ODLUKAO UPRAVLJANJU RIZIKOM LIKVIDNOSTI BANKE("Sl. glasnik RS", br. 103/2016) |
UVODNE ODREDBE
1. Ovom odlukom propisuju se bliži uslovi i način upravljanja rizikom likvidnosti banke, način izračunavanja pokazatelja likvidnosti, užeg pokazatelja likvidnosti i pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, kao i ograničenja koja se odnose na izloženost banke riziku likvidnosti.
2. Pojedini pojmovi, u smislu ove odluke, imaju sledeće značenje:
1) rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze, i to zbog:
- povlačenja postojećih izvora finansiranja, odnosno nemogućnosti pribavljanja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora finansiranja),
- otežanog pretvaranja imovine u likvidna sredstva zbog poremećaja na tržištu (tržišni rizik likvidnosti);
2) likvidna aktiva prvog reda je aktiva izuzetno visoke likvidnosti i kreditnog kvaliteta;
3) likvidna aktiva drugog reda je aktiva visoke likvidnosti i kreditnog kvaliteta, koja obuhvata likvidnu aktivu drugog A reda i likvidnu aktivu drugog B reda;
4) likvidna aktiva je zbir likvidne aktive prvog reda i likvidne aktive drugog reda;
5) zaštitni sloj likvidnosti je iznos likvidne aktive koju banka, u skladu sa ovom odlukom, može da uključi u obračun pokazatelja pokrića likvidnom aktivom;
6) zahtev za pokriće aktivom je odnos aktive i obaveza koji se izračunava radi utvrđivanja poboljšanja kreditnog kvaliteta pokrivenih obveznica;
7) neto odliv likvidnih sredstava je razlika između odliva likvidnih sredstava i priliva likvidnih sredstava, utvrđenih u skladu sa ovom odlukom;
8) depozit fizičkog lica predstavlja obavezu banke prema fizičkom licu (uključujući poljoprivrednika i preduzetnika), odnosno obavezu prema malom ili srednjem preduzeću koje ispunjava uslove za razvrstavanje u klasu izloženosti prema fizičkim licima u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pod uslovom da ukupan iznos depozita kod banke, na nivou grupe kojoj pripada to preduzeće, ne prelazi 120.000.000 dinara;
9) lice u finansijskom sektoru je banka, investiciono društvo, društvo za sekjuritizaciju, otvoreni investicioni fond, zatvoreni investicioni fond, društvo za osiguranje, društvo za reosiguranje, finansijski holding, mešoviti finansijski holding i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu;
10) stres je iznenadno i ozbiljno pogoršanje likvidnosti i/ili solventnosti banke usled promena tržišnih uslova i/ili faktora koji su specifični za određenu banku, a koji mogu da dovedu do značajnog rizika da banka neće moći da ispuni svoje obaveze koje dospevaju u narednih 30 dana;
11) obezbeđen kredit za kupovinu hartija od vrednosti (margin loan) je kredit koji je odobren kako bi klijent zauzeo novu poziciju trgovanja (kupio nove hartije od vrednosti), uz davanje sredstva obezbeđenja.
UPRAVLJANJE RIZIKOM LIKVIDNOSTI
3. Nivo likvidnosti banke iskazuje se:
- pokazateljem likvidnosti banke,
- užim pokazateljem likvidnosti banke,
- pokazateljem pokrića likvidnom aktivom.
4. Kritično nizak nivo likvidnosti banke postoji kada je pokazatelj likvidnosti, odnosno uži pokazatelj likvidnosti niži od jednog od limita utvrđenih u tački 9. ove odluke, odnosno kada je pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, uključujući i tokom uslova stresa, niži od minimalnog nivoa propisanog u tački 14. stav 1. te odluke.
Ako utvrdi kritično nizak nivo likvidnosti, banka je dužna da o tome obavesti Narodnu banku Srbije bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana. Ovo obaveštenje sadrži podatke o iznosu likvidnih sredstava koja nedostaju i o razlozima nelikvidnosti, kao i plan za otklanjanje uzroka koji su doveli do nelikvidnosti i blagovremeno dostizanje minimalnih nivoa pokazatelja iz stava 1. ove tačke.
Ako banka utvrdi da je njen pokazatelj pokrića likvidnom aktivom niži od minimalnog propisanog nivoa - dužna je da, pored ispunjavanja obaveza iz stava 2. ove tačke, svakog radnog dana izveštava Narodnu banku Srbije o visini tog pokazatelja na kraju prethodnog radnog dana na način propisan odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, i to do dostizanja nivoa tog pokazatelja iz tačke 14. stav 1. ove odluke.
Izuzetno od stava 3. ove tačke, Narodna banka Srbije može odobriti i duže rokove za dostavljanje izveštaja o pokazatelju pokrića likvidnom aktivom, ako je to opravdano s obzirom na konkretne okolnosti, uzimajući u obzir obim i složenost poslovanja banke.
Narodna banka Srbije prati izvršenje plana banke iz stava 2. ove tačke i može zahtevati od banke usklađivanje s minimalnim propisanim nivoima pokazatelja iz stava 1. ove tačke u roku kraćem od roka iz tog plana, ako na osnovu podataka kojima raspolaže proceni da je to potrebno za očuvanje likvidnosti i solventnosti banke.
5. Banka je dužna da utvrđuje i održava odgovarajući nivo rezerve likvidnosti u skladu sa analizom ročne neusklađenosti njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki (gap analiza) za unapred utvrđene periode koji uključuju i period od jednog dana.
Banka je dužna da obezbedi upravljanje rizikom likvidnosti zbirno po svim valutama i pojedinačno po značajnim valutama, da obezbedi stabilnost i diversifikaciju izvora finansiranja, rešavanje privremenih i trajnijih kriza likvidnosti, kao i blagovremeno i adekvatno postupanje u slučajevima povećanog rizika likvidnosti.
6. Banka koristi različite tehnike za ublažavanje rizika likvidnosti koje, pored odgovarajućih rezervi likvidnosti koje joj omogućavaju nesmetano poslovanje u vanrednim uslovima, uključuju i diversifikovane i stabilne izvore finansiranja. Banka je dužna da ove tehnike redovno proverava i usklađuje.
Banka je dužna da redovno sprovodi stres testove, odnosno analize osetljivosti i scenario-analize zasnovane na različitim pretpostavkama, uključujući i poslovanje u vanrednim uslovima, kao i da redovno preispituje da li su korišćene pretpostavke adekvatne.
Banka je dužna da u stres testove uključi i vanbilansne stavke.
Plan poslovanja u slučaju nastupanja nepredviđenih događaja
7. Radi obezbeđenja blagovremenog i adekvatnog postupanja u slučajevima povećanog rizika likvidnosti, banka je dužna da usvoji plan poslovanja u slučaju nastanka nepredviđenih događaja (kriza likvidnosti), koji naročito sadrži:
1) procedure za rano otkrivanje mogućih problema u vezi s likvidnošću banke, koje uključuju listu indikatora ranog upozorenja;
2) imena i funkcije lica odgovornih za identifikovanje problema iz odredbe pod 1) ovog stava, kao i lica koja o tome moraju biti obaveštena;
3) jasno utvrđene aktivnosti, odnosno obaveze i odgovornosti u upravljanju krizom likvidnosti;
4) obavezu pripremanja posebnih izveštaja s podacima, pokazateljima i drugim informacijama značajnim za preduzimanje mera u slučajevima krize likvidnosti i za potrebe internog obaveštavanja;
5) način pristupa raspoloživim ili potencijalnim izvorima likvidnosti, kao i procedure za obezbeđenje pristupa dopunskim izvorima finansiranja, odnosno izvorima koji se ne koriste u redovnom poslovanju;
6) način obaveštavanja Narodne banke Srbije o uzrocima krize likvidnosti, kao i o planiranim aktivnostima za njihovo otklanjanje.
Banka je dužna da najmanje jednom godišnje testira plan iz stava 1. ove tačke i da ga menja u skladu s rezultatima scenario-analiza, a organizaciona jedinica koja sprovodi ovo testiranje dužna je da o tome u najkraćem roku izvesti odbor banke u čijem su delokrugu usvajanje i izmena tog plana.
POKAZATELJI LIKVIDNOSTI BANKE
8. Pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraživanja banke prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
Uži pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos likvidnih potraživanja banke prvog reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća i obaveza banke sa ugovorenim rokom dospeća u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
9. Banka je dužna da nivo likvidnosti održava tako da:
1) pokazatelj likvidnosti:
- iznosi najmanje 1,0 - kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,
- ne bude manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana,
- iznosi najmanje 0,8 kad je obračunat za jedan radni dan;
2) uži pokazatelj likvidnosti:
- iznosi najmanje 0,7 - kad je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu,
- ne bude manji od 0,6 duže od tri uzastopna radna dana,
- iznosi najmanje 0,5 kad je obračunat za jedan radni dan.
10. Likvidna potraživanja banke prvog reda čine gotovina i potraživanja banke kod kojih je ugovoreno da dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti, i to:
- gotovina u blagajni, sredstva na tekućem računu, zlato i drugi plemeniti metali,
- sredstva na računima kod banaka s raspoloživim kreditnim rejtingom izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji, utvrđen u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke (investicioni rang),
- depoziti kod Narodne banke Srbije,
- čekovi i druga novčana potraživanja u postupku realizacije,
- neopozive kreditne linije odobrene banci.
Pored potraživanja iz stava 1. ove tačke, likvidna potraživanja banke prvog reda čine akcije i dužničke hartije od vrednosti kotirane na berzi, kao i 90% fer vrednosti hartija od vrednosti koje glase na dinare, bez devizne klauzule, čiji je izdavalac Republika Srbija i čija je minimalna ročnost tri meseca, odnosno 90 dana, a koje je banka klasifikovala kao hartije od vrednosti kojima se trguje ili hartije od vrednosti koje su raspoložive za prodaju.
Pod deviznom klauzulom iz stava 2. ove tačke podrazumeva se valutna klauzula u smislu zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, kao i svaka druga klauzula kojom se utvrđuje zaštita od rizika promene kursa dinara.
Likvidna potraživanja banke drugog reda čine ostala potraživanja banke koja dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti.
Radi izračunavanja pokazatelja likvidnosti, depoziti banke po viđenju i depoziti s dnevnom avizom smatraju se depozitima oročenim na jedan dan.
U obračun pokazatelja likvidnosti banke ne uključuju se njena potraživanja koja su klasifikovana u kategorije G i D u skladu sa odlukom kojom se uređuje klasifikacija bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke.
11. Obaveze banke po viđenju ili bez ugovorenog roka dospeća čine deo njenih obaveza, i to:
- 40% depozita po viđenju banaka,
- 20% depozita po viđenju ostalih deponenata,
- 10% štednih uloga,
- 5% garancija i drugih oblika jemstva,
- 20% neiskorišćenih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Ostale obaveze banke koje dospevaju u narednih mesec dana od dana vršenja obračuna pokazatelja likvidnosti predstavljaju, u smislu ove odluke, obaveze banke sa ugovorenim rokom dospeća.
12. Likvidna potraživanja banke obračunavaju se po tržišnoj vrednosti, a ako tu vrednost nije moguće utvrditi - po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost likvidnih potraživanja i obaveza banke koji glase na stranu valutu utvrđuje se po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Ako potraživanje ili obaveza banke iz tačke 8. ove odluke dospevaju u anuitetima - u obračun pokazatelja likvidnosti uključuju se anuiteti tog potraživanja, odnosno obaveze koji dospevaju u roku od mesec dana od dana vršenja ovog obračuna.
POKAZATELJ POKRIĆA LIKVIDNOM AKTIVOM
13. Banka je dužna da izračunava pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, koji predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti banke i neto odliva njenih likvidnih sredstava do kojih bi došlo tokom narednih 30 dana od dana računanja ovog pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa.
14. Banka je dužna da pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, zbirno u svim valutama, održava na nivou koji nije niži od 100%.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka može u uslovima stresa unovčiti likvidnu aktivu koja čini njen zaštitni sloj likvidnosti radi pokrića neto odliva likvidnih sredstava, čak i ako bi to dovelo do pada pokazatelja pokrića likvidnom aktivom na nivo koji je niži od 100%, kada je dužna da postupi u skladu s tačkom 4. ove odluke.
15. Banka je dužna da pokazatelj pokrića likvidnom aktivom računa zbirno u dinarima i svim ostalim valutama na koje glase bilansne pozicije i vanbilansne stavke koje ulaze u obračun tog pokazatelja, kao i pojedinačno u svakoj značajnoj valuti, pri čemu banka iznose svih ostalih i značajnih valuta u dinare preračunava po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Valuta se smatra značajnom ako ukupan iznos obaveza iz bilansa stanja banke i vanbilansnih obaveza po kojima može doći do plaćanja banke, a koje su izražene i izmiruju se u toj valuti čini 5% ili više od 5% ukupnog iznosa obaveza banke.
Za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, pozicije u dinarima indeksirane deviznom klauzulom tretiraju se kao pozicije u dinarima bez devizne klauzule.
16. Okolnostima u kojima je banka izložena uslovima stresa smatraju se naročito:
- povlačenje depozita fizičkih lica u značajnom iznosu,
- delimičan ili potpun gubitak neobezbeđenih izvora finansiranja od velikih pravnih lica, uključujući depozite tih lica i druge izvore potencijalnog finansiranja, poput primljenih opozivih ili neopozivih kreditnih linija ili linija za likvidnost,
- delimičan ili potpun gubitak obezbeđenih, kratkoročnih izvora finansiranja,
- dodatni odlivi likvidnih sredstava kao posledica pogoršanja kreditne sposobnosti banke, odnosno smanjenja kreditnog rejtinga banke do tri nivoa,
- povećana tržišna volatilnost koja utiče na vrednost sredstava obezbeđenja ili njihov kvalitet ili dovodi do potrebe za dodatnim sredstvima obezbeđenja,
- neplanirano povlačenje kreditnih linija ili linija za likvidnost,
- moguća obaveza za banku da otkupi dug ili ispuni neugovorene obaveze (npr. da bi izbegla reputacioni rizik).
