PRAVILNIKO KRITERIJUMIMA, NAČINU I DRUGIM PITANJIMA OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA("Sl. glasnik RS", br. 102/2015 i 5/2017) |
OSNOVNE ODREDBE
Ovim pravilnikom bliže se uređuju kriterijumi, način i druga pitanja od značaja za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), u skladu sa zakonom i Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja (u daljem tekstu: Akcioni plan).
Nacionalna služba sprovodi aktivnu politiku zapošljavanja, koja predstavlja sistem planova, programa i mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti, utvrđenih u skladu sa zakonom, Akcionim planom kao osnovnim instrumentom aktivne politike zapošljavanja i drugim propisima.
Nacionalna služba može sprovoditi i mere aktivne politike zapošljavanja putem projektnih aktivnosti koje se realizuju u saradnji sa domaćim i međunarodnim organizacijama i institucijama.
Mere aktivne politike zapošljavanja bliže uređene ovim pravilnikom koje sprovodi Nacionalna služba su:
- posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje;
- profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere;
- subvencije za zapošljavanje;
- podrška samozapošljavanju;
- dodatno obrazovanje i obuka;
- podsticaji za korisnike novčane naknade;
- javni radovi;
- mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom i
- druge mere usmerene ka zapošljavanju i povećanju zapošljivosti lica koja traže zaposlenje, koje se mogu kreirati na godišnjem nivou Akcionim planom, u zavisnosti od potreba tržišta rada.
Ovim pravilnikom bliže se uređuje i isplata novčane naknade u jednokratnom iznosu.
Korisnici mera aktivne politike zapošljavanja koje sprovodi Nacionalna služba su: lica koja traže zaposlenje i poslodavci (u daljem tekstu: korisnici).
KRITERIJUMI ZA SPROVOĐENJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
1. Posredovanje u zapošljavanju lica koja traže zaposlenje
Posredovanjem u zapošljavanju, smatraju se poslovi povezivanja lica koje traži zaposlenje sa poslodavcem, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja.
U postupku posredovanja u zapošljavanju nezaposleni ima prednost nad licem koje traži promenu zaposlenja i drugim licem koje traži zaposlenje.
Poslovi posredovanja u zapošljavanju, obuhvataju sve aktivnosti koje prethode povezivanju lica koje traži zaposlenje sa poslodavcem, radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja:
- obavljanje individualnog razgovora sa licem koje traži zaposlenje;
- vršenje procene zapošljivosti lica i utvrđivanje individualnog plana zapošljavanja;
- organizovanje obuka za aktivno traženje posla;
- uspostavljanje kontakata sa poslodavcima i preduzimanje aktivnosti u cilju zadovoljenja iskazanih potreba poslodavaca;
- preliminarnu selekciju lica koja traže zaposlenje;
- organizovanje grupnog informisanja;
- organizovanje sajmova zapošljavanja;
- sprovođenje međuregionalnog posredovanja;
- oglašavanje iskazanih potreba poslodavaca za zapošljavanjem.
Tokom individualnog razgovora lice koje traži zaposlenje informiše se o stanju i kretanju na tržištu rada, mogućnostima zapošljavanja, pravima i obavezama na evidenciji Nacionalne službe, merama aktivne politike zapošljavanja i savetuje o drugim činjenicama bitnim za povećanje zapošljivosti i zapošljavanje.
Individualnim razgovorom definišu se profesionalni ciljevi u skladu sa stanjem na tržištu rada i potrebom za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja, kao i zanimanja za koja će se posredovati, a koja odgovaraju potrebama, kvalifikacijama, radnom iskustvu i sposobnostima lica.
Informacije iz stava 1. ovog člana koje se odnose na osnovne informacije o pravima i obavezama tražilaca zaposlenja, kao i merama aktivne politike zapošljavanja, lice može dobiti putem brošura, informatora i slično ili putem grupnog informisanja većeg broja lica istovremeno, a nakon prijavljivanja na evidenciju.
Lice koje se na osnovu samoprocene, tokom individualnog razgovora, izjasni da je u mogućnosti da samostalno pronađe zaposlenje, bez podrške Nacionalne službe kroz uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja, ne uključuje se u iste.
Ukoliko se lice u bilo kom trenutku, izjasni da više nije u mogućnosti da samostalno pronađe zaposlenje, zaposleni u Nacionalnoj službi koji obavlja savetodavne poslove dužan je da izvrši procenu njegove zapošljivosti, na osnovu koje se definišu aktivnosti i mere koje će Nacionalna služba preduzeti kako bi licu pružila podršku i pomoć u cilju zapošljavanja.
U cilju povećanja delotvornosti usluga u posredovanju u zapošljavanju, savetodavne aktivnosti koje se preduzimaju radi zapošljavanja, usmerene su isključivo na aktivne tražioce zaposlenja za koje je, izvršenom procenom zapošljivosti, utvrđeno postojanje potrebe za pružanjem pomoći i podrške Nacionalne službe.
Procena zapošljivosti lica predstavlja analizu karakteristika tražioca zaposlenja, koje su relevantne za njegovo zapošljavanje i uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja i potreba tržišta rada, na osnovu koje se može utvrditi vrsta i nivo potrebne pomoći licu i utvrditi individualni plan zapošljavanja.
Individualni plan zapošljavanja je dokument koji sadrži podatke o licu koje traži zaposlenje, zanimanjima u kojima traži zaposlenje, aktivnostima koje će preduzeti u cilju zapošljavanja, kao i mere u koje će se uključiti radi zapošljavanja.
Individualni plan zapošljavanja se utvrđuje sa nezaposlenim i po potrebi sa drugim licem koje traži zaposlenje, tako što se definišu profesionalni ciljevi u skladu sa stanjem na tržištu rada i sagledanim potrebama za uključivanjem lica u mere aktivne politike zapošljavanja, kao i zanimanja u kojima se licu može posredovati, a koja odgovaraju potrebama, kvalifikacijama, sposobnostima i drugim karakteristikama lica relevantnim za obavljanje posla.
Sa licem iz člana 8, a koje se, na osnovu samoprocene, tokom individualnog razgovora, izjasnilo da je u mogućnosti da samostalno pronađe zaposlenje, bez podrške Nacionalne službe kroz uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja, individualnim planom zapošljavanja utvrđuju se aktivnosti za koje je lice saglasno da ih može samostalno preduzimati u cilju zapošljavanja.
Individualni plan zapošljavanja, kao i procena zapošljivosti podleže izmeni najmanje jednom u šest meseci, u cilju prilagođavanja potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog.
Sa nezaposlenim, za koga se na osnovu procene zapošljivosti tokom individualnog razgovora i priložene dokumentacije oceni da je privremeno sprečen za rad, ne utvrđuje se individualni plan i ne uključuje se u mere aktivne politike zapošljavanja dok traju razlozi sprečenosti.
Nacionalna služba organizuje obuke za aktivno traženje posla u cilju prevencije dugoročne nezaposlenosti, za nezaposlena i druga lica za koja se proceni da im je potrebna podrška da ovladaju tehnikama aktivnog traženja posla.
Obuka iz stava 1. ovog člana se izvodi prema standardima definisanim priručnikom ili drugim uputstvom za ove namene.
Za vreme trajanja obuke iz stava 1. ovog člana, nezaposleni ima pravo na predviđene udžbenike, odnosno radni materijal i na troškove prevoza, u skladu sa Programom rada Nacionalne službe.
Nacionalna služba organizuje obuke u klubovima za traženje posla za nezaposlena i druga lica za koja se proceni da im je neophodna intenzivnija priprema radi ovladavanja tehnikama aktivnog traženja posla.
Obuka iz stava 1. ovog člana se izvodi prema standardima definisanim priručnikom ili drugim uputstvom za ove namene.
Za vreme trajanja obuke iz stava 1. ovog člana, nezaposleni ima pravo na predviđene udžbenike, odnosno radni materijal i na troškove prevoza, u skladu sa Programom rada Nacionalne službe.
Poslovi preliminarne selekcije tražilaca zaposlenja po iskazanoj potrebi poslodavca za zapošljavanjem podrazumeva izbor lica prema definisanim uslovima i kriterijumima poslodavca za zapošljavanje/radno angažovanje na konkretnom radnom mestu.
Nacionalna služba je dužna da na zahtev poslodavca uputi lice čiji profil, kompetencija i profesionalna interesovanja odgovaraju zahtevu poslodavca, odnosno vrsti posla za koje se posreduje u zapošljavanju i koje iskazuje spremnost za prihvatanje konkretne ponude.
Ukoliko se na osnovu podataka sa evidencije utvrdi da nema lica koja odgovaraju zahtevu poslodavca, poslodavcu se nudi mogućnost međuregionalnog posredovanja, organizacije obuke, oglašavanja iskazane potrebe putem različitih medija, kao i alternativni profili kandidata u skladu sa iskazanom potrebom.
Nacionalna služba vrši preliminarnu selekciju lica radi uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja.
Preliminarna selekcija, u cilju izbora lica za uključivanje u mere aktivne politike radi zapošljavanja, radnog angažovanja ili stručnog osposobljavanja, pokreće se na zahtev poslodavca.
Prilikom vršenja preliminarne selekcije, pored uslova koji se odnose na potreban profil i uslove rada, kao obavezni kriterijumi za izbor lica uzimaju se i uslovi definisani javnim pozivom.
U postupku preliminarne selekcije iz stava 1. ovog člana prioritet imaju lica iz kategorije teže zapošljivih, u skladu sa Akcionim planom.
Preliminarna selekcija tražilaca zaposlenja se vrši i prilikom uključivanja lica u ostale mere aktivne politike zapošljavanja, kao što su obuke za tržište rada, obuke za aktivno traženje posla i druge mere usmerene ka povećanju zapošljivosti lica u organizaciji Nacionalne službe i ostalih partnera na tržištu rada.
