ZAKONO PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU("Sl. glasnik RS", br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016) |
Ovim zakonom uređuje se vrste podsticaja, način korišćenja podsticaja, Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i uslovi za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) jedinica mere jeste propisana jedinica za ostvarivanje prava na podsticaje (broj hektara, litara, grla, kilograma/tona i sl.);
2) kontrolna organizacija jeste organizacija ovlašćena od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministarstvo) u skladu sa posebnim propisom, koja vrši kontrolu i sertifikaciju proizvodnje;
3) livada je poljoprivredno zemljište koje se koristi za prirodan uzgoj trave ili drugog zeljastog krmnog bilja, prirodnog (samoniklog) ili uzgojenog (zasejanog), koje nije uključeno u plodored useva na poljoprivrednom gazdinstvu pet ili više godina, a koje se održava košenjem u skladu sa uslovima dobre poljoprivredne prakse;
4) nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste fizičko lice - poljoprivrednik koji obavlja poljoprivrednu proizvodnju, i koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava, kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
5) obradivo poljoprivredno zemljište jesu njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi i livade;
6) organska proizvodnja jeste proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda koja se zasniva na primeni metoda organske proizvodnje u svim fazama proizvodnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja;
7) pašnjak je poljoprivredno zemljište koje se koristi za prirodan uzgoj trave ili drugog zeljastog krmnog bilja, prirodnog (samoniklog) ili uzgojenog (zasejanog), koje nije uključeno u plodored useva na poljoprivrednom gazdinstvu pet ili više godina, a koje se održava napasanjem stoke u skladu sa uslovima dobre poljoprivredne prakse ili alternativno napasanjem i košenjem;
8) podsticaji jesu sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, kao i sredstva obezbeđena iz drugih izvora koji se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa ovim zakonom u funkciji ostvarivanja ciljeva poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja;
9) poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, gajenje živine, pčela, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije;
10) poljoprivrednik je nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom;
11) poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
12) porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste poljoprivredno gazdinstvo na kojem fizičko lice - poljoprivrednik zajedno sa članovima svog domaćinstva (bez obzira na srodstvo) obavlja poljoprivrednu proizvodnju;
13) poljoprivredno zemljište jesu njive, vrtovi, voćnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i močvare, kao i drugo zemljište (vrtače, napuštena rečna korita, zemljišta obrasla niskim žbunastim rastinjem i drugo), koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima može racionalno da se koristi za poljoprivrednu proizvodnju;
14) ruralni razvoj jeste razvojna politika kojom upravlja država i koja predstavlja skup mera koje doprinose unapređenju kvaliteta života ljudi koji žive u ruralnim oblastima;
15) član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva jeste punoletni član istog gazdinstva, koji se stalno ili povremeno bavi radom na gazdinstvu i koji je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava kao član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, na osnovu izjave da je član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno maloletni član istog gazdinstva na osnovu izjave roditelja, odnosno zakonskog staratelja.
II VRSTE I KORIŠĆENJE PODSTICAJA
Vrste podsticaja jesu:
1) direktna plaćanja;
2) podsticaji merama ruralnog razvoja;
3) posebni podsticaji;
4) kreditna podrška.
Podsticaji iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana mogu se utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, u zavisnosti od toga da li se radi o područjima sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi su područja kod kojih zbog prirodnih, socijalnih ili zakonskih ograničenja ne postoje uslovi za intenzivan razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje područja iz stava 3. ovog člana za period od tri godine.
Obim, namena i raspodela po vrsti podsticaja
Vlada propisuje za svaku budžetsku godinu obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje budžet Republike Srbije.
Obim sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u okvirima budžeta ministarstva.
Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Maksimalni iznosi po vrsti podsticaja iz stava 1. ovog člana određuju se u zavisnosti od raspoloživih sredstava opredeljenih zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, obima tih sredstava po vrsti podsticaja, broja korisnika i jedinice mere u zavisnosti od vrste podsticaja.
Maksimalni iznos premije za mleko može da se odredi i u zavisnosti od kvaliteta mleka utvrđenog u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kvalitet mleka.
