STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA GRADA ŠAPCA ("Sl. list grada Šapca i opština: Bogatić, Vladimirci i Koceljeva", br. 33/2016)

 

I UVOD

Upravljanje rizicima je zakonska obaveza u postizanju strateških i operativnih ciljeva dobrog upravljanja. Odgovarajuće upravljanje rizicima od izuzetne je važnosti za sve organe Grada Šapca i druge korisnike javnih sredstava čiji je osnivač Grad Šabac na koje se ova Strategija odnosi, kao i za sposobnost obavljanja dodeljenih poslova i nadležnosti. Strategija ocrtava ciljeve i koristi od upravljanja rizicima, odgovornosti za upravljanje rizicima te daje pregled okvira koji će se uspostaviti kako bi se uspešno upravljalo rizicima. Strategija, takođe, predstavlja sveobuhvatni okvir za podršku osobama odgovornima za sprovođenje strateških planova.

Osnov za donošenje Strategije je član 81. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13, 108/13, 142/2014, 68/2015 i 103/2015).

Tačkom 3.2.2. Strategije razvoja interne finansijske kontrole u Javnom sektoru u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS" broj 61/09 i 23/13) i članom 6. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru ("Službeni glasnik RS", broj 99/2011 i 106/13) (u daljem tekstu: Pravilnik), je propisano da radi upravljanja rizicima, rukovodilac korisnika javnih sredstava usvaja strategiju upravljanja rizicima koja se ažurira svake tri godine, kao i u slučaju kada se kontrolno okruženje značajnije izmeni, a da kontrole koje služe za svođenje rizika na prihvatljiv nivo moraju biti analizirane i ažurirane najmanje jednom godišnje.

Odredbom člana 6. Pravilnika rizik je određen kao potencijalni događaj i situacija koji mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava. Rizik se takođe može definisati i kao pretnja uspešnom ostvarivanju ciljeva, odnosno, sve što predstavlja pretnju po ostvarenje ciljeva, programa ili pružanja usluga građanima smatra se rizikom.

Osim posmatranja rizika u negativnom smislu, potrebno je razmotriti prilike za iskorišćavanje pozitivnog učinka pojave određenog rizika odnosno okolnosti koje nude pozitivne prilike. Dakle, izgubljene mogućnosti (prilike) takođe se smatraju rizikom. Ovaj tip rizika se odnosi na razvoj i modernizaciju Grada i njegovih aktivnosti, odnosno prilagođavanje novim okolnostima i očekivanjima.

Rizici s kojima se suočava Grad Šabac su brojni, a mogu se odnositi na:

1. sve ono što može naštetiti ugledu Grada Šapca i smanjiti poverenje javnosti;

2. nepravilno i nezakonito poslovanje, ali i neekonomično, neefikasno ili nedelotvorno upravljanje javnim sredstvima;

3. nepreduzimanje mera za naplatu potraživanja;

4. nepouzdano izveštavanje;

5. nesposobnost reagovanja na promenjene okolnosti ili nesposobnost upravljanja u promenjenim okolnostima na način koji sprečava ili maksimalno smanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih usluga.

Prema odredbi člana 6. Pravilnika, upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika javnih sredstava, sa zadatkom da pruži razumno uveravanje da će ti ciljevi biti ostvareni.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava odgovoran je za određivanje i ostvarivanje ciljeva, kao i za uspostavljanje delotvornog sistema upravljanja rizicima koji će pomoći u ostvarenju postavljenih ciljeva.

Rukovodioci na različitim nivoima upravljanja u skladu sa ovlašćenjima i odgovornostima, odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti, a time i za upravljanje rizicima.

Upravljanje rizicima središnji je deo strateškog planiranja a svrha je smanjiti krug neizvesnosti koje bi mogle biti pretnja poslovnoj uspešnosti, predvideti izmenjene okolnosti i pravovremeno reagovati na njih.

II SVRHA I CILJEVI STRATEGIJE UPRAVLJANJA RIZICIMA

Svrha ove strategije je poboljšati sposobnost ostvarivanja strateških ciljeva grada Šapca kroz upravljanje pretnjama i prilikama, te stvaranje okruženja koje doprinosi većem kvalitetu, delotvornosti i rezultatima u svim aktivnostima i na svim nivoima.

