ZAKLJUČAK O USVAJANJU TREĆEG AKCIONOG PLANA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD DO 2018. GODINE ("Sl. glasnik RS", br. 1/2017)

1. Usvaja se Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine, koji je odštampan uz ovaj zaključak i čini njegov sastavni deo.

2. Zadužuje se Ministarstvo rudarstva i energetike da Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine iz tačke 1. ovog zaključka (u prevodu na engleski jezik) dostavi Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.

3. Ovaj zaključak objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

TREĆI AKCIONI PLAN
ZA ENERGETSKU EFIKASNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD DO 2018. GODINE

SKRAĆENICE:

APEE - Akcioni plan za energetsku efikasnost

BDP - Bruto društveni proizvod

CFL - Kompaktna fluorescentna sijalica

CHP - Kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije

DMS - Platforma za praćenje stanja u građevinskom sektoru

EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj

EED - Direktiva o energetskoj efikasnosti - Direktiva 2012/27/EU

EE - Energetska efikasnost

ELD - Direktiva o označavanju klase energetske efikasnosti - Direktiva 2010/30/EU

EMS - Akcionarsko društvo "Elektromreža Srbije"

EnC - Energetska zajednica

EPBD - Direktiva o energetskim performansama zgrada - Direktiva 2010/31/EU

EPS - Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije"

ESCO - Kompanije koje pružaju energetske usluge u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije

ESD - Direktiva o energetskoj efikasnosti finalne potrošnje energije i energetskim uslugama - Direktiva 2006/32/EC

EU - Evropska unija

EURO 1-6 - Evropski propisi o izduvnoj emisiji motornih vozila

IPA projekat - Projekat priprema Drugoga akcionog plana za energetsku efikasnost i razvoj energetskih indikatora

JICA - Japanska agencija za međunarodnu saradnju

JLS - Jedinica lokalne samouprave

JPP - Javno-privatno partnerstvo

GIZ - Nemačka organizacija za tehničku saradnju

GIZ/ORF - Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu u okviru GIZ-a

GGF - Fond "Zeleno za rast"

GEF - Globalni fond za životnu sredinu

LED - svetleća dioda

MFI - Međunarodne finansijske institucije

MGSI - Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

MMSP - mikro, mala i srednja preduzeća

MRE - Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije

MP - Ministarstvo privrede Republike Srbije

MSP - Mala i srednja preduzeća

MTTT - Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije

MRSD - Miliona dinara

MEUR (M€) - Miliona EUR

NSOR - Nacionalna strategija održivog razvoja

NSV - Neto sadašnja vrednost

nZEB - zgrada sa gotovo nultom potrošnjom energije

ODS - Operator distributivnog sistema

OPD - Metodologija izračunavanja ušteda energije "Odozgo prema dole"

OPG - Metodologija izračunavanja ušteda energije "Odozdo prema gore"

RS - Republika Srbija

RSD - Dinar

RZS - Republički zavod za statistiku

SDG - Sistemi daljinskog grejanja

SEI - Baza podataka Srpski energetski indikatori

SEM - Sistem energetskog menadžmenta

SKGO - Stalna konferencija gradova i opština

TABULA - Tipologija građevinskog fonda za procenu energetske efikasnosti

TFC - Ukupna potrošnja finalne energije (Total Final Consumption)

TPES - Ukupna isporučena primarna energija (Total Primary Energy Supply)

UJN - Uprava za javne nabavke

UEE - Unapređenje energetske efikasnosti

UNDP - Program Ujedinjenih nacija za razvoj

WB - Svetska banka

1. UVOD

Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije pripremljen je za period do 2018. godine (u daljem tekstu: 3. APEE). 3. APEE sadrži izveštaj o dosadašnjim rezultatima ušteda finalne energije i statusu realizacije pojedinih mera definisanih u okviru 2. APEE, ciljeve za uštedu finalne energije u 2018. godini i mere za njihovo dostizanje. Pored toga 3. APEE po prvi put daje i mere EE u sektorima proizvodnje i distribucije energije sa procenama smanjenja potrošnje primarne energije kao i neke mogućnosti za primenu mera u sektoru poljoprivrede, a daje i planove u vezi sa transponovanjem i implementacijom Direktive 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti (u daljem tekstu: EED).

Cilj predviđene ukupne uštede energije u 2018. godini, kako je utvrđeno u okviru 1. APEE iznosi 0,7524 Mtoe, što predstavlja 9% referentne potrošnje energije u 2008. godini. U tabeli 3 sumarno su prikazani sektorski i opšti ciljevi za 2015. i 2018. godinu sa ostvarenim uštedama energije prema najnovijim podacima i procenom očekivanih ušteda energije u 2018. godini. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka procenjuje se da su zaključno sa 2015. godinom ostvarene uštede od 0,37 Mtoe, što predstavlja 93% ušteda predviđenih za period od 2010. do 2015. godine odnosno oko 50% cilja koji treba ostvariti zaključno sa 2018. godinom.

Iako je za period od 2016. do 2018. godine predviđen najzahtevniji cilj ušteda od 0,3824 Mtoe ili oko 50% ukupnog cilja za period od 2010. do 2018. godine, procena mogućih ušteda kao rezultat mera predstavljenih u poglavlju 3.3.2 ukazuje na to da u 2018. godini cilj može biti ostvaren, uz uslov da većina mera bude u potpunosti implementirana u predviđenim rokovima, da se dodatno pojačaju kapacitete za sprovođenje APEE i obezbedi investiranje najisplativijih mera.

Jedan od ključnih razloga za dostizanje cilja u prethodnom periodu je uspešna implementacija mera energetske efikasnosti naročito u sektoru domaćinstva i javnom i komercijalnom sektoru. Tako se pokazalo da najveći uticaj na dostizanje cilja imaju sistemske mere koje obuhvataju veliki deo sektorske potrošnje kao npr. izgradnja više od 1.800.000 m2 objekata godišnje, u sektorima domaćinstva i javnom i komercijalnom, po novim propisima; prodaja efikasnih uređaja; zamena starih vozila novim itd. Značajan izvor ušteda u novom APEE je sektor saobraćaja gde se predlažu nove mere, dok su neke stare povučene. U međuvremenu, stvoreni su i regulatorni uslovi za primenu mera za koje se očekuje da daju značajne uštede energije u narednom periodu kao na primer uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta. U Prilogu 8 dat je spisak svih mera.

1.1 Kontekst nacionalne strategije za energetsku efikasnost

Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbiji za period do 2018. godine (u daljem tekstu: 3. APEE) pripremljen je na osnovu člana 7. Zakona o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13) (u daljem tekstu: Zakon o EKE). Ovim članom Zakona o EKE transponovana je jedna od obaveza proisteklih iz Odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice broj 2009/05/MS-Enc od 18. decembra 2009. godine, kojom su se potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici obavezale na primenu Direktive 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti kod krajnjih korisnika i energetskim uslugama. Ovim članom preneta je obaveza izrade Akcionih planova energetske efikasnosti na period od tri godine (u daljem tekstu: APEE).

Minimalni zahtevi u pogledu sadržine APEE utvrđeni su članom 8. Zakona o EKE ali su forma i dodatni zahtevi u pogledu sadržaja definisani od strane Sekretarijata Energetske zajednice. Izrada, sprovođenje, kontrola i izveštavanje o APEE prema Zakonu o EKE u delokrugu su rada ministarstva nadležnog za poslove energetike (u daljem tekstu: Ministarstvo ili MRE) a za njegovo sprovođenje odgovorni su pored Ministarstva i drugi organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti. Za potrebu izrade 3. APEE Ministarstvo je uspostavilo međuresornu radnu grupu čiji je rad podržan od strane IPA Projekta "Izrada 2. Akcionog plana za energetsku efikasnost i razvoj energetskih indikatora" i GIZ/ORF-EE Projekata "Jačanje kapaciteta za implementaciju APEE ciklusa".

Republika Srbija je na osnovu navedene Odluke preuzela obavezu da u periodu od 2010. do 2018. godine smanji potrošnju finalne energije za 9% u odnosu na potrošnju finalne energije u 2008. godini, tj. da ostvari uštedu finalne energije od 0,7524 Mtoe. Ovaj indikativni cilj utvrđen je u okviru Prvog akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine (u daljem tekstu: 1. APEE), koji je donet za period od 2010. do 2012. godine na osnovu podataka o potrošnji finalne energije u Republici Srbiji u 2008. godini, budući da su jedino za tu godinu bili dostupni pouzdani podaci. 1. APEE je za period od 2010. do 2012. godine utvrdio srednji indikativni cilj za ovaj period na nivou od 1,5% domaće potrošnje finalne energije u 2008. godini (0,1254 Mtoe).

2. APEE je obuhvatio period od 2013. do 2015. godine za koji je definisan indikativni cilj uštede energije na nivou od 3,5% domaće potrošnje finalne energije u 2008. godini (0,2952 Mtoe) tako da se u periodu od 2010. do 2015. godine ostvare ukupne uštede od 0,3975 Mtoe (4,7%), odnosno ukupan cilj od najmanje 9% potrošnje finalne energije u devetoj godini primene od 0,7524 Mtoe. U skladu sa prikupljenim podacima uštede ostvarene u 2014. godini iznosile su ukupno 0,3083 Mtoe (3,69% od referentne potrošnje) što ide u prilog ostvarivanju srednjeg cilja koji je za 2015. godinu definisan u okviru 2. APEE.

Kako je Direktiva 2006/32/EC u EU prestala da važi i umesto nje stupila na snagu Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, Energetska zajednica je Odlukom Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC) iz oktobra 2015. godine, usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU za potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici, počevši od 2017. godine. Time je 3. APEE poslednji APEE koji se radi u skladu sa zahtevima Direktive 2006/32/EC, ali on već sada sadrži i neke elemente koje se tiču buduće primene Direktive 2012/27/EU.

U skladu sa napred navedenim, 3. APEE sadrži izveštaj o dosadašnjoj implementaciji Direktive 2006/32/EC, pregled sprovedenih aktivnosti i planove u vezi sa transponovanjem i implementacijom Direktive 2012/27/EU, odnosno izveštavanje o dosadašnjim rezultatima ušteda finalne energije i statusu realizacije pojedinih mera definisanih u okviru 2. APEE, ciljeve za uštedu finalne energije u 2018. godini i mere za njihovo dostizanje. Pored toga 3. APEE po prvi put utvrđuje indikativne ciljeve smanjenja potrošnje primarne energije i mere EE u sektorima proizvodnje i distribucije energije.

1.1.1 Ekonomski uslovi

U 2014. godini u Republici Srbiji je bilo 7,1 miliona stanovnika. Broj stanovnika smanjen je za 2,8% u odnosu na 2008. godinu koja je referentna godina za navedeni ESD cilj u Republici Srbiji.

Republika Srbija je okružena kopnom. Reka Dunav omogućava pristup unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. Republika Srbija zauzima ukupnu površinu od 88.361 m2. Planine zauzimaju veliki deo površine. Klima u Srbiji je umereno-kontinentalna. Zbog klimatskih uslova, grejanje traje tokom nekoliko zimskih meseci, iako podaci o prosečnim godišnjim temperaturama nisu prikupljeni. Godišnje sunčevo zračenje je u intervalu od 1.500 do 2.200 h/god.

BDP Republike Srbije bio je 3.878 MRSD (33.059 M€) u 2014. godini što je za 26,4% više u odnosu na nivo iz 2010. prema tekućim cenama. Od 2000. do 2008. godine srpska ekonomija je u proseku rasla stopom od oko 5% godišnje, sve više je bila pod uticajem domaće potrošnje, podstaknuta velikim prilivom kapitala i kreditnim bumom. Na početku ekonomske krize, u 2008. godini, BDP je pao za 3,1%, da bi posle sporog rasta u periodu 2010-2011. i još jednog pada od 1,0% u 2012. godini, u 2013. zabeležio rast od 2,6%. Nakon suočavanja sa recesijom usled poplava tokom većeg dela 2014. godine, negativni trend je zaustavljen u poslednjem kvartalu iste godine, pa je u 2014. pad BDP-a bio 1,8%. Pozitivni trend je nastavljen u prvoj polovini 2015. godine kada je BDP porastao za 1,7%, zbog oporavka sektora rudarstva i energetike i bržeg rasta proizvodnje. Prema projekciji Narodne banke Srbije rast će u 2016. biti 2,7%, prema prognozama Ministarstva finansija navedenim u Fiskalnoj strategiji za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, uglavnom zbog relaksacije monetarne politike i oporavka spoljne potražnje. Srednjoročni rast će u velikoj meri zavisiti od brzine oporavka Evro-zone i sprovođenja strukturnih reformi u Republici Srbiji.

U 2014. BDP po glavi stanovnika u Republici Srbiji iznosio je 4.635 €, dok je u 28 zemalja Evropske unije iznosio 27.400 €. I pored indikatora poboljšanja u odnosu na najviši nivo iz 2012. godine, nezaposlenost je bila visoka i 2014. godine i iznosila je 19,4%.

Nakon vrhunca od 11% koji je dostignut 2011. godine, inflacija je počela da opada u 2012. i 2013. godini i ostala je niska tokom 2014. i 2015. godine zadržavajući se ispod 2%.

Savet EU odobrio je otvaranje Pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji u januaru 2014. godine.

1.1.2 Potrošnja energije

Energetski intenzitet u Republici Srbiji je 2-3 puta veći nego u susednim zemljama EU i 4-5 puta veći nego u "starim" članicama EU. Energetski intenzitet nije najbolje merilo energetske efikasnosti. Ipak, visok energetski intenzitet može da sadrži značajan potencijal za energetsku efikasnost kada se ne prikazuje kroz faktore kao što su energetski-intenzivna privredna struktura i hladna klima.

U skladu sa energetskim bilansom MRE, ukupna isporučena primarna energija (TPES) u 2013. godini iznosila je 14,9 Mtoe. Udeo uglja u TPES je najveći i on iznosi 53%, zatim sledi nafta (23%), prirodni gas (12%), biomasa (7%) i hidroenergija (6%). Republika Srbija uvozi približno 30% energije koju koristi. Glavni domaći energetski izvori su: biomasa, hidroenergija i ugalj (lignit).

Ukupna finalna potrošnja (TFC) energije u 2013. godini iznosila je 8,2 Mtoe, pokazujući blagi pad u odnosu na 8,4 Mtoe u 2008. kao referentnoj godini za Republiku Srbiju za ciljanu vrednost ESD. Udeo privrede iznosio je 29% dok je udeo saobraćaja bio 23%. Udeo drugih sektora iznosio je 48%. Prema podacima RZS, udeo sektora domaćinstava je bio najveći i iznosio je 35%, udeo javnog i komercijalnog sektora iznosio je 10%, sektora poljoprivrede 2% i građevinarstva 1% od ukupnog iznosa.

Slika 1 - ukupna finalna potrošnja u 2013.
(Izvor: Energetski bilans, MRE)

1.1.3 Zakonodavstvo

1.1.3.1 Zakonska regulativa

Oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji regulisana je najvećim delom Zakonom o efikasnom korišćenju energije i njegovim podzakonskim aktima (poglavlje 1.1.3.2.), dok Zakon o planiranju i izgradnji i njegovi podzakonski akti uređuju zahteve u pogledu energetskih svojstava zgrada (poglavlje 1.1.3.4.). Drugi propisi od značaja za energetsku efikasnost odnose se na javne nabavke, imovinsko-pravne odnose, stanovanje, zaštitu životne sredine, saobraćaj, poljoprivredu, vodo-privredu, šumarstvo i poreski propisi (detaljan pregled dat je u Prilogu 9. ovog dokumenta).

1.1.3.2 Zakon o efikasnom korišćenju energije

Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25/13 - Zakon o EKE) stupio je na snagu u martu 2013. godine. Ministarstvo rudarstva i energetike je zaduženo za sprovođenje zakona. Dopunjen brojnim podzakonskim aktima, Zakon o EKE predstavlja pravni osnov za buduću primenu mera energetske efikasnosti, s obzirom da je kroz njega transponovan sadržaj Direktive ESD i nekih delova Direktive EED u srpsko zakonodavstvo. Neke od predloženih mera definisane u 2. APEE, kao i mere iz 3. APEE proizlaze iz ovog zakona.

Zakonom o EKE i praćenjem njegovog sprovođenja postavljaju se principi za efikasno korišćenje energije, uspostavlja se politika efikasnog korišćenje energije, sistem energetskog menadžmenta, uvodi se označavanje proizvoda koji utiču na potrošnju energije, uvode se minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne energije, toplotne energije i prirodnog gasa, uspostavljaju se principi finansiranja, podsticaja efikasnog korišćenja energije i uvode se i druge mere za efikasno korišćenje energije.

Ciljevi efikasnog korišćenja energije koji su propisani ovim zakonom su:

1) energetska sigurnost,

2) konkurentnost proizvoda i usluga,

3) održivost korišćenja energije,

a za dostizanje tih ciljeva postavljaju se principi: organizovanog upravljanja energijom, ekonomski povraćaj na osnovu mera energetske efikasnosti i minimalni zahtevi energetske efikasnosti. Zakon se odnosi pre svega na potrošače - oblast potrošnje finalne energije, ali i na delatnosti u energetskom ciklusu proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, toplotne energije i prirodnog gasa.

Najvažnija rešenja Zakona o EKE su:

- obaveza uvođenja sistema energetskog menadžmenta za velike potrošače iz privatnog i javnog sektora (obveznici SEM);

- obavezni energetski pregledi za obveznike SEM, kao i sistem obuke i sertifikacije energetskih savetnika koji vrše energetske preglede;

- označavanje klase energetske efikasnosti za proizvode koji značajno utiču na potrošnju energije i objekte (primena ELD);

- eko-dizajn zahtevi za proizvode (primena Direktive o eko-dizajnu);

- minimalni zahtevi energetske efikasnosti u proizvodnji, prenosu i distribuciji električne i toplotne energije i prirodnog gasa;

- primena naplate zasnovana na merenju stvarne potrošnje energije;

- obavezna kontrola kotlova, sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju;

- energetska efikasnost kao kriterijum u javnim nabavkama;

- razvoj tržišta energetskih usluga (npr. ESCO);

- Budžetski fond za energetsku efikasnost;

- izrada programa unapređenja sistema javnog prevoza za jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika;

- podsticaji za racionalno i efikasno korišćenje energije.

Primena Zakona o EKE se vrši putem donetih podzakonska akta od kojih navodimo:

- propise u vezi sa radom Budžetskog fonda za energetsku efikasnost kojima se definiše program finansiranja mera EE na godišnjem nivou i način raspodele sredstava;

- propise u vezi sa označavanjem klase energetske efikasnosti proizvoda koji utiču na potrošnju energije, kojima se transponuje ELD direktiva, i koji su za sad uredili obeležavanje televizora, klima uređaja, frižidera, mašina za pranje veša, mašina za pranje sudova, električnih pećnica i sijalica a u narednom periodu će biti doneti za nove vrste proizvoda;

- propise u vezi sa sistemom energetskog menadžmenta kojima se definišu obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnji izveštaji obveznika sistema Ministarstvu o ostvarivanju ciljeva uštede energije, program obuke i ispit za energetskog menadžera i ovlašćenog energetskog savetnika, imenovanje energetskih menadžera, metodologija energetskog pregleda, izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu i podaci koje ovlašćeni energetski savetnik dostavlja Ministarstvu o sprovedenom energetskom pregledu;

- propise kojima se uređuju obavezni pregledi sistema grejanja i sistema za klimatizaciju, u skladu sa zahtevima EPBD;

- propise koji definišu ugovore javnog sektora i kompanija koje pružaju energetske usluge - ESCO i dr.

Pregled svih donetih podzakonskih akata dat je u Prilogu 10.

1.1.3.3 Zakon o planiranju i izgradnji

Važan zakon iz perspektive energetske efikasnosti je i Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14). Zakonom o planiranju i izgradnji reguliše se i uređuje sledeće: uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata, vršenje nadzora nad primenom odredaba zakona i inspekcijski nadzor, druga pitanja od značaja za uređenje prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i za izgradnju objekata.

Zakon predstavlja osnov za donošenje propisa o energetskoj efikasnosti i energetskoj sertifikaciji zgrada (energetski pasoši zgrada) koji su propisani Direktivom EPBD.

Relevantni podzakonski akti (pravilnici) doneti na osnovu Zakona su:

- Pravilnik o energetskoj efikasnosti građevinskih zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 61/11);

- Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada ("Službeni glasnik RS", broj 69/12);

- Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera ("Službeni glasnik RS", br. 27/15 i 92/15).

Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada propisani su uslovi, sadržaj i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Sertifikat je dokument koji sadrži izračunate vrednosti potrošnje energije u pojedinim kategorijama zgrada, energetski razred, i preporuke za poboljšanje energetskih karakteristika zgrada. Takav sertifikat se zove energetski pasoš.

Pravilnikom za energetsku efikasnost zgrada propisane su energetske karakteristike koje se koriste kada se primenjuje metod za izračunavanje toplotnih svojstava zgrada, kao i energetski zahtevi za nove i postojeće zgrade.

Pravilnikom o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera uređuju se uslovi, program i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i uslovi i postupak za izdavanje i oduzimanje licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera.

1.1.3.4 Zakon o energetici

Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14) propisano je da su ciljevi energetske politike Republike Srbije, između ostalog, stvaranje uslova za unapređenje energetske efikasnosti tokom obavljanja energetskih delatnosti i potrošnje energije, kao i stvaranje ekonomskih i poslovnih uslova za bolju efikasnost u upravljanju elektro-energetskim sistemima, posebno imajući u vidu razvoj distribuirane proizvodnje električne energije, razvoj kapaciteta za distribuirano skladištenje električne energije, uvođenje sistema za upravljanje potrošnjom i uvođenje koncepta "smart" mreže.

Usklađenost sa propisima za energetsku efikasnost propisana je za elektrane i predstavlja obavezan uslov za dobijanje licence za obavljanje energetske delatnosti i za dobijanje energetske dozvole, koja se izdaje licu koje želi da izgradi elektranu.

Pružanje podsticaja za ekonomsku i energetsku efikasnost je jedan od ciljeva postignutih određivanjem cena energetskih usluga. Poštovanje principa energetske efikasnosti je uslov koji se odnosi na sve energetske subjekte koji se bave energetskom delatnošću.

U nekim aspektima Zakon o energetici povezuje oblast korišćenja obnovljivih izvora energije sa područjem energetske efikasnosti. Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije mora biti u skladu sa propisima o energetskoj efikasnosti, smanjenju efekta staklene bašte i emisiji gasova. Poseban status propisan je i za povlašćene proizvođače električne ili toplotne energije u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije, kao i u slučaju visoko efikasne kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije, u poređenju sa drugim proizvođačima električne i/ili toplotne energije. Takvi proizvođači imaju pravo na neke podsticajne mere.

1.1.4 Strategije za smanjenje potrošnje energije

Sledeća tabela prikazuje relevantne nacionalne strategije a pokriva i specifičnu strategiju energetskog sektora i druge oblasti a koje se tiču potražnje energije.

Tabela 2 Pregled strategija koje se odnose na energetsku efikasnost

Naziv strategije (godina poslednjeg ažuriranja)	Ciljevi koji su značajni za energetsku efikasnost	Ciljani sektori
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15)	Primarna pažnja posvećena je racionalnoj upotrebi kvalitetnih energetskih izvora i povećanju energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije od strane krajnjih korisnika do 2025. godine.	Svi sektori proizvodnje, transformacije, prenosa i finalne potrošnje energije
Nacionalna strategija održivog razvoja ("Službeni glasnik RS", broj 57/08)	Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja energijom kroz povećanje efikasnosti energetskih kompanija i privrede	Svi sektori
Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ("Službeni glasnik RS", broj 55/11)	Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja energijom kroz povećanje efikasnosti energetskih kompanija i privrede u periodu od 2011. do 2020. godine	Privredni sektor
Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 122/14)	"Zeleni" kriterijumi u javnim nabavkama	Javni sektor

Strategija razvoja energetike

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 44/05), razmatrala je energetsku efikasnost u okviru drugog prioritetnog cilja - Racionalna upotreba kvalitetnih energenata i unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije od strane krajnjih korisnika energetskih usluga. Pored toga, treći poseban prioritet strategije odnosio se na korišćenje novih obnovljivih izvora energije i novih, energetski efikasnih i ekološki bezbednih energetskih tehnologija i uređaja/opreme koji koriste/troše energiju.

Strategija iz 2005. godine zamenjena je Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koja je usvojena 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 101/15). Stvaranje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima energetike, kao i u krajnjoj potrošnji, definisano je kao strateški cilj. Strategijom se uočava energetska efikasnost kao "novi domaći izvor energije". Sva tri strateška prioriteta obuhvataju aspekt energetske efikasnosti. Energetska efikasnost, zajedno sa promovisanjem CHP, sami po sebi su deo prioriteta "održiva energetika". U okviru "energetske bezbednosti" kao prioriteta, navodi se izgradnja energetski efikasnijih novih proizvodnih kapaciteta električne energije koji koriste ugalj, a u okviru "energetskog tržišta" navodi se rehabilitacija distributivnih mreža stvarajući osnov za unapređenje snabdevanja, unapređenjem energetske efikasnosti.

Nova strategija definiše novi strateški okvir, u okviru kojeg je plan smanjenja potrošnje definisan u skladu sa obavezama Republike Srbije prema Energetskoj zajednici. Ciljevi postavljeni novom strategijom u oblasti finalne potrošnje su u skladu sa ciljevima utvrđenim u APEE i obavezama koje se odnose na implementaciju ESD. Unapređenje energetske efikasnosti je prepoznato kao strateški cilj, pri čemu će se očekivane uštede energije definisati relevantnim akcionim planom za odgovarajući period.

ENERGETSKA BEZBEDNOST	- pouzdano, sigurno, efikasno i kvalitetno snabdevanja energijom i energentima; - uspostavljanje uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskih sistema i energetskog sektora uopšte
TRŽIŠTE ENERGIJE	- konkurentnost na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti; - zaštita kupaca energije i energenata; - razvoj tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovo povezivanje sa jedinstvenim tržištem energije EU; - intenzivnije povezivanje energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država, naročito iz neposrednog okruženja
ODRŽIVA ENERGETIKA	- obezbeđenje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije; - stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećavanje udela energije iz obnovljivih izvora, kao i za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije; - stvaranje institucionalnih, finansijskih i tehničkih pretpostavki za korišćenje novih izvora energije; - unapređenje stanja i sistema zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti; - uspostavljanje povoljnijih zakonskih, institucionalnih i logističkih uslova za dinamičnije investiranje u energetiku

Slika 2 - Strateški prioriteti energetskog razvoja do 2025. godine (preuzeto iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine)

Strategija obuhvata planove razvoja energetike do 2030. godine. Oni su dati za finalnu i primarnu potrošnju energije u poglavlju 2.1.

Nacionalna strategija održivog razvoja

Nacionalna strategija održivog razvoja Republike Srbije (NSOR) usvojena je na sednici Vlade 9. maja 2008. godine. Povećanje energetske efikasnosti definisano je u NSOR kao jedan od prioriteta za postizanje održivog razvoja zemlje. Strategija se oslanja na tri stuba održivog razvoja: ekonomija zasnovana na znanju, ekonomska i socijalna pitanja i zaštita životne sredine.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije

Strategijom i politikom razvoja industrije Republike Srbije za period od 2011. do 2020. godine utvrđuje se energetska efikasnost kao važan uslov za postizanje cilja - poboljšanje konkurentnosti.

Novije studije o mogućnostima uštede energije

Nedavno je urađeno nekoliko projekata sa analizom mogućih ušteda energije.

"Priprema drugog Akcionog plana za energetsku efikasnost i razvoj energetskih indikatora" - IPA projekat finansiran od strane Evropske unije koji je realizovan u periodu od januara 2014. do marta 2016. tj. nakon donošenja 2. APEE. Stoga, uprkos svom nazivu, projekat je za cilj imao pripremu 3. APEE.

U prvom delu projekta realizovano je opsežno statističko istraživanje potrošnje finalne energije u sledećim sektorima: stanovanja, komercijalnom, sektoru javnih usluga, poljoprivrede, saobraćaja i industrije. Podaci iz istraživanja su uneti u bazu podataka SEI (Srpski energetski indikatori) i poslužili su za određivanje energetskih indikatora za 2013. godinu (s obzirom da je za projekat ta godina određena kao referentna).

U drugom delu projekta a u okviru pripreme 3. APEE zadatak je bio da se procene potencijali postizanja ušteda i isplativost mera uštede energije u različitim sektorima. Analiza je bila usmerena na sektore potrošnje energije i to domaćinstva, industriju, transport i usluge kao i na mere na strani proizvodnje i distribucije energije. Na osnovu urađenih analiza mere sadržane u 2. APEE su u 3. APEE prilagođene i/ili revidirane.

U građevinskom sektoru Projekat TABULA (Tipologija građevinskog fonda za procenu energetske efikasnosti) realizovan je u periodu od 2009. do 2012. uz pomoć GIZ-a i sufinansiran od strane programa Intelligent Energy Europe. U okviru projekta urađena je tipologija stambenih zgrada koje su razvrstane po veličini, starosti i drugim parametrima, sa navođenjem primera objekata koji predstavljaju/reprezentuju određeni tip zgrade. Za objekte koji služe kao primer date su energetske karakteristike i efekti mera njihove renovacije. Mere energetske efikasnosti date po klasi zgrada obuhvataju građevinske radove na toplotnom omotaču, kao i poboljšanje sistema snabdevanja toplotom i sistema snabdevanja (potrošnom) toplom vodom. Rezultati projekta TABULA su bili važan izvor za analizu isplativosti mera u građevinskom sektoru u okviru gore navedenog IPA projekta.

1.2 Najbitnije iz 3. APEE

3. APEE sadrži izveštaj o rezultatima u pogledu dostizanja cilja ušteda finalne energije u prethodnom periodu i statusu realizacije pojedinih mera definisanih u okviru 2. APEE, analizu napretka u dostizanju cilja uštede finalne energije u 2018. godini i mere za ostvarenje tog cilja. 3. APEE po prvi put utvrđuje mere EE u sektorima proizvodnje i distribucije energije i očekivane rezultate uštede primarne energije. U okviru 3. APEE mere u stambenom sektoru, sektoru usluga i industrije su ažurirane, uveden je niz novih mera za sektor saobraćaja, date su neke mogućnosti za primenu mera u sektoru poljoprivrede i analiziran je napredak u postizanju cilja uštede koji je postavljeni za 2018. godinu. 3. APEE daje i pregled sprovedenih i planiranih aktivnosti u pogledu transponovanja i implementacije Direktive EED.

U tabeli 3 sumarno su prikazani sektorski i opšti ciljevi za 2015. i 2018. godinu sa ostvarenim uštedama energije prema najnovijim podacima i procenom očekivanih ušteda energije u 2018. godini. Faktor konverzije energetskih jedinica u 3. APEE je preuzet sa sajta IEA - Konvertora jedinica.

Procene ušteda energije su ažurirane kako bi se razmotrile moguće promene ciljeva u sektorskim merama. Na osnovu prikupljenih i obrađenih podataka, procenjuje se da zaključno sa 2015. godinom ostvarene uštede iznose 0,37 Mtoe, što predstavlja 93% u odnosu na ušteda predviđene za period od 2010. do 2015. godine, odnosno oko 50% cilja koji treba ostvariti zaključno sa 2018. godinom.

U odnosu na 2. APEE ovde je prvi put uvedena i procena uštede energije u sektoru domaćinstva i javnom i komercijalnom sektoru putem OPD metodologije. Razlog za to je što je dosadašnjom OPG metodologijom bio uglavnom obuhvaćen javni i komercijalni sektor, pre svega javni sektor koji ima obavezu izveštavanja, i to uglavnom u delu objekta koji su rekonstruisani i adaptirani. Bez obzira na značajan broj projekata energetske efikasnosti (preko 500) o kojima su prikupljeni podaci u toku poslednjih pet godina, nije bilo moguće registrovati značajne promene, na makro nivou, u potrošnji energije koje su nastale kao rezultat primene propisa iz oblasti energetske efikasnosti. Pored navedenog, Ministarstvo, kao korisnik rezultata IPA projekta sada poseduje niz statistički obrađenih podataka o kretanjima na strani potrošnje finalne energije i vrednosti energetskih indikatora koje je moguće iskoristiti uporedo sa već dostupnim podacima RZS.

Procene uticaja mera koje su predstavljene u poglavlju 3.3.2. ukazuju na to da je do 2018. godine moguće ostvariti postavljeni cilj ali da je potrebno dodatno pojačati kapacitete za sprovođenje APEE, obezbediti investicije u finansijski najisplativije mere i sprovesti podzakonsku regulativu. Ukupna ušteda u 2018. godini bi prema proceni Ministarstva trebalo da dostigne planirani cilj od 0,7524 Mtoe.

Tabela 3 Nacionalni indikativni cilj i njegovo ostvarenje

Nacionalni nagovešteni cilj za 2018.			0,7524 (Mtoe)
Nacionalni indikativni cilj za 2015.			0,3975 (Mtoe)
Podela ciljeva po sektorima	Sektorski cilj (Mtoe)		Ostvarena ušteda u 2014. (Mtoe)		Projektovana ušteda u 2015. (Mtoe)	Plan uštede u 2018. (Mtoe)
	2015	2018	Na osnovu mera (OPD) za 2014.	Na osnovu mera (OPG) za 2014.		Na osnovu mera (OPD)	Na osnovu mera (OPG)
Sektor domaćinstva	0,0766	0,1403	0,109		0,1308	0,2776
Javni i komercijalni sektor	0,06203	0,1346	0,07524	0,00486	0,0961	0,1581
Sektor industrija	0,1556	0,2668		0,0471411	0,0566	0,1227
Sektor saobraćaja	0,1032	0,2107		0,07207	0,0865	0,1940
Ukupno (Mtoe):	0,3975	0,7524	0,18424	0,12407	0,3700	0,7524
			0,3083
Ukupno (GWh):	4.623	8.750	2,143	1,443	4,303	8,750
			3,586
Procenat (%) (u poređenju sa ESD referentnom potrošnjom od 8,411 Mtoe)	4,7%	9%	3,69%		4,43%	9%

Osnovni uspeh u primeni mera iz 2. APEE leži u tome što je veći deo mera, koje su bazirane na zakonskoj regulativi u oblasti energetske efikasnosti a odnose se na javni i sektor domaćinstava, realizovan jer je regulativa bila usvojena. Kao primer za to navodimo propise u oblasti energetskog označavanja proizvoda koji utiču na potrošnju energije, propise o sertifikaciji zgrada i energetskoj efikasnost u zgradarstvu, propise o minimalnim kriterijumima EE pri javnim nabavkama i uspostavljanje Budžetskog fonda EE.

Nakon usvajanja "Izveštaja o sprovođenju 2. Akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije u 2013. godini sa revizijom podataka o realizaciji 1. Akcionog plana za energetsku efikasnost u periodu od 2010. do 2012. godine" i pripreme izveštaja o uštedama za ovaj APEE, urađena je još jedna revizija rezultata s obzirom da je EBRD dostavio revidirane rezultate za projekte koje je kreditirao, a izmenjen je i način obračuna ušteda. Na ovaj način dobijeni su rezultati ušteda u sektoru industrije koji prilično odstupaju od zadatog indikativnog cilja (Tabela 3). Relativno slabiji rezultati od očekivanih su posledica nepostojanje mogućnosti da se registruju svi projekti koji se realizuju u industriji, činjenice da će Sistem energetskog menadžmenta, u okviru kojeg će postojati obaveza smanjenja potrošnje primarne energije kod velikih potrošača iz sektora industrije kao i obaveza izveštavanja o rezultatima, biti uspostavljen tek od 2017. godine, ali i kao rezultat ekonomske krize i recesije u periodu od 2012. do 2015. godine. Iz energetskih bilansa je uočljivo da je došlo do značajnog pada potrošnje u sektoru industrije, ali se na bazi raspoloživih podataka ne može utvrditi u kojoj je meri ovo rezultat unapređenja energetske efikasnosti a u kojoj poslovanja u nepovoljnim ekonomskim uslovima.

Uštede u sektoru saobraćaja su izvedene iz OPG metodologije a podaci koji su uzeti u proračunu ušteda su statistički podaci o potrošnji različitih motora po različitim tipovima EURO standarda (a ne teorijski pretpostavljene vrednosti o potrošnji) i rezultat su sprovođenja mera koje se odnose na obavezne standarde za nova i uvezena putnička vozila.

Unapređenju energetske efikasnosti u sektoru saobraćaja doprinose i propisi kojima se uticalo na poboljšanje kvaliteta goriva koje se plasira na tržište: Uredba o obeležavanju (markiranju) derivata nafte ("Službeni glasnik RS", broj 51/15) kojom se bliže uređuju uslovi, način i postupak markiranja derivata nafte koji se stavljaju na tržište, Uredba o monitoringu kvaliteta derivata nafte i biogoriva ("Službeni glasnik RS", broj 97/15) kojom se bliže utvrđuju uslovi, način i postupak monitoringa kvaliteta derivata nafte i biogoriva koji se stavljaju u promet odnosno isporučuju na tržište Republike Srbije i Pravilnik o sadržini i načinu sprovođenja godišnjeg programa monitoringa kvaliteta derivata nafte i biogoriva ("Službeni glasnik RS", broj 101/15). U tom smislu je u 3. APEE za sektor saobraćaja dodat niz mera za koje se očekuje da daju značajne rezultate do 2018. godine.

Osnovne poteškoće u sprovođenju 2. APEE se odnose na: nedovoljan broj ljudi u Ministarstvu i uopšte u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi koji planiraju i sprovode politiku EE; često neadekvatna i nedovoljna obučenost kadra za implementaciju propisa iz oblasti EE i za pripremu i implementaciju projekata u oblasti EE u svim segmentima društva; relativno mala sredstva dodeljena na godišnjem nivou Budžetskom fondu EE za implementaciju projekata; nepostojanje sistemskog pristupa podizanju svesti i promociji EE na širem nivou i nepovoljna ekonomska kretanja u 2014. godini, kao i na posledice katastrofalnih poplava. Uspešnost u realizaciji 2. APEE se pre svega zasniva na velikim sistemskim merama koje su obuhvatile najširu populaciju krajnjih korisnika energije, od kojih kao primer navodimo propise iz oblasti zgradarstva, propise iz oblasti energetskog označavanja i propise u oblasti saobraćaja (u vezi sa emisijama i evro normama motora).

1.3 Pregled ciljeva ušteda energije i ostvareni rezultati

Ciljevi posle 2018. godine

Do trenutka izrade 3. APEE nisu utvrđeni ciljevi do 2020. godine u skladu sa zahtevima EED. Ciljevi će biti utvrđeni do kraja prvog kvartala 2017. godine.

Cilj u pogledu ušteda finalne energije u 2018. godini iznosi 0,7524 Mtoe. Još nije postavljen cilj za primarnu energiju ili za zgrade skoro-nulte potrošnje energije.

Implementacija EED od strane potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici, postala je obavezujuća na osnovu odluke Ministarskog saveta Energetske zajednice iz oktobra 2015. godine. Pre tog datuma, na nivou Energetske zajednice analizirana je mogućnost da cilj povećanja energetske efikasnosti utvrdi na najmanje 18% do 2025. godine i 25% do 2030. godine. Međutim, Odlukom D/2015/08/MC-EnC Ministarski savet Energetske zajednice usvojio je EED, revidirajući u potpunosti ideju o postavljanju navedenih ciljeva. Umesto toga, predviđeno je da se na nivou Energetske zajednice ne premaši ukupna potrošnja primarne energije od 187 Mtoe, odnosno ukupna potrošnja finalne energije od 133 Mtoe. U skladu sa ovim ciljem svaka potpisnica Ugovora o Energetskoj zajednici ima obavezu da postavi svoj indikativni nacionalni cilj.

Prema članu 3.1. EED planirani nacionalni cilj energetske efikasnosti može se iskazati kao gornja granica potrošnje primarne odnosno finalne energije u 2020. godini, ili kao ušteda primarne odnosno finalne energije, ili preko energetskog intenziteta.

Prema Odluci D/2015/08/MC-EnC datum za dostavljanje prvog godišnjeg izveštaja EED je 30. april 2019. godine.

Tabela 4. pokazuje postojeće i nove ciljeve za uštedu finalne energije.

Ostvarene uštede energije

Tabela 5 sadrži podatke o energetskim uštedama postignutim po merama iz 2. APEE za 2014. godinu kao i očekivane uštede u 2015. i 2018. godini. Uštede ostvarene u 2014. godini iznosile su ukupno 0,3083 Mtoe (3,69% od referentne potrošnje), što ide u prilog ostvarivanju srednjeg cilju za 2015. godinu u iznosu od 0,3975 Mtoe (4,7% od referentne potrošnje), zadatog u okviru 2. APEE. Pogledati poglavlja 3.1.1.1. i 3.1.1.2. za bliže informacije.

Tabela 4 uključuje neke preporuke za prenos mera sadržanih u 2. APEE u mere sadržane u 3. APEE. One su razmatrane u poglavlju 3.3.2. i u odgovarajućim prilozima.

Tabela 4 Pregled ciljeva i ostvarenih/planiranih ušteda primarne i finalne energije

	Primarna energija		Finalna energija
			ESD		EPBD
	Cilj (u apsolutnom smislu	Ostvarene / projektovane uštede energije	Cilj uštede finalne energije koji je postavljen u prvom/drugom APEE ili njegova poslednja verzija ako je revidiran (u apsolutnom smislu)	Uštede dobijene za 2012. projektovane za 2015. na osnovu rezultata iz 2014. i planirane za 2018. (u apsolutnom smislu)	Cilj za kuće s gotovo nultom potrošnjom energije (sve nove zgrade, procenat (%) ili sužavanje zahteva za energetske karakteristike kvaliteta)
	(Mtoe)	(Mtoe)	(Mtoe)	(Mtoe)
2012	nema	nije procenjeno	0,1254	0,1023
2015	nema	nije procenjeno	0,3975	0,3700	Nije utvrđeno
2018	nema	0,151*	0,7524	0,7524	Nije utvrđeno
2020	nema	nema	nema	nema	Nije utvrđeno
2021	nema	nema	nema	nema	Nije utvrđeno

* Rezultat mera u okviru sektora proizvodnje, prenosa i distribucije energije predviđenih u 3. APEE, iako nije definisan cilj uštede primarne energije

Tabela 5 Pregled mera 2. APEE sa procenom njihove implementacije

Br.	Naziv mere	Ostvarene uštede u 2014.	Metodologija proračuna ušteda	Očekivane uštede u 2015. po 2. APEE	Planirane uštede za 3. APEE	Naziv mere u 2. APEE	Status u vezi sa 2. APEE	Preporuke 2
		[Mtoe]		[Mtoe]	[Mtoe]
D1	Mere energetske efikasnosti u stambenim zgradama	0,0179	OPG	0,0268	0,0586	Mere unapređenja energetske efikasnosti u stambenim zgradama	Delimično implementirano (Fond energetske efikasnosti nije iskorišćen u privatnom sektoru). Rezultati ostvareni pre svega u rehabilitaciji zgrada po novim propisima.	Projektom prepoznate finansijski najisplativije aktivnosti u okviru mere
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada - sektor domaćinstva	0,0565	OPD	0,0418	0,1021	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	Implementirano prema planu. OPD obuhvata i D1 i D2.	Nastaviti implementaciju po planu
D3	Promovisanje upotrebe energetski efikasnih uređaja u domaćinstvu	0,0525	OPD	0,0080	0,1169	Promovisanje korišćenja energetski efikasnih uređaja za domaćinstva	Implementirano značajno iznad plana. Mera je sprovedena (regulativa je na snazi; javne kampanje su prethodile regulativi još u periodu 2009-2012 za vreme Agencije za energetsku efikasnost)	Nastaviti implementaciju po planu
Domaćinstva sumarno		0,1090		0,0766	0,2776		primenjen samo OPD za uštede
JK1	Mere za poboljšanje energetske efikasnosti u javnom i komercijalnom sektoru	0,0054	OPG	0,0135	0,0474	Mere unapređenja energetske efikasnosti u javnim i komercijalnim zgradama	Implementirano prema planu	Nastaviti implementaciju po planu
JK2	Nova građevinska regulative i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada - sektor JK	0,0752	OPD/OPG	0,0268	0,0819	Nova pravila za projektovanje i izgradnju zgrada, minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada i njihova sertifikacija u skladu sa revidiranom EPBD	Implementirano prema planu. Ovde je OPD obuhvaćeno i JK1 i JK5. Procena je da samo JK2 daje oko 37 ktoe ušteda što je veće nego postavljeni cilj.	Nastaviti implementaciju prema planu
JK3	Modernizacija sistema javne rasvete u gradovima i opštinama	0,0049	OPG	0,0069	0,0089	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u gradovima i opštinama	Delimično sprovedeno (uredba o eko dizajnu još nije na snazi)	Nastaviti implementaciju prema planu
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnim i komercijalnim zgradama	0,0000	OPG	0,0081	0,0130	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u javnom i komercijalnom sektoru	Delimično sprovedeno (regulativa je na snazi, praktična realizacija u toku)	Nastaviti implementaciju prema planu
JK5	Uvođenje energetske efikasnosti kao kriterijuma u javne nabavke	0,0000	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Određivanje energetske efikasnosti kao jednog od kriterijuma za ekonomski najpovoljniju ponudu u javnoj nabavci	Počelo sprovođenje 2016. godine	Nastaviti implementaciju prema planu
JK6	Podsticajne tarife za visoko efikasnu kogeneracionu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u javnim i komercijalnim zgradama	0,0000	Nije procenjeno	0,0043	Nije procenjeno	Podsticajne tarife za visoko efikasnu spregnutu/kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije u javnim i komercijalnim zgradama	Nije zabeležena implementacija	Mera ostaje kao mogućnost
JK7	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	0,0000	Nije procenjeno	0,0024	0,0070	Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju	Implementirano za kotlove (zakonodavstvo je na snazi). Implementacija za sisteme klimatizacije i malih kotlova u toku (razvijaju se alternativne mere)	Nastaviti implementaciju prema planu
Javni i komercijalni sumarno		0,0801		0,0620	0,1581		kombinacija OPD za zgrade i OPG za javno osvetljenje
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisije CO2 novih putničkih vozila	0,0266	OPG	0,0230	0,0599	Uvođenje evropskog propisa EC 443/2009 za energetsku efikasnost u sektoru transporta	Implementirano prema planu. U okviru ove mere je prepoznat i pravilnik o obaveznom EURO 3 motoru za polovna vozila. Tako je ovde dat zbir mere T1 i T6.	Nastaviti implementaciju prema planu
T2	Eko-vožnja	0,0000	Nije procenjeno	0,0099	0,0022	Promovisanje eko-vožnji i Car sharing šema	Delimično sprovedeno	Meru - T2 eko-vožnja, treba nastaviti, ali sa revizijom. Deljenje automobila potpada pod novu meru T3
T3	Upravljanje mobilnošću		Nije procenjeno		Nije procenjeno		nova mera
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika		Nije procenjeno		Nije procenjeno		nova mera
T5	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu transporta robe		Nije procenjeno		Nije procenjeno		nova mera
T6	Regulisanje EURO standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile		OPG				Rezultat mere za 2014., i 2018. dat zbirno u T1. Nova mera	Nastaviti implementaciju prema planu
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila		OPD		0,0100		nova mera	Uštede procenili konsultanti na projektu
T8	Poboljšanje kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila		Nije procenjeno		Nije procenjeno		nova mera
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	0,0455	OPG	0,0198	0,0819	Modernizacija voznog parka radi ispunjavanja tehničkih zahteva za obavljanje prevoza u domaćem i međunarodnom transportu	Implementirani (Zakoni o prevozu robe drumskim saobraćajem i Zakon o prevozu putnika drumskim saobraćajem usvojeni su 2015.)	Nastaviti implementaciju. Mera sadrži veći potencijal od procenjenog značajno.
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva	0,0000	Nije procenjeno	0,0000	0,0300		nova mera	Ušteda procenjena na 1,5% potrošnje u sektoru transporta
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)		Nije procenjeno		0,0100		nova mera	Ušteda procenjena na 0,5% potrošnje u transportu
	Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	0,0154	OPG	0,0210		Uvođenje stimulativnih mehanizama zamene postojećih vozila	Implementirano tokom dve godine. Rezultati mere su uključeni u okviru T1	Mera ukinuta zbog nedostatka sredstava. Međutim, ostvarene uštede važiće najmanje do 2020. godine Mera ukinuta.
	Postavljanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i zaštitu životne sredine za nosioce usluga javnog prevoza	0,0000	Nije procenjeno	0,0295		Određivanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i poveravanje obavljanja usluge javnog gradskog prevoza	Nije implementirano (treba realizovati samo za prevoz robe u 2017.)	Mera ukinuta.
Transport sumarno		0,072070		0,1032	0,1940		primenjen samo OPG za uštede.
I1	Uvođenje Sistema energetskog menadžmenta u velikim industrijskim potrošačima	0,0000	OPG	0,0139	0,0369	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta kod velikih potrošača energije iz sektora industrije	Delimično sprovedeno (regulativa je na snazi; praktična realizacija u toku)	Nastaviti implementaciju prema planu
I2	Program poboljšanja energetske efikasnosti u industriji	0,0435	OPG	0,1284	0,0726	Program unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	Implementirano	Potrebne (neke) revizije ove mere
I3	Podsticajne tarife za visoko efikasne CHP u industriji	0,0037	OPG	0,0119	0,0132	Podsticajne tarife za primenu visoko efikasne spregnute/kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije u sektoru industrije	Implementirano	Nastaviti implementaciju prema planu
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i renovirana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, ili sisteme za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	0.0000	Nije procenjeno	0.0000	Nije procenjeno	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, odnosno postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije	Nije implementirano (regulativa pripremljena ali još nije na snazi)	Nastaviti implementaciju prema planu
	Obavezni kontrole procesa sagorevanja u kotlovima i drugim ložištima sa snagom preko 20 kW, kao i u sistemima za klimatizaciju snage preko 12 kW	0,0000	Nije procenjeno	0,0014		Obavezne redovne kontrole procesa sagorevanja kotlova i drugih ložišta snage veće od 20 kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW	Nije implementirano	Mera ukinuta
Industrija sumarno		0,047141		0,1556	0,1227		primenjen samo OPG za uštede
Ukupno dobijena na osnovu mera:		0,308331
Srednji cilj za 2015.				0,3975
Cilj za 2018.					0,7524

 

2. UŠTEDA PRIMARNE ENERGIJE

2.1 Ciljevi za primarnu energiju, projekcije potrošnje primarne energije

U ovom trenutku nije određen nijedan cilj za smanjenje potrošnje primarne energije u Republici Srbiji, međutim, scenariji za budući razvoj su predstavljeni u Strategiji razvoja energetike do 2025. godine. U Strategiji su predstavljeni referentni scenario (redovno poslovanje - business-as-usual) i scenario energetske efikasnosti do 2030. godine.