Lice koje traži zaposlenje upućeno poslodavcu radi zasnivanja radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja u obavezi je da se javi poslodavcu određenog dana i u dogovoreno vreme.
Lice iz stava 1. ovog člana, koje je iz opravdanih razloga sprečeno da se javi poslodavcu u obavezi je da blagovremeno, odnosno najkasnije po prestanku razloga sprečenosti obavesti poslodavca i Nacionalnu službu.
Opravdanim razlozima sprečenosti javljanja poslodavcu iz člana 16. stav 2. ovog pravilnika, ili za prihvatanje ponuđenog posredovanja za odgovarajuće zaposlenje smatraju se:
- zdravstvena nesposobnost lica koje traži zaposlenje ili članova njegove uže porodice, odnosno domaćinstva;
- smrtni slučaj člana uže porodice, odnosno domaćinstva lica koje traži zaposlenje;
- ako je ponuđeno zaposlenje u mestu udaljenom više od 50 kilometara od mesta prebivališta lica koja traži zaposlenje;
- drugi razlozi nastali bez krivice i volje lica koje traži zaposlenje.
Opravdanim razlogom smatra se i odbijanje ponuđenog zaposlenja van mesta prebivališta od strane majke sa detetom do sedam godina života, trudnice, samohranog roditelja sa detetom do deset godina života i roditelja deteta sa smetnjama u razvoju.
Nacionalna služba na osnovu priloženih dokaza o razlozima nejavljanja vrši ocenu opravdanosti razloga iz st. 1. i 2. ovog člana i u slučaju da razlozi nisu opravdani, lice se briše sa evidencije.
Opravdanost razloga utvrđeni stavom 1. i 2. ovog člana cene se i u slučaju neizvršavanja ostalih obaveza aktivnog traženja zaposlenja.
Potreba poslodavca za zapošljavanjem može biti oglašena na oglasnim tablama u prostorijama Nacionalne službe, publikaciji Poslovi ili na Internet sajtu Nacionalne službe, ukoliko je poslodavac iskazao zainteresovanost za pružanjem ove usluge.
Poslodavac može, uz saglasnost Nacionalne službe, da potrebu za zapošljavanjem samostalno postavi na Internet sajt Nacionalne službe i da samostalno, ili uz pomoć Nacionalne službe izvrši izbor lica registrovanih u bazi na sajtu.
Grupno informisanje jeste razgovor poslodavca sa većim brojem lica koja traže zaposlenje, preliminarno selektovanih u skladu sa potrebama poslodavca, radi predstavljanja ponude slobodnih poslova, uslova rada i stvaranja mogućnosti neposrednog predstavljanja lica poslodavcu.
Informisanje iz stava 1. se organizuje kod poslodavca, u prostorijama Nacionalne službe ili u drugim prostorijama.
Nacionalna služba može organizovati i individualne razgovore poslodavca sa kandidatima za posao, kod poslodavca, u prostorijama Nacionalne službe ili u drugim prostorijama.
Sajmovi zapošljavanja su aktivnosti kojima se ostvaruje neposredni kontakt većeg broja poslodavaca i lica koja traže zaposlenje u cilju njihovog zapošljavanja i zadovoljenja iskazanih potreba poslodavaca.
Međuregionalno posredovanje jeste povezivanje ponude i tražnje na tržištu rada na teritoriji više opština koje se sprovodi na zahtev poslodavca, ukoliko iskazana potreba za zapošljavanjem ne može da se zadovolji na teritoriji jedne filijale, ili na zahtev lica koje traži zaposlenje, a želi da radi van mesta prebivališta, odnosno sedišta filijale koja je nadležna da vodi evidenciju o tom licu.
Nezaposleni koji zasnuje radni odnos van mesta svog prebivališta, može da ostvari pravo na jednokratnu pomoć za naknadu putnih i troškova selidbe.
Uslovi za ostvarivanje prava i visina jednokratne pomoći za naknadu troškova iz stava 2. ovog člana utvrđuju se odlukom Upravnog odbora.
Odluku o odobravanju naknade troškova donosi direktor filijale po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
2. Profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere
Profesionalnom orijentacijom i savetovanjem o planiranju karijere smatraju se poslovi kojima se, pojedinačno ili grupno, pruža pomoć licima koja traže zaposlenje i drugim licima pri izboru i promeni posla ili zanimanja i donošenju odluka u vezi sa karijernim razvojem.
Poslovi iz stava 1. ovog člana obuhvataju: profesionalno informisanje, savetovanje, trening samoefikasnosti, radionicu za prevladavanje stresa usled gubitka posla, selekciju i druge aktivnosti koje se odnose na planiranje i razvoj karijere.
Informisanje o mogućnostima za razvoj karijere ostvaruje se neposredno, individualno i grupno u Centrima za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) i posredno kroz različite aktivnosti, putem štampanih i elektronskih medija, kojima se obezbeđuje da relevantne informacije za planiranje i upravljanje karijerom budu dostupne većem broju lica koja traže zaposlenje i drugim zainteresovanim akterima.
Nacionalna služba organizuje sajmove profesionalne orijentacije i/ili učešće na sajmovima obrazovanja i drugim manifestacijama u cilju profesionalnog informisanja većeg broja lica o mogućnostima planiranja obrazovanja i karijernog razvoja.
Savetovanje o mogućnostima za razvoj karijere je pružanje pomoći licima koja traže zaposlenje i drugim licima, pri izboru ili promeni zanimanja, obrazovanja i kvalifikacija, kao i pri donošenju drugih odluka u vezi sa promenom u karijeri uključujući i profesionalnu rehabilitaciju.
Nacionalna služba organizuje trening samoefikasnosti kojim se dugoročno nezaposlenima, odnosno licima pod rizikom od dugoročne nezaposlenosti, u cilju prevencije socijalne isključenosti, podizanja nivoa kompetencija i lične efikasnosti u postupku traženja posla, pruža psihološka podrška.
Za vreme trajanja mere iz stava 1. ovog člana, nezaposleni imaju pravo na predviđene udžbenike, odnosno radni materijal i na troškove prevoza, u skladu sa Programom rada Nacionalne službe.
Nacionalna služba organizuje Radionicu za prevladavanje stresa usled gubitka posla, koja ima za cilj konstruktivno prevazilaženje stresa radi efikasnijeg traženja posla.
Radionica iz stava 1. namenjena je tražiocima zaposlenja koji su ostali bez posla.
Za vreme trajanja mere iz stava 1. ovog člana, nezaposleni imaju pravo na predviđene udžbenike, odnosno radni materijal i na troškove prevoza u skladu sa Programom rada Nacionalne službe.
Selekcija u profesionalnoj orijentaciji je psihološka procena usklađenosti individualnih karakteristika lica koja traže zaposlenje sa zahtevima posla/radnog mesta ili sa zahtevanim kriterijumima za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja.
Selekcija u profesionalnoj orijentaciji preliminarno selektovanih lica koja traže zaposlenje realizuje se na osnovu iskazane potrebe poslodavca za selekcijom u profesionalnoj orijentaciji.
Selekcija u profesionalnoj orijentaciji se može izvršiti i na zahtev državnih organa i institucija i drugih aktera na tržištu rada sa kojima Nacionalna služba za zapošljavanje zaključi sporazum o saradnji u cilju podsticanja zapošljavanja.
U slučajevima kada je to predviđeno zakonom ili opštim aktom, na zahtev korisnika budžetskih sredstava, selekcijom u profesionalnoj orijentaciji mogu biti obuhvaćena i lica koja se ne nalaze na evidenciji tražilaca zaposlenja.
Nacionalna služba realizuje radionicu za psihološku podršku planiranju karijere koja ima za cilj podizanje nivoa motivacije i aktivacije, kao i razvoj veština i tehnika za definisanje narednih koraka u planiranju karijere.
Radionica iz stava 1. namenjena je zaposlenim licima koja su u radnom odnosu kod poslodavca kod kojeg će usled tehničkih, ekonomskih, organizacionih promena ili smanjenja obima posla doći do prestanka potrebe za njihovim radom.
3. Subvencije za zapošljavanje
Subvenciju za zapošljavanje može da ostvari poslodavac za zapošljavanje nezaposlenih i to:
- na novootvorenim radnim mestima (u daljem tekstu: subvencije za otvaranje novih radnih mesta);
- na upražnjenim radnim mestima;
- korisnika novčane socijalne pomoći i
- u drugim slučajevima utvrđenim Akcionim planom.
Subvencija za otvaranje novih radnih mesta
Subvencija za otvaranje novih radnih mesta je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć) koja se odobrava poslodavcima u jednokratnom iznosu radi zapošljavanja nezaposlenih na novootvorenim radnim mestima.
Visina subvencije iz stava 1. ovog člana i kategorije nezaposlenih utvrđuju se Akcionim planom.
Pravo na subvenciju za otvaranje novih radnih mesta može da ostvari poslodavac, pod uslovom da ispunjava sledeće uslove:
- zapošljava nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe na novootvorenim radnim mestima, u skladu sa uslovima definisanim javnim pozivom;
- podnese popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u zakonskim rokovima, za period definisan javnim pozivom i ima najmanje jednog zaposlenog;
- uspešno posluje u periodu definisanim javnim pozivom;
- je ispunio ranije ugovorne obaveze i izmirio sva dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku, ukoliko iste redovno izmiruje;
- ne zapošljava lica koja su u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva za dodelu subvencije bila u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva;
- je registrovan, najmanje u periodu definisanim javnim pozivom i
- da u poslednjih šest meseci nije bio duže od 30 dana neprekidno evidentiran u registru dužnika prinudne naplate Narodne banke Srbije.
Pri bodovanju zahteva sa biznis planom mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- veličina i delatnost poslodavca;
- dužina obavljanja delatnosti;
- struktura lica koja se zapošljava;
- broj novozaposlenih u odnosu na broj zaposlenih za koje se traži subvencija najviše 5:1;
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe;
- potrebni resursi za otvaranje novih radnih mesta (poslovni prostor, oprema, sredstva);
- broj zaposlenih kod poslodavaca;
- tržište (dobavljači, kupci, konkurenti) i
- finansijski pokazatelji.