Maksimalni iznos podsticaja za kvalitetne priplodne mlečne krave može da se odredi i u zavisnosti od proizvedene količine mleka po grlu u periodu laktacije, a u skladu sa podacima pravnog lica ovlašćenog za poslove selekcije - odgajivačke organizacije.
Pravo na podsticaje, pod uslovima i na način utvrđen ovim zakonom, imaju poljoprivredna gazdinstva i porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa zakonom koji se uređuje poljoprivreda (u daljem tekstu: Registar), jedinice lokalne samouprave, kao i druga lica i organizacije (u daljem tekstu: korisnik podsticaja).
Porodično poljoprivredno gazdinstvo
Porodično poljoprivredno gazdinstvo može biti:
1) komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo;
2) nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.
Komercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje je tržišno usmereno i koje može pod uslovima utvrđenim ovim zakonom ostvariti pravo na podsticaje.
Nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo jeste ono poljoprivredno gazdinstvo koje nije tržišno usmereno.
Svojstvo nekomercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva utvrđuje se prilikom registracije, odnosno obnove registracije u Registru.
Ministar bliže propisuje vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna porodična poljoprivredna gazdinstva, u skladu sa ovim zakonom.
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje
Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava).
U ostvarivanju prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju, iznos podsticaja po hektaru određuje se u odnosu na obim sredstava utvrđen Zakonom o budžetu, posebnim aktom Vlade i podacima o prijavljenim površinama u Registru na dan 30. septembra prethodne godine.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se i na drugi način (konkurs, zahtev banci za odobrenje kreditne podrške i dr.).
O ostvarivanju prava na podsticaje u postupku iz st. 1. i 3. ovog člana odlučuje direktor Uprave rešenjem.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se staviti elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis.
Na rešenje iz stava 4. ovog člana može se izjaviti žalba ministru u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Na postupak za ostvarivanje prava na podsticaje primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Podsticaji se isplaćuju na namenski račun korisnika podsticaja otvoren kod poslovne banke i to do iznosa finansijskih sredstava koji je utvrđen posebnim aktom Vlade.
Ako se pravo na podsticaje ostvaruje na osnovu zahteva korisnika podsticaja, isplata se vrši po redosledu podnošenja uredno podnetih zahteva.
Podnosioci nepotpunih zahteva pozvaće se da dopune dokumentaciju i biće isplaćeni po dopuni istih, ako u trenutku dopune zahteva bude raspoloživih sredstava.
Sredstva ostvarena po osnovu podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja.
Korisnik podsticaja dužan je da:
1) se pridržava propisa kojima se uređuju standardi kvaliteta životne sredine, zaštita javnog zdravlja, zaštita zdravlja životinja i biljaka, zaštita dobrobiti životinja i zaštita poljoprivrednog zemljišta;
2) postupa na način i pod uslovima predviđenim posebnim propisom koji bliže uređuje pojedine vrste podsticaja;
3) daje tačne podatke i dokumentaciju za ostvarivanje prava na podsticaje;
4) namenski koristi podsticajna sredstva kao i da namenski koristi, ne otuđi i ne omogući drugom licu korišćenje predmeta podsticaja, u roku određenom u skladu sa posebnim propisom;
5) čuva dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na podsticaje najmanje pet godina od dana njihove naplate;
6) vrati isplaćena novčana sredstva ako se ne pridržava obaveza iz tač. 2)-4) ovog člana;
7) vrati neosnovano isplaćena sredstva usled administrativne greške;
8) vrati višak novčanih sredstava u skladu sa članom 33. ovog zakona.
Korisnik podsticaja dužan je da vrati novčana sredstva iz stava 1. tač. 6)-8) ovog člana najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza korisnika podsticaja da izvrši povraćaj novčanih sredstava.
Korisnik podsticaja dužan je da plati zateznu kamatu počev od dana isplate podsticaja u slučaju nepridržavanja obaveze iz stava 1. tač. 2)-4) ovog člana, odnosno počev od dana isteka roka iz stava 2. ovog člana u slučaju iz stava 1. tač. 7) i 8) ovog člana.
Ukoliko korisnik podsticaja ne vrati novčana sredstva iz stava 1. tač. 6)-8) ovog člana najkasnije u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje obaveza korisnika podsticaja da izvrši povraćaj novčanih sredstava, ministarstvo ima pravo da izvrši umanjenje narednih isplata prema korisniku do iznosa utvrđenog rešenjem iz stava 2. ovog člana uvećanog za zateznu kamatu u skladu sa stavom 3. ovog člana.
Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Ministarstvo vodi Registar podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: Registar podsticaja) u koji se upisuju podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja iz člana 3. ovog zakona po korisniku podsticaja.
Podaci iz Registra podsticaja su javni i koriste se u cilju sprovođenja mera za podsticanje poljoprivrede i ruralnog razvoja, kao i za potrebe vođenja statistike i analitike u ministarstvu.
Registar podsticaja se vodi u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama i registrima ministarstva.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra podsticaja.
Ministarstvo, do 30. juna tekuće godine, objavljuje Godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini (u daljem tekstu: Zelena knjiga).
Zelena knjiga sadrži ocenu stanja i ekonomskog položaja poljoprivrede, kao i efekte realizacije mera, realizovanih tokom prethodne godine, u skladu sa ovim zakonom.
Zelena knjiga se zasniva na detaljnom praćenju stanja u poljoprivredi i agroekonomskim stručnim analizama.
Zelena knjiga je javni izveštaj i objavljuje se na sajtu ministarstva.
Podrška za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave
Organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, osim direktnih plaćanja, a koja se ne odnose na regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima i regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje, kao i mere politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Organi iz stava 1. ovog člana mogu da osnivaju pravna lica za podršku za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.
Sredstva za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i koriste se u skladu sa programom podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja.
Program podrške iz stava 3. ovog člana donosi nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost ministarstva.
Podrška sprovođenju poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti u suprotnosti sa nacionalnim programima donetim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.
Organi iz stava 1. ovog člana podnose ministarstvu izveštaj o sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa podrške iz stava 3. ovog člana, kao i obrazac izveštaja iz stava 6. ovog člana.
Direktna plaćanja obuhvataju:
1) premije;
2) podsticaje za proizvodnju;
3) regrese.
4) (brisana)
Premije su novčani iznosi koji se isplaćuju poljoprivrednim proizvođačima za isporučene poljoprivredne proizvode.
Podsticaji za proizvodnju su novčani iznosi koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev, višegodišnji zasad, odnosno stoku odgovarajuće vrste.
Regresi su novčani iznosi koji se u određenom procentu ili apsolutnom iznosu isplaćuju za kupljenu količinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju (gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal) i troškove skladištenja u javnim skladištima.
Premija za mleko
Premija za mleko isplaćuje se kvartalno za kravlje, ovčije i kozje sirovo mleko isporučeno u prethodnom kvartalu.
Pravo na korišćenje premije za mleko ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je:
1) upisano u Registar;
2) prijavilo vrstu i broj životinja;
3) izvršilo obeležavanje i registraciju grla u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo (u daljem tekstu: Centralna baza);
4) vlasnik grla koje je prijavio u Centralnoj bazi ili je vlasnik grla član njegovog poljoprivrednog gazdinstva.
Pored uslova iz stava 2. ovog člana za premiju za kravlje mleko lice iz stava 2. ovog člana mora da preda najmanje 3.000 litara kravljeg mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara kravljeg mleka po kvartalu proizvedenog na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Premija za mleko ostvaruje se u iznosu od sedam dinara po litru mleka.
Ministar bliže propisuje uslove, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na premiju za mleko.
Ako korisnik premije za mleko ostvaruje pravo na premiju preko pravnog lica ili preduzetnika, to pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da sredstva ostvarena po tom osnovu isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava.
Vrste podsticaja za proizvodnju
Podsticaji za proizvodnju mogu biti:
1) podsticaji za biljnu proizvodnju, i to:
(1) osnovni podsticaji,
(2) proizvodno vezani podsticaji;
2) podsticaji u stočarstvu, i to za:
(1) kvalitetne priplodne mlečne krave,
(2) kvalitetne priplodne tovne krave i bikove (u daljem tekstu: kvalitetne priplodne tovne krave),
(3) krave za uzgoj teladi za tov,
(4) krave dojilje,
(5) kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve (u daljem tekstu: kvalitetne priplodne ovce i koze),
(6) kvalitetne priplodne krmače i nerastove (u daljem tekstu: kvalitetne priplodne krmače),
(7) tov junadi,
(8) tov jagnjadi,
(9) tov jaradi,
(10) tov svinja,
(11) košnice pčela,
(12) roditeljske kokoške teškog tipa,
(13) roditeljske kokoške lakog tipa,
(14) roditeljske ćurke,
(15) kvalitetne priplodne matice riba šarana,
(16) kvalitetne priplodne matice riba pastrmke,
(17) proizvodnju konzumne ribe.
a) Podsticaji za biljnu proizvodnju
Osnovni podsticaji
Osnovni podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje, i to u iznosu do 6.000 dinara po hektaru.