ZAŠTITNI SLOJ LIKVIDNOSTI
1. Uslovi za uključivanje likvidne aktive u zaštitni sloj likvidnosti
17. Banka može da uključi likvidnu aktivu, nezavisno od njenog preostalog roka dospeća, u zaštitni sloj likvidnosti za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) opšti uslovi iz tačke 18. ove odluke;
2) operativni uslovi iz tač. 19. do 24. ove odluke;
3) uslovi za uključivanje u likvidnu aktivu prvog reda, likvidnu aktivu drugog A reda ili likvidnu aktivu drugog B reda u skladu s tač. 26. do 41. ove odluke.
a) Opšti uslovi za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti
18. Banka može da uključi određenu stavku likvidne aktive u zaštitni sloj likvidnosti za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) likvidna aktiva je pravo svojine, drugo pravo banke ili udeo bez tereta, pri čemu se smatra da je aktiva bez tereta ako banka nije na osnovu propisa, ugovora ili na drugi način onemogućena da je unovči, prenese, proda, ustupi ili na drugi način njome raspolaže, direktnom prodajom na aktivnom tržištu ili prodajom u okviru repo ugovora na opšteprihvaćenom tržištu za ovu vrstu transakcija u narednih 30 dana (npr. aktiva koja je uključena u skup aktive koja je u svakom trenutku raspoloživa za korišćenje kao sredstvo obezbeđenja za potrebe pribavljanja dodatnog finansiranja u okviru ugovorene kreditne linije za koju još nisu obezbeđena sredstva a koja stoji na raspolaganju banci, aktiva koju je banka primila kao sredstvo obezbeđenja za potrebe smanjenja kreditnog rizika u reverse repo transakcijama ili transakcijama uzimanja u zajam hartija od vrednosti i kojom može slobodno raspolagati i dr.);
2) aktivu nisu izdali banka, njeno matično društvo (osim u slučaju da je reč o javnom administrativnom telu koje nije banka), njeno podređeno društvo, podređeno društvo njenog matičnog društva ili društvo za sekjuritizaciju s kojim je banka povezana;
3) aktivu nisu izdali:
- druga banka, osim u slučaju da je izdavalac javno administrativno telo iz tačke 26. odredba pod 3) i tačke 28. stav 1. odredbe pod 1) i 2) ove odluke ili banka koja ispunjava uslove iz tačke 26. odredba pod 5) te odluke ili da je aktiva pokrivena obveznica iz tačke 26. odredba pod 6) i tačke 28. stav 1. odredbe pod 3) i 4) te odluke,
- investiciono društvo,
- društvo za osiguranje,
- društvo za reosiguranje,
- finansijski holding,
- mešoviti finansijski holding,
- drugo pravno lice iz tačke 2. odredba pod 9), osim društva za sekjuritizaciju;
4) vrednost aktive je odrediva na osnovu tržišnih cena koje su lako dostupne širem krugu lica ili se ta vrednost može utvrditi na osnovu formule koja je jednostavna za primenu a zasniva se na javno dostupnim ulaznim podacima i realnim pretpostavkama;
5) aktiva se kotira na priznatoj berzi, odnosno utrživa je kroz direktnu prodaju ili kroz jednostavne repo transakcije na opšteprihvaćenom tržištu za ovu vrstu transakcija, a ako se njome trguje na organizovanom mestu za trgovanje koje nije priznata berza, aktiva se smatra likvidnom samo ako se na tom mestu za trgovanje obezbeđuje aktivno i značajno tržište za direktnu prodaju aktive.
Pri proceni da li je na konkretnom mestu za trgovanje obezbeđeno aktivno i značajno tržište, banka je dužna da uzme u obzir istorijske podatke koji ukazuju na široko i duboko tržište kroz male razlike između kupovnih i prodajnih cena, visok obim trgovanja i veliki i diversifikovani broj učesnika na tržištu, kao i postojanje razvijene tržišne infrastrukture i druge okolnosti koje ukazuju na razvijenost tog tržišta.
Uslovi iz stava 1. odredbe pod 4) i 5) ove tačke ne moraju biti ispunjeni za:
- novčanice i kovani novac iz tačke 26. odredba pod 1) ove odluke,
- izloženosti prema centralnoj banci iz tačke 26. odredbe pod 2) i 4) i tačke 28. stav 1. odredba pod 2) ove odluke.
b) Operativni uslovi za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti
19. Banka je dužna da uspostavi postupke i limite kojima se obezbeđuje da likvidna aktiva koja se uključuje u zaštitni sloj likvidnosti u svakom trenutku bude adekvatno diversifikovana, pri čemu je banka dužna da uzme u obzir stepen diversifikovanosti između različitih kategorija likvidne aktive iz tač. 26. do 39. ove odluke i unutar iste kategorije likvidne aktive, kao i druge relevantne faktore diversifikovanosti, kao što je vrsta izdavalaca, drugih ugovornih strana ili geografska lokacija na kojoj posluju izdavaoci ili druge ugovorne strane.
Narodna banka Srbije može banci naložiti primenu određenih ograničenja ili drugu vrstu zahteva kako bi obezbedila ispunjenost uslova iz stava 1. ove tačke, pri čemu se ta ograničenja i zahtevi ne primenjuju na:
- novčanice i kovani novac iz tačke 26. odredba pod 1) ove odluke,
- likvidnu aktivu prvog reda u vidu izloženosti prema centralnoj banci iz tačke 26. odredbe pod 2) i 4) ove odluke,
- likvidnu aktivu prvog reda koja predstavlja izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama ili međunarodnim organizacijama, odnosno izloženost obezbeđenu njihovim garancijama iz tačke 26. odredba pod 7) ove odluke,
- likvidnu aktivu prvog reda koja predstavlja izloženost prema državama, teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave ili javnim administrativnim telima iz tačke 26. odredbe pod 3) i 4) ove odluke, odnosno izloženosti obezbeđene njihovim garancijama, pod uslovom da su takvu likvidnu aktivu izdali Republika Srbija, teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave i javna administrativna tela iz Republike Srbije ili da banka drži takvu likvidnu aktivu radi pokrića neto odliva likvidnih sredstava u uslovima stresa u valuti zemlje izdavaoca te likvidne aktive.
20. Likvidna aktiva mora biti neograničeno dostupna banci, što podrazumeva da ne postoje pravne, odnosno druge prepreke da banka u bilo kom trenutku u narednih 30 dana u uslovima stresa unovči takvu aktivu direktnom prodajom na aktivnom tržištu ili prodajom u okviru repo ugovora na opšteprihvaćenom tržištu za ovu vrstu transakcija.
Aktiva koja se koristi za poboljšanje kreditnog kvaliteta u transakcijama sekjuritizacije, odnosno za pokriće operativnih troškova banke - ne smatra se aktivom iz stava 1. ove tačke.
Aktiva banke u državama u kojima postoje prepreke za njen slobodan prenos smatra se neograničeno dostupnom samo ako banka koristi tu likvidnu aktivu za pokriće odliva likvidnih sredstava u toj državi.
Aktiva banke u nekonvertibilnoj valuti smatra se neograničeno dostupnom banci samo ako je ona koristi za pokriće odliva likvidnih sredstava u toj valuti.
21. Banka je dužna da obezbedi da likvidnom aktivom upravlja organizaciona jedinica za upravljanje likvidnošću banke.
Ispunjenost uslova iz stava 1. ove tačke banka može dokazati na neki od sledećih načina:
- odvajanjem likvidne aktive u zaseban skup koji se nalazi pod direktnom kontrolom organizacione jedinice za upravljanje likvidnošću i koji isključivo služi kao izvor sredstava za nepredviđene izdatke, uključujući i periode stresa,
- uspostavljanjem unutrašnjih sistema i kontrola, odnosno politika i procedura koji organizacionoj jedinici za upravljanje likvidnošću omogućuju operativnu kontrolu nad unovčavanjem likvidne aktive u svakom trenutku u periodu od 30 dana uslova stresa, kao i slobodan pristup sredstvima ostvarenim unovčavanjem te aktive tokom perioda od 30 dana uslova stresa, bez direktnog suprotstavljanja postojećoj poslovnoj strategiji banke ili njenoj strategiji za upravljanje rizicima,
- kombinacijom načina iz alineje prve i druge ovog stava.
22. Banka je dužna da redovno, a najmanje jednom godišnje, prodaje (direktnom prodajom ili na osnovu repo ugovora na opšteprihvaćenom tržištu za ovu vrstu ugovora) uzorak likvidne aktive radi provere dostupnosti tržišta za konkretnu vrstu likvidne aktive i efikasnosti internog procesa za tu prodaju.
Banka je dužna da razvije adekvatnu strategiju za prodaju uzoraka likvidne aktive radi:
- provere dostupnosti i razvijenosti tržišta za tu vrstu aktive,
- efikasnosti uspostavljenih procedura za pravovremenu prodaju likvidne aktive,
- svođenja rizika slanja negativnih signala tržištu usled prodaje likvidne aktive u uslovima stresa na najmanju moguću meru.
Odredbe ove tačke ne primenjuju se na likvidnu aktivu prvog reda iz tačke 26. ove odluke, osim na pokrivene obveznice izrazito visokog kvaliteta iz odredbe pod 6) te tačke.
23. Banka može ugovoriti zaštitu od tržišnog rizika povezanog s njenom likvidnom aktivom ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- banka je uspostavila odgovarajuće unutrašnje mehanizme u skladu s tač. 20. i 21. ove odluke kako bi obezbedila da ta aktiva bude i dalje neograničeno dostupna banci i pod kontrolom organizacione jedinice za upravljanje likvidnošću,
- banka je pri vrednovanju određene pozicije likvidne aktive u skladu s tačkom 25. ove odluke uzela u obzir neto odlive i prilive likvidnih sredstava koji bi nastali u slučaju prevremenog zatvaranja pozicije zaštite.
24. Banka je dužna da obezbedi usklađenost valutne strukture svoje likvidne aktive sa valutnom strukturom neto odliva likvidnih sredstava.
Ako oceni da je potrebno, Narodna banka Srbije može odrediti banci najveći procenat neto odliva likvidnih sredstava u određenoj valuti koji se tokom perioda stresa može pokriti držanjem likvidne aktive koja nije izražena u toj valuti.
Ograničenje iz stava 2. ove tačke može se odnositi samo na neto odlive likvidnih sredstava izražene u dinarima i ostalim valutama koje su značajne u smislu tačke 15. stav 2. ove odluke.
Pri određivanju ograničenja iz stava 2. ove tačke, Narodna banka Srbije ocenjuje:
1) da li banka može:
- koristiti likvidnu aktivu za stvaranje likvidnih sredstava u valuti i u državi u kojoj nastaju odlivi likvidnih sredstava,
- konvertovati valute i prikupiti sredstva na deviznom tržištu u uslovima stresa iz tačke 16. ove odluke u trajanju 30 dana,
- preneti višak likvidnih sredstava iz jedne valute u drugu i između država i pravnih lica unutar svoje grupe, u uslovima stresa iz tačke 16. ove odluke u trajanju 30 dana;
2) uticaj iznenadnih nepovoljnih kretanja deviznih kurseva na postojeće neusklađene pozicije i delotvornost uspostavljenih pozicija zaštite od deviznog rizika.
25. Banka je dužna da za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom koristi tržišnu vrednost likvidne aktive utvrđenu u skladu s tačkom 18. stav 1. odredba pod 4) ove odluke.
Tržišna vrednost likvidne aktive umanjuje se primenom korektivnih faktora iz tač. 27, 29, 31, 34. i 36. i u skladu s tačkom 23, alineja druga, ove odluke.