U referentnoj 2010. godini TPES je iznosio 15,531 Mtoe. U referentnom scenariju očekuje se da će TFC rasti 0,5% godišnje u sektorima potrošnje finalne energije kao što je rastao u periodu od 2001. do 2010. godine. Scenario energetske efikasnosti podrazumeva ispunjenje obaveza iz Direktive ESD do 2018. godine.

2.2 Spisak strategija koje se bave uštedom primarne energije

Strategije navedene u tabeli 2, u poglavlju 1.1. imaju uticaj na potrošnju primarne energije. Naročito Strategija razvoja energetike do 2025. godine, Nacionalna strategija održivog razvoja i Strategija razvoja industrije stavljaju akcenat na efikasnost u snabdevanju energijom. U ovom poglavlju, navedene su strategije koje se bave smanjenjem potrošnje primarne energije.

Strategija razvoja sektora energetike do 2025. godine

Strategija uključuje (prepoznaje) sledeće mere od značaja za energetsku efikasnost u sistemima daljinskog grejanja (SDG):

- kontinuirana modernizacija postojećih sistema daljinskog grejanja sa sledećim prioritetnim aktivnostima:

1) smanjenje gubitaka u distribuciji,

2) uvođenje merenja potrošnje toplotne energije kod krajnjih korisnika i naplata prema isporučenoj energiji;

- proširenje postojećeg sistema daljinskog grejanja i

- promocija promene energenata i njihovo efikasnije korišćenje, uključujući i CHP.

U sektoru proizvodnje električne energije sledeće strateške aktivnosti su od značaja za energetsku efikasnost:

- adaptacija i/ili dogradnja postojećih kapaciteta za proizvodnju električne energije

- adaptacija i dogradnja postojećih i izgradnja novih prenosnih kapaciteta,

- adaptacija postojeće i izgradnja nove elektrodistributivne mreže.

Zakon o efikasnom korišćenju energije (odredbe u vezi
sa sektorima proizvodnje i distribucije energije)

Javna preduzeća koja su zadužena za proizvodnju, prenos i distribuciju energije su u obavezi da promovišu energetsku efikasnost u finalnoj potrošnji. Zakonom o efikasnom korišćenju energije ovlašćena je Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) da sprečava nepotrebno povećanje gubitaka u distribuciji energije. Izrada podzakonskih akata u vezi sa minimalnim uslovima za nova i rehabilitovana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju energije je u završnoj fazi.

Akcioni plan za smanjenje gubitaka

Strogo govoreći, Akcioni plan EPS ne predstavlja zvaničnu strategiju, ali je to veoma važna inicijativa ovog državnog preduzeća. Suočen sa visokim procentom gubitaka električne energije u distributivnoj mreži, EPS je pripremio program mera za smanjenje gubitaka koji je počeo da se primenjuje usvajanjem Akcionog plana za sprovođenje Programa. Akcionim planom predviđene su aktivnosti u cilju smanjenja netehničkih gubitaka. On se pre svega odnosi na intenzivne kontrole potrošača u cilju otkrivanja nepravilnosti u merenju i registrovanju potrošnje električne energije kao i otklanjanja raznih oblika zloupotrebe.

Cilj za 2019. godinu je smanjenje godišnjih gubitaka u distribuciji od 378 GWh. Akcioni plan za smanjenje gubitaka podrazumeva mere koje se odnose na operatora distributivnog sistema električne energije, koje obuhvataju:

- kontrolu postojećih mernih mesta,

- dislokaciju mernih tačaka postojećih kupaca,

- primenu novih tehnologija za detekciju ilegalne potrošnje,

- primenu pametnih sistema merenja, i

- zamenu starih brojila, uglavnom elektromehaničkih brojila sa državnim žigom čija je važnost istekla.

Implementacija Akcionog plana dovela je do smanjenja gubitaka sa 15,1% koliko su iznosili u 2012. godini na 14,9% u 2013. godini, što je u apsolutnom iznosu ušteda od 100 GWh.

Više detalja o sprovođenju Akcionog plana može se naći u godišnjim izveštajima ESD.

2.3 Mere za smanjenje potrošnje primarne energije

Mere date u ovom poglavlju su mere usmerene na unapređenje efikasnosti sektora proizvodnje, prenosa i distribucije toplotne i električne energije. Mere za sprovođenje odredaba u EED, član 14. (promocija efikasnog grejanja i hlađenja) razmotrene su u poglavlju 4.9. a one koje se odnose na implementaciju člana 15. EED (energetska transformacija, prenos, distribucija, i odgovor na potražnju) sadržane su u poglavlju 4.10.

2.3.1 Sistemi daljinskog grejanja

Kapacitet kotlova u okviru SDG sistema u Republici Srbiji iznosi oko 6.100 MW, sa dužinom cevovoda centralnog grejanja od 2.100 km i sa 20.600 podstanica za razmenu toplote kod potrošača.

Ukupna površina objekata koje zagreva SDG je 42.668.061 m2. To je 26,5% urbanog stambenog prostora.

Ukupna energija goriva i toplota dobijena kogeneracijom korišćena u SDG iznosila je 29.446 TJ u 2011. godini. Udeo toplote iz kogeneracije u ukupnom ulazu energije u SDG iznosi oko 10%.

Ukupna specifična potrošnja toplote (računata kao količnik zbira ukupne energije goriva na ulazu i toplote dobijene kogeneracijom korišćene u proizvodnim pogonima SDG i ukupne grejane površine svih objekata) iznosi 698 MJ/m2 (194 kWh/m2).

Procenjuje se da efikasnost svih SDG iznosi 72%, što znači da se 28% od energetskog inputa gubi u toplanama (kotlovima), u distribuciji kroz cevovode i u podstanicama u zgradama potrošača. Na osnovu ovakve efikasnosti i ukupnog inputa energije od 29.446 TJ u SDG, količina toplote koja se isporučuje za finalnu potrošnju iznosi 21.201 TJ, što je oko 6% od ukupne potrošnje finalne energije u Republici Srbiji.

Glavne karakteristike SDG u Republici Srbiji koje dovode do niske energetske efikasnosti su sledeće: zastarelost sistema mreže cevovoda daljinskog grejanja, toplana i podstanica za predaju toplote i nizak udeo reciklirane toplote (toplote iz CHP i otpada) u ukupnom inputu energije u SDG. Zbog ovih problema, nekoliko projekata za obnovu i modernizaciju SDG sprovedeno je tokom protekle decenije.

Sprovedene mere

Zbog niske efikasnosti SDG u proizvodnji i distribuciji toplote do krajnjih potrošača i zastarele mreže cevovoda daljinskog grejanja, što dovodi do značajnih gubitaka vode i energije, sprovedeno je nekoliko projekata SDG za obnovu i modernizaciju:

- U okviru saradnje "KfW banke" i MRE sprovedene su tri faze "Programa za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji" od 2001. godine, a četvrta je u toku. Prve dve faze koje su ukupno iznosile 26,3 M€, realizovane su u 2001-2004. uključujući i obnovu i zamenu 40,4 km cevovoda daljinskog grejanja i ugradnju 960 stanica za razmenu toplote kod potrošača. Treća faza (2008-2011.) podrazumevala je sanaciju i izgradnju 70 km cevovoda daljinskog grejanja (na 59 km cevi su zamenjene novim pred-izolovanim cevima i izgrađeno je 11 km od novih cevovoda), instalaciju 2.700 merača toplote, rehabilitaciju i modernizaciju šest toplana i izgradnjom šest novih. Ukupna investicija za treću fazu iznosila je 38,7 M€. Četvrta faza projekta traje od 2012. do 2018. godine. Vrednost investicija iznosi 58,25 M€ obuhvata zamenu starih cevovoda i armature, rekonstrukciju i modernizaciju proizvodnih toplotnih postrojenja i podstanica;

- Pored učešća u KfW programu, prve i druge faze, obnova i modernizacija daljinskog grejanja u Beogradu izvedena je korišćenjem kredita EBRD banke uz tehničku i finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), korišćenjem sopstvenih sredstava i sredstvima osnivača - grada tokom poslednje decenije. Ukupna vrednost investicija iznosila je 100 MEUR a obuhvata zamenu starih cevovoda i armature, rekonstrukciju i modernizaciju proizvodnih toplotnih postrojenja i 8.500 podstanica. Sprovedenom modernizacijom efikasnost proizvodnje povećana je sa 0,78% na 0,88%.

Daljinsko grejanje u 2. APEE

U okviru 2. APEE je već bila uključena jedna mera koja se može primenjivati i na snabdevanje energijom od strane SDG, i to rekonstrukcija proizvodnog postrojenja u kogenerativno postrojenje, sa mogućnošću sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije za visoko efikasnu kogeneraciju, u javnim i komercijalnim objektima.

Ciljevi sadržani u 2. APEE u vezi sa ovom merom u Javno-komercijalnom sektoru nisu realizovani u skladu sa procenom i u ovom APEE u su revidirani.

Mere do 2018.

U toplani Novi Sad tokom 2015-2016. godine izvršena je ugradnja CHP postrojenja, snage 10 MW električne + 10 MW toplote, korišćenjem sredstava KfW 4 programa. U septembru ove godine proizvedeni su prvi MWh električne energije i TO Novi Sad stekla je status povlašćenog proizvođača električne energije za visoko efikasnu kogeneraciju. Vrednost investicije bila je 6,5 MEUR.

Beogradske elektrane sprovode sličan projekat, istih kapaciteta, takođe u okviru KfW 4 programa na lokaciji TO Voždovac. Planira se sredinom 2017. god. ugradnja opreme i krajem iste se očekuje početak rada i sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije.

Takođe u proceduri je Projekat Izgradnja spalionice smeća u Vinči - CHP postrojenje snage 80 MW toplote i toplovoda do TO Konjarnik. Za 2017. godinu planira se početak implementacije ovog projekta.

Mere za unapređenje energetske efikasnosti u sistemima daljinskog grejanja (SDG) do 2018. godine prikazane su u tabeli 6. Mere pokrivaju i distribuciju u daljinskom grejanju. Detaljni opisi mera sadržani su u Prilogu 5.

Rehabilitacija sistema distribucije toplotne energije (SDG1) i rehabilitacija postrojenja za proizvodnju toplotne energije (SDG2) su dva paketa mera. Ove mere i druge mere sadržane u SDG3 do SDG6 mogu se sprovesti u kratkom vremenskom periodu, između dve grejne sezone na određenim delovima mreža cevovoda daljinskog grejanja i u izabranim toplanama. Postoji potencijal za primenu svih ovih paketa mera i pojedinačnih mera u svakom SDG sistemu u Republici Srbiji.

Dve od ovih mera SDG1 i SDG2 su već dobrim delom sprovedene u poslednjih nekoliko godina, počev od 2012. godine, u okviru četvrte faze "Programa za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji". Ceo projekat biće završen do 2018. godine a svi njegovi rezultati i koristi biće dostupne - vidljive do 2019. godine.

Ovde predstavljene mere mogu da se finansiraju od strane finansijskih institucija putem komercijalnih kredita. Nekoliko banaka u Republici Srbiji već daju kredite za projekte energetske efikasnosti.

Tabela 6 - Pregled pojedinačnih mera u sistemima daljinskog grejanja

	Naziv mere	Trajanje	Ušteda energije u 2015. (ktoe)	Ušteda energije očekivana u 2018. (ktoe)	Očekivane uštede energije u 2020. (ktoe)
SDG1	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG	2012-2015	14,3	14,3	19,1
SDG2	Rekonstrukcija i modernizacija toplana	2014-2017	2,8	12,2	16,4
SDG3	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama	godišnje	4,8	4,8	4,8
SDG4	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama	godišnje	1,1	1,1	1,1
SDG5	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama	godišnje	1,3	1,3	1,3
SDG6	Kontrola distribucije toplotne energije	godišnje		14,3	14,7
SDG7	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogeneraciju	2020			63,4
SDG8	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	2016 - stalno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno
	Ukupna		24,2	47,9	120,8

2.3.2 Elektroenergetski sistem

Glavni proizvođač električne energije u Republici Srbiji je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) sa instalisanom snagom od 7.124 MW i godišnjom proizvodnjom energije od oko 38 TWh. Instalirani kapacitet u termoelektranama na lignit iznosi 3.936 MW, od čega je 779 MW u CHP postrojenjima, u CHP postrojenjima na prirodni gas i naftu iznosi 353 MW, a u hidroelektranama on je 2.835 MW.

Jedna od glavnih prepreka za postizanje optimalnog nivoa energetske efikasnosti u ovom sektoru je starost elektrana. Zbog starih tehničko-tehnoloških rešenja, faktor prosečne efikasnosti termoelektrana je 3,5-4% niži od projektovanog.

Multidisciplinarna studija1 koja obuhvata programe energetske efikasnosti u svim delatnostima EPS, imala je za za glavni cilj uspostavljanje osnove za implementaciju ISO 50001 sertifikovanog sistema upravljanja energijom kao jedne od mera za postizanje energetske efikasnosti.

Prenosnim sistemom u Republici Srbiji upravlja Javno preduzeće Elektromreža Srbije (EMS). Gubici u prenosnoj mreži su oko 2,44% energije koja se prenosi, što je na nivou drugih evropskih operatora prenosnih sistema.

Sektor distribucije električne energije je u potpunosti pod kontrolom i upravljanjem EPS. Do 1. jula 2015. godine, distributivni sistem EPS osnovao je pet regionalnih operatora i od tada postoji samo jedan ODS. ODS ima 32 teritorijalna ogranka, ali se očekuje da će se broj malo smanjiti. Sektor distribucije opterećen je visokim nivoom gubitaka energije. Tehnički i netehnički gubici iznosili su 14,9% u 2013. godini.

______________
1 EPS: "Analiza potencijala i programa sistematičnog monitoringa sa unapređenjem energetske efikasnosti u proizvodnji uglja, generisanjem i distribucijom električne i toplotne energije"

Sprovedene mere

Preduzete su mere u cilju unapređenja efikasnosti u sistemu proizvodnje i isporuke električne energije. Na primer, termoelektrana "Nikola Tesla" (TENT) bila je predmet nekoliko kapitalnih remonta u okviru kojih su izvođene rekonstrukcija, adaptacija sanacija i dogradnja. U periodu 2012-2014. godine rehabilitovana su dva bloka termoelektrane u Kostolcu. Ukupno je u ovom periodu rehabilitovano 921 MW.

Mere za smanjenje gubitaka prenosne mreže, koje redovno obavlja EMS su:

- redovno održavanje svih komponenti mreže,

- optimalna rekonfiguracija mreže,

- ekonomski isplativa regulacija napona na transformatorima,

- upravljanje generisanjem/apsorpcijom reaktivne energije.

Elektroenergetski sistem u 2. APEE

Elektroenergetski sistem nije posebno analiziran u 2. APEE.

Mere do 2018. godine

Mere za unapređenje energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije do 2018. godine su prikazane u tabeli 7. Neke mere se već primenjuju. Na primer, EPS/ODS realizuje mere E5, E6, E7 i E8 kroz četiri različita projekta implementacije. Mere pokrivaju i proizvodnju i distribuciju električne energije. Detaljni opisi mera dati su u Prilogu 6. Kako se sve ove mere odnose na isporuku električne energije, nijedna od njih nije uključena u 2. APEE.

Tabela 7 Pregled pojedinačnih mera u Elektroenergetskom sistemu

Br.	Naziv mere	Trajanje	Ušteda energije u 2015. godini	Ušteda očekivana u 2018. godini	Ušteda energije očekivane u 2020. godini	Dodatni komentari
			(ktoe)	(ktoe)	(ktoe)
E1	Unapređenje efikasnosti kotlova	2016-2018		37,2	37,2
E2	Sistem upravljanja kvalitetom uglja	2018-2019		10,7	21,4	Nije isplativa mera (negativan NSV) ali ima druge dodatne koristi2
E3	Unapređenje efikasnosti parnih turbina	2016-2018		16,2	16,2
E4	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama	2015-2019	2,6	10,5	13,1
E5	Rekonfiguracija distributivne mreže	2015-2019	0,3	1,4	1,7
E6	Regulacija napona distributivne mreže	2015-2019	0,3	1,2	1,5
E7	Pojačanje distributivne mreže	2015-2019	1,5	5,9	7,4
E8	Ugradnja pametnih brojila	2015-2019	4,8	19,1	23,9
E9	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja	2016 - trajno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno
	Ukupno		9,5	102,2	122,5

______________
2 Druge prednosti: nedostatak "onlajn" analizatora izaziva velike varijacije u kvalitetu uglja. Zbog toga je potrebno da se pored uglja koristi tečno gorivo, kao dodatak u termoelektranama i da se prate rezultati povećanog habanja opreme i veće emisije štetnih gasova. Osim toga, nekontrolisano sagorevanja uglja pojavljuje se u otvorenom kopovima deponija. Uvođenjem homogenizacije kvaliteta lignita u procesu njegovog transporta i eksploatacije, negativne posledice oscilovanja kvaliteta biće eliminisane. Cilj je obezbeđivanje sigurnog i kontinuiranog snabdevanja uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje zagađenja vazduha u termoelektranama.

3. UŠTEDE FINALNE ENERGIJE U SEKTORIMA POTROŠNJE ENERGIJE

3.1 Pregled ciljeva uštede finalne energije i ostvareni rezultati

3.1.1 Svi nacionalni ciljevi uštede u potrošnji i ostvareni napredak

U 1. APEE i 2. APEE indikovani cilj ESD postavljen je na 9% uštede finalne energije u 2018. godini u odnosu na 8,411 Mtoe koliko iznosi ukupna potrošnja finalne energije (TFC) u 2008. godini, kao osnove (referentna potrošnja)3. To predstavlja ukupnu planiranu ciljanu uštedu od 0,7524 Mtoe u 2018. godini.

U 1. APEE uspostavljen je privremeni cilj od 0,1254 Mtoe (1,5% od referentnog potrošnje) za 2012. i ostvarene su uštede od 0,1023 Mtoe (1,2% od referentne potrošnje).

U 2. APEE privremeni cilj za period od 2013. do 2015. godine postavljen je na 3,5% TFC u 2008. godini (0,2952 Mtoe). To znači da je u periodu od 2010. do 2015. godine trebalo da ukupno ostvarene uštede budu 0,3975 Mtoe (4,7% od referentne potrošnje).

Dostignuća prema privremenom cilju za 2015. razmotrena su u poglavlju 3.1.1.1. a u odnosu na ukupne ciljane vrednosti za 2018. u poglavlju 3.1.1.2.

Tabela 8 prikazuje konačne ciljeve za uštedu energije, kao i ostvarene i projektovane uštede. Proračuni i detalji o elementima obuhvaćenim ovom uštedom energije navedeni su u poglavlju 3.3.2. i Prilozima od 1 do 6.

Tabela 8 Pregled ušteda energije postignutih merama u skladu sa ESD

	Ciljana ušteda finalne energije		Postignute ili projektovane uštede finalne energije
	U apsolutnom smislu (Mtoe)	Procenat (%) (u poređenju sa ESD referentnom potrošnjom)	U apsolutnom smislu (Mtoe)	Procenat (%) (u poređenju sa ESD referentnom potrošnjom)
2012 (prelazni period 2010-2012)	0,1254	1,5%	0,1023	1,2%
2015 (prelazni period 2010-2015)	0,3975	4,7%	0,3700	4,43%
2018 (ukupni period 2010-2018)	0,7524	9%	0,7524	9%

_______________
3 2008. je postavljena kao referentna godina zato što je sadržala najopsežnije dostupne statističke podatke za potrošnju energije. Još uvek nije u potpunosti usklađeno sa ESD.

3.1.1.1 Rezultati ušteda finalne energije za 2015. godinu

U odnosu na postavljeni indikativni cilj za 2015. godinu koji iznosi 0,3975 Mtoe ušteda finalne energije, prilikom pripreme i izrade ovog APEE kombinacijom OPD metodologije i OPG metodologije MRE je uspelo da prikupi podatke o uštedi od 0,3083 Mtoe zaključno sa 2014. godinom. Na osnovu ovog podatka za 2015. godinu projektovana je očekivana ušteda od 0,370 Mtoe. Takođe, bitno je napomenuti da će realna ušteda u 2015. godini najverovatnije prevazići projektovanu iz razloga što je projektovana ušteda dobijena putem jednostavne linearne aproksimacije, dok je i drugim i trećim APEE predviđen veći godišnji rast od linearnog.

MRE je pri izradi 3. APEE prvi put iskoristilo mogućnost kombinacije OPD i OPG metodologije, vodeći pri tom računa da ne dođe do efekta preklapanja mera i dvojnog računanja. U tabeli svih mera (Tabela 5) su prikazane sve prikupljene uštede (po merama) na koje se mogla primeniti OPG ili OPD metodologija. Sektorski gledano uštede u domaćinstvima su obrađene OPD metodologijom, za JK sektor je za uštede neelektrične energije preuzeta OPD metodologija a za uštede električne energije u javnom osvetljenju OPG metodologija, dok su saobraćaj i industrija obrađeni OPG metodologijom. Razlog za primenu OPD metodologije leži u tome što, usled nedostatka relevantnih podataka, do sada nisu mogle da se prate strukturne promene, na makro nivou, u potrošnji energije OPG metodologijom. MRE sada raspolaže bazom podataka (Srpski Energetski Indikatori - SEI), koja predstavlja jedan od rezultata IPA projekta u kojoj se nalazi niz statističkih podataka o potrošnji energije i energetski indikatori. U cilju primene OPD metodologije za proračun ušteda u okviru 3. APEE korišćeni su podaci iz baze SEI u kombinaciji sa podacima RZS. Prilikom proračuna ušteda OPD metodologijom utvrđene su izvesne polazne pretpostavke o tome kako računati uštede, zbog toga što deo ušteda koje se dobijaju OPD metodologijom ne predstavlja uštede dobijene kao rezultat mera energetske efikasnosti već može biti i rezultat makroekonomskih kretanja. Kod OPG metodologije jasnije je da rezultati dobijeni prikupljanjem podataka o projektima zaista pokazuju ostvarene uštede po merama, ali tu nas ograničava relativno neefikasno dostavljanje podataka od strane potrošača energije koji su primenili mere. U cilju efikasnijeg izveštavanja po OPG metodologiji MRE je učestvovalo u izradi dve platforme: MVP platforme razvijene kroz Regionalni projekat GIZ/ORF-EE "Uspostavljanja integrisane platforme za monitoring i verifikaciju ušteda ostvarenih realizacijom akcionih planova (MVP)" i web aplikacija Data Management System (DMS) razvijene kroz GIZ projekat "Energetska efikasnost u zgradarstvu". U ovom trenutku nijedna od ove dve platforme nije obavezujuća za korišćenje. Prema raspoloživim podacima za sektor domaćinstva ostvarena je ušteda od 0,109 Mtoe finalne energije. Ušteda ostvaren na osnovu nove građevinske regulative - mere D2, kojom se propisuju minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost novih zgrada, iznosi 0,0565 Mtoe. Prema raspoloživim statističkim podacima u Republici Srbiji se godišnje izgradi odnosno rehabilituje oko 1.000.000 m2 stambene površine. Od ovog broja kvadrata, čak 90% predstavlja zapravo novogradnju, na osnovu čega je utvrđeno da se tom prilikom ostvaruju ušteda od oko 150 kWh/m2 godišnje. Rezultat proističe iz činjenice da je prosečna potrošnja finalne energije za grejanje od 200 kWh/m2 godišnje (prema SEI bazi 194 kWh/m2) a da sve novoizgrađene zgrade moraju, u skladu sa Pravilnikom o energetskoj efikasnosti građevinskih objekata, da budu u energetskom razredu C ili boljem, čime se obezbeđuje da maksimalna potrebna energija za grejanje ne može biti veća od 60 do 65 kWh/m2a.

U ovom sektoru je takođe značajne rezultate dala mera obaveze energetskog označavanja proizvoda od 0,525 Mtoe. Ove uštede su rezultat regulative iz ove oblasti koja je na snazi od 2013. odnosno 2014. godine (Zakon o EKE iz 2013. godine i Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije i za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa iz 2014. godine i odgovarajući pravilnici) ali i promotivne aktivnosti koje je u periodu od 2006. do 2012. godine sprovodila Agencija za energetsku efikasnost (Agencija). Agencija je u navedenom periodu u više navrata sprovodila informativne, edukativne i promotivne aktivnosti i kampanje u vezi sa energetskim označavanjem proizvoda kao npr: izrada promotivnih lifleta, izrada dela web sajta posvećenog temi energetskog označavanja, izrada pojedinačnih lekcija o energetskom označavanju za školske udžbenike itd. Takođe MRE je u saradnji sa GIZ projektom Energetska efikasnost u zgradarstvu pripremilo promotivno-informativne brošure u kojima se, pored ostalog, daju osnovne smernice o obavezi označavanja proizvoda, a te brošure je MRE delilo u okviru Sajma Energetike 2014. i 2015. godine i u okviru sajma RENEXPO 2015. godine. Zaključno sa 2014. godinom MRE preko baze SEI raspolaže podacima, dobijenim na osnovu opsežnog statističkog istraživanja realizovanog u sektorima potrošnje energije, o strukturi i vrsti potrošnje energije u okviru IPA projekta. Na osnovu podataka iz baze dobija se uvid u potrošnju u domaćinstvima kao npr. o tome da u ukupnom broju sijalica od 14.000.000 u domaćinstvima, koje su u redovnoj upotrebi, više od 3.000.000 su efikasne sijalice. Tu preovlađuju CFL - fluorescentne kompaktne sijalice kojih je više od 2.400.000 a slede ih fluorescentne štapićaste kojih je više od 400.000. Takođe, evidentirano je da od ukupnog broja TV aparata kojih je više od 3.300.000 uređaja, efikasnih uređaja klase A i veće je više od 900.000. Kod mašina za pranje veša bez sušenja od 2.200.000 uređaja, 800.000 uređaja je klase A ili veće.

Na osnovu dostupnih podataka o godišnjem fondu novih i renoviranih zgrada u JK sektoru, procenjeno je da je realno očekivati uštedu neelektrične energije od 0,07524 Mtoe iako je prema OPD metodologiji dobijena veća vrednost, s obzirom da OPD metodologija obuhvata i efekte koji nisu direktno rezultat pomenute mere. Ušteda se pre svega odnosi na uštedu toplotne energiju u zgradama u JK sektoru.

Od oko 800.000 m2 godišnje završenih novoizgrađenih zgrada u JK sektoru, prema podacima RZS, sa uštedom od oko 150 kWh/m2 godišnje za četiri godine primene Pravilnika o energetskoj efikasnosti građevinskih objekata, dobija se 0,041 Mtoe ušteda. (Rezultati su saglasni proceni konsultanta, na IPA projektu, da se u celokupnom sektoru zgradarstva javlja godišnja ušteda od 0,023 Mtoe po osnovu novih minimalnih propisa za nove zgrade). Ušteda od preostalih 0,0342 Mtoe u ovom sektoru je rezultat pre svega dve mere: 1) zamene spoljnih prozora i vrata koja se, prema istraživanju IPSOS, realizuje na 1,0 mil m2/a i daje godišnju uštedu od 4,74 ktoe/a; i 2) mere istovremene zamene spoljnih prozora i vrata, unapređenje ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) i unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanje, koja se, prema istraživanju IPSOS, realizuje na 0,5 miliona m2/a i daje uštedu od 3,714 ktoe/a.

U bazi OPG Ministarstva, na osnovu projekata o kojima je izvešteno a kojih je preko 500, postoje podaci o uštedi u javnom sektoru od 0,0054 Mtoe po meri JK1, pri čemu još uvek nedostaju podaci iz većih gradova. Takođe, u bazi OPG postoje podaci o uštedi električne energije u javnom osvetljenju po meri JK3 od 0,0049 Mtoe. Na osnovu iznetog, MRE je za JK sektor utvrdio ukupnu uštedu od 0,0801 Mtoe. JK1 i JK2 su obuhvaćeni OPD metodologijom i zajedno daju 0,07524 Mtoe uštede neelektrične energije, a JK3 je obuhvaćen OPG metodologijom i po njoj se izveštava o 0,0049 Mtoe uštede električne energije. Procena uštede dobijene OPD metodom koja prevazilazi gore navedene brojke može se pripisati padu potrošnje koji nije isključivo rezultat mera energetske efikasnosti.

U okviru finansiranja javnog sektora, 2014. godine je počeo sa radom Budžetski fond za energetsku efikasnost tako da se rezultati mogu videti samo za period posle 2015. godine. Godišnja sredstva fonda su oko 160 MRSD. S druge strane, potpuna implementacija Sistema energetskog menadžmenta očekuje se kasnije nego što je planirano, odnosno od 2017. godine, od kad se očekuju i prve uštede po toj meri. Važan faktor za izveštavanje o ostvarenim uštedama po OPG metodologiji je dostupnost podataka o sprovedenim merama. Za kompletan uvid u napredak u javnom sektoru potrebno je ažurnije i bolje dostavljanje podataka od strane lokalnih vlasti, većih gradova i organa državne uprave koji su sprovodili projekte EE.

Razlike koje postoje u nivou ostvarenja ušteda u različitim sektorima su pored ostalog i rezultat različitih metodologija primenjenih za prikupljanje i praćenja ušteda.

U sektoru industrije, koji je prema prethodnim izveštajima ostvarivao značajne uštede, nakon revizije podataka od strane EBRD i nakon promene u načinu obračuna ušteda, revidirani su i rezultati ušteda. Prema ovim rezultatima i analizama sa IPA projekta, utvrđeno je da je ciljeve u sektoru industrije potrebno značajnije revidirati. Pri tome je uzeto u obzir da postoji izvesno kašnjenje u pogledu primene mere I1 i I4, da su mere I2 i I3 delimično sprovedene, a da se odustalo od primene mere I5. Tako je na osnovu podataka o ostvarenim uštedama dobijenim od EBRD i GGF, na osnovu sprovedenih energetskih pregleda, koji su uneti u bazu OPG utvrđeno da je u sektoru industrije ostvarena uštedu od 0,047 Mtoe za 2014. godinu.

U sektoru saobraćaja ušteda od 0,072 Mtoe prikazana u Tabeli 3 dobijena je OPG metodologijom i to pre svega u okviru mera T1, T6 i T9. Mere se odnose na propise kojima se uvodi obavezujući standard motora EURO 5 za nova putnička vozila i laka dostavna, obavezujući standard motora EURO 3 za polovna putnička vozila i mera nabavke novih autobusa i komercijalnih vozila koja ispunjavaju međunarodne norme u pogledu emisija izduvnih gasova. Ušteda je računata sa stvarnim podacima o broju zamenjenih vozila i prosečnoj potrošnji po km, a podaci su dobijeni u okviru istraživanja o uticaju saobraćaja na životnu sredinu (COPERT studija) i obrađeni u saradnji stručnjaka sa Saobraćajnog fakulteta i MRE.

3.1.1.2 Očekivane uštede u odnosu na ukupni cilj uštede energije u 2018. godini

Cilj predviđene ukupne uštede energije za 2018. godinu je 0,7524 Mtoe. Ocena uticaja mera predstavljenih u poglavlju 3.3.2 ukazuju na to da u 2018. godini ukupni cilj može biti ostvaren. Ukupna moguća ušteda se procenjuje na 0,7524 Mtoe, što predstavlja 9% referentne potrošnje uz uslov da većina mera bude u potpunosti implementirana u predviđenim rokovima.

Jedan od ključnih razloga za dostizanje cilja je uspešna implementacija mera energetske efikasnosti naročito u domaćinstvima i JK sektoru. Tako se pokazalo da najveći uticaj na dostizanje cilja imaju sistemske mere koje obuhvataju veliki deo sektorske potrošnje kao npr. izgradnja više od 1.800.000 m2 objekata godišnje, u sektorima domaćinstva i javnom i komercijalnom, po novim standardima; prodaja efikasnih uređaja; zamena starih vozila novim itd. Značajan izvor ušteda u novom APEE je sektor saobraćaja u kojem se predlažu nove mere, dok su neke stare povučene.

3.1.2 Nacionalni ciljevi za zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije

Nacionalni cilj za zgrade sa gotovo nultom potrošnjom energije (nZEB - Nearly zero-energy buldings) za sada nije utvrđen, kao ni nacionalna definicija u skladu sa članom 9 (2) EPBD.

3.2 Spisak strategija koje imaju uticaj na potražnju za finalnom energijom

Strategije koje imaju uticaj na potražnju finalne energije opisane su u poglavlju 1.1.

3.3 Mere za krajnju potrošnju i uštede u finalnoj energiji

3.3.1 Metodologija obračuna

Proračuni ušteda energije u ovom APEE su rađeni korišćenjem metodologije "Odozdo prema gore" - OPG i "Odozgo prema dole" - OPD.

OPG metodologija za proračun ušteda energije, korišćena za izveštavanje po prvom i drugom APEE, razvijena je u poslednjoj četvrtini 2011. godine kao rezultat projekta "Izgradnja kapaciteta za monitoring, verifikaciju i evaluaciju politike energetske efikasnosti u zemljama JIE u procesu priključivanja Evropskoj uniji", koji je implementiran od strane GIZ/ORF-EE, a finansiran od strane Nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj. Metode su razvijene u skladu sa preporukama iz dokumenta EK koji predstavlja vodič (Evropska komisija 20104) i preporukama Evropskog projekta EMEEES. OPG metodologija je u ovom APEE korišćena za izveštavanje u celokupnom sektoru saobraćaja i industrije a delimično u domaćinstvima i javno-komercijalnom sektoru.

OPD metodologija za zemlje regiona je razvijena u okviru projekta "Training for calculation of top-down indicators", finansiranog od strane GIZ/ORF-EE u drugoj polovini 2012. godine. Institut "Hrvoje Požar" je kao konsultant na Projektu pripremio Excel alat za proračun ušteda putem OPD metodologije; pripremio podatke (iz zvaničnih statistika ili modelovanjem) potrebne za proračun OPD i realizovao obuku za korišćenje OPD. Sam Excel alat je proistekao iz iskustva Instituta "Hrvoje Požar" u razvoju APEE i učešća na ODYSSEE projektu.

U sektoru domaćinstva je prvi put za izveštavanje iskorišćena OPD metodologija iz razloga što je skoro nemoguće primeniti metodologiju OPG na tako širok spektar aktivnosti i promena u oblasti EE u sektoru. Kao ulazni podaci za OPD su korišćeni: zvanični energetski bilansi Republike Srbije, raspodele potrošnje po sektorima i pod-sektorima dobijene iz IPA projekta, podaci o građevinskim radovima koje objavljuje RZS, modelovani podaci koje je još 2012. godine pripremio Institut "Hrvoje Požar" i drugi podaci uglavnom dobijene iz baze SEI. Pored naveden OPD metodologije za proračun ukupnih ušteda u ovom sektoru izveden su i analize OPG dobijene po pojedinačnim merama EE, kao npr. za D1 meru, a podaci su prikupljeni od MFI. MRE očekuje da kada DMS platforma za prikupljanje relevantnih podataka o zgradama, izdavanju pasoša za nove zgrade i zgrade koje se energetski saniraju, elaboratima i energetskim svojstvima zgrada, postane obavezujuća prilikom izdavanja građevinskog pasoša, to će omogućiti praćenje ušteda u sektoru domaćinstva po OPG metodologiji i poređenje tako prikupljenih podataka sa OPD rezultatima.

U javnom i komercijalnom sektoru je za proračun ukupnih ušteda energije iskorišćena kombinacija OPD i OPG metodologije. OPD metodologijom je dobijena ušteda neelektrične energije (pre svega toplotne energije) za koju se smatra da se ne može u potpunosti pripisati merama EE. Realna ušteda je rezultat dveju mera energetske efikasnosti - Mere za unapređenje energetske efikasnosti u javnom i komercijalnom sektoru - JK1 i mere Propisi za izgradnju novih zgrada - JK2 je 75 ktoe. OPG metodologijom je dobijena ušteda od 4,9 ktoe u okviru Modernizacije sistema javne rasvete. Kako se u ovom slučaju OPD i OPG ne preklapaju jer je reč o različitim sektorskim merama i različitim vrstama energije, ukupna ušteda je dobijena kao zbir OPD i OPG rezultata. Radi prikaza rezultata napominjemo da je mera JK1 - Mera za unapređenje energetske efikasnosti u javnom i komercijalnom sektoru obrađena i OPG metodologijom, na osnovu prikupljenih podataka sa oko 500 realizovanih projekata, ali nije uzeta u obzir pri prijavljivanju uštede jer je OPD praćenjem već ta mera obuhvaćena.

U sektoru saobraćaja MRE je za potrebe proračuna ušteda, a na osnovu OPG metodologije, koristilo podatke o ukupnom broju automobila i njihovoj potrošnji koji se koriste za COPERT studiju - Studija o određivanju količina emitovanih gasovitih zagađujućih materija poreklom od drumskog saobraćaja primenom COPERT IV modela Evropske agencije za životnu sredinu.

U sektoru industrije MRE je, kao i u dosadašnjoj praksi, prikupilo podatke od MFI (međunarodnih finansijskih institucija) o projektima koji su finansirani/kreditirani. Podaci o uštedama, koje je MRE sakupilo pre svega su rezultat energetskih pregleda stanja pre i stanja nakon primene mera EE.

Prilikom izveštavanja MRE je vodilo računa da se izbegne duplo računanje ušteda koje se može javiti kako kao posledica nejasno razvrstanih mera tako i zbog primene različitih metodologija. Za projekciju ciljeva za 2018. godinu MRE se trudilo da, na osnovu svih dosadašnjih pokazatelja, jasno razvrsta ciljeve po merama da ne bi došlo do preklapanja. Za sledeći APEE bi trebalo izvršiti još jedno opsežno statističko istraživanje kojim bi se popunila baza SEI za 2018. godinu i koje bi omogućilo da se svi sektori prate i OPD metodologijom.

Prilikom procesa prikupljanja podataka, njihove obrade i u evaluacije ušteda za 2014. godinu, Ministarstvo je imalo tehničku pomoć koju je obezbedio projekat "Jačanje kapaciteta za implementaciju APEE ciklusa" implementiran od strane GIZ/ORF-EE i projekat GIZ/ORF-EE "Jugoistočna evropska mreža MVP institucija".

Rezultati dati za 2015. godinu su dobijeni na osnovu linearne aproksimacije podataka za 2014. godinu.

________________
4 Evropska komisija 2010. Preliminarni nacrt odeljka - Preporuke za metode merenja i verifikaciju okvira propisanog Direktivom 206/32/ES o efikasnosti krajnje potrošnje i uslugama u energetici.

3.3.2 Sve pojedinačne mere

Pregled kategorija mera je dat u Prilogu 11. Finansiranje svih mera analizirano je u poglavlju 5.2.

3.3.2.1 Mere u sektoru domaćinstva

Mere u sektoru domaćinstva navedene su u tabeli 9, sa detaljnim opisom mera koji je dat u tabeli, u Prilogu 1.

Spisak svih mera u 3. APEE isti je kao u 2. APEE, s tim da su neki nazivi izmenjeni. U 3. APEE nisu dodate nove normativne mere. Novina je što je prvi put izvršena analiza isplativosti tehničkih mera koje se realizuju u okviru mera definisanih u 3. APEE u sektoru domaćinstava. Analiza je obuhvatila jedno-porodične i više-porodične zgrade i korišćenje električne energije za osvetljenje i kućne aparate u domaćinstvima. Kao rezultat toga, postoje neke promene u merama.

- D1 mera za unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama: Analizom troškova i koristi utvrđene su tehničke mere koje se realizuju u okviru mere D1, a u kojima je neto sadašnja vrednost po jedinici uštede (RSD/ktoe) najveća. Sve tehničke mere izuzev korišćenja toplotnih pumpi za grejanje u više-porodičnim zgradama, pokazale su pozitivne rezultate. U jedno-porodičnim kućama najbolji paketi tehničkih mera, u smislu troškovne ekonomičnosti, su oni koji obuhvataju i rad na termičkom omotaču zgrade (prozori, spoljašnja vrata, izolacija) i sistemu za grejanje. U više-porodičnim zgradama ekonomski najisplativija tehnička mera bila je zamena prozora / spoljašnjih vrata.

Analizom su obuhvaćene sledeće tehničke mere i paketi mera:

	RSD/ktoe
Jedno-porodične kuće
Poboljšanje izolacije kompletnog omotača zgrade	2,1
Zamena prozora i spoljnih vrata	0,3
Ugradnja solarnih kolektora za grejanje tople sanitarne vode	1,1
Unapređenje energetske efikasnosti kotlova na biomasu	1,8
Istovremeno poboljšanje izolacije i zamena prozora/vrata	2,3
Unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanje	1,8
Istovremeno: poboljšanje izolacije, zamena spoljnih vrata i prozora i unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanja	2,5
Više-porodične kuće
Zamena prozora i spoljnih vrata	27,7
Topla sanitarna voda - zamena električnih grejača sa priključkom na postojeći SDG	18,1
Instalacija solarnih kolektora za grejanje tople sanitarne vode u zgradama sa postojećim SDG	2,2
Poboljšanje izolacije	15,6
Istovremeno: zamena prozora/spoljnih vrata i poboljšanje izolacije	20,7
Istovremeno: poboljšanje izolacije, zamena spoljnih vrata i prozora i unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanje	13,6
Ugradnja toplotne pumpe u malim više-porodičnim kućama sa visokim koeficijentom COP	-170,7

- Sadržajem mera D1 u 2. APEE već su pokrivene gore pomenute tehničke mere. Procene ušteda su obavljene na osnovu podataka o godišnjem obimu renoviranja (kvadratni metri po godini) i potencijalnima za uštedu koji su procenjeni projektom TABULA. Procena konačne uštede za 2018. godinu određena je uz pretpostavku da će broj renoviranih kvadratnih metara na godišnjem nivou ostati isti u toku narednih pet godina (Pojašnjenje: rezultati su dobijeni iz IPA projekta gde je kao bazna uzeta 2013. godina). Analiza troškova prethodno data se oslanja na TABULA rezultate kao početne postavke. Iako na izbor različitih tehničkih mera - aktivnosti mogu da utiču rezultati analize isplativosti, to ne utiče značajno na promene u očekivanoj uštedi u godini izveštavanja 2018. Budući rezultati uštede pre svega će zavisiti od nivoa izvedenih godišnjih radova (renovirani kvadratni metri po godinama) a ne od izmena u tehničkim merama.

- Naziv mere D2 je pojednostavljen, ali sadržaj ove mere nije promenjen. U okviru rezultata ove mere za 2014. godinu OPD analizom je dobijeno 0,0565 Mtoe ušteda. Napominjemo da OPD analiza istovremeno obuhvata mere D1 i D2. Pretpostavka je da sama mera D2 na novim zgradama (bez mere D1), ako se uzme u obzir rast uštede od 0,023 Mtoe godišnje, procenjen od strane konsultanata za meru građevinske regulative za nove zgrade, ima potencijal da do 2018. godine rezultira sa uštedom 0,1021 Mtoe.

- D3 Promovisanje energetski efikasnih uređaja u domaćinstvima: Merom se promoviše korišćenje energetski efikasnih sijalica i uređaja u domaćinstvima kroz obavezu obeležavanja energetske efikasnosti proizvoda. Mera sadrži daleko veće kapacitete nego što je prvobitno bilo pretpostavljeno zbog značajnog udela efikasnih aparata u domaćinstvima (između 1/4 i 1/3 svih aparata i sijalica je klase A ili više).

Za sve navedene mere su revidirani rezultati ušteda, na osnovu poslednjih rezultata dobijenih OPD metodologijom, podataka u SEI bazi i procene konsultanata o potencijalima mera.

Tabela 9 Pregled pojedinačnih mera u sektoru domaćinstva

Br.	Naziv mere	Ciljana krajnja potrošnja	Trajanje	Ušteda u 2014.	Projektovana ušteda u 2015.	Očekivana ušteda u 2018.	Stanje u odnosu na 2. APEE	Dodatni komentari
				(ktoe)	(ktoe)	(ktoe)
D1	Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama	Upotreba energije za grejanje i vodu u stambenim objektima	2010-2018	OPG 5,14 - KfW + 12,61 - GGF	21,5	58,6	Implementirano	Mera je sadržana u 2. APEE. Revidiran cilj uštede na osnovu novih rezultata analize isplativosti i rezultata za 2014.
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	Upotreba energije za grejanje i vodu u stambenim objektima	2010-2018	OPD 56,5	67,8	102,1	Implementirano	Mera iste kao u 2. APEE. Naziv pojednostavljen. Revidiran cilj uštede na osnovu novih rezultata analize isplativosti i rezultata za 2014.
D3	Promocija energetski-efikasnog osvetljenja i električnih uređaja u domaćinstvima	Korišćenje električne energije u stambenim zgradama	2004-2018	OPD 52,5	63	116,9	Implementirano.	Mera je bila sadržana u 2. APEE. Revidiran cilj uštede na osnovu novih rezultata analize isplativosti i rezultata za 2014.
	Ukupna ušteda:			109	130,8	277,6
	2. APEE:				76,6	140,3

3.3.2.2 Mere u javnom i komercijalnom sektoru

Mere u Javno-komercijalnom sektoru navedene su u tabeli 10, sa detaljnim opisom mera koji je dat u tabeli, u Prilogu 2.

Spisak svih mera isti je kao u 2. APEE. Nisu dodate nove normativne mere.

Novina je što je prvi put izvršena analiza isplativosti tehničkih mera koje se realizuju u okviru mera definisanih u 3. APEE u nestambenim objektima. Ovi rezultati mogu se koristiti kako bi se bolje usmerili radovi iz JK1 (mere za unapređenje energetske efikasnosti u zgradama javnog i komercijalnog sektora).

- Analizom ekonomske isplativosti utvrđene su tehničke mere u kojima je neto sadašnja vrednost po jedinici uštede (RSD/ktoe) najveća. Sve tehničke mere su pokazale pozitivne rezultate. Najisplativija tehnička mera očigledno je unapređenje efikasnosti unutrašnjeg osvetljenja. To znači da će se u okviru mere JK1 u budućnosti insistirati na ovim radovima.

Analizom su obuhvaćene sledeće tehničke mere i paketi mera:

	RSD/ktoe
Zamena prozora i spoljnih vrata	17,1
Zamena prozora i spoljnih vrata sa poboljšanjem izolacije	7,5
Poboljšanje izolacije, zamena spoljnih vrata i prozora i unapređenje sistema za grejanje	13,2
Sistemi ventilacije sa visokim koeficijentom rekuperacije	4,3
Unutrašnje osvetljenje	62,2

- Sadržaj mere JK1 u 2. APEE već obuhvata gore pomenute tehničke mere. Procene ušteda su obavljene na osnovu trenda godišnjeg renoviranja koji je uočen u istraživanju sprovedenom u okviru IPA projekta. Procena konačne uštede urađena je uz pretpostavku da će do 2018. godine godišnje ušteda rasti linearno. Ovde je oduzeta vrednost koja se očekuje u SEM (mera JK4) da ne bi došlo do preklapanja i dvojnog računanja ušteda Iako na izbor različitih tehničkih mera mogu da utiču rezultati analize isplativosti, to ne utiče značajno na promene u očekivanoj uštedi u godini izveštavanja 2018. Budući rezultati uštede pre svega će zavisiti od nivoa izvedenih godišnjih radova (renoviranih kvadratnih metara po godinama), a ne od izmena u tehničkim merama.

