima nije prikazana kao deo ukupnih rashoda za penzije, već se tretira kao oblik ostalih transfera stanovništvu.

Rashodi za socijalna davanja i ostale transfere stanovništvu biće uvećani u odnosu na planiran iznos, pre svega zbog isplate jednokratne pomoći penzionerima. Svakom pojedinačnom primaocu penzija isplaćeno je po 5.000 dinara bez obzira na visinu penzije koju prima. Ukupan efekat jednokratne isplate po ovom osnovu je 8,6 mlrd dinara. Pojedini oblici rashoda u okviru socijalnih davanja i transfera stanovništvu izvršiće se u manjem iznosu od prvobitnog plana. Od ukupno planiranog iznosa otpremnina za radnike u preduzećima u restrukturiranju u 2016. godini potrošiće se polovina, a ostatak od 3 mlrd dinara planiran je u 2017. godini, kada se očekuje završetak restrukturiranja. Usled očekivano većeg priliva korisnika Nacionalne službe za zapošljavanje (kao rezultat privođenja kraju procesa restrukturiranja i racionalizacije u javnom sektoru), naknade za nezaposlene planirane su na nešto većem nivou. Izvršenje ovih rashoda u dosadašnjem delu 2016. godine znatno je ispod planiranog nivoa. Sa druge strane, socijalna davanja na lokalnom nivo su povećana zbog već pomenutog šireg obuhvata određenih sredstava. Raste i iznos isplata duga vojnim penzionerima po osnovu sudskih odluka. Naime, određeni broj korisnika nije ušao u proces sporazumnog poravnanja duga, već sredstva koja potražuju po ovom osnovu namiruju putem prinudne naplate, u skladu sa pojedinačnim sudskim odlukama.

Rashodi za subvencije su zbog planiranih jednokratnih rashoda kategorija kod koje je novim okvirom predviđeno veće izvršenje u odnosu na budžetiran iznos. U 2016. godini je bilo predviđeno značajno smanjenje ukupnog iznosa subvencija. Ukinuto je subvencionisanje zemljišta površine veće od 20 hektara, kao i državnog zemljišta koje je izdato u zakup. Subvencije namenjene javnim medijskim servisima su smanjene sa 8 na 4 mlrd dinara. Na kraju godine izvršenje će biti više od planiranog zbog preuzimanja duga Petrohemije u iznosu od 12,9 mlrd dinara, što se klasifikuje kao subvencija. U odnosu na 2015. godinu smanjene su subvencije na lokalnom nivou, ali to je rezultat već pomenute metodološke promene obuhvata korisnika i samim tim klasifikacije na rashodnoj strani.

Otplata po osnovu garancija kao i subvencije značajnije će odstupiti u odnosu na iznose planirane budžetom za 2016. godinu. Izvršenje budžeta po ovom osnovu u septembru je dostiglo planirani iznos. Uzrok ovakvog kretanja je pozitivne prirode, a odnosi se na prevremenu otplatu garantovanog iznosa duga (dugovi preduzeća "Galenika" a.d. i JP "Srbijagas") čime se ostvaruju značajnije uštede na strani rashoda za kamate u narednom periodu. Planom je predviđeno da JP "Srbijagas" samostalno otplaćuje deo duga prema svojim poveriocima, što se nije u potpunosti ostvarilo. Pored poboljšanja likvidnosne pozicije ovog preduzeća ono još nije u mogućnosti da potpuno samostalno izvršava svoje obaveze.

Ostali tekući rashodi su povećani u odnosu na budžetski plan. Jedan deo povećanja posledica je održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora i prenosa sredstava političkim partijama. Rast ovih rashoda na republičkom nivou uzrokovan je i kretanjem izdataka za plaćanje kazni po odlukama sudova i po osnovu prinudne naplate, a ovo su oblici rashoda koji se ne mogu unapred predvideti. Postoji rizik da ukupan nivo ovih rashoda bude veći nego što je trenutno planirano.

Realizacija javnih investicija je u značajnoj meri bolja u odnosu na uporedive periode prethodnih godina. Kapitalni rashodi beleže najveći rast od svih kategorija rashoda u periodu januar-septembar 2016. godine. Do kraja septembra kapitalni rashodi dostigli su iznos od preko 86 mlrd dinara, što predstavlja povećanje od preko 35% u odnosu na isti period prethodne godine.