2. Uslovi za uključivanje u likvidnu aktivu
26. U likvidnu aktivu prvog reda uključuje se sledeća aktiva:
1) novčanice i kovani novac u blagajni;
2) sledeće izloženosti prema centralnim bankama:
- aktiva koja predstavlja izloženost prema Narodnoj banci Srbije, Evropskoj centralnoj banci ili centralnim bankama država članica Evropske unije, odnosno izloženost obezbeđenu garancijama ovih lica,
- aktiva koja predstavlja izloženost prema centralnim bankama država koje nisu članice Evropske unije, pod uslovom da je izloženostima prema toj centralnoj banci, odnosno državi dodeljen kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, odnosno izloženost obezbeđenu garancijama ovih lica,
- depoziti viškova likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije,
- iznos izdvojene dinarske i devizne obavezne rezerve iznad obračunatog iznosa dinarske i devizne obavezne rezerve banke;
3) aktiva koja predstavlja izloženost prema sledećim državama, teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave i javnim administrativnim telima, odnosno izloženost obezbeđena garancijama sledećih lica:
- Republike Srbije,
- drugih država, pod uslovom da je tim izloženostima dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave u Republici Srbiji i teritorijalnih autonomija i jedinica lokalne samouprave u drugim državama iz alineje druge ove odredbe, pod uslovom da se navedene izloženosti tretiraju kao izloženosti prema državi u kojoj su osnovane, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- javnih administrativnih tela u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije iz alineje druge ove odredbe, pod uslovom da se ove izloženosti tretiraju kao izloženosti prema državi u kojoj su osnovane ili kao izloženosti prema teritorijalnoj autonomiji ili jedinici lokalne samouprave iz alineje treće ove odredbe, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
4) aktiva koja predstavlja izloženost prema državi ili centralnoj banci države koja nije članica Evropske unije kojima nije dodeljen kreditni rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, odnosno izloženost obezbeđenu garancijama ovih lica pod uslovom da banka priznaje ovu aktivu samo do iznosa koji joj u uslovima stresa služi za pokriće neto odliva likvidnih sredstava nastalih u istoj valuti u kojoj je izražena navedena aktiva, a ako navedena aktiva nije izražena u valuti države izdavaoca - u likvidnu aktivu prvog reda uključuje se samo iznos aktive do iznosa neto odliva likvidnih sredstava u toj državi i u toj drugoj valuti u uslovima stresa;
5) aktiva koju je izdala:
- banka koju su osnovale država članica Evropske unije ili teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave iz takve države, ako se izloženosti prema njima tretiraju kao izloženosti prema državi u kojoj su osnovane, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pri čemu ta država, odnosno teritorijalna autonomija ili jedinica lokalne samouprave imaju zakonsku obavezu da štite ekonomsku osnovu i finansijsku stabilnost banke tokom njenog poslovanja,
- banka čija je svrha podsticanje ciljeva javne politike Evropske unije, države članice Evropske unije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave iz takve države, prvenstveno kroz odobravanje promotivnih kredita pod nekonkurentnim i neprofitnim uslovima, pod uslovom da je najmanje 90% kredita koje ta banka odobrava garantovano od strane države članice Evropske unije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave iz takve države - ako se izloženosti prema njima tretiraju kao izloženosti prema državi u kojoj su osnovane u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
6) izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta koje ispunjavaju sledeće uslove:
- pokrivene obveznice je izdala banka osnovana u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije i obezbeđene su skupom aktive koji služi kao sredstvo obezbeđenja iz kojeg investitori imaju pravo prvenstva pri namirenju svojih potraživanja po osnovu glavnice ili kamate u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza izdavaoca (u daljem tekstu: skup odnosne aktive),
- pokrivene obveznice i njihov izdavalac pod nadzorom su nadležnog državnog organa radi zaštite prava vlasnika tih obveznica,
- uslove za preferencijalni tretman u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- izloženosti prema bankama u skupu odnosne aktive obuhvataju samo izloženosti prema bankama čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili, izuzetno, nivou kreditnog kvaliteta 2 u skladu s tom odlukom ako preostalo dospeće takvih izloženosti nije duže od 100 dana, pri čemu iznos izloženosti prema bankama u tom skupu aktive ne prelazi 15% nominalne vrednosti neizmirenog iznosa izdatih pokrivenih obveznica,
- izdavalac pokrivenih obveznica najmanje jednom u šest meseci banci dostavlja sledeće informacije u vezi s portfolijom odnosne aktive: informacije o vrednosti skupa odnosne aktive, neizmirenom iznosu pokrivenih obveznica, geografskoj raspodeli i vrsti aktive iz skupa odnosne aktive, veličini kredita, kamatnom i deviznom riziku, ročnoj strukturi odnosne aktive i pokrivenih obveznica, kao i o učešću kredita koji su u docnji preko 90 dana u skupu odnosne aktive,
- vrednost izdatih pokrivenih obveznica iznosi najmanje 60.000.000.000 dinara,
- pokrivenim obveznicama dodeljen je kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovora najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting ili - ako je reč o pokrivenim obveznicama za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting - ponder rizika 10% u skladu sa odlukom iz ove alineje,
- skup odnosne aktive u svakom trenutku zadovoljava zahtev za pokriće aktivom od najmanje 2% preko iznosa koji je potreban za pokriće obaveza po osnovu pokrivenih obveznica;
7) aktiva koja predstavlja izloženost prema međunarodnim razvojnim bankama i međunarodnim organizacijama kojima se u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke dodeljuje ponder kreditnog rizika 0%, odnosno izloženost obezbeđena njihovim garancijama.
27. Pri utvrđivanju zaštitnog sloja likvidnosti banke, banka je dužna da tržišnu vrednost pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta iz tačke 26. odredba pod 6) ove odluke umanji za korektivni faktor od najmanje 7%.
Na ostalu likvidnu aktivu prvog reda, osim izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove iz tačke 36. odredbe pod 2) i 3) ove odluke - korektivni faktor se ne primenjuje.
b) Likvidna aktiva drugog A reda
28. U likvidnu aktivu drugog A reda uključuje se sledeća aktiva:
1) aktiva koja predstavlja izloženost prema teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave i javnim administrativnim telima iz Republike Srbije kojima se u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke dodeljuje ponder kreditnog rizika 20%, odnosno izloženost obezbeđenu garancijama ovih lica;
2) aktiva koja predstavlja izloženost prema državama, teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave, javnim administrativnim telima iz drugih država ili prema centralnim bankama država koje nisu članice Evropske unije kojima se u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke dodeljuje ponder kreditnog rizika 20%, odnosno izloženost obezbeđenu garancijama ovih lica;
3) izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica visokog kvaliteta koje ispunjavaju sledeće uslove:
- pokrivene obveznice izdala je banka osnovana u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije i obezbeđene su skupom odnosne aktive,
- pokrivene obveznice i njihov izdavalac pod nadzorom su nadležnog državnog organa radi zaštite prava vlasnika ovih obveznica,
- uslove za preferencijalni tretman u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- izloženosti prema bankama u skupu odnosne aktive obuhvataju samo izloženosti prema bankama čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili, izuzetno, nivou kreditnog kvaliteta 2 u skladu s tom odlukom, ako preostalo dospeće takvih izloženosti nije duže od 100 dana, pri čemu iznos izloženosti prema bankama u skupu odnosne aktive ne prelazi 15% nominalne vrednosti neizmirenog iznosa izdatih pokrivenih obveznica,
- izdavalac pokrivenih obveznica najmanje jednom u šest meseci dostavlja banci sledeće informacije u vezi s portfolijom odnosne aktive: informacije o vrednosti skupa odnosne aktive, neizmirenom iznosu pokrivenih obveznica, geografskoj raspodeli i vrsti aktive iz skupa odnosne aktive, veličini kredita, kamatnom i deviznom riziku, ročnoj strukturi odnosne aktive i pokrivenih obveznica, kao i o učešću kredita koji su u docnji preko 90 dana u skupu odnosne aktive,
- vrednost emitovanih pokrivenih obveznica iznosi najmanje 30.000.000.000 dinara,
- pokrivenim obveznicama dodeljen je kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovora najmanje nivo kreditnog kvaliteta 2 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting ili - ako je reč o pokrivenim obveznicama za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting - ponder kreditnog rizika 20% u skladu sa odlukom iz ove alineje,
- skup odnosne aktive u svakom trenutku zadovoljava zahtev za pokriće aktivom od najmanje 7% preko iznosa koji je potreban za pokriće obaveza po osnovu pokrivenih obveznica, odnosno najmanje 2% preko tog iznosa - ako je reč o pokrivenim obveznicama kojima je dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovora najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 i koje ne ispunjavaju uslov u vezi s vrednošću emitovanih pokrivenih obveznica iz tačke 26. odredba pod 6), alineja šesta, ove odluke, ali ispunjavaju uslove iz alineja od prve do šeste ove odredbe;
4) izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica koje su izdale banke osnovane u državama koje nisu članice Evropske unije i koje ispunjavaju sledeće uslove:
- pokrivene obveznice obezbeđene su skupom odnosne aktive i izdala ih je banka osnovana u državi koja nije članica Evropske unije ili podređeno društvo te banke koje je u njenom stoprocentnom vlasništvu i za čiju emisiju banka garantuje,
- pokrivene obveznice i njihov izdavalac pod nadzorom su nadležnog državnog organa države koja nije članica Evropske unije radi zaštite prava vlasnika ovih obveznica, a supervizorski i regulatorni zahtevi u toj državi su najmanje jednaki onima koji se primenjuju u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije,
- pokrivene obveznice obezbeđene su skupom odnosne aktive u kojem se nalazi jedna ili više vrsta aktive iz stava 2. ove tačke,
- ako skup odnosne aktive sadrži kredite obezbeđene hipotekama na nepokretnostima, ispunjeni su uslovi za priznavanje hipoteke na nepokretnosti kao podobnog instrumenta kreditne zaštite u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- izloženosti prema bankama u skupu odnosne aktive su: izloženosti prema bankama čiji kreditni rejting odgovara nivou kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili, izuzetno, najmanje nivou kreditnog kvaliteta 2 u skladu s tom odlukom - ako preostalo dospeće takvih izloženosti nije duže od 100 dana, pri čemu iznos izloženosti prema bankama u skupu odnosne aktive ne prelazi 15% nominalne vrednosti neizmirenog iznosa izdatih pokrivenih obveznica,
- izdavalac pokrivenih obveznica najmanje jednom u šest meseci dostavlja banci sledeće informacije u vezi s portfolijom odnosne aktive: informacije o vrednosti skupa odnosne aktive, neizmirenom iznosu pokrivenih obveznica, geografskoj raspodeli i vrsti aktive iz skupa odnosne aktive, veličini kredita, kamatnom i deviznom riziku, ročnoj strukturi odnosne aktive i pokrivenih obveznica, kao i o učešću kredita koji su u docnji preko 90 dana u skupu odnosne aktive,
- pokrivenim obveznicama dodeljen je kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovora najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting ili - ako je reč o pokrivenim obveznicama za koje ne postoji raspoloživi kreditni rejting izabrane agencije za rejting - ponder rizika od 10% u skladu sa odlukom iz ove alineje,
- skup odnosne aktive u svakom trenutku zadovoljava zahtev za pokriće aktivom od najmanje 7% preko iznosa koji je potreban za pokriće obaveza po osnovu pokrivenih obveznica, odnosno najmanje 2% preko tog iznosa - ako vrednost emitovanih pokrivenih obveznica iznosi najmanje 60.000.000.000 dinara;
5) dužničke hartije od vrednosti privrednih društava koje ispunjavaju sledeće uslove:
- dodeljen im je kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting,
- vrednost izdatih dužničkih hartija od vrednosti iznosi najmanje 30.000.000.000 dinara,
- rok dospeća u trenutku izdavanja nije duži od 10 godina.
Izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica koje su izdale banke iz stava 1. odredba pod 4) ove tačke banka može uključiti u likvidnu aktivu drugog A reda, u skladu sa alinejom trećom te odredbe, samo ako su te obveznice obezbeđene skupom odnosne aktive koji obuhvata jednu ili više sledećih vrsta aktive:
- izloženosti prema državama koje nisu članice Evropske unije, centralnim bankama takvih država, međunarodnim razvojnim bankama i međunarodnim organizacijama kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, odnosno izloženosti obezbeđene njihovim garancijama,
- izloženosti prema teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave ili javnim administrativnim telima država koje nisu članice Evropske unije, čiji se ponder kreditnog rizika, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, određuje na način propisan za izloženosti prema bankama ili prema državama i centralnim bankama kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 1, odnosno izloženosti obezbeđene njihovim garancijama,
- izloženosti prema licima iz alineja prve i druge ovog stava kojima je dodeljen kreditni rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 2 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pod uslovom da iznos tih izloženosti ne prelazi 20% nominalne vrednosti neizmirenog iznosa izdatih pokrivenih obveznica banke,
- izloženosti obezbeđene hipotekama na stambenim nepokretnostima u iznosu glavnice potraživanja obezbeđenog hipotekom (nakon oduzimanja iznosa svih hipoteka s višim pravom prvenstva) ili 80% vrednosti nepokretnosti na kojoj je hipoteka uspostavljena, zavisno od toga koja je vrednost manja,
- izloženosti obezbeđene hipotekama na poslovnim nepokretnostima u iznosu glavnice potraživanja obezbeđenog hipotekom (nakon oduzimanja iznosa svih hipoteka s višim pravom prvenstva) ili 60% vrednosti nepokretnosti na kojoj je hipoteka uspostavljena, zavisno od toga koja je vrednost manja,
- izloženosti obezbeđene hipotekama na brodovima, ako iznos glavnice potraživanja obezbeđenog hipotekom (nakon oduzimanja iznosa svih hipoteka s višim pravom prvenstva) ne prelazi 60% vrednosti založenog broda.
29. Pri utvrđivanju zaštitnog sloja likvidnosti banke, banka je dužna da tržišnu vrednost likvidne aktive drugog A reda iz tačke 28. ove odluke umanji za korektivni faktor od najmanje 15%.
v) Likvidna aktiva drugog B reda
30. U likvidnu aktivu drugog B reda uključuje se sledeća aktiva:
1) izloženosti po osnovu hartija od vrednosti obezbeđenih imovinom koje ispunjavaju uslove iz tač. 32. do 34. ove odluke;
2) dužničke hartije od vrednosti privrednih društava koje ispunjavaju sledeće uslove:
- dodeljen im je kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara nivo kreditnog kvaliteta 3 ili bolji u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting,
- vrednost emitovanih dužničkih hartija od vrednosti iznosi najmanje 30.000.000.000 dinara,
- rok dospeća u trenutku izdavanja nije duži od 10 godina;
3) akcije koje ispunjavaju sledeće uslove:
- predstavljaju deo Belex 15 indeksa u Republici Srbiji, odnosno deo glavnog berzanskog indeksa u državi u kojoj su registrovane te akcije, pri čemu se, ako ne postoji odluka nadležnog tela ili organa javne vlasti kojom se utvrđuje glavni berzanski indeks, pod tim indeksom podrazumeva indeks koji obuhvata akcije najvećih i najznačajnijih privrednih društava u toj državi,
- izražene su u dinarima, a ako su izražene u stranoj valuti, mogu se uključiti u likvidnu aktivu drugog B reda samo do iznosa koji služi za pokriće neto odliva likvidnih sredstava u uslovima stresa u toj valuti ili u državi u kojoj se preuzima rizik likvidnosti,
- postoji dokaz da predstavljaju pouzdan izvor likvidnih sredstava i u uslovima stresa, pri čemu se smatra da je ovaj uslov ispunjen ako pad njihove cene tokom 30 dana zabeleženog perioda tržišnog stresa nije veći od 40%, odnosno ako porast korektivnog faktora u tom periodu nije veći od 40 procentnih poena;
4) izloženosti po osnovu pokrivenih obveznica visokog kvaliteta koje ispunjavaju sledeće uslove:
- pokrivene obveznice izdala je banka osnovana u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije i obezbeđene su skupom odnosne aktive,
- pokrivene obveznice i njihov izdavalac pod nadzorom su nadležnog državnog organa radi zaštite prava vlasnika ovih obveznica,
- uslove za preferencijalni tretman u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- izdavalac pokrivenih obveznica najmanje jednom u tri meseca dostavlja banci sledeće informacije u vezi s portfoliom odnosne aktive: informacije o vrednosti skupa odnosne aktive, neizmirenom iznosu pokrivenih obveznica, geografskoj raspodeli i vrsti aktive iz skupa odnosne aktive, veličini kredita, kamatnom i deviznom riziku, ročnoj strukturi odnosne aktive i pokrivenih obveznica, kao i o učešću kredita koji su u docnji preko 90 dana u skupu odnosne aktive,
- vrednost emitovanih pokrivenih obveznica iznosi najmanje 30.000.000.000 dinara,
- obezbeđene su skupom aktive koji obuhvata isključivo izloženosti prema Republici Srbiji, Narodnoj banci Srbije, državama članicama Evropske unije, njihovim centralnim bankama, odnosno teritorijalnim autonomijama, jedinicama lokalne samouprave ili javnim administrativnim telima iz Republike Srbije ili države članice Evropske unije, odnosno izloženosti obezbeđene njihovim garancijama i izloženosti obezbeđene hipotekom na stambenim nepokretnostima u iznosu glavnice potraživanja obezbeđenog hipotekom (nakon oduzimanja iznosa svih hipoteka s višim pravom prvenstva) ili u iznosu od 80% vrednosti nepokretnosti na kojoj je uspostavljena hipoteka, zavisno od toga koja je vrednost manja,
- skup odnosne aktive sastoji se isključivo od izloženosti kojima je dodeljen ponder rizika 35% ili niži u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke,
- skup odnosne aktive u svakom trenutku zadovoljava zahtev za pokriće aktivom od najmanje 10% preko iznosa koji je potreban za pokriće obaveza po osnovu pokrivenih obveznica,
- banka koja je izdala pokrivene obveznice dužna je da na mesečnom nivou javno objavljuje da skup odnosne aktive zadovoljava zahtev za pokriće aktivom od 10%.