Javnim pozivom se određuju obavezni kriterijumi iz stava 1. ovog člana za bodovanje zahteva sa biznis planom.
Odluka o odobravanju subvencije poslodavcu za otvaranje novih radnih mesta donosi se na osnovu rang liste, a nakon provere i bodovanja podnetog zahteva poslodavca, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Odluku o odobravanju subvencije kojom se kod poslodavca po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku jedne kalendarske godine stvaraju uslovi za zapošljavanje do 19 nezaposlenih, donosi direktor filijale Nacionalne službe po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju subvencije kojom se kod poslodavca po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku jedne kalendarske godine stvaraju uslovi za zapošljavanje 20 i više nezaposlenih, donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora a na osnovu predloga nadležne Komisije koju imenuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući obzir sve podnete zahteve istog poslodavca u toku jedne kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansira sredstvima Nacionalne službe.
Direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale Nacionalne službe po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac, u roku od 45 dana od dana donošenja odluke zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze, na osnovu koga se vrši isplata subvencije.
Izuzetno, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 45 dana ugovor se zaključuje do kraja te kalendarske godine.
Subvencija za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima
Subvencija za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć) koja se može odobriti poslodavcima u jednokratnom iznosu radi zapošljavanja nezaposlenih lica koja pripadaju kategoriji teže zapošljivih, u skladu sa zakonom i Akcionim planom.
Subvencija iz stava 1. ovog člana odobrava se po kriterijumima i na način utvrđenim kao kod subvencije za otvaranje novih radnih mesta.
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći
Subvencija za zapošljavanje nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć) koja ima za cilj aktivaciju korisnika novčane socijalne pomoći prijavljenih na evidenciji Nacionalne službe, u cilju njihove radno-socijalne integracije i smanjenja zavisnosti od davanja iz sistema socijalne zaštite.
Poslodavac koji zaposli nezaposlenog korisnika novčane socijalne pomoći ima pravo na subvenciju dela zarade zaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći.
Pravo na subvenciju za zapošljavanje korisnika novčane socijalne pomoći može da ostvari poslodavac pod uslovom da ispunjava sledeće kriterijume:
- zapošljava nezaposlenog korisnika novčane socijalne pomoći koji je prijavljen na evidenciju Nacionalne službe;
- nije smanjivao broj zaposlenih za period definisan javnim pozivom, osim u slučaju prirodnog odliva zaposlenih (ostvarivanje prava na penziju, smrt zaposlenog i sl.);
- je izmirio obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period definisan javnim pozivom;
- ne zapošljava lica koja su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu subvencije bila u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva;
- je ispunio ranije ugovorne obaveze i izmirio dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku, ukoliko iste redovno izmiruje.
Odluka o odobravanju subvencije donosi se na osnovu ocene podnetog zahteva u roku do 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Odluku o odobravanju subvencije za zapošljavanje do 19 korisnika novčane socijalne pomoći, donosi direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju subvencije za zapošljavanje 20 i više korisnika novčane socijalne pomoći, donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora.
Direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe, ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i podnosilac zahteva, u roku do 30 dana od dana donošenja odluke, zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.
Podrška samozapošljavanju obuhvata pružanje stručne i finansijske podrške nezaposlenom pri otpočinjanju obavljanja delatnosti.
Pružanje stručne i finansijske podrške nezaposlenom pri samozapošljavanju, ostvaruje se kroz:
- informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima;
- obuke iz preduzetništva;
- subvenciju za samozapošljavanje;
- mentoring i specijalističke obuke.
Informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima
Informativne i savetodavne usluge u poslovnim centrima obuhvataju poslovno informisanje, savetovanje i stručnu pomoć pružanjem informacija značajnih za otpočinjanje obavljanja delatnosti, motivisanjem lica orijentisanih ka preduzetništvu, upoznavanjem sa tržišno ostvarivim biznis idejama i druge poslove od značaja za otpočinjanje obavljanja delatnosti.
Usluge iz stava 1. ovog člana ostvaruje nezaposleni koji se opredeljuju za subvenciju za samozapošljavanje, koristi pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje, kao i potencijalni viškovi zaposlenih. Ove usluge mogu koristiti i preduzetnici i pravna lica.
Program obuke iz preduzetništva namenjen je nezaposlenima kao i potencijalnim viškovima zaposlenih zainteresovanim za obavljanje sopstvene delatnosti u cilju podizanja nivoa informisanosti i kompetentnosti za otpočinjanje sopstvenog posla.
Obuke iz stava 1. ovog člana sprovodi Nacionalna služba.
Za vreme trajanja mere iz stava 1. ovog člana, nezaposleni imaju pravo na predviđene udžbenike, odnosno radni materijal i na troškove prevoza, u skladu sa Programom rada Nacionalne službe.
Subvencija za samozapošljavanje
Subvencija za samozapošljavanje je državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć) koja se dodeljuje nezaposlenom u jednokratnom iznosu radi osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva ili osnivanje privrednog društva ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.
Pravo na subvenciju može se ostvariti i udruživanjem više nezaposlenih osnivanjem privrednog društva, radi samozapošljavanja.
Visina subvencije iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se Akcionim planom.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje može ostvariti nezaposleni ako je ispunio sledeće uslove:
- podneo popunjen zahtev sa biznis planom na propisanom obrascu;
- prijavljen na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe u periodu definisanim javnim pozivom;
- završio obuku iz preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji Nacionalne službe ili druge odgovarajuće organizacije;
- ispunio ranije obaveze i izmirio sva dugovanja prema Nacionalnoj službi;
- ispunio druge uslove u skladu sa javnim pozivom.
Pravo na subvenciju za samozapošljavanje ne može ostvariti nezaposleni:
- za obavljanje delatnosti koje se ne finansiraju, prema spisku delatnosti koji je sastavni deo javnog poziva;
- za obavljanje poslova/delatnosti, za koje je rešenjem o invalidnosti ili rešenjem o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da obavlja;
- za osnivanje udruženja građana;
- koji je ostvario pravo na isplatu novčane naknade u jednokratnom iznosu za samozapošljavanje i
- koji je već koristio subvenciju za samozapošljavanje, koja je delom ili u celosti finansirana sredstvima Nacionalne službe.
Pri bodovanju zahteva sa biznis planom mogu se, uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji podnosilac zahteva planira obavljanje delatnosti;
- kategorija lica koje se samozapošljava;
- planirana vrsta delatnosti;
- potrebni resursi za otpočinjanje obavljanja sopstvenog posla (poslovni prostor, oprema);
- tržište (dobavljači, kupci, konkurenti);
- finansijski pokazatelji.
Javnim pozivom se određuju obavezni kriterijumi iz stava 1. ovog člana za bodovanje zahteva sa biznis planom.
Način bodovanja po kriterijumima iz stava 1. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli filijale Nacionalne službe danom objavljivanja javnog poziva.
Odluka o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi se na osnovu rang liste, a nakon provere i bodovanja podnetog zahteva nezaposlenog, u roku od 30 dana od dana isteka javnog poziva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Odluku o odobravanju subvencije za samozapošljavanje donosi direktor filijale Nacionalne službe, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Direktor filijale Nacionalne službe, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i podnosilac zahteva, u roku od 45 dana od dana donošenja odluke, zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze i na osnovu koga se vrši isplata subvencije.
Izuzetno, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 45 dana ugovor se zaključuje do kraja te kalendarske godine.
Korisnik subvencije za samozapošljavanje dužan je da:
- obavlja registrovanu delatnost i izmiruje obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, najmanje 12 meseci počev od dana otpočinjanja obavljanja delatnosti;
- omogući praćenje realizacije i dostavi dokaze o realizaciji ugovorne obaveze Nacionalnoj službi;
- obavesti Nacionalnu službu o svim promenama koje su od značaja za realizaciju ugovora u roku od osam dana od dana nastanka promene.
Mentoring i specijalističke obuke
Usluge mentoringa i specijalističke obuke su namenjene novoosnovanim privrednim subjektima, korisnicima subvencije za samozapošljavanje, odnosno nezaposlenom koji se samozapošljava, kojima se pruža pomoć u prvoj godini poslovanja, u cilju njihovog opstanka i razvoja na tržištu.
5. Dodatno obrazovanje i obuka
Dodatno obrazovanje i obuka je mera aktivne politike zapošljavanja i predstavlja aktivnosti usmerene ka unapređenju zaposlenosti, kojima se nezaposlenom i zaposlenom za čijim je radom prestala potreba kod poslodavca, ili kome nije moguće obezbediti odgovarajuće zaposlenje, pruža mogućnost da kroz procese obrazovanja, teorijskog i praktičnog osposobljavanja i obučavanja stekne nova znanja i veštine radi zapošljavanja, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje.
Nacionalna služba sprovodi programe i mere dodatnog obrazovanja i obuke na osnovu Godišnjeg programa dodatnog obrazovanja i obuke koji čini sastavni deo Akcionog plana.
Meru dodatno obrazovanje i obuke Nacionalna služba sprovodi kroz sledeće programe:
- program pripravnika;
- program stručne prakse;
- program za sticanje praktičnih znanja;
- program obuka;
- prekvalifikacije i dokvalifikacije;
- funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih;
- priznavanje prethodnog učenja i
- druge programe.
(Brisano)
Program pripravnika podrazumeva stručno osposobljavanje nezaposlenog radi osposobljavanja za samostalan rad u struci i polaganje pripravničkog, odnosno stručnog ispita u skladu sa opštim ili posebnim zakonom, ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca, uz zasnivanje radnog odnosa.
Sredstva dodeljena po osnovu programa pripravnika su de minimis državna pomoć.
Sredstva za realizaciju programa pripravnika koriste se za naknadu troškova zarade lica uključenih u program.