Tabela 8. Izvršenje kapitalnih rashoda po nivoima vlasti, u mlrd dinara

	I - IX 2015	I - IX 2016	∆
Budžet Republike	15,0	18,5	3,5
Projektni zajmovi	12,5	18,4	5,9
Lokalne samouprave i AP Vojvodina	20,0	25,5	5,5
JP "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" d.o.o.	15,9	23,4	7,5
Fondovi OOSO	0,5	0,6	0,1
UKUPNO	64,0	86,3	22,3

Izvor: MFIN

Najveći rast kapitalnih rashoda ostvaren je po osnovu povlačenja projektnih zajmova koji se koriste za izgradnju putne i železničke infrastrukture, a beleži se i intenziviranje realizacije projekata na lokalnom nivou. Ovo su nesumnjivo pozitivni rezultati ostvareni pri realizaciji javnih investicija, jer se radi o izgradnji Koridora 10 i 11, kao i revitalizaciji železničke infrastrukture. Sa druge strane, na nivou budžeta Republike ostvaren je nešto niži prirast kapitalnih rashoda, pri čemu se iznos od oko 1,9 mlrd dinara odnosi na popunu strateških rezervi nafte, tj. ne predstavlja ulaganje u infrastrukturu. Izvršenje kapitalnih rashoda na lokalnom nivou u prethodnom periodu je karakterisalo najveće izvršenje u poslednjem kvartalu i tradicionalno slabije izvršenje u prvim mesecima godine, ali se tokom 2016. godine dinamika realizacije izmenila. U drugom delu godine po pravilu dolazi do brže realizacije kapitalnih rashoda na nivou Republike pa se na kraju 2016. godine može očekivati solidan rast ukupnih kapitalnih rashoda. Ova nesumnjivo pozitivna tendencija omogućiće blago podizanje učešća javnih investicija u BDP, koje su u prethodnom periodu bile na izuzetno niskom nivou.

Tabela 9. Prihodi, rashodi i rezultat sektora države, u mlrd dinara

	I-IX 2015	I-IX 2016	I-IX % rasta	2016/2015 % rasta
JAVNI PRIHODI	1.237,7	1.352,4	9,3	7,4
Tekući prihodi	1.232,8	1.344,6	9,1	7,2
Poreski prihodi	1.066,9	1.163,6	9,1	7,5
Porez na dohodak građana	105,7	112,7	6,6	5,7
Porez na dobit pravnih lica	50,4	62,6	24,1	25,3
Porez na dodatu vrednost	304,5	331,5	8,9	7,6
Akcize	167,3	198,1	18,4	12,5
Carine	24,1	26,6	10,2	8,9
Ostali poreski prihodi	46,7	48,2	3,4	1,4
Doprinosi	368,2	383,9	4,3	4,0
Neporeski prihodi	166,0	181,0	9,1	5,6
Donacije	4,9	7,8	59,8	44,1
JAVNI RASHODI	1.288,8	1.356,9	5,3	3,5
Tekući rashodi	1.200,3	1.239,7	3,3	2,3
Rashodi za zaposlene	306,2	308,1	0,6	0,8
Kupovina robe i usluga	174,7	193,0	10,5	11,4
Otplata kamata	105,7	109,6	3,7	6,7
Subvencije	67,8	62,5	-7,8	-10,6
Socijalna pomoć i transferi	515,4	526,5	2,2	0,9
od čega penzije	365,9	369,1	0,9	1,2
Ostali tekući rashodi	30,5	40,0	31,1	13,4
Kapitalni rashodi	64,0	86,3	34,9	13,7
Neto budžetske pozajmice	2,0	2,6	30,9	28,3
Otplata po osnovu garancija	22,6	28,1	24,7	29,5
REZULTAT	-51,1	-4,5

Izvor: MFIN

Stanje docnji budžetskih korisnika i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja poslednjeg dana septembra 2016. godine iznosilo je 5,2 mlrd dinara (oko 0,1% BDP), što je manje u odnosu na kraj 2015. godine za 1,6 mlrd dinara. Korisnici budžeta i JP "Putevi Srbije" smanjili su docnje u plaćanju za 1,6 mlrd dinara, dok je stanje docnji organizacija obaveznog socijalnog osiguranja ostalo nepromenjeno.

Tabela 10. Stanje docnji u plaćanju budžetskih korisnika i OOSO, u mlrd dinara

	31.12.2015.	30.9.2016.
Budžetski korisnici i JP Putevi Srbije	5,4	3,8
OOSO	1,4	1,4
UKUPNO	6,8	5,2

Izvor: MFIN

Povoljnija fiskalna pozicija u 2016. godini je u najvećoj meri rezultat boljeg ostvarenja prihoda. Faktori koji su doprineli revidiranju procene fiskalnog deficita u 2016. godini naniže, svrstani su u sledeće grupe: uticaj bazne vrednosti (ostvarenje u 2015. godini), efekti revidiranog makroekonomskog okvira, procena uplate jednokratnih neporeskih prihoda, kretanje potrošnje akciznih proizvoda, znatno bolja naplata poreza na dobit itd. Identifikacija ovih faktora i njihovog dejstva izvršena je prevashodno u analitičke svrhe. Ukupno dejstvo svih identifikovanih faktora na procenu deficita u 2016. godini iznosi 1,8%.

