STRATEGIJA UPRAVLJANJA RIZICIMA ("Sl. glasnik grada Jagodina", br. 18/2016)

 

1. UVODNO O RIZICIMA

Nezaobilazan i neminovan detalj svakodnevice jeste rizik, kako u ličnoj, tako i u poslovnoj sferi. Rizik ugrožava i dovodi u pitanje ciljeve i postignuća te mu se mora pridati veliki značaj.

Rizik je bilo koji događaj ili problem koji bi mogao da se dogodi i nepovoljno utiče na postizanje političkih, strateških i operativnih ciljeva korisnika budžeta. Propuštene prilike takođe se smatraju rizikom.

Rizici su svakodnevna problematika strateškog menadžmenta, razvoja, proučavanja i organizovanja. Nastaju iz raznih razloga, najčešće usled brzih i čestih promena zbog kojih dolazi do pojave nesigurnosti pri odlučivanju.

Razlikujemo dve vrste rizika. Prvi je inherentni rizik koji se definiše kao mogući rizik od neostvarenja misije, opštih i specifičnih ciljeva organizacije; rasipanje, neefikasnost; gubitak, neovlašćeno korišćenje ili neopravdana dodela imovine; nepridržavanje zakonima, propisima, politikama, procedurama i smernicama; ili netačno evidentiranje i čuvanje finansijskih i drugih ključnih podataka, odnosno netačno izveštavanje o istim.

Određena mera rizika preostaje i nakon što se primene mere za smanjenje i obradu rizika. Rezidualni rizik je rizik koji ostaje nakon implementacije novih ili poboljšanih kontrola što znači da nijedan sistem nije ograđen od rizika a ni sve implementirane kontrole ga ne mogu u potpunosti ukloniti.

Odgovorna osoba koja je zadužena za uočavanje i identifikovanje rizika jeste Rukovodilac za finansijsko upravljanje i kontrolu. Rukovodilac utvrđuje potencijalni uticaj rizika na poslovanje organizacije u budućnosti i za efikasno upravljanje. Rizici i njegovi oblici sa kojima se organizacija susreće u svom poslovanju mogu se umanjiti, izbeći i prenositi, kako bi se povećala sigurnost poslovanja. Takođe, veći rizik se može svesno i prihvatiti sa ciljem stvaranja mogućnost ostvarenja veće dobiti.

Tipični rizici sa kojima se suočava javni sektor ogledaju se kroz:

• Sve što predstavlja pretnju postizanju ciljeva organizacije, programa ili pružanja usluga građanima

• Sve što može narušiti ugled institucije ili smanjiti poverenje javnosti u instituciju

• Propust u smislu zaštite od neprikladnog ili nezakonitog poslovanja, rasipanja ili loše rentabilnosti

• Nepridržavanje propisima, kao što su propisi o zaštiti na radu, sigurnosti i zaštiti okoline

• Nesposobnost reagovanja na promenjene okolnosti ili nemogućnost njihovog upravljanja na način koji sprečava ili umanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih usluga.

Odgovor na problematiku rizika, u cilju zaštite interesa, jeste upravljanje rizikom. Upravljanjem rizicima se upravlja nesigurnostima koje bi mogle da ugroze zacrtani cilj.

Odsustvo upravljanja rizicima može doprineti neispunjenju zadatog cilja kašnjenjem u naplati, dodatnim troškovi, rebalansom budžeta i sličnim negativnim rezultatima.

1.1. Svrha uvođenja strategije upravljanja rizicima u Gradu Jagodina

Aktivnosti vezane za razvoj upravljanja rizicima kao sastavnog dela procesa upravljanja, ličnog planiranja i donošenja odluka, podrazumevaju:

• utvrđivanje rizika u odnosu na ciljeve iz strateških i operativnih planova, programa, projekata i aktivnosti kao i poslovnih procesa

• procenjivanje verovatnoće nastanka rizika i njegovih efekata

• utvrđivanje načina postupanja po rizicima koji su neprihvatljivi

• dokumentovanje podataka o rizicima u registar rizika

• izveštavanje o najznačajnijim rizicima i aktivnostima u upravljanju rizicima

• donošenje strategije upravljanja rizicima.