31. Pri utvrđivanju zaštitnog sloja svoje likvidnosti, banka je dužna da tržišnu vrednost likvidne aktive drugog B reda iz tačke 30. ove odluke umanji za sledeće korektivne faktore:
1) korektivne faktore koji se primenjuju na sekjuritizovane pozicije u skladu s tačkom 34. ove odluke;
2) 50% za dužničke hartije od vrednosti privrednih društava iz tačke 30. odredba pod 2) ove odluke;
3) 50% za akcije iz tačke 30. odredba pod 3) ove odluke;
4) 30% za pokrivene obveznice iz tačke 30. odredba pod 4) ove odluke.
32. Sekjuritizovane pozicije i sekjuritizovane izloženosti koje se nalaze u osnovi sekjuritizovanih pozicija (u daljem tekstu: sekjuritizovane izloženosti) moraju ispunjavati sledeće uslove:
1) sekjuritizovanoj poziciji je dodeljen kreditni rejting izabrane agencije za rejting kome odgovara najmanje nivo kreditnog kvaliteta 1 u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke ili ekvivalentan kratkoročni kreditni rejting;
2) sekjuritizovana pozicija se nalazi u tranši ili tranšama najvišeg ranga u sekjuritizaciji i u svakom trenutku tokom trajanja sekjuritizacije ima najviši stepen nadređenosti, pri čemu se tranšom najvišeg ranga smatra tranša koja nakon dostavljanja obaveštenja o izvršenju ili, ako je primenljivo, obaveštenja o ubrzanom dospeću - nije podređena u odnosu na ostale tranše u istoj transakciji ili programu sekjuritizacije u pogledu plaćanja po osnovu glavnice ili kamate, ne uzimajući u obzir dospele iznose po osnovu kamatnih ili valutnih finansijskih derivata, dospele naknade i druga slična plaćanja, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
3) sekjuritizovane izloženosti je društvo za sekjuritizaciju preuzelo tako da se one mogu realizovati u odnosu na bilo koje treće lice i da se nalaze van domašaja prodavca (inicijatora, sponzora ili inicijalnog zajmodavca) i njegovih poverilaca, uključujući i slučaj nesolventnosti prodavca;
4) na prenos sekjuritizovanih izloženosti na društvo za sekjuritizaciju ne primenjuju se odredbe o osporavanju (npr. utvrđivanju ništavosti ili pobijanju) prodaje imovine u državi u kojoj je prodavac (inicijator, sponzor ili inicijalni zajmodavac) osnovan, što uključuje, između ostalog, i odredbe u skladu s kojima stečajni upravnik tog prodavca može pobijati prodaju sekjuritizovanih izloženosti društvu za sekjuritizaciju samo na osnovu toga što je ta prodaja zaključena u određenom roku pre proglašenja nesolventnosti prodavca ili odredbe prema kojima društvo za sekjuritizaciju može sprečiti to pobijanje samo ako dokaže da u trenutku prodaje nije raspolagalo podacima koji su ukazivali na nesolventnost prodavca;
5) upravljanje sekjuritizovanim izloženostima uređeno je sporazumom o servisiranju koji sadrži odredbe o kontinuitetu servisiranja kojima se najmanje obezbeđuje da servisiranje ne prestane u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza ili nesolventnosti servisera;
6) dokumentacija kojom se uređuje sekjuritizacija sadrži i odredbe o kontinuitetu kojima se obezbeđuje najmanje zamena druge ugovorne strane u transakcijama s derivatima i zamena pružaoca likvidnosti u slučaju nastupanja statusa neizmirenja obaveza ili nesolventnosti ovih lica, kada je to primenljivo;
7) sekjuritizovana pozicija je obezbeđena homogenim skupom sekjuritizovanih izloženosti, pri čemu sve one pripadaju samo jednoj od sledećih potkategorija:
- stambeni krediti obezbeđeni hipotekom prvog reda odobreni fizičkim licima radi kupovine stambene nepokretnosti na čijoj adresi će biti prijavljeno njihovo prebivalište, ako krediti u skupu sekjuritizovanih izloženosti u proseku ispunjavaju uslov da iznos kredita ne prelazi 80% tržišne vrednosti stambene nepokretnosti koja je predmet hipoteke, ili ako je u nacionalnom zakonodavstvu države u kojoj su odobreni krediti propisano ograničenje odnosa iznosa kredita i prihoda dužnika pri određivanju najvišeg dozvoljenog iznosa stambenog kredita (to ograničenje se računa na bruto godišnji dohodak dužnika, uzimajući u obzir poreske i druge obaveze dužnika, kao i rizik promene kamatne stope tokom perioda otplate kredita, pri čemu za svaki stambeni kredit u skupu sekjuritizovanih izloženosti procenat bruto dohotka dužnika koji se koristi za plaćanja po osnovu kredita, uključujući kamatu, glavnicu i naknade, ne sme prelaziti 45%),
- komercijalni krediti, ugovori o lizingu i kreditne linije odobrene privrednim društvima osnovanim u Republici Srbiji ili državi članici Evropske unije za potrebe finansiranja kapitalnih izdataka ili poslovnih aktivnosti, osim kupovine ili izgradnje poslovnih nepokretnosti, pod uslovom da najmanje 80% dužnika iz skupa sekjuritizovanih izloženosti prema učešću u vrednosti portfolija čine mala i srednja preduzeća, u trenutku nastanka sekjuritizacije, i da nijedan dužnik nije banka ili investiciono društvo,
- krediti za kupovinu automobila i drugih motornih vozila (uključujući i traktore za poljoprivredu i šumarstvo prikolice, motocikle, motorne tricikle i vozila sa gusenicama) i ugovori o lizingu tih vozila odobreni dužnicima rezidentima Republike Srbije ili države članice Evropske unije koji su obezbeđeni pravom prvenstva naplate, polisom osiguranja vozila ili odgovarajućom garancijom u korist društva za sekjuritizaciju, kao što je odredba o zadržavanju prava vlasništva nad vozilom,
- krediti i kreditne linije odobrene fizičkim licima rezidentima Republike Srbije ili države članice Evropske unije za potrebe lične, porodične ili potrošnje domaćinstva;
8) sekjuritizovana pozicija nije resekjuritizovana ili sintetički sekjuritizovana pozicija u smislu odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
9) sekjuritizovane izloženosti ne obuhvataju prenosive finansijske instrumente ili derivate, osim finansijskih instrumenata koje je izdalo samo društvo za sekjuritizaciju ili drugo lice u okviru sekjuritizacije i derivata koji služe za zaštitu od deviznog i kamatnog rizika;
10) u trenutku nastanka sekjuritizacije ili u trenutku uključivanja u skup sekjuritizovanih izloženosti nakon nastanka sekjuritizacije, sekjuritizovane izloženosti ne uključuju izloženosti prema dužnicima sa smanjenom kreditnom sposobnošću (ili izloženosti prema davaocima garancije sa smanjenom kreditnom sposobnošću), pri čemu se smatra da dužnik (ili davalac garancije) ima smanjenu kreditnu sposobnost u sledećim slučajevima:
- ako je nad njim pokrenut stečajni postupak ili je s poveriocima dogovoren otpis ili reprogram duga ili ako je sud u korist poverioca doneo odluku o izvršenju ili o naknadi materijalne štete usled neizmirenja obaveza dužnika u periodu od tri godine pre početka sekjuritizacije,
- ako je u Kreditnom birou ili drugom zvaničnom registru dužnika evidentiran kao dužnik s lošom kreditnom istorijom,
- ako mu je izabrana agencija za rejting dodelila kreditni rejting ili kreditni skor koji ukazuje da postoji značajan rizik da dužnik neće izvršiti ugovorena plaćanja, u poređenju s rizikom prosečnog dužnika za tu vrstu kredita u konkretnoj jurisdikciji;
11) u trenutku nastanka sekjuritizacije ili u trenutku uključivanja u skup sekjuritizovanih izloženosti nakon nastanka sekjuritizacije - sekjuritizovane izloženosti ne obuhvataju izloženosti u statusu neizmirenja obaveza u smislu odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
12) plaćanja u sekjuritizaciji ispunjavaju sledeće uslove:
- plaćanja po osnovu sekjuritizovanih pozicija ne mogu pretežno zavisiti od prodaje imovine koja služi kao sredstvo obezbeđenja tih izloženosti, ali te izloženosti mogu biti restrukturirane ili refinansirane,
- ako u sekjuritizaciji nije ugovoren revolving period ili je taj period istekao, a dostavljeno je obaveštenje o izvršenju ili obaveštenje o ubrzanom dospeću - plaćanje glavnice koja periodično dospeva po osnovu sekjuritizovanih izloženosti prenosi se neposredno na vlasnike sekjuritizovanih pozicija tako da ni na jedan dan plaćanja nije zadržan značajan iznos novčanih sredstava u društvu za sekjuritizaciju,
- ako je u sekjuritizaciji ugovoren revolving period, u dokumentaciji moraju biti predviđeni događaji koji dovode do ubrzanog dospeća a koji obuhvataju najmanje pogoršanje kreditnog kvaliteta sekjuritizovanih izloženosti, nemogućnost pribavljanja dovoljno novih sekjuritizovanih izloženosti sličnog kreditnog kvaliteta i nesolventnost inicijatora ili servisera sekjuritizacije;
13) do trenutka nastanka sekjuritizacije dužnik (ili, kada je primenljivo, davalac garancije) izvršio je najmanje jedno plaćanje po osnovu sekjuritizovane izloženosti, osim u slučaju sekjuritizovane izloženosti po osnovu kreditne linije iz odredbe pod 7), alineja četvrta, ove tačke;
14) inicijator, sponzor ili inicijalni zajmodavac u sekjuritizaciji za tu poziciju ispunjavaju uslove u vezi sa sekjuritizacijom iz odluke kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke i objavljuju podatke o kreditnom kvalitetu i karakteristikama sekjuritizovanih izloženosti, strukturi transakcije, novčanim tokovima i sredstvima obezbeđenja izloženosti, kao i sve informacije koje su potrebne investitorima za sprovođenje sveobuhvatnih stres testova;
15) sekjuritizovane izloženosti ne potiču od banke koja u svom zaštitnom sloju likvidnosti drži sekjuritizovane pozicije, njenog podređenog društva, matičnog društva ili podređenog društva njenog matičnog društva ili bilo kog drugog lica povezanog s bankom;
16) izdata tranša u kojoj se nalaze sekjuritizovane izloženosti iznosi najmanje 12.000.000.000 dinara;
17) preostali ponderisani prosečni rok do dospeća tranše je pet godina ili kraći i izračunava se primenom pretpostavke o prevremenim otplatama koja je korišćena pri vrednovanju transakcije ili pretpostavke o 20% konstantne stope prevremenih otplata, u zavisnosti od toga koja je niža, uz pretpostavku da će se opcija otkupa izvršiti na prvi dopušten datum za otkup;
18) inicijator sekjuritizovanih izloženosti u sekjuritizaciji je banka ili drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili inostranstvu i koje kao osnovnu delatnost ne pruža usluge primanja depozita, usluge povezane sa kreditiranjem i kastodi usluge.
33. U slučaju sekjuritizacije u kojoj su sekjuritizovane izloženosti stambeni krediti iz tačke 32. odredba pod 7), alineja prva, ove odluke - skup odnosnih izloženosti ne može da obuhvata kredite ponuđene ili odobrene pod pretpostavkom da su podnosioci zahteva (ili, kada je primenljivo, posrednici) bili svesni da je moguće da davalac kredita nije proverio i potvrdio dostavljene podatke.
U slučaju sekjuritizacije iz stava 1. ove tačke, procena kreditne sposobnosti dužnika treba da ispunjava sledeće uslove:
1) pre nego što je zaključio ugovor o kreditu, poverilac je izvršio detaljnu procenu kreditne sposobnosti dužnika koja obuhvata parametre relevantne za procenu sposobnosti dužnika da ispuni svoje ugovorene obaveze;
2) procedure i informacije na kojima se zasniva procena kreditne sposobnosti dužnika su uspostavljene, dokumentovane i redovno se preispituju;
3) procena kreditne sposobnosti dužnika ne zasniva se pretežno na procenjenoj vrednosti stambene nepokretnosti kojom je kredit obezbeđen a koja prelazi iznos kredita, niti na pretpostavci da će ta vrednost porasti, osim u slučaju da je kredit odobren radi izgradnje ili renoviranja stambene nepokretnosti;
4) nakon što je sa dužnikom zaključio ugovor o kreditu, poverilac ga ne može naknadno otkazati ili izmeniti na štetu dužnika zbog toga što je procena kreditne sposobnosti dužnika netačno sprovedena, osim u slučaju da se dokaže da je dužnik svesno prikrio ili falsifikovao informacije potrebne za tu procenu;
5) poverilac dužniku može odobriti kredit samo ako je na osnovu procene njegove kreditne sposobnosti zaključio da će dužnik moći da izmiri svoje obaveze u skladu sa ugovorom o kreditu;
6) poverilac je dužan da pre odobravanja bilo kakvog značajnog povećanja iznosa kredita izvrši ponovnu procenu kreditne sposobnosti dužnika na osnovu ažuriranih informacija, osim u slučaju da je dodatni iznos kredita bio predviđen i uključen u inicijalnu procenu kreditne sposobnosti dužnika.