Ukupno naplaćeni prihodi u 2015. godini bili su za 19 mlrd dinara veći od procene koja je poslužila kao osnova za izradu plana za 2016. godinu. Od toga 4 mlrd dinara nema trajni uticaj na deficit, te je kao bazni efekat, koji je umanjio deficit, identifikovano 15 mlrd tj. 0,36% BDP.

Efekat revidiranog makroekonomskog okvira na niži fiskalni deficit je procenjen na 0,24% BDP. Već je bilo reči o efektima bržeg privrednog rasta (revizija sa 1,8% na 2,7%) na pojedinačne poreske oblike. Ocena ukupnog efekta dobijena u ovoj analizi je zasnovana na konceptu osetljivosti javnih prihoda u odnosu na stopu realnog rasta BDP. Snažniji rast privredne aktivnosti odražava se pre svega na rast socijalnih doprinosa i poreza na dohodak, ali i na ostale oblike prihoda. Neki oblici neporeskih prihoda takođe su pod uticajem nivoa ekonomske aktivnosti. Makro efekti na kretanje PDV su nešto manji usled uticaja niže inflacije na nominalni nivo potrošnje, ali i drugih faktora kao što su rast kreditne aktivnosti, kretanje ostalih oblika raspoloživog dohotka građana i efikasnost naplate. Treba napomenuti da u ovako izračunat efekat nije ušla potrošnja akciznih proizvoda koja je identifikovana zasebno (svakako delom pod uticajem makro okruženja), imajući u vidu da je prilikom originalne projekcije prihoda od akciza potrošnja uzeta kao konstantna. Dodatno, jedan manji deo efekta boljeg makroekonomskog okvira na niže učešće fiskalnog deficita u BDP, može se pripisati većem nominalnom iznosu BDP u odnosu na planiran.

Ostali faktori koji su uticali na bolju fiskalnu poziciju zemlje su i nastavak rasta ukupne efikasnosti naplate poreskih prihoda, kretanje visine i dinamike PDV povraćaja u odnosu na prvobitno planirane, znatno bolja naplata poreza na dobit, uplata vanrednih neporeskih prihoda i podbačaj izvršenja na pojedinim kategorijama rashoda. Faktor koji će negativno delovati na nivo deficita u 2016. godini je preuzimanje duga HIP Petrohemija u javni dug. Deficit će povećati i isplata jednokratne pomoći penzionerima.

4. Fiskalne projekcije u periodu od 2017. do 2019. godine

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike su usmereni na dalje smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa smanjenje deficita opšte države na 1% BDP do 2019. godine, i učešća javnog duga na ispod 70% BDP. Ovo podrazumeva strukturno fiskalno prilagođavanje od oko 4% BDP, od čega je već u 2015. godini ostvareno prilagođavanje od 2,6%, a u 2016. od oko 1,3% BDP. Strukturni deficit je nivo deficita koji ne zavisi od privrednog ciklusa i iz kog su isključeni jednokratni prihodi i rashodi. Primarni rezultat, kao razlika fiskalnog rezultata i neto otplata kamata, ima rastući trend i već ove godine se očekuje ostvarivanje primarnog suficita. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2017. do 2019. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i odgovarajućim merama na prihodnoj i rashodnoj strani, uključujući i reforme velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike. Fiskalni prostor predstavlja pozitivnu razliku između ciljanog i očekivanog deficita, to jest raspoloživa sredstva koja nastaju kao razlika između očekivanih prihoda i raspoređenih rashoda. Smanjenje deficita prevashodno prilagođavanjem na rashodnoj strani budžeta i povoljna makroekonomska kretanja koja su dovela do boljih rezultata na prihodnoj strani rezultirali su boljim rezultatom od očekivanog. U narednom periodu, shodno tome, nivoi deficita u slučaju nepromenjene politike biće niži od ciljanih deficita što omogućava usvajanje i sprovođenje novih politika. Kreatorima fiskalne politike, fiskalni prostor omogućava veću slobodu u izboru načina raspodele sredstava s obzirom da im je na raspolaganju veći broj opcija. Fiskalni prostor se može iskoristiti kako na rashodnoj, tako i na prihodnoj strani, smanjenjem poreskih stopa ili ukidanjem određenih nameta. Ukoliko bi se, pak, fiskalni prostor iskoristio za prevremenu otplatu duga ili povećanje depozita dodatno bi se smanjio deficit. U predstavljenom srednjoročnom fiskalnom okviru, fiskalni prostor je prikazan kao neraspoređeni deo rashoda.