Pravo na uključivanje u program pripravnika ima nezaposleni pod uslovom da:
- prvi put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika za zanimanje za koje je steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme/kvalifikaciju ili koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž;
- ima srednje, više ili visoko obrazovanje.
Pravo na učešće u finansiranju programa pripravnika može da ostvari poslodavac pod uslovom da ispunjava sledeće kriterijume:
- uredno izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;
- je kao uslov opštim ili posebnim zakonom, ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca propisana obaveza obavljanja pripravničkog staža za rad na određenim poslovima;
- je izmirio ranije ugovorne obaveze i druge obaveze prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku ukoliko iste redovno izmiruje;
- ne zapošljava lica koja su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu sredstava bila u radnom odnosu kod tog poslodavca;
- ima kadrovske i druge kapacitete za stručno osposobljavanje lica;
- ima najmanje jedno zaposleno lice.
Poslodavac koji ima do 10 zaposlenih ima pravo da u program pripravnika uključi do dva nezaposlena, a poslodavac koji ima 11 i više zaposlenih ima pravo da u program pripravnika uključi nezaposlene čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih.
Pri bodovanju zahteva mogu se, na osnovu procene kretanja na tržištu rada, uzeti u obzir sledeći elementi:
- program stručnog osposobljavanja, pri čemu se prednost daje programu koji se realizuje u skladu sa posebnim zakonom i/ ili iz pretežne delatnosti poslodavca;
- kadrovski kapaciteti poslodavca potrebni za realizaciju programa pripravnika, pri čemu se prednost daje mentorima koji imaju više radnog iskustva i/ili imaju više iskustva u osposobljavanju pripravnika;
- struktura lica koja se osposobljavaju;
- dužina obavljanja delatnosti poslodavca, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji duže obavljaju delatnost;
- vrsta delatnosti poslodavca i
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe po programu pripravnika, pri čemu veći broj bodova ostvaruju poslodavci koji nisu prethodno koristili sredstva i poslodavci koji su koristili sredstva, a lica iz programa su zasnovala radni odnos nakon isteka ugovorne obaveze poslodavca.
Javnim pozivom/konkursom se određuju obavezni elementi iz stava 1. ovog člana za bodovanje zahteva.
Odluka o odobravanju sredstava za program pripravnika donosi se na osnovu bodovne liste sačinjene nakon provere i bodovanja podnetih zahteva, u roku do 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Odluku o odobravanju sredstava za program pripravnika kojom se uključuje do 49 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju sredstava za program pripravnika kojom se uključuje 50 i više nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na osnovu predloga Komisije za mere dodatnog obrazovanja i obuka koju imenuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući obzir sve podnete zahteve istog poslodavca u toku kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansira sredstvima Nacionalne službe.
Direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale Nacionalne službe po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac u roku do 45 dana od dana donošenja odluke, zaključuju ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze.
Program stručne prakse sprovodi se radi:
- osposobljavanja nezaposlenog za samostalan rad u struci, za koju je stečeno odgovarajuće obrazovanje, radi sticanja uslova za polaganje stručnog ispita, odnosno obavljanja pripravničkog staža, kada je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan rad u struci, bez zasnivanja radnog odnosa.
Sredstva za realizaciju programa stručne prakse koriste se za isplatu troškova prevoza, novčane pomoći nezaposlenom uključenom u program stručne prakse i troškove osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Novčana pomoć za vreme stručne prakse ne isplaćuje se nezaposlenom uključenom u program, koji je korisnik novčane naknade.
Pravo na uključivanje u program stručne prakse ima nezaposleni pod uslovom da:
- ima srednje, više ili visoko obrazovanje;
- nema radnog iskustva u struci ili nema radnog iskustva dovoljnog za sticanje uslova za polaganje stručnog ispita i
- nije iskoristio u celosti istu ili drugu meru u cilju osposobljavanja za samostalan rad u struci.
Pravo na sprovođenje programa stručne prakse može da ostvari poslodavac koji ispunjava sledeće uslove:
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u zakonskim rokovima;
- da je zakonom ili aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca kao uslov za rad na određenim poslovima propisana obaveza obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita;
- je izmirio ranije ugovorne obaveze i izmirio dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku ukoliko iste redovno izmiruje;
- ima kadrovske i druge kapacitete za stručno osposobljavanje lica;
- ima najmanje jedno zaposleno lice i
- ne osposobljava nezaposlenog koji je u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva bio u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Poslodavac koji ima do pet zaposlenih ima pravo da u program stručne prakse uključi jednog nezaposlenog, poslodavac koji ima od šest do 14 zaposlenih ima pravo da u program stručne prakse uključi dva nezaposlena, a poslodavac koji ima 15 i više zaposlenih ima pravo da u program stručne prakse uključi nezaposlene čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih.
Pri bodovanju zahteva mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- program stručne prakse;
- kadrovski kapaciteti poslodavca potrebni za realizaciju programa stručne prakse;
- struktura lica koja se osposobljava;
- dužina obavljanja delatnosti poslodavca;
- vrsta delatnosti poslodavca i
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe po programu stručne prakse.
Javnim pozivom se određuju obavezni kriterijumi iz stava 1. ovog člana za bodovanje zahteva.
Odluka o sprovođenju programa stručne prakse donosi se na osnovu rang liste sačinjene nakon provere i bodovanja podnetih zahteva, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Odluku o sprovođenju programa stručne prakse po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje do 49 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o sprovođenju programa stručne prakse po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje 50 i više nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na osnovu predloga nadležne Komisije koju imenuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući obzir sve podnete zahteve istog poslodavca u toku kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansira sredstvima Nacionalne službe.
Direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale po ovlašćenju direktora Nacionalne službe, ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac, u roku od 45 dana od dana donošenja odluke, odnosno do kraja kalendarske godine, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 45 dana, zaključuju ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze.
Nakon zaključivanja ugovora sa poslodavcem, Nacionalna služba i lice na stručnoj praksi u rokovima predviđenim stavom 1. ovog člana zaključuju ugovor kojim se regulišu međusobna prava i obaveze.
Program sticanja praktičnih znanja
Program sticanja praktičnih znanja sprovodi se radi sticanja praktičnih znanja i veština kroz rad obavljanjem konkretnih poslova, zasnivanjem radnog odnosa nezaposlenog kod poslodavca.
Program se sprovodi u skladu sa Godišnjim programom kroz:
1) sticanje praktičnih znanja za nekvalifikovana lica i
2) sticanje praktičnih znanja za nezaposlene sa najmanje srednjom školom, koji pripadaju kategorijama teže zapošljivih iz Akcionog plana.
Sredstva dodeljena poslodavcu po osnovu programa sticanja praktičnih znanja su de minimis državna pomoć.
Sredstva za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja iz stava 1. ovog člana koriste se za naknadu dela ili ukupnih troškova zarade lica uključenog u program.
Pravo na učešće u finansiranju programa sticanja praktičnih znanja može da ostvari poslodavac koji ispunjava sledeće uslove:
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u zakonskim rokovima;
- je izmirio ranije ugovorne obaveze i izmirio dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku ukoliko iste redovno izmiruje;
- da u poslednjih šest meseci nije bio duže od 30 dana neprekidno evidentiran u registru dužnika prinudne naplate Narodne banke Srbije;
- ne zapošljava lica koja su u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva za dodelu sredstava bila u radnom odnosu kod tog poslodavca;
- ima kadrovske i druge kapacitete za sprovođenje programa sticanja praktičnih znanja;
- ima najmanje jedno zaposleno lice.
Poslodavac koji ima do 14 zaposlenih ima pravo da u program uključi do 2 nezaposlena, a poslodavac koji ima 15 i više zaposlenih ima pravo da u program sticanja praktičnih znanja uključi nezaposlene čiji broj ne može biti veći od 20% ukupnog broja zaposlenih.
Pri bodovanju zahteva mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- program sticanja praktičnih znanja;
- kadrovski kapaciteti poslodavca za realizaciju programa sticanja praktičnih znanja;
- prostorni i tehnički kapaciteti poslodavca;
- dužina obavljanja delatnosti poslodavca;
- vrsta delatnosti poslodavca i
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe po programu sticanja praktičnih znanja.
Javnim pozivom se određuju obavezni kriterijumi iz stava 1. ovog člana za bodovanje zahteva.
Pravo na uključivanje u program ima nezaposleni u skladu sa Akcionim planom.
Odluka o odobravanju sredstava za program sticanja praktičnih znanja donosi se na osnovu rang liste sačinjene nakon provere i bodovanja podnetih zahteva, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Odluku o odobravanju sredstava za program sticanja praktičnih znanja po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje do 49 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju sredstava za program sticanja praktičnih znanja po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje 50 i više nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na osnovu predloga nadležne Komisije koju obrazuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući obzir sve podnete zahteve istog poslodavca u toku kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansira sredstvima Nacionalne službe.
Direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac, u roku od 45 dana od dana donošenja odluke, zaključuju ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze, odnosno do kraja kalendarske godine, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 45 dana.
Program obuka namenjen je teže zapošljivim nezaposlenim radi sticanja dodatnih znanja i veština u cilju unapređenja kompetencija, povećanja konkurentnosti i zapošljivosti na tržištu rada. Obuke iz stava 1. ovog člana mogu biti:
- obuke za tržište rada i
- obuke na zahtev poslodavca.
Obuke za tržište rada mogu biti: obuke za sticanje dodatnih znanja i veština uz osnovno zanimanje i obuke za sticanje dodatnih znanja i veština za obavljanje poslova u okviru osnovnog ili novog zanimanja.
Sredstva za realizaciju obuke za tržište rada koriste se za troškove organizovanja obuke izvođaču, troškove prevoza nezaposlenom licu uključenom u program obuke i troškove osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti za nezaposlenog uključenog u program obuke.