- Nazivi mera JK2, JK5 i JK6 su pojednostavljeni, ali sadržaj ovih mera nije promenjen.

- Mera JK3, koja se odnosi na modernizaciju energetske efikasnosti javne rasvete, pokazala je veoma dobru isplativost u analizi, od 39,4 RSD/kgoe. Sadržaj ove mere nije menjan. Rezultati uštede su uglavnom u skladu sa pretpostavkama iz 2. APEE. Procenjeno je da uštede ostvarene u 2014. iznose 4,9 ktoe. Za period od 2015. do 2018. godine je data pretpostavka godišnjeg rasta od 1 ktoe/a, što znači da na godišnjem nivou treba zameniti oko 15.000 sijalica (kao što je trend u poslednjih 3-4 godine). Na buduće radove za unapređenje energetske efikasnosti javne rasvete značajno može da utiče i horizontalna mera H3, sa zahtevima za eko-dizajn proizvoda, što će na kraju dovesti i do značajnih promena na tržištu.

- Obavezne kontrole klima uređaja iz mere JK7, sadržane u 2. APEE, zamenjene su alternativnim merama čiji uticaj na štednju nije ništa manji od spomenutih obaveznih kontrola.

Za sve navedene mere rezultati ušteda su revidirani na osnovu poslednjih rezultata dobijenih OPD metodologijom, podataka u SEI bazi i procene konsultanata o potencijalima mera.

Tabela 10 Pregled pojedinačnih mera u javnom i komercijalnom sektoru

Br.	Naziv mere	Ciljana krajnja potrošnja	Trajanje	Ušteda u 2014. (ktoe)	Projektovana ušteda u 2015. (ktoe)	ušteda očekivana u 2018. (ktoe)	Stanje u odnosu na 2. APEE	Dodatni komentari
JK1	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru	Upotreba energije u zgradama	2010 - nastavak	OPG 5,4	OPG 6,5	47,4	Implementirano	Nova dostupna analiza sprovođenja mere na osnovu istraživanja je dala značajne potencijale za 2018. godinu
			2. APEE:		13,5	17,0
JK2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	Upotreba energije u zgradama	2012 - nastavak	OPD 75,24	90,3	81,9	Implementirano	Naziv je pojednostavljen. Ovde je OPD za 2014. i 2015 godinu obuhvaćena i JK1. Dok je za 2018. dat samo potencijal u novim zgradama bez uticaja JK1.
			2. APEE:		26,8	53,5
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS	Upotreba električne energije za javnu rasvetu	2004-2009 2011-2018	OPG 4,9	5,8	8,9	Implementirano
			2. APEE:		6,9	8,3
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor	Korišćenje energije u zgradama i opštinskim službama	2015 - nastavak	0	0	13	Nije implementirano	SEM počinje od 2017. godine i prema tome je revidirana ušteda
			2. APEE:		8,1	44,8
JK5	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara	Kompletno korišćena energija u javnom sektoru	2015 - nastavak	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Delimično implementirano	Pravilnik postoji, i primenjuje se od 2016. godine
JK6	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	Toplota i napajanje energijom u zgradama	2010 - nastavak	0	0	0	Nije zabeležena implementacija
		2. APEE:			2,3	8,6
JK7	Kontrola sistema za Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	Kotlovi i klimatizacija	2016 - nastavak	0	0	7	Nije implementirano	Implementiraće se od 2017. godine. Dat revidiran proračun ušteda.
		2. APEE:			2,4	2,4
	Ukupna ušteda:			80,1	96,1	158,1
	2. APEE:				62,01	134,6

 

3.3.2.3 Mere u sektoru industrije

Mere u sektoru industrije navedene su u tabeli 11, sa detaljnim opisom mera koji je dat u vidu tabele, u Prilogu 3.

Spisak mera u sektoru industrije uglavnom je ostao isti kao u 2. APEE. Nisu dodate nove normativne mere, a mera I5 je ukinuta, s obzirom da pravna regulativa kojom je ova mera trebalo da se realizuje nije doneta i da se odustalo od njenog donošenja u narednom periodu. Novina je što je izvršena analiza isplativosti tehničkih mera koje se realizuju u okviru mera definisanih u 3. APEE. Mere u sektoru industrije i dalje podrazumevaju obavljanje energetskih pregleda i implementaciju isplativih tehničkih mera, često uz finansijsku podršku.

Analiza isplativosti izvršena je na parnim i sistemima za toplu vodu, sistemima elektro-napajanja, sistemima komprimovanog vazduha i klimatizacije i rashladnim sistemima. Analizom je utvrđena isplativost mera EE u svim većim industrijskim sistemima, ali se najisplativije tehničke mere odnose na sistemima komprimovanog vazduha:

	RSD/ktoe
Parni i sistemi tople vode	0,3
Sistemi elektro-napajanja	0,2
Sistemi komprimovanog vazduha	4,0
Sistemi za klimatizaciju i hlađenje	1,1

- Rezultati monitoringa dati u 3. APEE nalažu da se mera I2 revidira jer nisu ostvareni potencijali predviđeni 2. APEE (videti Prilog 3).

- Buduća unapređenja energetske efikasnosti u ovom sektoru takođe će zavisiti od horizontalne mere H3 koja se odnosi na zahteve za eko-dizajn proizvoda, što će na kraju dovesti do promena na tržištu industrijske opreme i delova.

Tabela 11 Pregled pojedinačnih mera u sektoru industrije

Br.	Naziv mere	Ciljana krajnja potrošnja	Trajanje	Ušteda u 2014.	Projektovana ušteda u 2015.	Ušteda očekivana u 2018.	Stanje u odnosu na 2. APEE	Dodatni komentari
				(ktoe)	(ktoe)	(ktoe)
I1	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u sektor industrije	Veliki industrijski sistemi (označene organizacije), sve krajnje potrošnje	2017 - trajno	0	0	36,9	Nije implementirano zaključno sa 2016. godinom	Očekuje se da implementacija počne od 2017. godine
			2. APEE:		13,9	81,9
I2	Unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	Grane industrije koje ne predstavljaju označene organizacije, sve krajnje potrošnje	2010 - trajno	43,486	52,2	72,6	Implementirano	Nova dostupna analiza isplativosti koja pomaže da se data mera usmeri na radnje u krajnjoj potrošnji. Revidirana procena uštede.
			2. APEE:		128,4	165,0
I3	Podsticajne mere za kogeneraciju, visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	Toplota i elektro-snabdevanje u privredi	2010 - trajno	3,655	4,4	13,2	Implementirano	Revidirana procena uštede.
			2. APEE:		11,92	17,2
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	Toplota i elektro-snabdevanje u privredi	2016 - trajno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Uredba je pripremljena i očekuje se da bude usvojena do kraja 2016. godine
	Obavezni kontrole procesa sagorevanja u kotlovima i drugim ložištima sa snagom preko 20 kW, kao i u sistemima za klimatizaciju snage preko 12 kW	Sve grane privrede, kotlovi i klimatizacija	-	0	0	0	Nije implementirano	Mera ukinuta
					1,4
Ukupna ušteda:				47,141	56,6	122,7
2. APEE:					155,6	266,8

3.3.2.4 Mere u sektoru saobraćaja

Mere u sektoru saobraćaja navedene su u tabeli 12, sa detaljnim opisom mera koji je dat u vidu tabele, u Prilogu 4.

U sektoru saobraćaja došlo je do nekih promena u spisku mera, kao i u njihovom sadržaju u odnosu na 2. APEE:

- Mera T1 za standarde o emisijama novih automobila je ista kao u 2. APEE, ali procena uticaja je ažurirana kako bi se obuhvatile promene u obimu prodaje.

- Mera T2 (Eko-vožnja) obuhvata samo eko-vožnju dok je deljenje automobila sada deo mere T3 o upravljanju mobilnošću. Evaluacija uticaja je ažurirana.

- Mera T3 za upravljanju mobilnošću je nova mera i ona objedinjuje aktivnosti usmerene na promovisanje javnog prevoza, nemotorizovanog saobraćaja, upravljanje sistemom parkinga i zajedničko korišćenje (deljenje) automobila.

- T4 je nova mera usmerena na unapređenje energetske efikasnosti u javnom prevozu.

- T5 je nova mera koja se odnosi na unapređenje energetske efikasnosti u teretnom saobraćaju.

- Mera T6 je novi propis o nivoima emisija prema EURO standardima za uvezene - polovne automobile. Ova mera ima poseban značaj jer se udeo uvezenih - polovnih automobila u evidenciji novih registracija povećava u odnosu na udeo novih automobila svake godine.

- T7 je nova mera kojom se promoviše prelazak na energetski efikasne gume u putničkim vozilima.

- T8 je nova mera sa ciljem da se poboljša kvalitet godišnjih tehničkih pregleda vozila.

- Mera T9 je usmerena na modernizaciju voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog saobraćaja (mera T4 u 2. APEE).

- T10 je nova mera koja se odnosi na markiranje i monitoring kvaliteta goriva.

- T11 je nova mera obavezne zamene letnjih guma.

- Mera Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka bila je deo 2. APEE (mera T3 u 2. APEE) i implementirana je u periodu 2010-2012. Sprovođenje mere ukinuto je u nedostatku finansijskih sredstava. Međutim, ostvarene uštede važiće do 2018. godine, imajući u vidu tipični radni vek vozila.

- Mera Postavljanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i zaštitu životne sredine za nosioce usluga javnog prevoza iz 2. APEE je ukinuta jer se svi njeni rezultati prate kroz T1.

Tabela 12 Pregled pojedinačnih mera u sektoru saobraćaja

Br.	Naziv	Ciljana krajnja potrošnja	Trajanje	Ušteda u 2014.	Projektovana ušteda u 2015. godini	Ušteda očekivana u 2018. godini	Stanje u odnosu na 2. APEE	Dodatni komentari
				(ktoe)	(ktoe)	(ktoe)
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisije CO2 novih putničkih vozila	Putnička vozila	2011 - trajno	26,55	31,9	59,9	Implementirano po planu.	Mera T1 u 2. APEE Ažurirana ocena uticaja.
			2. APEE:		23	58,0
T2	Eko-vožnja	Putnička vozila, kamioni, autobusi	2011 - trajno	-	-	2,2	Nije implementirano (veoma malo aktivnosti)	Mera T2 u 2. APEE Ažurirana ocena uticaja.
			2. APEE:		9,9	19,8
T3	Upravljanje mobilnošću	Putnička vozila	2015 - trajno	-	-	Nije procenjeno	Novo	Novo ali sadrži i deljenje automobila, T2 u 2. APEE
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika	Autobuski prevoz	2017-2018	-	-	Nije procenjeno	Novo
T5	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu transporta robe	Teretni saobraćaj	2016-2018	-	-	Nije procenjeno	Novo
T6	Regulisanje EURO standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile	Putnička vozila	2010 - trajno	-	-	Nije procenjeno	Novo	Rezultati mere obuhvaćeni BU u meri T1
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila	Putnička vozila	2017-2018	-	-	10,0	Novo
T8	Poboljšanje kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila	Automobili	2016 - trajno	-	-	Nije procenjeno	Novo
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	Teretni saobraćaj	2010 - trajno	45,52	54,6	81,9	Implementirano	Mera T4 u 2. APEE. Ažurirana ocena uticaja.
			2. APEE:		19,8	39,6
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva	Sva vozila	2014 - trajno	-	-	30	Novo	Detaljnije analize ušteda se očekuju do 2018. godine
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)	Sva vozila	2012 - trajno	-	-	10	Novo
	Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka	Putnička vozila	2010-2012	15,4	-	-	Prekinuto 2013.	Mera T3 u 2. APEE ukinuta. Uštede važe do 2018. godine. Uštede su ušle u meru T1
	Postavljanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i zaštitu životne sredine za nosioce usluga javnog prevoza	Prevoz putnika	-	-	-	-		Mera ukinuta jer se donekle preklapa sa merom T1
Ukupna uštede:				72,07	86,5	194
2. APEE:					103,2	210,7

3.3.2.5 Mere u sektoru poljoprivrede

Energetsku efikasnost u sektoru poljoprivrede prati Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao deo ukupne efikasnosti resursa, uključujući i materijalnu efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije. Udeo obnovljivih izvora mora da se poveća sa sadašnjeg nivoa od 21,2% na 27% do kraja 2020. godine. Materijalna efikasnost je uključena u promotivne aktivnosti u sektoru poljoprivrede, a dobri rezultati su postignuti u praksi. Ipak, postoji potreba da se aktivnosti pojačaju. Mapa puta za efikasnost resursa pripremljena je u okviru projekta koji finansira EU.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je u 2010. godini izradilo predlog Programa nacionalnog ruralnog razvoja 2011-2013. kojim se određuju ciljevi i vizije budućeg poljoprivrednog i ruralnog razvoja, naročito u smislu očekivanog pristupanja WTO i EU. Ciljevi i zadaci programa uključuju razvoj sledećeg:

- dinamičnih i konkurentnih poljoprivrednih gazdinstava, koja posluju u skladu sa modernim i ekološkim standardima;

- profitabilne prerađivačke industrije, sposobne za proizvodnju proizvoda visoke tražnje na domaćem i međunarodnom tržištu; i

- ruralnih područja kako bi zadržali svoju privlačnost za ljude da u njima žive i rade, istovremeno razvijajući svoj sopstveni identitet.

Prva komunikacija Republike Srbije sa UNFCCC (2010.) na državnom nivou podrazumevala je uvođenje biogasa u proizvodnju na velikim farmama goveda i svinja iz čega bi se proizvodila električna/toplotna energija za lokalne potrebe. U odnosu na ukupne emisije metana iz stajskog đubriva u osnovnom scenariju, uvođenje posebnog tretmana stajnjaka zajedno sa proizvodnjom i sagorevanjem biogasa, dovela bi do smanjenja od 14% (3,92 GgCH4/god) do 2012. što znači da bi bilo realizovano smanjenje od 29% (6,9 GgCH4/god) do 2015. godine. Ta mera, međutim, ne ispunjava uslove za ESD ciljeve jer je obračunata samo energija proizvedena iz sopstvenih izvora energije za vlastite potrebe.

Autonomna pokrajina Vojvodina je počela da preduzima mere za unapređenje energetske efikasnosti na farmama. Obezbeđeni su grantovi za uštedu toplotne energije (kroz korišćenje solarnih kolektora) na farmama od 2013. godine. Pored toga, solarni sistemi u navodnjavanju finansiraju se od 2015. godine.

Veliki broj različitih tehničkih mera/aktivnosti identifikovane su u poljoprivrednom sektoru. One su sadržane kao moguće probne mere u Prilogu 7. Njihova primena je predmet uključenja istih u normativne mere u budućnosti. Investicione mere za unapređenje energetske efikasnosti koje treba implementirati slične su onim iz drugih sektora. Međutim, postoji i određeni broj investicionih mera koje se odnose na zelenu nabavku, tj. u svakom slučaju, na izbor energetske efikasnosti prilikom ulaganja. Država je donela Program mera o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencije privrednim subjektima u privatnom vlasništvu u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa čiji je opšti cilj podrška razvoju ekonomskih potencijala opština i povećanju proizvodnje malih i srednjih privrednih društava, preduzetnika i poljoprivrednih zadruga. Ovaj program predvideo je unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, odnosno smanjenje potrošnje energije po jedinici proizvoda nabavkom opreme i poljomehanizacije za povećanje proizvodnje i unapređenje kvaliteta voća, povrća i druge biljne proizvodnje, sa visokim stepenom energetske efikasnosti, kada je to ekonomski opravdano. U mnogim slučajevima takve mere ne moraju da imaju mnogo (ako uopšte) veće investicione troškove u odnosu na konvencionalna ulaganja. Mnoge mere više su povezane sa ponašanjem što znači da ulaganje nije potrebno, ili je ono veoma malo. Za njihovu implementaciju potreban je efikasan sistem informisanja npr. kroz udruženja poljoprivrednika ili savetodavnih organizacija u poljoprivrednom sektoru. Takođe, uključenjem energetske efikasnosti u nastavni plan i program poljoprivrednog obrazovanja, osiguraće se i veća posvećenost.

3.3.2.6 Mere u elektroenergetskom sistemu

Mere u elektroenergetskom sistemu (strana snabdevanja) sažete su u poglavlju 2.3, kako bi se izbeglo ponavljanje. Detaljni opisi mera dati su u tabeli, u Prilogu 5. i 6.

Merenje i obračun razmotreni su u poglavlju 4.7.

Ne postoje nikakve obaveze energetskih kompanija u smislu energetske efikasnosti prema krajnjim potrošačima.

3.3.2.7 Horizontalne mere.

Horizontalne mere su sumirane u tabeli 13 i detaljnije opisane u nastavku. One su iste kao i u 2. APEE.

Tabela 13 Pregled pojedinačnih horizontalnih mera

Br.	Naziv mere	Ciljana krajnja potrošnja	Trajanje	Ušteda u 2015. godini (ktoe)	Ušteda očekivana u 2018. godini (ktoe)	Stanje u odnosu na 2. APEE	Dodatni komentari
H1	Naplata na osnovu stvarne (izmerene) SDG potrošnje	Daljinsko grejanje		Nije procenjeno	Nije procenjeno	Delimično implementirano
H2	Finansiranje od strane ESCO	Privredni i sektor usluga	Neprekidno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Implementirano
H3	Zahtevi eko-dizajna	Potrošnja struje na uređaje i osvetljenje	2017 - trajno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Nije implementirano. (Uz izmene i dopune Zakona o EKE od 2017. se očekuje implementacija)
H4	Svest o energetskoj efikasnosti i obrazovanje	Sva potrošnja energije	Neprekidno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Implementirano
H5	Obavezno informisanje potrošača o mesečnoj potrošnji električne i toplotne energije, odnosno prirodnog gasa	Svi sektori	2014 - trajno	Nije procenjeno	Nije procenjeno	Implementirano

X1 - Naplata na osnovu stvarne (izmerene) potrošnje daljinskog grejanja

Zakonom o EKE predviđeno je da se usvoji tarifni sistem koji bi obuhvatao, kao jedan od svojih elemenata, stvarno utrošenu i izmerenu toplotnu energiju. Zakonom o energetici propisano je da će tržište toplotne energije biti u nadležnosti lokalnih samouprava.

Zakon o EKE je propisao da je tehnički preduslov za uvođenje plaćanja po stvarnoj potrošnji ugradnja uređaja za merenje predate toplotne energije u podstanici na nivou objekta i gde god je to tehnički izvodljivo postavljanje uređaja za merenje predate toplotne energije ili delitelja toplote na nivou pojedinačnih delova objekta kao i uređaja za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom grejnom telu.

X2 - Promovisanje ESCO modela za finansiranje EE projekata

Zakon o EKE sadrži odredbe koje se odnose na energetske uslužne kompanije (ESCO). Pripremljeni su podzakonski akti, forme ugovora i smernice za ESCO. Podzakonski akt (Pravilnik) kojim se utvrđuje model ugovora između javnih i privatnih partnera u projektima energetske efikasnosti, usvojen je u maju 2015. godine (podzakonski akt ESCO). ESCO podzakonski akt obuhvata dva modela ugovora, jedan za javne zgrade, a drugi za javnu rasvetu. Oba modela ugovora uzimaju u obzir lokalne specifičnosti ugovornog objekta i obuhvataju priloge koji služe za utvrđivanje referentnog stanja, način merenja i verifikacije i ostale obrasce potrebne u pripremi i implementaciji ESCO ugovora. Na osnovu modela ugovora predviđeno je uspostavljanje javno-privatnog partnerstva između javnog partnera (npr. opštine, javnog preduzeća, države) i privatnog partnera (npr. ESCO kompanije) pri čemu se troškovi instalacije i upravljanja merama energetske efikasnosti koje obavlja privatni partner finansiraju iz ostvarene uštede.

X3 - Zahtevi eko-dizajna

Zakonom o EKE predviđeno je da se proizvodi koji utiču na potrošnju energije stavljaju u promet samo ako su u skladu sa zahtevima eko-dizajna, koji su definisani posebnim tehničkim propisima. Ovom odredbom Zakona o EKE prenose se zahtevi sadržani u Direktivi 2009/125/EC o stvaranju okvira kojim se određuju uslovi za eko-dizajn proizvoda od značaja za potrošnju energije.

Projekat Centra za politiku i pravne savete (PLAC) Republike Srbije, realizovan je u periodu od septembra 2014. do februara 2015. godine, sa ciljem da se preispita postojeći pravni, institucionalni i finansijski okvir radi implementacije Direktive o eko-dizajnu (2009/125/EC). Preporuka u okviru Projekta bila je da se izmeni Zakon o efikasnom korišćenju energije u cilju odgovarajućeg prenošenja sadržaja Direktive u srpsko zakonodavstvo. Nakon uspostavljanja pravnog osnova, implementacija će trajati tokom perioda od tri do pet godina, uz postepeno uvođenje različitih mera za implementaciju, polazeći od proizvoda koji su već uključeni u energetsko označavanje.

X4 - Svest o energetskoj efikasnosti i obrazovanje

Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti je bitan preduslov za smanjenje potrošnje svih vidova energije. Neophodno je da se razvije svest o značaju energije, o potrebi da se ostvare mere energetske efikasnosti i rezultatima koji se na taj način postižu. Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti se realizuje kroz razne informativne kampanje, obuke na različitim nivoima (uključujući uvođenje relevantnih subjekata u sistemu obaveznog obrazovanja, posebno u specijalizovanim školama), organizacijom seminara, radionica i predavanja. Od suštinskog je značaja da se obuhvate sve ciljne grupe, posebno lica na odgovornim funkcijama koja su na svim nivoima zadužena za potrošnju energije, kao i razne društvene grupe.

Svojom strategijom razvoja, grad Beograd je prepoznao potrebu da se razvije svest o energetskoj efikasnosti, naročito kod mladih i dece. U skladu s tim, grad Beograd je razradio projekte za edukaciju i promociju energetske efikasnosti u vrtićima i školama. U 2013. godini realizovana je obrazovna i informativna kampanja "Moje eko-obdanište - eko-obrazovanje od najranijeg uzrasta", a slični projekti su realizovani i u ostalim opštinama u Republici Srbiji.

U periodu od 2002. do 2012. godine promotivne i edukativne aktivnosti je sprovodila Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije, a nakon gašenja Agencije te poslove je preuzelo MRE, preuzimajući nadležnosti Agencije. Problem je što MRE nema finansijskih sredstava ni kapacitete za sprovođenje ovih aktivnosti, pa se za njihovu realizaciju očekuje se podrška donatora. U tom smislu, u okviru projekta koji bi trebao da se finansira iz sredstava IPA 2014 jedna komponenta obuhvatiće i sprovođenje promotivnih aktivnosti.

X5 - Obavezno informisanje potrošača o mesečnoj potrošnji električne i toplotne energije, odnosno prirodnog gasa

Prema Zakonu o EKE, kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem električne, toplotne energije i prirodnog gasa dužne su da obaveštavaju kupca, jednom mesečno, o računu za električnu energiju, ili zajedno sa njim, o količini koju je korisnik potrošio tokom prethodnog meseca i o prosečnoj ceni energije za tog korisnika u tom mesecu. Pored toga, informacije se dostavljaju o dostupnim merama za unapređenje energetske efikasnosti i drugim podacima od značaja za racionalno korišćenje energije. Informisanje korisnika toplotne energije primenjuje se samo u toku grejne sezone.

3.3.2.8 Pregled svih ušteda u finalnoj energiji

Uštede energije u svakom sektoru krajnje potrošnje, kao i u snabdevanju navedene su u tabeli 14. Procenjuje se da ESD uštede u 2015. iznose ukupno 0,37 Mtoe u odnosu na privremeni cilj za tu godinu od 0,3975 Mtoe. Procena je takođe da će stvarni rezultati za 2015. godinu, o kojima će se izvestiti nakon izrade ovog APEE, prevazići ovde predstavljene rezultate koji su dobijeni linearnom aproksimacijom.

Procenjuje se da će ESD uštede u 2018. iznositi ukupno 0,7524 Mtoe i dostići postavljeni cilj od 0,7524 Mtoe.

Uštede u snabdevanju su procenjene na 0,0337 Mtoe u 2015. godini i na 0,1501 Mtoe u 2018. godini.

Tabela 14 Pregled ušteda energije

Sektor/pod-sektor	Pozivanje na mere Poglavlje	Metodologija obračuna (ili pozivanje na istu)	Ušteda u 2015. (ktoe)	Ušteda očekivana u 2018. (ktoe)
Sektor domaćinstva	3.3.2.1	Videti prilog 1.	130,8	277,6
Javni i komercijalni sektor	3.3.2.2	Videti prilog 2.	96,1	158,1
Sektor industrija	3.3.2.3	Videti prilog 3.	56,6	122,7
Sektor saobraćaja	3.3.2.4	Videti prilog 4.	86,5	194
Sektor poljoprivreda	3.3.2.5	Videti prilog 7.	-	-
Elektroenergetski sistemi	3.3.2.6	-	-	-
Horizontalne mere	3.3.2.7	-	-
Potrošnja primarne energije	2.3
Sistem daljinskog grejanje	2.3.1	Videti prilog 5.	24,2	47,9
Elektroenergetski sistem	2.3.2	Videti prilog 6.	9,5	102,2
Ukupna			403,7	902,5
ušteda po ESD1			370,0	752,4
ušteda iznad ESD2			33,7	150,1

_____________
1 Mere koje se odnose na potrošnju finalne energije. Sve uštede energije u privredi svedene su pod ESD ušteda.
2 Mere u smislu snabdevanja

3.4 Javni sektor

3.4.1 Primer uloge javnog sektora

Primarna uloga javnog sektora u pogledu unapređenja energetske efikasnosti pre svega je implementirana kroz obavezu uvođenja SEM u skladu sa Zakonom o EKE (pre svega čl. 16, 18. i 43.). Ovom obavezom pored sektora industrije i komercijalnog sektora obuhvaćen je i javni sektor i to opštine sa preko 20.000 stanovnika, organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine koji koriste zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 2.000 m2, ustanove u javnoj svojini koje godišnje troše najmanje 1.000 toe i preduzeća u javnoj svojini koja godišnje troše više od 2.500 toe.

Obavezi sprovođenja energetskih pregleda podležu zgrade koje koriste obveznici sistema iz javnog sektora sa korisnom površinom većom od 500 m2 i to jednom u deset godina.

Obveznici sistema u skladu sa donetom Uredbom imaju obavezu da realizuju godišnji cilj uštede energije u iznosu od 1% u odnosu na ostvarenu potrošnju primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini. Ostale njihove obaveze u skladu sa zakonom su: da imenuju potreban broj energetskih menadžera i o tome obaveste Ministarstvo, da donesu program i plan energetske efikasnosti i dostave ga Ministarstvu na njegov zahtev, da sprovode mere za efikasno korišćenje energije navedene u programu odnosno planu, da dostavljaju Ministarstvu godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva uštede energije, da obezbeđuju sprovođenje energetskih pregleda i da preduzimaju druge aktivnosti i mere u skladu sa zakonom.

Sve informacije o sprovođenja SEM dostupne su najširoj javnosti putem internet prezentacije ministarstva rudarstva i energetike (www.mre.gov.rs).

Članom 68. Zakona o EKE predviđeno je da svi organi i institucije iz javnog sektora, uključujući i javna preduzeća, moraju da preduzimaju mere za unapređenje energetske efikasnosti u objektima koje koriste. Očekuje se da poseban naglasak bude stavljen na ekonomski izvodljive mere sa velikim uticajem na uštedu u kratkom roku. U javnom sektoru su primenjene mere energetske efikasnosti, kao što su ulaganja u rekonstrukciju termotehničkih sistema u zgradama ugradnja sistema za rekuperaciju toplote, npr. u školama i bolnicama koristeći sopstvena sredstva, donacije, sredstva Fonda za zaštitu životne sredine, sredstva Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i kredite pod povoljnim uslovima.

Članom 70. Zakona o EKE predviđeno je da prilikom odlučivanja o nabavci ili iznajmljivanju nepokretnosti ili delova objekata za potrebe državnih organa i organizacija iz javnog sektora, uključujući i javna preduzeća, treba uzeti u obzir kriterijume za energetsku efikasnost.

Pored toga, Zakonom o EKE, član 71, predviđeno je da lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraju da razvijaju programe čiji je cilj unapređenje energetske efikasnosti u saobraćaju, tokom perioda od tri godine.

3.4.2 Vodeća uloga javnog sektora u EPBD

Zakonom o planiranju i izgradnji, Pravilnikom o energetskoj efikasnosti u zgradama, kao i Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim karakteristikama zgrada, realizuju se zahtevi EPBD za sertifikate o energetskim karakteristikama (pod nazivom energetski "pasoši" u Republici Srbiji).

U skladu sa zahtevima EPBD u narednom periodu treba kroz regulativu propisati obavezu izrade sertifikata o energetskim svojstvima javnih zgrada i njihovo izlaganje tako da budu javno dostupne svim korisnicima tih zgrada.

Ciljevi za zgrade s gotovo nultom potrošnjom energije još nisu određeni (EPBD član 9.2).

3.4.3 Posebne mere za javne nabavke

U Zakonu o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15) kao jedan od kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude navedena je i energetska efikasnost. Takođe, naručilac je dužan da nabavlja dobra, usluge i radove koji obezbeđuju adekvatno smanjenje potrošnje energije - energetsku efikasnost i da kada je to opravdano kao element kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude odredi energetsku efikasnost, odnosno ukupne troškove životnog ciklusa predmeta javne nabavke prema članu 13. Zakona o javnim nabavkama.

Strategija razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period 2014-2018. godine ("Službeni glasnik RS", broj 122/14) prepoznaje zelene nabavke čije je osnovno obeležje je da se kupovna moć države koristi za ostvarivanje ciljeva zaštite životne sredine, kao i za realizaciju politike energetske uštede. Strateški cilj Republike Srbije je da se dalje promovišu "zelene nabavke". Da bi se postigao ovaj cilj, planirane su sledeće aktivnosti:

- promovisanje energetske uštede u sektoru javnog saobraćaja i zgrada kojima raspolaže država u cilju ostvarivanja dve grupe ciljeva: ekonomičnosti koja se postiže po osnovu manje potrošnje energije i ekološkog cilja koji se ogleda u smanjenju emisije gasova i manje emisije ugljen-dioksida;

- izrada smernica za naručioce i ponuđače;

- izrada metoda izračunavanja troškova životnog ciklusa predmeta nabavke;

- izrada modela standardnih "ekoloških" tehničkih specifikacija za određene proizvode.

Uprava za javne nabavke (UJN) formirana je na osnovu Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 39/02) kao posebna organizacija sa zadatkom da radi na uspostavljanju sistema javnih nabavki koji će biti ekonomičan, efikasan i transparentan i koji će omogućiti jačanje konkurencije, ravnopravan tretman svih ponuđača i suzbijanje korupcije. UJN obavljanjem svojih poslova kao što su učešće u pripremi propisa u oblasti javnih nabavki, pružanje savetodavne pomoći naručiocima i ponuđačima, praćenje postupaka javne nabavke i niz drugih poslova u skladu sa zakonom obezbeđuje da se sprovodi kriterijum energetske efikasnosti u postupku javne nabavke

Članom 69. Zakona o EKE propisano je da naručilac u postupku javne nabavke roba, usluga i radova uzima u obzir aspekte energetske efikasnosti tokom pripreme tenderske dokumentacije i u tehničkoj specifikaciji roba, usluga i radova. Ministar nadležan za poslove energetike propisuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u javnim nabavkama dobara. Ugovorno telo u postupku javne nabavke mora, u procesu pripreme tenderske dokumentacije, da uzme u obzir energetsku efikasnost dobara koje nabavlja.

Članom 70. Zakona o EKE predviđeno je da prilikom odlučivanja o nabavci ili iznajmljivanju nepokretnosti ili delova objekata za potrebe državnih organa i organizacija iz javnog sektora, uključujući i javna preduzeća, treba uzeti u obzir kriterijume za energetsku efikasnost.

U skladu sa Zakonom o EKE krajem 2015. godine ministar rudarstva i energetike je doneo Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara ("Službeni glasnik RS", broj 111/15) koji je stupio na snagu početkom 2016. godine. Tim pravilnikom uključeni su minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupak javne nabavke. Prema Zakonu o javnim nabavkama obaveze iz Pravilnika se odnose na sve naručioce iz javnog sektora odnosno na državne organe, organe autonomne pokrajine i organe lokane samouprave.

Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani ovim pravilnikom primenjuju se na nabavku male vrednosti (od 500.000 do 5.000.000 RSD) i nabavke velike vrednosti (preko 5.000.000 RSD). Visina sredstava za veliku i malu javnu nabavku propisana je Zakonom o javnim nabavkama a visine propisanih iznosa u skladu su sa članom 6. direktive EED (definisanog u članu 7. Direktive 2004/18/EZ).

Pravilnikom su obuhvaćene sledeće vrste proizvoda:

1) kancelarijska informatička oprema;

2) frižideri i frižideri sa odeljkom za zamrzavanje hrane;

3) uređaji za klimatizaciju;

4) unutrašnje i spoljno osvetljenje,

što je skladu sa prilogom 3. EED direktive u kome se definišu zahtevi energetske efikasnosti za proizvode i usluge i zgrade koje kupuje centralna vlasti.

Primena člana 6. Direktive prepoznata je kao mera u javno komercijalnom sektoru pod nazivom Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara.

U periodu 2002-2009. godine, u okviru ranih mera, lokalne samouprave su obavile nabavku energetski efikasnih vozila u javnom prevozu. Modernizacija voznog parka javnih prevoznika izvršena je u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nova nabavljena vozila zadovoljavaju najnovije standarde o emisiji izduvnih gasova, ili imaju nisku potrošnju goriva (energije) i niske CO2 emisije.

U ovom periodu realizovana je aktivnost dobrovoljnih sporazuma sa opštinama za modernizaciju sistema javne rasvete. Ovom merom naložena je zamena postojećih uličnih svetiljki u sistemu javne rasvete energetski-efikasnim svetlosnim izvorima sa poboljšanim optičkim karakteristikama, kao i uvođenje sistema regulacije ulične rasvete.

U periodu od 2012. do 2013. godine MRE je učestvovalo u projektu "EFFECT", koji se realizovao u okviru South East Europe Transnational Cooperation Programme sa ciljem da se poboljšaju kriterijumi energetske efikasnosti u javnim nabavkama u regionu jugoistočne Evrope, SEE. Kroz saradnju sa brojnim partnerima iz regiona, stečeno je iskustvo u uspostavljanju i sprovođenju kriterijuma energetske efikasnosti u javnim nabavkama.

"Vodič za lokalne samouprave za uključivanje aspekta energetske efikasnosti u kriterijume javne nabavke" objavljen je u okviru projekta "Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti donosilaca odluka na lokalnom nivou u Srbiji" koji je sproveden od strane SCTM i uz tehničku podršku UNDP.

Procenu o dostignutim uštedama realizovanim za različite vrste proizvoda na koje se primenjuju kriterijumi energetske efikasnosti u javnim nabavkama još uvek nije moguće odrediti zbog nedostatka podataka o obimu takvih nabavki i statusu procesa postavljanja kriterijuma. Međutim, postojanje registra nabavki i prisustvo ovlašćenih službenika za javne nabavke, koji mogu biti obučeni i za izveštavanje, daju dobru osnovu za prikupljanje podataka i buduće procene.

3.5 Program obaveštavanja potrošača i obuke za korisnike

Do danas, korišćenje informacionih instrumenata (npr. akcije, energetski vodiči, brošure) koji su namenjeni za javnost prilično je skučeno zbog budžetskih ograničenja. Neke aktivnosti su se dešavale u opštinama, ili u okviru projekata finansiranim od strane međunarodnih finansijskih institucija (npr. Projekat upravljanja mobilnošću u Beogradu, finansiran od strane UNDP). Mera H4 u okviru horizontalnih mera, bavi se podizanjem svesti i edukacijom.

Pogledati poglavlje 4.7. radi bližih podataka u vezi sa propisima o informisanju, kao što je propisano Zakonom o EKE. Shvatanje pametnog (smart) merenja predstavljeno je u istom poglavlju.

3.6 Obaveze energetskih preduzeća da promovišu uštede energije u finalnoj potrošnji

Zakon o EKE (Zakon o efikasnom korišćenju energije) propisuje preduzećima za distribuciju i prenos energije, odnosno operatorima distributivnog i prenosnog sistema da ne smeju da ohrabruju nepotrebno korišćenje energije. U skladu sa Zakonom, toplane imaju obavezu da ponude po razumnoj ceni opremu za kontrolu i regulisanje isporučene toplote potrošaču.

Zasada nisu predviđeni dobrovoljni sporazumi sa energetski intenzivnom industrijom.

3.7 Tržište energetskih usluga

Zakon o efikasnom korišćenju energije podrazumeva i odredbe o kompanijama koje pružaju energetske usluge (ESCO) čime se omogućava da treća strana preduzme mere vezane za energetsku efikasnosti što posebno može doprineti primeni EE mera u javnom sektoru.

Uz tehničku pomoć obezbeđenu od strane EBRD "Programa regionalne energetske efikasnosti na zapadnom Balkanu", pripremljen je pravilnik, modeli ugovora sa obrascima i smernicama za implementaciju ugovaranja projekata po energetskom učinku. Isti Program pomogao je identifikaciju i pripremu prvih ESCO projekata u opštinama u Republici Srbiji, u oblasti javnog osvetljenja, koji su trenutno u fazi pripreme poziva za privatne partnere. Nakon objavljivanja Pravilnika, zainteresovanost za projekte modernizacije javnog osvetljenja u opštinama u Republici Srbiji je porasla. Do septembra 2016. godine od 36 projekata javno-privatnog partnerstva koji su dobili pozitivno mišljenje Komisije za JPP bilo je devet projekata modernizacije javnog osvetljenja a priprema nekoliko projekata je u toku. Tokom 2016. godine dva ugovora o ESCO uslugama za modernizaciju javnog osvetljenja u opštinama Žabalj i Ada su potpisana u skladu sa ESCO Pravilnikom. S obzirom na veliko interesovanje od strane javnog i privatnog sektora, očekuje se rast tržišta u oblasti javnog osvetljenja, a uskoro i prvi projekti u oblasti javnih zgrada.

Zbog rane faze razvoja energetskih usluga, ne postoji precizan pregled tržišta niti spisak pružalaca energetskih usluga. Ipak, postoje saznanja o nekim kompanijama koje posluju i registrovane su u Republici Srbiji: slovenački Eltec Petrol, hrvatski Rudan, a u oblasti javnog osvetljenja aktivni su proizvođači opreme i njihove firme saradnici (Minel, Philips, Elios, GE...).

3.8 Predstavljanje obračuna optimalnih troškova

Proračuni o isplativosti koji su propisani članom 5(2) EPBD (Direktiva o energetskim karakteristikama (performansama) zgrada) još nisu urađeni.

3.9 Strategija za povećanje broja zgrada gotovo nulte potrošnje energije

Strategija za povećanje broja zgrada gotovo nulte potrošnje energije (Nearly zero-energy buildings) još nije pripremljena.

3.10 Alternativne mere za sisteme grejanja i klimatizacije

Zakon o EKE propisuje obavezu vlasnicima kotlova i drugih postrojenja za sagorevanje sa instalisanim kapacitetom od više od 20 kW da periodično obavlja kontrolu procesa sagorevanja uz istovremenu kontrolu sistema grejanja. Međutim, odlučeno je da se podigne prag obavezne kontrole na sisteme za grejanje snage veće od 50 kW, dok će na sisteme za grejanje snage od 20÷50 kW biti primenjene alternativne mere. Da bi se primenila ova mera, Zakon o EKE propisuje da MRE uspostavi proceduru za ovlašćenje lica koje je kvalifikovano da obavlja ove aktivnosti. Uslovi i dinamika za obavljanje kontrole detaljno je definisan odgovarajućim podzakonskim aktom; Pravilnik (podzakonski akt) kojim se detaljno propisuje primena usvojen je u julu 2016. godine, a primenjivaće se od 1. januara 2017. godine. Kontrolu primene obavljaće inspekcija MRE.

Neophodnom izmenom Zakona o EKE, stvoriće se uslovi za primenu alternativnih mera koje se primenjuju za sisteme kapacitete od 20-50 kW. Mere koje će se najverovatnije primenjivati su sledeće:

- saveti za potrošače u vezi sa njihovim sistemima za grejanje, uz podršku medijskih kampanja usmerenih na podizanje svesti i

- popunjavanje upitnika za sisteme za grejanje nakon redovnog servisiranje ili održavanje kotla ili sistema za grejanje, tokom kojeg će lice koje vrši servisiranje/pregled pružiti odabrane prigodne savete sa unapred pripremljenog spiska.

Zakon o EKE takođe propisuje obavezu vlasnika sistema za klimatizaciju sa instalisanim kapacitetom za hlađenje od preko 12 kW da obavljaju redovne periodične kontrole ovih sistema što je detaljno propisano Pravilnikom o kontroli sistema za klimatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 82/16).

3.11 Mere za podršku implementaciji EPBD

Uloga javnog sektora u primeni EPBD je u primeni različitih projekata u saradnji sa stranim partnerima (na primer, Svetskom bankom i KfW) u cilju smanjenja potrošnje energije u javnim zgradama kao što su obrazovne ustanove i bolnice gde su primenjuju zahtevi definisani u Zakonu o planiranju i izgradnji i u pratećim propisima.

Cilj projekta "Energetska efikasnost u Srbiji" koji je finansirala Svetska banka bio je da se unapredi energetska efikasnost u javnim zgradama, pre svega školama i bolnicama. Projekat je implementiran u periodu od juna 2004. do juna 2012. godine.

U prvoj fazi koja je implementirana u periodu od 2005. do 2009. godine, iz početnog fonda koji je iznosio 25 MUSD, energetska efikasnost unapređena je u 25 zgrada (16 škola i 12 bolnica) a obavljena je revitalizacija termotehničke instalacije Kliničkog centra Srbije. Nakon primene mera uštede energije u zgradama, ostvarena je ušteda od 13.630 MWh/god (oko 40% ušteda u poređenju sa potrošnjom pre primene mera) uz smanjenje emisije CO2 za 4.223 t (oko 42% smanjenja u poređenju sa prethodnim emisijom).

U drugoj fazi, koja je rađena tokom 2011. i 2012. godine, urađena je energetska revitalizacija grupe od 62 zgrade (28 škola, deset bolnica i 19 zgrada Kliničkog centra Niš - ukupno 29 bolnica i pet zgrada za socijalnu negu) dok je u Kliničkom centru Niš izgrađen jedan nov sistem snabdevanja energijom iz dodatnog fonda u iznosu od 28 MUSD. U ovim zgradama je postignuta ušteda od 29.496 MWh/god (otprilike 50% uštede u poređenju sa procenjenom potrošnjom energije) uz smanjenje emisije CO2 od 9.388 t (otprilike 47% smanjenja u poređenju sa procenjenim emisijama).

Projekat "Energetska efikasnost u javnim zgradama" koji finansira KfW ima za cilj da se poveća energetska efikasnost u zgradama kao što su škole i druge obrazovne institucije kako bi se smanjila potrošnja energije u njima i poboljšali uslovi za rad i učenje. Projekat će podrazumevati unapređenje energetskog učinka u oko 25-35 škola. Takođe, Projekat će pokriti i dodatne radove kako bi se omogućio bolji komfor studentima i nastavnicima (farbanje, obnova toaleta, itd.) koji bi iznosili do 15% ukupne investicije. Štaviše, postoji mogućnost da se sprovede i jedan projekat kojim bi se pokazali rezultati primene mera za unapređenje energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije. Da bi se podržala implementacija ovog projekta, obezbediće se tehnička pomoć. Predviđeno je da se projekat sprovede iz razvojnog zajma Nemačke banke za razvoj KfW u iznosu od 15 MEUR. Lokalni doprinos opština na čijim se teritorijama nalaze škole koje su uključene u projekat za dodatne radove je planiran na nivou od 1,5 MEUR, dok je doprinos (donacija) iz WBIF (Investicioni okvir za Zapadni Balkan) za tehničku pomoć u nivou od 1,3 MEUR. Sredstva za garanciju zajma koji ima vrednost od 15 MEUR predviđena su u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu.

 

U narednom periodu se očekuju veliki rezultati u smislu unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama kroz mehanizam ESCO. Primena ovog mehanizma će se podržati kroz primenu gore pomenutog regionalnog EBRD REEP projekta, koji osim tehničke pomoći za unapređenje pravnog okvira za primenu ovog mehanizma podrazumeva i tehničku pomoć za primenu posebnih projekata, primenom ovog mehanizma kroz identifikaciju, pripremu modela i tenderske dokumentacije i nadzora nad implementacijom projekta. Osim donacija koje su obezbedili WBIF i EWBJF, i EBRD je za implementaciju investicionih projekata obezbedio jednu kreditnu liniju u iznosu od 160 MEUR, od kojih je 80 MEUR namenjeno javnom sektoru (110 MEUR je odmah dodeljeno), dok je za primenu preko ESCO mehanizma raspodeljeno do 50 MEUR (dugoročno).

Uspostavljanje budžetskog Fonda za energetsku efikasnost 2014. godine omogućiće Republici Srbiji da finansijski podrži energetsku efikasnost u zgradama jer će moći da obezbedi sredstva za subvencije za kamatu ili bilo koju drugu vrstu subvencije i tako obezbedi dostupnost sredstava po povoljnijim uslovima. Tokom 2014. godine sproveden je javni poziv za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda radi finansiranja projekata u oblasti efikasnog korišćenja energije u 2014. godini u jedinicama lokalne samouprave nakon čega su u decembru 2014. godine potpisani ugovori za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda sa 11 jedinica lokalne samouprave: Dimitrovgradom, Gadžinim Hanom, Babušnicom, Malim Zvornikom, Pribojem, Ljubovijom, Gornjim Milanovcem, Borom, Žagubicom, Kulom i Kikindom. Projekti su realizovani tokom 2015. i 2016. godine i prvenstveno su obuhvatili mere unapređenja energetske efikasnosti na termičkom omotaču zgrade (zamena stolarije i postavljanje termoizolacije) a bilo je i projekata unapređenja termotehničkih sistema korišćenjem obnovljivih izvora energije. Ukupna vrednost svih radova iznosila je oko 80 MRSD. Ukupna ušteda u potrošnji energije za grejanje u odnosu na stanje pre energetske rehabilitacije iznosila je oko 40%, odnosno oko 2 miliona kWh.

Početkom 2016. godine donet je novi Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od obaveze vršenja energetskog pregleda ("Službeni glasnik RS", broj 15/16), nakon čega je na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 13/16) raspisan i prvi javni poziv za dodelu 125 MRSD iz sredstava Budžetskog fonda za projekte unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave u 2016. godini (JP1/2016). Ovaj javni poziv trajao je od 11. aprila do 16. maja 2016. godine nakon čega su u septembru 2016. godine potpisani ugovori sa sledećih 15 jedinica lokalne samouprave: Mionica, Boljevac, Bečej, Kruševac, Kragujevac, Svilajnac, Ražanj, Novi Bečej, Doljevac, Žagubica, Bački Petrovac, Gadžin Han, Užice i Novi Sad.

Drugi javni poziv (JP 2/16) objavljen je 24. oktobra u dnevnom listu "Politika". Ovaj javni poziv realizuje se u okviru Projekta "Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji", koji zajedno realizuju Ministarstvo rudarstva i energetike i UNDP. Za realizaciju Javnog poziva iz sredstva budžeta Republike Srbije obezbeđeno je 25 MRSD a iz sredstava Projekta (GEF) donacija od 500.000 USD.

4. STRATEŠKE MERE KOJIMA SE PRIMENJUJE EED

Prenošenje Direktive 2012/27/EU (Direktiva o energetskoj efikasnosti - EED) za Republiku Srbiju, kao ugovornu stranu Ugovora o Energetskoj zajednici, postalo je obavezno sa donošenjem odluke Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC) održanog oktobra 2015. godine u Tirani, Albanija.