Fiskalni prostor u 2017. godini biće iskorišćen za povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora. Zahvaljujući odličnim fiskalnim rezultatima u 2015. i 2016. godini omogućeno je delimično povećanje plata i blago povećanje penzija svim penzionerima. Povećanje plata delu javnog sektora u iznosu od 3-6% i povećanje penzija u iznosu od 1,5% će povećati deficit za oko 0,4% BDP. Ove mere i njihovi iznosi su dizajnirani tako da ne ugroze intenzitet fiskalne konsolidacije i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard delu stanovništva i stimulišu privatnu potrošnju.

Tabela 11. Fiskalni agregati u periodu 2015-2019. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2015.	2016.	2017.	2018.	2019.
Javni prihodi	41,9	43,3	42,4	41,6	41,1
Javni rashodi	45,6	45,4	44,1	42,9	42,1
od čega fiskalni prostor				0,3	0,8
Konsolidovani fiskalni rezultat	-3,7	-2,1	-1,7	-1,3	-1,0
Primarni konsolidovani rezultat	-0,5	1,2	1,4	1,6	1,7
Dug opšte države	76,0	74,6	73,9	70,7	67,0
Realna stopa rasta BDP	0,8%	2,7%	3,0%	3,5%	3,5%

Izvor: MFIN

Putanja javnog duga je preokrenuta i već od 2016. godine, učešće javnog duga u BDP je počelo da se smanjuje. U poslednje dve godine, zahvaljujući fiskalnim i strukturnim merama rast duga je prvo usporen, a ove godine je prvi put došlo do pada učešća javnog duga u BDP. Smanjenje duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Procenjuje se da je za snižavanje duga u dugoročnom periodu optimalno da fiskalni deficit iznosi oko 1% BDP, s tim da što je dugoročni nivo deficita niži brže je i smanjivanje nivoa javnog duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe će doprineti daljem snižavanju duga.

U 2017. godini nastaviće se konsolidacija javnih finansija. U procesu racionalizacije broja zaposlenih u okviru opšte države predviđeno je smanjenje za oko pet hiljada ljudi. Nastaviće se i proces restrukturiranja javnih i nekadašnjih društvenih preduzeća kako bi se smanjilo opterećenje javnih finansija i cele privrede koje ova preduzeća trenutno predstavljaju. Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava preraspodeljen je prihod po osnovu poreza na zarade u korist budžeta Republike u iznosu od oko 5 mlrd dinara. Osim smanjenja deficita opšte države, cilj ove mere je da se podstaknu lokalne samouprave da unaprede prikupljanje prihoda u svojoj nadležnosti, pre svega poreza na imovinu, i poboljšaju stanje svojih finansija.

Snažniji rast privredne aktivnosti uticaće na oporavak prihodne strane budžeta. Posmatrano prema učešću u BDP, ukupni prihodi sektora države, bez indirektnih korisnika, imaju opadajući trend, s obzirom da je nominalni rast BDP brži od rasta prihoda. Naime, poreski prihodi u najvećoj meri zavise od kretanja privatne potrošnje čiji je tempo rasta sporiji od projektovane stope raste nominalnog BDP. Više stope rasta BDP u periodu od 2017. do 2019. godine doprineće dinamičnijem rastu poreskih prihoda u odnosu na prethodni period. Oporavak na tržištu rada, kao i rast raspoloživog dohotka stanovništva i privatne potrošnje, uz nastavak borbe protiv sive ekonomije i poreske evazije biće faktori koji će opredeliti snažniji rast prihoda.

Tabela 12. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2015-2019. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2015	2016	2017	2018	2019
JAVNI PRIHODI	41,9	43,3	42,4	41,6	41,1
Tekući prihodi	41,7	43,0	42,1	41,3	40,9
Poreski prihodi	36,2	37,4	37,3	36,7	36,5
Porez na dohodak građana	3,6	3,7	3,7	3,7	3,7
Porez na dobit	1,6	1,9	1,8	1,8	1,8
Porez na dodatu vrednost	10,3	10,6	10,6	10,4	10,3
Akcize	5,8	6,3	6,2	6,0	5,7
Carine	0,8	0,9	0,9	0,9	0,9
Ostali poreski prihodi	1,6	1,5	1,5	1,4	1,3
Doprinosi	12,5	12,5	12,6	12,6	12,7
Neporeski prihodi	5,5	5,6	4,8	4,6	4,4
Donacije	0,2	0,2	0,3	0,2	0,2

Izvor: MFIN

Projekcija prihoda u periodu od 2017. do 2019. godine izrađena je na osnovu:

- važeće poreske politike;

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada;

- procenjenih efekata preostalih mera fiskalne konsolidacije, konkretno racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru i restrukturiranja javnih i bivših društvenih preduzeća.