Registar rizika je pregled utvrđenih rizika, procene rizika na osnovu efekta i verovatnoće, potrebnih aktivnosti, odnosno kontrola koje će smanjiti posledice rizika, osoba zaduženih za sprovođenje određenih aktivnosti, kao i rokova za njihovo izvršenje. Registar rizika je interni dokument svakog korisnika budžeta.

Strategija predstavlja sistemski okvir i struktuirani pristup utvrđivanju i upravljanju rizicima na nivou korisnika budžeta. Cilj uvođenja strategije upravljanja rizicima je opisati kako korisnik budžetskih sredstava namerava da implementira upravljanje rizicima na jedan sistematičan način, definišući uloge i odgovornosti, metodologiju procesa upravljanja rizicima, način upravljanja rizicima koji se odnose na povezane institucije, načine komunikacije o rizicima po različitim nivoima unutar organizacione strukture i obrazovanje.

1.2. Ciljevi za proces upravljanja rizicima u Gradu Jagodina

Svrha donošenja strategije upravljanja rizicima jeste pomoć u ostvarivanju misije, vizije i ciljeva Grada Jagodine, a vodeći se osnovnim načelima organizacije. Korisnici budžeta na taj način otklanjanju mogućnost neostvarenja zadatih ciljeva.

Aktivnosti Grada Jagodina su upravljanje raspoloživim resursima radi obogaćenja i poboljšanja standarda života građana i doprinos održivom razvoju grada. Kako bi se preduzetnički, privredni i društveni razvoj i u narednim godinama odvijao što racionalnije, Grad Jagodina mora da približi svoje poslovanje zainteresovanoj javnosti i ukupnoj javnosti, da ostvari efikasno, ekonomično i transparentno finansijsko poslovanje, poštujući namenu budžetskih sredstava i pravednu raspodelu; efikasno sprovođenje unutrašnje organizacije, upravljanje ljudskim potencijalima i stručno usavršavanje; kao i uvođenje savremenih informatičkih rešenja i unapređenje poslovnih procesa.

Grad Jagodina posluje radi okupljanja privatnog i javnog sektora na svom području poslovanja, kroz jačanje međusobne saradnje u cilju definisanja i oblikovanja razvojne vizije i strateških ciljeva. U sklopu raznih potpora investitorima, saradnja na izgradnji komunalne i poslovne infrastrukture, organizovanje i koordiniranje svih poslova vezanih za prostorno planiranje i uređivanje prostora, kao i proučavanje stanja u prostoru i okolini, predloga mera zaštite okoline; povećanje potencijala prihoda od poreza na plate, poreza na dobit i ostalih poreza i komunalnih doprinosa i naknada; osiguranje zapošljavanja mladih ljudi kako bi se osigurala demografska obnova. Osim razvoja privredne delatnosti, Grad Jagodina je aktivna i u području razvoja civilnog društva, odnosno jačanja građanskih udruživanja; praćenje i proučavanje problematike delatnosti prosvete, kulture i zaštite kulturne baštine, fizičke kulture i sporta, tehničke kulture, brige o deci, socijalne zaštite i zdravstva, zaštite potrošača i prometa na svom području.

Korisnici budžetskih sredstava suočavaju se s brojnim rizicima koji se mogu odnositi na:

• sve ono što može naštetiti ugledu korisnika budžetskih sredstava i smanjiti poverenje javnosti

• nepravilno i nezakonito poslovanje

• neekonomično, neefikasno upravljanje odobrenim budžetskim sredstvima

• nepouzdano izveštavanje

• nedovoljno edukovane ili nedovoljno osposobljene zaposlene osobe

• nemogućnost pravovremenog usvajanja savremenih informatičkih rešenja

• nesposobnost reagovanja na promenjene okolnosti ili nesposobnost upravljanja u promenjenim okolnostima na način koji sprečava ili maksimalno smanjuje nepovoljne efekte na pružanje javnih usluga.