Pravo na korišćenje osnovnih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.
Zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje podnosi se jedanput godišnje.
Ministar bliže propisuje način ostvarivanja prava na osnovne podsticaje, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.
Proizvodno vezani podsticaji
Proizvodno vezani podsticaji ostvaruju se po površini biljne proizvodnje uz minimalno ostvareni prinos po hektaru za određenu vrstu biljne proizvodnje i određene kulture poljoprivrednih proizvoda.
Pravo na korišćenje proizvodno vezanih podsticaja ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar i da je prijavilo površine pod odgovarajućom kulturom u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se za prijavljene i zasejane, odnosno zasađene površine pod odgovarajućom kulturom do najviše 20 ha i to samo za obradivo poljoprivredno zemljište.
Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.
Zahtev za ostvarivanje prava na proizvodno vezane podsticaje podnosi se jedanput godišnje.
Ministar bliže propisuje za koju vrstu biljne proizvodnje, za koje kulture i pod kojim uslovima se mogu ostvariti proizvodno vezani podsticaji, visinu podsticaja, kao i način ostvarivanja prava na proizvodno vezane podsticaje i obrazac zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.
b) Podsticaji u stočarstvu
Pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je:
1) upisano u Registar;
2) prijavilo vrstu i broj životinja;
3) izvršilo obeležavanje i registraciju grla, odnosno košnica pčela u Centralnoj bazi, osim za živinu i ribe;
4) vlasnik grla, odnosno košnica pčela koje je prijavio u Centralnoj bazi ili je vlasnik grla, odnosno košnica pčela član njegovog poljoprivrednog gazdinstva;
5) prijavilo površine pod ribnjacima ukoliko ostvaruje podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 2) podtač. (15), (16) i (17).
Lice iz stava 1. ovog člana za korišćenje podsticaja u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla iz člana 17. tačka 2) podtač. (1), (2), (5), (6), (12), (13), (14), (15) i (16) ovog zakona pored uslova iz stava 1. ovog člana mora da ispuni uslov da su ta grla prijavljena na njegovom poljoprivrednom gazdinstvu pod kontrolom pravnih lica ovlašćenih za poslove selekcije - odgajivačke organizacije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.
Kvalitetne priplodne mlečne krave
Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20.000 dinara po grlu.
Pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jednom u toku godine za isto grlo.
Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ne može se ostvariti i pravo na podsticaje za krave dojilje za ista grla.
Kvalitetne priplodne tovne krave
Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20.000 dinara po grlu.
Pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jednom u toku godine za isto grlo.
Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ne može se ostvariti i pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave i krave dojilje za ista grla.
Krave za uzgoj teladi za tov
Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov utvrđuju se u minimalnom iznosu od 5.000 dinara po grlu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se po kravi koja pripada stadu za uzgoj teladi, osim za krave iz člana 17. tačka 2) podtač. (1), (2) i (4) ovog zakona i autohtone rase krava za koje se ostvaruju podsticaji u skladu sa ovim zakonom.
Krave dojilje
Podsticaji za krave dojilje utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20.000 dinara po grlu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se po kravi za tovna grla čiste rase i meleze tovnih rasa, koja pripadaju stadu namenjenom za uzgoj teladi za proizvodnju mesa.
Lice iz člana 20. stav 1. ovog zakona koje je ostvarilo podsticaje iz stava 1. ovog člana ne može da ostvaruje pravo na podsticaje za premiju za mleko proizvedeno od grla za koje je ostvarilo podsticaje za krave dojilje.
Kvalitetne priplodne ovce i koze
Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i koze utvrđuju se u minimalnom iznosu od 4.000 dinara po grlu.