Ova strategija ima za cilj:

1. osigurati radno okruženje koje će davati podršku uspostavljanju procesa upravljanja rizicima;

2. poboljšati efikasnost upravljanja rizicima na nivou Grada Šapca;

3. omogućiti da se steknu i poboljšaju veštine upravljanja rizicima;

4. integrisati upravljanje rizicima u kulturu i etiku Grada Šapca;

5. osigurati da upravljanje rizicima obuhvata sva područja rizika;

6. uspostaviti efikasne komunikacije o rizicima i aktivnosti koje se u tu svrhu preduzimaju;

7. osigurati da upravljanje rizicima bude u skladu sa zakonskom regulativom.

III KORISTI OD UPRAVLJANJA RIZICIMA

Koristi od implementacije i sprovođenja procesa upravljanja rizicima su sledeće:

1. bolje odlučivanje - sve odluke sa sobom nose određeni stepen neizvesnosti, nezavisno od toga da li se odnose na uobičajene zadatke ili na nove ideje i mogućnosti. Upravljanje rizicima pomaže rukovodiocima da usklade njihove odluke s realnom procenom planiranih i neplaniranih konačnih rezultata;

2. povećanje efikasnosti - prihvatanjem pristupa koji se temelji na rizicima, gradska opština može bolje odlučivati o načinu unapređenja sistema, raspoređivanju sredstava i postizanju bolje ravnoteže između prihvatljivog nivoa rizika i troška kontrole;

3. bolje predviđanje i optimizacija raspoloživih sredstava - omogućava utvrđivanje ključnih rizika s kojima se Grad Šabac suočava;

4. jačanje poverenja u upravljački sistem - upravljanje rizicima nužan je deo upravljačkog procesa u Gradu Šapcu. Njime se unapređuje proces planiranja time što se ističu ključni ciljevi i procesi, a ujedno se osigurava kontinuitet pružanja usluga;

5. razvoj pozitivne organizacione kulture - razvoj organizacione kulture koja neće stvarati negativan stav prema rizicima.

IV STAVOVI GRADA PREMA RIZICIMA

Stavovi Grada Šapca prema rizicima mogu se sažeti u nekoliko tačaka:

1. sve aktivnosti koje Grad Šabac sprovodi moraju biti u skladu sa ciljevima Grada Šapca, a ne u suprotnosti sa njima;

2. sve aktivnosti koje Grad Šabac sprovodi u svakom trenutku će biti u skladu sa zahtevima zakonodavnog okvira;

3. sve aktivnosti koje Grad Šabac sprovodi a koje nose rizike sa značajnim štetnim posledicama ili druge štete za ugled Grada Šapca će se izbeći;

4. sve aktivnosti koje sprovodi Grad Šabac moraju rezultirati koristima koje predstavljaju novčanu vrednost;

5. svi programi, projekti i aktivnosti koje sprovodi Grad Šabac i s njima povezani rashodi i izdaci moraju biti obuhvaćeni budžetom, odnosno finansijskim planom korisnika javnih sredstava Grada Šapca.

V PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Proces upravljanja rizicima koji uspostavlja Grad Šabac obuhvata:

1. utvrđivanje ciljeva

2. identifikovanje rizika

3. procena rizika

4. rešavanje rizika

5. praćenje rizika.

Prvi korak - postavljanje ciljeva

Osnovni preduslov za upravljanje rizicima je postojanje ciljeva. Cilj je rezultat koji grad Šabac želi ostvariti, odnosno željeno buduće stanje čije se ostvarenje očekuje u određenom periodu. Stoga efikasno upravljanje rizikom treba biti usmereno prema strateškim i operativnim ciljevima. Utvrđivanje rizika i upravljanje rizicima u procesima koji doprinose ostvarenju strateških i operativnih ciljeva, pomoći će uspešnom ostvarenju ciljeva grada Šapca.

Drugi korak - utvrđivanje rizika

Grad Šabac će prilikom utvrđivanja rizika koristi podelu na pet glavnih grupa rizika:

1. Eksterno okruženje

2. Planiranje, procesi i sistemi

3. Zaposleni i organizacija

4. Zakonitost i ispravnost

5. Komunikacije i informacije

1. Rizici koji se odnose na eksterno okruženje / izvan korisnika budžeta	- rizici makro okruženja (geopolitički, ekonomski, prirodne katastrofe i slično) - političke odluke i prioriteti izvan korisnika budžeta (Narodna Skupština, Vlada RS, EU i sl.) - eksterni partneri (građani, drugi korisnici budžeta, eksterni izvršioci usluga, udruženja, mediji i slično).
2. Rizici koji se odnose na planiranje, procese i sisteme	- strategija, planiranje i politike, uključuju interne političke odluke - operativni procesi (dizajn i opis procesa) - finansijski procesi i dodela sredstava, - IT i ostali sistemi podrške.
3. Rizici koji se odnose na zaposlene i organizaciju posla	- zaposleni, kompetentnost, - etika i ponašanje u organizaciji posla ("ton s vrha, prevara, sukob interesa i slično), - interna organizacija posla (upravljanje, uloge i odgovornosti, delegiranje itd.), - sigurnost zaposlenih, objekata i opreme.
4. Rizici s aspekta zakonitosti i ispravnosti	- jasnoća, prikladnost i jedinstvenost postojećih zakona, propisa i pravila - ostali mogući ishodi koji se odnose na zakonitost i pravilnost
5. Rizici koji se odnose na komunikaciju i informisanje	- metode i kanali komuniciranja, - kvalitet i pravovremenost informacija.

Utvrđivanje rizika uključuje identifikaciju potencijalnih rizika za strateške i operativne ciljeve i uzrok rizika, kao i potencijalne posledice rizika. Rizici se utvrđuju u Obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i evidentiraju se u registru rizika koji se uspostavlja na nivou grada.

Treći korak - procena rizika

Procena rizika se vrši na osnovu dve vrste ulaznih informacija - o proceni uticaja rizika i proceni verovatnoće pojave rizika. Ukupna izloženost riziku dobija se množenjem bodova za uticaj s bodovima za verovatnoću (tako se rizik s najvećim uticajem i najvećom verovatnošću, koje bodujemo ocenom tri, može proceniti s najviše devet bodova). Ukupna izloženost riziku može biti niska, srednja i visoka. Matrica rizika koja je prikazana na sledećoj tabeli koristiće se u gradskoj opštini za merenje rizika.

GRANICE PRIHVATLJIVOG RIZIKA
UTICAJ	Veliki (3)	Rizici za dalje nadgledanje i upravljanje		Neprihvatljivi rizici, potrebne dodatne radnje, odgovori na rizik
	Umeren (2)
	Mali (1)	Prihvatljivi rizici, nisu potrebne dodatne radnje (rizici pod kontrolom)
VEROVATNOĆA		Mala (1)	Srednja (2)	Velika (3)
UKUPNA IZLOŽENOST RIZIKU (STEPEN RIZIKA)		Nizak	Srednji	Visok

Grad Šabac rizik smatra kritičnim ako je ukupna izloženost riziku ocenjena kao visoka u sledećim situacijama:

1. ako predstavlja izvesnu pretnju uspešnom završetku projekta, programa i aktivnosti;

2. ako će uzrokovati znatnu štetu interesnim grupama (građanima, dobavljačima, drugim korisnicima budžeta, itd.);

3. ako je posledica rizika povreda zakona i propisa;

4. ako će doći do značajnih finansijskih gubitaka;

5. ako se dovodi u pitanje sigurnost zaposlenih;

6. u bilo kojem slučaju ozbiljnog uticaja na ugled grada.

Četvrti korak - postupanje po rizicima

Verovatnoća i uticaj rizika smanjuje se izborom prikladnog odgovora na rizik. Odluka zavisi od važnosti rizika te o toleranciji i stavu prema riziku. Cilj upravljanja rizicima je smanjiti verovatnoću nastupanja potencijalnog događaja i njegov negativan učinak. Za svaki rizik treba izabrati jedan od sledećih odgovora na rizik:

1. izbegavanje rizika - na način da se određene aktivnosti izvode drugačije;

2. prenošenje rizika - putem konvencionalnog osiguranja ili prenos na treću stranu;

3. prihvatanje rizika - kada su mogućnosti za preduzimanje određenih mera ograničene ili su troškovi preduzimanja mera nesrazmerni u odnosu na moguće koristi, s tim da rizik treba pratiti kako bi se osiguralo da ostane na prihvatljivom nivou;

4. smanjivanje/ublažavanje rizika - preduzeti mere da se smanji verovatnoća ili uticaj rizika.

Podaci o postupanju po rizicima i odgovori na rizike (akcioni plan) biće sadržani u obrascu za utvrđivanje i procenu rizika i u registru rizika u kojem je definisan rok za izvršenje planiranih radnji i odgovorna osoba za sprovođenje potrebnih radnji.