Sredstva za realizaciju obuke za tržište rada iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti za isplatu novčane pomoći licima uključenim u obuku.
Pravo na uključivanje na obuku ima nezaposleni pod uslovom da ispunjava uslove za uključivanje na obuku kao što su: nivo znanja, psiho-fizička i zdravstvena sposobnost i sl., u skladu sa vrstom obuke.
Nezaposleno lice nema pravo da se u periodu od dve godine uključi u više od jedne obuke za tržište rada u organizaciji Nacionalne službe, finansirane u celosti ili delimično iz budžeta Republike Srbije ili iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti, osim u slučaju opravdanog prekida obuke.
Osoba sa invaliditetom može se uključivati u obuke za tržište rada u skladu sa utvrđenim potrebama i procenom savetnika.
Obuke se realizuju u skladu sa iskazanim potrebama tržišta rada, a nakon sprovedenog postupka javne nabavke u skladu sa propisima kojima se regulišu javne nabavke.
Odluku o izboru izvođača donosi direktor Nacionalne službe.
Ugovor o međusobnim pravima i obavezama sa izabranim izvođačem zaključuje direktor Nacionalne službe.
Nakon zaključivanja ugovora sa izvođačem obuke, Nacionalna služba i nezaposleni - polaznik obuke zaključuju ugovor o međusobnim pravima i obavezama.
Nacionalna služba u skladu sa ugovorom, izvođaču obuke vrši isplatu troškova obuke, a za nezaposlenog - polaznika obuke snosi troškove doprinosa za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u skladu sa zakonom.
Nezaposleni - polaznik obuke ima pravo na troškove prevoza za vreme trajanja obuke, u skladu sa ugovorom, a na osnovu izveštaja o pohađanju obuke.
Obuke na zahtev poslodavca organizuju se radi sticanja znanja i veština potrebnih za obavljanje poslova na konkretnom radnom mestu, na zahtev poslodavca, ukoliko na evidenciji nezaposlenih Nacionalne službe nema lica sa potrebnim znanjima i veštinama.
Troškove dodatnog obrazovanja i obuke koje organizuje Nacionalna služba na zahtev poslodavca, snosi poslodavac.
Nacionalna služba može da učestvuje u finansiranju troškova dodatnog obrazovanja i obuke nezaposlenih iz stava 1. ovog člana, ukoliko na evidenciji Nacionalne službe nema nezaposlenih sa znanjima i veštinama koje su potrebne poslodavcu.
Sredstva dodeljena po osnovu sprovedenih obuka na zahtev poslodavca su de minimis državna pomoć.
Sredstva za realizaciju obuke na zahtev poslodavca mogu se koristiti za troškove organizovanja obuke poslodavca, novčanu pomoć nezaposlenom uključenom u program obuke, troškove prevoza i troškove osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti za nezaposlenog uključenog u program obuke.
Novčana pomoć se ne isplaćuje nezaposlenom uključenom u program obuke koji je korisnik novčane naknade.
Pravo na uključivanje u obuku ima nezaposleni pod uslovom da ispunjava uslove za uključivanje u obuku kao što su: nivo znanja, psiho-fizička i zdravstvena sposobnost i sl. u skladu sa vrstom obuke.
Pravo na učešće u finansiranju obuke može da ostvari poslodavac koji ispunjava sledeće uslove:
- ima plan i program obuke po kome će se lice obučavati;
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u zakonskim rokovima;
- je izmirio ugovorne obaveze i druge obaveze prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku, ukoliko iste redovno izmiruje;
- da u poslednjih šest meseci nije bio duže od 30 dana neprekidno evidentiran u registru dužnika prinudne naplate Narodne banke Srbije;
- da nezaposleno lice nije bilo u radnom odnosu kod poslodavca - podnosioca zahteva u periodu od šest meseci pre podnošenja zahteva;
- ima kadrovske, prostorne, tehničke i druge kapacitete za obučavanje lica na određenim poslovima ili ima ugovor o realizaciji obuke ili njenog dela sa odgovarajućom obrazovnom ustanovom ili organizacijom registrovanom za obrazovanje odraslih.
Pri bodovanju zahteva mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- program obuke na zahtev poslodavca;
- kadrovski kapaciteti poslodavca za realizaciju programa obuke na zahtev poslodavca;
- prostorni i tehnički kapaciteti poslodavca;
- vrsta delatnosti poslodavca i
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe po programu obuke na zahtev poslodavca.
Javnim pozivom se određuju kriterijumi za bodovanje iz stava 1. ovog člana obavezni za bodovanje zahteva.
Odluku o odobravanju sredstava za program obuke na zahtev poslodavca po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje do 49 nezaposlenih donosi direktor filijale Nacionalne službe, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe, ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe, a nakon provere podnetih zahteva i dobijene saglasnosti od strane nadležne organizacione jedinice.
Rok za donošenje Odluke o odobravanju sredstava za program obuke na zahtev poslodavca je 60 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Odluku o odobravanju sredstava za program obuke na zahtev poslodavca po osnovu jednog ili više podnetih zahteva u toku kalendarske godine, kojom se uključuje 50 i više nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na osnovu predloga nadležne Komisije koju obrazuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući obzir sve podnete zahteve istog poslodavca u toku kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansira sredstvima Nacionalne službe.
Direktor Nacionalne službe, odnosno direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac, u roku od 45 dana od dana donošenja odluke odnosno do kraja kalendarske godine, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 45 dana, zaključuju ugovor kojim uređuju međusobna prava i obaveze.
Poslodavac je u obavezi da, danom zaključenja ugovora iz stava 1. ovog člana, dostavi Nacionalnoj službi sredstvo obezbeđenja, kao i druge dokaze definisane javnim pozivom.
U slučaju kada se sredstava poslodavcu isplaćuju nakon dostavljanja dokaza o realizaciji ugovorne obaveze, poslodavac nije u obavezi da prilikom zaključenja ugovora dostavi sredstvo obezbeđenja.
Nakon zaključivanja ugovora sa poslodavcem, Nacionalna služba i nezaposleni - polaznik obuke zaključuju ugovor kojim se regulišu međusobna prava i obaveze.
Prekvalifikacija i dokvalifikacija
Program prekvalifikacije i dokvalifikacije namenjen je teže zapošljivim nezaposlenim i nezaposlenim koji su napustila školovanje radi sticanja nove kvalifikacije ili kvalifikacije u višem stepenu obrazovanja, a obavljanje poslova u okviru drugog zanimanja, odnosno podizanja nivoa kompetencija kroz sticanje novih kvalifikacija za potrebe tržišta rada ili poznatog poslodavca.
Realizacija programa obuka za osobe sa invaliditetom, kao i programa dokvalifikacije i prekvalifikacije za osobe sa invaliditetom, odnosno način, visina novčane pomoći za polaznika obuke, kao i troškovi prevoza, regulisani su čl. 106. i 107. ovog Pravilnika.
Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih
Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih namenjen je nezaposlenima bez osnovnog obrazovanja, radi sticanja osnovnog obrazovanja na način propisan zakonom.
Sredstva za realizaciju programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih mogu se koristiti za troškove obaveznih udžbenika, ukoliko udžbenici nisu obezbeđeni na drugi način i troškove prevoza nezaposlenog uključenog u program za vreme trajanja osnovnog obrazovanja odraslih.
Odluku o realizaciji programa funkcionalnog osnovnog obrazovanja donosi direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih sprovodi se na osnovu zaključenog sporazuma između Nacionalne službe i ustanove za osnovno obrazovanje.
Nacionalna služba i nezaposleni uključen u program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih zaključuju ugovor kojim regulišu međusobna prava i obaveze.
Program priznavanja prethodnog učenja podrazumeva sticanje kvalifikacije ili njenog dela, ključne ili stručne kompetencije u propisanom standardu kvalifikacija u sladu sa zakonom.
Program priznavanja prethodnog učenja je namenjen nezaposlenim licima bez završene srednje škole, odnosno bez kvalifikacija i podrazumeva finansiranje procesa procene znanja, veština, stavova i sposobnosti stečenih učenjem, životnim ili radnim iskustvom.
6. Podsticaji za korisnike novčane naknade
Nezaposleni, koji je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti najmanje tri meseca od momenta priznavanja prava, a zasnuje radni odnos na neodređeno vreme, ima pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u visini od 30% od ukupnog iznosa novčane naknade, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, koja bi mu bila isplaćena za preostalo vreme do isteka prava na novčanu naknadu.
Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo iz stava 1. ovog člana samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu, ako podnese pismeni zahtev u roku od 30 dana od dana zasnivanja tog radnog odnosa.
Korisnik novčane naknade, dužan je da uz zahtev, nadležnoj filijali Nacionalne službe dostavi:
- ugovor o radu na neodređeno vreme zaključen sa poslodavcem,
- kopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje i
- rešenje o priznavanju prava na novčanu naknadu.
Zahtev za isplatu jednokratnog podsticaja za zapošljavanje, korisnik novčane naknade podnosi filijali Nacionalne službe u kojoj je ostvario pravo na novčanu naknadu.
Obaveze korisnika prava iz stava 1. ovog člana regulišu se ugovorom.
Korisnik novčane naknade, koji je ostvario pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje, a kome radni odnos prestane pre isteka vremena za koje mu je priznato pravo na novčanu naknadu, može ostvariti pravo na nastavak isplate novčane naknade za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako je to za njega povoljnije, pod uslovom da prethodno izvrši povraćaj sredstava ostvarenih jednokratnim podsticajem.
Korisnik novčane naknade, kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje mu je priznato pravo na novčanu naknadu i ostvario pravo na nastavak isplate novčane naknade za preostalo vreme, ne može ponovo da ostvari pravo na jednokratni podsticaj za zapošljavanje u periodu trajanja ovog prava.
Korisnik novčane naknade može da ostvari pravo na podsticaj za zapošljavanje samo za zasnivanje jednog radnog odnosa u periodu trajanja istog prava na novčanu naknadu.