Nisu predviđene značajne promene poreske politike i visina postojećih poreskih stopa. To omogućava veću pouzdanost u proceni prihoda, jer je uvek potrebno određeno vreme da nove stope počnu da deluju punim intenzitetom i da subjekti poreskog sistema prilagode svoje ponašanje. Projekcija prihoda, takođe, podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate svih strukturnih oblika ukupnih prihoda.

Porez na dohodak odslikava kretanje zarada i zaposlenosti u privredi. Porez na dohodak projektovan je na nivou od oko 3,7% BDP tokom celog srednjoročnog perioda. Projektovani iznosi su u skladu sa politikom zarada u javnom sektoru, predviđenim nivoom racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa oporavkom privredne aktivnosti. Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Drugi deo ukupnih poreza na dohodak čine porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak itd. Jedan od razloga pada ove kategorije su niži prihodi od poreza na kamate uzrokovani opštim smanjenjem kamatnih stopa i posledičnim padom prihoda po osnovu štednje. Prihodi od dividendi i ostalih oblika poreza na dohodak prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada. Određeni nivo rizika u naplati poreza na zarade postoji ukoliko izostane nominalni rast zarada u privatnom sektoru ili ako taj rast bude niži od predviđenog. Kod ove poreske kategorije ključna je borba protiv sive ekonomije s obzirom na veliki broj neprijavljenih radnika i isplate zarada "na ruke". Tokom 2015. i 2016. godine intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo značajne rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je vrlo bitno da se na ovom polju nastavi sa ovakvim angažmanom i u narednom periodu.

Projektovano je stabilno učešće doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u BDP za naredni srednjoročni period. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti u narednom srednjoročnom periodu. Jedinu razliku predstavljaju doprinosi koji se naplaćuju po osnovu osiguranja poljoprivrednika i preduzetnika. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika. Iako je u proteklom periodu bilo izmena stopa po kojima se obračunavaju i naplaćuju socijalni doprinosi (tokom 2013. godine povećana je stopa za PIO doprinose sa 22% na 24%, uz smanjenje stope poreza na zarade sa 12% na 10%, dok je u 2014. godini stopa PIO doprinosa povećana sa 24% na 26%, i istovremeno smanjena stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje sa 12,3% na 10,3%), u narednom periodu nisu predviđene dalje izmene u visini stopa.

Projektovani su stabilni prihodi od poreza na dobit u periodu 2017-2019. godine (1,8% BDP). Realizacija prihoda od poreza na dobit u predstojećem trogodišnjem periodu zavisiće od očekivanog privrednog oporavka, stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procenu prihoda po ovom osnovu karakteriše visoka neizvesnost prilikom projektovanja kako zbog ekonomskih faktora tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja. Srednjoročnom projekcijom nisu predviđene veće izmene zakonskih propisa i načelo opreznosti je uticalo da projekcija buduće naplate ovog poreskog oblika bude vrlo konzervativna. Tome ide u prilog i činjenica da efekti ukidanja poreskih olakšica iz 2013. godine, usled postojanja prelaznog perioda od nekoliko godina, nisu uključeni u projekciju te postoji mogućnost većeg ostvarenja ovog poreskog prihoda.

Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše blagi pad učešća u BDP, s obzirom da je projektovan sporiji rast privatne potrošnje u odnosu na nominalni rast BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i dinamiku kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. Relaksacija mera fiskalne konsolidacije u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva, ali sa druge strane paralelno se sprovodi završetak procesa restrukturiranja i racionalizacija u javnom sektoru, koji umanjuju ove efekte. Nominalni rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru, usled predviđenog ubrzanja privredne aktivnosti, kretanje doznaka i kreditne aktivnosti za krajnji rezultat će imati brži nominalni rast privatne potrošnje u narednom periodu. Ipak, usled rebalansiranja privrede predviđeno je postepeno smanjenje učešća prihoda od PDV u ukupnom BDP sa 10,6% BDP u 2016. godini, na 10,3% koliko se očekuje u 2019. godini. Takođe, projektovani rast izvoza u narednom periodu uticaće i na rast povraćaja PDV, a samim tim i na nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu su slični kao i kod poreza na dohodak i odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju. Dodatni prihodi po osnovu mera za suzbijanje sive ekonomije nisu uključeni u projekciju, čime je ostavljena mogućnost da sadašnja procena prihoda bude premašena.