U slučaju sekjuritizacije u kojoj su odnosne izloženosti krediti za kupovinu automobila i drugih motornih vozila, ugovori o lizingu tih vozila i potrošački krediti i kreditne linije iz tačke 32. odredba pod 7), alineje treća i četvrta, ove odluke - procena kreditne sposobnosti dužnika mora ispunjavati sledeće uslove:
1) pre zaključenja ugovora o kreditu/lizingu, poverilac je izvršio procenu kreditne sposobnosti dužnika na osnovu dovoljno pouzdanih informacija, pribavljenih od dužnika, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga kojima se uređuje obavezna procena kreditne sposobnosti dužnika, odnosno odredbama propisa merodavnog prava kojima se uređuje ta procena i na drugi odgovarajući način;
2) ako poverilac odluči da, nakon zaključenja ugovora o kreditu, dužniku odobri dodatan iznos sredstava, dužan je da ažurira informacije potrebne za procenu kreditne sposobnosti dužnika i da tu procenu ponovo izvrši pre odobravanja novog iznosa kredita.
34. Pri utvrđivanju zaštitnog sloja likvidnosti, banka je dužna da tržišnu vrednost sekjuritizovanih pozicija koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda umanji najmanje za sledeće korektivne faktore:
1) 25% za sekjuritizovane pozicije obezbeđene aktivom iz tačke 32. odredba pod 7), alineje prva i treća, ove odluke;
2) 35% za sekjuritizovane pozicije obezbeđene aktivom iz tačke 32. odredba pod 7), alineje druga i četvrta, ove odluke.
g) Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove
35. Izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove imaju isti tretman kao likvidna aktiva onog reda u koji se raspoređuje odnosna likvidna aktiva investicionog fonda, do iznosa 60.000.000.000 dinara, pod uslovom da:
1) investicioni fond ispunjava sledeće uslove:
- njime upravlja privredno društvo nad čijim poslovanjem nadzor vrši nadležno regulatorno telo u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije ili nadležno regulatorno telo države koja nije članica Evropske unije kada se taj nadzor sprovodi u skladu s propisima koji odgovaraju propisima Evropske unije i ako je Narodna banka Srbije uspostavila odgovarajuću saradnju s tim telom,
- njegovi investiciona politika i prospekt, odnosno drugi odgovarajući akt sadrže podatke o oblicima imovine u koje taj fond može ulagati sredstva i o pojedinačnim limitima ulaganja tog fonda i način izračunavanja tih limita ako ovaj fond primenjuje limite za svoja ulaganja,
- najmanje jednom godišnje objavljuje izveštaj o svom poslovanju koji omogućava procenu njegove imovine i njegovih obaveza, prihoda i aktivnosti u toku izveštajnog perioda;
2) investicioni fond ulaže samo u likvidnu aktivu ili derivate, pri čemu u derivate ulaže samo u meri u kojoj mu takvo ulaganje služi za ublažavanje izloženosti kamatnom riziku, valutnom riziku ili kreditnom riziku u portfoliju.
36. Banka je dužna da iznos izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove umanji za sledeće korektivne faktore, u zavisnosti od vrste odnosne likvidne aktive investicionog fonda:
1) 0% za novčanice i kovani novac i za aktivu koja predstavlja izloženosti prema centralnim bankama iz tačke 26. odredba pod 2) ove odluke;
2) 5% za ostalu likvidnu aktivu prvog reda, osim pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta;
3) 12% za pokrivene obveznice izrazito visokog kvaliteta iz tačke 26. odredba pod 6) ove odluke;
4) 20% za likvidnu aktivu drugog A reda;
5) 30% za sekjuritizovane pozicije koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda obezbeđene aktivom iz tačke 32. odredba pod 7), alineja prva i treća, ove odluke;
6) 35% za pokrivene obveznice koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda iz tačke 30. odredba pod 4) ove odluke;
7) 40% za sekjuritizovane pozicije koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda obezbeđene aktivom iz tačke 32. odredba pod 7), alineje druga i četvrta, ove odluke;
8) 55% za likvidnu aktivu drugog B reda u vidu dužničkih hartija od vrednosti privrednih društava iz tačke 30. odredba pod 2) ove odluke i akcija iz tačke 30. odredba pod 3) ove odluke.
37. Pri utvrđivanju odnosne likvidne aktive investicionog fonda i korektivnih faktora koje je potrebno na nju primeniti, banka primenjuje sledeći pristup:
1) ako je upoznata sa strukturom izloženosti po osnovu ulaganja investicionog fonda, banka te izloženosti tretira kao direktne izloženosti prema odnosnim izloženostima i umanjuje ih za odgovarajuće korektivne faktore iz tačke 36. ove odluke;
2) ako nije upoznata sa strukturom izloženosti po osnovu ulaganja investicionog fonda, banka mora pretpostaviti da taj fond investira do maksimalnog dozvoljenog iznosa u skladu sa svojom investicionom politikom u likvidnu aktivu na način na koji je ona nabrojana u odredbama tačke 36. ove odluke, počevši od likvidne aktive navedene u odredbi pod 7) te tačke likvidnoj aktivi višeg kvaliteta, dok se ne dostigne maksimalni dozvoljeni iznos ulaganja.
38. Banka je dužna da razvije adekvatne metodologije i procedure za izveštavanje i utvrđivanje tržišne vrednosti i odgovarajućih korektivnih faktora koje primenjuje na izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove.
Ako izloženost banke po osnovu ulaganja u investicione fondove nije dovoljno materijalno značajna da bi banka samostalno razvila metodologije iz stava 1. ove tačke, na izveštavanje i utvrđivanje izloženosti po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove banka može primeniti procene korektivnih faktora sledećih trećih lica:
- depozitara fonda koji je banka ili drugo lice iz finansijskog sektora, ako ovaj fond ulaže isključivo u hartije od vrednosti i deponuje ih kod ovog depozitara,
- za ostale investicione fondove za koji nije ispunjen uslov iz alineje prve ovog stava - društva za upravljanje ovim fondom, pod uslovom da nad poslovanjem tog društva nadzor vrši nadležno regulatorno telo u Republici Srbiji, odnosno državi članici Evropske unije, ili nadležno regulatorno telo države koja nije članica Evropske unije - ako se taj nadzor sprovodi u skladu s propisima Evropske unije i ako je Narodna banka Srbije uspostavila odgovarajuću saradnju s tim telom.
Banka je dužna da dokaže Narodnoj banci Srbije okolnosti iz stava 2. ove tačke.
39. Ako banka prestane da ispunjava uslove iz tačke 38. ove odluke u vezi sa izloženostima po osnovu ulaganja u otvorene investicione fondove, dužna je da te izloženosti isključi iz zaštitnog sloja likvidnosti za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom u skladu s tačkom 41. ove odluke.
2. Struktura zaštitnog sloja likvidnosti
40. Banka je dužna da se u svakom trenutku pridržava sledećih ograničenja u vezi sa strukturom zaštitnog sloja likvidnosti:
1) najmanje 60% zaštitnog sloja likvidnosti čini likvidna aktiva prvog reda;
2) najmanje 30% zaštitnog sloja likvidnosti čini likvidna aktiva prvog reda bez pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta iz tačke 26. odredba pod 6) ove odluke;
3) najviše 15% zaštitnog sloja likvidnosti čini likvidna aktiva drugog B reda.
Ograničenja iz stava 1. ove tačke izračunavaju se nakon prilagođavanja zaštitnog sloja likvidnosti banke za uticaj repo i reverse repo transakcija, transakcija davanja ili uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps), u kojima se koristi likvidna aktiva i koje dospevaju u narednih 30 dana od dana obračuna pokazatelja i nakon primene odgovarajućeg korektivnog faktora.
Banka određuje strukturu zaštitnog sloja likvidnosti na način utvrđen u odeljku 3. ove glave.
41. Ako se utvrdi da je likvidna aktiva banke prestala da ispunjava bilo koji od opštih uslova iz tačke 18. ove odluke, operativnih uslova iz tač. 19. do 24. te odluke ili uslova za uključivanje u likvidnu aktivu iz tač. 26. do 39. te odluke - banka je dužna da tu aktivu isključi iz obračuna zaštitnog sloja likvidnosti do narednog datuma dostavljanja izveštaja u skladu sa odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka ispunjavanja ovih uslova.
NETO ODLIVI LIKVIDNIH SREDSTAVA
42. Neto odlivi likvidnih sredstava izračunavaju se kao zbir odliva likvidnih sredstava iz pododeljka 1. ovog odeljka umanjenih za zbir priliva likvidnih sredstava iz pododeljka 2. tog odeljka i ne mogu imati negativnu vrednost.
Zbir priliva likvidnih sredstava iz stava 1. ove tačke utvrđuje se kao zbir sledećih iznosa:
1) priliva na koje se ne primenjuje ograničenje na iznos 75% odliva likvidnih sredstva u skladu s tačkom 83. ove odluke;
2) manjeg od sledeća dva iznosa (koji ne mogu biti negativni): priliva na koje se primenjuje ograničenje na iznos 75% odliva likvidnih sredstva u skladu s tačkom 82. ove odluke i 75% iznosa odliva likvidnih sredstava umanjenog za iznos priliva na koje se ne primenjuje ograničenje iz odredbe pod 1) ovog stava.
Prilivi i odlivi likvidnih sredstava procenjuju se u periodu 30 dana uslova stresa u skladu s tačkom 16. ove odluke.
Neto odliv likvidnih sredstava iz stava 1. ove tačke izračunava se primenom formule iz odeljka 4. ove glave.
Prilivi i odlivi likvidnih sredstava koji se očekuju u narednih 30 dana po osnovu derivata izračunavaju se u neto iznosu za svaku drugu ugovornu stranu, pod uslovom da je s tom ugovornom stranom ugovoren sporazum o netiranju koji ispunjava uslove za priznavanje radi ublažavanja rizika druge ugovorne strane propisane odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, pri čemu se za utvrđivanje neto iznosa uzima u obzir i netiranje za vrednost sredstava obezbeđenja koja će biti primljena u okviru ovih transakcija, ako je reč o aktivi koja ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti banke.
Prilivi i odlivi gotovine po osnovu transakcija s valutnim derivatima koji podrazumevaju istovremenu razmenu celog iznosa glavnice (ili razmenu tog iznosa u toku istog dana) mogu se netirati iako takve transakcije nisu predmet ugovorenih sporazuma o netiranju sa drugom ugovornom stranom.
43. Odlivi likvidnih sredstava izračunavaju se množenjem preostalog iznosa različitih kategorija obaveza iz pasive bilansa stanja banke i njenih vanbilansnih obaveza po kojima može doći do plaćanja sa očekivanim stopama odliva ili povlačenja sredstava po osnovu tih obaveza.
Odlivi likvidnih sredstava iz stava 1. ove tačke obuhvataju sledeće obaveze pomnožene odgovarajućim stopama odliva:
- preostali iznos stabilnih depozita fizičkih lica iz tačke 49. ove odluke na dan obračuna i ostalih depozita fizičkih lica u skladu s tač. 45. do 50. ove odluke,
- preostali iznos ostalih obaveza koje dospevaju u narednih 30 dana, obaveza čiju isplatu u tom periodu može zahtevati poverilac ili izdavalac ili kod kojih postoji očekivanje poverioca da će banka u tom periodu izvršiti isplatu u skladu s tač. 51. do 58. ove odluke,
- dodatne odlive koji se odnose na sredstva obezbeđenja, u skladu s tač. 59. do 69. ove odluke,
- najveći iznos koji klijenti banke mogu povući u narednih 30 dana po osnovu nepovučenih neopozivih i uslovno opozivih kreditnih linija i linija za likvidnost odobrenih od strane banke u skladu s tač. 70. do 76. ove odluke,
- procenjeni dodatni odlivi likvidnih sredstava po osnovu ostalih proizvoda i usluga u skladu s tač. 77. i 78. ove odluke.
44. Uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, banka može netirati odlive likvidnih sredstava s povezanim prilivima likvidnih sredstava ako su ispunjeni sledeći uslovi:
1) priliv je direktno povezan sa odlivom a nije uključen u obračun priliva likvidnih sredstava u skladu s pododeljkom 2. ovog odeljka;
2) obaveza po kojoj se zahteva povezani priliv utvrđena je propisom, merom donetom u skladu s propisom ili ugovorom;
3) priliv se obavezno ostvaruje pre odliva s kojim je povezan ili će biti ostvaren u roku od deset dana od dana nastanka odliva, a garantovan je od strane Republike Srbije ili države članice Evropske unije.
Depoziti fizičkih lica
45. Na iznos depozita fizičkih lica koji su otkazani sa preostalim rokom dospeća kraćim od 30 dana, odnosno na iznos depozita kod kojih je nastupila obaveza isplate u narednih 30 dana, primenjuje se stopa odliva 100%.
46. Banka može iz obračuna odliva likvidnih sredstava isključiti iznos ili deo iznosa depozita fizičkih lica koji ispunjavaju jedan od sledeća dva uslova:
1) u periodu od 30 dana deponentu nije dozvoljeno da povuče depozit;
2) za povlačenje sredstava pre isteka perioda od 30 dana deponent banke će snositi gubitak jednak iznosu kamate u periodu od dana povlačenja sredstava do dana dospeća ugovora o depozitu i mora platiti materijalno značajnu naknadu, pri čemu ta naknada ne mora biti veća od iznosa kamate na koju je klijent ostvario pravo u periodu od polaganja depozita do dana povlačenja sredstava.
Ako se samo deo depozita fizičkih lica može povući bez plaćanja naknade iz stava 1. odredba pod 2) ove tačke, banka samo taj deo depozita uključuje u odlive likvidnih sredstava.
47. Na iznos depozita fizičkih lica koji ispunjavaju uslov iz tačke 48. odredba pod 1) ove odluke ili dva uslova iz odredaba 2) do 5) te tačke, banka primenjuje stopu odliva od 10% do 15%.