Prednosti sprovođenja strategije upravljanja rizicima vide se kroz:

• jačanje poverenja u sistem javne uprave

• bolje odlučivanje

• povećanje efikasnosti

• racionalnije upravljanje finansijskim sredstvima

• razvoj svih segmenata privrednog, preduzetničkog i društvenog života.

1.3. Opis mišljenja i stavova Grada Jagodine prema utvrđenim rizicima

Stavovi Grada Jagodina prema rizicima su:

• sve aktivnosti koje Grad Jagodina sprovodi usmerene su na ostvarenje glavnih ciljeva utvrđenih misijom i vizijom i osnovnim načelima;

• sve aktivnosti provode se u okviru postojećih zakonodavnih okvira;

• neće se preduzimati aktivnosti koje bi mogle prouzrokovati materijalni rizik i rizik od štetnog publiciteta za ugled;

• sve aktivnosti sprovodiće se u skladu sa donešenim i usvojenim planovima upravljanja;

• aktivnosti u ostvarivanju odobrenih projekata sprovodiće se u skladu sa sredstvima predviđenim finansijskim planom i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama;

• svi radnici koji donose odluke, ili učestvuju u njihovoj pripremi, moraju da imaju odgovornost i jasno saznanje o tome da će aktivnosti koje preduzimaju rezultirati koristima za opšte dobro;

• prilikom donošenja određenih odluka u procesu planiranja, analiziraju se svi mogući rizici i način upravljanja istim;

• upravljanje rizicima omogućava predviđanje nepovoljnih okolnosti koje mogu nastati pri ostvarivanju osnovnog cilja;

• u detektovanju, definisanju i predlogu načina za otklanjanje i ublažavanje rizika učestvuju svi radnici i rukovodilac za finansijsko upravljanje i kontrolu.

2. PROCES UPRAVLJANJA RIZICIMA

Kroz strategiju upravljanja rizicima utvrđena je metodologija koja podrazumeva dokumentovanje, informacije o rizicima, njihovoj vrsti, verovatnoću nastanka i procenu efekata, uspostavljanje registra rizika, uvođenje sistema izveštavanja o rizicima, imenovanje odgovornih osoba za praćenje rizika.

Proces upravljanja rizicima obuhvata sledeće aktivnosti:

1. Utvrđivanje rizika

2. Procene rizika (merenje verovatnoće i efekta rizika i njihovo rangiranje)

3. Određivanje aktivnosti za postupanje po rizicima

4. Uspostavljanje sistema za praćenje i izveštavanje o najznačajnijim rizicima.

2.1. Utvrđivanje rizika

Rizici se utvrđuju prema obrascima datim u registru rizika. Rukovodilac finansijskog upravljanja i kontrole je zadužen za njihovu identifikaciju, upisivanje u registar i njihovo praćenje, odnosno ažuriranje registra rizika. Rukovodilac finansijskog upravljanja i kontrole zadužen je za celokupan proces utvrđivanja, procenjivanja i praćenja rizika, i za preduzimanje potrebnih radnji u cilju smanjenja ili otklanjanja rizika kroz sistem finansijskog upravljanja i kontrole u Gradu Jagodini.

Utvrđivanje rizika uključuje identifikaciju potencijalnih rizika i uzrok rizika, kao i potencijalne posledice rizika.

2.2. Procena rizika

Procenom rizika obuhvatiće se određivanje ciljeva poslovanja, mogući rizici koji utiču na ostvarenje tih ciljeva, sprovešće se njihovo ocenjivanje u odnosu na verovatnoću nastanka i značaj posledice i konačno, uspostaviće se prikladne mere za upravljanje rizicima.