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate, u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost, u proteklom periodu dalo je određene rezultate. U ovom segmentu postoji prostor za unapređenje. Nastaviće se dalje jačanje poreske administracije doslednim sprovođenjem Programa transformacije Poreske uprave u cilju poboljšanja naplate prihoda. Prognozira se da bi poboljšanje efikasnosti naplate, u narednom četvorogodišnjem periodu, omogućilo povećanja prihoda od PDV od 1,8% BDP.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda (naftni derivati, duvanske prerađevine, alkohol, kafa i električna energija). U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda, u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU. To podrazumeva donošenje srednjoročnog plana postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. Neophodno je da ove promene budu pažljivo dizajnirane, kako bi se izbegle promene u strukturi i obimu potrošnje koje bi ugrozile budžetske prihode, ali i kako ne bi bile suprotne ciljevima javne zdravstvene politike. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji pad legalnog tržišta duvanskih proizvoda u proseku od oko 3% godišnje. Ukoliko dođe do nastavka poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni "pozitivni rizik" u pogledu naplate ovog oblika prihoda.

Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata i približavanje cena derivata cenama u regionu suzbili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata, međutim, može se očekivati da će rast privatne potrošnje i ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje, što već potvrđuju podaci o naplati akciza u 2016. godini. I u ovom slučaju postoji određeni "pozitivni rizik" po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na vrednosno izraženu potrošnju električne energije. Za period 2017-2019. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od oko 15 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene.

Glavne determinante za projekciju prihoda od carina su kretanje uvoza i deviznog kursa. Prihodi od carina u 2016. godini čine 0,9% BDP i može se očekivati da se u budućnosti zadrže na ovom nivou. Imajući u vidu očekivano kretanje potrošnje, deviznog kursa, kao i završetak procesa usklađivanja carinskih tarifa usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju planirano je postepeno nominalno povećanje ovih prihoda, dok se ne predviđa promena učešća prihoda od carina u BDP u predstojećem periodu.

Najznačajniji poreski oblik među ostalim poreskim prihodima čini porez na imovinu, čije učešće iznosi 70% u ovoj grupi poreskih prihoda. Ovi prihodi, koje čine i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara, drugi oblici poreza na lokalnom nivou itd. projektovani su u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika. Nivo ovih prihoda je relativno stabilan i reakcije na pad ekonomske aktivnosti nisu u većoj meri izražene. U narednom srednjoročnom periodu učešće ostalih poreskih prihoda se stabilizuje.

Neporeski prihodi su vrlo heterogena kategorija sa različitim kretanjima po pojedinim oblicima. Neporeski prihodi smanjuju učešće u BDP tokom srednjoročnog perioda, nakon skoka u 2015. i 2016. godini. Ovaj skok je rezultat uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru (javna preduzeća i lokalne samouprave), većih prihoda od dividendi i dobiti od javnih preduzeća, kao i uvođenje naknade za obavezne rezerve nafte. Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,6% BDP koliko se očekuje u 2016. godini na 4,4% koliko se očekuje da će iznositi u 2019. godini. Razlozi za pad projektovanog učešća u narednom periodu su isključenje iz bazne 2016. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se najviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom, dok deo čine jednokratne uplate u budžet (vanredni neporeski prihodi). Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se sredstva iz IPA fondova koja mogu da se koriste, tako da ova sredstva čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU.

Restriktivna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora u periodu od 2017. do 2019. godine koji se, između ostalog, može iskoristiti za nove politike na rashodnoj strani. Glavni element fiskalne konsolidacije bila je korekcija rashodne strane. Najveći deo prilagođavanja odnosio se na rashode za zaposlene i penzije s obzirom da ove dve stavke čine više od 50% ukupnih rashoda. Dobri rezultati konsolidacije ogledaju se i u smanjenju rashoda za kamate s obzirom na manje potrebe za zaduživanjem. Osim toga, smanjenju rashoda doprineće završetak procesa restrukturiranja društvenih preduzeća, rešavanje pitanja neefikasnih javnih preduzeća i stabilizacija finansijskog sektora. Svakako bi bilo značajno da se jedan deo raspoloživih sredstava iskoristi za povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede.

Fiskalna kretanja u protekle dve godine i izgledi u narednom periodu dozvoljavaju promenu strukture rashoda u korist razvojne komponente budžeta, pre svega povećanje kapitalnih izdataka. Struktura rashoda je trenutno nepovoljna s obzirom da značajan deo čine obaveze proistekle iz neefikasnog poslovanja segmenata javnog sektora, kao što su subvencije i otplate po osnovu garancija, zatim visoke kamate, a nedovoljna je realizacija kapitalnih investicija. Socijalna komponenta budžeta se može poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i prosvete. Do 2019. godine plate i penzije će se stabilizovati u smislu učešća u BDP što će biti još jedan od faktora koji će omogućiti pravedniju preraspodelu dohotka uz smanjenje pritiska na javne finansije.