Kvalitetne priplodne krmače
Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače utvrđuju se u minimalnom iznosu od 4.000 dinara po grlu.
Tov junadi
Podsticaji za tov junadi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 10.000 dinara po grlu u tovu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa provelo u vlasništvu lica iz člana 20. stav 1. ovog zakona najmanje 120 dana, nakon čega je predato klanici ili je namenjeno izvozu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova.
Tov jagnjadi
Podsticaji za tov jagnjadi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa ispod 50 kg po grlu.
Tov jaradi
Podsticaji za tov jaradi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa ispod 30 kg po grlu.
Tov svinja
Podsticaji za tov svinja utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje 10 grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kg po grlu.
Košnice pčela
Podsticaji za košnice pčela ostvaruju se u minimalnom iznosu od 500 dinara po košnici.
Podsticaji u živinarstvu
Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa utvrđuju se u minimalnom iznosu od 60 dinara po grlu.
Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa utvrđuju se u minimalnom iznosu od 100 dinara po grlu.
Podsticaji za roditeljske ćurke utvrđuju se u minimalnom iznosu od 300 dinara po grlu.
Podsticaji u ribarstvu
Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba šarana utvrđuju se u minimalnom iznosu od 500 dinara po grlu.
Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba pastrmke utvrđuju se u minimalnom iznosu od 300 dinara po grlu.
Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe ostvaruju se u minimalnom iznosu od sedam dinara po kilogramu proizvedene konzumne ribe.
Pravo na korišćenje regresa ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.
Regresi se isplaćuju za kupljeno gorivo, đubrivo, seme i drugi reproduktivni materijal, kao i za troškove skladištenja u javnim skladištima.
Regresi za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme isplaćuju se u iznosu do 6.000 dinara po hektaru za istu površinu za koju može da ostvari pravo na osnovne podsticaje iz člana 17. stav 1. tačka 1) podtačka (1) ovog zakona.
Regresi za troškove skladištenja u javnim skladištima isplaćuju se u minimalnom iznosu od 40% od troškova skladištenja.
Ministar bliže propisuje uslove, način i obrasce zahteva za ostvarivanje prava na regrese.
(Brisano)
4. Umanjenje isplata direktnih plaćanja
Korisnik podsticaja po osnovu direktnih plaćanja za jednu kalendarsku godinu može ostvariti ukupan iznos od 10.000.000 dinara, koji se ne umanjuje.
Ako iznos sredstava iz stava 1. ovog člana prelazi 10.000.000 dinara, a manji je od 20.000.000 dinara, vrši se umanjenje isplate iznosa koji prelazi 10.000.000 dinara za 10%.
Ako iznos sredstava iz stava 1. ovog člana prelazi 20.000.000 dinara, vrši se umanjenje isplate iznosa koji prelazi 20.000.000 dinara za 20%.
Direktor Uprave donosi rešenje o umanjenju isplata direktnih plaćanja u skladu sa st. 2. i 3. ovog člana.
Ako je korisniku podsticaja po osnovu direktnih plaćanja za jednu kalendarsku godinu isplaćeno više od iznosa dobijenog obračunom iz st. 2. i 3. ovog člana, višak sredstava se umanjuje od isplate direktnih plaćanja za narednu kalendarsku godinu, a ako to nije moguće ili nije dovoljno, korisnik podsticaja je dužan da vrati višak novčanih sredstava u roku od 60 dana od dana prijema rešenja iz stava 4. ovog člana.
IV PODSTICAJI ZA MERE RURALNOG RAZVOJA
Vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja
Podsticaji za mere ruralnog razvoja obuhvataju podršku programima koji se odnose na:
1) unapređenje konkurentnosti;
2) očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa;
3) diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima;
4) pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja;
5) unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja.
Podsticaji iz stava 1. tačka 1) ovog člana su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta i unapređenja konkurentnosti poljoprivrednog gazdinstva.
Podsticaji iz stava 1. tačka 2) ovog člana su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju očuvanja i unapređenja životne sredine i prirodnih resursa.
Podsticaji iz stava 1. tačka 3) ovog člana su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju diversifikacije prihoda i unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima.