P = B * C

B = Verovatnoća nastanka rizika

C = Ozbiljnost mogućih posledica (severitu) - efekat

Nakon što se utvrde, rizike je potrebno proceniti kako bi se rangirali, utvrdili prioriteti i pružile informacije za donošenje odluka o onim rizicima na koje se treba usmeriti. Rizici se procenjuju na osnovu efekta i verovatnoće.

2.2.1. Verovatnoća rizika

Identifikovani rizici se procenjuju tako što im se dodeljuju ocene od 1 do 5 za verovatnoću pojavljivanja.

U ovoj tabeli se definiše bodovni prag vrednosti rizika, odnosno verovatnoća nastanka pojedinog događaja. Verovatnoću je potrebno odrediti kako bi se definisalo i predvidelo u kojoj meri će se rizik pojavljivati.

Verovatnoća iskorišćavanja slabosti od strane određenih pretnji najbolje je izraziti skalom - vrlo visoki stepen, visoki stepen, srednji, niže srednji i niski stepen, pri čemu svaki definisani stepen ima svoj značaj.

Tablica prikazuje primer jedne takve podele i opisno objašnjenje za svaki stepen.

Verovatnoća	Bodovi	Opis
Vrlo visoka	5	Očekuje se nastanak događaja u većini okolnosti
Visoka	4	Očekuje se nastanak događaja u većini okolnosti, sa nekoliko manjih odstupanja od predviđenih okolnosti
Srednja	3	Događaj se ponekad može pojaviti
Niže srednja	2	Događaj se može pojaviti u vrlo malom broju slučajeva
Niska	1	Nastanak događaja nije verovatan

2.2.2. Merenje efekta rizika

Kako bi efekat mogao da se izmeri, potrebno je da se postavi bodovni prag efekta. U tabeli je detaljno određen bodovni prag za pojedine efekte. On nam pokazuje rezultat poslovanja rizika na pojedine segmente. Procena efekta obuhvata procenu značaja posledice ako se rizik ostvari. Procenjuje se kakve bi mogle da budu posledice ako se rizik, odnosno stvarni štetni događaj, ostvari. Znači, procena efekta ne uzima u obzir verovatnoću, nego samo odgovara na pitanje što će se dogoditi ako se određeni događaj ostvari.

Efekat se boduje ocenama od jedan (1) do pet (5), gde ocena jedan (1) znači procenu da će taj događaj imati mali efekat, dok najviša ocena znači da će događaj imati vrlo veliki efekat na ostvarivanje cilja i sprovođenje procesa. Osim bodovanja, daje se opisna procena efekta, pa tako efekat može biti mali, niže umeren, umeren ili veliki odnosno vrlo veliki.

Učinak/efekat	Bodovi	Opis
Vrlo veliki	5	Prekid svih osnovnih programa/usluga, gubitak značajne imovine (greške: u analizi strategije, strategija nije usvojena, odlučivanje mimo zakona i propisa, nepravilno sprovođenje javne nabavke, neotklanjanje utvrđenih nepravilnosti i dr.)
Veliki	4	Prekid većine osnovnih programa/usluga, gubitak značajne imovine (neredovno praćenje naplate, nekontrolisanje planskih dokumenata, nedostatak resursa i sl.)
Umeren	3	Prekid nekih osnovnih programa/usluga (neažurnost i nepotpunost dokumenta, kašnjenje u protoku informacija, nedovoljno prikupljeni podaci i dr.)
Niže umeren	2	Prekid manjeg dela osnovnih programa/usluga (vođenje evidencije ugovora nije efikasno, nedostatak određenog profila kadrova, propusti u konkursnom tekstu itd.)
Mali	1	Kašnjenja u rokovima kod manje značajnih projekata/usluga

2.2.3. Vrednovanje rizika

Ukupna izloženost riziku može biti niska (ocena 0-5), srednja (ocena 6-16) i visoka (ocena 20-25).