Tabela 13. Ukupni rashodi u periodu 2015-2019. godine, % BDP

opis	izvršenje	procena	projekcija
	2015	2016	2017	2018	2019
JAVNI RASHODI	45,6	45,4	44,1	42,9	42,1
Tekući rashodi	41,9	41,3	40,0	38,5	37,4
Rashodi za zaposlene	10,4	10,1	9,9	9,3	9,2
Kupovina robe i usluga	6,4	6,8	6,8	6,8	6,8
Otplata kamata	3,2	3,3	3,1	3,0	2,7
Subvencije	3,3	2,9	2,4	2,3	2,2
Socijalna pomoć i transferi	17,6	17,0	16,5	15,8	15,4
od čega penzije	12,2	11,8	11,6	11,1	10,8
Ostali tekući rashodi	1,1	1,2	1,2	1,2	1,2
Kapitalni rashodi	2,8	3,1	3,3	3,5	3,6
Neto budžetske pozajmice	0,1	0,1	0,1	0,1	0,1
Otplata po osnovu garancija	0,7	0,9	0,8	0,5	0,3
Fiskalni prostor	0,0	0,0	0,0	0,3	0,8

Izvor: MFIN

Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na snižavanja učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 10% u 2016. godini, a u narednom periodu i na skoro 9% BDP. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Prosečan nivo zarada opšte države u EU je oko 10% BDP, a najniži 8%, te je za Srbiju adekvatno učešće zarada od 9-9,5% BDP, što bi bilo dostignuto već 2018. godine.

Višak i nepovoljna struktura zaposlenih problemi su koji su dugo uzrokovali neefikasnost javnog sektora i predstavljali teret za čitavu privredu. Početni plan racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru predviđao je smanjenje broja zaposlenih za 75.000 zaključno sa 2017. godinom. Nakon opsežnih analiza broja i strukture zaposlenih u svakoj od oblasti javnog sektora plan je revidiran na smanjenje broja zaposlenih za 25.000-30.000. Poslednji podatak je da je broj zaposlenih smanjen za oko 22.000 u odnosu na kraj 2014. godine, a za 2017. godinu predviđeno je smanjenje broja zaposlenih za još oko 5.000. U 2018. godini nije predviđeno dodatno smanjenje broja zaposlenih, ali će postojati preneti efekti racionalizacije iz 2017. godine. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između zaposlenih u javnom sektoru, ali ne bi značajno trebalo da utiče na ukupnu masu zarada. Očekuje se da se do kraja 2017. godine usvoje prateći propisi koji uređuju ovu oblast. Plate delu zaposlenih u javnom sektoru biće povećane za 3-6% u 2017. godini. Radi se o zaposlenima u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji, kulturi i delu zaposlenih u pravosuđu. Efekat ove mere je oko 0,2% BDP na deficit opšte države.

Učešće rashoda za robe i usluge već godinama se kreće u rasponu između 6,3% i 6,8% BDP. U 2016. godini je visok nivo ovih izdataka rezultat metodoloških promena na nivou lokalnih samouprava kojima je proširen obuhvat za deo prihoda i pripadajućih rashoda. Za ovu kategoriju rashoda predviđena je stabilizacija učešća na 6,8% BDP do 2019. godine. Dostizanje ovog cilja olakšaće i novi Zakon o finansiranju lokalne samouprave kojim bi se najviše obezbedile uštede upravo na ovoj rashodnoj stavci, počevši od 2017. godine.

Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Izuzetno visok nivo javnog duga i visoki fiskalni deficiti doveli su do toga da kamate postanu jedna od najznačajnijih rashodnih stavki, a svakako stavka sa najbržim rastom. Očekuje se da će nivo kamata dostići vrhunac ove godine i nakon toga će početi postepeno smanjivanje njihovog učešće u BDP. U 2019. godini nivo rashoda za kamate će pasti ispod 3% BDP. Dobri rezultati u 2015. i 2016. godini, u smislu nižih deficita, omogućili su manje potrebe za zaduživanjem. Došlo je do preokretanja trenda kretanja kamata tako da se već u 2017. godini može očekivati i nominalno sniženje rashoda za kamate. Poboljšanje pozicije Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu dovešće do daljeg smanjivanja iznosa kamata.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Smanjenje iznosa penzija i reforma penzionog sistema dali su značajan doprinos smanjenju učešća rashoda za penzije u BDP. Njihovo učešće u BDP pašće sa 13% u 2014. godini na oko 10,8% u 2019. godini. Osim nominalnog smanjenja penzija ovakvoj putanji doprineo je i izostanak indeksacije, kao i izmene penzionog sistema koje su usvojene tokom 2014. godine. U 2016. godini penzije su povećane za 1,25%, a u 2017. godini biće veće za 1,5%. Efekat povećanja penzija u 2017. godini iznosi oko 0,2% BDP. Od 2018. godine penzije će biti indeksirane u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Prema ovom zakonu penzije bi trebalo da budu na nivou od 11% BDP što potvrđuje i ovaj fiskalni okvir. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Tokom 2015. i 2016. godine povećano je trošenje sredstava za određene vidove socijalne pomoći s obzirom na sprovođenje mera fiskalne konsolidacije. Ovo podrazumeva sredstva za otpremnine, veće naknade za nezaposlenost i moguće veće izdvajanje za penzije. I u 2017. godini predviđen je deo sredstava za ove namene. Učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 17,6% BDP, koliko je iznosilo u 2015. godini na 15,4% u 2019. godini.