Podsticaji iz stava 1. tačka 4) ovog člana su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju omogućavanja lokalnim učesnicima ruralnog razvoja da dugoročno poboljšaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja na određenoj teritoriji.
Podsticaji iz stava 1. tačka 5) ovog člana su vrsta podsticaja koji se sprovode u cilju razvoja tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i u cilju podrške pružanju saveta poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Ministar bliže propisuje vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, uslove, način ostvarivanja prava na podsticaje za mere ruralnog razvoja, obrasce zahteva, odnosno prijave za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalne iznose podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.
Minimalni iznos podsticaja za mere ruralnog razvoja
Podsticaji za mere ruralnog razvoja sprovode se kao naknada dela troškova u određenom procentu od vrednosti pojedine vrste mere i utvrđuju se u minimalnom iznosu od 30% ukupne vrednosti pojedine vrste mere, odnosno 45% za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Izuzetno od stava 1. ovog člana podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji se odnose na životinjske genetičke resurse i podršku agroekološkim merama, dobroj poljoprivrednoj praksi i drugim politikama zaštite i očuvanja životne sredine utvrđuju se po jedinici mere.
1. Podsticaji za unapređenje konkurentnosti
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti obuhvataju podsticaje za:
1) investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva;
2) uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivrede;
3) investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva;
4) upravljanje rizicima.
Pravo na podsticaje iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.
Pravo na podsticaje iz stava 1. tačka 2) ovog člana ima pravno lice registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.
2. Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa obuhvataju podsticaje za:
1) održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
2) održivo korišćenje šumskih resursa;
3) organsku proizvodnju;
4) očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa;
5) očuvanje poljoprivrednih i ostalih područja visoke prirodne vrednosti;
6) podršku agroekološkim merama, dobroj poljoprivrednoj praksi i drugim politikama zaštite i očuvanja životne sredine.
Pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar.
Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju obuhvataju plaćanja za podsticaje za biljnu proizvodnju i regrese za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme, koji se ostvaruju za površine pod organskom biljnom proizvodnjom, i to u iznosima uvećanim za minimalno 40% u odnosu na iznose podsticaja za biljnu proizvodnju i regresa za gorivo i/ili đubrivo i/ili seme.
Ako je ostvareno pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju ne može se ostvariti pravo na direktna plaćanja za iste površine i za istu meru.
Podsticaji za organsku stočarsku proizvodnju obuhvataju plaćanja za premiju za mleko i podsticaje u stočarstvu iz člana 17. tačka 2) ovog zakona i to u iznosima uvećanim za minimalno 40%.
Ako je ostvareno pravo na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju ne može se ostvariti pravo na direktna plaćanja za isto grlo i za istu meru.
Pravo na podsticaje za organsku proizvodnju ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar, pod uslovom da ima proizvodnju koja se nalazi u periodu konverzije, ili u postupku izdavanja sertifikata nakon završenog perioda konverzije ili ima sertifikovanu organsku biljnu odnosno stočarsku proizvodnju, ili su obuhvaćeni grupnom sertifikacijom u skladu sa propisima kojima se uređuje organska proizvodnja.
3. Podsticaji za diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima obuhvataju podršku za:
1) investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture;
2) unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima;
3) podršku mladima u ruralnim područjima;
4) sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti u smislu dodavanja vrednosti kroz preradu, kao i na uvođenje i sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla na gazdinstvima.
Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. tačka 1) ovog člana ima jedinica lokalne samouprave.
Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. tač. 2), 3) i 4) ovog člana ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u Registar, kao i pravno lice registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja.
4. Podsticaji za pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja
Podsticaji za podršku programima koji se odnose na pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja obuhvataju podsticaje za:
1) pripremu lokalnih strategija ruralnog razvoja;
2) sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. ovog člana ima pravno lice koje je upisano u Registar, kao i jedinica lokalne samouprave i udruženje.
5. Podsticaji za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja
Podsticaji za podršku unapređenju sistema kreiranja i prenosa znanja obuhvataju podršku za:
1) razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju;
2) podršku pružanju saveta i informacija poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. tačka 1) ovog člana ima pravno lice upisano u Registar naučnoistraživačkih organizacija, istraživačko razvojni centar, inovacioni centar upisan u Registar inovacionih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost, akreditovani fakultet, preduzetnik i pravno lice koji ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.