Na iznos depozita koji ispunjavaju uslov iz tačke 48. odredba pod 1) ove odluke i najmanje još jedan uslov iz te tačke, ili tri ili više uslova iz te tačke, banka primenjuje stopu odliva od 15% do 20%.
Narodna banka Srbije može zahtevati primenu više stope odliva od stope utvrđene u skladu sa st. 1. i 2. ove tačke u pojedinim slučajevima, ako na osnovu specifičnih okolnosti u pojedinačnoj banci proceni da je to potrebno.
Ako nije sprovela procenu ispunjenosti uslova iz tačke 48. ove odluke ili ta procena nije dovršena, banka je dužna da na iznos depozita fizičkih lica za koje nije izvršila takvu procenu ili procena nije dovršena primeni stope odliva iz stava 2. ove tačke.
48. Stope odliva u skladu s tačkom 47. ove odluke primenjuju se na iznos depozita fizičkih lica koji ispunjavaju sledeće uslove:
1) ukupan iznos svih depozita klijenta u banci ili grupi kojoj banka pripada veći je od 60.000.000 dinara;
2) depozit se nalazi na računu kojem se može pristupiti isključivo preko interneta;
3) kamatna stopa koja je ugovorena po osnovu depozita ispunjava bilo koji od sledećih kriterijuma:
- značajno prevazilazi prosek kamatnih stopa koje nude druge banke za sličnu kategoriju depozita fizičkih lica,
- njen prinos se određuje na osnovu prinosa na tržišni indeks ili više tržišnih indeksa,
- njen prinos se određuje na osnovu varijabilnog elementa na tržištu koji nije promenljiva kamatna stopa;
4) depozit je inicijalno ugovoren sa fiksnim rokom dospeća koji ističe u narednih 30 dana ili je ugovoren otkazni rok kraći od 30 dana, osim depozita koji zadovoljavaju uslove iz tačke 46. ove odluke;
5) deponent je nerezident ili depozit nije izražen u dinarima, evrima ili valuti države članice Evropske unije.
49. Iznos depozita fizičkih lica ili dela depozita tih lica koji ne ispunjava kriterijume za primenu stope odliva u skladu s tač. 47. i 48. ove odluke a koji je osiguran kod Agencije za osiguranje depozita - smatra se stabilnim depozitom i na njega se primenjuje stopa odliva 5% ako deponent ima uspostavljen odnos sa bankom koji smanjuje verovatnoću povlačenja depozita ili ako se depozit nalazi na tekućem računu.
Smatra se da deponent ima uspostavljen odnos sa bankom koji smanjuje verovatnoću povlačenja depozita ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:
1) deponent je u ugovornom odnosu sa bankom u trajanju najmanje godinu dana;
2) deponent je u kreditnom odnosu sa bankom po osnovu stambenog ili drugog dugoročnog kredita;
3) deponent banke koristi još najmanje jedan proizvod banke koji nije kredit.
Smatra se da se depozit fizičkog lica drži na tekućem računu ako se na taj račun uplaćuju zarade ili drugi redovni prihodi klijenta ili ako se preko tog računa redovno vrše transakcije klijenta.
50. Na iznos ostalih depozita fizičkih lica koji nisu obuhvaćeni tač. 45. do 49. ove odluke primenjuje se stopa odliva 10%.
Operativni depoziti
51. Banka primenjuje stopu odliva 25% na iznos sledećih vrsta depozita koji služe za potrebe operativnog poslovanja klijenta:
1) depoziti koji se drže za potrebe korišćenja usluga kliringa, kastodi usluga, usluga upravljanja gotovinom ili drugih sličnih usluga koje omogućavaju pristup platnim sistemima i sistemima za poravnanje, ako su takve usluge neophodne za obavljanje poslova klijenta;
2) depoziti klijenata koji nisu lica u finansijskom sektoru koji se drže za ostale svrhe u okviru uspostavljenog poslovnog odnosa sa bankom, ako ti depoziti ispunjavaju uslove iz tačke 53. ove odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka je dužna da primenjuje stopu odliva 5% na deo depozita iz odredbe pod 1) ove tačke koji je osiguran kod Agencije za osiguranje depozita.
U depozite iz stava 1. ove tačke uključuju se samo depoziti kod kojih postoje pravne ili operativne prepreke usled kojih je njihovo povlačenje u narednih 30 dana malo verovatno.
Deo sredstava na depozitnim računima kod banke koji služi za potrebe operativnog poslovanja klijenta smatra se operativnim, dok se iznos iznad tog nivoa smatra neoperativnim depozitima, odnosno iznos depozita koji klijent može da povuče a da mu na računu ostane dovoljan iznos sredstava da nesmetano može koristiti usluge kliringa, kastodi usluge, usluge upravljanja gotovinom ili druge slične usluge - neće se smatrati operativnim depozitom.
Usluge kliringa, u smislu ove tačke, predstavljaju usluge koje klijentima omogućavaju prenos novčanih sredstava ili hartija od vrednosti preko direktnih učesnika u domaćem platnom sistemu ili sistemu poravnanja hartija od vrednosti do krajnjih primalaca, pri čemu su ove usluge ograničene na: prenos, usaglašavanje i potvrđivanje naloga za plaćanje, dnevna prekoračenja, prekonoćno finansiranje i održavanje sredstava nakon izvršenja transakcije poravnanja, kao i utvrđivanje pozicija u toku dana i konačnih pozicija za poravnanje. Usluge kliringa i povezane usluge pružaju se na osnovu ugovora sa institucionalnim investitorima.
Kastodi usluge, u smislu ove tačke, predstavljaju usluge vođenja i čuvanja imovine, obaveštavanja klijenata, upravljanje imovinom i/ili pružanje operativnih ili administrativnih usluga na zahtev klijenata u vezi s njihovim transakcijama sa finansijskom imovinom. Usluge kastodi poslova pružaju se na osnovu ugovora sa institucionalnim investitorima, pri čemu su ove usluge ograničene na: transakcije poravnanja sa hartijama od vrednosti, transfer ugovorenih plaćanja, obradu sredstava obezbeđenja, izvršenja transakcija u stranoj valuti, držanje novčanih sredstava i provizije za usluge upravljanja viškom gotovine, a mogu se uključiti i aktivnosti prijema dividendi i drugih prihoda, isplate i naplate potraživanja klijenata, ugovorena distribucija sredstava klijenata i plaćanje naknada, poreza i drugih troškova.
Usluge upravljanja gotovinom, u smislu ove tačke, predstavljaju usluge upravljanja gotovinom i povezane usluge, koje se klijentima pružaju na osnovu ugovora sa institucionalnim investitorima i odnose se na one proizvode i usluge koje se pružaju klijentima za upravljanje njihovim novčanim tokovima, aktivom i pasivom i izvršenje neophodnih finansijskih transakcija za potrebe njihovog tekućeg poslovanja, kao i na: pružanje informacija o upravljanju finansijskim transakcijama klijenata, plaćanjima doznaka, sakupljanju ili objedinjavanju dokumentacije koja se odnosi na platne spiskove, kontrola distribucije sredstava, automatska plaćanja i druge transakcije koje olakšavaju obavljanje finansijskih operacija ili uspostavljanje informacionih sistema za te namene.
52. Depoziti koji nastaju po osnovu korespondentskog bankarstva ili poslova glavnog brokera ne uključuju se u operativne depozite i na njih se primenjuje stopa odliva 100%.
53. Da bi se depozit smatrao depozitom iz tačke 51. stav 1. odredba pod 2) ove odluke, on mora ispunjavati sledeće uslove:
1) da ga je položio klijent koji nije lice u finansijskom sektoru;
2) da nije reč o oročenom, štednom ili depozitu položenom za potrebe pružanja brokerskih usluga;
3) da je kamatna stopa koja se plaća na sredstva na ovom računu najmanje za pet baznih poena niža od preovlađujuće tržišne stope na depozite sličnih karakteristika velikih pravnih lica, pri čemu ne mora biti negativna;
4) da se sredstva drže na posebnim namenskim računima, uz određivanje takvih uslova da deponent nije podstaknut da na ovom računu drži više sredstava nego što je potrebno za održavanje poslovnog odnosa;
5) da se materijalno značajne transakcije često izvršavaju preko ovog računa;
6) da je ispunjen jedan od sledećih uslova:
- deponent se nalazi u ugovornom odnosu sa bankom u trajanju najmanje dve godine;
- depozit se koristi za najmanje dve aktivne usluge (pristup domaćim ili međunarodnim platnim uslugama, trgovanje hartijama od vrednosti, usluge depozitara i sl.).
U depozite iz stava 1. ove tačke uključuje se samo iznos depozita koji je neophodan za korišćenje usluga zbog kojih je deponovan, dok se preostali iznos ovih depozita tretira kao neoperativni depozit.
Odlivi po osnovu ostalih obaveza
54. Banka primenjuje stopu odliva 40% na iznos depozita klijenata koji nisu lica u finansijskom sektoru niti fizička lica, a ovi depoziti obuhvataju i depozite država, teritorijalnih autonomija, jedinica lokalne samouprave, centralnih banaka, međunarodnih razvojnih banaka ili javnih administrativnih tela, ako se ne smatraju operativnim depozitima iz tačke 51. ove odluke.
Izuzetno od stava 1. ove tačke, banka primenjuje stopu odliva 20% na deo depozita iz tog stava koji je osiguran kod Agencije za osiguranje depozita.
55. Banka primenjuje stopu odliva 0% na iznos obaveza po osnovu operativnih troškova banke.
56. Na iznos obaveza koje nastaju po osnovu repo ugovora, transakcija davanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, kao i transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, a koje dospevaju u narednih 30 dana - banka primenjuje sledeće stope odliva:
1) 0% ako su obezbeđene aktivom koja ispunjava uslove za uključivanje u likvidnu aktivu prvog reda iz tačke 26. ove odluke, osim pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta iz odredbe pod 6) te tačke, odnosno ako je druga ugovorna strana centralna banka;
2) 7% ako su obezbeđene pokrivenim obveznicama izrazito visokog kvaliteta iz tačke 26. odredba pod 6) ove odluke;
3) 15% ako su obezbeđene aktivom koja ispunjava uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog A reda iz tačke 28. ove odluke;
4) 25% ako su obezbeđene:
- aktivom iz tačke 32. odredba pod 7), alineje prva i treća, ove odluke,
- aktivom koja ne ispunjava uslove za uključivanje u likvidnu aktivu prvog reda i likvidnu aktivu drugog A reda u skladu s tač. 26. i 28. ove odluke, ako je druga ugovorna strana država, međunarodna razvojna banka ili javno administrativno telo u Republici Srbiji ili drugoj državi u kojoj banka ima ogranak koje ispunjava uslove za dobijanje pondera kreditnog rizika 20% ili nižeg u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke;
5) 35% ako su obezbeđene vrstama aktive iz tačke 32. odredba pod 7), alineje druga i četvrta, ove odluke;
6) 50% ako su obezbeđene:
- dužničkim hartijama od vrednosti privrednih društava koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda iz tačke 30. odredba pod 2) ove odluke,
- akcijama koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda iz tačke 30. odredba pod 3) ove odluke;
7) 30% ako su obezbeđene pokrivenim obveznicama visokog kvaliteta koje ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu drugog B reda iz tačke 30. odredba pod 4) ove odluke;
8) 100% ako su obezbeđene aktivom koja ne ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti u skladu sa odeljkom 1. ove glave, osim aktive navedene u odredbi pod 4), alineja druga, ove tačke ili ako je druga ugovorna strana centralna banka.
57. Odlivi likvidnih sredstava u slučaju svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps) i dospevaju u narednih 30 dana računaju se kao pozitivna razlika između likvidne vrednosti primljene aktive i likvidne vrednosti date aktive, osim u slučaju da je druga ugovorna strana centralna banka, kada se primenjuje stopa odliva 0%.
Likvidnom vrednošću aktive koja ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti u skladu sa odeljkom 1. ove glave smatra se vrednost te aktive utvrđena na način opisan u tački 25. ove odluke, dok se u slučaju aktive koja ne ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti smatra da je njena likvidna vrednost nula.
58. Banka je dužna da primenjuje stopu odliva 100% na sve zapise, obveznice i ostale dužničke hartije od vrednosti koje je izdala banka, osim u slučaju da se obveznica prodaje isključivo na tržištu proizvoda i usluga za fizička lica i drži na njihovim računima, kada se takav instrument može tretirati kao depozit fizičkog lica, ali samo pod uslovom da ga ne može kupiti ili posedovati drugo lice osim fizičkog lica.
Dodatni odlivi likvidnih sredstava
59. Na iznos sredstava obezbeđenja koje je banka dala po osnovu ugovora o finansijskim derivatima i kreditnim derivatima, osim aktive iz tačke 26, odredbe 1) do 5) i 7) ove odluke, banka primenjuje stopu odliva 20%.
Na iznos sredstava obezbeđenja u vidu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta iz tačke 26. odredba pod 6) ove odluke koje je dala po osnovu ugovora o finansijskim derivatima i kreditnim derivatima, banka primenjuje stopu odliva 10%.
60. Ako je banka zaključila ugovor u skladu s kojim postoji mogućnost da u slučaju pogoršanja kreditne sposobnosti banke, odnosno smanjenja njenog kreditnog rejtinga do tri nivoa u periodu od 30 dana, dođe do dodatnih odliva likvidnih sredstva banke ili do obaveze da banka položi dodatna sredstva obezbeđenja - na takav iznos odliva, odnosno zahteva za dodatnim sredstvima obezbeđenja banka primenjuje stopu odliva 100%.
61. Banka je dužna da utvrdi i u ukupne odlive likvidnih sredstava uključi dodatni odliv u iznosu koji odgovara zahtevima za pružanjem dodatnih sredstava obezbeđenja u uslovima stresa na tržištu po osnovu transakcija sa derivatima, transakcija finansiranja hartijama od vrednosti ili drugih ugovora, ako su te transakcije materijalno značajne.
Transakcije iz stava 1. ove tačke smatraju se materijalno značajnim ako je njihova nominalna vrednost veća od 10% odliva likvidnih sredstava banke u bilo kom periodu u prethodne dve godine.