Javni radovi se organizuju u cilju radnog angažovanja prvenstveno teže zapošljivih nezaposlenih lica i nezaposlenih u stanju socijalne potrebe, u skladu sa Akcionim planom, očuvanja i unapređenja radnih sposobnosti nezaposlenih, kao i ostvarivanja određenog društvenog interesa.
Javne radove iz stava 1. ovog člana sprovodi poslodavac izvođač javnog rada koga određuje Nacionalna služba, na osnovu javnog konkursa.
Javni radovi se organizuju i sprovode u oblastima utvrđenim Akcionim planom.
Pravo učešća na Javnom konkursu za organizovanje sprovođenja javnih radova na kojima se angažuju nezaposlena lica imaju: organi teritorijalne autonomije i organi jedinica lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća, privredna društva, preduzetnici, zadruge i udruženja.
Pravo na dodelu sredstava za sprovođenje javnog rada poslodavac-izvođač može da ostvari pod uslovom da ispunjava sledeće uslove:
- ispunio ranije obaveze i izmirio sva dugovanja prema Nacionalnoj službi, osim za obaveze čija je realizacija u toku ukoliko iste redovno izmiruje;
- podneo prijavu za sprovođenje javnog rada na propisanom obrascu i detaljno razradio aktivnosti u termin planu;
- uz prijavu za sprovođenje javnog rada podneo odgovarajuću dokumentaciju u skladu sa uslovima javnog konkursa.
Sredstva namenjena za sprovođenje javnih radova koriste se za isplatu naknade za obavljen posao licima uključenim u javne radove, naknadu dela ili ukupnih troškova dolaska i odlaska sa rada lica uključenih u javne radove, naknadu troškova sprovođenja javnih radova, naknadu troškova organizovanja obuke, ukoliko je organizovanje obuke neophodno, kako bi se obavili poslovi koji su predmet javnog rada.
Prilikom bodovanja prijave za sprovođenje javnog rada, mogu se uzeti u obzir sledeći kriterijumi:
- oblast sprovođenja javnog rada;
- dužina trajanja javnog rada;
- planirani broj nezaposlenih lica koja će se radno angažovati ili potrebnih za sprovođenje javnog rada;
- predmet javnog rada;
- kategorije lica koja se radno angažuju na javnom radu;
- prethodno korišćena sredstva Nacionalne službe po programu javnih radova;
- procena važnosti podnete prijave za sprovođenje javnog rada za lokalno tržište rada za područje filijale.
U skladu sa javnim konkursom, direktor filijale donosi odluku o dodatnim kriterijumima za procenu važnosti podnete prijave za sprovođenje javnog rada za lokalno tržište rada za područje filijale koja se ističe na oglasnoj tabli nadležne filijale uz javni konkurs.
Na osnovu odluke iz stava 2. mogu se dodeliti bodovi uzimajući u obzir: razvijenost opštine, društvena korist koja se ostvaruje kroz realizaciju javnog rada, privredni značaj za razvoj regiona, mišljenje lokalnog saveta za zapošljavanje ili nadležnog organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave i dr.
Način bodovanja po kriterijumima iz stava 2. ovog člana objavljuje se na oglasnoj tabli filijale Nacionalne službe danom objavljivanja javnog konkursa.
Javnim konkursom se određuju obavezni kriterijumi iz stava 1. ovog člana za bodovanje prijave.
Odluka o odobravanju sredstava za sprovođenje javnog rada donosi se na osnovu rang liste, a nakon provere ispunjenosti uslova iz javnog konkursa i bodovanja podnete prijave, odnosno priložene dokumentacije poslodavca - izvođača javnog rada, od strane Nacionalne službe, u roku od 30 dana od dana isteka javnog konkursa. Izuzetno prijave koje ispunjavaju uslove javnog konkursa, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzete u razmatranje ukoliko se za to steknu uslov.
Odluku o odobravanju sredstava za sprovođenje javnog rada na kojem se po osnovu jedne ili više podnetih prijava u toku jedne kalendarske godine radno angažuje do 49 nezaposlenih donosi direktor filijale po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Odluku o odobravanju sredstava za sprovođenje javnog rada na kojem se po osnovu jedne ili više podnetih prijava u toku jedne kalendarske godine radno angažuje 50 i više nezaposlenih donosi direktor Nacionalne službe, uz prethodnu saglasnost Upravnog odbora, a na osnovu predloga nadležne Komisije koju imenuje Upravni odbor Nacionalne službe.
Nadležnost za donošenje odluke određuje se, uzimajući u obzir sve podnete prijave istog poslodavca u toku jedne kalendarske godine, koji se delom ili u celosti finansiraju sredstvima Nacionalne službe.
Direktor filijale po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i poslodavac - izvođač javnog rada u roku od 30 dana od dana donošenja odluke zaključuju ugovor kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze i na osnovu koga se vrši isplata sredstava. Izuzetno, ukoliko od datuma donošenja odluke do kraja kalendarske godine ima manje od 30 dana, ugovor se zaključuje do kraja te kalendarske godine.
Poslodavac-izvođač javnog rada je dužan da nakon donete odluke o odobravanju sredstava za sprovođenje javnog rada radno angažuje lica sa evidencije nezaposlenih i dostavi Nacionalnoj službi dokaz o radnom angažovanju lica na sprovođenju javnog rada, odgovarajuće sredstvo obezbeđenja i ostale tražene dokaze u skladu sa javnim konkursom.
MERE AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM
Aktivna politika zapošljavanja osoba sa invaliditetom obuhvata:
- organizovanje i sprovođenje programa, mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije u cilju povećanja nivoa zapošljivosti i zapošljavanja osoba sa invaliditetom i
- mere i podsticaje usmerene na zapošljavanje i samozapošljavanje osoba sa invaliditetom u skladu sa zakonom.
Mere aktivne politike zapošljavanja osoba sa invaliditetom sprovodi Nacionalna služba, u skladu sa ovim pravilnikom i Pravilnikom o bližim uslovima, kriterijumima i standardima za sprovođenje mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom.
Profesionalna rehabilitacija i mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima podrazumevaju sprovođenje mera i aktivnosti pod uslovima propisanim za nezaposlena lica, uvek kada je to moguće, po proceni stručnih lica Nacionalne službe u skladu sa zakonom.
Mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije po prilagođenim programima
Profesionalna rehabilitacija i mere aktivne politike zapošljavanja po prilagođenim programima podrazumeva sprovođenje mera i aktivnosti prilagođenih potrebama osobi sa invaliditetom, procenu profesionalnih mogućnosti i radne sposobnosti, kao i potrebu tržišta rada i to:
- program radnog osposobljavanja, dokvalifikacije, prekvalifikacije, program za sticanje, održavanje i unapređenje radnih i radno socijalnih veština i sposobnosti;
- individualni savetodavni rad, koji uključuje pomoć u prihvatanju sopstvene invalidnosti sa stanovišta mogućnosti uključivanja u rad i pojedine mere profesionalne rehabilitacije;
- pružanje stručne podrške, praćenje i procenu rezultata profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom i
- druge mere i aktivnosti u skladu sa zakonom i Akcionim planom.
Nacionalna služba, u cilju podizanja nivoa zapošljivosti osobe sa invaliditetom, može da organizuje i sprovodi edukacije i treninge, seminare za poslodavce, stručna lica i druga lica.
Za sprovođenje određenih mera i aktivnosti profesionalne rehabilitacije iz člana 105. ovog pravilnika nosioci poslova profesionalne rehabilitacije pribavljaju odobrenje ministarstva nadležnog za poslove zapošljavanja koje se izdaje po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove bezbednosti i zdravlja na radu, organizacije nadležne za stručno obrazovanje odraslih i udruženja ili organizacija osoba sa invaliditetom.
Nezaposlena osoba sa invaliditetom za vreme trajanja profesionalne rehabilitacije, koja je uključena u određene mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije iz člana 105. ovog pravilnika, ima pravo na novčanu pomoć za vreme trajanja programa i to:
- za troškove prevoza za sebe i pratioca, ukoliko je potreban u visini neoporezivog iznosa, u skladu sa zakonom i
- u visini od 20% od minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu mesečno, ako se profesionalna rehabilitacija izvodi u trajanju najmanje 100 časova i ako osoba sa invaliditetom nije korisnik novčane naknade na osnovu nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Mere i podsticaji za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom bez radnog iskustva, ima pravo na subvenciju zarade za tu osobu u trajanju od 12 meseci od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom.
Subvencija za zarade iz stava 1. ovog člana odobrava se na osnovu podnetog zahteva poslodavca u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu, a ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Zahtev za subvenciju zarade iz stava 1. ovog člana podnosi se u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa sa osobom sa invaliditetom nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe.
Subvencija zarade za zapošljavanje osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva odobrava se poslodavcu ukoliko ispunjava sledeće uslove:
- zapošljava osobu sa invaliditetom prijavljenu na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe, koja nema radnog iskustva na poslovima na kojima se zapošljava;
- zapošljavanje uz subvenciju ima za posledicu neto povećanje broja zaposlenih osoba sa invaliditetom;
- nije smanjio broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u momentu podnošenja zahteva u odnosu na mesec koji prethodi mesecu zapošljavanja osobe sa invaliditetom uz subvenciju, osim u slučaju prirodnog odliva i drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom;
- obavlja delatnost minimum tri meseca;
- u radnom odnosu ima najmanje jedno zaposleno lice u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih, u zakonskim rokovima, za period definisan javnim pozivom;
- ne zapošljava osobe sa invaliditetom koje su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu subvencije bile u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva.
Odluku o odobravanju subvencije zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva donosi direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe, ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe, ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i podnosilac zahteva zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.
Poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom, koja se zapošljava pod posebnim uslovima, može da ostvari pravo na refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje tog lica, prema propisima o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom.
Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.