Ova direktiva uspostavlja zajednički okvir za mere za podsticanje energetske efikasnosti unutar EU kako bi se osiguralo postizanje glavnog cilja EU u pogledu energetske efikasnosti, a to je njeno povećanje za 20% do 2020. godine i uspostavio put daljim poboljšanjima energetske efikasnosti posle tog datuma. Direktiva utvrđuje pravila namenjena za otklanjanje prepreka na energetskom tržištu i prevazilaženje nedostataka tržišta, koji ometaju efikasnost u snabdevanju energijom i njenom korišćenju, i predviđa utvrđivanje indikativnih nacionalnih ciljeva energetske efikasnosti za 2020. godinu i mobilizaciju sredstava za njeno dostizanje a uvodi i određene obaveze u pogledu rekonstrukcije grejanih/hlađenih zgrada koje su u vlasništvu i koje koristi centralna vlada odnosno podsticanje uvođenja energetskog menadžmenta u javni sektor i obaveze nabavke proizvoda, usluga i zgrada sa visoko efikasnim svojstvima, obavezu distributera energije i/ili preduzeća za prodaju energije na malo da uštede finalnu energiju na nivou od 1,5% godišnje prodaje energije krajnjim korisnicima svake godine, obavezu sprovođenje energetskih pregleda za velika preduzeća, uslove pod kojima distributeri energije krajnje korisnike moraju da opreme individualnim brojilima koji daju informacije o stvarnoj potrošnji i vremenu njenog korišćenja kao i informacije o potrošnji energije i način na koji one moraju biti dostupne korisnicima energije, načine za promovisanje i podsticanje visoko efikasne kogeneracije i iskorišćenja otpadne toplote, obavezu nacionalnih regulatornih organa da uzimaju u obzir energetsku efikasnost pri vršenju svojih zadataka. Direktiva takođe predviđa uspostavljanje finansijskih mehanizama za podršku sprovođenju mera unapređenja energetske efikasnosti.

U skladu sa pomenutom odlukom ciljni datum za potpuno prenošenje EED je oktobar 2017. godine dok su za primenu pojedinih odredbi direktive pomenutom odlukom definisani odgovarajući rokovi. Neki od rokova definisani su i u periodu pre ciljanog roka za primenu direktive. Tako je na primer primena člana 7, koji propisuje uvođenja obavezujuće šeme energetske efikasnosti (OŠEE) ili alternativnih mera u cilju postizanja novih ušteda svake godine, utvrđena počev od 1. januara 2017. godine, na nivou od 0,7% godišnje prodaje energije krajnjim kupcima svih distributera energije ili snabdevača. Imajući u vidu da ovakva šema ne postoji u Republici Srbiji, Ministarstvo rudarstva i energetike je u toku pregovora o primeni EED pokrenulo pitanje neusaglašenosti rokova za početak realizacije ušteda po osnovu člana 7. i roka za transpoziciju EED budući da uštede treba da počnu 2017. godine a da zakonsko prenošenje treba da se finalizuje do sredine oktobra 2017. godine, obzirom da je za njeno uvođenje potrebna izmena pravne regulative i sprovođenje čitavog niza organizacionih aktivnosti. Sprovođenje ovog člana jedan je i od najvećih izazova u pogledu primene EED posebno imajući u vidu i činjenicu da su ciljevi u članu 7. kumulativni pa je važno što ranije krenuti za aktivnostima neophodnim za ostvarivanje obavezujućih ušteda energije. Zakonodavstvo Republike Srbije do sada nije posebno usklađivano sa EED ali su određeni zahtevi ove Direktive delimično već preneti u pravni sistem Republike Srbije, pre svega kroz Zakon o EKE i Zakon o energetici.

U cilju sagledavanja modaliteta za primenu članova 5. i 7. direktive, Ministarstvo je sredinom 2016. godine uspostavilo međuresorne radne grupe i obezbedilo tehničku pomoć GIZ DKTI Project "Energy Efficiency in Public Buildings" i kroz Regional Energy Efficiency Programme EBRD. Za potpuno usaglašavanje regulative Republike Srbije sa zahtevima EED očekuje se da podrška bude obezbeđena iz IPA 2014.

Za uspešno ispunjenje obaveza koje proističu iz pomenute Direktive neophodno je jačanje ljudskih resursa Ministarstva zaduženog za poslove energetike. Takođe, u narednom periodu bi trebalo razmotriti mogućnost da Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti preraste u zasebnu instituciju sa statusom koji bi omogućio primenu velikog broja mehanizama podsticaja koji se primenjuju u oblasti energetske efikasnosti i uz mogućnost da funkcionisanje Fonda postane održiv u smislu redovnog obnavljanja njegovog budžeta i mogućnost davanja revolving kredita.

4.1 Zakonodavne mere i izveštavanje o ciljevima koje treba ostvariti do 2020. godine

Zakonodavstvo Republike Srbije do sada nije posebno usklađivano sa EED ali su određeni zahtevi ove Direktive delimično već preneti u pravni sistem Republike Srbije, pre svega kroz Zakon o EKE i Zakon o energetici.

Zakon o EKE:

Članovi 7-9. propisuju donošenje akcionog plana za energetsku efikasnost na period od tri godine od strane Vlade kojim se utvrđuju planirani nacionalni ciljevi uštede energije, mere za njihovo dostizanje, rokove i aktere kao i neophodne finansijske i pravne mehanizme, a sadrži i izveštaj o realizaciji za prethodni period.

Članovi 13-37. definišu obavezu uvođenja sistema energetskog menadžmenta (SEM) za velike potrošače energije iz proizvodnog sektora i sektora trgovine i usluga (koji koriste više energije od količine koju propiše Vlada) i organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije i organi autonomne pokrajine, javne službe (ustanove i preduzeća u javnoj svojini), kao i opštine preko 20.000 stanovnika. Zakon za obveznike sistema energetskog menadžmenta definiše obavezu donošenja programa i planova energetske efikasnosti u kojima će, u skladu sa ciljevima koje propiše Vlada, obveznici SEM definisati mere za unapređenje energetske efikasnosti o čijoj će realizaciji kao i o ostvarenim uštedama na godišnjem nivou informisati Ministarstvo zaduženo za poslove energetike. Obveznici SEM su u obavezi da imenuju potreban broj energetskih menadžera koji poseduju licencu u skladu sa ovim zakonom, a za čije je sticanje neophodno položiti odgovarajući ispit uz prethodno pohađanje obuke za struke i zvanja za koje je to predviđeno. Obveznici SEM moraju i da obezbede sprovođenje energetskih pregleda najmanje jednom u pet godina, izuzev ako se radi o objektima u javnom sektoru površine preko 500 2 za koje je propisana obaveza da se pregledi sprovode jednom u 10 godina. U okviru ovih članova propisani su i uslovi za sticanje licence energetskih savetnika u pogledu iskustva, posedovanja licence energetskog menadžera, pohađanja specijalizovane obuke i polaganja ispita i njihova obaveza dostavljanja podataka o sprovedenom energetskom pregledu Ministarstvu, kao i uslovi za oduzimanje licence. Metodologija za sprovođenje energetskih pregleda biće definisana posebnim podzakonskim aktom kao i program obuke i način polaganja ispita za energetskog savetnika. Za praćenje celog sistema predviđeno je da Ministarstvo izradi i vodi bazu podataka.

Članom 44. uvedena je obaveza investitora novoizgrađenih objekata predviđenih za priključenje na sistem daljinskog grejanja ili centralizovani sistem snabdevanja toplotnom energijom u pogledu ugradnje uređaja za regulaciju i uređaja za merenje predate toplotne energije za svaki deo objekta, odnosno uređaja za regulaciju za svako grejno telo grejne instalacije.

Članovima 45-46. predviđeno je da će minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i revitalizovana postrojenja, odnosno sisteme za proizvodnju, prenos i distribuciju električne i toplotne energije biti bliže propisani uredbom Vlade (Član 45.). Ovim odredbama predviđeno je i da se uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju toplotne ili električne energije, prilaže elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, koji mora da sadrži i tehno-ekonomsku analizu povećanja energetskog stepena korisnosti postrojenja koji bi se ostvario korišćenjem kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.

Članovima 47-52. predviđena je obaveza jedinica lokalne samouprave da u tarifni sistem za usluge grejanja uključe kao jedan element za obračun cene grejanja izmernu, odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije kao i obavezu lica koja vrše distribuciju odnosno snabdevanje kupaca električnom energijom odnosno prirodnim gasom da usluge tarifiraju posebno uzimajući u obzir izmerenu, odnosno stvarno predatu količinu energije odnosno prirodnog gasa. Ovim članovima predviđene su i obaveze onih lica koji vrše distribuciju električne energije i isporuku prirodnog gasa da u meri u kojoj je to tehnički moguće, finansijski opravdano spram potencijalne uštede energije obezbede ugradnju uređaja za tačno merenje predate količine električne energije odnosno prirodnog gasa koji pruža podatke o tačnom vremenu predaje električne energije odnosno prirodnog gasa. Članom 47. predviđeno je i da se prilikom određivanja cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za prenos, odnosno transport i distribuciju energije nadležni organi preduzimaju mere kojima se sprečava podsticanje nepotrebnog povećavanja količine distribuirane, odnosno prenesene energije. Članom 51. predviđena je i obavezajavnih komunalnih preduzeća i drugih privrednih društava, koja vrše distribuciju toplotne energije da definišu uslove za izradu tehničke dokumentacije i da izvrše ugradnju uređaja za merenje i uređaja za regulaciju predate toplotne energije objektu, delu objekta odnosno grejnom telu pri uspostavljanju novog priključka i ponude ugradnju ovakvih uređaja vlasnicima objekata već priključenih na sistem daljinskog grejanja na njihov zahtev, odnosno izvrše tehnički prijem objekata u kojima su ovakve uređaje ugradila druga lica u skladu sa zakonom, kao i obavezu primene tarifnog sistema baziranog na izmerenoj potrošnji.

Članom 53. predviđena je obaveza javnih preduzeća i drugih privrednih društava koja vrše distribuciju i snabdevanje električne i toplotne energije odnosno isporuku i snabdevanja prirodnog gasa da dostave kupcu podatke o njegovoj potrošnji energije za taj i prethodne mesece kao i druge relevantne podatke koji mogu da ukažu na moguće uštede energije kao na primer odnos količine energije koju je on preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, kao i informacije o mogućim merama za uštedu energije.

Članovima 57-63. propisano je finansiranje efikasnog korišćenja energije koji, između ostalog, uključuje i finansiranje realizacije tehničkih mera za unapređenje energetske efikasnosti, promovisanje sprovođenja energetskih pregleda, izgradnju sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije ako su ispunjeni zahtevi u pogledu energetske efikasnosti postrojenja, kad investitor toplotnu i električnu energiju koristi isključivo za sopstvene potrebe itd. Članovima 59-62. propisano je osnivanje budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti koji se može finansirati iz budžeta Republike Srbije, donacija i kredita. Program finansiranja utvrđuje Vlada svake godine a raspodela sredstava se vrši na osnovu javnih konkursa koje objavljuje Ministarstvo nadležno za poslove energetike i dostupna su svim pravnim i fizičkim licima sa sedištem na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa članom 63. i drugi nivoi vlasti mogu osnovati budžetske fondove ili uvesti druge podsticaje za unapređenje energetske efikasnosti. Članom 64. predviđena je i mogućnost uvođenja poreskih, carinskih i drugih podsticaja za energetski efikasne tehnologije i proizvode. Podzakonski akti neophodni za rad Budžetskog fonda usvojeni su početkom 2014. godine i u februaru je sproveden prvi javni poziv za jedinice lokalnih samouprava.

Članovima 66. i 67. uvedene su energetske usluge i definisano je ko ih vrši, a propisani su i osnovni elementi modela ugovora, dok će model ugovora biti propisan pravilnikom i koji će biti obavezujući za javni sektor i korisnike budžetskog fonda. Izrada ovog podzakonskog akta je u završnoj fazi.

Članovima 68. i 70. date su i obaveze javnog sektora u pogledu preduzimanja ekonomski isplativih mera energetske efikasnosti u objektima koje koristi kao i da edukuje i informiše zaposlene sa merama efikasnog korišćenja energije. U pogledu javnih nabavki, predviđena je obaveza da se prilikom sprovođenja javnih nabavki uzima u obzir energetska efikasnost kroz tehničke specifikacije odnosno uz primenu minimalnih kriterijuma energetske efikasnosti u skladu sa pravilnikom koji će doneti Ministar nadležan za poslove energetike. Ova obaveza važi i prilikom zakupa odnosno kupovine objekata. U cilju daljeg usaglašavanja regulative Republike Srbije sa zahtevima EED, Ministarstvo očekuje da će biti obezbeđena sredstva za tehničku pomoć iz IPA 2014. Početkom 2016. godine pripremljen je nacrt projektnog zadataka a početak projekta se očekuje u drugoj polovini 2017. godine.

Zakon o energetici

Članovi 82-87. Zakona propisuju uslove za izdavanje garancije porekla od strane operatora prenosnog sistema za proizvedenu toplotnu i električnu energiju iz kombinovane proizvodnje sa visokim stepenom iskorišćenja primarne energije, sadržaj garancije, kao i uslove za važenje garancije porekla izdate u drugim državama.

Član 70. propisuje uslove za sticanje statusa povlašćenog proizvođača. Predviđeno je da ovaj status mogu steći i proizvođači koji u pojedinačnom proizvodnom objektu instalisane električne snage do 10 MW istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju sa visokim stepenom iskorišćenja primarne energije. Status povlašćenog proizvođača utvrđuje rešenjem Ministarstvo nadležno za poslove energetike.

Član 73. propisuje uslove pod kojim subjekat gubi status povlašćenog proizvođača.

Član 74. propisuje da Vlada donosi akt kojim se propisuju uslovi i postupak sticanja, trajanje i prestanak statusa povlašćenog proizvođača, privremenog povlašćenog proizvođača električne energije i proizvođača električne energije, minimalni stepen iskorišćenja primarne energije u elektranama visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u zavisnosti od vrste osnovnog energenta i instalisane snage.

Članovi 76. i 77. propisuju prava povlašćenog proizvođača električne energije i podsticajne mere za proizvodnju električne energije koje između ostalog obuhvataju obavezan otkup ove energije po povlašćenim cenama u odgovarajućem periodu u skladu sa posebnim ugovorom, prvenstvo pri preuzimanju ukupno proizvedene električne energije u prenosni ili distributivni sistem osim u slučaju ugroženosti sigurnosti rada tih sistema i preuzimanje balansne odgovornosti.

Član 80. propisuje da Vlada donosi akt kojim se propisuju kategorije povlašćenih proizvođača električne energije, podsticajne mere za proizvodnju električne energije iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, uslove za njihovo ostvarivanje, način određivanja i trajanje podsticajnog perioda, prava i obaveze koje iz tih mera proizlaze za povlašćene proizvođače električne energije.

U skladu sa članovima 74. i 80. Zakona Vlada je donela sledeće uredbe:

- Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16);

- Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16).

Za potpuno usaglašavanje regulative Republike Srbije sa zahtevima EED očekuje se da podrška bude obezbeđena iz IPA 2014. Nacrt projektnog zadatka pripremljen je početkom 2016. godine a početak realizacije zavisiće od kapaciteta institucija nadležnih za sprovođenje IPA projekata.

4.2 Strategija renoviranja (Član 4)

U prethodnom periodu uz podršku GIZ projekta srpsko-nemačke saradnje, koji realizuje GIZ "Savetodavne usluge u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu" sprovedene su određene aktivnosti koje će doprineti izradi strategije renoviranja zgrada u Republici Srbiji. Ove aktivnosti obuhvatile su izradu tipologije stambenih zgrada kroz učešće u EU projektima TABULA i EPISCOPE. Pored toga razvijen je i informacioni sistem kroz koji se prikupljaju podaci o izdatim energetskim pasošima (Centralni registar energetskih pasoša http://www.crep.gov.rs/). Na bazi ovih rezultata u toku je izrada tehnoekonomske analize za primenu mera EE u stambenom sektoru kao i izrada IT alata koji će omogućiti pristup, i analizu podataka iz nacionalnih i lokalnih tipologija stambenih zgrada institucijama nadležnim za donošenje politike u oblasti energetske efikasnosti. Jedan deo sistema omogućiće građanima da dobiju okvirne procene u pogledu mera unapređenja energetske efikasnosti za svoje objekte, potrebnih investicija i rokova povraćaja sredstava. Takođe, u okviru nedavno započetog projekta srpsko-nemačke saradnje "Energetska efikasnost u javnim zgradama" biće kreirana Nacionalna tipologija škola i vrtića, prikupljeni podaci o energetskim svojstvima javnih zgrada i kreirani instrumenti za procenu troškova i potencijala mera u oblasti energetske efikasnosti. Navedeni alati obezbediće osnovne inpute ministarstvima nadležnim za građevinarstvo i energetiku u pripremi Strategije renoviranja a u skladu sa članom 4. EED.

4.3 Zgrade centralne vlasti (Član 5)

U okviru člana 5. Direktive predviđena je obaveza potpisnica Ugovora o EZ da počevši od 1. decembra 2017. godine na godišnjem nivou energetski saniraju (unaprede energetsku efikasnost) 1% ukupne grejane/hlađene površine zgrada koje su u vlasništvu i koje koristi centralna vlast, tako da te zgrade dostignu najmanje energetska svojstva definisana u skladu članom 4. Direktive 2010/31/EU. Obaveza potpisnica Ugovora o EZ je i da do 1. januara 2017. godine uspostave i učine javno dostupnim inventar grejanih/hlađenih zgrada centralne vlasti sa totalnom površinom većom od 500 m2 a od 2019. godine sa površinom većom od 250 m2. Članom 5. je propisana i mogućnost alternativnih načina za dostizanje cilja ali uz pretpostavku da se ostvare uštede energije ekvivalentne navedenom zahtevu.

U cilju sagledavanja najboljeg modaliteta za primenu člana 5. Ministarstvo je sredinom 2016. godine formiralo međuresornu radnu grupu i obezbedilo tehničku pomoć kroz GIZ DKTI projekat "Energy Efficiency in Public Buildings". U dosadašnjem radu kroz GIZ DKTI projekat angažovan je Buildings Performance Institute Europe (BPIE) koji je održao dve radionice za članove radne grupe i stručnjake iz oblasti, sa ciljem da se predstave mogući modaliteti za primenu člana 5. i njihove implikacije a pripremljeno je i uputstvo za primenu člana 5. Radna grupa je sačinila preliminarni spisak objekata koji bi mogli biti obuhvaćeni definicijom zgrada centralne vlasti, koji će u narednom periodu biti dodatno analiziran naspram zahteva i mogućih izuzetaka od primene člana 5. Najveći izazov u narednom periodu predstavljaće da se utvrde minimalni zahtevi u pogledu energetskih svojstava zgrada koje treba ostvariti prilikom renoviranja (obnove). U tom smislu podršku će pružiti GIZ DKTI projekat kroz angažovanje lokalnih eksperata kao i projekat "Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji" koji iz sredstava GEF-a zajednički sprovode UNDP i Ministarstvo (u daljem tekstu: GEF projekat), kroz podršku za unošenje i korišćenje podataka kroz ISEM bazu javnih objekata. U ovom trenutku izglednije je da će Republika Srbija primeniti glavni pristup za primenu člana 5. ali će konačna odluka biti doneta početkom 2017. godine nakon sprovođenja dodatnih analiza.

4.4 Nabavka koju vrše javne institucije (član 6)

Videti poglavlje 3.4.3.

4.5 Plan obaveza u oblasti energetske efikasnosti i alternativne strateške mere (član 7)

Ovim članom utvrđena je obaveza potpisnica Energetske zajednice da ostvare kumulativnu uštedu energije u sektoru krajnjih korisnika do 31. decembra 2020. godine. Ovaj cilj treba da bude jednak postizanju novih ušteda svake godine, počev od 1. januara 2017. godine, od 0,7% godišnje prodaje energije krajnjim kupcima svih distributera energije ili maloprodajnih kompanija koje se bave prodajom energije, u obimu koji predstavlja prosek u periodu poslednje tri godine pre 1. januara 2016. godine. Prodaja energije u transportnom sektoru, po obimu, može se delimično ili sasvim izostaviti iz izračunavanja. Odloženi početak ostvarivanja ušteda u odnosu na 2017. godinu podrazumeva veće investicije u narednom periodu zbog kumulativnog karaktera računanja ušteda.

U stavu 2. EED nudi se mogućnost uzimanja u obzir uštede energije u sektoru transformacije, distribucije i prenosa, uključujući efikasnu infrastrukturu daljinskog grejanja i hlađenja. Takođe, mere za uštedu energije koje dolaze iz projekata sprovedenih od decembra 2008. godine nadalje, koji će nastaviti da vrše uticaj u 2020. godini, mogu doprineti postizanju cilja ali je maksimalan relativni obim ušteda koji se mogu prikazati po ovom osnovu 25%.

Na osnovu preliminarnih analiza procenjuje se da Republika Srbija ispunjava kriterijume utvrđene u stavu 2. na osnovu čega će umesto godišnjih ušteda od 0,7%, navedenih u stavu 1, ciljevi Republike Srbije biti 0,5% u 2017. i 2018. godini, i 0,7% u 2019. i 2020. godini.

Za primenu ovog člana potrebno je da se odrede strane koje će imati obavezu sprovođenja obavezujuće šeme za energetsku efikasnost (npr. distributeri energije, snabdevači itd.) i sektori krajnjih korisnika energije (npr. domaćinstva, javni sektor itd.) koji su prihvatljivi ili posebno određeni i kod kojih će obveznici ove šeme realizovati mere uštede energije. Druga mogućnost je da se koriste prihvatljive alternativne mere u postizanju istog cilja (porezi na energiju ili CO2, finansijske i fiskalne šeme, propisi itd.) ili da se koristi kombinacija šeme i prihvatljivih alternativnih mera.

U cilju sagledavanja najboljeg modaliteta za primenu člana 7. Ministarstvo je sredinom 2016. godine uspostavilo međuresornu radnu grupu. Rad radne grupe podržan je od strane EBRD REEP projekta u okviru koga je pripremljena izveštaj "Prenošenje člana 7 EED na Srbiju - Pregled opcija politika". Ovaj izveštaj obuhvatio je pregled i analizu pogodnih kombinacija opcija politike koje najbolje ispunjavaju niz kriterijuma odabranih kako bi se ocenila njihova očekivana delotvornost. Kriterijumi koji su uzeti u obzir su npr. stepen do kojeg je dokazano ili se opravdano može očekivati da opcija daje značajnu količinu uštede energije, troškovi sprovođenja i ko ih snosi, potencijalno preklapanje sa drugim opcijama politike itd. Na osnovu pomenutog izveštaja može se očekivati da značajan doprinos ostvarivanju ušteda energije po osnovu sprovođenja člana 7. može dati sistem energetskog menadžmenta, uspostavljen u skladu sa zakonom o efikasnom korišćenju energije u kombinaciji sa investicijama koje bi se plasirale putem budžetskog ili nekog drugog fonda za unapređenje energetske efikasnosti i/ili uvođenjem obavezujuće šeme za energetsku efikasnost. Kako se očekuje da zbog potrebe donošenja odgovarajuće regulative i raznih organizacionih aktivnosti sprovođenje šeme teško da može da otpočne pre 2019. godine u periodu 2017-2018. godine glavne uštede se očekuju po osnovu od sistema energetskog menadžmenta i aktivnosti budžetskog fonda. Kako bi se obezbedila veća sredstva za rad ovog fonda predviđeno je uvođenje naknade za energetsku efikasnost kao jedna od naknada na energiju u okviru zakona kojim će se regulisati naknade i čija je priprema u toku.

Na osnovu sprovedenih analiza od strane EBRD REEP Projekta okvirno se očekuje da se po osnovu ove obaveze u Republici Srbiji u periodu od 2017-2020. godine ostvare godišnje uštede energije od oko 32 ktoe sa procenjenim troškovima investicija od oko 170 MEUR godišnje, od čega se procenjuje da bi kroz obavezujuću šemu ili alternativni finansijski mehanizam (npr. Fond za energetsku efikasnost) trebalo godišnje obezbediti oko 32 MEUR godišnje u periodu 2017-2020. godine dok će novčana ušteda po osnovu izbegnutih troškova energije postepeno rasti počev od 2017. a nakon 2020.godine procenjuje se daće ona iznositi 17 MEUR godišnje. Period u kome će se manifestovati navedeni efekti ušteda zavisiće od vremena trajanja mera unapređenja energetske efikasnosti koje se budu primenjivale.

4.6 Energetski pregled i sistemi upravljanja (član 8)

Sistemi energetskog menadžmenta

Obaveza uvođenja sistema energetskog menadžmenta (SEM) kod velikih potrošača energije i u javnom sektoru propisana je Zakonom o efikasnom korišćenju energije (čl. 13-36. i 43.) i detaljno razrađena kroz relevantnu podzakonsku regulativu (videti Aneks 9. tač. 14-19). Zakon je u članu 16. okvirno definisao "obveznike sistema energetskog menadžmenta" (obveznike sistema) (designated organisations) a u članu 18. obaveze koje oni moraju da ispunjavaju.

Vlada je u martu 2016. godine u skladu sa Zakonom donela Uredbu o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici Sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16). Uredbom su bliže definisani obveznici SEM. Prema ovom aktu, privredno društvo u proizvodnom sektoru postaje obveznik sistema ukoliko je njegova godišnja potrošnja primarne energije veća od 2.500 toe. Za privredna društva u sektoru trgovine i usluga, prag je na nivou 1.000 toe/a. Obveznici sistema su i jedinice lokalne samouprave koje imaju preko 20.000 stanovnika, dok u ostale obveznike sistema u javnom sektoru spadaju: organi državne uprave i drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine ako koriste zgrade u javnoj svojini sa površinom većom od 2000 m2, ustanove u javnoj svojini koje godišnje troše više od 1.000 toe, kao i preduzeća u javnoj svojini u oblasti energetike i drugim oblastima ako prelaze prag godišnje potrošnje od 2.500 toe. Kompanije u energetskom sektoru dakle takođe spadaju u obveznike sistema.

Privredna društva su imala rok od 60 dana od dana donošenja Uredbe da Ministarstvu na propisanom obrascu podnesu prijavu o potrošnji primarne energije u 2015. godini. Na osnovu podnetih prijava do sada je identifikovano oko 40 obveznika sistema u proizvodnom sektoru (uključujući sektor energetike), kojima treba dodati oko 100 jedinica lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika koje su obveznici sistema direktno na osnovu Zakona.

Obveznici sistema sprovode sistem energetskog menadžmenta u skladu sa Zakonom, koji dakle ne mora biti sertifikovan u skladu sa ISO 50001 standardom. Obveznici imaju obavezu da imenuju energetske menadžere čija je kvalifikacija propisana u Pravilniku o načinu sprovođenja i sadržini programa obuke za energetskog menadžera, troškovima pohađanja obuke, kao i bližim uslovima, programu i načinu polaganja ispita za energetskog menadžera ("Službeni glasnik RS", broj 12/15). Obveznici sistema jednom godišnje izveštavaju MRE o svojim aktivnostima vezanim za upotrebu energije i energetsku efikasnost. Obrazac izveštavanja definisan je Pravilnikom o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije ("Službeni glasnik RS", broj 32/16). Obavljanje redovnih energetskih pregleda, što je takođe njihova zakonska obaveza, pomagaće obveznicima sistema da prepoznaju koje su mere EE isplative za sprovođenje.

Energetski pregledi

Zakon o EKE (čl. 18. i 43.) propisuje zvanične zahteve i obaveze vezane za energetske preglede. Za obveznike sistema (videti prethodni odeljak) - privredna društva koji su veliki potrošači u sektoru industrije i sektoru trgovine i usluga Zakon propisuje obavezne energetske preglede na svakih pet godina, dok za obveznike sistema u javnom sektoru, u koji spadaju jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika, organi državne uprave, drugi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine i ustanove i preduzeća u javnoj svojini, energetski pregled treba uraditi na svakih deset godina u objektima čija je površina veća od 500 m2.

Prema Zakonu o EKE, energetski pregled će obavljati licencirani ovlašćeni energetski savetnik koji može biti pravno ili fizičko lice registrovano kod Ministarstva. Energetski pregled kod obveznika sistema sprovodi energetski savetnik koji je pravno lice. Ovlašćeni energetski savetnici obavezni su da podnose Ministarstvu izveštaje o izvršenim energetskim pregledima. Planiraju se nasumične inspekcijske provere kako bi se proverilo kako obveznici sistema poštuju obavezu da izvrše energetski pregled. Zakon predviđa prekršajne kazne za neizvršavanje ove obaveze. Ukoliko obveznik sistema ne obavlja redovne energetske preglede novčana kazna iznosi od 0,5÷1 MRSD. Odgovorno lice u okviru takvog pravnog lice takođe mora platiti novčanu kaznu od 50.000 do 150.000 RSD. Predviđena je i prekršajna kazna za ovlašćenog energetskog savetnika koji ne dostavlja Ministarstvu podatke o izvršenom energetskom pregledu.

Usklađenost sa EED je delimična jer je sistem energetskog menadžmenta svojevrstan koncept koji je MRE razvilo u saradnji sa japanskim ekspertima u okviru Projekta JICA, po ugledu na sistem razvijen u Japanu. Razlika u odnosu na rešenje u EED je što Zakon definiše obavezu sprovođenja energetskog pregleda za sve obveznike sistema, dok EED propisuje ovu obavezu za preduzeća koja nisu MSP na svakih četiri godine a za MSP propisuje podsticajne mere i šeme podrške. Obavezni energetski pregled privredna društva - obveznici sistema prema Zakonu sprovode na svakih pet godina, dok obveznici sistema iz javnog sektora tu obavezu imaju na svakih deset godina.

Trenutni status primene je da su identifikovani obveznici sistema u JLS sa preko 20.000 stanovnika kao i oko 40 velikih kompanija (privrednih društava) uglavnom u sektoru industrije i energetike. Potrebno je da se identifikuju i ostali obveznici sistema u javnom sektoru.

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu dobio je ovlašćenje za obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika. Ministarstvo je obezbedilo uslove za sprovođenje obuke energetskih menadžera a uskoro će biti stvoreni i uslovi početak obuke energetskih savetnika. Do 4. novembra 2016. godine završena su dva ciklusa obuka energetskih menadžera za oblast opštinske energetike i sproveden prvi stručni ispit za obavljanje poslova energetskog menadžera za oblast opštinske energetike a u periodu od 14. do 19. novembra 2016. godine sproveden je i prvi ciklus obuka energetskih menadžera za oblast industrijske energetike. Obuka za energetske menadžere za oblast energetike zgrada planirana je početkom 2017. godine.

Za uspešnu primenu i praćenje primene EMS neophodno je jačanje nedovoljnih ljudskih kapaciteta Ministarstva kao i unapređenje odredbi Zakona o EKE kojim je propisan EMS i donošenje preostalih podzakonskih akata neophodnih za uspostavljanje i sprovođenje EMS koji se odnose na energetske preglede i obuku energetskih savetnika. Planirano je da do aprila 2017. godine budu doneta sva preostala podzakonska akta u vezi EMS.

Takođe je neophodno da se ojačaju kapaciteti za uspostavljanje SEM u jedinicama lokalnih samouprava, pogotovo onih manjih gde su i kapaciteti slabiji. U tom smislu Ministarstvo i UNDP su obezbedili donaciju GEF za realizaciju projekta "Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji" kroz koju će se omogućiti pomoć jedinicama lokalnih samouprava između 20.000 i 50.000 stanovnika za uspostavljanje i sprovođenje SEM.

U narednom periodu planirano je i sprovođenje daljih obuka za energetske menadžere i njihovo licenciranje, sprovođenje, obuka i licenciranje ovlašćenih energetskih savetnika, završetak identifikovanja obveznika sistema, kao i početak primene sistema putem prikupljanja godišnjih izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije i podataka o izvršenim energetskim pregledima.

Obveznici sistema su u obavezi da do 31. marta 2017. godine dostave Ministarstvu godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije u prethodnoj godini.

Glavne/odgovorne institucije su Ministarstvo i Organizacija za obuku - Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu koji sprovodi obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika.

4.7 Merenje i obračun (članovi 9-11)

EED proširuje zahtev koji je prvobitno propisan u ESD kada je reč o obezbeđivanju pojedinačnih brojila krajnjim korisnicima grejanja/hlađenja u zgradama sa više stanova i zgradama sa više jedinica iz jednog izvora što ne moraju biti sistemi za daljinsko grejanje/hlađenje.

Ukoliko krajnji potrošači nemaju pametna brojila, Ugovorne strane moraju da obezbede da do 30. novembra 2017. godine informacije o obračunu budu tačne i zasnovane na stvarnoj potrošnji i dostavljene bar onoliko često koliko to propisuje Aneks VII.

Kada i u kojoj meri Ugovorne strane koriste sisteme pametnih brojila, EED razjašnjava neke obaveze za uspostavljanje minimuma funkcionalnosti brojila i obaveze koje učesnici na tržištu imaju u vezi sa obezbeđivanjem informacija o obračunu na osnovu stvarne potrošnje.

Zakon o EKE propisuje u članu 47. obavezu jedinice lokalne samouprave da u postojeći tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja, uključi kao jedan od elemenata izmerenu, odnosno stvarno utrošenu toplotnu energiju, dok u članu 51. propisuje obavezu distributera toplotne energije da ugradi uređaje za merenje predate toplotne energije za nove i postojeće objekte, kao i primenu tarifnog sistema u koji je uključena stvarna potrošnja energije najkasnije u roku od 18 meseci od dana donošenja Zakona. Isti član propisuje obavezu distributera toplotne energije da, za objekte već priključene na sistem daljinskog grejanja, na zahtev vlasnika stana, obezbedi ponudu da, ako tehničke mogućnosti to dozvoljavaju i ako je to ekonomski isplativo, grejnu instalaciju, po konkurentnim cenama, opreme uređajima za merenje predate toplotne energije, koji obezbeđuju tačne podatke o stvarno predatoj količini toplotne energije za svaki deo objekta (stan), kao i uređajima za kontrolisanu regulaciju predaje toplotne energije na svakom pojedinom grejnom telu. Istim članom je propisano da će se podzakonskim aktom propisati uslovi pod kojima bi opremanje grejne instalacije mernim uređajima bilo tehnički neizvodljivo ili u odnosu na dugoročno procenjenu uštedu energije nije ekonomski isplativo.

U skladu sa Zakonom o energetici Vlada je usvojila Uredbu o utvrđivanju metodologije za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom ("Službeni glasnik RS", broj 63/15) kojom se utvrđuje se Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Metodologija, između ostalog predviđa određivanje tarifnih elemenata, tarifa i način njihovog izračunavanja za obračun toplotne energije koju energetski subjekt isporučuje krajnjim kupcima toplotne energije.

Računi koji pokazuju podatke o potrošnji (informative billing)

U skladu sa Zakonom o EKE, član 53, javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem električnom i toplotnom energijom jednom mesečno dostavljaju veoma detaljne informacije o količini električne energije (toplotne) isporučene kupcima odvojeno od računa ili u samom računu. Istu obaveza će se primeniti i na javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem prirodnim gasom.

Član 53. Zakona o EKE propisuje sledeće: Javna preduzeća i druge kompanije koje se bave distribucijom i snabdevanjem električnom i toplotnom energijom obezbeđuju sledeće podatke potrošačima jednom mesečno, odvojeno od računa ili u samom računu za isporučenu električnu energiju.

- Količina električne energije isporučene potrošaču tokom prethodnog meseca;

- Prosečna cena energije za tu kategoriju potrošača tokom datog meseca;

- Cene za svaki element na osnovu kojeg se radi obračun utrošene energije;

- Ukupna količina isporučene energije i nivo mesečne potrošnje energije tokom proteklih 12 meseci;

- Količine isporučene energije tokom prethodnog meseca u poređenju sa istim mesecom prethodne godine;

- Količina isporučene energije potrošaču u poređenju sa prosečnom količinom energije isporučene potrošačima iz iste kategorije;

- Načini informisanja o dostupnim merama za unapređenje energetske efikasnosti;

- Spisak mera koje potrošači moraju da preduzmu kako bi uštedeli energiju, kao i druge informacije koje mogu biti od značaja za racionalnu upotrebu energije.

Neki od zahtevanih podataka se već nalaze na računu za električnu energiju.

Pametna brojila

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) je razvilo tehnološku platformu za uvođenje naprednog sistema merenja sa detaljnim funkcionalnim uslovima. U skladu sa tim dokumentom, najvažniji ciljevi primene sistema pametnih brojila koji su direktno vezani za energetsku efikasnost su sledeći:

- Smanjenje troškova očitavanja brojila i veći broj očitanih brojila;

- Veća preciznost merenja;

- Smanjenje gubitaka koji nisu tehničke prirode;

- Tehnološka platforma za uvođenje složenijeg tarifnog sistema;

- Bolje upravljanje distributivnim sistemom;

- Bolja upotreba mrežnih kapaciteta;

- Bolje planiranje razvoja mreže;

- Smanjeni troškovi održavanja;

- Bolja pouzdanost mreže;

- Realizacija glavnih pretpostavki za primenu Pametnih mreža.

Prva faza ovog projekta podrazumeva nabavku IT i merne infrastrukture, uređaja i ugradnja oko 250.000 brojila. EPS-ov projekat vezan za brojila koji podrazumeva i njihovu nabavku finansira se iz zajma Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB). Predviđeno je da se ovom nabavkom uspostavi sveobuhvatno informaciono-komunikaciono rešenje i infrastruktura za unapređenje efikasnosti, punu kontrolu nad protokom energije, kvalitet usluge za potrošače koji koriste komercijalno i javno snabdevanje, smanjenje gubitaka i bolju naplatu računa za električnu energiju.

Pored uvođenja pametnih brojila, u toku je aktivnost zamene starih brojila sa isteklim državnim žigom.

4.8 Programi za obaveštavanje potrošača i obuka (članovi 12, 17)

Videti Poglavlje 3.5.

4.9 Promocija efikasnog grejanja i hlađenja (član 14)

Sveobuhvatan cilj člana 14. EED je da se podrži proces identifikacije isplativog potencijala energetske efikasnosti, pre svega korišćenjem kogeneracije, efikasnog sistema daljinskog grejanja i hlađenja i povraćaj otpadne (ispuštene) toplote u industriji ili, kada se oni ne pokažu isplativim, drugim opcijama za efikasno snabdevanje grejanjem i hlađenjem i iskorišćavanje ovog potencijala. Očekuje se da ugovorne strane do 30. novembra 2018. godine pripreme sveobuhvatnu procenu potencijala za primenu visoko efikasne kogeneracije daljinskog grejanja i hlađenja.

Zakonom o EKE, članom 45. propisano je da nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, odnosno sistemi za prenos električne energije, sistemi za distribuciju električne i toplotne energije, kao i sistemi za transport i distribuciju prirodnog gasa moraju da ispunjavaju minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti, u zavisnosti od vrste i snage tih postrojenja, odnosno veličine sistema (minimalni stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju, minimalni stepen korisnosti sistema za prenos i distribuciju i drugo), u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Podzakonskim aktom koji je pripremljen, Vlada bliže propisuje minimalne zahteve energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja i sistemi iz člana 45. Zakona o EKE.

Prema članu 46. Zakona o EKE, uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju toplotne ili električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, podnosilac zahteva je dužan da priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja. Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za prenos električne energije, sistema za transport i distribuciju prirodnog gasa, investitor je dužan da kao sastavni deo tehničke dokumentacije priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za prenos energije.

S tim u vezi, pripremljen je akt koji bliže propisuje sadržinu elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju toplotne ili električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, sistema ili delova sistema za prenos, distribuciju električne, odnosno toplotne energije, odnosno transport i distribuciju prirodnog gasa, koji između ostalog sadrži i tehno-ekonomsku analizu efekata povećanja stepena korisnosti postrojenja koji bi se ostvario primenom kogeneracije.

Na osnovu projekta IPA 2010 (EUROPEAID/129768/C/SER/RS) sa zvaničnim nazivom - Promocija obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost, podzadatak B1.2 u prethodnom periodu izrađena je Studija o potencijalu kogeneracije u Republici Srbiji. Studija prikazuje stanje potencijala kogeneracije u Republici Srbiji, koje je sistematski podeljeno na različite sektore potrošnje kako sledi:

- sistemi daljinskog grejanja,

- bolnice,

- industrija,

- poljoprivredna gazdinstva,

- korišćenje komunalnog čvrstog otpada i gasa dobijenog iz komunalnog otpada,

- studentski (učenički) domovi i hoteli,

- domaćinstva, škole i vrtići.

Prema rezultatima studije najveći potencijal za stvarnu kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije jeste u industriji. Mnogim industrijskim kompanijama toplotna energija je potrebna 24 časa na dan u toku čitave godine.

Postojeća studija obezbeđuje opšti i sveobuhvatan pregled odgovarajućih tehnologija i njihovu izvodljivost u različitim sektorima, kao što je naglašeno na početku odeljka. Međutim, za sva predstavljena izračunavanja, razmatrane su podsticajne mere za otkup električne energije ("fid-in" tarife - FEED-IN TARIFF) u momentu izrade Studije. Očekuje se da će u Republici Srbiji cene električne energije rasti kao rezultat visokih troškova ulaganja za usklađivanje sa Direktivom o velikim ložištima, većeg prodora obnovljivih izvora energije i potencijalnih obligacionih shema preko kompanija za maloprodaju i distribuciju energije. Povećanje cene električne energije uticaće na izvodljivost i finansijske parametre svih predstavljenih izračunavanja u okviru Studije, ali će uticati i na "fid-in" tarife.

Mere za unapređenje kogenerativnih postrojenja i daljinskog grejanja date su i u Poglavlju 2.3.1.

4.10 Konverzija energije, prenos, distribucija i odziv potrošnje5 (član 15)

_____________
5 Demand response prim. prev. je prilagođavanje ponašanja (a time i potrošnje) krajnjeg korisnika promenljivim uslovima snabdevanja, što najčešće podrazumeva da korisnik mora biti u realnom vremenu obaveštavan o promenama tarifnih stavova (cena), RTP - real time pricing; potrošnja kojom upravlja potražnja - potrošačima se nadoknađuje ukoliko snabdevanje energijom nije u skladu sa ugovorom usled nekog perioda visoke cene energije ili veće potražnje
Pojedinačne mere na polju snabdevanja pominju se u Poglavlju 2.3 i Aneksima 5 i 6.

1. Kriterijumi vezani za energetsku efikasnost u mrežarinama i propisima

Član 48/4 Zakona o EKE propisuje: "Prilikom odlučivanja o cenama nekih tarifnih elemenata u okviru tarifa za prenos, transport i distribuciju energije (mrežarine) iz tačke 1 i 2 ovog člana, nadležne institucije će preduzeti mere kojima se sprečava podsticanje nepotrebno većih količina distribuirane ili transportovane energije".

Cena električne energije je relativno niska što doprinosi upotrebi električne energije za potrebe grejanja. Bez obzira na nivo cene električne energije, tarife u Metodologiji za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje obezbeđuju da je grejanje električnom energijom korišćenjem kotlova i grejalica (direktno grejanja) među najskupljim. Grejanje električnom energijom je povoljnije ukoliko se koriste TA peći i to samo u periodu niske potrošnje (noć). Međutim i grejanje TA pećima postaje skupo ukoliko se energija koristi neefikasno i ako se troši mnogo energije iz crvene zone (mesečno je to sva energija preko 1.600 kWh).

Uredba o uslovima i proceduri za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije takođe obavezuje operatore prenosnog i distributivnog sistema da ispune uslove i zahteve propisane, između ostalog, tehničkim propisima, propisima o energetskoj efikasnosti i zaštiti životne sredine.

Snabdevač i javni snabdevač električnom energijom će obezbediti potrošaču informacije o udelu pojedinačnih izvora energije u ukupnoj količini električne energije koju je prodao taj snabdevač u protekloj godini i to informaciju koja je razumljiva i lako uporediva na nacionalnom nivou, kao i informaciju o merama i načinu, tj. efektima aktivnosti koje su preduzete radi unapređenja energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u proizvodnim kapacitetima iz kojih je kupljena ta električna energija.

Takođe, Zakon o energetici propisuje zahtev da je za izdavanje energetske dozvole potrebno ispuniti uslove vezane za energetsku efikasnost.

Da bi se povećala efikasnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom putem tržišnih mehanizama, Narodna skupština je uvela konkurenciju u sektor električne energije usvajanjem Zakona o energetici 2014. godine. Potpuno otvaranje tržišta usledilo je nakon ratifikacije Ugovora o Energetskoj zajednici iz januara 2015. godine.

Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) usvojila je Metodologiju za određivanje cene električne energije za javno snabdevanje (6. avgusta 2014. godine) sa glavnim tarifnim podsticajem za efikasniju upotrebu energije na osnovu potrošnje (progresivni tarifni blok). Tarifni sistem za domaćinstva se primenjuje modulacijom komponenata kojima se isplaćuju mrežarine. Progresivna struktura tarife uvedena je 15. aprila 2001. godine radi zaštite mreže od preopterećenja. Tarifa za "racionalnu potrošnju" (zelena zona) uključuje mesečnu potrošnju od 350 kWh; a taj prag se menjao vremenom. "Umerena potrošnja" (plava zona) podrazumeva potrošnju između 350 kWh i 1.600 kWh, dok "velika potrošnja" (crvena zona) podrazumeva više od 1.600 kWh.

Prema Tarifnom sistemu za obračun električne energije tarifnim kupcima ("Službeni glasnik RS", br. 1/07, 31/07, 50/07, 81/07, 21/08 i 109/09) tarifa je vezana za vreme korišćenja, sa četiri puta višim cenama tokom perioda većih opterećenja u poređenju sa "noćnom" potrošnjom. Razlika je četiri puta jer je niža tarifa samo tokom noći čime se stimuliše korišćenje električne energije van vršnog opterećenja, a time se smanjuje i potreba za povećanjem instalisanih kapaciteta i u mrežama. Ovakva naplata prema vremenskim periodima datim u odnosu na trenutno opterećenje šalje dobar signal potrošačima. U skladu sa "Metodologijom za određivanje cene pristupa i korišćenja sistema za distribuciju električne energije" ("Službeni glasnik RS", br. 68/06, 18/07 i 116/08), drugi podsticaj (za potrošače sa merenjem vršnog opterećenja) je penalizacija za vršno opterećenje veće od ugovorenog (četiri puta veća cena za razliku između ugovorene i izmerene aktivne snage). Ovim se stimulišu kupci da pri priključenju traže da im se omogući korišćenje stvarno potrebne snage, a da svako prekoračenje iste znači dodatni trošak.

Druga prepreka aktivnijem učešću potrošača u signalu koji daje strana potražnje je učešće zastupnika ili udruženja potrošača (agregatora) na tržištu usluga. EED (član 15(8)) podrazumeva da države članice moraju da traže od nacionalnih regulatornih tela ili OPS ili ODS, gde to nacionalni regulatorni sistemi zahtevaju, da promovišu pristup i učešće odziva potrošnje u balansiranju, rezervama i drugim tržištima pomoćnih usluga. Trenutni nacionalni okvir za tržište električne energije ne pominje agregatore za tržište pomoćnih usluga i balansno tržište. Agregatori jedino imaju ulogu da podnose ponude za kupovinu na "dan-unapred" tržištu i ponude za prodaju nerelevantnih proizvodnih jedinica koje koriste obnovljive izvore energije kako bi se adekvatno rasporedili troškovi u slučaju neizbalansiranosti sistema. Zakon o energetici iz 2014. godine pominje ulogu operatora distributivnog sistema u upravljanju potražnjom (član 139) ali ne baš eskplicitno.

2. Mere kojima se olakšava i promoviše "demand response"

Razvijanje odziva potrošnje je moguće samo ukoliko se uvedu pametna brojila koja će omogućiti veću slobodu u definisanju tarifa. MFI (Međunarodne finansijske institucije) (npr. EIB) su izdvojile sredstva za zamenu starih brojila pametnim brojilima.

3. Energetska efikasnost u modelu mreže i upravljanju

Na osnovu projekta "Smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži" nedavno je pokrenuto pet novih projekata i predložen niz mera kako bi se povećala efikasnost ili smanjili (i) tehnički gubici, itd. Na primer: ugradnja transformatora sa smanjenim gubicima, optimalan izbor transformatora i provodnika za vodove (u skladu sa očekivanim opterećenjem), korekcija faktora snage (kompenzacija reaktivne snage), balansiranje opterećenja po fazama, regulacija napona, rekonfiguracija mreže (optimizacija tipa mreže) i drugo. Već su imenovani i rade na tome timovi EPS-a/ODS-a koji su odgovorni za sprovođenje ovih mera.

4.11 Dostupnost šema za kvalifikaciju, akreditaciju i sertifikaciju (član 16)

Obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika sprovodi nezavisno telo - Organizacija za obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika i to Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu koji je izabran na javnom pozivu koji je sprovelo Ministarstvo u skladu sa Pravilnikom o uslovima u pogledu kadrova, opreme i prostora organizacije koja sprovodi obuku za energetske menadžere i ovlašćene energetske savetnike ("Službeni glasnik RS", broj 12/15).