Kod utvrđivanja granice prihvatljivosti rizika Grad Jagodina polazi od pristupa identifikacije i rangiranja prema datoj matrici odnosno bojama, pri čemu zeleni rizici ne zahtevaju dalje reagovanje, žute rizike treba kontrolisati i upravljati njima sve do zelene ako je moguće, a crveni rizici zahtevaju trenutnu akciju. Kritičnim rizikom se smatra ako je ocenjen najvišom ocenom rizika (20 ili 25) u ovim situacijama:

- ako je posledica rizika povreda zakona ili drugih propisa;

- ako predstavlja direktnu pretnju uspešnom završetku projekta/aktivnosti;

- ako će doći do značajnih finansijskih gubitaka;

- ako će izazvati znatnu štetu organizacionim jedinicama u Gradu Jagodini, radnicima, građanima, nadležnom ministarstvu;

- ako se dovodi u pitanje sigurnost radnika.

Matrica rizika

Efekat	Vrlo veliki	5	10	15	20	25 neprihvatljivi rizici
	Veliki	4	8	12	16	20
	Umeren	3	6	9	12	15
	Niže umeren	2	4	6	8	10
	Mali	1 Prihvatljivi rizici	2	3	4	5
		Niski	Niže srednja	Srednja	Visoka	Vrlo visoka
		Verovatnoća

Prilikom rangiranja rizika određeni su bodovni parametri pa je potrebno vršiti rangiranje rizika prema postavljenim parametrima, odnosno postaviti bodovni prag kojim će se odrediti na koje će rizike biti potrebno reagovati određenim merama. Rangiranje se vrši množenjem navedenih parametara, odnosno efekta i verovatnoće.

Iz matrice rizika gde su vrednosti za verovatnoću i efekat bodovno rangirane od vrednosti jedan (1) do pet (5), jasno se može videti koji rezultati će se uzeti u obzir, odnosno na kojim vrednostima procene rizika je potrebno vršiti određene mere. Ovakav raspon vrednosti je uzet jer se detaljnije mogu proceniti određene vrednosti inherentnih rizika i mere koje je potrebno preduzeti.

Bodovi (B*C)	Opis rizika	Mere
0-5	Gotovo zanemarljivi	Ako je rizik procenjen kao nizak, potrebno je utvrditi da li je nužno sprovođenje sigurnosnih mera ili se rizik može prihvatiti
6-16	Potrebno praćenje	Ako je rizik procenjen kao srednji, nužno je sprovođenje mera za smanjenje rizika. Potrebno je sastaviti plan sprovođenja mera kako bi se one sprovele u razumnom roku
20-25	Preduzimanje mera	Ako je rizik procenjen kao velik, nužno je hitno sprovođenje mera za smanjenje rizika. Postojeći sistem može da nastavi sa radom, ali je potrebno u što kraćem roku sastaviti plan sprovođenja mera i odrediti prioritete i rokove

Postupanje po rizicima

Verovatnoća i efekat rizika smanjuju se izborom prikladnog odgovora na rizik. Odluka zavisi od važnosti rizika i o toleranciji i stavu prema riziku.

Odgovori na rizik su:

- izbegavanje rizika - određene aktivnosti se izvode drugačije

- prenošenje rizika - putem konvencionalnog osiguranja ili prenosom na treću stranu

- prihvatanje rizika - kada su mogućnosti za preduzimanje određenih mera ograničene ili su troškovi preduzimanja nesrazmerni u odnosu na moguće koristi, s tim da je rizik potrebno pratiti kako bi se osiguralo da ostane na prihvatljivom nivou

- smanjivanje/ublažavanje rizika potrebno je preduzeti mere da se smanji verovatnoća ili efekat rizika

Svaka radnja koja planira da se preduzme kao odgovor na rizik mora da bude proporcionalna riziku. Za svaki rizik potrebno je utvrditi njegovog vlasnika koji može da preduzme potrebne radnje/mere u unapred određenom vremenskom periodu u okviru organizacione jedinice u Gradu Jagodini. Vlasnik rizika utvrđuje se u registru rizika.