Refundacija primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta za zapošljavanje osobe sa invaliditetom, u jednokratnom iznosu, odobrava se poslodavcu ukoliko ispunjava sledeće uslove:
- zapošljava osobu sa invaliditetom prijavljenu na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe;
- zahtev sa pratećom dokumentacijom je podnet u roku od 30 dana od dana zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme sa osobom sa invaliditetom;
- prilagođavanje radnog mesta je u skladu sa izvršenom procenom radne sposobnosti osobe sa invaliditetom;
- lice za koje se podnosi zahtev ima status osobe sa invaliditetom koje se zapošljava pod posebnim uslovima;
- zapošljavanje uz refundaciju ima za posledicu neto povećanje broja zaposlenih osoba sa invaliditetom;
- nije smanjio broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u momentu podnošenja zahteva u odnosu na mesec koji prethodi mesecu zapošljavanja osobe sa invaliditetom uz refundaciju, osim u slučaju prirodnog odliva i drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom;
- obavlja delatnost minimum tri meseca;
- u radnom odnosu ima najmanje jedno zaposleno lice u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih u zakonskim rokovima za period definisan javnim pozivom;
- ne zapošljava osobe sa invaliditetom koje su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu refundacije bile u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva.
Odluku o odobravanju sredstava za refundaciju primerenih troškova prilagođavanja radnog mesta donosi direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i podnosilac zahteva zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u roku od 60 dana od dana donošenja odluke.
Poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli osobu sa invaliditetom kojoj je potrebna stručna podrška na radnom mestu može ostvariti pravo na refundaciju troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne podrške novozaposlenoj osobi sa invaliditetom kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije na radnom mestu, praćenje pri radu, razvoj ličnih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti.
Refundacija troškova zarade za lice koje je angažovano na pružanju stručne pomoći se može odobriti poslodavcu samo za vreme dok pruža pomoć zaposlenima sa invaliditetom, a najduže 12 meseci.
Refundacija troškova se vrši, srazmerno broju sati pružene stručne podrške osobi sa invaliditetom u odnosu na mesečni fond radnih sati do određenog iznosa, na mesečnom nivou, sa troškovima pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Poslodavac ostvaruje pravo na refundaciju troškova zarade iz člana 114. ovog pravilnika ukoliko ispunjava sledeće uslove:
- zapošljava osobu sa invaliditetom prijavljenu na evidenciju nezaposlenih Nacionalne službe;
- zahtev sa programom stručne podrške i pratećom dokumentacijom podnese u roku od 30 dana od dana zapošljavanja osobe sa invaliditetom;
- zasnovao je radni odnos sa licem koje pruža stručnu podršku novozaposlenoj osobi sa invaliditetom najkasnije do dana zapošljavanja osobe sa invaliditetom;
- podršku pruža osobi sa invaliditetom kojoj je procenom radne sposobnosti utvrđena mogućnost zapošljavanja pod posebnim uslovima;
- lice koje pruža stručnu pomoć ima najmanje srednje obrazovanje i 12 meseci profesionalnog iskustva u oblastima u kojima pruža stručnu podršku;
- zapošljavanje uz refundaciju ima za posledicu neto povećanje broja zaposlenih osoba sa invaliditetom;
- nije smanjio broj zaposlenih osoba sa invaliditetom u momentu podnošenja zahteva u odnosu na mesec koji prethodi mesecu zapošljavanja osobe sa invaliditetom uz refundaciju, osim u slučaju prirodnog odliva i drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom;
- obavlja delatnost minimum tri meseca;
- u radnom odnosu ima najmanje jedno zaposleno lice u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev;
- izmiruje obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenih, u zakonskim rokovima, za period definisan javnim pozivom i
- ne zapošljava osobe sa invaliditetom koje su u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za dodelu refundacije bile u radnom odnosu kod tog poslodavca, odnosno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem podnosiocem zahteva.
Odluku o odobravanju refundacije troškova zarade licu angažovanom na pružanju stručne podrške na radnom mestu donosi direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Izuzetno zahtevi koji ispunjavaju uslove javnog poziva, a po kojima nije pozitivno odlučeno u navedenom roku, mogu biti ponovo uzeti u razmatranje ukoliko se za to steknu uslovi.
Direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe i podnosilac zahteva zaključuju ugovor kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u roku od 30 dana od dana donošenja odluke.
DRUGE MERE USMERENE KA ZAPOŠLJAVANJU LICA KOJA TRAŽE ZAPOSLENJE
Akcionim planom, zakonom i drugim propisima mogu se utvrditi i druge mere za podsticanje zapošljavanja, povećanja zapošljivosti i mogućnosti za zapošljavanje određenih kategorija nezaposlenih.
Nezaposleni može, pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja, biti upućen na proveru zdravstvenih sposobnosti, ukoliko su za poslove, za koje se lice kroz mere aktivne politike zapošljavanja osposobljava ili radno angažuje, propisani posebni uslovi rada (rad na visini, pod vodom, pod zemljom i sl.).
Nezaposleni mlađi od 18 godina života, radi zasnivanja radnog odnosa, ima pravo na zdravstveni pregled, kojim se utvrđuje da je sposoban za obavljanje poslova, za koje zasniva radni odnos, i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje i izdavanje uverenja o zdravstvenoj sposobnosti za rad.
Podaci o zdravstvenoj sposobnosti nezaposlenog su poverljivi.
Nacionalna služba snosi troškove upućivanja na proveru zdravstvene sposobnosti iz stava 1. i stava 2. ovog člana.
ISPLATA NOVČANE NAKNADE U JEDNOKRATNOM IZNOSU RADI SAMOZAPOŠLJAVANJA
Korisniku novčane naknade može se isplatiti novčana naknada, bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja.
Sredstva iz stava 1. ovog člana odobravaju se na zahtev nezaposlenog koji je ostvario pravo na novčanu naknadu i kome je rešenje za ostvarivanje ovog prava postalo konačno.
Zahtev iz stava 2. ovog člana podnosi se nadležnoj filijali Nacionalne službe.
Direktor filijale, po ovlašćenju direktora Nacionalne službe ili drugi zaposleni kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe donosi odluku o odobravanju jednokratne isplate novčane naknade.
Međusobna prava i obaveze između Nacionalne službe i korisnika sredstava, uređuju se ugovorom.
Novčana naknada u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja isplaćuje se nezaposlenom za preostalo vreme isplatnog perioda, od datuma registracije delatnosti za koju su odobrena sredstva na osnovu zahteva za isplatu jednokratne novčane naknade do isteka prava na novčanu naknadu i obračunava prema visini utvrđenoj konačnim rešenjem o priznavanju prava na novčanu naknadu bez doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Korisniku novčane naknade, kome je pravo na novčanu naknadu priznato u trajanju od 24 meseca ili u trajanju do zaposlenja, odnosno do ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, jednokratni iznos novčane naknade radi samozapošljavanja obračunava se za preostalo vreme do ispunjenja uslova za starosnu penziju, u skladu sa zakonom, odnosno za preostalo vreme, a najduže do 24 meseca.
Korisnik novčane naknade, dužan je da obavlja delatnost, najmanje onoliko vremena za koje mu je isplaćena novčana naknada u jednokratnom iznosu.
Evidencija o korisniku novčane naknade iz stava 1. ovog člana, prestaje da se vodi danom početka obavljanja delatnosti.
Korisnik novčane naknade, koji nije u mogućnosti da obavlja delatnost, najmanje onoliko vremena za koje mu je jednokratno isplaćena novčana naknada, dužan je da vrati iznos jednokratne novčane naknade, uvećan za pripadajuću kamatu.
Korisnik novčane naknade, kome je novčana naknada isplaćena u jednokratnom iznosu radi samozapošljavanja može ponovo da ostvari pravo na novčanu naknadu ako po isteku vremena za koje mu je isplaćena novčana naknada u jednokratnom iznosu ponovo ispuni uslove za priznavanje prava na novčanu naknadu.
NAČIN SPROVOĐENJA MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
1. Način finansiranja mera aktivne politike zapošljavanja
Sredstva namenjena za sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja iz budžeta Republike, ili iz sredstava doprinosa za slučaj nezaposlenosti raspoređuju se organizacionim jedinicama Nacionalne službe - filijalama, u zavisnosti od stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave i teže zapošljivih kategorija nezaposlenih sa područja filijale, na godišnjem nivou, odlukom Upravnog odbora Nacionalne službe, a na osnovu predloga filijala. Upravni odbor odlučuje i o visini sredstava za realizaciju pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, ukoliko visina sredstava nije prethodno propisana.
Sredstva namenjena za sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja raspoređenih, u skladu sa stavom 1. ovog člana filijalama Nacionalne službe, mogu se dalje raspoređivati po unutrašnjim organizacionim jedinicama po teritorijalnom principu, u zavisnosti od stepena razvijenosti jedinica lokalne samouprave i uslova za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija nezaposlenih, odlukom direktora filijale Nacionalne službe ili drugog zaposlenog kojeg ovlasti direktor Nacionalne službe.
Sredstva namenjena za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu odluke o učešću u finansiranju programa ili mera utvrđenih lokalnim akcionim planom zapošljavanja, realizuju se na osnovu sporazuma koji zaključuju Nacionalna služba i organ autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Sporazumom iz stava 1. ovog člana, bliže se reguliše: namena sredstava, rok za uplatu sredstava, raspisivanje i objavljivanje javnih poziva/konkursa, prijem i postupanje po podnetom zahtevu, donošenje odluke o dodeli sredstava, zaključivanje ugovora sa korisnicima sredstava, uplata sredstava korisnicima, kontrola realizacije programa ili mera i druga pitanja od značaja za realizaciju programa ili mera aktivne politike zapošljavanja utvrđenih lokalnim akcionim planom zapošljavanja.
Mere aktivne politike zapošljavanja realizuju se u skladu sa pravilima o dodeli državne pomoći male vrednosti (de minimis državna pomoć).