Peti korak - praćenje i izveštavanje o rizicima

Upravljanje rizicima je kontinuirani proces pa peti korak uključuje praćenje i izveštavanje o rizicima. Zbog navedenog, rizike treba redovno pregledati i razmatrati kako bi odgovori na rizike bili efikasni. Izveštavanje o rizicima sprovodiće se jednom godišnje, kroz godišnje izveštaje o sistemu unutrašnje, interne finansijske kontrole.

VI KOMUNIKACIJA I UČENJE O UPRAVLJANJU RIZICIMA

Interna komunikacija o pitanjima rizika važna je s obzirom da je potrebno:

1. osigurati da svako razume, na način koji odgovara njihovoj ulozi, šta je strategija, ciljevi, prioritetni rizici, te kako se njihove odgovornosti uklapaju u taj okvir rada. Ako se to ne postigne, prikladno i dosledno integrisanje upravljanja rizicima u organizacionu strukturu gradske opštine neće se postići, a prioritetni rizici neće se dosledno rešavati;

2. osigurati da se iskustvo iz upravljanja jednim rizikom može preneti i saopštiti i ostalima koji se mogu sresti s tim rizikom;

3. osigurati da svi nivoi upravljanja traže i primaju odgovarajuće informacije o upravljanju rizicima u okviru svog raspona kontrole koje će im omogućiti da planiraju radnje u odnosu na rizike čiji stepen nije prihvatljiv, kao i uverenje da su rizici koji se smatraju prihvatljivim pod kontrolom.

Eksterna komunikacija sa drugim organizacijama o pitanjima rizika takođe je važna jer omogućava učenje o rizicima iz tuđih iskustava.

VII ULOGE I ODGOVORNOSTI ZA SPROVOĐENJE PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Upravljanje rizicima trebalo bi da bude jedno od ključnih odgovornosti rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava. Saglasno navedenom rukovodilac korisnika javnih sredstava je odgovoran za određivanje i ostvarivanje ciljeva, upravljanje rizicima i uvođenje odgovarajućih mehanizama za njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo. Takođe, rukovodioci svih nivoa kod korisnika javnih sredstava saglasno svojim ovlašćenjima i odgovornostima odgovorni su za ispunjavanje ciljeva u okviru svojih nadležnosti a time i za upravljanje rizicima.

Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im je preneo odgovornost.

Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac korisnika javnih sredstava, a kojim se, upravljajući rizicima, obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi korisnika javnih sredstava ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način, kroz:

1. poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;

2. potpunost, realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;

3. dobro finansijsko upravljanje;

4. zaštitu sredstava i podataka (informacija).

Za sprovođenje procesa upravljanja rizicima odgovarajuću ulogu i zaduženja treba poveriti rukovodiocu korisnika javnih sredstava, koja će pružati pomoć pri uspostavljanju i sprovođenju procesa upravljanja rizicima kod korisnika javnih sredstava u gradskoj opštini, ustojavanju registra rizika i određivanju koordinatora, odnosno osobe odgovorne za utvrđivanje i procenu rizika, praćenje i izveštavanje o rizicima i postupanje po rizicima koji su neprihvatljivi na nivou gradske opštine.

Uloga unutrašnje, interne revizije u procesu upravljanja rizicima je nezavisna i objektivna. Interna revizija davanjem preporuka za poboljšanje poslovanja i podrške u procesu upravljanja rizicima ne isključuje isključivu odgovornost rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava za upravljanje rizicima.

VIII KLJUČNI POKAZATELJ USPEŠNOSTI

Ključni pokazatelji uspešnosti iskazuju se kroz izradu i godišnje ažuriranje registra rizika kod korisnika javnih sredstava i kroz procenat sprovođenja dodatnih mera za ublažavanje rizika. Uspešnost sprovođenja procesa upravljanja rizicima ogleda se i kroz smanjenje broja preporuka interne i eksterne revizije.

IX DODACI UZ STRATEGIJU UPRAVLJANJA RIZICIMA

1. Obrazac za utvrđivanje i procenu rizika,

2. Registar rizika.

X OBJAVLJIVANJE I STUPANJE NA SNAGU

Strategiju dostaviti svim korisnicima javnih sredstava čiji je osnivač grad Šabac.

Strategiju objaviti u "Službenom listu grada Šapca". Strategija stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.