Pravo na korišćenje podsticaja iz stava 1. tačka 2) ovog člana ima preduzetnik i pravno lice koje ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.
Posebni podsticaji obuhvataju:
1) podsticaje za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi;
2) podsticaje za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima;
3) (brisana)
4) podsticaje za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu;
5) podsticaje za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju;
6) podsticaje za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju.
Podsticaji za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju podataka o kretanjima cena odabranih poljoprivrednih proizvoda.
Podsticaji za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima su plaćanja za prikupljanje, obradu, analizu i diseminaciju definisanih računovodstvenih i ekonomskih podataka sa odabranih poljoprivrednih gazdinstava.
Podsticaji za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu su podsticaji za: kontrolu produktivnosti priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i proizvodnju priplodnih i kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; odabiranje i korišćenje kvalitetnih muških i ženskih priplodnih domaćih životinja za proizvodnju; ispitivanje prenošenja osobina na potomstvo kvalitetnih priplodnih domaćih životinja; kontrolisano razmnožavanje domaćih životinja; vođenje matične evidencije domaćih životinja; proizvodnju i uvođenje u proizvodnju drugih rasa i novonastalih rasa i hibrida domaćih životinja; druge odgajivačke i zootehničke mere.
Podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju su plaćanja koja se odobravaju za organizovanje, odnosno učešće na naučno-stručnim skupovima, seminarima, radionicama, predavanjima, privrednim manifestacijama, sajmovima i izložbama iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju su plaćanja za podizanje matičnih zasada voćaka, vinove loze i drugih biljnih vrsta, proizvodnju sadnog materijala, kao i za nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i drugo u cilju proizvodnje i sertifikacije sadnog materijala i klonske selekcije sorti voćaka, vinove loze i drugih biljnih sorti.
2. Pravo na korišćenje posebnih podsticaja
Pravo na korišćenje podsticaja za marketing-informacione sisteme u poljoprivredi i podsticaja za uspostavljanje, razvoj i funkcionisanje sistema računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima imaju preduzetnik i pravno lice koje ispunjava uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i naučnoistraživačka organizacija i akreditovan fakultet.
Pravo na korišćenje podsticaja za mere za sprovođenje odgajivačkih programa, radi ostvarivanja odgajivačkih ciljeva u stočarstvu ima odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima koja obavlja poslove u stočarstvu u skladu sa zakonom kojim se uređuje stočarstvo.
Pravo na korišćenje podsticaja za sprovođenje promotivnih aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju ima fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik i pravno lice, pod uslovom da su upisani u Registar, pravno lice registrovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, jedinica lokalne samouprave, obrazovna i naučnoistraživačka ustanova.
Pravo na korišćenje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju ima pravno lice i preduzetnik koji ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje proizvodnja sadnog materijala, pod uslovom da je upisano u Registar.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na posebne podsticaje.
Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita.
Pravo na korišćenje kreditne podrške ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice - nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje je upisano u Registar.
Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na kreditnu podršku.
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši ministarstvo preko inspektora nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: poljoprivredni inspektor).
Uslovi za obavljanje poslova poljoprivrednog inspektora
Poslove poljoprivrednog inspektora može da obavlja lice koje je steklo visoko obrazovanje iz naučne oblasti biotehničke nauke ili tehnološko inženjerstvo na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije i specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, iz oblasti poljoprivrede ili tehnološkog inženjerstva prehrambenog smera sa položenim državnim stručnim ispitom i sa najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Prava i dužnosti poljoprivrednog inspektora
U vršenju poslova inspekcijskog nadzora poljoprivredni inspektor ima pravo i dužnost da:
1) vrši pregled poljoprivrednog zemljišta, zasada, stoke, poslovnih i proizvodnih prostora, objekata, uređaja, robe i poslovne dokumentacije korisnika podsticaja koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i preradom poljoprivrednih proizvoda biljnog porekla;
2) po nalogu Uprave vrši uvid u isprave na osnovu kojih su korisnici podsticaja ostvarili pravo na podsticaje;
3) po nalogu Uprave proverava ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na podsticaje kod lica koja su podnela zahtev ili na drugi način pokrenula postupak za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i kod lica koja su ostvarila pravo na podsticaje;
4) preduzme druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.