Državna pomoć male vrednosti (de minimis državna pomoć) dodeljuje se pojedinačnom privrednom subjektu do iznosa određenog propisima o državnoj pomoći, pri realizaciji programa i mera aktivne politike zapošljavanja, i to:
- subvencije za zapošljavanje: subvencije za otvaranje novih radnih mesta i subvencija za zapošljavanje na upražnjenim radnim mestima i subvencija za zapošljavanje nezaposlenih korisnika novčane socijalne pomoći,
- subvencija za samozapošljavanje,
- učešće u finansiranju programa pripravnika,
- učešće u programu sticanja praktičnih znanja,
- učešće u finansiranju programa obuka na zahtev poslodavca i
- subvencija za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju.
Subvencija zarade za zapošljavanje osoba sa invaliditetom bez radnog iskustva i refundacija dodatnih troškova za zapošljavanje osoba sa invaliditetom dodeljuje se primenom pravila o horizontalnoj državnoj pomoći.
Za iste opravdane troškove primenjuje se najpovoljnija visina državne pomoći utvrđena propisima kojima se reguliše kontrola i dodela državne pomoći, koja predstavlja gornju granicu do koje je dozvoljeno dodeliti ukupan iznos državne pomoći, bez obzira da li se državna pomoć dodeljuje po osnovu jedne ili u kombinaciji više državnih pomoći, kao i da li državnu pomoć dodeljuje Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
2. Sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja
Pre uključivanja u mere aktivne politike zapošljavanja, Nacionalna služba vrši proveru ispunjenosti zakonskih/uslova javnog poziva za nezaposleno lice.
Radi sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja direktor Nacionalne službe donosi odluku o raspisivanju i sadržini javnog poziva/konkursa pojedinačno za svaku meru ili program.
Javni poziv/konkurs iz stava 1. ovog člana sadrži: podatke o nazivu organizacije koja raspisuje javni poziv/konkurs, opis programa ili mere koja je predmet javnog poziva/konkursa, visinu iznosa sredstava i dužinu trajanja mere ili programa, uslove za učestvovanje, dokaze koji moraju biti priloženi uz zahtev/prijavu za učešće, informaciju o pravima i obavezama korisnika, rok i mesto podnošenja zahteva/prijave za dodelu sredstava, rok za donošenje odluke o dodeli sredstava i vrstu sredstva obezbeđenja i, po potrebi druge elemente potrebne za realizaciju mera aktivne politike zapošljavanja.
U slučaju neispunjenja ugovornih obaveza Nacionalna služba može raskinuti ugovor, o čemu bez odlaganja pismeno obaveštava korisnika sredstava, u skladu sa zaključenim ugovorom.
Kao posledica raskida ugovora, korisnik sredstava postaje dužnik Nacionalne službe i u obavezi je da vrati celokupan iznos sredstava isplaćenih u skladu sa ugovorom, sa zakonskom zateznom kamatom od dana prenosa sredstava.
Kada poslodavac nije u mogućnosti da ispuni ugovornu obavezu, Nacionalna služba može da odobri preuzimanje ugovorne obaveze za preostalo vreme od strane drugog poslodavca, a na osnovu Ugovora o preuzimanju prava i obaveza. Preuzimanje se može realizovati pod uslovom da je lice uključeno u program/meru spremno da nastavi rad/radno angažovanje kod drugog poslodavca koji ispunjava uslove javnog poziva/konkursa, ima potrebu i mogućnost za angažovanjem lica na istim poslovima i spreman je da preuzme lice.
U slučaju neispunjenja ili delimičnog ispunjenja obaveza iz ugovora koji nije raskinut, dužnik je u obavezi da vrati ceo ili srazmerni iznos isplaćenih sredstava ukoliko se to ne protivi svrsi zaključenog ugovora.
Srazmerni iznos isplaćenih sredstava, koji je dužnik u obavezi da vrati za neispunjeni deo obaveze po ugovoru, utvrđuje se tako što se od iznosa ukupno isplaćenih sredstava oduzme iznos u visini mesečnog iznosa isplaćenih sredstava pomnožen sa brojem meseci u kojima je dužnik ispunio ugovornu obavezu.
Visina mesečnog iznosa sredstava utvrđuje se tako što se ukupno isplaćeni iznos sredstava podeli sa brojem meseci utvrđenog trajanja ugovorne obaveze.
Broj meseci iz stava 3. ovog člana utvrđuje se i iskazuje uvek celim, odnosno okruglim brojem, na taj način što se više od 50% vremenskog perioda u jednom mesecu prihvata kao pun mesec, odnosno kao da je ugovorna obaveza ispunjena za taj mesec.
Manje od 50% vremenskog perioda u jednom mesecu ne može se prihvatiti kao pun mesec, odnosno ne može se smatrati da je ugovorna obaveza ispunjena za taj mesec.
Na dospela potraživanja Nacionalne službe, prema dužniku koji potpuno ili delimično nije ispunio ugovorne obaveze, zakonska zatezna kamata počinje da teče od datuma prenosa sredstava od strane Nacionalne službe.
Upravni odbor Nacionalne službe može da donese odluku o načinu i uslovima otpisa obračunate, a neplaćene kamate na iznos glavnog duga korisnika sredstava.
Zakonska zatezna kamata se ne obračunava na potraživanja, prema dužniku koji u roku od 30 dana od dana prvog prenosa sredstava podnese predlog za raskid ugovora i vrati uplaćena sredstva.
Nacionalna služba može, u slučaju da dužnik nije u mogućnosti da u celosti vrati dugovani iznos na način predviđen ugovorom, sa dužnikom da zaključi ugovor o poravnanju.
Ugovorom o poravnanju bliže se utvrđuje visina glavnog duga, visina zakonske zatezne kamate i broj odobrenih rata za otplatu.
Nacionalna služba može, dužniku da odobri otplatu dugovanog iznosa u najviše 12 mesečnih rata u zavisnosti od visine ukupnog duga i materijalnog stanja dužnika.
Nacionalna služba vrši obustavu postupka namirenja potraživanja u slučaju prijema dokaza o naknadnoj realizaciji ugovornih obaveza i u slučaju utvrđivanja nemogućnosti sprovođenja namirenja potraživanja, u skladu sa zakonom.
Nacionalna služba će u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za povraćaj sredstava od strane dužnika, izvršiti povraćaj naplaćenog potraživanja u postupku pred poslovnom bankom i nadležnim sudom, ukoliko dužnik, tokom trajanja postupka naplate potraživanja, naknadno dostavi dokaze o ispunjenju ugovorne obaveze.
DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA SPROVOĐENJE MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA
Posebna evidencija - lica privremeno sprečena za rad
O nezaposlenim licima, privremeno sprečenim za rad, Nacionalna služba vodi posebnu evidenciju.
Opravdanim razlozima za vođenje posebne evidencije, u smislu stava 1. ovog člana smatra se:
- zdravstvena nesposobnost lica koje traži zaposlenje;
- lice u postupku procene radne sposobnosti;
- zdravstvena nesposobnost članova uže porodice, odnosno domaćinstva;
- smrtni slučaj člana uže porodice, odnosno domaćinstva;
- nemogućnost obezbeđivanja čuvanja deteta;
- selidba;
- elementarna nepogoda;
- drugi razlozi, nastali bez krivice i volje lica koje traži zaposlenje.
Opravdanost razloga u smislu stava 2. ovog člana, ceni se na osnovu dostavljenih dokaza ili izjave nezaposlenog, uzimajući u obzir sve okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju.
O razlogu privremene sprečenosti za rad lice dostavlja dokaz nadležne institucije ili daje izjavu u pisanoj formi.
Posebna evidencija o nezaposlenim licima, privremeno sprečenim za rad iz člana 136. ovog pravilnika vodi se na osnovu tačnih i potpunih podataka potrebnih za vođenje evidencije, kao i na osnovu prijave svake promene koja je od uticaja na vođenje iste.
Dostavljanje, prikupljanje i obrada podataka vrši se u skladu sa usvojenim statističkim standardima, metodama i postupcima za prikupljanje, obradu, čuvanje, zaštitu i objavljivanje statističkih podataka.
Lice privremeno sprečeno za rad iz člana 136. ovog pravilnika ne uključuje se u mere aktivne politike zapošljavanja za vreme trajanja razloga sprečenosti.
Odluke donete do stupanja na snagu ovog pravilnika, primenjuju se do izvršenja obaveza koje su njima utvrđene, odnosno do ispunjenja obaveza preuzetih ugovorom.
Korisniku sredstava, kome su sredstva, u smislu ovog pravilnika, odobrena za neku od mera aktivne politike zapošljavanja, osim za meru javni radovi i funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih ne mogu se ponovo odobriti za ista lica u istoj meri, pre isteka roka od tri godine od dana odobravanja sredstava.
Isto lice ne može biti finansirano od strane Nacionalne službe više od jednog puta kroz sledeće programe/mere:
- samozapošljavanje,
- program pripravnika,
- program stručne prakse.
Izuzetno, isto lice iz stava 2. ovog člana može biti finansirano najviše dva puta kroz program pripravnika i program stručne prakse, pod uslovom da je lice sa srednjim stepenom obrazovanja, nakon prvog finansiranja od strane Nacionalne službe steklo više ili visoko obrazovanje.
Korisnik, koji nije realizovao dospele ugovorne obaveze po nekoj od mera aktivne politike zapošljavanja i koji ima neizmirenih potraživanja prema Nacionalnoj službi, ne može ostvariti pravo na učešće u finansiranju novih mera zapošljavanja, dok ne ispuni istu.
Nezaposlenom licu, koje je korisnik novčane naknade za slučaj nezaposlenosti, u momentu uključivanja u programe obuka, program stručne prakse i program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih produžava se pravo na novčanu naknadu za vreme trajanja mere.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika, prestaje da važi Pravilnik o kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje ("Službeni glasnik RS", br. 12/12, 20/13, 69/14 i 27/15).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".