U laboratoriji na Mašinskom fakultetu u Beogradu instalirana je savremena oprema za praktičnu obuku energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika - donacija japanske vlade u okviru Projekta JICA. Donet je Pravilnik o načinu sprovođenja i sadržini programa obuke za energetskog menadžera, troškovima pohađanja obuke, kao i bližim uslovima, programu i načinu polaganja ispita za energetskog menadžera ("Službeni glasnik RS", broj 12/15). U skladu sa Pravilnikom sprovedena su dva kruga obuke za energetske menadžere za oblast opštinske energetike. U novembru 2016. godine treba da počne obuka energetskih menadžera za oblast industrijske energetike a početkom 2017. godine i obuka energetskih menadžera za oblast energetike zgrada. Nakon završetka obuke i polaganja ispita, biće izdate licence za obavljanje poslova energetskog menadžera.

Ministarstvo usaglašava rokove donošenja pravilnika o imenovanju energetskih menadžera u pojedinim vrstama obveznika sistema u skladu sa mogućnostima održavanja obuke za odgovarajuću vrstu energetskih menadžera. Tako je već donet Pravilnik o uslovima za imenovanje energetskih menadžera u organima jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 31/16). U postupku donošenja je Pravilnik o uslovima za imenovanje energetskih menadžera u privrednim društvima čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru i preduzećima kao javnim službama, zbog toga što uskoro treba da počne obuka energetskih menadžera za oblast industrijske energetike koji će biti imenovani u skladu sa ovim pravilnikom. Naknadno će biti donet Pravilnik o imenovanju energetskih menadžera kod obveznika sistema koji imenuju energetske menadžere koji su završili obuku za oblast energetike zgrada, zbog toga što obuka ovih menadžera počinje u 2017. godini.

U pripremi je donošenje pravilnika koji se odnosi na obuku i ispit za obavljanje poslova ovlašćenog energetskog savetnika. Obuka za ovlašćene energetske savetnike može da počne tek nakon završetka obuke za energetske menadžere, s obzirom da ispit za ovlašćenog energetskog savetnika može polagati samo lice koje je položilo ispit za energetskog menadžera i koje ispunjava druge zakonske uslove, u koje spadaju: najmanje trogodišnje iskustvo (u obavljanju poslova energetskih pregleda ili takvo iskustvo u ispitivanju energetskih ili procesnih instalacija ili iskustvo na poslovima projektovanja ili stručnog nadzora građenja) i završena obuka za ovlašćenog energetskog savetnika.

Prema Zakonu nije predviđena obuka za montažere građevinskih elemenata, kao ni za pružaoce energetskih usluga.

Glavna institucija za sprovođenje obuke energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika je ovlašćena Organizacija za obuku - Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Što se tiče garancije kvaliteta energetskog pregleda, prema Zakonu, rezultati energetskog pregleda smatraju se valjanim, ako je pregled sproveden po propisanoj metodologiji od strane ovlašćenog energetskog savetnika i prikazan prema propisanoj sadržini izveštaja o sprovedenom energetskom pregledu. U pripremi je donošenje pravilnika koji se odnose na metodologiju energetskog pregleda, na sadržinu izveštaj o energetskom pregledu, kao i na rok način i obrazac na kojem ovlašćeni energetski savetnik dostavlja Ministarstvu podatke o sprovedenom energetskom pregledu. Zakonom su predviđene prekršajne kazne za ovlašćenog energetskog savetnika (pravno ili fizičko lice) koje odbije da Ministarstvu dostavi na uvid izveštaj o sprovedenom energetskom pregledu, ili koji ne dostavi Ministarstvu podatke o izvršenom pregledu u propisanom roku i na propisanom obrascu.

4.12 Energetske usluge (Član 18)

Videti poglavlje 3.7.

5. USPOSTAVLJANJE NADLEŽNIH TELA I ORGANIZACIJA KOJIMA SU POVERENI ZADACI FINANSIRANJA

5.1 Nadležna tela i organizacije kojima su povereni zadaci

Nijedno novo telo nije osnovano za primenu ESD, EED ili EPBD direktiva. Svi zadaci su dodeljeni već postojećim organizacijama prema Tabeli 15.

Tabela 15 Državni organi i nadležna tela

Zadatak	MRE	AERS	UJN	MGSI
Nadgledanje ciljeva ESD/EED (ESD član 4.4)	x
Kontrola integracije javnog sektora (ESD/EED) (ESD član 5.2)	x
Primenjivanje nezavisnih sistema kontrole (EPBD član 18.2)				x
Regulatorne obaveze / EE kriterijum u mrežnim tarifama (EED član 15(1))		x
Primenjivanje strategije o zelenim javnim nabavkama	x (kriterijum)		x
Građevinski propis				x

MRE = Ministarstvo rudarstva i energetike

MGSI = Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

AERS = Agencija za energetiku Republike Srbije

UJN = Uprava za javne nabavke

Monitoring i evaluacija

MRE je ministarstvo zaduženo za aktivnosti monitoringa i verifikacije ušteda energije (ušteda finalne i primarne energije u svim sektorima). To se obavlja uz konsultacije sa drugim ministarstvima, nadležnim organima i različitim organizacijama prema potrebi.

Pravilnik o načinu i rokovima dostavljanja podataka neophodnih za praćenje sprovođenja Akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji i metodologija za praćenje, proveru i ocenu efekata njegovog sprovođenja je donet 2015. godine ("Službeni glasnik RS", broj 37/15).

Baze podataka koje su u upotrebi treba da posluže za podršku MRE u aktivnostima monitoringa i evaluacije.

OPG excel alat i baza podataka

Ova baza podataka je nastala kao rezultat rada na projektu "Preparation of bottom up MV methodology" koji je realizovan od strane GIZ/ORF-EE u saradnji sa srpskim institucijama. Metoda za proračunavanje ušteda razvijena je prema preporukama EC datim u dokumentu "Recommendations on Measurement and Verification Methods in the Framework of the Directive 2006/32/EC on Energy End-Use Efficiency and Energy Services" i preporukama "EMEEES" projekta (Wuppertal Institute for Climate, Environment and Energy) - (http://www.evaluate-energy-savings.eu/). Podaci o realizovanim projektima i ostvarenim uštedama prikupljani su od lokalnih samouprava, Autonomne pokrajine Vojvodine, direktno od korisnika donacija, dotacija i subvencija i od banaka koje su davale kredite u ovu svrhu. U skladu sa članom 9. stav 6. Zakona o EKE ministar nadležan za poslove energetike je propisao metodologiju za praćenje, verifikaciju i evaluaciju efekata sprovođenja akcionog plana. OPG alat i baza su bili osnovni alat za praćenje ušteda realizovanih prvim i drugim APEE om korišćenjem OPG metodologije.

MVP - Platforma za monitoring i verifikaciju ušteda energije ostvarenih implementacijom APEE

Regionalni projekat "Uspostavljanje integrisane platforme za monitoring i verifikaciju ušteda ostvarenih realizacijom akcionih planova (MVP)", koji je sproveden i finansiran od strane GIZ/ORF-EE obezbedio je uspostavljanje integrisanog informacionog sistema za sakupljanje i verifikaciju podataka o stvarnim uštedama realizacijom Akcionog plana. Za razliku od prethodno pomenutu baze OPG gde MRE prikuplja podatke na osnovu upita, pritup MVP platformi treba da bude obezbeđen svim licima odgovornim za izveštavanje po APEE, gde bi sama ta lica unosila podatke, a MRE ih samo verifikovao.

SEM - baza podataka za SEM

Sakupljanje podataka obavljaće se pre svega kroz Sistem Energetskog Menadžmenta u okviru kog će imenovani energetski menadžeri biti u obavezi da podnose izveštaje MRE. SEM se uspostavlja preko Projekta "Uspostavljanje i jačanje Sistema Energetskog Menadžmenta u sektorima potrošnje energije u Republici Srbiji" (Project for Settlement and Enhancement of Energy Management System in Energy Consumption Sector in the Republic of Serbia) kroz saradnju sa japanskom agencijom za međunarodnu saradnju - JICA.

U okviru primene druge faze pomoći koje daje JICA za uvođenje SEM u Republiku Srbiju, izrađena je baza podataka o energetskim revizijama i izveštajima imenovanih organizacija preko koje se planira i realizacija monitoringa ušteda ostvarenih ovim sistemom. Baza je finansirana iz sredstava projekta "Pomoć u implementaciji uslova iz Ugovora o osnivanju energetske zajednice u vezi sa pravnim tekovinama EU o energetskoj efikasnosti" (donacija Norveške).

DMS - platforma za monitoring stanja u sektoru zgradarstva

GIZ projekat "Energetska efikasnost u sektoru zgradarstva" delimično je omogućio uspostavljanje mehanizama za monitoring u sektoru zgradarstva. DMS je platforma koja služi za sakupljanje relevantnih podataka o zgradama, pri izdavanju dozvola za zgrade, za istraživanja o potrošnji energije i energetskim performansama zgrada. Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva i ministarstvo nadležno za poslove energetike su ključni pokretači i korisnici projekta koji su učestvovali u definisanju podataka koji se sakupljaju a u okviru svojih nadležnosti i prema potrebama. Deo podataka koji se sakuplja na ovaj način odnosi se pre svega na uštede energije ostvarene normativnim merama. U okviru DMS, sakupljanje podataka OPG metodologijom biće obavljeno za svaki projekat nove zgrade i rekonstrukcije postojeće. Pored toga, obezbeđena je analiza statističkih podataka koja može poslužiti kao osnova za planiranje finansiranja i realizaciju novih projekata.

Do preklapanja različitih baza podataka će dolaziti, ali DMS će uglavnom služiti kao baza podataka u sektoru zgradarstva za uštede energije u domaćinstvima i u javnim zgradama koje nisu pokrivene SEM - sistemom upravljanja energijom (energetskog menadžmenta).

OPD - Excel alat

OPD - excel alat je po prvi put primenjen u ovom APEE-u. To nije klasična baza podataka već više razvijen alat za praćenje ušteda putem OPD metodologije. Razvijen je za zemlje regiona u okviru "Training for calculation of top-down indicators" projekta finansiranog od strane GIZ/ORF-EE u drugoj polovini 2012. godine.

SEI - baza podataka

Ova baza je razvijana u periodu od 2014. do 2016. godine. Baza se zasniva na podacima koji se prikupljaju iz istraživanja u sektorima potrošnje finalne energije. U bazi se generišu podaci o svim relevantnim energetskim indikatorima, na osnovu prikupljenih podataka. Prvo istraživanje je obavio IPSOS 2014. godine a u vezi sa potrošnjom energije u 2013. godini, a očekuje se da se baza redovno popunjava na period od tri godine.

5.2 Finansiranje

5.2.1 Pregled

Zakonom o EKE, fondovi za finansiranje aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje efikasnog korišćenja energije mogu biti obezbeđeni iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i JLS; iz fondova Evropske unije i drugih međunarodnih fondova; od donacija, poklona, priloga, pomoći; kredita od međunarodnih finansijskih institucija; i drugih izvora u skladu sa zakonom.

U skladu za Zakonom o EKE, i autonomna pokrajina i lokalne samouprave imaju pravo na osnivanje investicionih fondova za podsticanje energetske efikasnosti.

Sledeća tabela daje kratak pregled mera unapređenja energetske efikasnosti po sektorima sa procenom potreba za finansiranja i mogućih načina finansiranja.

Tabela 16 - Opcije finansiranja i potrebe za finansiranjem

	Mera EE	Mogući načini finansiranja	Potrebe za finansiranjem
		MERE U SEKTORU DOMAĆINSTVA
D1	Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama	Ova mera biće realizovana putem: - kredita koje daju komercijalne banke po povoljnim uslovima otplate koji su omogućeni Budžetskim fondom za energetsku efikasnost - fondovima lokalnih samouprava - drugim povoljnim kreditnim linijama podržavanim od strane MFI - privatnim investicijama Očekuje se da ovaj Fond obezbedi sredstva za subvencionisanje kamata ili sredstva garancija ili druge vrste subvencija koje će omogućiti da sredstva budu dostupna po povoljnim uslovima, u skladu sa Godišnjim planom finansiranja Fonda. Fond takođe može da finansira pripremu energetskih pregleda za velike projekte.	Investicije zavise od konačnog skupa tehničkih mera koje će biti podržane (poboljšanja izolacije, zamene prozora/spoljašnjih vrata, kotlova, sistema za grejanje vode).
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	Regulatorna mera tj. nema posebnih potreba za finansiranjem. Mogući su dodatni troškovi zbog poboljšane energetske efikasnosti koju plaća investitor kroz investicije u nove zgrade. Za renoviranje - takođe subvencije, krediti/zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate omogućene putem Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i drugim povoljnim kreditnim linijama.	Nije procenjeno
D3	Promocija energetski-efikasnog osvetljenja i električnih uređaja u domaćinstvima	Privremeni poreski kredit za efikasnije aparate	Poreski krediti za deo investicije 13,7 MEUR/god.
		MERE U JAVNOM I KOMERCIJALNOM SEKTORU
JK1	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru	Budžeti korisnika zgrada, budžeti investitora. Subvencije, krediti/zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate omogućene putem Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, u skladu sa godišnjim planom finansiranja izvorima za finansiranje. MFI Fonda, fondova autonomnih pokrajina, drugim povoljnim kreditnim linijama i drugim izvorima finansiranja. MFI-je i donatori. Kompanije za energetske usluge - ESCO.	Investicije zavise od konačne kombinacije tehničkih mera koje treba podržati (poboljšanja izolacije, zamena prozora/spoljašnjih vrata, grejanje i ventilacionih sistema i osvetljenje).
JK2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše postojeći. Za renoviranje - takođe subvencije, krediti/zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate omogućene putem Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i drugim povoljnim kreditnim linijama. Za centralne zgrade uprave - budžet Republike Srbije.	Nije procenjeno.
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS	Budžet lokalnih samouprava; ESCO Subvencije, krediti ili kreditne linije po povoljnim sistemima otplate omogućene putem Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, fondovi autonomnih pokrajina (grantovi od 2007), i druge povoljne kreditne linije.	350.000 €/god.
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javnom i komercijalnom sektoru	Izvori SEM imenovanih organizacija, Budžetski fond za energetsku efikasnost, ESCO, zajmovi i povoljne kreditne linije odobrene od strane MFI-ja, drugi izvori finansiranja.	Nije moguće unapred proceniti investicije zato što se ne može predvideti koje će mere biti preduzete. One ne moraju da prate bilo kakvo rangiranje izvora energije po isplativosti.
JK5	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara	Finansijski izvori osoba koja sprovode javne nabavke.	N.A (Napomena: više energetski efikasnih proizvoda i usluga nemaju uvek veće troškove investicije)
JK6	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	EPS putem naplate prihoda	Nije procenjeno
JK7	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	Da finansiraju vlasnici	Nije procenjeno
		MERE U SEKTORU INDUSTRIJE
I1	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u sektor industrije	Sredstva za implementaciju investicionih mera obezbeđuju organizacije imenovane za SEM iz sopstvenih fondova, iz povoljnih kredita koje isplaćuju MFI-e i iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i od kredita komercijalnih banaka i iz drugih izvora. Implementacija mera takođe može da uključuje i ESCO.	Nije moguće unapred proceniti investicije zato što se ne može predvideti koje će primeniti industrija. One ne moraju da prate bilo kakvo rangiranje izvora energije po isplativosti.
I2	Unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	Finansiranje od industrijskih kompanija (krediti kod komercijalnih banaka). Način podsticanja i iznos obezbeđeni su iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost. Fond za svaku godinu predviđa Vlada programom finansiranja Fonda. Čak i mala subvencija može da bude važan podsticaj za investicije. Regionalna kreditna linija EBRD koja nadgleda implementaciju projekta EBRD-REEP. Kreditne linije drugih međunarodnih finansijskih institucija.	Sistemi pare i tople vode: 3,0 M€/god. Sistemi električne energije 1,2 M€/god. Sistemi komprimovanog vazduha: 280.000 €/god. Sistemi klimatizacije i hlađenja: 210.000 €/god.
I3	Podsticajne mere za kogeneraciju, visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	EPS putem naplate prihoda	Nije procenjeno
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	Finansiraju investitori iz raspoloživih izvora finansiranja, poput MFI-e ili komercijalnih banaka.	Nije procenjeno
		MERE U SEKTORU SAOBRAĆAJA
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisija CO2 novih putničkih vozila	Regulatorna mera tj. nema posebnih potreba za finansiranjem	Nije primenljivo
T2	Eko-vožnja	donacije	20 MRSD/god (170.000 €/god)
T3	Upravljanje mobilnošću	Finansiranje iz lokalnih samouprava. Međunarodne finansijske institucije.	Nije procenjeno
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika	Individualna sredstva obezbeđuju lokalne samouprave i kompanije koje se bave javnim prevozom.	Nije procenjeno
T5	Unapređenje energetske efikasnosti sistema transporta robe	Ministarstvo za saobraćaj	Nije procenjeno
T6	Regulisanje EURO-standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile	Regulatorna mera tj. nema posebnih potreba za finansiranjem	Nije primenljivo
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila	Privatni fondovi i poreski kredit	Ukupni troškovi 10,2 M€/god, poreski kredit 3,2 M€/god za 64.000 automobila godišnje
T8	Poboljšane kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila	Fondovi Agencije za bezbednost saobraćaja	Nije procenjeno
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	Individualna sredstva obezbeđena od strane kompanija koje se bave prevozom.	Nije procenjeno
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva		Nije procenjeno
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)		Nije procenjeno
SDG1	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG	MFI-e, EU Fond za Zapadni Balkan i budžet Vlade kroz MRE. 4. fazu koja je u toku podržava nemački Bundesministerium fuer wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung putem KfW banke putem Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.	Dodatne investicije u rekonstrukciju cevovoda SDG projektovane su u iznosu od 165 M€ u periodu od 2019. do 2035., gde će 5 M€/god biti investirano tokom 2019. i 2020. godine, 9 M€/god biće investirano od 2021. do 2025., a za preostali period do 2035. planirana su godišnje investicije od 11 M€.
SDG2	Rekonstrukcija i modernizacija toplana	MFI-e, EU Fond za Zapadni Balkan i budžet Vlade kroz MRE. 4-tu fazu koja je u toku podržava nemački Bundesministerium fuer wirtschaftliche Zusammenarbeit und Entwicklung putem KfW banke putem Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije.	Oko 6,5 M€ je investirano do 2014., a 21,75 M€ biće investirano u periodu 2015-2017. Dodatne investicije u obnovu cevovoda SDG projektovane su u iznosu od 165 M€ za period od 2019. do 2035., gde će 5 M€/god biti investirano tokom 2019. i 2020. godine, 9 M€/god biće investirano od 2021. do 2025., a za preostali period do 2035. planirana su godišnje investicije od 11 M€.
SDG3	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama	Postrojenja za daljinsko grejanje	Procenjuje se da operativni troškovi redovne kontrole sagorevanja gasa i podešavanja gorionika iznose do 265.000 €/god.
SDG4	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama	Postrojenja za daljinsko grejanje	Procenjuje se da operativni troškovi redovne kontrole sagorevanja gasa i podešavanja gorionika iznose do 43.000€/god.
SDG5	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama	Postrojenja za daljinsko grejanje	Procenjuje se da operativni troškovi redovne kontrole sagorevanja gasa i podešavanja gorionika iznose do 34.000€/god.
SDG6	Kontrola distribucije toplotne energije	Postrojenja za daljinsko grejanje	Procenjeni troškovi investicija iznose 4 M€.
SDG7	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogeneraciju	Strani krediti i javno i privatno finansiranje	Investiciona ulaganja na projektu su procenjena na 165,091 mil. evra.
SDG8	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	Finansira se od strane investitora iz raspoloživih izvora finansiranja poput Međunarodnih finansijskih institucija ili komercijalnih banaka.	Nije procenjeno
		SEKTOR ZA ELEKTROENERGETIKU
E1	Unapređenje efikasnosti kotlova	EPS samofinansiranje	Sa prosečnom cenom od 0,4 M€ po bloku, za 11 blokova procenjen iznos je oko 5,4 M€ *
E2	Sistem upravljanja kvalitetom uglja	Finansiranje je obezbeđeno kreditom u iznosu od 80 M€ od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD, a EPS će obezbediti 27 M€ iz sopstvenih sredstava). Nemačka razvojna banka (KfW) u ime i uz finansijsku podršku nemačke Vlade potpisala je ugovor o kreditu od 65 M€ i 9 M€ bespovratne pomoći/granta.	Ukupna investicija je 181,6 M€
E3	Unapređenje efikasnosti parnih turbina	EPS samofinansiranje	Ukupni troškovi se procenjuju na 4,4 M€
E4	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama	EPS samofinansiranje	Ukupni troškovi se procenjuju na 40 M€
E5	Rekonfiguracija distributivne mreže	EPS/ODS samofinansiranje. Projekat se već implementira.	Ukupni troškovi se procenjuju na 5 M€
E6	Regulacija napona distributivne mreže	EPS/ODS samofinansiranje. Projekat se već implementira.	Ukupni troškovi se procenjuju na 4 M€
E7	Pojačanje distributivne mreže	EPS/ODS samofinansiranje. Projekat se već implementira.	Ukupni troškovi se procenjuju na 43 M€
E8	Ugradnja pametnih brojila	Projekat se finansira sa 80 MEUR od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB).	Ukupni troškovi se procenjuju na 13.200 MRSD (110 M€)
E9	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja	Finansiraju investitori iz raspoloživih izvora finansiranja, poput MFI-a ili komercijalnih banaka.	Nije procenjeno

* Napomena: Procena potrebnih sredstava urađena je u okviru IPA projekta i predstavlja samo indikativne vrednosti. U pogledu mera u sektoru elektroenergetike postoje indicije da su finansijske procene mera koje su date u ovoj tabeli pod E1 i E3 potcenjene i da su potrebna finansijska sredstva znatno viša, dok za meru E4 smatra da su potrebna sredstva niža od procenjenih, međutim u trenutku izrade APEE nije bilo moguće izvršiti finansijske analize navedenih mera koje bi se smatrale dovoljno preciznim.

5.2.2 Budžetski fond za energetsku efikasnost

Budžetski fond za energetsku efikasnost (Fond EE) osnovan je na osnovu Zakona o EKE. Koristi se od 2014. Ovaj Fond za EE podstiče:

- Unapređenje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, komercijalnim i drugim objektima primenom tehničkih mera za efikasno korišćenje energije;

- Razvoj sistema energetskog menadžmenta za subjekte koji nisu obveznici sistema;

- Promovisanje i sprovođenje energetskih pregleda/revizija objekata, procesa proizvodnje i usluga;

- Izgradnja sistema za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije za investitore koji koriste toplotnu i električnu energiju isključivo za svoje sopstvene potrebe;

- Razvoj tržišta energetskih usluga;

- Korišćenje obnovljivih izvora energije za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvenu upotrebu;

- Druge aktivnosti koje imaju za cilj poboljšanje efikasnog korišćenje električne energije.

 

Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda za EE obavlja se u skladu sa godišnjim programom finansiranja koji usvaja Vlada, dok se iznos sredstava koja se dodeljuju Budžetskom fondu za EE određuje zakonom o budžetu Republike Srbije za svaku godinu u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije. Sredstva iz Budžetskog fonda za EE su na raspolaganju fizičkim i pravnim licima na teritoriji Republike Srbije koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava na osnovu javnog poziva. U 2014. godini (revizija izdata 2016.), ministar nadležan za poslove energetike je propisao uslove za raspodelu tj. dodeljivanje i upotrebu sredstava iz Budžetskog fonda za EE, način raspodele tih sredstava kao i način nadgledanja pravilne upotrebe sredstava i ugovornih prava i obaveza.

Sredstva iz Budžetskog fonda za EE treba da budu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije za tekuću godinu kao i od kredita i donacija. I u 2014. i u 2015. sredstva iz Fonda za EE su iznosila 180 MRSD (1,5 MEUR). U 2014. godini, ukupno 80 MRSD je podeljeno za 11 ugovora sa jedinicama lokalne samouprave, sa pratećim uštedama energije od oko 0,181 ktoe/a.

Početkom 2016. godine usvojen je novi Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od obaveze vršenja energetskog pregleda ("Službeni glasnik RS", broj 15/16) nakon čega je na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 13/16) raspisan i prvi javni poziv za dodelu 125 MRSD iz sredstava Budžetskog fonda za projekte unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave u 2016. godini (JP1/2016). Ovaj javni poziv trajao je od 11. aprila do 16. maja 2016. godine nakon čega su u septembru 2016. godine potpisani ugovori sa 15 jedinica lokalne samouprave.

Drugi javni poziv (JP 2/16) za projekte unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave objavljen je 24. oktobra. Za realizaciju javnog poziva iz sredstva budžeta Republike Srbije obezbeđeno je 25 MRSD a iz sredstava GEF Projekta donacija od 500.000 USD. Ovaj javni poziv značajan je zbog provere mogućnosti kombinovanja sredstava budžeta Republike Srbije i donacije.

5.2.3 Međunarodne finansijske institucije

U Republici Srbiji i u regionu, postoji veliki broj povoljnih kreditnih linija koje daju Međunarodne finansijske institucije (MFI) i razni fondovi i donatori, bilo putem direktnog finansiranja ili preko komercijalnih banaka, što ima za cilj unapređenje energetske efikasnosti. Republika Srbija se u značajnoj meri oslanja na ova sredstva u realizaciji energetske efikasnosti, naročito u privatnom sektoru.

Od novembra 2014. godine, bilo je 12 komercijalnih banaka (CFI) u Republici Srbiji koje su nudile sredstva za mere energetske efikasnosti u kompanijama, domaćinstvima i u javnom sektoru. Osnovni podaci su izloženi u sledećoj tabeli. Ciljni sektori pokrivaju sve kategorije krajnjih korisnika. Navedeni opseg iznosa kredita varira od 500 EUR do 12,5 MEUR.

Tabela 17 Sredstva međunarodnih finansijskih institucija (MFI), plasirana preko komercijalnih finansijskih institucija, investirana u energetsku efikasnost u Republici Srbiji (novembar 2014. godine)

BANKA	IZVOR FINANSIRANJA	VISINA ZAJMA	DEO TRŽIŠTA
Banca Intesa	KfW (Nemačka razvojna banka)	Do 1 M€	MSP, JLS, komunalne usluge
	GGF (Green for Growth)	500÷8.000 €	Domaćinstva
	Sopstvena sredstva banke	1.000÷25.000 €	MSP, Domaćinstva
	Kreditna linija Vlade Italije	50.000÷100.000 €	MSP, JLS
	EBRD (Evropska banka za obnovu i razvoj)	100.000÷2.000.000 € (2,5 M€ za javni sektor)	Privatna/javna preduzeća, JLS, ESCO
Čačanska Banka	KfW	Do 500.000 €	MSP, Domaćinstva
	Kreditna linija Vlade Italije	50.000÷1.000.000 €	MSP
Erste Bank	KfW	Zavisi od kreditne sposobnosti klijenta	MSP
	EBRD	Zavisi od kreditne sposobnosti klijenta	MSP
Hypo Alpe Adria Bank	Sopstvena sredstva banke	500÷10.000 €	Domaćinstva
Komercijalna Banka	GGF	U skladu sa fakturom	MMSP, Domaćinstva
	Kreditna linija Vlade Italije	50.000÷1.000.000 €	MSP
	EBRD	Minimum 100.000 €	MSP
	EBRD	100.000÷2.000.000 € (2,5 M€ za javni sektor)	Privatna/javna preduzeća, opštine, ESCO
	EIB (Evropska investiciona banka)	Maksimum 2,5 M€	MSP, JLS
	Nema podataka	Maksimum 10M€	MMSP, komunalne usluge, JLS
NLB	Sopstvena sredstva banke	500÷50.000 €	Domaćinstva
OTP Bank	EIB	Maksimum 12,5M€	MSP
ProCredit Bank	Sopstvena sredstva banke	5.000÷1.000.000 €	MSP, Domaćinstva
	KfW	Minimum 300.000 €	MSP
Raiffeisen Bank	EIB	Do 12,5 M€	Privatna preduzeća
	Fond za revolving kredite	Minimum 20.000 €	MSP
Sberbank	Nema podataka	Nema podataka	Projektno finansiranje (projekti u oblasti obnovljivih izvora energije)
Societe Generale Bank	EIB	Minimum 10.000 €	MMSP
	Nema podataka	Minimum 2.000 €	MMSP
UniCredit Bank	Nema podataka	200÷10.000 €	Domaćinstva
	Nema podataka	10.000÷200.000 €	MSP
	EIB	Do 12,5 M€	Privatna preduzeća, JLS
	Kreditna linija Vlade Italije	MSP: 50.000÷1.000.000 €; JLS: 150.000÷2.000.000€	Privatna preduzeća, JLS
WeBSEDFF	EBRD	2÷6 M€	Privatna preduzeća

Izvor: Podaci dobijeni od MFI u okviru IPA projekta.

EBRD (European Bank for Reconstruction and Development - Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj) usmerena je na privatni sektor i sarađuje sa većim bankama na tržištu. Kreditne linije se plasiraju preko lokalnih komercijalnih banaka. Pristup je regionalna bez kategorizacije pojedinačnih zemalja. Odluke se donose po principu "ko prvi devojci, njemu i devojka" (first come - first serve). Prilikom finansiranja opština EBRD promoviše koncept saradnje sa ESCO, obučava zaposlene u ministarstvima, daje tehničku pomoć za razvoj okvira i razvija koncepte strukture partnerstva između privatnog i javnog sektora.

EIB (European Investment Bank - Evropska investiciona banka) ima proizvod portfolija koji podrazumevaju zajmove, garancije, kapitalne investicije, kombinaciju sredstava iz nekoliko izvora i podršku savetodavnim uslugama sa administrativnim kapacitetom i kapacitetom za upravljanje projektom. Klijenti mogu biti i iz privatnog i iz javnog sektora. EIB kroz CFI ima projekte u Republici Srbiji, ali ne u energetskom sektoru. Međutim, energetika jeste jedan od prioriteta u njihovoj strategiji finansiranja u "zelenu" energiju.

IFC (International Finance Corporation - Međunarodna finansijska korporacije), deo je organizacije Svetske banke i usmerena je isključivo na privatni sektor. U ovom momentu nema nijedan program za finansiranje energetske efikasnosti.

KfW (Kreditanstalt fuer Wiederaufbau - Razvojna banka Nemačke) prisutna je u Republici Srbiji već deceniju. Investirala je u bankarske i finansijske usluge, proizvodnju i snabdevanje energijom i u vodu i asanaciju. Programi koji su skoro realizovani tiču se rehabilitacije sistema daljinskog grejanja, termoelektrana i modernizacije sistema snabdevanja vodom. Drugi projekat koji je u toku tiče se rehabilitacije javnih zgrada, uglavnom škola. Projekat sprovodi MRE i Ministarstvo obrazovanja putem mekog KfW kredita.

Aktivnosti SDC (Swiss Agency for Development and Cooperation - Švajcarske agencije za razvoj i saradnju) i SECO (State Secretariat for Economic Affairs - Državnog sekretarijata za ekonomske poslove) zajedno predstavljaj SCO (Swiss Cooperation Office - Kancelariju za saradnju sa Švajcarskom) u Beogradu i koordinišu svoj rad preko EDA - External Development Aid (Spoljna razvojna pomoć). Sveobuhvatan cilj je da se unapredi energetska efikasnost i poveća nivo upotrebe obnovljivih izvora energije. SDC sarađuje sa lokalnim opštinama u programu "Energetski gradovi" preko kojeg se pomaže odabranim 2-3 opštinama da dobiju evropsku nagradu za energetiku (European Energy Award). Ideja je da te opštine podele i prošire svoje iskustvo drugim opštinama u Republici Srbiji. Glavni partneri su Ministarstvo rudarstva i energetike ii odabrane lokalne samouprave. Slično je i u slučaju sa EBRD i KfW u okviru MIDF - Municipal Infrastructure Development Fund - Fonda za razvoj infrastrukture opština koji je više regionalan po svojoj prirodi. Saradnja je realizovana preko SKGO. Ideja je bila da se pruži podrška opštinama prilikom izrade poslovnih planova i aktivnosti vezane za tehnički pomoć sa lokalnim bankama za razvoj projekta i procenu istog a na taj način da se jačaju kapaciteti odabranih gradova i opština kako bi sproveli planiranje održive energije i smanjili svoju potrošnju energije i ispunili energetske ciljeve. Projekat energetske efikasnosti i upravljanja energijom u opštinama uključuje četiri JLS: grad Kruševac, Paraćin, Užice i Vrbas.

UNDP (United Nations Development Program - Program razvoja Ujedinjenih nacija): Energetski portfolio je u UNDP ustanovljen 2011. godine. Prvi veliki projekat koji traje četiri godine je započet: "Otklanjanje prepreka sa tržišta biomase". Jedan projekat koji se tiče sistema upravljanja energijom za opštine srednje veličine (30-50.000 stanovnika) je takođe u toku. Softver za ovaj projekat je napravljen u Hrvatskoj i sada se primenjuje za potrebe MRE. Taj program olakšava mogućnost da se sakupljaju podaci o potrošnji električne i toplotne energije i vode u javnim zgradama. Završen je jedan projekat upravljanja saobraćajem (mobility management) u Beogradu 2015. godine i planirano je da se ove aktivnosti prošire i na druge delove zemlje.

Projekat "Otklanjanje prepreka za promociju i podršku sistemima upravljanja energijom u opštinama širom Srbije" zajedno realizuju MRE i UNDP uz donaciju GEF-a i kontirbuciju MRE, JICA i KfW. Ukupna vrednost donacije GEF-a je 2,3 MUSD, dok je UNDP obezbedio dodatnih 0,2 MUSD. Cilj projekta je uvođenje i podrška sprovođenju SEM u opštinama uključujući primenu Informacionog sistema upravljanja energijom u javnim zgradama (EMIS) širom Republike Srbije, povećanje nivoa investicija u energetsku efikasnost u javnim zgradama i opštinskim uslugama i olakšavanje njihovog poslovanja u oblasti energetske efikasnosti generalno. Od 2,3 MUSD donacije GEF-a, 0,5 MUSD namenjeno je sufinansiranju najmanje 10 projekata unapređenja energetske efikasnosti za finansiranje mera unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalnih samouprava. Fokus projekta je na JLS između 20-50.000 stanovnika. Projekat traje od 1. septembra 2015. godine do 31. avgusta 2020. godine.

GGF (Green for Growth Fund - Fond "Zeleni za rast"): Fond investira u energetsku efikasnost, obnovljivu energiju i tehničku pomoć. Fond je zasnovan na modelu partnerstva između javnog i privatnog sektora. Investitori su Evropska komisija, Nemačko federalno ministarstvo za ekonomski razvoj, zajedno sa Evropskom investicionom bankom, KfW, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj i Međunarodnom finansijskom korporacijom. GGF je opredelio 40 MEUR za Republiku Srbiju koji se mogu pozajmiti preko dve banke i jedne lizing kompanije. Zajmovi se daju i maloprodaji i klijentima iz sektora MSP (mala i srednja preduzeća) za investicije u EE (energetsku efikasnost) i OE (obnovljivu energiju).

5.2.4 Kompanije koje pružaju energetske usluge (Energy Service Companies - ESCO)

ESCO je privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koje pružanjem energetskih usluga povećava energetsku efikasnost objekta, tehnološkog procesa i usluge i koje do izvesnog stepena prihvata finansijski rizik za obavljene energetske usluge, tako što naplatu svojih usluga, potpuno ili delimično, ostvaruje na osnovu postignutih ušteda nastalih na osnovu sprovedenih mera i zadovoljenja ostalih ugovorenih kriterijuma učinka.

Ugovaranje energetskog učinka jeste aranžman između korisnika i isporučioca energetskih usluga (uobičajeno ESCO) za poboljšanje energetske efikasnosti, gde se troškovi uvođenja tih mera plaćaju prema stepenu poboljšanja energetske efikasnosti koji je ugovorom o energetskim uslugama dogovoren.

Zakon o EKE uređuje oblast ugovaranja energetskih usluga koje pružaju ESCO. Na osnovu pomenutog zakona pripremljen je pravilnik kojim su definisani modeli ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti u javnim zgradama i javnom osvetljenju, kada su korisnici iz javnog sektora. Primena ovih modela ugovora obavezujuća je za javni sektor i korisnike sredstava Budžetskog fonda za energetsku efikasnost. Prvi ESCO projekti su u toku uz podršku projekta EBRD "Regionalni program za energetsku efikasnosti na Zapadnom Balkanu" (REEP).

Prilog 1.

DETALJAN OPIS MERA - SEKTOR DOMAĆINSTVA

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama
Oznaka mere	D1
Opis mere
Kategorija	2. Informacije i obavezne informacione mere (2.4. energetski pregledi) 3. Finansijski instrumenti (kreditne linije, subvencije, zajmovi),
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godina Ranih mera nije bilo
Cilj / kratak opis	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada: smanjenje potrebne energije za grejanja i hlađenja primenom mera na termičkom omotaču zgrade i unapređenjem termotehničkog sistema zgrade
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade (termički omotač zgrade, termotehnički sistemi u zgradama)
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva - stambene zgrade
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Uštede energije će se postići smanjenjem potrebne energija za grejanja i hlađenja kroz aktivnosti: - Zamenom spoljnih prozora i vrata; - Unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) - Smanjenjem potrošnje energije u termotehničkom sistemu zgrade korišćenjem: - Opreme za KGH više klase energetske efikasnosti sa elektronskom kontrolom rada; - Kotlova za sagorevanje biomase visokog stepena korisnosti; - Solarnih kolektora; - Toplotnih pumpi; Implementaciju će voditi MRE, putem javnih kampanja i promocija. Osnov za sprovođenje su: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o energetici, Zakon o EKE, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i odgovarajući podzakonski akti.
Budžet i izvori finansiranja	Troškovi mere 3100 MRSD/god. - Budžetski fond za energetsku efikasnost RS, od kog se očekuje da obezbedi sredstva za subvencioniranje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija koja će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovom u skladu sa godišnjim programom finansiranja Fonda. - Fond može davati poticaje za izradu energetskih pregleda za veće objekte. - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate uz podršku MFI ((KfW, WB, EBRD itd.) - Komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - Budžet AP Vojvodina - Budžet JLS - Budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, MGSI, relevantne institucije u AP Vojvodina, JLS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG5, OPG6, OPG4, OPG8, OPG9, OPG11. Metodologija TD
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	21,8 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	21,5 ktoe (prema ostvarenim uštedama u 2014. godini)
Očekivane uštede u 2018. godini	58,6 ktoe
Pretpostavke	Podaci o sektoru domaćinstava su dobijeni iz projekta TABULA (Nacionalnom tipologijom stambenih zgrada u Republici Srbiji) koji je završen 2013. godine i istraživanja IPSOS koje je završeno 2015. godine. Istraživanje IPSOS se zasniva na istoj tipologiji kao i u projektu TABULA. Sadašnje stanje toplotne izolacije, prozora i vrata na zgradama pruža velike mogućnosti za uštedu energije za grejanje i hlađenje prostora. Ostvarena ušteda energije u 2014. godini dobijena iz izveštaja kreditnih linija GGF i KfW. Pretpostavljena ušteda energije u 2018. godini ostvariće se dodavanjem ušteda isplativih mera na uštedu energije koja je ostvarena u 2014. godini. Isplative mere predstavljaju istovremeno zamena spoljnih prozora i vrata, unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) i unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanje prostora u stambenim zgradama sa jednim stanom i stambenim zgradama sa dva ili više stana za period od 2014. do 2018. godine. Procenjene uštede energije se dobijaju množenjem broja m2 stambenog prostora koji se rekonstruiše sa prosečnom energijom potrebnom za grejanje. Za stambene zgrade sa jednim stanom rezultati modeliranja pokazuju da moguće uštede energije iznose i do 257,5 kWh/m2. Na osnovu rezultata istraživanja IPSOS-a, u periodu 2010-2015. realizovano (rekonstruisano) je u proseku 0,21 miliona m2/god i isti nivo aktivnosti se očekuje u budućnosti. Trošak mere u proseku iznosi 53 €/m2. Za stambene zgrade sa dva ili više stanova rezultati modeliranja pokazuju da moguće uštede energije iznose i do 104.5 kWh/m2. Na osnovu rezultata istraživanja IPSOS-a, u periodu 2010-2015. realizovano je u proseku 0,2 miliona m2/god i isti nivo aktivnosti se očekuje u budućnosti. Trošak mere u proseku iznosi 70 €/m2. Životni vek mera 30 godina.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Moguća su preklapanja sa merom D2 jer se nova građevinska regulativa odnose i na postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju i na izgradnju nove zgrade. Preklapanje je rešeno tako što su se sve uštede vezane za izgradnju novih zgrada pripisale meri D2, a sve uštede vezane za radove na postojećim zgradama pripisale meri D1.

 

Naziv mere	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada
Oznaka mere	D2
Opis mere
Kategorija	1. Propisi (1.1. Pravilnici, standardi i primena) 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.2 Energetski pasoš zgrade (Šeme obeležavanja EE)
Vremenski okvir	Datum početka 2012, datum završetka: 2018. godina Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ostvarivanje ušteda energije kod izgradnje novih zgrada i rekonstrukcije postojećih zgrada u sektoru domaćinstva: - primenom nove građevinske regulative koja definiše obaveznu upotrebu relevantnih standarda (u kojima su definisani minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost zgrada), - izradom sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Ciljani krajnji potrošači	Nove zgrade i rekonstruisane postojeće zgrade
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva - stambene zgrade
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacija o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Propisi koji prate Zakon o planiranju i izgradnji koji su vezani za energetsku efikasnost su sledeći: Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, kojim se propisuju energetske performanse i metodologija za izračunavanje toplotnih performansi zgrada kao i potrebe za energijom novih i postojećih zgrada. Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada kojim se propisuju uslovi, sadržaj i način izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada. Pravilnik o polaganju stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenja i energetske efikasnosti i o izdavanju i oduzimanju licence za odgovornog urbanistu, projektanta, izvođača radova i odgovornog planera ("Službeni glasnik RS", br. 27/15 i 92/15) Ovim pravilnicima izvršena je transpozicija odredbi EPBD direktive koje se odnose na energetsku efikasnost zgrada u nacionalno zakonodavstvo. Energetski razred nove zgrade, koji se iskazuje energetskim pasošem zgrade, mora biti najmanje "C" ili viši. Energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova na rekonstrukciji, dogradnji, obnovi, adaptaciji, sanaciji i energetskoj sanaciji, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred.
Budžet i izvori finansiranja	Sredstva investitora koji gradi novu zgradu, kao i vlasnici zgrada
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Inženjerska komora i i ovlašćene organizacije za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata, kao i projektantska preduzeća.
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG7 Metodologija TD
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	41,8 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	67,8 ktoe (ulazi i ušteda mere D1)
Očekivane uštede u 2018. godini	102,1 ktoe
Pretpostavke	Uštede energije u 2014. godini dobijene su TD metodologijom na osnovu podataka RZS i podataka iz baze srpskih energetskih indikatora (SEI) i iznosi 56,5ktoe. Prema podacima RZS godišnje se izgradi novih jedan milion m2. Nova zgrada mora biti minimum klase C čija je potrošnja ne veća od 50 kWh/m2a dok su procene ušteda starih zgrada 200 kWh/m2 a, tako da se može računati sa uštedom od 150 kWh/m2 a. Dobijamo uštedu od 51 ktoe za primenu ove mere u periodu 2010-2014. Ušteda od 51 ktoe je približna izračunatoj uštedi od 56 ktoe preko TD metodologije i opravdava njeno korišćenje. Prema podacima iz dokumenta Odabrani i korigovani scenariji za finalnu i za primarnu energiju na (Rezultat 40, Podzadatak B.3.2) za ovu meru u sektoru domaćinstva i javno komercijalnom dobija se ušteda od 23 ktoe/a. Na osnovu podataka RZS izdato je za 0,8 milion m2 građevinskih dozvola za novu gradnju u javno komercijalnom sektoru i za 1,0 milion m2 građevinskih dozvola za novu gradnju u sektoru domaćinstva. Na osnovu odnosa ovih površina izračunata je ušteda u sektoru domaćinstva za novo izgrađene objekte. Pretpostavlja se da će godišnje uštede na ovoj meri biti 23*1/1,8=12,777 ktoe u domaćinstvima.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Moguća su preklapanja sa merom D1 jer se nova građevinska regulativa odnose i na postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju i na izgradnju nove zgrade. Preklapanje je rešeno tako što su se sve uštede vezane za izgradnju novih zgrada pripisale meri D2, a sve uštede vezane za radove na postojećim zgradama pripisale meri D1.

 

Naziv mere	Promocija energetski-efikasnog osvetljenja i električnih uređaja u domaćinstvima
Oznaka mere	D3
Opis mere
Kategorija	1. Propis: standardi za minimalne energetske performanse opreme 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.1 Kampanje sa ciljem promovisanja energetski efikasnih proizvoda, 2.2 Pravilnici o označavanju energetske efikasnosti proizvoda 3. Finansijski instrumenti (subvencije, kreditne linije)
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godine Rane mere: EM1, EM2
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje električne energije korišćenjem energetski efikasnih proizvoda: sijalica, svetiljki i ostalih uređaja za domaćinstvo (frižideri, pećnice i nape, mašine za pranje veša, mašine za sušenje veša, mašine za pranje sudove, televizori, uređaji za klimatizaciju, usisivači, uređaji za grejanje prostora, uređaji za grejanje vode.)
Ciljani krajnji potrošači	Potrošači električne energije u domaćinstvima
Ciljna grupa	Sektor domaćinstva
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Zakon o EKE definiše obavezu obeležavanja energetske efikasnosti na uređajima koji troše energiju što je dalje uređeno: - Uredbom o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", broj 92/13) - Uredbom o izmenama i dopunama uredbe o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", broj 80/16) - Pravilnicima o označavanju energetske efikasnosti za svaku grupu proizvoda. Očekuje se da označavanje energetske efikasnosti proizvoda promeni tržište kao što je to bio slučaj u mnogim državama članicama EU. Za uspešno sprovođenje mera potrebna je organizacija kampanje informisanja i javnosti (potrošača) i zaposlenih u prodaji. Prva kampanja koja je podrazumevala raspodelu oko milion obaveštenja organizovana je 2006. godine. Predviđeno je da MRE, organi APV i JLS, udruženja potrošača, nevladine organizacije organizuju još sličnih kampanja. Da bi se ubrzao prelaz na efikasnije uređaje, treba razmotriti neku meru finansijskog podsticaja. Promocija energetski efikasnih (LED) sijalica može se organizovati tako što bi se davale besplatno socijalno ugroženim potrošačima električne energije tokom opštih kampanja. Ovo je najbolje da organizuje EPS (Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije) koja je već organizovala male kampanje za raspodelu CFL 2010-2012.
Budžet i izvori finansiranja	Kampanje u vezi sa efikasnim osvetljenjem mogu da dobiju podršku iz budžetskih sredstava i drugih izvora finansiranja.
Institucije zadužene za implementaciju aktivnosti pod merom	MRE, AP Vojvodina, JLS, EPS, Tržišna inspekcija MTTT, NVO, udruženja potrošača
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG metod OPG2 Metodologija OPD pokazatelj P4 za uređaje u domaćinstvima Ovu meru je relativno teško nadzirati. S jedne strane, mera će biti nadzirana OPD tako što će se nadzirati rast prodaje efikasnih uređaja u domaćinstvima i/ili istraživanjem potrošnje u domaćinstvima. S druge strane, nadziraće se OPG tako što će se sakupljati podaci o promotivnim aktivnostima i kampanjama koje sprovode javni sektor i javna preduzeća, ali ka krajnjem korisniku što omogućava procenu uštede.
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	5,8 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	63 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	116,9 ktoe
Pretpostavke	Uštede energije u 2014. godini dobijene su OPD metodologijom na osnovu podataka RZS i podataka iz baze srpskih energetskih indikatora (SEI). za meru HH1 - zamena sijalica u domaćinstvu i HH2 - zamena efikasnijim uređajima za domaćinstva (frižideri, zamrzivači, kombinovani frižideri, mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova) Za meru XX1 na osnovu IPA projekta, uštede u jednom domaćinstvu iznose u proseku 3,89 kWh/m2 godišnje. Površina objekata na kojoj se radi zamena sijalica je 20,3 miliona m2/god. Životni vek sijalica, 4-5 godina. Sijalice na najviše korišćenim mestima osvetljenja će biti zamenjene u tom vremenskom okviru. Na osnovu ovih podataka izračunata je ušteda u 2018. godini s tim da je uzeta procena ušteda koju je dao konsultant za period 2015-2018. Za meru HH2 pretpostavlja se da će biti zamenjivano 38,661 rashladnih uređaja godišnje a ušteda po jednom pojedinačnom boljem uređaju je 29.271.705 kWh/god. Za mašine za pranje veša i mašina za pranje sudova se pretpostavlja da će biti zamenjivano 22,455 uređaja godišnje i ušteda po jednom pojedinačnom boljem uređaju je 21,018,843 kWh/god. Ukupna procena uštede za rashladne uređaje je 29,3 GWh/god, a za mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova je 21 GWh/god. Trošak zamene jednog rashladnog uređaja 210 € a jedne mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova je 250 €. Životni vek: 15 godina rashladni aparati, 12 godina mašine za pranje veša i mašine za pranje sudova. Prema TD metodologiji i indikatoru P4 koja se zasniva na trendu broja televizora u domaćinstvima i potrošnji energije za televizore uštede u 2014. je 10 ktoe. Smatra se da će se ovakav trend nastaviti. Smatra se da će novi Pravilnici za označavanje za usisivače, mašine za sušenje veša, pećnice i nape 2018. ostvariti uštedu od 10 ktoe. (Oznaka HH i proračuni ušteda su preuzeti iz dokumenta: Procene ušteda energije za 2018. za Zgrade i domaćinstva (Rezultat: 20 Pod-zadatak B.1.1. Projekta IPA)
Preklapanja, efekti umnožavanja, sinergija	Nema preklapanja

 

Prilog 2.