Ovlašćenja poljoprivrednog inspektora
U vršenju poslova iz člana 45. ovog zakona poljoprivredni inspektor ovlašćen je da:
1) naloži rešenjem izvršenje mera i radnji uz određivanje za to potrebnog roka;
2) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
3) donese meru obezbeđenja u slučaju opasnosti za život i zdravlje ljudi i životinja ili za druge javne interese;
4) obavesti drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan;
5) pokrene inicijativu kod ovlašćenog organa za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta organa ili organizacije koja vrši poslove državne uprave, odnosno za obustavljanje od izvršenja opšteg akta preduzeća, ustanove i druge organizacije ako nisu u skladu sa Ustavom i zakonom;
6) pokrene inicijativu kod Uprave za vođenje poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu;
7) preduzima druge mere i radnje, u skladu sa zakonom.
Na rešenje poljoprivrednog inspektora iz stava 1. ovog člana, može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana njegovog donošenja.
Rešenje iz stava 2. ovog člana konačno je u upravnom postupku.
Obaveze lica nad čijim radom se vrši nadzor
Pravna i fizička lica i preduzetnici nad čijim radom se vrši inspekcijski nadzor dužna su da poljoprivrednom inspektoru omoguće vršenje nadzora i pruže potrebne podatke i informacije.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da poljoprivrednom inspektoru, kao i drugim ovlašćenim licima u skladu sa zakonom, na njegov zahtev u određenom roku dostave ili pripreme podatke i materijale koji su potrebni za vršenje poslova inspekcijskog nadzora.
Oduzimanje dokumentacije i predmeta
Poljoprivredni inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora može da privremeno oduzme dokumentaciju i predmete koji u prekršajnom ili sudskom postupku mogu da posluže kao dokaz.
O izvršenom privremenom oduzimanju dokumentacije i predmeta iz stava 1. ovog člana izdaje se potvrda.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako nenamenski koristi sredstva podsticaja, otuđi i omogući drugom licu korišćenje predmeta podsticaja, u roku određenom u skladu sa posebnim propisom (član 10. stav 1. tačka 4).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu u pravnom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do pet godina.
Novčanom kaznom od 300.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje:
1) postupi suprotno odredbi člana 10. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
2) sredstva ostvarena po osnovu premije za mleko ne isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava (član 16);
3) (brisana)
4) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik koji:
1) nenamenski koristi sredstva podsticaja, otuđi i omogući drugom licu korišćenje predmeta podsticaja, u roku određenom u skladu sa posebnim propisom (član 10. stav 1. tačka 4);
2) postupi suprotno odredbi člana 10. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
3) sredstva ostvarena po osnovu premije za mleko ne isplati korisniku premije za mleko na njegov namenski račun, najkasnije u roku od tri dana od dana uplate tih sredstava (član 16);
4) (brisana)
5) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje:
1) nenamenski koristi sredstva podsticaja, otuđi i omogući drugom licu korišćenje predmeta podsticaja, u roku određenom u skladu sa posebnim propisom (član 10. stav 1. tačka 4);
2) postupi suprotno odredbi člana 10. stav 1. tačka 5) ovog zakona;
3) (brisana)
4) ne postupi po rešenju poljoprivrednog inspektora u skladu sa ovim zakonom.
VIII PRELAZNA I ZAVRŠNA ODREDBA
Izuzetno, u 2013. godini obim sredstava iz člana 4. stav 2. ovog zakona može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) koje se odnose na podsticaje, korišćenje podsticaja, kao i odredbe člana 37. stav 1. tač. 2) i 3), čl. 41. i 43. tog zakona.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Samostalni članovi Zakona
o izmenama i dopunama
Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
("Sl. glasnik RS", br. 142/2014)
Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2015. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
("Sl. glasnik RS", br. 103/2015)
Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Izuzetno, u 2016. godini u postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. decembra 2015. godine.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2016. godine.
Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju
("Sl. glasnik RS", br. 101/2016)
Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Izuzetno, u 2017. i 2018. godini svojstvo nekomercijalnog poljoprivrednog gazdinstva utvrđuje se prilikom registracije, odnosno prilikom promene podataka u Registru.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2017. godine.