3. ULOGE, OVLAŠĆENJA I ODGOVORNOSTI U PROCESU UPRAVLJANJA RIZICIMA

Upravljanje rizicima predstavlja celokupan proces koji obuhvata utvrđivanje, procenjivanje i praćenje rizika, uzimajući pri tome u obzir ciljeve lokalne samouprave, a zatim i preduzimanje potrebnih radnji, sve u cilju smanjenja rizika na što niži nivo. Kako bi se osiguralo uspešno sprovođenje procesa upravljanja rizicima, određena su ovlašćenja i odgovornosti kako sledi:

• Gradonačelnik

- Gradonačelnik odgovoran je za određivanje i ostvarivanje ciljeva korisnika budžetskih sredstava, kao i za uspostavljanje efikasnog sistema upravljanja rizicima koji će smanjiti mogućnost da se postavljeni ciljevi ne ostvare.

- Odgovoran za određivanje strateškog smera i stvaranja uslova za nesmetano sprovođenje svih aktivnosti vezano za upravljanje rizicima

- Donosi strategiju upravljanja rizicima i odgovarajuće smernice

- Gradonačelnik je odgovoran za uspostavljanje sistemskog pristupa upravljanju rizicima koji uključuje:

ü imenovanje osoba zaduženih za koordinaciju aktivnosti u uspostavljanju procesa upravljanja rizicima (odgovorna osoba za upravljanje rizicima)

ü imenovanje osoba zaduženih za prikupljanje informacija o rizicima po pojedinim organizacionim jedinicama (rukovodioci pojedinih odeljenja)

ü obavezu dokumentovanja podataka u vezi sa utvrđenim rizicima, tj. uređenje Registra rizika

ü praćenje rizika tj. uspostavljanje načina, odnosno modela izveštavanja o rizicima

• Rukovodilac finansijskog upravljanja i kontrole

- Koordinira implementacijom procesa upravljanja rizicima kroz organizacione jedinice u okviru Grada Jagodine

- U saradnji sa Centralnom jedinicom za harmonizaciju odgovoran je da upozna Načelnike gradskih uprava sa potrebom uvođenja upravljanja rizicima u svojoj instituciji i sa smernicama za sprovođenje procesa upravljanja rizicima

- Osigurava da se upravljanje rizicima u njihovom području odgovornosti sprovodi u skladu sa Strategijom upravljanja rizicima

- Osigurava da svi zaposleni budu upoznati sa procesom upravljanja rizicima

- Unapređuje kulturu upravljanja rizicima na svim nivoima

- Odgovoran je za stvaranje uslova za nesmetano sprovođenje svih aktivnosti vezanih za rizike koji su utvrđeni i navedeni u pojedinim Akcionim planovima i određivanje rokova za sprovođenje definisanih aktivnosti

- Osigurava izradu i ažuriranje Strategije upravljanja rizicima u skladu sa stepenom sprovođenja i razvoja procesa upravljanja rizicima

- Priprema Načelniku Gradske uprave, Gradonačelniku i Gradskom veću godišnji izveštaj o pokazateljima uspešnosti sprovođenja Strategije upravljanja rizicima

• Načelnici gradskih uprava

- Koordiniraju implementacijom procesa upravljanja rizicima na području nadležnog odeljenja

- Osiguravaju da su svi šefovi odseka upoznati sa potrebom uvođenja upravljanja rizicima i sa smernicama za upravljanje rizicima

- Podstiču kulturu upravljanja rizicima i daju podršku rukovodstvu u efikasnom upravljanju rizicima na području nadležne gradske uprave

- Izveštavaju rukovodioca finansijskog upravljanja i kontrole o upravljanju rizicima o svim kritičnim rizicima nastalim na području Gradske uprave i daju predlog akcionog plana rešavanja

- Učestvuju u izradi i ažuriranju Strategije upravljanja rizicima u skladu sa stepenom sprovođenja i razvoja procesa upravljanja rizicima

• Zaposleni

- Dužni su da se koristite smernicama za upravljanje rizicima na što efikasniji način

- Neodgovarajuće postojeće mere kontrole potrebno je prijaviti nadređenom

- Ukoliko uoče određene nove rizike koji bi mogli da rezultiraju da se ključni ciljevi ne ispune, obavezni su da ukažu na njih i takođe da prijave nadređenom.