DETALJAN OPIS MERA - JAVNI I KOMERCIJALNI SEKTOR

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru
Oznaka mere	JK1
Opis mere
Kategorija	2. Informacije i mere obaveznih informacija (2.7 Javni sektor ima ulogu da da primer) 3. Finansijski instrumenti (kreditna linija, subvencija, zajam)
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godina Rane mere: EM4, EM6, EM7, EM8.
Cilj / kratak opis	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada: smanjenje potrebne energija za grejanja i hlađenja primenom mera na termičkom omotaču zgrade i unapređenjem termotehničkog sistema zgrade
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade (termički omotač zgrade, termotehnički sistemi u zgradama, osvetljenje u zgradama)
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uštede energije će se postići smanjenjem potrebne energija za grejanja i hlađenja kroz aktivnosti: - Zamenom spoljnih prozora i vrata; - Unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) - Smanjenjem potrošnje energije u termotehničkom sistemu zgrade korišćenjem: - Opreme za KGH više klase energetske efikasnosti sa elektronskom kontrolom rada; - Kotlova za sagorevanje biomase visokog stepena korisnosti; - Solarnih kolektora; - Toplotnih pumpi; Smanjenjem potrošnje električne energije za unutrašnje osvetljenja: zamena klasičnih sijalica (incandescent) energetski efikasnim sijalicama (CFL i LED) i druge mere kojima se unapređuje sistem osvetljenja (napredni plan osvetljenja, senzori pokret itd.). Implementaciju će voditi MRE, uz prateću javnu kampanju i promocije. Osnova za sprovođenje su: Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o energetici, Zakon o EKE, Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i odgovarajući podzakonski akti.
Budžet i izvori finansiranja	- Budžet JLS - Budžet AP Vojvodina - Uprava za kapitalna ulaganja, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj - Budžetski fond za energetsku efikasnost RS, od kog se očekuje da obezbedi sredstva za subvencioniranje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija koja će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovom u skladu sa godišnjim programom finansiranja Fonda, a može finansirati i izradu energetskih pregleda za veće projekte. Zahtev za dodelu sredstava Fonda je urađen energetski pregled zgrade i elaborata o energetskoj efikasnosti. - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate uz podršku MFI ((KfW, WB, EBRD itd.) - Komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - Budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade.
Institucije nadležne za sprovođenje aktivnosti predviđenih ovom merom	MRE, MGSI, SKGO Relevantne institucije u AP Vojvodina i JLS
Institucija nadležne za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod nadzora/merenje ostvarenih ušteda	Metodologija OPG (BU): OPG3, OPG4, OPG5, OPG6, OPG8, OPG9, OPG11.
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	6,91 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	6,5 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	47,4 ktoe
Pretpostavke	Uštede kod rekonstruisane zgrade se mogu pravdati isplativim merama: zamena spoljnih prozora i vrata (NRB1) i merom istovremene zamene spoljnih prozora i vrata, unapređenjem ostalih elemenata termičkog omotača zgrade (dodavanje toplotne izolacije) i unapređenje energetske efikasnosti sistema za grejanje (NRB3) u javnim i komercijalnim zgradama. Podaci u javno komercijalnom sektoru su obuhvaćeni projektom TABULA (Nacionalnom tipologijom stambenih zgrada u Srbiji) koji je završen 2013. godine i istraživanjem IPSOS koje je završeno 2015. godine. Istraživanje IPSOS se zasniva na istoj tipologiji kao i u projektu TABULA. Procene ušteda energije za 2018. određene su na osnovu podataka koje je dao konsultant u dokumentu Zgrade i domaćinstva (Rezultat: 20 Pod-zadatak B.1.1.). Rezultati modeliranja za meru NRB1 pokazuju da moguće uštede energije iznose 54,7 kWh/2a. Na osnovu rezultata istraživanja IPSOS-a, u periodu 2010-2015. realizovano (rekonstruisano) je u proseku 1 milion 2/god a isti nivo aktivnosti se očekuje u budućnosti. Trošak mere u proseku iznosi 25 €/m2. Rezultati modeliranja za meru NRB3 pokazuju da moguće uštede energije iznose 85,8 kWh/2a.Na osnovu rezultata istraživanja IPSOS-a, u periodu 2010-2015. realizovano (rekonstruisano) je u proseku 0,5 milion 2/god a isti nivo aktivnosti se očekuje u budućnosti. Trošak mere u proseku iznosi 45 €/m2. Procenjene uštede energije je 34,24 ktoe za 2014. godinu iz procene dobijena na osnovu konsultantove procene ušteda za mere NRB1 i NRB3. Procenjene uštede u 2018. dobijaju se linearnom aproksimacijom rezultata umanjenom za meru Uvođenje sistema energetskog menadžmenta JK4 koja iznosi oko 14 ktoe.
Preklapanja, efekti umnožavanja, sinergija	Sve mere i uštede vezane za rekonstrukciju postojećih zgrada i koje ne spadaju u obveznike SEM pripisuju se meri JK1. Sve mere i uštede vezane za rekonstrukciju postojećih zgrada kod obveznika SEM pripisuju se meri JK4 od 2017. godine. Sve uštede vezane za nove zgrade se pripisuju meri JK2.

 

Naziv mere	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada
Oznaka mere	JK2
Opis mere
Kategorija	1. Propisi (1.1. Pravilnici, standardi i primena) 2. Informacije i mere obaveznih informacija 2.2 Energetski pasoš zgrade (Šeme obeležavanja EE)
Vremenski okvir	Datum početka 2011, datum završetka: 2018. godine Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ostvarivanje ušteda energije kod izgradnje novih zgrada i rekonstrukcije postojećih zgrada u javnom i komercijalnom sektoru: - primenom nove građevinske regulative koja definiše obaveznu upotrebu relevantnih standarda (u kojima su definisani minimalni kriterijumi za energetsku efikasnost zgrada) - izradom sertifikata o energetskim svojstvima zgrada.
Ciljani krajnji potrošači	Postojeće zgrade u rekonstrukciji i nove zgrade
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Propisi koji prate Zakon o planiranju i izgradnji koji su u vezi sa energetskom efikasnošću su sledeći: • Pravilnik o energetskoj efikasnosti u zgradama, koji propisuje energetske performanse i metodologiju za izračunavanje toplotnih performansi zgrade kao i potrebu za energijom u novim i postojećim zgradama, • Pravilnik o energetskoj sertifikaciji zgrada koji propisuje uslove, sadržaj i način obavljanja energetske sertifikacije zgrada. Ovi pravilnici su omogućili transpoziciju odredbi EPBD vezanih za energetsku efikasnost u zgradama u nacionalno zakonodavstvo. U skladu sa zahtevima definisanim u ovim propisima, sve nove zgrade i zgrade koje se renoviraju moraju da imaju energetske pasoše i da ispunjavaju minimum zahteve "C" klase zgrada.
Budžet i izvori finansiranja	Budžet Republike Srbije. Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše stari.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Inženjerska komora Srbije i druge relevantne institucije
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPD Metodologija OPG (metoda OPG7)
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	26,8 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	90,3 koe (ovde je uračunata i mera JK1)
Očekivane uštede u 2018. godini	81,9 ktoe
Pretpostavke	Uštede energije u 2014. godini dobijene su OPD metodologijom na osnovu podataka RZS i podataka iz baze srpskih energetskih indikatora (SEI) i iznosi 75,24 ktoe. OPD metodologija obuhvata nove i rekonstruisane zgrade tako da ovi rezultati uključuju i rezultate mere JK1. Uštede u novim zgradama se prema podacima RZS odnose na novih 0,8 milion 2 koji se godišnje izgrade. Nova zgrada mora biti minimum klase C tako da se može računati sa uštedom na novim zgradama od 150 kWh/2a. U periodu 2011-2014 ostvarena je ušteda od 41 ktoe u primeni ove mere. (Ukupna dobijena ušteda OPD metodologijom od 75,24 ktoe je rezultat mera JK1 i JK2 zbirno).
	Prema podacima iz dokumenta "Odabrani i korigovani scenariji za finalnu i primarnu energiju" (Rezultat 40, Podzadatak B.3.2) za meru NBR (New building regulation) u sektoru domaćinstva i javno komercijalnom dobija se ušteda od 23 ktoe/a. Na osnovu podataka RZS izdato je za 0,8 milion 2 građevinskih dozvola za novu gradnju u javno komercijalnom sektoru i za 1,0 milion 2 građevinskih dozvola za novu gradnju u sektoru domaćinstva. Na osnovu odnosa ovih površina izračunata je ušteda u javnom i komercijalnom sektoru za novo izgrađene objekte koja iznosi oko 23*0,8/1,8=10,22 ktoe godišnje ušteda.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Da bi se izbeglo preklapanje ušteda sa merama JK1 i JK4, sve uštede energije prilikom izgradnje novih objekata pripisuju se meri JK2.

 

Naziv mere	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS
Oznaka mere	JK3
Opis mere
Kategorija	2. Informacije i obavezne mere informisanja (2.7 Ugledni primer javnog sektora) 3. Finansijski instrumenti (fond) 4. Dobrovoljni sporazumi kooperativni instrumenti (4.3 energetski efikasne javne nabavke)
Vremenski okvir	Datum početka 2011, datum završetka: 2018. godina Rane mere: EM5.
Cilj/kratak opis	Uštede energije postignute sledećim aktivnostima: 1) Zamena postojećih uličnih svetiljki u sistemu javnog osvetljenja modernim svetiljkama sa energetski-efikasnim izvorima svetlosti i bolje optičke karakteristike koje omogućavaju veću efikasnost svetiljki. 2) Uvođenje mehanizma regulacije u sistem javnog osvetljenja. Ubuduće, unapređenje energetske efikasnosti u javnom osvetljenju može biti snažno podstaknuto i horizontalnom merom D3 o zahtevima ekološkog dizajna (eco-design) koji će na kraju promeniti tržište.
Ciljani krajnji potrošači	Sistemi javnog osvetljenja u opštinama/gradovima
Ciljna grupa	Preduzeća nadležna za javno osvetljenje na nivou lokalne samouprave
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Troškove utrošene električne energije i održavanja sistema javnog osvetljenja snosiće lokalne samouprave. One će takođe odlučivati o investicijama u proširenje i rekonstrukciju sistema. Procenjene uštede energije nakon modernizacije su veoma visoke, prosečno oko 30%. Da bi se promovisala energetska efikasnost i efikasnija upotreba energije na lokalnom nivou, SKGO Komisija za energetsku efikasnost je pripremila i predložila za usvajanje jednu odluku na nivou opštine o modelu energetske efikasnosti u sektoru javnog osvetljenja i unutrašnjeg osvetljenja u javnim zgradama koje su u nadležnosti opština i gradova. Usvajanjem takve odluke, opštine će proglasiti obaveznom upotrebu efikasnih izvora osvetljenja i sijalica sa zahtevanim minimalnim kvalitetom u novoizgrađenim sistemima, kao i u sistemima u kojima se obavlja redovno održavanje ili investiciono održavanje. Na taj način, uradiće se postepena modernizacija sistema, povećati energetska efikasnost, smanjiti troškovi održavanja i povećati kvalitet unutrašnjeg i javnog osvetljenja. Sve opštine su krajem 2009. godine usvojile odluku o energetskoj efikasnosti. Tokom 2012. još jedna opština je usvojila ovu odluku. Da bi promovisali ovu aktivnost, MRE i SKGO su poslali jedno zajedničko pismo lokalnim samoupravama i organizovale promovisanje te odluke u okviru Komisije za energetsku efikasnost u okviru SKGO.
	Prema Zakonu o EE objavljen je 2015. godine Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara, u kome se definišu kriterijumi za energetsku efikasnost prilikom javne nabavke efikasnijih sistema javnog osvetljenja.
Budžet i izvori finansiranja	Budžet lokalnih samouprava i autonomne pokrajine (donacije od 2007. godine), ESCO Subvencije, zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate omogućeni su kroz Budžetski fond za energetsku efikasnost i druge povoljne kreditne linije
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Javna preduzeća zadužena za javno osvetljenje; JLS; MRE, SKGO
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Metodologija OPG (metoda OPG1) Ova mera je pokazala rezultate shodno predviđanjima.
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	1,39 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	5,8 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	8,9 ktoe
Pretpostavke	Uštede za 2014. su dobijene OPG metodologijom preko OPG1 metode. Podaci su prikupljeni u periodu 20080-2014. godina. Godišnje uštede procenjene su na osnovu sledećih pretpostavki: zamena 15000 sijalica godišnje na osnovu prikupljenih podataka do 2014. godine. Uštede od 2,77 MJ/god se dobija za jedno mesto osvetljenja na osnovu zamene živinih sijalica sa metal halogenim svetiljkama u 80% slučajeva i LED svetiljkama u 20% slučajeva. Godišnje vreme upotrebe je 4209,7 sati. Ovim dolazimo do godišnjih ušteda od 1 ktoe/ god. Trošak zamene 50 €/po sijalici. Životni vek uštede je 15 godina.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Posle uspostavljanja SEM ova mera će se preklopiti sa merom JK4. Do uspostavljanja SEM ovom merom se prikazuju rezultati uključujući i rane mere. Sve aktivnosti sa ciljem unapređenja javnog osvetljenja nakon uspostavljanja SEM kod obveznika sistema biće prikazani kao deo mere JK4. Rezultati unapređenja energetske efikasnosti u sektoru javnog osvetljenja za sve druge koji nisu obveznici SEM će i dalje biti prikazivani kao deo mere JK3.

 

Naziv mere	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor
Oznaka mere	JK4
Opis mere
Kategorija	1. Propisi (Uredba o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije i pravilnici kojima se uspostavlja sistem energetskog menadžmenta) 2. Informacije i obavezne mere informisanja (2.7 Ugledni primer javnog sektora)
Vremenski okvir	Datum početka: 2017. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj / kratak opis	Mera se primenjuje u skladu sa Zakonom o EKE: 1) Prikupljanjem i analizom podataka o potrošnji energije, predlozima mera i aktivnosti sa ciljem povećanja EE, 2) razvojem programa i planova za efikasnu upotrebu energije i informiše MRE, 3) Primenom predloženih mera i aktivnosti, 4) Izradom i podnošenjem periodičnih izveštaja MRE-u (o potrošnji energije i ostvarenim uštedama), 5) Sprovođenjem periodičnih energetskih revizija. Aktivnost obavlja energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o EKE.
Ciljani krajnji potrošači	Obveznici sistema su jedinice lokalne samouprave sa preko 20.000 stanovnika, organi državne uprava i drugi organi RS i organi autonomne pokrajine koje koriste zgrade preko 2000 2, javne službe (javna preduzeća, škole, bolnice…), privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga sa godišnjom potrošnjom energije većom od 1000 toe
Ciljna grupa	Sektor usluga
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna: JLS sa više od 20.000 stanovnika
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Vlada je uredbom utvrdila granične vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuju obveznici sistema energetskog menadžmenta u javno komercijalnom sektoru, godišnje ciljeve uštede energije i obrasce prijave o ostvarenoj potrošnji energije. Obveznici SEM su u obavezi da imenuju energetskog menadžera (EM), sa odgovarajućom licencom koji je odgovoran da prati i analizira podatke o potrošnji energije, planira i sprovodi mere UEE. Obveznik SEM priprema planove i programe energetske efikasnosti i informiše MRE o rezultatima njihovog sprovođenja na godišnjem nivou. Obaveza obveznika iz ova dva sektora je da obave energetski pregled bar jednom u deset godina. Sistem ima za cilj da se za SEM propišu obaveze smanjenja potrošnje energije ali da SEM ima slobodu da svoje obaveze ispuni na način koji je za njega najpogodniji. Svoje ciljeve SEM može da ostvari organizacionim i investicionim merama. U okviru mere predviđeno je i podsticanje razvoja sistema energetskog menadžmenta kod subjekata koji nisu obveznici sistema. Uspostavljanje SEM, MRE je obezbedilo iz donacija Japana, Norveške i UNDP. Japanskim projektom uspostavljena su tri program obuke za energetske menadžere, pripreme podzakonskih akata, osnovan je centar za obuku energetskih menadžera i energetskih savetnika, kao i baza podataka i integrisana platforma za prikupljanje i analizu podataka koje dostave izabrane organizacije. Norveška donacija je pomogla da se finansira stvaranje jedne baze podataka i integrisane platforme za prikupljanje podataka o obavljenim energetskim revizijama. UNDP će donirati jednu bazu podataka za energetski menadžment na lokalnom nivou. Obzirom da je potrebno vreme za uspostavljanje SEM, prve uštede se očekuju u 2017. godini
Budžet i izvori finansiranja	Sredstva imenovanih organizacija, Budžetski fond za energetsku efikasnost, ESCO, Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre IFI, Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, obveznici sistema energetskog menadžmenta
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Imenovane organizacije šalju izveštaje
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	8,1 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	0 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	13 ktoe
Pretpostavke	Na osnovu baze srpskih energetskih indikatora (SEI) dobijeni su podaci o potrošnji energije po m2 za poslovne zgrade na republičkom nivou, zgrade u zdravstvu i obrazovanju. Računato je da se prema obavezi štedi 1% ukupno potrošene energije. Nisu uzete u obzir komercijalne zgrade. Za poslovne zgrade na republičkom nivou prosečna potrošnja iznosi 376 kWh/m2 a prema podacima Svetske banke ukupan broj kvadrata poslovnih zgrada na republičkom nivou je 1.188.000. Iz ovoga se može izračunati da ukupna ušteda od 1% iznosi 4465 MWh/a. Za sektor obrazovanja prosečna potrošnja po 2 iznosi 348kWh/2 a ukupna ušteda od 1% je 5.664 MWh/a. Za sektor zdravstvenog i socijalnog rada prosečna potrošnja po 2 iznosi 595 kWh/2 a ukupna ušteda od 1% je 5.664 MWh/a. Na osnovu ovih podataka dobija se godišnja ušteda od 6,5 ktoe.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Preklapanje sa merama JK1, JK2 i JK3 je izbegnuto korišćenjem principa objašnjenim u opisu ovih mera

 

Naziv mere	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara
Oznaka mere	JK5
Opis mere
Kategorija	1. Propisi 2. Informacije i obavezne mere informisanja 2.7 Ugledni primer javnog sektora
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godina Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ova mera uključuje minimalne kriterijume u pogledu energetske efikasnosti u postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15). Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani ovim pravilnikom primenjuju se na nabavku: 1) kancelarijske informatičke opreme; 2) frižidera i frižidera sa odeljkom za zamrzavanje hrane; 3) uređaja za klimatizaciju; 4) unutrašnjeg i spoljnog osvetljenja. Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti propisani pravilnikom se primenjuju bez obzira na to da li je za ocenjivanje ponuda i dodelu ugovora (u smislu zakona kojim se uređuju javne nabavke) određen kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude ili najniže ponuđene cene. Ova mera treba da podigne opšta znanja u pogledu energetske efikasnosti učesnika u postupku javne nabavke. Kao rezultat druge faze projekta "Podizanje svesti o energetskoj efikasnosti donosilaca odluka na lokalnom nivou u Srbiji" koji je 2012. godine realizovala Stalna konferencija gradova i opština Srbije (SKGO) uz finansijsku i tehničku podršku UNDP nastao je Vodič za jedinice lokalne samouprave za uključivanje aspekata energetske efikasnosti u kriterijume za javne nabavke. Objavljivanje ovog vodiča podržao je projekat "Institucionalna podrška SKGO", koji je finansirala Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC), a sprovodi SKGO. Javni sektor kao veliki kupac usluga i dobara može delovati da se na tržištu nađu energetski efikasniji uređaji Uštede energije rezultiraju iz obezbeđivanja energetski efikasne opreme, aparata i vozila, zgrada, iznajmljivanja prostora i usluga
Ciljani krajnji potrošači	Objekti, oprema i vozila koji su svojina javnog sektora
Ciljna grupa	Javni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	U skladu sa Zakonom o EKE i DEEC, od javnog sektora se traži da obezbedi primerenu implementaciju politike energetske efikasnosti korišćenjem kriterijuma energetske efikasnosti u postupcima javnih nabavki. Tokom sprovođenja postupka javne nabavke, kada se biraju ponuđači, javne institucije treba da uzmu u obzir energetsku efikasnost proizvoda i usluga koji se kupuju. Preporučuje se kupovina samo onih proizvoda koji zadovoljavaju kriterijume najviših performansi i koji pripadaju najvišoj klasi energetske efikasnosti. Pored toga, kada se kupuju ili iznajmljuju objekti i/ili zgrade ili delovi zgrada, javni sektor mora da uključi kriterijum energetske efikasnosti zgrade/objekta ili dela zgrade u proces odlučivanja. Implementacija ove mere počela je donošenjem Pravilnika o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara ("Službeni glasnik RS", broj 111/15) od strane MRE.
Budžet i izvori finansiranja	Sredstva organizacija koje sprovode javne nabavke
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, UJN, JLS, javna preduzeća
Institucije zadužene za nadzor	MRE, UJN
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Očekivane uštede u 2015. godini po 2.APEE	Nije procenjeno
Projektovane uštede u 2015. godini	Nije procenjeno
Očekivane uštede u 2018. godini	Nije procenjeno
Pretpostavke
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati za imenovane organizacije biće prezentovani kao deo mere JK4 nakon uspostavljanja SEM (sistema energetskog menadžmenta) kako bi se izbeglo preklapanje.

 

Naziv mere	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)
Oznaka mere	JK6
Opis mere
Kategorija	1. Propisi 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2013, datum završetka: 2018. godina Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Povećanje energetske efikasnosti u javnim i komercijalnim zgradama implementacijom projekata proizvodnje kombinovane toplotne i električne energije
Ciljno krajnje korišćenje	Objekti u vlasništvu javnog i komercijalnog sektora
Ciljna grupa	JK sektor
Regionalna implementacija	Nacionalna, regionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za implementaciju mere	Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16) Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visoko efikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16) Uredba o ugovoru o otkupu električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 56/16) Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 12/16) Podsticajne mere, odnosno podsticajne otkupne cene električne energije donosi Vlada kroz Uredbu o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visoko efikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije. Institucije i kompanije u sektoru usluga koji se bave spregnutom/kombinovanom proizvodnjom toplotne i el. energije imaju pravo na status povlašćenog proizvođača električne energije i stiču pravo na otkup električne energije po podsticajnim cenama. Zgrade u sektoru usluga koje imaju značajnu i kontinuiranu potražnju za toplotnom energijom (obično u obliku tople vode) imaju tehnički potencijal za primenu CHP. Takve zgrade obuhvataju kliničke centre, glavne bolnice, zgrade socijalne zaštite (staračke domove, specijalne bolnice itd.), sportske centre, itd.
Budžet i izvori finansiranja	EPS kroz naplatu računa za utrošenu električnu energiju. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucija zadužena za monitoring	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	OPG metodologija (metoda OPG12)
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	4,3 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	Nije procenjeno zato što je ušteda u primarnoj energiji
Očekivane uštede u 2018. godini	Nije procenjeno zato što je ušteda u primarnoj energiji
Pretpostavke	Procena je napravljena na osnovu izveštaja o uštedama za implementacioni period 1. APEE i 3. APEE, prema metodologiji OPG (metodi OPG12). Uzimajući u obzir podsticaje koji su uvedeni, trenutni trendovi i analize pokazuju da će CHP porasti za oko pet puta do 2018. u odnosu na 2010. godinu.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera
Oznaka mere	JK7
Opis mere
Kategorija	1. Propisi 2. Informacije i mere obaveznih informacija
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Ušteda energije se postiže periodičnom kontrolom sistema za grejanje i sistema za i klimatizaciju. i realizacijom predloženih mera EE.
Ciljani krajnji potrošači	Vlasnici sistema za grejanje snage preko 50 kW, kao i vlasnici sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW.
Ciljna grupa	Javna i komercijalna preduzeća, vlasnici sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju.
Regionalna implementacija	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za implementaciju mere	Pravilnik o kontroli sistema za grejanje i o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju ovlašćena pravna lica za kontrolu sistema za grejanje ("Službeni glasnik RS", broj 58/16) Pravilnik o kontroli sistema za klimatizaciju ("Službenom glasniku RS", broj 82/16) Zakon EKE propisuje obavezu vlasnika kotlova i drugih postrojenja za sagorevanje sa instaliranim kapacitetom preko 50 kW da periodično vrše kontrole procesa sagorevanja uz istovremenu kontrolu sistema za grejanje u skladu sa zahtevima EPBD. Kod sistema za grejanje snage 20-50 kW biće primenjene alternativne mere kad se Zakonom o EKE to definiše. Zakon EKE propisuje obavezu vlasnika sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW da vrše regularne periodične kontrole. U cilju sprovođenja mere, Zakon o EKE propisuje da će MRE uspostaviti proceduru ovlašćenja osoba podobnih da obavljaju ove aktivnosti. Kontrolu implementacije će obavljati inspekcijske službe MRE.
Budžet i izvori finansiranja	Vlasnici sistema za grejanje snage preko 50 kW i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW u okviru sredstava dodeljenih za redovne popravke i održavanje ovih sistema.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucija zadužena za monitoring	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa / merenje postignutih ušteda	Revizorski izveštaji koje pripremaju ovlašćena lica
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	2,4 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	0 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	7 ktoe
Pretpostavke	Za kontrolu sistema grejanja kapaciteta iznad 50 kW izračunata je prosečna potrošnja toplotne energije iz bilansa RS za 2010., 2011., 2012., 2013., 2014. i iznosi 78,2 ktoe. Iz baze SEI (srpski energetski indikatori) izračunat je procenat toplotne energije koje troše objekti u JK sektoru, a koji nisu priključeni na daljinske sisteme grejanja, jer su ti objekti izuzeti iz kontrole. Ukupno je u takvim objektima utrošeno 63% toplotne energije, što iznosi 49,266 ktoe. Ako se uzme u obzir procena da će ušteda na osnovu kontrole biti 5%, dobija se ušteda od 2,433 ktoe za period od tri godine za koji se očekuje da će biti pregledani svi sistemi. S obzirom da će pravilnik o kontroli ovih sistema početi sa primenom 1. januara 2017. godine, procena kumulativne uštede u 2018. godini je 1,622 ktoe. Za kontrolu sistema klimatizacije snage iznad 12 kW izračunata je prosečna potrošnja električne energije iz bilansa RS za 2010., 2011., 2012., 2013., 2014. i iznosi 418,6 ktoe. Iz baze SEI (srpski energetski indikatori) preuzet je procenat električne energije koje troše objekti u JK sektoru za hlađenje i koji iznosi 64,2% i na osnovu toga je izračunata električna energija potrebna za hlađenje 0,2687412 Mtoe. Procena je da će se postići ušteda od 5% za pet godina, što predstavlja rok za kontrolu svih sistema, što u apsolutnoj vrednosti iznosi 13,43 ktoe. S obzirom da će pravilnik o kontroli ovih sistema početi sa primenom 1. januara 2017. godine, procena kumulativne uštede u 2018. godini je 5,374 ktoe
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Kako bi se izbeglo preklapanje sa merom JK4, rezultati postignuti u JLS sa manje od 20.000 stanovnika biće uzete u obzir isto kao i komercijalne kompanije za koje ne važi SEM.

 

Prilog 3.

DETALJAN OPIS MERA - SEKTOR INDUSTRIJA

 

Naziv mere	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u sektor industrije
Oznaka mere	I1
Opis mere
Kategorija	2. Informacije i obavezne informacione mere. 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2017. godina - Trajna aktivnost - Ranih mera nije bilo
Cilj / kratak opis	Mera se primenjuje u skladu sa Zakonom o EKE i uključuje ostvarenje ušteda energije putem mera za UEE, u skladu sa ciljnim uštedama postavljenim od strane državnih organa. 1) Sakupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, predlaganje mera i aktivnosti koje imaju za cilj povećanje EE, 2) Izrada i dostavljanje programa i planova za efikasno korišćenje energije MRE, 3) Implementiranje predloženih mera i aktivnosti, 4) Pripremanje i podnošenje periodičnih izveštaja MRE (o potrošnji energije i postignutim uštedama), 5) Sprovođenje obaveznih energetskih pregleda - revizija. Ovu aktivnost vrši energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu za Zakonom o EKE.
Ciljani krajnji potrošači	U skladu sa Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16) privredna društva su Obveznici sistema ukolišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16) privredna društva su Obveznici sistema ukoliko na najmanje jednoj lokaciji, koja se vodi na posebnoj adresi, imaju objekte za obavljanje delatnosti čija je ostvarena godišnja potrošnja primarne energije veća od sledećih graničnih vrednosti potrošnje energije: 1) 2.500 toe (104,67 TJ ili 29,08 GWh) godišnje za privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru i koja obavljaju delatnosti navedene u Sektoru A-F Uredbe o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 54/10); 2) 1.000 toe (41,87 TJ ili 11,63 GWh) godišnje za privredna društva čija je pretežna delatnost u sektoru trgovine i usluga i koja obavljaju delatnosti navedene u Sektoru G-N i P-S Uredbe o klasifikaciji delatnosti. Privredna društva čija je pretežna delatnost u proizvodnom sektoru, koja ne spadaju u Obveznike sistema iz stava 1. tačka 1) ovog člana su Obveznici sistema ukoliko im je godišnja potrošnja primarne energije u svim objektima koje poseduju u zbiru veća od 1.000 toe (41,87 TJ ili 11,63 GWh). U smislu ove uredbe lokaciju čine svi objekti za obavljanje delatnosti Obveznika sistema koji se nalaze na istoj adresi, a čija godišnja potrošnja primarne energije u zbiru prelazi granične vrednosti propisane potrošnje energije. Godišnji cilj uštede energije za Obveznike sistema za tekuću kalendarsku godinu iznosi 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini.
Ciljna grupa	Privredna društva u sektoru Industrija
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Vlada je uredbom utvrdila granične vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuju obveznici sistema energetskog menadžmenta u sektoru, industrije, godišnje ciljeve uštede energije i obrasce prijave o ostvarenoj potrošnji energije. Aktivnosti sprovode Obveznici sistema EMS u skladu sa Zakonom EKE: - realizuju planirani cilj uštede energije koji propisuje Vlada:
	Godišnji cilj uštede energije za Obveznike sistema za tekuću kalendarsku godinu iznosi 1% od ostvarene potrošnje primarne energije u prethodnoj kalendarskoj godini - donose program i plan za unapređenje EE u privrednom društvu, sa merama EE koje treba sprovesti sr - Imenuju energetske menadžere (EM) - Sprovode donesene mere EE, - Prikupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, - Izrada godišnjih izveštaja, Dostavljanje MRE: - planova za unapređenje EE - periodične (godišnje) izveštaje: prijava o godišnjoj potrošnji primarne energije i proračun o godišnjoj potrošnji primarne energije - Sprovode energetski pregled u predviđenom Aktivnost obavlja energetski menadžer koji poseduje odgovarajuću licencu u skladu sa Zakonom o EKE i. Zbog činjenice da će za uspostavljanje SEM biti potrebno izvesno vreme, prve uštede se očekuju u 2017.
Budžet i izvori finansiranja	Sredstva za implementaciju investicionih mera obezbeđuju obveznici iz sopstvenih sredstava, putem povoljnih kredita koje dodeljuju MFI-e, iz Budžetskog fonda za EE, kredita dodeljenih od strane komercijalnih banaka i drugih izvora. Implementacija mera takođe može uključivati ESCO model finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Obveznici SEM MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Redovni godišnji izveštaji obveznika SEM Izveštaji o energetskom pregledu koje je uradio energetski savetnik po metodologiji propisanoj od strane MRE u skladu sa ZEKE-e.
Očekivane uštedu 2015. godini po 2. APEE	13,9 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	0
Očekivane uštede u 2018. godini	36,9 ktoe
Pretpostavke	U 2. APEE procene su vršene pod sledećim pretpostavkama: uštede su izračunate pod pretpostavkom da će SEM obuhvatiti 55% potrošnje finalne energije u industrijskom sektoru (od 2015), i da će propisane obavezne uštede za SEM u periodu 2013-2015 dostići 1% u odnosu na potrošnju iz 2011, tj. 1,5% za period 2016-2018. Zbog kašnjenja sa implementacijom, uštede za 2015 i 2018. ne mogu biti dostignute. Nova procena za 2018. je urađena pod sledećim pretpostavkama: SEM će obuhvatati 70% primarne potrošnje energije u sektoru industrije od 2017. Obavezne uštede se procenjuju na 1,36% potrošnje primarne energije u industriji jer se smatra da će u prvih dve godine biti veće uštede. Potrošnja finalne energije za 2014. godinu prema energetskom bilansu RS je 2,9731 Mtoe. Godišnje uštede primarne energije je 0,70 x 0,0136 x 2,9731 Mtoe = 0,0283Mtoe a to je 0,018481Mtoe finalne energije. Uštede finalne energije će iznositi za dve godine primene 2 x 18,481 ktoe = 36,9 ktoe. Troškovi mere zavise od konkretnih mera (krajnjih aktivnosti) koje se primenjuju u sektoru. Nemoguće je predvideti koje će tačno mere biti implementirane jer su obveznici sistema u industriji slobodni da izaberu svoje mere. Verovatno da će pratiti BESS kada se odlučuje o investicijama. U budućnosti, informacije će se sakupljati na osnovu izveštaja od strane obveznika sistema. Uštede troškova i smanjenje emisija se grubo može proceniti korišćenjem udela različitih energija u energetskom bilansu u industriji u 2013. Uz pomoć ovih udela i prosečnih cena energije za svaku energiju, uštede troškova se mogu proceniti na 823 MRSD/a, tj. 1647 MRSD u 2018. Smanjenje emisija se može proceniti na 63,7 kt/a (tj. na 127,3 kt u 2018) uz pomoć udela svakog goriva i koeficijenata emisije za svaku energiju.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Sve uštede koje su dobijene kroz mere EE, koje su sproveli obveznici SEM, bez obzira na izvore finansiranja biće prikazani kroz ovu meru.

 

Naziv mere	Unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije
Oznaka mere	I2
Opis mere
Kategorija	2. Informacije i obavezne informacione mere. 3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godina Ranih mera nije bilo.
Cilj/kratak opis	Ušteda energije se postiže primenom mera EE u skladu sa preporukama energetskog pregleda: 1) Sakupljanje i analiza podataka o potrošnji energije, 2) Izrada energetskih pregleda 3) Izrada predloga mera i aktivnosti sa ciljem unapređenja EE 4) Sprovode predložene mere EE i aktivnosti.
Ciljani krajnji potrošači	Industrijska preduzeća
Ciljna grupa	Industrijska preduzeća koja nisu obveznici SEM
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zakon o EKE propisuje uslove za vršenje energetskih pregleda, a metodologija će biti regulisana Pravilnikom. Budžetski fond za EE obezbediće podsticaje za vršenje energetskih pregleda od strane ovlašćenih energetskih savetnika u skladu sa Zakonom o EKE, što ima za cilj podizanje svesti o mogućnostima uštede energije i stimulisanje industrije da investira u mere UEE. Budžetski fond za EE će omogućiti povoljne kreditne linije ili druge podsticaje za realizaciju mera UEE koje su predložene energetskim pregledom. MFI-e i/ili komercijalne banke će obezbediti povoljne uslove kreditiranja mera UEE i u okviru njih biće primenjene njihove procedure za procenjivanje uštede energije Mere u skladu sa sprovedenim pregledima mogu se finansirati i iz drugih izvora finansiranja i primenom ESCO principa Mogu se koristiti i drugi izvori finansiranja. Budžetski fond za EE može da da podsticaje za primenu individualnih mera EE koje ne zahtevaju energetski pregled (npr. zamena električnih motora itd.). Ključne tehničke mere za UEE su: - Mere UEE u kotlovima, pećima i ložištima (optimizacija procesa sagorevanja, iskorišćavanje otpadne toplote, unapređenje izolacije), - Mere UEE u sistemu za distribuciju pare i povraćaj kondenzata - Mere UEE u elektroenergetskim pogonima, - Mere UEE u rekuperacijom otpadne toplotne energije, - Mere UEE u grejanju prostora, - Uvođenje integrisanog sistema upravljanja za potrošnju energije Sprovođenje gore pomenutih mera u industrijskim kompanijama moglo bi da u industrijskom sektoru smanji FPE za 8% u proseku. MFI će obezbediti povoljne kreditne linije za unapređenje energetske efikasnosti u okviru kojih će primeniti svoje procedure za ocenu ušteda energije. Uštede su u periodu 2010-2012. godine u velikoj meri ostvarene iz EBRD kreditne linije.
Budžet i izvori finansiranja	- Budžetski fonda za EE; Način i iznos podsticaja koje daje Budžetski fond za EE za svaku godinu određuje Vlada putem programa finansiranja Fonda - Krediti MFI-a; Regionalna kreditna linija EBRD koja nadgleda implementaciju projekta EBRD-REPP - Krediti komercijalnih banaka; - ESCO; - Industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava; - Iz drugih izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	- Industrijska preduzeća koja nisu obveznici SEM MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Izveštaji o energetskim pregledu.
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	128,4 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	52,2 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	72,6 ktoe
Pretpostavke	Ostvarena ušteda u 2014. su 43,45 ktoe. Linearnom aproksimacijom dobijena je procena ušteda za 2016. su 60,83 ktoe. Za 2018. uštede energije su dobijene na osnovu procenjenih ušteda za 2016. i predloženih mera konsultanta u dokumentu Energetska efikasnost u krajnjoj potrošnji: Industrija Rezultat 20 Podzadatak: B.1.1: Identifikacija mera za unapređenje energetske efikasnosti u industriji u Republici Srbiji. Predložene mere su: - Unapređenje energetske efikasnosti u industrijskim sistemima za paru i toplu vodu - Unapređenje energetske efikasnosti u industrijskim elektroenergetskim sistemima - Unapređenje energetske efikasnosti u industrijskim sistemima za komprimovani vazduh - Unapređenje sistema energetske efikasnosti u industrijskim sistemima za klimatizaciju i hlađenje Ovim merama bi se dobila ušteda od 39 ktoe. Pošto bi 30% industrije implementiralo ove mere uštede u 2018 bi bile 11,7 ktoe. Na osnovu procena ušteda za 2016. od 60,83 ktoe i mera koje je predložio konsultant od 11,7 ktoe dobija se procenjena ušteda za 2018. od 72,6 ktoe. Implementacija ovih mera u industrijskom sektoru mogla bi da se smanji potrošnju finalne energije i do 8%. Uštede u periodu od period 2010-2012. u velikoj meri su bile generisane kreditnom linijom EBRD U 2016-2019, iznos ušteda koje će ova mera doneti neće rasti u tolikoj meri zato što će veliki deo ušteda biti pripisan meri I1 (vidi pod "Preklapanje"). Pretpostavlja se da se 30% ukupnih industrijskih ušteda dešava izvan određenih organizacija. Zbog toga što se marginalni trošak ušteda povećava svake godine, moguće je da će se brzina sticanja ušteda malo smanjiti.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Rezultati postignutih ušteda energije od svih investicija u sektoru industrije do uvođenja SEM prikazani su pod ovom merom. Posle uvođenja SEM, ovde će biti prikazani samo rezultati postignutih ušteda energije industrijskih preduzeća koja nisu obveznici SEM. To važi za uštede koje se ostvaruju počev od 2017. godine.

 

Naziv mere	Podsticajne mere za kogeneraciju, visokoefikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)
Oznaka mere	I3
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2010, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	UEE u industrijskim preduzećima ugradnjom visokoefikasnih postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) na prirodni gas
Ciljani krajnji potrošači	Energetska postrojenja u industrijskim preduzećima
Ciljna grupa	Sektor industrije
Regionalna primena	Nacionalni, regionalni i lokalni nivo
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Industrijska preduzeća imaju tokom cele godine potrebu za toplotnom energijom (para ili voda za tehnološke procese ili za grejanje objekata). Industrijska preduzeća koja ugrade visokoefikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) na prirodni gas snage do 10(MW) imaju pravo na sticanje statusa povlašćenog proizvođača energije i podsticajnu otkupnu cenu za isporučenu električnu energiju. Postoji veliki potencijal za primenu kogeneracije - CHP postrojenja u svim industrijskim oblastima.
Budžet i izvori finansiranja	2.000 MRSD EPS kroz naplatu računa za utrošenu električnu energiju. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 12/16) Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 12/16)
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	OPG12
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	8,5 ktoe
Projektovane uštede u 2015. godini	4,4 ktoe
Očekivane uštede u 2018. godini	13,2 ktoe
Pretpostavke	Procena se zasniva na rezultatima sprovođenja mere u 1. APEE i 2. APEE, rezultatima monitoringa i očekivanom povećanju proizvodnje iz CHP postrojenja do 2018. godine datom u u postojećim strateškim dokumentima. Smatra se da će na osnovu regulative koja daje podsticaj ovoj meri procenjene uštede u 2018. godini biti dva puta veće od njenog linearnog rasta.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Naziv mere	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja
Oznaka mere	I4
Opis mere
Kategorija	1. Propisi (standardi i norme)
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo.
Cilj / kratak opis	UEE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja ostvariće se primenom minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole.
Ciljani krajnji potrošači	Energetska postrojenja u industrijskim preduzećima
Ciljna grupa	Sektor industrije
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zakon o EKE uveo je zahtev prema kome je potrebno, za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja, da budu ispunjeni minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole sadržaće obavezu izrade elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, kako bi se dokazala ispunjenost minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Odgovarajuća podzakonskog akta bi trebalo da bude usvojena 2016: Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju postrojenja za proizvodnju električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistemi za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju toplotne energije i sistemi za prenos i distribuciju toplotne energije Pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije
Budžet i izvori finansiranja	Industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava Ostali investitori zainteresovani za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Industrijska preduzeća MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	OPG-12
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	0
Projektovane uštede u 2015. godini	0
Očekivane uštede u 2018. godini	Nije procenjeno
Pretpostavke
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Prilog 4.