Za izračunavanje dodatnog odliva likvidnih sredstva iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da prikuplja podatke o fer vrednosti datih sredstava obezbeđenja za sve ugovore o derivatima za svaki dan u prethodne dve godine i da dodatni odliv utvrđuje kao najveću razliku u iznosu datih sredstva obezbeđenja koja se javila između dva uzastopna perioda od 30 dana u prethodne dve godine.
62. Prilivi i odlivi likvidnih sredstava koji se očekuju u narednih 30 dana po osnovu ugovora o derivatima računaju se na neto osnovi u skladu s tačkom 42. st. 5. i 6. ove odluke, s tim da se pri obračunu neto iznosa ne uzimaju u obzir zahtevi za pružanjem dodatnih likvidnih sredstava iz tač. 59. do 61. te odluke.
Ako primenom netiranja iz stava 1. ove tačke banka utvrdi neto odliv likvidnih sredstava po osnovu ugovora o derivatu, na tako dobijeni iznos odliva primenjuje se stopa odliva 100%.
63. Banka je dužna da utvrdi i u ukupne odlive likvidnih sredstava uključi dodatni odliv likvidnih sredstava koji se dobija primenom stope odliva 100% na tržišnu vrednost hartija od vrednosti ili druge aktive koju je banka prodala nakratko i koju mora da vrati u narednih 30 dana.
Dodatan odliv iz stava 1. ove tačke ne računa se ako banka već poseduje hartije od vrednosti koje mora da vrati ili ih je pozajmila na osnovu ugovora u skladu s kojim nije u obavezi da ih vrati u narednih 30 dana i ako se te hartije od vrednosti ne uključuju u obračun zaštitnog sloja likvidnosti.
Ako je prodaja nakratko pokrivena postojećom obezbeđenom transakcijom finansiranja hartijama od vrednosti, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, smatra se da obaveza vraćanja hartija od vrednosti koje su prodate nakratko ne dospeva u narednih 30 dana i primenjuje se stopa odliva 0%.
64. Banka je dužna da utvrdi i u ukupne odlive likvidnih sredstava uključi dodatni odliv likvidnih sredstava koji se dobija primenom stope odliva 100% na:
1) vrednost sredstava obezbeđenja iznad ugovorenog nivoa koja se nalaze kod banke, a koja druga ugovorna strana može povući u bilo kom trenutku u narednih 30 dana;
2) vrednost sredstava obezbeđenja koje je banka dužna da vrati drugoj ugovornoj strani u narednih 30 dana;
3) vrednost primljenih sredstava obezbeđenja koja ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu u skladu sa odeljkom 1. ove glave a koja mogu biti zamenjena sredstvima obezbeđenja koja ne ispunjavaju uslove za uključivanje u likvidnu aktivu banke, bez saglasnosti banke.
65. Depozit koji je banka primila kao sredstvo obezbeđenja ne smatra se obavezom u skladu s tač. 45. do 58. ove odluke, već se dodatni odliv po tom osnovu utvrđuje u skladu s tačkom 64. te odluke, kada je primenljivo.
66. Banka je dužna da pretpostavi stopu odliva 100% kao gubitak po osnovu finansiranja hartija od vrednosti obezbeđenih imovinom, pokrivenih obveznica i drugih sličnih instrumenata koji dospevaju u narednih 30 dana, ako je ove instrumente izdala banka, odnosno društvo za sekjuritizaciju koje banka sponzoriše.
67. Banka je dužna da pretpostavi stopu odliva 100% kao gubitak po osnovu finansiranja komercijalnih zapisa obezbeđenih imovinom, programa komercijalnih zapisa obezbeđenih imovinom, skupova imovine za finansiranje ulaganja u hartije od vrednosti i sličnih linija finansiranja, pri čemu se ta stopa odliva primenjuje na iznos obaveza koje dospevaju ili iznos aktive za koji postoji mogućnost da će morati da se vrati.
68. Banka je dužna da pretpostavi da će aktiva koja je bez pružanja sredstava obezbeđenja pozajmljena drugoj ugovornoj strani, u okviru transakcija koje dospevaju u narednih 30 dana, morati u celosti da se vrati, što će dovesti do stope odliva 100%, osim u slučaju da banka poseduje aktivu koju mora da vrati i da se ona ne uključuje u zaštitni sloj likvidnosti banke.
69. Ako banka u vezi s pružanjem brokerskih usluga finansira aktivu jednog klijenta internim netiranjem s prodajom nakratko drugog klijenta, primenjuje se stopa odliva 50%.
Kreditne linije i linije za likvidnost
70. Za potrebe ovog pododeljka, pod linijama za likvidnost podrazumevaju se sve neopozive i uslovno opozive ugovorene nepovučene linije koje služe za refinansiranje duga klijenta u situacijama u kojima taj klijent nije u mogućnosti da pribavi redovna sredstva finansiranja na finansijskom tržištu.
Vrednost linije za likvidnost iz stava 1. ove tačke utvrđuje se kao iznos trenutnog duga klijenta koji dospeva u narednih 30 dana i koji je pokriven tom linijom za likvidnost, pri čemu deo linije za likvidnost kojim je pokriven iznos duga koji ne dospeva u tom periodu ne ulazi u obračun vrednosti linije za likvidnost.
Sve linije, odnosno delovi linija za likvidnost koji imaju drugačiju svrhu od svrhe navedene u stavu 1. ove tačke - smatraju se kreditnim linijama.
Uobičajene linije za obrtna sredstva koje se odobravaju privrednim društvima smatraju se kreditnim linijama.
Banka odlive likvidnih sredstava po osnovu neopozivih i uslovno opozivih kreditnih linija i linija za likvidnost izračunava množenjem iznosa te linije odgovarajućom stopom odliva iz tač. 71. do 75. ove odluke.
Iznos linija iz stava 5. ove tačke je najveći neiskorišćeni iznos koji može biti povučen po osnovu ovih linija u narednih 30 dana, umanjen za iznos odliva po osnovu vanbilansnih proizvoda povezanih sa finansiranjem trgovine iz tačke 77. odredba pod 8) ove odluke, ako je klijent ugovorio takav proizvod sa bankom, i za iznos sredstava obezbeđenja koja je klijent pružio banci po osnovu te linije čija je vrednost izračunata u skladu s tačkom 25. ove odluke i koja ispunjavaju sledeće uslove:
- sredstvo obezbeđenja može biti ponovo korišćeno ili založeno od strane banke,
- sredstvo obezbeđenja ispunjava uslove za uključivanje u likvidnu aktivu ali nije uključeno u zaštitni sloj likvidnosti za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom,
- sredstvo obezbeđenja nije aktiva koju su izdali korisnik kreditne linije ili linije za likvidnost ili s njim povezana lica.
Ako su neophodne informacije dostupne banci, najveći neiskorišćeni iznos koji može biti povučen po osnovu neopozivih ili uslovno opozivih kreditnih linija ili linija za likvidnost utvrđuje se uzimajući u obzir obaveze dužnika, odnosno unapred definisan plan povlačenja sredstava iz te linije koji dospeva u narednih 30 dana.
71. Iznos neopozivih ili uslovno opozivih kreditnih linija ili linija za likvidnost iz tačke 70. stav. 6. ove odluke množi se stopom odliva 5%, ako je reč o linijama koje su odobrene fizičkom licu ili malom ili srednjem preduzeću iz tačke 2. odredba pod 8) te odluke.
72. Iznos neopozivih ili uslovno opozivih kreditnih linija iz tačke 70. stav. 6. ove odluke množi se stopom odliva 10% ako te linije ispunjavaju sledeće uslove:
- druga ugovorna strana nije fizičko lice, odnosno malo ili srednje preduzeće iz tačke 2. odredba pod 8) ove odluke,
- odobrene su klijentu koji nije lice u finansijskom sektoru, uključujući kreditne linije odobrene privrednom društvu, državi, teritorijalnoj autonomiji, jedinici lokalne samouprave, centralnoj banci, međunarodnoj razvojnoj banci ili javnom administrativnom telu,
- nisu odobrene radi zamene izvora finansiranja klijenta kada on nije u mogućnosti da pribavi finansijska sredstva na finansijskom tržištu.
73. Iznos neopozivih ili uslovno opozivih linija za likvidnost iz tačke 70. stav. 6. ove odluke množi se stopom odliva 30% ako ispunjava uslove iz tačke 72, alineje prva i druga, te odluke.
74. Neiskorišćeni iznos neopozivih ili uslovno opozivih linija za likvidnost odobrenih društvu za sekjuritizaciju za potrebe kupovine aktive, osim kupovine hartija od vrednosti od klijenata koji nisu lica u finansijskom sektoru, množi se sa 10% do iznosa koji prelazi iznos trenutno kupljene aktive od klijenata pod uslovom da je ugovorom definisano da je najveći iznos koji se može povući iz te linije ograničen na iznos trenutno kupljene aktive.
75. Iznos neopozivih ili uslovno opozivih kreditnih linija ili linija za likvidnost iz tačke 70. stav. 6. ove odluke banka množi sledećim stopama odliva:
1) 40% za kreditne linije i linije za likvidnost odobrene bankama, kao i za kreditne linije odobrene drugim licima u finansijskom sektoru koja su uređena odgovarajućim propisima kojima se uređuje poslovanje tih lica i nadzor nad tim poslovanjem;
2) 100% za linije za likvidnost koje je banka odobrila društvu za sekjuritizaciju, osim onih iz tačke 74. ove odluke, i za transakcije u kojima banka ima obavezu da kupi ili zameni imovinu društva za sekjuritizaciju;
3) 100% za kreditne i linije za likvidnost odobrene klijentima koji su lica u finansijskom sektoru, osim onih navedenih u odredbama pod 1) i 2) ovog stava i tač. 70. do 74. ove odluke.
76. Izuzetno od tač. 71. do 75. ove odluke, Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za primenu niže stope odliva za iznos nepovučenih kreditnih linija ili linija za likvidnost ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) osnovano se može očekivati manji odliv po osnovu tih linija čak i u uslovima tržišnog stresa i stresa pružaoca kreditne linije ili linije za likvidnost;
2) druga ugovorna strana je matično društvo, podređeno društvo ili podređeno društvo matičnog društva banke;
3) niža stopa odliva nije niža od stope priliva koju primenjuje druga ugovorna strana na prilive po osnovu te linije;
4) druga ugovorna strana je lice osnovano u Republici Srbiji.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da podnese dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz tog stava.
Dodatni odlivi likvidnih sredstava po osnovu ostalih proizvoda i usluga
77. Na obaveze banke po osnovu ostalih proizvoda i usluga koji nisu navedeni u tač. 51. do 76. ove odluke primenjuju se sledeće stope odliva:
1) 10% na iznos garancija i drugih oblika jemstava;
2) 10% na neiskorišćeni iznos odobrenih okvirnih kredita koje banka može bezuslovno i bez prethodne najave otkazati;
3) 5% na neiskorišćeni iznos limita po kreditnim karticama, ako se mogu smatrati bezuslovno opozivim;
4) 7% na neiskorišćeni iznos minusa po tekućim računima, ako se mogu smatrati bezuslovno opozivim;
5) 100% na iznos ugovorenih kredita obezbeđenih hipotekama na nepokretnostima koji još nisu povučeni;
6) 100% na iznos planiranih odliva po osnovu plasiranja novih kredita ili obnavljanja postojećih kredita fizičkim licima i velikim pravnim licima, pri čemu se planirani odliv procenjuje u pretpostavljenim uslovima stresa u skladu s tačkom 16. ove odluke u trajanju 30 dana;
7) 100% na iznos planiranih plaćanja po osnovu derivata, pri čemu se planirani odliv procenjuje u pretpostavljenim uslovima stresa u skladu s tačkom 16. ove odluke u trajanju 30 dana;
8) 5% na iznos vanbilansnih proizvoda povezanih sa finansiranjem trgovine.
78. Banka je dužna da primeni stopu odliva 100% na sve odlive likvidnih sredstava po osnovu obaveza koje dospevaju u narednih 30 dana a koji nisu navedeni u tač. 45. do 77. ove odluke.
2. Prilivi likvidnih sredstava
79. Prilivi likvidnih sredstava procenjuju se u periodu 30 dana i obuhvataju ugovorene prilive po osnovu potraživanja po kojima ne postoji docnja duža od pet dana i kod kojih se ne očekuje neizmirenje obaveza u narednih 30 dana.
Prilivi po osnovu aktive banke koja je uključena u zaštitni sloj likvidnosti ne uključuju se u prilive likvidnih sredstava za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, osim očekivanih priliva po osnovu te aktive koji nisu uzeti u obzir pri računanju tržišne vrednosti te aktive u zaštitnom sloju likvidnosti banke.
Prilivi po osnovu novih zaduživanja banke ne uključuju se u prilive likvidnih sredstava za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom.
Prilivi likvidnih sredstava po osnovu potraživanja u državama u kojima postoje ograničenja u pogledu slobodnog prenosa sredstava ili koja su izražena i izmiruju se u nekonvertibilnoj valuti uzimaju se u obzir pri obračunu pokazatelja pokrića likvidnom aktivom samo do iznosa koji služi za pokriće odliva u toj državi ili toj valuti.
80. Na potraživanja banke iz tačke 79. stav 1. ove odluke primenjuje se stopa priliva 100%, a naročito na sledeća potraživanja:
1) potraživanja od centralnih banaka;
2) potraživanja od klijenata u finansijskom sektoru (po osnovu hartija od vrednosti koje dospevaju u narednih 30 dana, kratkoročnih transakcija finansiranja trgovine koje se automatski zatvaraju a koje se odnose na razmenu robe i usluga i dospevaju u narednih 30 dana i dr.);
3) potraživanja po osnovu pozicija u berzanskim indeksima vlasničkih instrumenata koja dospevaju u narednih 30 dana (npr. dividende i potraživanja po osnovu prodatih vlasničkih instrumenata u transakcijama koje još nisu izmirene), pod uslovom da ne dođe do dvostrukog računanja u prilivima likvidnih sredstava i zaštitnom sloju likvidnosti.