- Odgovorni su za primenu kontrolnih mehanizama kojima bi mogla da se smanji verovatnoća nastanka ili efekta rizika.

- Utvrđuju i razvijaju nove kontrolne mehanizme i planove za dalje poboljšanje kontrola

- Moraju biti svesni politike koja se sprovodi u vezi sa upravljanjem rizicima u Gradu Jagodina.

4. KOMUNIKACIJA I OBUKA

Komunikacija u okviru Grada Jagodina o pitanjima rizika važna je budući da je:

- potrebno osigurati da svako razume, na način koji odgovara njihovoj ulozi, šta je Strategija, šta su prioritetni rizici i kako se njihove odgovornosti uklapaju u okvire rada

- potrebno osigurati da se naučene lekcije i iskustvo mogu preneti i saopštiti zaposlenima koji mogu imati koristi od njih

- potrebno osigurati da svaki nivo upravljanja aktivno traži i prima odgovarajuće informacije o upravljanju rizicima u okviru svog raspona kontrole koje će im omogućiti da planiraju radnje u odnosu na rizike čiji nivo nije prihvatljiv, kao i uverenje da su rizici koji se smatraju prihvatljivim pod kontrolom.

Na području obrazovanja osiguraće se sledeće:

- upoznavanje sa Strategijom upravljanja rizicima svih zaposlenih u Gradu Jagodina, zatim reagovanje u smeru stalnog jačanja svesti i obrazovanja zaposlenih o važnosti upravljanja i otklanjanja rizicima

- radionice u vezi sa utvrđivanjem rizika prilikom izrade strateških dokumenata;

- učestvovanje odgovorne osobe za upravljanje rizicima na obuci koju organizuje Centralna jedinica za harmonizaciju pri Ministarstvu finansija.

5. KLJUČNI POKAZATELJI USPEHA

Kako bi proces upravljanja rizicima mogao efikasno da se prati, istaći će se ključni pokazatelji uspešnosti:

- Na godišnjem nivou registar rizika je u potpunosti pregledan i dogovoreno je upravljanje rizicima

- Mere akcionih planova sprovode se u okviru rokova utvrđenih za izvršenje i sve nove mere ažurirane su u registru rizika Grada Jagodine

- Upravljanje rizicima redovna je tačka na sastancima pojedinih sekretarijata, odseka, službi kako bi se omogućilo razmatranje izloženosti riziku i ponovno postavljanje prioriteta.

6. PRAĆENJE I PROVERA PROCESA UPRAVLJANJA RIZICIMA

Efikasno upravljanje rizicima zahteva kontinuirano praćenje i proveru kako bi se osiguralo da su rizici precizno prepoznati i procenjeni, da se sprovode odgovarajuće kontrole i reakcije. Potrebno je sprovoditi redovne revizije Strategije i usklađenosti sa standardima, a standarde povremeno pratiti i proceniti kako bi se utvrdile mogućnosti za poboljšanje. Svaki postupak praćenja i provere takođe treba utvrditi: da li su usvojene mere rezultirale onim čime je trebalo; da li su usvojeni postupci i prikupljeni podaci za sprovedene procene rizika bili prikladni; nedostatke u kontrolama i mogućnosti za kontinuirano poboljšanje; da li bi bolja razmena informacija o rizicima pomogla u donošenju boljih odluka i pomogla prilikom budućih procena i upravljanja rizicima.

Rukovodilac finansijskog upravljanja i kontrole koji koordinira procesom upravljanja rizicima, osiguraće reviziju procesa upravljanja rizicima, na godišnjem nivou i prema potrebi ažuriraće Strategiju upravljanja rizicima i dati odgovarajuće smernice.