DETALJAN OPIS MERA - SEKTOR SAOBRAĆAJA

 

Naziv mere	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisija CO2 novih putničkih vozila
Oznaka mere	T1
Opis mere
Kategorija	1. Propisi
Vremenski okvir	Datum početka 2013, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	Sprovođenje strožih graničnih vrednosti emisija CO2 kod novih putničkih automobila poboljšava njihovu potrošnju goriva u poređenju sa prethodnim graničnim nivoima emisija. Nivo EURO 5 postao je uslov za nova putnička vozila i laka dostavna vozila od 1. aprila 2011.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila
Ciljna grupa	Kupci novih putničkih automobila
Regionalno primena	Nacionalni
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	"Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima" ("Službeni glasnik RS", br. 40/12, 102/12, 19/13, 41/13, 102/14, 41/15, 78/15, 111/15 i 14/16) Usklađivanje standarda o emisiji motornih vozila sa standardima EU
Budžet i izvori finansiranja	Nije potrebno
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Agencija za bezbednost saobraćaja, MTTT, MP Ustanove za standardizaciju, Ministarstvo finansija - Uprava carina
Institucije zadužene za nadzor	MRE, Agencija za bezbednost saobraćaja
Ušteda energije
Metod monitoringa / merenje postignutih ušteda	Redovna (godišnja) registracija vozila
Očekivane uštede u 2015 prema 2. APEE	23 ktoe
Projektovane uštede u 2015 (prema ostvarenim uštedama u 2014)	31,9 ktoe
Očekivane uštede u 2018	59,9 ktoe
Pretpostavke	Ušteda u 2014. godini dobijena je na osnovu OPG metodologije. Procenjene uštede u 2015. dobijene su linearnom aproksimacijom realnih ušteda u 2014. Procenjene uštede za 2018. dobijene su na osnovu dokumenta koji su dali konsultanti Energetska efikasnost u saobraćaju Pod-zadatak: B.1.1: Identifikovanje mera za unapređenje energetske efikasnosti u transportu u Republici Srbiji. Tako su za meru Primena EC 443/2009 u smanjenju emisija CO2 kod novih putničkih vozila uštede 22,8 ktoe a za meru Regulisanje nivoa emisija štetnih gasova kod uvezenih automobila prema Evro standardu uštede 37,1ktoe. Na osnovu ovih podataka dobijamo da su procenjene uštede za 2018. 59,9 ktoe. Uštede i smanjenje emisija izračunati za period 2011-2030. NSV izračunata samo za 2016-2030. Od 2015, registrovano je 20.000 novih vozila godišnje, od čega 40% na dizel gorivo. 2011-2014. zasnovano na efektivnoj prodaji (31.800) u 2011, 24.000 u 2012, 22.000 u 2013. i 19.700 u 2014. Uvođenje standarda EURO 5 u 2011 (prethodno EURO 3), uvođenje standarda EURO 6 u 2016 (prethodno EURO 5). Predložene promene EURO standarda u 2020 nisu uzete u obzir. Nivo EURO 6 postao je uslov za uvoz novih putničkih vozila i lakih dostavnih vozila vrste N1 klase III od 01.12.2015. godine, a za uvoz novih lakih dostavnih vozila vrste N1 klase I i II od 01.12.2016. godine. Poboljšanje potrošnje goriva između EURO standarda emisije računato je prema COPERT studiji. Poboljšanje od 10% kod automobila sa pogonom na benzin u 2011 i poboljšanje od 2% u 2016. Poboljšanje od 18% kod automobila sa pogonom na dizel u 2011. i poboljšanje od 5% u 2016. Prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) i potrošnja goriva procenjeni kao proseci na osnovu podataka iz Pravilnika. Putnički automobili (PA) sa pogonom na benzin 15.000 km/a, PA sa pogonom na dizel 25.000 km/a. Polazna potrošnja 66 g/km kod PA na benzin i 63 g/km kod PA na dizel u 2011. Kod drugog standarda dolazi do povećanja polaznih vrednosti 2016. Potrošnja goriva koja odgovara vrednostima iz Uredbe o emisijama iz 2011. je nova polazna vrednost od 2016, tj. 59 g/km za PA na benzin i 45 g/km za PA na dizel. Eksploatacioni vek vozila oko 15 godina. Rashodovana vozila, se zamenjuju novim vozilima sa istom ili boljom potrošnjom goriva.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nije bilo preklapanja

 

Naziv mere	Eko-vožnja
Oznaka mere	T2
Opis mere
Kategorija	2.5 Obuka i obrazovanje
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	Pružanje obuke iz domena eko-vožnje periodično zaposlenima u državnim službama koji puno voze i vozačima autobusa javnog transporta putnika i integracija eko-vožnje u zahteve prilikom polaganja vozačkog ispita.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva autobusa, putničkih automobila
Ciljna grupa	Profesionalni vozači autobusa javnog linijskog i vanlinijskog transporta putnika i vozači putničkih automobila u državnom vlasništvu Menadžeri (rukovodioci) voznih parkova
Regionalno primena	Nacionalni
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Obavezna obuka za profesionalne vozače autobusa i vozače zaposlene ili angažovane u državnim institucijama koja obuhvata kako državne službenike, tako i javni transport putnika. Profesionalni vozači treba da pohađaju godišnje periodične obuke u koje bi se mogla integrisati i eko-vožnja. Međutim, ne treba svakom vozaču obuka svake godine, već u intervalima od 3-5 godina, sa redovnim monitoringom i analizom ekstremnih vrednosti. Eko-vožnja bi mogla da postane deo plana i programa obuke koja se sprovodi u auto školama i da postane deo programa obavezne obuke za polaganje vozačkog ispita.
Budžet i izvori finansiranja	Budžet javnih preduzeća za transport Nema potrebe za subvencijama
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Agencija za bezbednost saobraćaja Stručne (profesionalne) škole i institucije za edukaciju profesionalnih vozača Auto škole
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa / merenje postignutih ušteda	Ministarstvo finansija /potrošnja goriva u godišnjim izveštajima javnih ustanova. Direkcija za imovinu/podaci iz godišnjih registracija vozila
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	9,9 ktoe
Projektovane uštede u 2015 (prema ostvarenim uštedama u 2014)	0 ktoe
Očekivane uštede u 2018.	2,2 ktoe
Pretpostavke	Podaci su uzeti iz dokumenta Energetska efikasnost u saobraćaju, Pod-zadatak: B.1.1: Identifikovanje mera za unapređenje energetske efikasnosti u transportu u Republici Srbiji, koji je dao konsultant. Obuka 6.000 vozača autobusa u javnom transportu putnika i oko 1.700 vozača putničkih automobila za državne organe (onih koji najviše voze). Prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) autobusa iznosi 71.429 km/a u vangradskom drumskom transportu i 50.000 km/a u gradskom transportu. Procenjena godišnja potrošnja goriva po vozaču 286 MWh/a (3kWh/km; 247-263 g/km u pravilniku MVE) u vangradskom drumskom transportu i 150 MWh/a (4kWh/km; 301-366 g/km u pravilniku MVE) u gradskom transportu. Za putnička vozila se pretpostavlja da su sa pogonom na dizel, jer se češće koriste kada je kilometraža velika. Obuka je najisplativija za one koji ostvaruju najveći prosečan godišnji pređeni put. Usvojen je prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) 50.000 km. Polazna vrednost potrošnje goriva iznosi 73 g/km, što odgovara 0,87 kWh/km. To je vrednost iz MVE pravilnika za Putničke automobile sa pogonom na dizel - 2 litra EURO klase EURO 1 ili kasnije. Pretpostavlja se da je većina automobila malo većih zapremina motora i da su novija od prosečne starosti. Procenti uštede: Smanjenje potrošnje goriva je inicijalno oko 5% kod autobusa i 10% kod putničkih automobila. U drugoj godini uštede su procenjene na 75% inicijalnih ušteda, u trećoj godini 50% i u četvrtoj i petoj godini 25%, posle čega se obuka ponavlja. Rezultati proračuna u kWh/GWh pretvoreni u ekvivalente nafte, sa faktorom 1 GWh = 0,08598 ktoe. Troškovi obuhvataju troškove kursa obuke i troškove radne snage po danu obuke. - Vozači autobusa: troškovi jednodnevne obuke su 12.000 RSD. Trošak izgubljenog radnog vremena procenjuju se na 1.500 RSD po polazniku (na osnovu prosečnog mesečnog dohotka od 350 €). Ukupan broj dana obuke godišnje je 1.200. - Zaposleni u državnim organima: troškovi poludnevne obuke procenjuju se na 6.000 RSD po polazniku, a trošak izgubljenog radnog vremena je isti kao i kod vozača autobusa. Ukupan broj dana obuke godišnje je 300. Smanjenje emisije je izračunato sa faktorom 2,95 kt/toe za dizel gorivo.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Dobar primer da javni sektor može da motiviše vozače iz privatnog sektora da usvoje/nauče tehnike eko-vožnje. Povećava dostupnost kurseva obuke za građane

 

Naziv mere	Upravljanje mobilnošću
Oznaka mere	T3
Opis mere
Kategorija	6. Transportne mere : 6.1 Vidovna preraspodela, 6.2 Naknade
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	Upravljanje mobilnošću je koncept promovisanja održivog transporta i upravljanja tražnjom za korišćenjem putničkih automobila promenom stavova i ponašanja putnika. U srži upravljanja mobilnošću su "meke mere" poput informisanja i komunikacije, organizovanja usluga i koordiniranja aktivnosti različitih partnera. "Meke mere" najčešće olakšavaju delotvornost "tvrdih" (investicionih) mera u gradskom transportu (npr. nove tramvajske linije, novi putevi/ulice i nove biciklističke staze). Aktivnosti predložene za Republiku Srbiju opisane su od "Spisak i opis aktivnosti".
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila
Ciljna grupa	Vlasnici vozila, gradske uprave, poslodavci, studenti
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Parkiranje Upravljanje parkiranjem je način da se redukuje korišćenje putničkih automobila. Bolje mogućnosti za koncept "parkiraj i vozi se" time što će se obezbediti parking prostor u blizini važnih čvorišta javnog transporta putnika. Pored toga, gradovi mogu da: - Uvedu zone vremenskog ograničenja parkiranja - Smanje dozvole za parkiranje stanara na najviše 3-4 okolne ulice, umesto na čitavu zonu - Povećaju cene uličnog parkiranja - Smanje cene vanuličnog parkiranja (na parkinzima i u garažama) kako bi privukli više korisnika i povećali iskorišćenost ovih objekata, i - Uvedu efikasniji sistem informisanja o raspoloživim parking mestima kako bi se smanjilo vreme vožnje sa ciljem traženja parkinga. Poslodavci (radna mesta) mogu se podstaći da smanje broj besplatnih parking mesta. To, međutim, ne bi trebalo sprovesti bez istovremenih promotivnih mera za korišćenje javnog ili nemotorizovanih vidova transporta. Povećanje udela nemotorizovanih vidova transporta u ukupnom obimu transporta Implementacija projekata promene ponašanja: informativne kampanje, tematske nedelje, itd. Implementacija planova mobilnosti u velikim organizacijama. Implementacija transportnih planova u svim većim opštinama. Poboljšanja infrastrukture: obavezna dostupnost parkirališta za bicikle (po mogućstvu pokrivenih) u svim javnim ustanovama (školama, univerzitetima, objektima za sport i rekreaciju) i komercijalnim objektima (šoping centri i sl.), kao i na autobuskim i železničkim stanicama i drugim čvorištima javnog transporta. Mera se najbolje može primeniti u ravničarskim oblastima, za razliku od brdovitih područja ili uskih gradskih ulica. Izgradnja biciklističkih staza. Održavanje pešačke i biciklističke infrastrukture. Poboljšanje bezbednosti saobraćaja u pogledu osetljivih grupa, posebno u blizini škola. Promovisanje korišćenja javnog transporta putnika Obezbediti veću dostupnost informacija o redovima vožnje. Poboljšanje intermodalnosti, što znači jedinstveno korišćenje više različitih vidova transporta u jednom lancu putovanja, na primer sa varijantom "parkiraj i vozi se" ili prelazak sa jednog vida transporta na drugi. Kampanje za dane bez automobila sa eventualnim popustom za korišćenje sistema javnog transporta putnika. Zajednička vožnja i uparivanje vožnje Državne i javne ustanove da poboljšaju situaciju sa zajedničkim vožnjama na posao i "uparivanjem" vožnji svojih zaposlenih pomoću odgovarajućih informacija i alatima zasnovanim na internetu ili intranetu.
Budžet i izvori finansiranja	NSV nije izračunata Javni troškovi: Poboljšanja infrastrukture u javnom transportu putnika, biciklističke staze i parkirališta za bicikle, izgradnja objekata koncept "parkiraj i vozi se", upravljanje troškovima u okviru upravljanja mobilnošću, informisanje. Mere upravljanja mobilnošću (u poređenju sa "tvrdim merama") ne zahtevaju nužno velike finansijske investicije i mogu da budu vrlo isplative. Troškovi za privatna lica: mera povećava trošak za vlasnike vozila u gradskim područjima. Zajednička vožnja (eng. Car sharing) u istom automobilu može da smanji transportne troškove zaposlenih. Koristi: Smanjuje korišćenje motorizovanih vidova transporta, posebno putničkih automobila, i samim tim smanjuje potrošnju goriva, zagađenje i saobraćajna zagušenja. Ukoliko se pravilno primenjuje, povećava i bezbednost saobraćaja. Povećano korišćenje nemotorizovanih vidova transporta smanjuje opterećenje u javnom transportu putnika i donosi i zdravstvene prednosti
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Gradska saobraćajna preduzeća i parking servisi, Agencije za upravljanje zemljištem
Institucije zadužene za nadzor	MGSI
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. (prema ostvarenim uštedama u 2014)
Očekivane uštede u 2018.	nije procenjeno
Pretpostavke	Procenjeni efekti zasnivaju se na projektu UNDP/GEF implementiranom u Beogradu 2010-2014. Projekat je promovisao iste aktivnosti kao i mera upravljanje mobilnošću u 3. APEE. UNDP je uradio procenu efekat i za ponavljanje aktivnosti izvan Beograda. Po računici UNDP, procenjeno smanjenje emisija bilo je 285 kt/a (ekvivalentno 97 ktoe/a energije) u Beogradu do 2020 i ponavljanje efekta u drugim oblastima procenjeno je na 71 kt/a (ekvivalentno 24 ktoe/a energije) u desetoj godini od početka aktivnosti. Pošto se to zasnivalo na preterano optimističnim očekivanjima da će se smanjivati udeo putničkih automobila, računica je korigovana, pa se pretpostavlja da će te uštede biti postepeno realizovane u periodu od 20 godina, naime u Beogradu do 2030. a u drugim oblastima do 2037. godine. Pretpostavke računice koja se tiče transportnog miksa potpuno su dokumentovane u Aneksu 4. sledećeg projektnog izveštaja UNDP.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika
Oznaka mere	T4
Opis mere
Kategorija	4.3 Javne nabavke zasnovane na energetskoj efikasnosti 6.1 Vidovna preraspodela
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godina
Cilj/kratak opis	Ušteda energije od unapređenja energetske efikasnosti u javnom transportu putnika ponovnim korišćenjem kinetičke energije.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih vozila Potrošnja goriva vozila javnog transporta putnika
Ciljna grupa	Vlasnici vozila Menadžeri (rukovodioci) voznih parkova
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Ušteda energije od unapređenja energetske efikasnosti u vozilima javnog transporta putnika ponovnim korišćenjem kinetičke energije. Uvođenje sistema za povraćaj kinetičke energije (KERS) u svim novim autobusima u javnom gradskom transportu putnika. Uvođenje sistema za povraćaj energije u vozilima na električni pogon. Popust na elektrificirani vidove javnog transporta u odnosu na autobuski sa pogonom na fosilna goriva. Smanjene tražnje za trošenjem energije dok vozila miruju (rad u praznom hodu) elektrifikacijom terminala javnog transporta putnika i obezbeđivanjem električnog grejanja, hlađenja, klimatizacije i start-up podrške.
Budžet i izvori finansiranja
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	Gradske vlasti i organi javnog gradskog transporta putnika(Sekretarijat za saobraćaj/Direkcija za javni prevoz u Beogradu)
Institucije zadužene za nadzor	MGSI, MRE
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Izveštaji o realizaciji javnog transporta putnika
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015. (prema ostvarenim uštedama u 2014)	Nije procenjeno
Očekivane uštede u 2018.	Nije procenjeno
Pretpostavke	Prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) gradskog autobusa procenjena je na 50.000 km/a, na osnovu proseka iz pravilnika MVE. Potrošnja goriva procenjena je na 40 l/100 km (na osnovu proseka iz pravilnika MVE) tj. 20.000 l/a po autobusu. Uštede energije KERS su 20% potrošnje goriva, tj. 4.000 l/a po autobusu. Pretpostavlja se da će se mere primeniti na 85 autobusa u 2017., 250 autobusa u 2018., 420 autobusa u 2019. i 590 autobusa u 2020. godini. Trošak mere je 2,4 MRSD (20.000 €) po autobusu.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja. Procenjeni efekat za ovu meru obuhvata samo radnje vezane za efikasnost voznog parka (KERS).

 

Naziv mere	Unapređenje energetske efikasnosti sistema transporta robe
Oznaka mere	T5
Opis mere
Kategorija	6. Transportne mere 6.1 Vidovna preraspodela
Vremenski okvir	Sprovođenje bi moglo da započne u periodu 2016-2020, ali će uštede biti realizovane tek kasnije zbog dugoročnog planiranja i perioda implementacije infrastrukture.
Cilj/kratak opis	Poboljšanje logistike u transportu robe radi unapređenja energetske efikasnosti putem bolje infrastrukture i planiranja.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva kod prevoza teških proizvoda
Ciljna grupa	Izvoznici i uvoznici komercijalne robe Prevoznici Urbanistički organi
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Izgradnja istovarnih/pretovarnih stanica u gradovima kako bi se omogućila isporuka robe u vanvršnim periodima. Stanice za isporuku su transportna čvorišta izvan najzagušenijih zona, gde se roba isporučuje u vršnim časovima ili u većim količinama. Roba se pretovaruje u manja vozila i isporučuje se u vanvršnim periodima. Poboljšanje logistike kako bi se izbegle prazne vožnje, tj. koncipiranjem inteligentnih transportnih sistema (e-logistika). Korekcije u urbanističkim/transportnim planovima kako bi se omogućila vidovna preraspodela između sledećih vidova transporta: unutrašnjim plovnim putevima, drumskog, železničkog i vazdušnog.
Budžet i izvori finansiranja	Razvojni krediti / koncesije NSV nije izračunata
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	grad Beograd, MGSI
Institucije zadužene za nadzor	MP, MTTT
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Transportne statistike Statistike o uvozu i izvozu
Očekivane uštede u 2015. godini prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015. godini (prema ostvarenim uštedama u 2014. godini)	-
Očekivane uštede u 2018. godini	Uštede će biti realizovane uglavnom posle 2020. godine
Pretpostavke
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Regulisanje EURO-standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile
Oznaka mere	T6
Opis mere
Kategorija	Propisi
Vremenski okvir	Datum početka 2017, datum završetka: 2030. godina
Cilj/kratak opis	Uvoz korišćenih (polovnih) putničkih automobila u Republici Srbiji je uobičajena pojava. Veći deo prvi put registrovanih vozila su korišćeni, a ne novi putnički automobili. Prema tome, minimalni zahtevi u pogledu putničkih automobila iz uvoza u velikoj meri utiču na energetsku efikasnost. Minimalni EURO standard za uvezene korišćene putničke automobile je bio EURO 3 od 2005. godine. Predloženo je povećanje minimalnog zahteva u pogledu standarda emisije na EURO 4 u 2017. i EURO 5 u 2019. godini.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva uvezenih vozila
Ciljna grupa	Uvoznici vozila (fizička i pravna lica)
Regionalno primena	U čitavoj zemlji
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uredba o uvozu motornih vozila ("Službeni glasnik RS", broj 23/10) Vidi "kratak opis"
Budžet i izvori finansiranja	Bez uticaja na budžet
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Agencija za bezbednost saobraćaja, MTTT
Institucije zadužene za nadzor	Ministarstvo nadležno za poslove trgovine, Agencija za bezbednost saobraćaja,
Uštede energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Metoda OPG13 na osnovu broja uvezenih putničkih automobila.
Očekivane uštede u 2015. godini prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015. godini (prema ostvarenim uštedama u 2014. godini)	-
Očekivane uštede u 2018. godini	Rezultati ove mere su prikazani u meri T1
Pretpostavke	NSV, uštede i smanjenje emisija izračunati su za period 2017-2030. Broj uvezenih putničkih automobila procenjuje se na 110.000 godišnje, od čega su 50% vozila sa pogonom na dizel. Implementacija EURO 4 u 2017. godini (posle EURO 3) i implementacija EURO 5 u 2019. godini (posle EURO 4). Poboljšanja u pogledu potrošnje goriva između različitih EURO standarda u skladu sa Pravilnikom Prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) putničkih automobila sa pogonom na benzin se procenjuje na 15.000 km/a a putničkih automobila sa pogonom na dizel na 25.000 km/a, na osnovu podataka iz COPERT studije. Polazna potrošnja goriva automobila na benzin je 66 g/km u 2017-2018 i 61 g/km od 2019. Polazna potrošnja automobila na dizel je 63 g/km u 2017-2018 i 53 g/km od 2019. Kod putničkih automobila sa pogonom na benzin, prvo povećanje standarda je 2017 na nivo EURO 4, što bi dovelo do uštede u potrošnji goriva od 8% (Pravilnik MVE), razlika između EURO 3 i EURO 4). Drugo podizanje standarda je u 2019. godini sa EURO 4 na EURO 5, što bi dovelo do uštede u potrošnji goriva od dodatnih 2% (Pravilnik MVE), razlika između EURO 4 i EURO 5). Kod putničkih automobila sa pogonom na dizel, prvo povećanje standarda je 2017. na nivo EURO 4, što bi dovelo do uštede u potrošnji goriva od 16%. Drugo podizanje standarda je u 2019. godini na EURO 5, što bi dovelo do uštede u potrošnji goriva od 2%. Uvezena vozila ne mogu biti starija od 3 godine. Ako se uzme da je njihov eksploatacioni vek oko 15 godina, očekuje se da će većina uvezenih putničkih automobila biti u funkciji do kraja perioda studije. Ako neka budu rashodovana, pretpostavlja se da će ih zameniti vozila jednaka ili ekonomičnija po potrošnji goriva.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila
Oznaka mere	T7
Opis mere
Kategorija	2.2 Programi energetskog označavanja 3.2 Povraćaj poreza
Vremenski okvir	Datum početka 2017, datum završetka: 2018. godina
Cilj / kratak opis	Uvođenje sistema označavanja energetske efikasnosti guma (pneumatika) kako bi se promovisale niskoprofilne štedljive gume. Uvođenje privremenog poreskog kredita kako bi se podstakla brza promena tržišta.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva putničkih automobila
Ciljna grupa	Vlasnici vozila, vulkanizerske radnje, menadžeri (rukovodioci) voznog parka
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Uvođenje ekoloških oznaka za energetski štedljive gume. Uvođenje poreskog kredita za ugradnju i korišćenje štedljivih guma.
Budžet i izvori finansiranja	Ako se odobri poreski kredit od 50 € (6.000 RSD), ukupni poreski kredit je 384 MRSD/god u 2017-2020.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE i MTTT
Institucije zadužene za nadzor	MRE i MTTT
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Godišnja registracija, Tehnički pregledi vozila
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015 (prema ostvarenim uštedama u 2014)	-
Očekivane uštede u 2018.	10 ktoe
Pretpostavke	Vek mere je 4 godine. Pretpostavlja se da će 64.000 vlasnika putničkih automobila svake godine koristiti poreski kredit od 6.000 RSD za komplet guma (pneumatika). Stvarna razlika u ceni između štedljivih i običnih guma procenjuje se na 19.200 RSD po kompletu. Razlika u potrošnji (ušteda) između štedljivih i običnih guma je 7% (1% po klasi efikasnosti; pretpostavljeni prelaz sa G na A). Prosečan godišnji pređeni put (kilometraža) je 15.000 km, specifična potrošnja 0,87 kWh/km.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja. Dodatne uštede mogu se ostvariti posle 2020. godine, kada prestaje poreski kredit, ali ekološke oznake nastavljaju da se koriste i daju svoje efekte.

 

Naziv mere	Poboljšane kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila
Oznaka mere	T8
Opis mere
Kategorija	6. Mere u sektoru transporta
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2020. godina
Cilj/kratak opis	Bolje sprovođenje redovnog tehničkog pregleda, posebno u pogledu testiranja emisije i prilagođavanje pregleda stvarnim vrednostima standarda za emisije.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva vozila
Ciljna grupa	Linije tehničkog pregleda vozila
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Bolje sprovođenje redovnog tehničkog pregleda, posebno u pogledu testiranja emisija i prilagođavanje pregleda stvarnim vrednostima standarda za emisije.
Budžet i izvori finansiranja	Budžetska sredstva
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja
Institucije zadužene za nadzor	MUP i Agencija za bezbednost saobraćaja
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda	Statistike godišnjih tehničkih pregleda vozila
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015 (prema ostvarenim uštedama u 2014)	-
Očekivane uštede u 2018.	-
Pretpostavke	Vek mere je godinu dana zato što se održavanje ponavlja svake godine
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta
Oznaka mere	T9
Opis mere
Kategorija	1.2 Minimalni standardi za energetske performanse opreme
Vremenski okvir	Datum početka: 2017. godina - Trajna aktivnost
Cilj/kratak opis	Kupovina novih vozila koja ispunjavaju najnovije EURO standarde u pogledu emisija izduvnih gasova ili koja imaju nisku potrošnju i niske emisije CO2 što obuhvata: - Nove autobuse, i - Nova komercijalna vozila.
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva u drumskom transportu
Ciljna grupa	Kompanije koje se bave međunarodnim drumskim transportom putnika i robe.
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	T4 u 2. APEE Jedan od kriterijuma za bavljenje međunarodnim drumskim transportom koji srpski prevoznici moraju da ispune je kvalitet voznog parka. Primenjuju se zahtevi koje komercijalna vozila u međunarodnom transportu moraju da ispune (u skladu sa Uredbama EU), pored bezbednosti saobraćaja, na uslove u pogledu emisija izduvnih gasova i suspendovanih čestica vozila (takva vozila imaju nižu potrošnju i nižu emisiju CO2). Međunarodni transport, odnosno pristup tržištu međunarodnog transporta u EU vrši se uglavnom režimom dozvola (bilateralnih ili multilateralnih) i sve više je uslovljen korišćenjem vozila koja ispunjavaju propise o emisijama i bezbednosti vozila (EURO 3, EURO 4, EURO 5 vozila, itd.) Po usvajanju i sprovođenju novog Zakona o prevozu robe u drumskom saobraćaju i Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju (počev od februara 2017. godine), ta mera će se primenjivati i na domaći transport putnika i robe.
Budžet i izvori finansiranja	Pojedinačna sredstva od transportnih kompanija.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI, Ministarstvo unutrašnjih poslova
Institucije zadužene za nadzor	MGSI
Ušteda energije
Metod monitoringa/merenje postignutih ušteda
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	19,8 ktoe
Projektovane uštede u 2015 (prema ostvarenim uštedama u 2014)	54,6 ktoe
Očekivane uštede u 2018.	81,9 ktoe
Pretpostavke	Uštede u 2014. dobijene su OPG metodologijom i iznose 45,52 ktoe. Procenjene uštede u 2018. uzeta je kao linearna aproksimacija stvarnih ušteda u 2014. Mera se primenjuje u periodu 2010-2014.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	/

 

Naziv mere	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva
Oznaka mere	T10
Opis mere
Kategorija	Propisi
Vremenski okvir	Trajna aktivnost
Cilj/kratak opis	U skladu sa Zakonom o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14) (Zakon) derivati nafte koji se stavljaju na tržište moraju biti markirani. Takođe, u skladu sa Zakonom ministarstvo nadležno za poslove energetike vrši monitoring kvaliteta derivata nafte. Kontrolom koncentracije markera u derivatima nafte utvrđuje se legalnost tokova robe, tj. sprečava se mešanje sa neakciznim proizvodima, a monitoringom kvaliteta derivata nafte kontroliše se da li je kvalitet derivata usaglašen sa tehničkim zahtevima za ovaj proizvod. Oba vida kontrole doprinose poboljšanju kvaliteta derivata nafte koji se stavljaju na tržište Republike Srbije.
Ciljani krajnji potrošači	privredna društva, preduzetnici, zadruge i fizička lica.
Ciljna grupa
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Aktivnosti se sprovode u skladu sa Uredbom o obeležavanju (markiranju) derivata nafte i Uredbom o monitoringu derivata nafte. - MRE vrši izbor lica na javnom pozivu koja vrše uslugu markiranja, odnosno monitoringa - Na zahtev energetskog subjekta vrši se usluga markiranja i izdaje potrebne izveštaje - Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora
Budžet i izvori finansiranja	Energetski subjekti snose troškove markiranja, odnosno monitoringa po ceni koji objavljuje lice koje pruža uslugu markiranja, odnosno monitoringa u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, MTTT
Institucije zadužene za nadzor	Nadzor nad sprovođenjem markiranja, odnosno monitoringa vrše ministarstvo nadležno za poslove energetike, ministarstvo nadležno za poslove trgovine i ministarstvo nadležno za poslove finansija
Uštede energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015. godini	-
Očekivane uštede u 2018. godini	30 ktoe
Pretpostavke	Naša slobodna procena uštede je 1,5% u odnosu na baznu 2014. za potrošnju naftnih derivata u toj godini
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	-

 

Naziv mere	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)
Oznaka mere	T11
Opis mere
Kategorija	6. Mere u sektoru saobraćaja
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2020. godina
Cilj/kratak opis
Ciljani krajnji potrošači	Potrošnja goriva vozila
Ciljna grupa	Drumska vozila
Regionalno primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mere	Obavezna zamena letnjih pneumatika zimskim nameće proveru pritiska u pneumaticima. Pritisak u pneumaticima ima značajnu ulogu u potrošnji goriva u automobilima. Nedovoljno napumpane gume zahtevaju dodatnu energiju za kotrljanje guma i mogu povećati potrošnju goriva do 4%, a životni vek gume se može skratiti do 45%. Istraživanja koje je sprovela industrija guma u EU su pokazala da se najmanje 65% automobila u svakom trenutku kreće evropskim putevima sa nedovoljno napumpanim gumama.
Budžet i izvori finansiranja
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MGSI i MUP
Institucije zadužene za nadzor	MUP
Ušteda energije
Metod monitoringa / merenje postignutih ušteda	Statistike godišnjih tehničkih pregleda vozila
Očekivane uštede u 2015. prema 2. APEE	-
Projektovane uštede u 2015. (prema ostvarenim uštedama u 2014.)	-
Očekivane uštede u 2018.	10 ktoe
Pretpostavke	Prema iskustvima i praksi drugih zemalja ova mera donosi uštedu na nivou celog transportnog sektora od 0,4%. Nasa procena je da na 2 Mtoe potrošnje finalne energije u transportu mera ima efekat od 0,5% na godišnjem nivou.
Preklapanja, multiplicirani efekti i sinergija	Nema preklapanja

 

Prilog 5.

DETALJAN OPIS MERA - SISTEM DALJINSKOG GREJANJE

 

Naziv mere	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG
Oznaka mere	SDG1
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2012, datum završetka: 2035. godina Rane mere: tri faze projekta "Program za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji" finansirane u saradnji KfW banke, MRE i JLS.
Cilj / kratak opis	Smanjenje potrošnje energenata za daljinsko grejanje. Smanjiće se gubici na odavanje toplote kroz izolaciju toplovoda, a smanjiće se gubici nastali curenjem tople vode iz toplovoda. Ušteda energije putem rekonstrukcije (i modernizacije), sistema za distribuciju toplotne energije daljinskog grejanja podrazumeva zamenu starih cevi, izolacije i druge opreme vezane za toplovode. Očekivane uštede u 2020. g. iznose 19,1 ktoe i smanjenje emisije 58,7 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Sistem za proizvodnju i distribuciju toplotne energije daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom. U Republici Srbiji u 55 gradova i opština trenutno ima SDG, kojima upravlja 59 JK preduzeća
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zbog stanja sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji, rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije je neophodni paket mera koji je predviđen za naredni period za sve sisteme DG u Srbiji. (Više do 60% toplovoda DG stariji su od 20 godina. Prosečna starost je 28 godina.) Rekonstrukcija (i modernizacije) sistema DG obuhvataju zamenu cevi, spojeva, zaporna armature i druge opreme toplovoda. Tim merama se smanjuje gubitak toplote zbog dotrajale ili oštećene izolacije cevi, ventile i drugu sličnu opremu. Pored toga, veoma važno da se smanji curenje tople vode kroz pukotine, naprsline ili zarđale porozne zidove dotrajalih toplovoda, spojeva i zaptivača. Smanjenje curenja tople vode iz sistema za distribuciju u daljinskog grejanja direktno dovodi do smanjene potrošnje goriva za dodatno zagrevanje vode i smanjenih troškova rada hemijske pripreme vode za korišćenje unutar sistema daljinskog grejanja. Ta mera se sprovodi kao deo 4. faze "Programa za rehabilitaciju sistema DG u Srbiji" preko KfW banke i MRE. Projekat se sprovodi se u 20 JLS sa sistemima DG ukupne potrošnje energije od 10.500 TJ.
Budžet i izvori finansiranja	U periodu 2012-2015. investicija je iznosila 3.600 MRSD (30 MEUR). U periodu od 2015. do 2018. godine nisu predviđena nova ulaganja. U periodu od 2019. do 2035. godine predviđena su ulaganja od 19.800 MRSD (165 MEUR) U 2019. i 2020. godini od toga će biti uloženo po 600 MRSD/god (5 MEUR/god). U periodu od 2021. do 2025. godine će biti uloženo po 1,080 MRSD/god (9 MEUR/god). U preostalom periodu od 2026. do 2035. godine planirane su investicije od 1.320 MRSD/god (11 MEUR/god). Neto sadašnja vrednost projekta je 12.540 MRSD za period 2015. do 2035. godine Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS. Privatne kompanije - ESCO. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju SDG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Očekivane uštede iznose 14,3 ktoe i smanjenje emisije 44 ktCO2.
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 14,3 ktoe i smanjenje emisije 44 ktCO2.
Pretpostavke	Procenjuje se ušteda energije od 5,2TJ na godišnjem nivou po kilometru rekonstruisanog toplovoda. Pretpostavka je da su gubici vode u sistemu viši od 10% u postojećim toplovodima, da treba da se smanje na projektovani gubici ispod 1%. Ova procena zasniva se na rezultatima uštede energije koji se ostvaruju posle realizacije treće faze "Programa za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji".
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Rekonstrukcija i modernizacija toplana
Oznaka mere	SDG2
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2012, datum završetka: 2035. godina Rane mere: tri faze projekta "Program za rehabilitaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji" finansirane u saradnji KfW banke, MRE i JLS.
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije. Smanjenje gubitaka u dimnim gasovima, na odavanje toplote kroz izolaciju i gubitaka nastalih curenjem tople vode. Ušteda energije putem rekonstrukcije i modernizacija toplana: zamena kotlova, gorionika, armature i druge opreme u toplanama, rekonstrukcija postojećih kotlova, korišćenje otpadne toplote iz dimnih gasova, ugradnja savremenih sistema za praćenje i upravljanje. U periodu od 2012. do 2017. godine godišnje uštede iznose 7,2 ktoe/a i smanjenje emisije 22 ktCO2 /a. Očekivane uštede u 2020. g. iznose 16,4 ktoe i smanjenje emisije 50,8 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Toplane za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom. U Republici Srbiji u 55 gradova i opština trenutno ima sisteme DG, kojima upravlja 59 JK preduzeća
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zbog stanja SDG u Republici Srbiji, rekonstrukcija toplana - izvora toplotne energije je neophodni paket mera koji je predviđen za naredni period za sve SDG u Republici Srbiji. Prosečna starost toplana je 28 godina. Ušteda energije putem rekonstrukcije i modernizacija toplana: - zamena kotlova, zamena gorionika, - rekonstrukcija postojećih kotlova, ugradnja ekonomajzera za korišćenje otpadne toplote iz dimnih gasova, - poboljšanje izolacije, - zamena zaporne armature, spojeva i druge opreme u toplanama, - ugradnja SCADA sistema za praćenje i upravljanja radom kotlova i gorionika. Smanjenje temperature dimnih gasova i curenja tople vode u kotlovima uz povećanje kvaliteta sagorevanja dovodi do smanjene potrošnje goriva i smanjenih troškova rada hemijske pripreme vode.
Budžet i izvori finansiranja	U periodu od 2012. do 2017. g. ulaganja će iznositi 3.390 MRSD (28 MEUR). U periodu od 2015. do 2015. godine ulaganja su iznosila 780 MRSD. U 2016. godini će biti uloženo 840 MRSD. U 2017. godini će biti uloženo 1.770 MRSD. Za 2018. godinu nisu predviđena ulaganja U periodu od 2019. do 2020. godine ulaganja će iznositi 600 MRSD. Neto sadašnja vrednost projekta je 7.676 MRSD za period 2015. do 2035. g. Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU, Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI, Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS Privatne kompanije - ESCO, Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godinu po 2. APEE	Očekivane uštede iznose 12,1 ktoe i smanjenje emisije 50,5 ktCO2.
Projektovane uštede u 2015. godini	Očekivane uštede iznose 2,8 ktoe i smanjenje emisije 8,583 ktCO2.
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 12,1 ktoe i smanjenje emisije 37,3 ktCO2.
Pretpostavke	Procenjuje se ušteda energije od 18 TJ na 1 MEUR investicija. Procene uštede zasnovane su na podacima iz već realizovanih projekata rekonstrukcija (rehabilitacija) i modernizacija toplana
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama
Oznaka mere	SDG3
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2015. godina - Trajna Aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije. Smanjenje gubitaka u dimnim gasovima. Ušteda energije putem ugradnja opreme za kontrolu sastava i temperature dimnih gasova, rekonstrukcije gorionika i kotlova. Očekivane uštede u 2020. godini iznose 4,8 ktoe i smanjenje emisije 11,345 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Kotlovi za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom.
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	- Ugradnja opreme za kontrolu sastava (O2, CO, SOx, NOx) i temperature dimnih gasova. - Rekonstrukcije gorionika i kotlova da bi moglo da se vrši kontinualna regulacija sagorevanja. - Kontrola sastava i temperature dimnih gasova i podešavanje rada gorionika i kotlova - kontinualna regulacija sagorevanja. Smanjenje temperature dimnih gasova i povećanje kvaliteta sagorevanja dovodi do smanjene potrošnje goriva.
Budžet i izvori finansiranja	Predviđena su ulaganja od 31,8 MRSD/god (265.000 EUR/god) Neto sadašnja vrednost projekta je 3.105 MRSD za period 2015. do 2035. godine Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Očekivane uštede iznose 4,8 ktoe i smanjenje emisije 11,2 ktCO2.
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 4,8 ktoe i smanjenje emisije 11,2 ktCO2.
Pretpostavke	Procenjena bazna potrošnja goriva je 18.957 TJ u periodu 2012.÷2019. i 19.165 TJ u 2020. godini Počev od 2015. godine pod uslovom da se sistematski vrši analiza dimnog gasa stepen korisnosti kotlova na gasovitog goriva povećaće se za 1,06%.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama
Oznaka mere	SDG4
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2015. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije. Smanjenje gubitaka u dimnim gasovima. Ušteda energije putem ugradnja opreme za kontrolu sastava i temperature dimnih gasova, rekonstrukcije gorionika i kotlova. Očekivane uštede u 2020. godini iznose 1,1 ktoe i smanjenje emisije 3,345 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Kotlovi za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom.
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	- Ugradnja opreme za kontrolu sastava (O2, CO, SOx, NOx) i temperature dimnih gasova. - Rekonstrukcije gorionika i kotlova da bi moglo da se vrši regulacija sagorevanja. - Kontrola sastava i temperature dimnih gasova i podešavanje rada gorionika i kotlova - kontinualna regulacija sagorevanja. Smanjenje temperature dimnih gasova i povećanje kvaliteta sagorevanja dovodi do smanjene potrošnje goriva.
Budžet i izvori finansiranja	Predviđena su ulaganja od 5,16 MRSD/god (43.000 EUR/god) Neto sadašnja vrednost projekta je 1.064 MRSD za period 2015. do 2035. godine Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Očekivane uštede iznose 1,1 ktoe i smanjenje emisije 3,345 ktCO2.
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 1,1 ktoe i smanjenje emisije 3,345 ktCO2.
Pretpostavke	Udeo mazuta u korišćenju energenata u sistemu DG je 14,5%, što daje potrošnju goriva od 4.280 TJ. Procenjuje se ušteda energije najmanje 1,1% što iznosi oko 45 TJ/god.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama
Oznaka mere	SDG5
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2015. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije. Smanjenje gubitaka u dimnim gasovima. Ušteda energije putem ugradnja opreme za kontrolu sastava i temperature dimnih gasova, rekonstrukcije ložnog uređaja i kotlova. Očekivane uštede u 2020. godini iznose 1,3 ktoe i smanjenje emisije 5,376 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Kotlovi za proizvodnju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom.
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	-Ugradnja opreme za kontrolu sastava (O2, CO, SOx, NOx) i temperature dimnih gasova. - Rekonstrukcije ložnog uređaja i kotlova da bi moglo da se vrši kontinualna regulacija sagorevanja. - Kontrola sastava i temperature dimnih gasova i podešavanje rada ložnog uređaja i kotlova - kontinualna regulacija sagorevanja. Smanjenje temperature dimnih gasova i povećanje kvaliteta sagorevanja dovodi do smanjene potrošnje goriva.
Budžet i izvori finansiranja	Predviđena su ulaganja od 4,08 MRSD/god (34.000 EUR/god) Neto sadašnja vrednost projekta je 638 MRSD za period 2015. do 2035. godine Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Očekivane uštede iznose 1,2 ktoe i smanjenje emisije 5,26 ktCO2.
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 1,2 ktoe i smanjenje emisije 5,26 ktCO2.
Pretpostavke	Udeo uglja u korišćenju energenata u sistemu DG je 11,1%, što daje potrošnju goriva od 3.260 TJ. Procenjuje se ušteda energije najmanje 1,6% što iznosi oko 50 TJ/god.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Kontrola distribucije toplotne energije
Oznaka mere	SDG6
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Smanjenje gubitka u distribuciji toplotne energije. Smanjenje potrošnje energenata za proizvodnju toplotne energije. Ušteda energije putem ugradnja opreme nadzor i upravljanje distribucijom toplotne energije. Očekivane uštede u 2020. godini iznose 14,7 ktoe i smanjenje emisije 38,9 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	Mreža za distribuciju toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja u JLS - mera na strani snabdevanja energijom.
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	- Ugradnja opreme nadzor i upravljanje distribucijom toplotne energije. - Cilj je da se količina isporučene energije i način distribucije toplotne energije prilagode trenutnim vremenskih uslovima, potrebama i socijalnom ponašanju potrošača. - Edukacija izvršilaca. - Merenje i obrada operativnih parametara unutar toplovodne mreže sistema daljinskog grejanja i u izmenjivačkim stanicama na strani potrošnje. - Analiza dobijenih podataka o prognozi vremena. - Implementacija softverske podrške. Mera će se pripremiti i realizovati u 2016. i 2017. godini Pun kapacitet primene mere i uštede energije biti dostignut 2018. godine
Budžet i izvori finansiranja	U periodu 2016.÷2017. procenjena godišnja ulaganja su 240 MRSD/god (2 MEUR/god) ukupno 480 MRSD (4 MEUR). U periodu od 2019. godine procenjena godišnja ulaganja su 5 MRSD/god. Neto sadašnja vrednost projekta je 8.330 MRSD za period od 2016. do 2035. godine Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji JSL i JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 14,3 ktoe i smanjenje emisije 38,1 ktCO2.
Pretpostavke	U 2017. godini procenjuje se ušteda energije 1% od ukupne potrošnje Počev od 2018. godine procenjuje se ušteda energije 2% od ukupne potrošnje što iznosi oko 600 TJ/god (14,3 ktoe/a).
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogeneraciju
Oznaka mere	SDG7
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2019. godina Ranih mera nije bilo
Cilj/kratak opis	Rekonstrukcija 4 bloka termoelektrane Nikola Tesla A u Obrenovcu - postrojenje za proizvodnju električne energije, gorivo ugalj - lignit Kolubara na kogeneraciju: postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije sa kapacitetom za proizvodnju toplotne energije do 600 MW i izgradnja glavnog toplovoda dužine 28,5 km za priključenje na sistem daljinskog grejanje na Novom Beogradu Korišćenje kogeneracije kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, rezultira povećanjem stepenom korisnosti postrojenja, manjom potrošnjom fosilnih goriva po jedinici proizvedene energije, smanjenjem emisija CO2 po jedinici proizvedene energije, supstitucija prirodnog gasa iz uvoza domaćim ugljem i povećanje energetske bezbednosti. Očekivane godišnje uštede goriva iznose 63,4 ktoe/a i smanjenje godišnjih troškova na goriva za 5.911 MRSD/a (47 MEUR/a). Očekivane uštede u 2020. godini iznose 63,4 ktoe i smanjenje emisije 3.762 ktCO2.
Ciljani krajnji potrošači	JP EPS Ogranak Termoelektrana Nikola Tesla A u Obrenovcu i Javno komunalno preduzeće (JKP) "Beogradske elektrane"
Ciljna grupa	Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	- rekonstrukcija 4 bloka termoelektrane Nikola Tesla A u Obrenovcu - postrojenje za proizvodnju električne energije, gorivo ugalj - lignit Kolubara na kogeneraciju: postrojenje za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije - izgradnja glavnog toplovoda dužine 28,5 km za priključenje na sistem daljinskog grejanje na Novom Beogradu - izgradnja tri pumpne stanice za transport tople vode. - Studija izvodljivosti je izrađena i planira se rekonstrukcija blokova u TENT-u A koja će omogućiti da se u kombinovanom režimu proizvodnje isporučuje 600 MW za grejanje Beograda.
Budžet i izvori finansiranja	Predviđena su ulaganja od 20.290 MRSD (165 MEUR). Neto sadašnja vrednost projekta je 20.290 MRSD za period 2017-2035. Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS. Privatne kompanije - ESCO. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS, grad Beograd, JK preduzeće Beogradske elektrane
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Redovno praćenje potrošnje energenata i isporuke toplotne energije, godišnji izveštaji o potrošnji energije EPS, JK preduzeće Beogradske elektrane, grad Beograd, Energetski pregledi
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini
Pretpostavke	Procenjene uštede zasnivaju se na poređenju sadašnjeg stanja u proizvodnji toplotne energije i očekivanim karakteristikama kogenerativnog postrojenja. Ceo rekonstruisan sistem DG trebalo bi da počne da funkcioniše 2020. godine
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja

 

Naziv mere	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja
Oznaka mere	SDG8
Opis mere
Kategorija	1. Propisi (standardi i norme)
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godine - Trajna aktivnost - Ranih mera nije bilo.
Cilj/kratak opis	UEE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja ostvariće se primenom minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole.
Ciljani krajnji potrošači	Toplane u sistemu daljinskog grejanja
Ciljna grupa	Preduzeća za proizvodnju energije za daljinsko grejanje Javni i komercijalni sektor
Regionalna primena	Nacionalna, lokalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zakon o EKE uveo je zahtev prema kome je potrebno, za izgradnju novih i rekonstrukciju postojećih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja, da budu ispunjeni minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole sadržaće obavezu izrade elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja, kako bi se dokazala ispunjenost minimalnim zahtevima energetske efikasnosti. Odgovarajuća podzakonskog akta bi trebalo da bude usvojena 2016: Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju postrojenja za proizvodnju električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistemi za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju toplotne energije i sistemi za prenos i distribuciju toplotne energije Pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije
Budžet i izvori finansiranja	JKP i JLS iz sopstvenih sredstava Ostali investitori zainteresovani za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	OPG12
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini	Nije procenjeno
Pretpostavke
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Prilog 6.

DETALJAN OPIS MERA - ELEKTROENERGETSKI SISTEM

Procena potrebnih sredstava urađena je u okviru IPA projekta i predstavlja samo indikativne vrednosti. U pogledu mere u sektoru elektroenergetike postoje indicije da su finansijske procene mera koje su date u ovoj tabeli pod E1 i E3 potcenjene i da su potrebna finansijska sredstva znatno viša, dok za meru E4 smatra da su potrebna sredstva niža od procenjenih, međutim u trenutku izrade APEE nije bilo moguće izvršiti finansijske analize navedenih mera koje bi se smatrale dovoljno preciznim.

Naziv mere	Unapređenje efikasnosti kotlova
Oznaka mere	E1
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godine - Rane mere: bile - dat je spisak postrojenja
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. Rekonstrukcija kotlovskih postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS. Rekonstrukcijom bi se sadašnje stanje kotlovskih postrojenja unapredilo do projektnih vrednosti, a mogle bi se sprovesti i mere dalje modernizacije saglasno sadašnjim raspoloživim tehnologijama. Rekonstrukcijom bi se postiglo: povećanje stepena korisnosti kotlovskih postrojenja za 1,5÷1,75% i smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. Očekivane godišnje uštede u potrošnji lignita su 593 kt. Očekivano smanjenje emisije CO2 je 4.539 ktCO2 za celokupni vek mere. Očekivane uštede u 2020. g. iznose 37,2 ktoe i smanjenje emisije 453,8 ktCO2. Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Kotlovska postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS-u.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Kotlovska postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS-u su većinom stara i više od 30 godina. Smanjen je stepen korisnosti i pouzdanost bloka. Zato je neophodno izvršiti rekonstrukcija kotlovskih postrojenja da bi se sadašnje stanje kotlovskih postrojenja unapredilo do projektnih vrednosti. Mogu se sprovesti i mere dalje rekonstrukcija i dogradnja saglasno sadašnjim raspoloživim tehnologijama. - Bolje zaptivanje kotlova, rotacionih zagrejača svežeg vazduha (LUVO), kanala vazduha i produkata sagorevanja kako bi se smanjio priliv hladnog vazduha u kanalima produkata sagorevanja. - Optimizacija rada gorionika i regulacija doziranja goriva po različitim nivoima da bi se dobila odgovarajuća mešavina vazduha i goriva. - Optimizacija rada mlina prema principu "N-1" ili "N-2". - Optimizacija rada ventilatora vazduha i produkata sagorevanja da bi se dobili optimalni režimi vuče. - Unapređenje aktivnosti održavanja.
Budžet i izvori finansiranja	U 2015. godini ulaganja za opremu i radove su iznosila 324 MRSD. U periodu 2016-2018. ulaganja bi iznosila 648 MRSD (5,4 MEUR). Ulaganje u 11 blokova EPS-a su u rasponu 0,25-0,5 MEUR - prosečno 0,4 MEUR. Neto sadašnja vrednost mere je 15.245 MRSD. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 37,2 ktoe i smanjenje emisije 453,8 ktCO2.
Pretpostavke	Izvor podataka o troškovima: Merenja na blokovima EPS-a: Termotehnička ispitivanja BLOKA A6 U TE NIKOLA TESLA u cilju pripreme kapitalnog remonta - P. Radovanović, B. Perković - NIV-LTE 391, Vinča, 2008. Sve aktivnosti su planirane tokom redovnog godišnjeg remonta i održavanja.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Optimizacija parametara rada kotlova blisko je povezana sa merom E2 uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja, pa bi kašnjenje uvođenja mere E2 moglo da izazove kašnjenje sa primenom mere E1.

 

Naziv mere	Sistem upravljanja kvalitetom uglja
Oznaka mere	E2
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2017, datum završetka: 2019. godine Rane mere: nije bilo
Cilj/kratak opis	Smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. Uvođenjem homogenizacije kvaliteta lignita u procesu njegove eksploatacije i transporta ukloniće se negativne posledice oscilacije u kvalitetu. Cilj projekta je da obezbedi bezbedno i kontinuirano snabdevanje ugljem i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje zagađivanja vazduha u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara i RB Drmno. Po uvođenju sistema upravljanja kvalitetom uglja postiglo bi se povećanje stepena korisnosti kotlovskih postrojenja za 0,75÷1% i smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. U 2020. g. očekivane uštede iznose 21,4 ktoe i smanjenje emisije 261,1 ktCO2. Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Kotlovska postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS-u.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Kotlovska postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS-u su većinom stara i više od 30 godina. Cilj projekta je da se obezbedi bezbedno i kontinuirano snabdevanje ugljem i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje zagađivanja vazduha u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara i RB Drmno Nepostojanje analizatora kvaliteta uglja na proizvodnim linijama dovodi do velikih varijacija u kvalitetu uglja koji se isporučuje termoelektranama. To zahteva da se osim uglja u termoelektranama koristi i tečno gorivo. Povećana je potrošnja lignita i viša je emisije štetnih gasova, a pojačano je habanja opreme. Dolazi i do nekontrolisanog sagorevanja uglja na odlagalištima površinskih kopova i termoelektrana. Uvođenjem homogenizacije kvaliteta lignita u procesu njegove eksploatacije i transporta u RB Kolubara i RB Drmno ukloniće se negativne posledice oscilacija u kvalitetu. Unaprediće se rad TE Nikola Tesla Obrenovac, TE Kostolac, TE Drmno i TE Morava.
	Ova mera se sastoji od tri komponente: - Sistem za upravljanje ugljem Kolubarskog rudarskog basena (zapadno polje). Nova oprema poboljšaće efikasnost vađenja uglja u Kolubarskom basenu i značajno poboljšati i ujednačiti kvalitet lignita koji isporučuje termoelektranama; - Bager, transporter i odlagač za novi površinski kop, Polje C u istočnom delu Kolubarskog rudnog basena. - Odlagač međuslojne jalovine na površinskom kopu Tamnava zapad. Realizacija projekta smanjiće emisiju zagađujućih materija u vazduh nastalu vađenja, transportom i eksploatacijom uglja, kao i da se na nacionalnom nivou ostvare ciljane vrednosti emisija, uključujući CO2. Mera će pomoći EPS-u da ostvare sve strožije limite emisija koje je propisala Direktiva EU 2010/75 o industrijskim emisijama (integrisana prevencija i kontrola zagađivanja).
Budžet i izvori finansiranja	Neophodna sredstva za realizaciju projekta iznose 21.780 MRSD (181,6 MEUR). U 2015. godini ulaganja su iznosila 2178 MRSD. Procenjena ulaganja u 2018. godini su 1.778 MRSD. Procenjena ulaganja u 2020. godini su 1.553 MRSD. Iz kredita EBRD obezbeđeno je 80 MEUR. EPS će obezbediti 27 MEUR sopstvenih sredstava. Nemačka razvojna banka (KfW) je u ime vlade Savezne Republike Nemačke i uz njenu finansijsku pomoć potpisala ugovor o zajmu u vrednosti od 65 MEUR i 9 MEUR bespovratne pomoći. Neto sadašnja vrednost mere je 8.393 MRSD.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE Projekat će sprovoditi Jedinica za implementaciju projekta (JIP) koju će osnovati EPS i RB Kolubara. JIP će činiti eksperti iz EPS koji se bave nabavkama, tehničkom podrškom, finansijama, nadzorom upravljanja lokacijom i monitoringom i evaluacijom. JIP će uživati podršku konsultantske grupe na nacionalnom nivou čiji članovi ujedno biti deo JIP
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede iznose 10,7 ktoe i smanjenje emisije 130,5 ktCO2.
Pretpostavke	Planirani vremenski rok za realizaciju projekta je 27 meseci.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Mera uvođenja sistema upravljanja kvalitetom uglja je blisko povezana sa merom optimizacije parametara rada kotlova, pa bi kašnjenje mere E2 moglo da izazove kašnjenje sa primenom mere E1. Potencijalni ekološki efekti zbog kontinuiranog funkcionisanja kopa, uključujući i na kvalitet vazduha i zemljišta, kao i kvalitet podzemnih voda, zagađenje zemljišta i uticaj buke. Ključne mere za ublažavanje gore navedenog podrazumevaju uvođenje odgovarajući tehnika za prikupljanje i preradu vode, prevencija stvaranja prašine ograđivanjem i vlaženjem i korišćenje odgovarajući specificiranog postrojenja kako bi se smanjila generacija buke.