81. Izuzetno od tačke 80. ove odluke:
1) potraživanja banke po osnovu glavnice od klijenata koji nisu lica u finansijskom sektoru, uključujući fizička lica, privredna društva, države, teritorijalne autonomije, jedinice lokalne samouprave, javna administrativna tela i međunarodne razvojne banke, umanjuju se za 50% tih potraživanja, odnosno za ugovorenu obavezu finansiranja tih klijenata, zavisno od toga koji je iznos veći;
2) potraživanja po osnovu reverse repo ugovora, transakcija uzimanja u zajam hartija od vrednosti ili robe, kao i transakcija kreditiranja trgovine hartijama od vrednosti, obezbeđena likvidnom aktivom koja ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti - ne uključuju se u prilive likvidnih sredstava za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom, do iznosa vrednosti likvidne aktive uključene u zaštitni sloj likvidnosti koja obezbeđuje takvo potraživanje, izračunate u skladu s tačkom 25. ove odluke; preostali iznos potraživanja, odnosno iznos potraživanja koji je obezbeđen aktivom koja ne ispunjava te uslove uključuju se u prilive likvidnih sredstava u punom iznosu; prilivi likvidnih sredstava po osnovu ove transakcije neće se priznati ako sredstvo obezbeđenja tih transakcija služi za pokriće kratke pozicije u skladu s tačkom 63. ove odluke;
3) na iznos potraživanja po osnovu obezbeđenog kredita za kupovinu hartija od vrednosti (margin loan) gde kao sredstvo obezbeđenja služi aktiva koja ne ispunjava uslove za uključivanje u zaštitni sloj likvidnosti banke - primenjuje se stopa priliva 50%, a ti prilivi likvidnih sredstava mogu se priznati samo ako banka nije iskoristila sredstvo obezbeđenja dobijeno po osnovu tih kredita za pokriće kratke pozicije;
4) na iznos potraživanja po osnovu sredstava koja druga ugovorna strana tretira kao operativni depozit u skladu s tačkom 51. ove odluke primenjuje se stopa priliva koja odgovara stopi odliva koju druga ugovorna strana primenjuje na iznos obaveza koje ima po tom osnovu, a ako banka ne može da utvrdi tu stopu na iznos potraživanja banke, primenjuje se stopa priliva 5%;
5) svop ugovori koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps) i dospevaju u narednih 30 dana dovode do priliva likvidnih sredstava u iznosu pozitivne razlike između likvidne vrednosti date aktive i likvidne vrednosti primljene aktive, pri čemu se likvidna vrednost aktive računa u skladu s tačkom 57. stav 2. ove odluke;
6) ako je primila sredstvo obezbeđenja kroz reverse repo transakciju, ugovor o uzimanju u zajam hartija od vrednosti ili svop ugovor koji podrazumeva razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps), a zatim ponovo založila ta sredstva obezbeđenja ili ih iskoristila da pokrije kratku poziciju, koja može trajati duže od 30 dana - banka polazi od pretpostavke da će te transakcije, odnosno ugovori biti obnovljeni i da neće doći do priliva likvidnih sredstava u skladu s potrebom banke za pokrivanjem kratke pozicije, odnosno za otkupom konkretne hartije od vrednosti; kratke pozicije podrazumevaju slučajeve u kojima je hartija od vrednosti u knjizi trgovanja predmet kratke prodaje direktno kao deo strategije trgovanja ili zaštite, kao i slučajeve u kojima banka ima kratku poziciju u hartiji od vrednosti u knjizi trgovanja za repo transakcije tako što je uzela u zajam hartiju od vrednosti na određeni vremenski period i dala je u zajam na duži period;
7) prilivi po osnovu nepovučenih kreditnih ili linija za likvidnost koje su odobrene banci, osim onih koje je odobrila centralna banka, ili linija iz tačke 85. ove odluke, neće biti uključeni u prilive likvidnih sredstava za potrebe obračuna pokazatelja pokrića likvidnom aktivom;
8) potraživanja po osnovu hartija od vrednosti koje je emitovala sama banka ili s njom povezano lice prikazuju se na neto osnovi, pri čemu se stopa priliva koja se primenjuje određuje u zavisnosti od vrste druge ugovorne strane u skladu sa odredbama 1) do 7) ove tačke;
9) na iznos potraživanja po osnovu aktive sa neodređenim ugovornim rokom dospeća, kada banka na osnovu ugovora može da povuče sredstva, odnosno da zahteva isplatu sredstava u narednih 30 dana, primenjuje se stopa priliva 20%;
10) prilivi i odlivi likvidnih sredstava koji se očekuju po osnovu ugovora o derivatima u narednih 30 dana računaju se na neto osnovi u skladu s tačkom 42. st. 5. i 6. ove odluke, a ako primenom tog netiranja banka utvrdi neto priliv likvidnih sredstava po osnovu ugovora o derivatu - na tako dobijeni iznos priliva primenjuje stopu priliva 100%.
Ograničenje iznosa priliva likvidnih sredstava
82. Banka je dužna da iznos priliva likvidnih sredstava koji uključuje u obračun pokazatelja pokrića likvidnom aktivom ograniči na 75% iznosa odliva likvidnih sredstava izračunatih u skladu sa pododeljkom 1. ovog odeljka, osim za prilive likvidnih sredstava, u skladu s tačkom 83. ove odluke.
83. Banka može, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, u celosti ili delimično izuzeti od primene ograničenja iz tačke 82. ove odluke sledeće vrste priliva:
1) prilive kod kojih je pružalac izvora finansiranja matično društvo, podređeno društvo ili podređeno društvo matičnog društva banke;
2) prilive po osnovu depozita banke položenih kod druge banke koja je član iste bankarske grupe, ako su ispunjeni sledeći uslovi:
- banka i druga ugovorna strana su predmet konsolidacije koja se sprovodi metodom pune konsolidacije,
- na banku i na drugu ugovornu stranu primenjuje se isti način procene, merenja i kontrole rizika,
- banka i druga ugovorna strana osnovani su u Republici Srbiji,
- ne postoje ograničenja za povlačenje položenih sredstava banke.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da podnese dokumentaciju o vrsti priliva za koje se traži izuzeće od primene ograničenja iz tačke 82. ove odluke, drugoj ugovornoj strani u tim transakcijama, odnosno pružaocu izvora finansiranja, kao i dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz stava 1. odredba pod 2) ove tačke.
84. Banka je dužna da neto odlive likvidnih sredstava, nakon primene ograničenja iz tačke 82. ove odluke, izračunava primenom formule iz odeljka 4. ove glave.
85. Izuzetno od tačke 81. odredba pod 7) ove odluke, Narodna banka Srbije može banci dati saglasnost za primenu više stope priliva na iznos nepovučenih kreditnih linija ili linija za likvidnost odobrenih banci ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) osnovano se može očekivati veći priliv po osnovu tih linija čak i u uslovima tržišnog stresa ili stresa pružaoca kreditne linije ili linije za likvidnost;
2) druga ugovorna strana je matično društvo, podređeno društvo ili podređeno društvo matičnog društva banke;
3) ako je stopa priliva, za čiju primenu banka traži saglasnost od Narodne banke Srbije, veća od 40% i druga ugovorna strana primenjuje istu stopu odliva na iznos obaveza po osnovu takve linije;
4) druga ugovorna strana je osnovana u Republici Srbiji.
Pri podnošenju zahteva za dobijanje saglasnosti iz stava 1. ove tačke, banka je dužna da podnese dokumentaciju kojom se dokazuje ispunjenost uslova iz tog stava.
FORMULA ZA IZRAČUNAVANJE STRUKTURE ZAŠTITNOG SLOJA LIKVIDNOSTI BANKE
86. Zaštitni sloj likvidnosti banke jednak je zbiru iznosa iz odredaba 1) do 3) ove tačke, umanjenom za manji od iznosa iz odredaba pod 4) i 5) te tačke:
1) likvidne aktive prvog reda;
2) likvidne aktive drugog A reda;
3) likvidne aktive drugog B reda;
4) zbir iznosa iz odredaba 1) do 3) ove tačke;
5) iznos viška likvidne aktive izračunat u skladu s tač. 87. i 88. ove odluke.
87. Višak likvidne aktive sastoji se od sledećih stavki:
1) prilagođenog iznosa likvidne aktive prvog reda, bez pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta, koji je jednak ukupnom iznosu likvidne aktive prvog reda, osim pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta, koji bi banka imala nakon izvršenja transakcija finansiranja hartijama od vrednosti, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps) koje dospevaju u narednih 30 dana od dana obračuna, i kada banka i druga ugovorna strana razmenjuju likvidnu aktivu u najmanje jednom delu transakcije;
2) prilagođenog iznosa likvidne aktive prvog reda u vidu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta, koji je jednak ukupnom iznosu likvidne aktive prvog reda po osnovu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta nakon primene korektivnih faktora, koji bi banka imala nakon izvršenja transakcija finansiranja hartijama od vrednosti, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps), koje dospevaju u narednih 30 dana od dana obračuna i kada banka i druga ugovorna strana razmenjuju likvidnu aktivu u najmanje jednom delu transakcije;
3) prilagođenog iznosa likvidne aktive drugog A reda koji je jednak ukupnom iznosu likvidne aktive drugog A reda nakon primene korektivnih faktora, koji bi banka imala nakon izvršenja transakcija finansiranja hartijama od vrednosti, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps), koje dospevaju u narednih 30 dana od dana obračuna i kada banka i druga ugovorna strana razmenjuju likvidnu aktivu u najmanje jednom delu transakcije;
4) prilagođenog iznosa likvidne aktive drugog B reda, koji je jednak ukupnom iznosu likvidne aktive drugog B reda nakon primene korektivnih faktora, koji bi banka imala nakon izvršenja transakcija finansiranja hartijama od vrednosti, u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps) koje dospevaju u narednih 30 dana od dana obračuna i kada banka i druga ugovorna strana razmenjuju likvidnu aktivu u najmanje jednom delu transakcije.
88. Višak likvidne aktive jednak je zbiru iznosa iz odredaba 1) do 4) ove tačke umanjenom za najmanji od iznosa iz odredaba 5) do 8) ove tačke:
1) prilagođeni iznos likvidne aktive prvog reda, bez pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta;
2) prilagođeni iznos likvidne aktive prvog reda po osnovu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta;
3) prilagođeni iznos likvidne aktive drugog A reda;
4) prilagođeni iznos likvidne aktive drugog B reda;
5) zbir iznosa iz odredaba 1) do 4) ovog stava;
6) iznos iz odredbe pod 1) ovog stava pomnožen sa 100/30;
7) zbir iznosa iz odredaba pod 1) i 2) ovog stava pomnožen sa 100/60;
8) zbir iznosa iz odredaba pod 1), 2) i 3) ovog stava pomnožen sa 100/85.
89. Struktura zaštitnog sloja likvidnosti nakon uzimanja u obzir efekata izvršenja transakcija finansiranja hartijama od vrednosti u skladu sa odlukom kojom se uređuje adekvatnost kapitala banke, i svop ugovora koji podrazumevaju razmenu sredstava obezbeđenja koja nisu gotovina (collateral swaps), koje dospevaju u narednih 30 dana, i ograničenja u skladu s tačkom 40. ove odluke se utvrđuje na sledeći način:
a" (prilagođen iznos likvidne aktive prvog reda, bez pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta nakon primene ograničenja) = a (prilagođen iznos likvidne aktive prvog reda, bez pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta pre primene ograničenja);
b" (prilagođen iznos likvidne aktive prvog reda po osnovu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta nakon primene ograničenja) = min (b, a*70/30),
gde je b (prilagođen iznos likvidne aktive prvog reda po osnovu pokrivenih obveznica izrazito visokog kvaliteta pre primene ograničenja);
c" (prilagođen iznos likvidne aktive drugog A reda nakon primene ograničenja) = min (c, (a+b")*40/60, max(a*70/30-b",0)),
gde je c (prilagođen iznos likvidne aktive drugog A reda pre primene ograničenja);
d" (prilagođen iznos likvidne aktive drugog B reda nakon primene ograničenja) = min (d, (a+b"+c")*15/85, max((a+b")*40/60-c",0), max(a*70/30-b"-c",0)),
gde je d (prilagođen iznos likvidne aktive drugog B reda pre primene ograničenja).
FORMULA ZA IZRAČUNAVANJE NETO ODLIVA LIKVIDNIH SREDSTAVA
90. Neto odliv likvidnih sredstava jednak je ukupnom iznosu odliva likvidnih sredstava umanjenom za iznos priliva likvidnih sredstava izuzetih od ograničenja iz tačke 82. ove odluke u skladu s tačkom 83. te odluke i priliva likvidnih sredstava na koje se primenjuje ograničenje iz tačke 82. te odluke.
Neto odlivi likvidnih sredstva iz stava 1. ove tačke dobijaju se primenom sledeće formule:
NOL = UO - min(PNO, UO) - min (PPO, 0,75*max(UO - PNO, 0)),
gde je:
NOL - neto odliv likvidnih sredstava,
UO - ukupni odlivi likvidnih sredstava,
PNO - prilivi na koje se ne primenjuje ograničenje iz tačke 82. ove odluke u skladu s tačkom 83. te odluke,
PPO - prilivi na koje se primenjuje ograničenje iz tačke 82. ove odluke.
PRELAZNE ODREDBE I ZAVRŠNA ODREDBA
91. Izuzetno od tačke 14. ove odluke, banka je dužna da do 31. decembra 2017. godine pokazatelj pokrića likvidnom aktivom, zbirno u svim valutama, održava na nivou koji nije niži od 80%, nakon čega je dužna da taj pokazatelj održava na nivou koji nije niži od 100%.
92. Do donošenja posebnog zakona kojim će se urediti sekjuritizacija, banke ne mogu da obavljaju poslove inicijatora, sponzora ili inicijalnog zajmodavca u sekjuritizaciji.
93. Banka je dužna da testira primenu odredaba ove odluke kako bi bila spremna da svoje poslovanje u potpunosti uskladi s tim odredbama. O rezultatima tog testiranja banka će obavestiti Narodnu banku Srbije dostavljanjem izveštaja propisanih odlukom kojom se uređuje izveštavanje banaka, sa stanjem na dan 31. decembra 2016. godine, i to najkasnije 20. aprila 2017. godine.
94. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 30. juna 2017. godine.