Fiskalno prilagođavanje u posmatranom periodu dobrim delom će se sprovesti smanjenjem sredstava za subvencije. U 2016. godini ukinuto je subvencionisanje zemljišta površine veće od 20 hektara, kao i državnog zemljišta koje je izdato u zakup. U narednom trogodišnjem periodu predviđeno je i smanjenje subvencija za "Železnice Srbije" a.d, odnosno "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. i "Srbija Voz" a.d. po osnovu restrukturiranja ovih preduzeća i racionalizacije broja zaposlenih. U 2017. godini očekuje se zatvaranje jednog broja rudnika koji posluju u sastavu JP PEU "Resavica", te posledično i smanjenje broja zaposlenih u ovom preduzeću. Ovo preduzeće će sledeće godine dobiti subvencije u iznosu od 5,1 mlrd dinara, od čega se 0,6 mlrd dinara odnosi na troškove zatvaranja rudnika. Nakon toga će doći do smanjenja iznosa subvencija, a u slučaju pronalaska adekvatnog rešenja za ovo preduzeće, i do potpunog ukidanja njegovog subvencionisanja. S obzirom na proces restrukturiranja javnih preduzeća i nekadašnjih društvenih preduzeća smanjenja subvencija će biti i po ovom osnovu. Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućilo bi povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi i koje bi dovele do ubrzanja privrednih aktivnosti.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije nevladinim organizacijama, političkim partijama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio oko 1% BDP, jedino je u 2014. godini učešće ovih rashoda u BDP povećano na 1,4% zbog naknade štete uzrokovane katastrofalnim poplavama. Efekti Zakona o finansiranju lokalne samouprave bi trebalo da se odraze u većoj meri i na ovu rashodnu kategoriju. Do 2019. godine ovi rashodi će biti na nivou od 1,2% BDP.

Kapitalne investicije su rashodna kategorija koja ima najveći uticaj na privrednu aktivnost i predstavljaju prioritetnu oblast. Nivo učešća kapitalnih investicija u BDP koji je u prethodnom periodu bio oko 3% se smatra nedovoljnim i poželjno je povećanje na bar 4%. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvorio se fiskalni prostor koji bi se morao delom iskoristiti za povećanje investicija. Kod kapitalnih izdataka prisutno je neefikasno i nedovoljno korišćenje sredstava iz potpisanih međunarodnih kredita koji se ne povlače u dovoljnoj meri. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita. Iskorišćenjem dela fiskalnog prostora za kapitalne investicije njihov nivo bi mogao biti i veći od 3,6% BDP koliko je trenutno predviđeno u 2019. godini.

Budžetske pozajmice predstavljaju sredstva koja se, u najvećoj meri, daju za obezbeđenje likvidnosti i dokapitalizaciju državnih preduzeća i banaka. Ovi rashodi su značajno povećani u periodu od 2012. do 2014. godine zbog rešavanja problema državnih banaka. Ovome treba dodati i preuzimanje duga avio kompanije JAT i obezbeđenje likvidnosti JP "Srbijagas". Novina u 2017. godini su izdaci za tekuću likvidnost RTB Bor u iznosu od 2 mlrd dinara. S obzirom da se ne očekuju novi problemi u bankarskom sektoru i da je jedan od prioriteta u narednom periodu reforma javnih preduzeća, očekuje se stabilizacija ovih rashoda na nivou od 0,05% BDP.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da te kompanije nisu mogle da ih izvršavaju. Ovi rashodi predstavljaju veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. Najveći izdaci po ovom osnovu odnose se na JP "Srbijagas", "Železnice Srbije" a.d, Železaru Smederevo a.d, JAT i Galeniku a.d. Treba napomenuti da se značajna sredstva po ovom osnovu plaćaju i za JP "Putevi Srbije", ali da se ovi izdaci klasifikuju kao klasična otplata duga s obzirom da je ovo preduzeće deo opšte države. Slično kao i kod budžetskih pozajmica i ovde će doći do snižavanja značaja ovih rashoda ukoliko se na pravi način reše problemi neefikasnosti javnih preduzeća. Planom otplate predviđeno je značajno smanjenje već u 2017. godini, dok će u 2019. godini ovi rashodi iznositi samo oko 0,3% BDP.

Sledeći