 

Naziv mere	Unapređenje efikasnosti parnih turbina
Oznaka mere	E3
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2016, datum završetka: 2018. godine Rane mere: bile
Cilj/kratak opis	Unapređenje efikasnosti parnih turbina. Cilj je smanjenje potrošnje energije za 80÷120 kJ/kWh proizvedene električne energije. Očekivane godišnje uštede u potrošnji lignita su 260 kt. Ukupna ušteda energije 162 ktoe (1.900 GWh). Očekivane uštede u 2020. g iznose 16,2 ktoe i smanjenje emisije 197,6 ktCO2. Smanjenje emisije 1.976 ktCO2 za celokupni vek trajanja mere. Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Turbonapojna postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS-u.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Rekonstrukcija turbinskih postrojenja u blokovima termoelektrana u EPS. Smanjenje potrošnje uglja - lignita za proizvodnju električne energije. U blokovima snage veće od 300 MW svi originalni rotori turbina su zamenjeni. Planira se zamena originalnih rotora turbina snage od 200 MW. Mere unapređenja efikasnosti parnih turbina: - Održavanje i čišćenje kondenzatora i zaptivanje cevi. - Testiranja funkcionalnosti rada zagrejača napojne vode. - Testiranja funkcionalnosti zaporne armature. - Eliminacije curenja. - Optimizacija rada ejektora za održavanje vakuuma. - Unapređenje održavanja postrojenja.
Budžet i izvori finansiranja	U 2015. godini ulaganja su iznosila 106 MRSD. U 2018. godini ulaganja bi iznosila 86 MRSD. Ukupna ulaganja bi iznosila 528 MRSD (4,4 MEUR). Neto sadašnja vrednost mere je 6.225 MRSD. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	-
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. g. iznose 16,2 ktoe i smanjenje emisije 197,6 ktCO2.
Pretpostavke	Procenjeni troškovi uzeti su iz knjige: D. Hasler: Coal-Fired Power Plant Heat Rate Reduction, Sargent&Lundy, 2009. Planirano je da se aktivnosti sprovodu za tri godine tokom perioda remonta.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Naziv mere	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama
Oznaka mere	E4
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2015, datum završetka: 2019. godine Rane mere:
Cilj/kratak opis	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u blokovima termoelektrana EPS-a za 15% upotrebom savremenih tehnologija i optimizacijom rada. Tehnološki procesi u termoelektranama odnose na sopstvenu potrošnju energije bloka oko 5-8% bruto proizvedene električne energije. Primeri tehnoloških procesa u termoelektranama su: - transport i priprema goriva - uglja, - snabdevanje kotla vazduhom, - odvod produkata sagorevanja iz kotla, - napojni sistem kotla, - hlađenja kondenzatora, - prečišćavanje produkata sagorevanja iz kotla - smanjenje emisije raznih nečistoća. Većinu ovih procesa obavljaju centrifugalne pumpe, ventilatori i kompresori koje pogone elektromotori velike snage. Najefikasniji način kontrole broja obrtaja i kapaciteta ventilatora i pumpi je upotreba frekventne regulacije broja obrtaja. Kako je potrošnja električne energije proporcionalna brzini obrtanja na kub, značajne uštede u potrošnji električne energije se postižu kada pogoni rade na manjim brzinama. Trenutno iznos sopstvene potrošnje energije je 2.049 GWh. Postavljen je cilj za 2020. godinu da sopstvena potrošnja energije iznosi 1.725 GWh. Očekivan ušteda - smanjenje sopstvene potrošnje energije iznosi 130,4ktoe. Očekivano smanjenje emisije CO2 je 1.131 ktCO2 za celokupni vek mere. Očekivane uštede u 2020.g iznose 13,1 ktoe i smanjenje emisije 113,1 ktCO2. Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Blokovi termoelektrana u EPS-u.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Zamena starih i oštećenih motora odgovarajućim novim elektro motorima sa visokom klasom energetske efikasnosti. Regulacija napona u mreži za sopstvenu potrošnje u rasponu od UN±5%, kako bi se smanjili gubici energije u motorima. Ugradnja opreme za frekventnu regulacija broja obrtaja pogona kako bi se povećale operativne performanse pogona.
Budžet i izvori finansiranja	Procenjeni trošak iznosi 4.800 MRSD (40 MEUR) u periodu od pet godina. U 2015. godini ulaganja za opremu i radove su iznosila 960 MRSD. U 2018. godini ulaganja bi iznosila 784 MRSD. Neto sadašnja vrednost mere je 1.191 MRSD. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	-
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. godini iznose 10,5 ktoe i smanjenje emisije 90,5 ktCO2.
Pretpostavke	Neto sadašnja vrednost ove mere se izračunava na osnovu pretpostavke da će realistično smanjenje od 0,5% biti realizovano umesto projektovanog od 1,1%.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nedostatak sredstava EPS-a može da odloži primenu predložene mere.

 

Naziv mere	Rekonfiguracija distributivne mreže
Oznaka mere	E5
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2015, datum završetka: 2019. godina
Cilj/kratak opis	Rekonfiguracija distributivne mreže realizuje se promenom uklopnog stanja mreže. Rezultat je smanjenje gubitaka energije, povećani kapacitet sistema i moguće odlaganje ili eliminacija kapitalnih izdataka za poboljšanje sistema i proširenje. Godišnje uštede energije su 4 GWh/a, tj.0,34 ktoe/a. Željeno smanjenje gubitaka za narednih 5 godina je 378 GWh, od toga rekonfiguracijom mreže bi se uštedelo 20 GWh. Nakon pune implementacije, uštede dostižu 17,2 ktoe u 2019. godini Ukupno smanjenje emisije CO2 se procenjuje na 149 ktCO2 (8,66 ktCO2/ktoe ušteđene energije). Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Distributivna mreža EPS-a.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Rekonfiguracija mreže u distributivnim sistemima realizuje se promenom statusa rasklopne aparature za sekcionaliziranje, a obično se sprovodi radi smanjenja gubitaka energije. Smanjenje gubitaka energije može da rezultira značajnim koristima za postrojenja i mrežu. Ostale koristi od smanjenja gubitaka uključuju povećani kapacitet sistema, i moguće odlaganje ili eliminaciju kapitalnih izdataka za poboljšanje sistema i proširenje. Distributivni sistemi sastoje se obično od međusobno povezanih, radijalno napojenih vodova. Dva tipa rasklopnih uređaja, normalno zatvorenih rasklopnih uređaja (rasklopnih uređaja za sekcionaliziranje) i normalno otvorenih rasklopnih uređaja (spojnih rasklopnih uređaja), koriste se za zaštitu i upravljanje konfiguracijom. Rekonfiguracija mreže u distributivnim sistemima se vrši otvaranjem rasklopnih uređaja za sekcionaliziranje (normalno zatvorenih) i zatvaranjem spojnih (normalno otvorenih) rasklopnih uređaja na mreži. Ova promena stanja rasklopnih uređaja se obavlja na takav način da se održava radijalnost mreže i da potrošači ostanu pod naponom. Neophodan uslov za izbor optimalne topologije mreže je primena softvera za optimizaciju upravljanja mrežom. Da bi se omogućila optimalna rekonfiguracija 10, 20 i 35 kV distributivne mreže, uz sezonsko prilagođavanje na varijacije opterećenja, potrebno je oko 5000 tačaka u kojima su instalirani rasklopni uređaji (prekidači i sklopka - rastavljači) koji omogućavaju rekonfiguraciju mreže. Promenu stanja rasklopnih uređaja treba izvoditi sezonski.
Budžet i izvori finansiranja	Očekivani troškovi optimizacije distributivne mreže iznose 600 MRSD (5 MEUR) u narednih pet godina, i uključuju samo troškove rada za aktivnosti promene stanja rasklopnih uređaja. Neto sadašnja vrednost mere je 342 MRSD. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	-
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. godini iznose 1,4 ktoe i smanjenje emisije 11,9 ktCO2.
Pretpostavke	Sve aktivnosti su planirane tokom redovnog godišnjeg remonta i održavanja.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Veliki broj mesta za promenu položaja kontakata prekidača i sklopki - rastavljača može biti potencijalni razlog za kašnjenja realizacije mere.

 

Naziv mere	Regulacija napona distributivne mreže
Oznaka mere	E6
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2015, datum završetka: 2019. godina
Cilj/kratak opis	Konzervativna regulacija napona (CVP) mora postići cilj minimalizovanja gubitaka energije dok se održavaju prihvatljivi profili napona na distributivnim fiderima. CVP može biti formulisana tako da minimalizuje ponderisanu sumu gubitka energije podložnu raznim tehničkim (inženjerskim) ograničenjima: - Jednačine protoka električne energije - Naponska ograničenja (faza prema neutralnom provodniku ili faza prema fazi) - Strujna ograničenja (kablovi, nadzemni vodovi, transformatori, neutralni provodnik, otpornost uzemljenja) - Ograničenja promene regulatora napona (radni opsezi) - Ograničenja promene šant kondenzatora (radni opsezi) Očekivane godišnje uštede - smanjenje gubitaka električne energije su 18 GWh (1,5 ktoe). Očekivane uštede u 2020. g iznose 1,5 ktoe i smanjenje emisije 13,3 ktCO2. Ukupne uštede energije tokom trajanja ove mere u iznosu 15,4 ktoe. Ukupno smanjenje emisije CO2 tokom trajanja ove mere se procenjuje na 134 ktCO2. Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Distributivna mreža EPS-a. (Operatori distributivnih sistema)
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	CVR se može ostvariti različitim poznatim tehnologijama, uključujući regulacione transformatore, kompenzatore pada napona na mreži, upravljanje pobudom generatora, regulatore napona, statične VAR kompenzatore, rekonfiguraciju vodova i upravljanje opterećenjem. Uvođenje tehnologije na bazi mikroprocesora čini napredne CVR kontrolne šeme mogućim tako što istovremeno prati više čvorova mreže u skoro realnom vremenu. U transformatorskim stanicama, CVR se obično vrši uz pomoć kondenzatora, regulatora i upravljanja regulacijom transformatora. Na distributivnim vodovima, CVR se obično obavlja putem upravljanja regulacijom napona, kondenzatorima i reklozerima. Postoje tehnologije za upravljanje CVR kod krajnjih korisnika. U svakom slučaju, odluke se mogu donositi lokalno ili da se informacije pošalju SCADA operatorima za ovu aktivnost. Glavne koristi regulacije napona za operatore distributivnih sistema su: a. - Poboljšana energetska efikasnost koja vodi do smanjenja emisija CO2. b. - Smanjeno vršno opterećenje i smanjeni troškovi vršnog opterećenja.
Budžet i izvori finansiranja	Očekivani troškovi mere regulacije napona u distributivnoj mreži su 480 MRSD (4 MEUR) u narednih 5 godina, i uključuju samo troškove rada. U 2015. godini ulaganja su iznosila 96 MRSD. Procenjena ulaganja u 2018. godini su 78 MRSD. Neto sadašnja vrednost ove mere se procenjuje na 358 MRSD. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Uštede u 2015. godini iznose 0,3 ktoe i smanjenje emisije 2,7 ktCO2
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. godini iznose 1,2 ktoe i smanjenje emisije 10,7 ktCO2.
Pretpostavke	Sve aktivnosti su planirane tokom redovnog godišnjeg remonta i održavanja.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Veliki broj mesta za promenu položaja kontakata prekidača i sklopki - rastavljača može biti potencijalni razlog za kašnjenja realizacije mere.

 

Naziv mere	Pojačanje distributivne mreže
Oznaka mere	E7
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2015, datum završetka: 2019. godina
Cilj / kratak opis	Oko dve trećine gubitaka na fideru javlja u prvoj trećini dužine fidera. Ojačanje ili zamena takvih vodova može biti izuzetno korisna. Gubici u mreži su proporcijalni kvadratu struje, na nivo gubitaka u mreži uticaće kapacitet pojedinog segmenta. Povećanjem poprečnog preseka vodova i kablova za dato opterećenje, gubici će opadati. Jasno je da ovo vodi do direktnog balansiranja između veličine gubitaka i troška ulaganja u mrežu. Ova mera obuhvata pojačanje mreže kako bi se smanjili gubici u mreži za 7,3 ktoe (85 GWh) u narednih pet godina (1,48 ktoe/god - 17,2 GWh/god) Očekivane uštede u 2020.g iznose 1,5 ktoe i smanjenje emisije 13,3 ktCO2. Ukupne uštede energije tokom trajanja ove mere u iznosu 15,4 ktoe. Ukupno smanjenje emisije CO2 tokom trajanja ove mere se procenjuje na 134 ktCO2. Očekivane uštede u 2020.g iznose 7,4 ktoe i smanjenje emisije 64,1 ktCO2 Vek trajanja mere je deset godina.
Ciljani krajnji potrošači	Distributivna mreža EPS-a. (Operatori distributivnih sistema)
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	Izgradnja transformatorskih stanica, kao i nadzemnih i kablovskih vodova svih naponskih nivoa, kako bi se zadovoljile rastuće potrebe za električnom energijom, a poboljšali uslovi u vezi sa naponom, kao i kvalitet električne energije koja se isporučuje. Revitalizacija, rekonstrukcija ili zamena postojeće zastarele opreme; Rekonstrukcija postojećih objekata nivoa napona 35, 20, 10 i 0,4 kV, u skladu sa vršnim opterećenjem i potrebom da se poveća kvalitet električne energije; Razvoj i nabavka sve potrebne opreme i savremenih softverskih alata za automatizaciju i upravljanje objektima u okviru distributivnih kompanija
Budžet i izvori finansiranja	Očekivani troškovi mere su 5.200 MRSD (43 MEUR) u narednih pet godina. U 2015. godini ulaganja su iznosila 840 MRSD. Procenjena ulaganja u 2018. godini su 686 MRSD. Neto sadašnja vrednost ove mere se procenjuje na 62 MRSD. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Uštede u 2015. godini iznose 1,5 ktoe i smanjenje emisije 12,8 ktCO2
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. godini iznose 5,9 ktoe i smanjenje emisije 51,1 ktCO2.
Pretpostavke	Sve aktivnosti su planirane tokom redovnog godišnjeg remonta i održavanja.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Naziv mere	Ugradnja pametnih brojila
Oznaka mere	E8
Opis mere
Kategorija	3. Finansijski instrumenti
Vremenski okvir	Datum početka 2015, datum završetka: 2019. godina
Cilj/kratak opis	Tehnička modernizacija opreme za merenje kod kupaca kako bi se uspostavio SMART GRID koncept; Projekat Ugradnja pametnih brojila ima sledeće glavne ciljeve: - Smanjenje gubitaka distributivne mreže do nivoa najbolje strane prakse. - Zamena starih električnih brojila savremenim pametnim brojilima - pametna brojila imaju bolju preciznost u širem opsegu snage. - Usvajanje zajedničkog interfejsa za deljenje informacija o upravljanju i obračunavanju među različitim kompanijama za distribuciju. Ovom merom bi se smanjili gubici u mreži za 239,2 ktoe u narednih 10 godina. Očekivane uštede u 2020. g iznose 23,9 ktoe i smanjenje emisije 13,3 ktCO2. Ukupne uštede energije tokom trajanja ove mere u iznosu 239,2 ktoe. Ukupno smanjenje emisije CO2 tokom trajanja ove mere se procenjuje na 2071,6 ktCO2. Očekivane uštede u 2020.g iznose 23,9 ktoe i smanjenje emisije 207 ktCO2 Vek trajanja mere je 10 godina.
Ciljani krajnji potrošači	Distributivna mreža EPS-a.
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	EPS planira nabavku 250.000 brojila za domaćinstva i 7.000 mernih sistema za velike potrošače. Ova mera obuhvata nabavku pametnih brojila, rutera/gejtveja, komunikacijskih i pomoćnih uređaja, hardvera i softvera za AMM i MDM/R aplikacije kao i pružanje usluga integracije sistema i obuke. To takođe uključuje instalaciju na licu mesta srednje-naponskih i nisko-naponskih mernih uređaja
Budžet i izvori finansiranja	Očekivani troškovi mere su 13.200 MRSD (107 MEUR) u narednih pet godina. U 2015. godini ulaganja su iznosila 1.320 MRSD. Procenjena ulaganja u 2018. godini su 1.078 MRSD. Procenjena ulaganja u 2020. godini su 841 MRSD. Neto sadašnja vrednost ove mere se procenjuje na 2.187 MRSD. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE, EPS
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda	Godišnji izveštaji EPS
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini	Uštede u 2015. godini iznose 4,8 ktoe i smanjenje emisije 41,4 ktCO2
Očekivane uštede u 2018. godini	Očekivane uštede u 2018. godini iznose 19,1 ktoe i smanjenje emisije 165,6 ktCO2.
Pretpostavke	Proračun se bazira na Funkcionalnim zahtevima i tehničkim specifikacijama AMI/MDM sistema, EPS, ažurirano - Deepview, April 2014.
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija	Nema preklapanja sa drugim merama.

 

Naziv mere	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja
Oznaka mere	E9
Opis mere
Kategorija	1. Propisi
Vremenski okvir	Datum početka: 2016. godina - Trajna aktivnost - Ranih mera nije bilo.
Cilj/kratak opis	UEE za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili za CHP postrojenja ostvariće se primenom minimalnih zahteva u pogledu energetske efikasnosti, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole.
Ciljani krajnji potrošači
Ciljna grupa	Elektroenergetski sistem
Regionalna primena	Nacionalna
Informacije o implementaciji
Spisak i opis aktivnosti za sprovođenje mera	a.
Budžet i izvori finansiranja	Troškovi mere nisu procenjeni.
Institucije zadužene za sprovođenje aktivnosti	MRE
Institucije zadužene za nadzor	MRE
Ušteda energije
Metod monitoringa Merenje postignutih ušteda
Očekivane uštede u 2015. godini po 2. APEE
Projektovane uštede u 2015. godini
Očekivane uštede u 2018. godini
Pretpostavke
Preklapanja, multiplicirani efekti, sinergija

 

Prilog 7.

PROVIZORNE MERE - SEKTOR POLJOPRIVREDE

 

Mera	Opis	Potencijal uštede	Napomene o implikacijama troškova
Rekuperacija toplote od mleka Napomena: AP Vojvodina obezbeđuju grantove za rekuperaciju toplote (u kombinaciji sa solarnim kolektorima) u mlekarama, farmama koza i ovaca od 2013.	Rekuperacija toplote od hlađenja mleka. Toplota se može koristiti za zagrevanje pijaće vode za krave ili za proizvodnju sanitarne tople vode.	Različiti načini da se sagleda potencijal rekuperacije toplote: 1) Hlađenje mleka od 37 °C do 3 °C daje toplotu od 40 W/l. Od toga, 30 W/l može biti rekuperirano. 2) Rekuperacija energije 270kWh/po kravi za krave koje proizvode 9000 l/god. 3) 0,7 l zagrejane vode (45-50 °C) može da se proizvede po svakom litru ohlađenog mleka.	Nije profitabilno na najmanjim farmama, ali periodi otplate od 1 do 3 godine mogu se već postići u stajama sa 20 krava. Cena zavisi od veličine sistema.
Rekuperacija toplote od svinjskog gnojiva	Rekuperacija toplote od hlađenja svinjskog gnojiva. Toplota se može koristiti npr. za zagrevanje prostora ili zagrevanje vode. Energija se može uštedeti povećanim korišćenjem podnog grejanja (koje takođe poboljšava i toplotu životinja) i smanjenjem upotrebe svetla za grejanje.	Izveštaji daju različite vrednosti potrošnje energije i proizvodnje toplote. Međutim, energija koja je potrebna je konstantno oko 1/3 proizvedene energije.	Cena zavisi od veličine sistema. Realizovane cene u Finskoj su bile od 50.000 do 100.000 € u zavisnosti od veličine sistema ali, uglavnom, ovo su velike farme svinja.
Sistemi za hranjenje životinja	Distribucija hrane za životinje uz pomoć kule silosa, okačenog vagona na šinama i automatske hranilice sa koncentratom umesto bunker silosa zajedno sa traktorom, automatski koncentrisane hranilica	Kula silos kombinacija troši oko 160 kWh/krava/a dok druga kombinacija troši oko 650 kWh/krava/a.
Uklanjanje kravljeg đubriva iz staje	Planiranje unapred može da uštedi energiju. Faktori koji utiču na potrošnju su odabrani metod za uklanjanje đubriva, učestalost upotrebe i daljina na koju se uklanja. Održavanje pumpe.	Potrošnja energije za uklanjanje đubriva iz staje je 0÷250 kWh/a/krava u zavisnosti od uređenja.	Nema dodatnih troškova, samo bolje planiranje kada je primenjeno na fazu izgradnje.
Sušenje žitarica	Prezervacija kiselinom umesto sušenja na toplom vazduhu. Izbegavati sušenje tokom noći kada su spoljne temperature niže. Pasivna upotreba solarne energije: Tamni krov/plafon sakupljaju toplotu i mogu se koristiti za sušenje vazduha pre grejanja.	Razlika u energetskim inputima sušenja toplim vazduhom (direktna upotreba energije) i prezervacije kiselinom (indirektni energetski inputi ka hemijskoj proizvodnji) može biti i do 70%. Procenat zavisi od vlage u zrnu i spoljašnje temperature tokom sušenja. * Sušenje hladnim vazduhom štedi 25% u poređenju sa sušenjem toplim vazduhom. Izolacija sušare sa toplim vazduhom može da uštedi 10% potrošnje električne energije Izbegavanje sušenja tokom noći može da donese uštedu od 10 do 20%	Troškovi prezervacije kiselinom (cene u Finskoj): prezervatori 9.6 l/t 15 €/t + oprema 0,5 €/t; ukupno 15 €/t.
Ventilacija stočnih staja	Ventilacija koja se bazira na gravitaciji troši manje el. energije od mehaničke ventilacije. Dobra kontrola i ventilacije i grejanja u kombinaciji sa mehaničkom ventilacijom. Trebalo bi da bude moguće regulisati ventilaciju na osnovu temperature unutra, vlage i koncentracije CO2.	Najbolji ventilatori troše 25% energije koju troše najlošiji. Prljavština i prašina u ventilatorima mogu da smanje efikasnost za 40% i da oslabe kaiševe u ventilatorima koje pokreće kaiš za 30%.
Zagrevanje stočnih staja	Izbegavanje pregrevanja	Izbegavanje pregrevanja zimi. Porast unutrašnje temperature vazduha za 1°C povećava potrošnju energije za 2-3%.	Bez troškova
Odabir tehnologije za osvetljenje i adekvatno održavanje	Upotreba energetski efikasnih sijalica. Upotreba tajmera i zatamnjenja. Čišćenje rasvete. Upotreba prirodnog osvetljenja Boja unutrašnjih površina	Uštede = vreme upotrebe x razlika u energiji x broj mesta za rasvetu Tamne unutrašnje površine mogu da utrostruče potrebu za unutrašnjom rasvetom u poređenju sa svetlim površinama.	Niski troškovi
Pravo vreme rasvete u životinjskim stajama	Izbegavanje predugog vremena rasvete. Za mužu krava potreban je nivo osvetljenja od 200 lux za 14-16 h/dan, a 50 lux za vreme senke od oko najmanje 6. Smeštanje krava koje nisu za mužu u druge delove staje sa manjim nivoom osvetljenja smanjuje potrebu za električnom energijom. U proizvodnji jaja, rasveta tokom 17 h/dan ne povećava proizvodnju, 10 lux je adekvatno. Maksimalno korišćenje prirodnog osvetljenja.	Smanjenje dnevne upotrebe za jedan sat po jednom mestu rasvete od 3 kW štedi 1000 kWh/a	Bez dodatnih troškova
Muža krava	Pravi izbor robota za mužu na velikim farmama. Razlike u potrošnji se javljaju zbog prethodno zagrejane vode sa rekuperacijom toplote, dnevne stope proizvodnje mleka, curenja komprimovanog vazduha i vakuumskih curenja. Neke studije pokazuju da tradicionalna muža troši manje energije nego muža robotima. Pravilno funkcionisanje pogonskog uređaja promenljive brzine u vakuumskim pumpama treba da se redovno proverava, a osobito posle grmljavine. Vakuumske pumpe pravilne veličine u tradicionalnoj muži. Upotreba pogonskih uređaja promenljive brzine u pumpama ili korišćenje dve male pumpe umesto jedne velike.	Razlika u potrošnji el. energije robota za mužu može biti 2,5 puta. Probni izveštaj o vakuumskoj pumpi pokazuje potrošnju vazduha i proizvodnju. Kada je proizvodnja najmanje 100% u poređenju sa potrošnjom, pogonski uređaji promenjivih brzina može da uštedi do 50% potrošnje. Unos snage za vakuum pumpu nominalne snage 5,5 kW može biti 5 kW. Sa mužom od 1000 h/a, godišnja ušteda je 2,5 kW×1000 h/a =2500 kWh/a. Ovo je teoretski potencijal za uštedu, ali je verovatno da će prave uštede biti nešto manje. Ubrzavanje muže štedi energiju ali zahteva adekvatnu opremu. Cilj može biti 80 krava na sat po muzilici.	Bez dodatnih troškova ili niski troškovi kada se primenjuje na fazu dizajniranja. Delimično bihejvioralne mere.
Pravilno planiranje i upotreba hlađenja	Pravilno postavljanje termostata na kompresoru (temperatura tavanice je viša nego u donjim delovima skladišta). Pravilno postavljanje rashladne jedinice u odnosu na vrata (ne preblizu). Pravilno postavljane kondenzatora daleko od sunca i izvora toplote. Upravljačka (kontrolna) jedinica bi trebalo da bude u mogućnosti da kontroliše rad ventilatora neprestano u skladu sa temperaturom prostora u kojem je kondenzator smešten. Izbegavanje prekomerne upotrebe jer to smanjuje efikasnost opreme. Adekvatno često održavanje (održavanje čiste površine kondenzatora).	NA	Bez dodatnih troškova kada se primenjuje u fazi dizajniranja. Delimično bihajvioralne mere.
Irigacija/navodnjavanje Napomena: AP Vojvodina je obezbedila grantove za upotrebu solarne energije u sistemima navodnjavanja od 2015.	Prava veličina traktora (da se ne koristi blizu maksimuma RPM) i postavljanje pumpe blizu izvora vode. Dobro održavanje pumpe i cevovoda kako bi se izbegla curenja Navodnjavanje noću (manje isparavanja) Kap po kap navodnjavanje umesto navodnjavanja površine štedi vodu i energiju	NA	Bez dodatnih troškova kada se vrše investicije. Delimično bihejvioralne mere bez troškova.
Traktor za eko-vožnju	Vozač može da smanji potrošnju goriva vozila odabiranjem pravih uslova opterećenja za motor i odabiranjem brzine vožnje na takav način koji maksimizira energetsku efikasnost. Traktor i vučna mehanizacija treba da budu pravih dimenzija. Dobre gume smanjuju potrošnju energije. Nizak pritisak u operacijama na polju (nisko klizanje) i visok pritisak u drumskom saobraćaju (nizak otpor kotrljanja).	10-20% goriva se troši	Bez troškova, ali je potrebna diseminacija informacija (npr. putem udruženja poljoprivrednika). Obratiti pažnju na pravu veličinu mašina kada se donose odluke o investicijama.

 

Prilog 8.

SPISAK MERA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

 

Br.	Naziv mere	Očekivana ušteda u 2018. ktoe	Telo za implementaciju	Potrebna sredstva u periodu 2016-2018. MRSD*	Izvori finansiranja
D1	Unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama	0,0586	MRE, MGSI, relevantne institucije u AP Vojvodina, JLS	9.300	- Budžetski fond za energetsku efikasnost RS, od kog se očekuje da obezbedi sredstva za subvencionisanje kamata ili sredstva za garancije ili neku drugu vrstu subvencija koja će omogućiti da sredstva budu dostupna pod povoljnijim uslovom u skladu sa godišnjim programom finansiranja Fonda. - Fond može davati podsticaje za sprovođenje energetskih pregleda za veće zgrade. - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate uz podršku MFI (KfW, WB, EBRD itd.) - Komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - Budžet AP Vojvodina - Budžet JLS - Budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade
D2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	0,1021	MGSI, Inženjerska komora i ovlašćene organizacije za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata, i jedinice lokalne samouprave	Nije procenjeno	Sredstva investitora koji gradi novu zgradu
D3	Promocija energetski-efikasnog osvetljenja i električnih uređaja u domaćinstvima	0,1169	MRE, AP Vojvodina, JLS, EPS, Tržišna inspekcija MTTT, NVO, udruženja potrošača	Nije procenjeno	Kampanje u vezi sa efikasnim osvetljenjem mogu da dobiju podršku iz budžetskih sredstava i drugih izvora finansiranja
JK1	Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru	0,0474	MRE, MGSI, SKGO Relevantne institucije u AP Vojvodina i JLS	17.550	- Budžet JLS - Budžet AP Vojvodina - Uprava za kapitalna ulaganja, Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj - Budžetski fond za energetsku efikasnost RS, u skladu sa godišnjim programom finansiranja Fonda. - ESCO - Kreditne linije sa povoljnim uslovima otplate sa ili bez podrške MFI (KfW, WB, EBRD itd.) - Komercijalne banke (namenski krediti sa povoljnim uslovima otplate). - Budžet investitora koji ulažu u rekonstrukciju zgrade
JK2	Nova građevinska regulativa i sertifikati o energetskim svojstvima zgrada	0,0819	MGSI, Inženjerska komora Srbije i druge relevantne institucije	Nije procenjeno	Sredstva investitora koji gradi novi objekat ili rekonstruiše stari
JK3	Modernizacija sistema javnog osvetljenja u JLS	0,0089	Javna preduzeća zadužena za javno osvetljenje; JLS; MRE, SKGO	126	Budžet JLS i autonomne pokrajine (donacije od 2007. godine), ESCO, Subvencije, zajmovi ili kreditne linije po povoljnim uslovima otplate sa ili bez podrške MFI Budžetski fond za energetsku efikasnost
JK4	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor	0,0130	MRE, obveznici sistema energetskog menadžmenta (obveznici SEM)	Nije procenjeno	Sredstva obveznika SEM, Budžet RS, JLS i APV Budžetski fond za energetsku efikasnost, ESCO, Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI ili druge povoljne kreditne linije, Drugi izvori finansiranja.
JK5	Minimalni kriterijumi u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara	Nije procenjeno	MRE, UJN, JLS, javna preduzeća	Nije procenjeno	Sredstva organizacija koje sprovode javne nabavke
JK6	Podsticajne mere za visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	Nije procenjeno	MRE	Nije procenjeno	EPS kroz naplatu računa za utrošenu električnu energiju. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 12/16) Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 12/16).
JK7	Kontrola sistema za grejanje i sistema za klimatizaciju zgrada i primena alternativnih mera	0,0070	MRE	Nije procenjeno	Vlasnici sistema za grejanje snage preko 50 kW i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW u okviru sredstava dodeljenih za redovne popravke i održavanje ovih sistema.
T1	Implementacija EC 443/2009 o smanjenju emisija CO2 novih putničkih vozila	0,0599	Agencija za bezbednost saobraćaja,, MTTT, MP Ustanove za standardizaciju, Ministarstvo finansija - Uprava carina		Nije potrebno
T2	Eko-vožnja	0,0022	Agencija za bezbednost saobraćaja, Stručne (profesionalne) škole i institucije za edukaciju profesionalnih vozača, Auto škole	60,9	Budžet javnih preduzeća za transport, Nema potrebe za subvencijama
T3	Upravljanje mobilnošću	Nije procenjeno	Gradska saobraćajna preduzeća i parking servisi, Agencije za upravljanje zemljištem	Nije procenjeno	Sredstva privatnih lica Sredstava gradskih saobraćajnih preduzeća i parking servisa
T4	Unapređenje energetske efikasnosti u sistemu javnog transporta putnika	Nije procenjeno	Gradske vlasti i organi javnog gradskog transporta putnika (Sekretarijat za saobraćaj / Direkcija za javni prevoz u Beogradu)	Nije procenjeno
T5	Unapređenje energetske efikasnosti sistema transporta robe	Nije procenjeno	grad Beograd, MGSI	-	Razvojni krediti / koncesije
T6	Regulisanje EURO-standarda u pogledu nivoa emisije za uvezene putničke automobile		MGSI, Agencija za bezbednost saobraćaja, MTTT	-	Bez uticaja na budžet
T7	Efikasne gume (pneumatici) za drumska vozila	0,0100	MRE i MTTT	-	Ako se odobri poreski kredit od 50 € (6.000 RSD), ukupni poreski kredit je 384 MRSD/god u 2017-2020
T8	Poboljšane kvaliteta redovnih (godišnjih) tehničkih pregleda vozila	Nije procenjeno	MGSI i MUP Agencija za bezbednost saobraćaja	Nije procenjeno	Budžetska sredstva
T9	Modernizacija voznog parka u cilju ispunjenja tehničkih uslova za obavljanje domaćeg i međunarodnog transporta	0,0819	MGSI, Ministarstvo unutrašnjih poslova	-	Pojedinačna sredstva od transportnih kompanija
T10	Markiranje goriva i monitoring kvaliteta goriva	0,0300	MRE, MTTT	-	Energetski subjekti snose troškove markiranja, odnosno monitoringa po ceni koji objavljuje lice koje pruža uslugu markiranja, odnosno monitoringa u "Službenom glasniku Republike Srbije"
T11	Obavezna zamena letnjih guma (pneumatika)	0,0100	MGSI i MUP	-	Bez uticaja na budžet
	Uvođenje podsticajnih mehanizama za zamenu postojećeg voznog parka		Ministarstvo privrede	Nije procenjeno	Budžet Republike Srbije
	Postavljanje energetske efikasnosti kao kriterijuma za modernizaciju voznog parka i zaštitu životne sredine za nosioce usluga javnog prevoza		JLS	Nije procenjeno	Budžet JLS
I1	Uvođenje sistema energetskog menadžmenta u sektor industrije	0,0369	Obveznici SEM, MRE	Sredstva od mere I2	Sredstva za implementaciju investicionih mera obezbeđuju obveznici SEM iz sopstvenih sredstava, putem povoljnih kredita koje dodeljuju MFI-e, kredita dodeljenih od strane komercijalnih banaka i drugih izvora. Implementacija mera takođe može uključivati ESCO model finansiranja
I2	Unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije	0,0726	Industrijska preduzeća koja nisu obveznici SEM, MRE	1.698 Sredstva mere I1 i I2	- industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava; - povoljni krediti MFI-a; - Budžetski fonda za EE; Način i iznos podsticaja koje daje Budžetski fond za EE za svaku godinu određuje Vlada putem programa finansiranja Fonda - krediti komercijalnih banaka; - ESCO; - iz drugih izvori finansiranja.
I3	Podsticajne mere za kogeneraciju, visoko efikasna postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na prirodni gas (CHP)	0,0132	MRE	2.000	EPS kroz naplatu računa za utrošenu električnu energiju,. Uredba o visini posebne naknade za podsticaj u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 12/16), Uredba o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije ("Službeni glasnik RS", broj 12/16)
I4	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	Nije procenjeno	industrijska preduzeća, MRE		- industrijska preduzeća iz sopstvenih sredstava, - ostali investitori zainteresovani za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja.
	Obavezni kontrole procesa sagorevanja u kotlovima i drugim ložištima sa snagom preko 20kW, kao i u sistemima za klimatizaciju snage preko 12kW		MRE, industrijska preduzeća, vlasnici kotlova i drugih ložišta snage preko 20kW, kao i sistema za klimatizaciju snage preko 12 kW, lica ovlašćena na osnovu Zakona o efikasnom korišćenju energije od strane MRE		Iz sredstava predviđenih za održavanje kotlova i ložišta vlasnika kotlova. U početnoj fazi mogući podsticaji iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost i drugi
SDG1	Rekonstrukcija sistema za distribuciju toplotne energije DG	14,3	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju SDG	nisu predviđena nova ulaganja	Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS. Privatne kompanije - ESCO. Drugi izvori finansiranja
SDG2	Rekonstrukcija i modernizacija toplana	12,1	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	U 2016. godini će biti uloženo 840 MRSD. U 2017. godini će biti uloženo 1.770 MRSD. U 2018. godini nisu predviđena ulaganja	Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU, Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI, Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS Privatne kompanije - ESCO, Drugi izvori finansiranja
SDG3	Kontrola sagorevanja gasovitog goriva u toplanama	4,8	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	Predviđena su ulaganja od 31,8 MRSD/god	Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS
SDG4	Kontrola sagorevanja tečnog goriva u toplanama	1,1	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	Predviđena su ulaganja od 5,16 MRSD/god	Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS
SDG5	Kontrola sagorevanja čvrstog goriva u toplanama	1,2	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	Predviđena su ulaganja od 4,08 MRSD/god	Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS
SDG6	Kontrola distribucije toplotne energije	14,3	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	U periodu 2016.÷2017. procenjena godišnja ulaganja su 240 MRSD/god	Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS
SDG7	Rekonstrukcija termoelektrane Nikola Tesla A na kogeneraciju	Nije procenjeno	MRE, EPS, grad Beograd, JK preduzeće Beogradske elektrane	Predviđena su ulaganja od 20.290 MRSD za period 2017 - 2035.	Finansijska podrška (donacije i krediti) zemalja i fondova EU. Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Sopstvena ulaganja javnih komunalnih preduzeća i JLS. Privatne kompanije - ESCO. Drugi izvori finansiranja
SDG8	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja	Nije procenjeno	MRE, JLS, JK preduzeća koja upravljaju sistemom DG	Nije procenjeno	JKP i JLS iz sopstvenih sredstava Ostali investitori zainteresovani za izgradnju postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije ili za CHP postrojenja
E1	Unapređenje efikasnosti kotlova	37,2	MRE, EPS	648 MRSD	Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E2	Sistem upravljanja kvalitetom uglja	10,7	MRE, EPS	Procenjena ulaganja u 2018. godini su 1.778 MRSD	Nemačka razvojna banka (KfW) je u ime vlade Savezne Republike Nemačke i uz njenu finansijsku pomoć potpisala ugovor o zajmu u vrednosti od 65 MEUR i 9 MEUR bespovratne pomoći
E3	Unapređenje efikasnosti parnih turbina	16,2	MRE, EPS	U 2018. godini ulaganja bi iznosila 86 MRSD	Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E4	Smanjenje sopstvene potrošnje energije u termoelektranama	10,5	MRE, EPS	U 2018. godini ulaganja bi iznosila 784 MRSD	Zajmovi i povoljne kreditne linije koje odobre MFI. Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E5	Rekonfiguracija distributivne mreže	1,4	MRE, EPS	360 MRSD	Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E6	Regulacija napona distributivne mreže	0,3	MRE, EPS	Procenjena ulaganja u 2018. godini su 78 MRSD	Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E7	Pojačanje distributivne mreže	1,5	MRE, EPS	Procenjena ulaganja u 2018. godini su 686 MRSD	Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E8	Ugradnja pametnih brojila	4,8	MRE, EPS	Procenjena ulaganja u 2018. godini su 1.078 MRSD	Ulaganja EPS-a iz sopstvenih izvora. Drugi izvori finansiranja
E9	Minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije ili CHP postrojenja	Nije procenjeno	MRE	Nije procenjeno	-

* Napomena: Procena potrebnih sredstava urađena je u okviru IPA projekta i predstavlja samo indikativne vrednosti. U pogledu mera u sektoru elektroenergetike postoje indicije da su su finansijske procene mera koje su date u ovoj tabeli pod E1 i E3 potcenjene i da su potrebna finansijska sredstva znatno viša, dok za meru E4 smatra da su potrebna sredstva niža od procenjenih, međutim u trenutku izrade APEE nije bilo moguće izvršiti finansijske analize navedenih mera koje bi se smatrale dovoljno preciznim.

Prilog 9.

SPISAK ZAKONA RELEVANTNIH ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI

1) Zakon o energetici ("Službeni glasnik RS", broj 145/14),

2) Zakon o efikasnom korišćenju energije ("Službeni glasnik RS", broj 25 /13),

3) Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 2 US, 50/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14),

4) Zakon o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 15/16),

5) Zakon o komunalnim uslugama ("Službeni glasnik RS", broj 88/11),

6) Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama ("Službeni glasnik RS", br. 88/11 i 15/16),

7) Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 124/12, 14/15 i 68/15),

8) Zakon o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 46/15),

9) Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 - US, 55/14, 96/15 - dr. zakon i 9/16 - US),

10) Zakon o zvaničnoj statistici ("Službeni glasnik RS", broj 104/09),

11) Zakon o klasifikaciji delatnosti ("Službeni glasnik RS", broj 104/09),

12) Zakon o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94 - ispravka, 48/94, 44/95 - dr. zakon, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 - dr. zakon i 99/11),

13) zakoni o pitanjima zaštite životne sredine:

- Zakon o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US i 14/16);

- Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 88/10);

- Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 36/09);

- Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04 i 25/15);

- Zakon o zaštiti prirode ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 91/10 - ispravka i 14/16),

14) zakoni koji se bave pitanjima poljoprivrede, vodo-privrede i šumarstva:

- Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Službeni glasnik RS", br. 62/06, 65/08 - dr. zakon, 41/09 i 112/15);

- Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 10/13 - dr. zakon);

- Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", br. 10/13, 142/14 i 103/15);

- Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10 i 93/12);

- Zakon o šumama ("Službeni glasnik RS", br. 30/10, 93/12 i 89/15),

15) zakoni o imovinsko-pravnim odnosima:

- Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", broj 29/96 i "Službeni glasnik RS", broj 115/05 - dr. zakon);

- Zakon o javnoj svojini ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 88/13 i 105/14);

- Zakon o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - US i 96/15);

- Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 108/13, 142/14 i 88/15 - US),

16) poreski propisi:

- Zakon o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon i 103/15).

Prilog 10.

PODZAKONSKA AKTA ZAKONA O EFIKASNOM KORIŠĆENJU ENERGIJE

1) Odluka o otvaranju Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 92/13),

2) Uredba o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2016. godini ("Službeni glasnik RS", broj 13/16),

3) Uredba o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2015. godini ("Službeni glasnik RS", broj 75/15),

4) Uredba o utvrđivanju programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u 2014. godini ("Službeni glasnik RS", br. 4/14 i 27/14),

5) Pravilnik o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijumima o izuzimanju od obaveze vršenja energetskog pregleda ("Službeni glasnik RS", broj 15/16),

6) Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije i za koje je neophodno označavanje potrošnje energije i drugih resursa ("Službeni glasnik RS", br. 92/13 i 80/16),

7) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za pranje veša u domaćinstvu ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

8) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti mašina za pranje sudova u domaćinstvu ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

9) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih pećnica ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

10) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti električnih sijalica i svetiljki ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

11) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti rashladnih uređaja za domaćinstvo ("Službeni glasnik RS", broj 17/14),

12) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti televizora ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

13) Pravilnik o označavanju energetske efikasnosti uređaja za klimatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 24/14),

14) Pravilnik o uslovima u pogledu kadrova, opreme i prostora organizacije koja sprovodi obuku za energetske menadžere i ovlašćene energetske savetnike ("Službeni glasnik RS", broj 12/15),

15) Pravilnik o načinu sprovođenja i sadržini programa obuke za energetskog menadžera, troškovima pohađanja obuke, kao i bližim uslovima, programu i načinu polaganja ispita za energetskog menadžera ("Službeni glasnik RS", broj 12/15),

16) Rešenje kojim se Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu ovlašćuje za obavljanje poslova obuke energetskih menadžera i ovlašćenih energetskih savetnika ("Službeni glasnik RS", broj 95/15),

17) Uredba o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije na osnovu kojih se određuje koja privredna društva su obveznici sistema energetskog menadžmenta, godišnjih ciljeva uštede energije i obrasca prijave o ostvarenoj potrošnji energije ("Službeni glasnik RS", broj 18/16),

18) Pravilnik o obrascu godišnjeg izveštaja o ostvarivanju ciljeva uštede energije ("Službeni glasnik RS", broj 32/16),

19) Pravilnik o uslovima za imenovanje energetskih menadžera u organima jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", broj 31/16),

20) Pravilnik o utvrđivanju modela ugovora o energetskim uslugama za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora ("Službeni glasnik RS", broj 41/15)
- Model ugovora o energetskoj usluzi za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti javnih objekata i uštedama u operativnim troškovima tih objekata kada su korisnici iz javnog sektora - Model ugovora o energetskoj usluzi za primenu mera poboljšanja energetske efikasnosti i uštedama u operativnim troškovima javnog osvetljenja kada su korisnici iz javnog sektora,

21) Pravilnik o minimalnim kriterijumima u pogledu energetske efikasnosti u postupku javne nabavke dobara ("Službeni glasnik RS", broj 111/15),

22) Pravilnik o načinu i rokovima dostavljanja podataka neophodnih za praćenje sprovođenja akcionog plana za energetsku efikasnost u Republici Srbiji i metodologiji za praćenje, proveru i ocenu efekata njegovog sprovođenja ("Službeni glasnik RS", broj 37/15),

23) Minimalni zahtevi u smislu energetske efikasnosti novih i rehabilitovanih postrojenja za proizvodnju električne energije i toplote, i postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (u pripremi),

24) Pravilnik o kontroli sistema za grejanje i o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju ovlašćena pravna lica za kontrolu sistema za grejanje ("Službeni glasnik RS", broj 58/16),

25) Pravilnik o kontroli sistema za klimatizaciju ("Službeni glasnik RS", broj 82/16).

Prilog 11.

KATEGORIJE I PRIMERI MERA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U POTROŠNJI ENERGIJE KOD KRAJNJEG KORISNIKA

 

Kategorija	Primer
1. Propisi	Standardi i norme: 1.1 Zahtevi za projektovanje zgrada i njihova primena 1.2 Minimalne energetske performanse i standardi za opremu
2. Informacione i obavezne informacione mere (npr. Obaveza označavanja)	2.1 Fokusirane informacione kampanje 2.2 Šema energetskog označavanja (obavezna i dobrovoljna) 2.3 Centri za informisanje 2.4 Energetski pregledi 2.5 Obuka i trening 2.6 Demonstracija 2.7 Vodeća uloga javnog sektora 2.8 Merenje i informativni računi
3. Finansijski instrumenti	3.1 Dotacije (bespovratna sredstva) 3.2 Taksativna politika za stimulisanje smanjenja potrošnje energije kod krajnjih korisnika 3.3 Krediti (meki i/ili dotacije)
4. Dobrovoljni sporazumi i instrumenti saradnje	4.1 Dobrovoljni sporazumi Industrijskih preduzeća 4.2 Dobrovoljni sporazumi u komercijalnom sektoru ili institucija 4.3 energetska efikasnost u javnim nabavkama 4.4 "Bulk" kupovina 4.5 Nabavka tehnologija
5. Energetske usluge za energetske uštede	5.1 Garancija na ugovore o energetskim uštedama 5.2 Finansiranje od treće strane 5.3 Ugovaranje energetskog učinka 5.4 Ugovaranje snabdevanja energijom
6. Specifične mere u saobraćaju	6.1. Modalni prelaz 6.2. Politika cena (naplata u periodu velikog intenziteta saobraćaja)
7. Mehanizmi energetskih ušteda i druge kombinacije prethodnih (pod)kategorija	7.1 Obaveza energetskih kompanija da ostvare energetske uštede uključujući i Bele sertifikate 7.2 Dobrovoljni sporazumi preduzeća za proizvodnju, prenos i distribuciju energije 7.3 Fondovi za energetsku efikasnost