PRAVILNIKO BLIŽIM SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKIM I DRUGIM USLOVIMA ZA IZGRADNJU, ODRŽAVANJE I EKSPLOATACIJU AUTOBUSKIH STANICA I AUTOBUSKIH STAJALIŠTA("Sl. glasnik RS", br. 7/2017) |
Ovim pravilnikom propisuju se bliži saobraćajno-tehnički i drugi uslovi za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica (u daljem tekstu: stanica) i autobuskih stajališta (u daljem tekstu: stajalište).
Autobuska stanica je saobraćajni objekat u kome se vrše prijem i otprema autobusa, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i prtljaga, prodaja i izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava, davanje obaveštenja o prevozu i pružanje drugih usluga u vezi sa prevozom.
Na stanici mora da bude istaknut natpis koji sadrži reči "autobuska stanica", naziv naseljenog mesta, kao i poslovno ime pružaoca stanične usluge.
Stanica mora da ima:
1) poslovnu zgradu;
2) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu;
3) čekaonicu;
4) garderobu;
5) javni sanitarni čvor sa tekućom vodom;
6) prostor za autobuse sa peronima;
7) uređaj za video-nadzor na peronima.
Poslovna zgrada stanice mora da ima: prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu, čekaonicu, garderobu i javni sanitarni čvor.
Prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu, čekaonica i otpremno-dispečerska služba mogu da budu u istoj prostoriji poslovne zgrade.
Broj mesta za prodaju voznih karata i drugih prevoznih isprava mora da omogući kupovinu vozne karte ili druge prevozne isprave bez dužeg zadržavanja putnika, a izuzetno uz zadržavanje do 15 minuta.
Prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu mora da bude na vidnom mestu u poslovnoj zgradi i obeležen, a u stanici sa manjim brojem korisnika (stanica sa manje od deset perona) prostor za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava može biti namenjen i za davanje obaveštenja.
Za davanje obaveštenja (o redu vožnje, cenama i dr) stanica mora da ima poseban telefonski broj.
Čekaonica mora da ima:
1) površinu koja odgovara prosečnom dnevnom protoku putnika, ali ne manju od 12 m2, sa najmanje šest mesta za sedenje, od kojih su dva namenjena invalidima i majkama sa decom;
2) visinu od najmanje 3,20 m;
3) obezbeđeno zagrevanje u zimskom periodu;
4) provetravanje prirodnim ili veštačkim putem;
5) prirodno i veštačko osvetljenje;
6) podove i zidove od materijala pogodnog za lako pranje, čišćenje i dezinfekciju;
7) vidno istaknute oznake o zabrani pušenja;
8) korpu za otpatke sa uložak-kesama za jednokratnu upotrebu.
Poslovna zgrada stanice mora da ima agregat ili sličan uređaj za proizvodnju električne energije za osvetljenje čekaonice i perona u slučaju nestanka električne energije.
Na vidnom mestu i u neposrednoj blizini prostora za izdavanje voznih karata i drugih prevoznih isprava i davanje obaveštenja o prevozu mora biti obezbeđeno mesto za isticanje izvoda iz reda vožnje, opštih uslova međumesnog prevoza, opštih uslova poslovanja autobuskih stanica i dr.
Na vidnom mestu mora da budu istaknuti radno vreme stanice i vizuelne oznake za prostore i prostorije koje se nalaze u okviru stanice (garderoba, sanitarni čvor, telefon i sl.).
U gradovima i naseljima gradskog karaktera u kojima je organizovan javni gradski prevoz na vidnom mestu u stanici mora da bude istaknut plan naseljenog mesta u kome se stanica nalazi sa linijama javnog gradskog prevoza.
Garderoba ima izdvojenu površinu koja zadovoljava prosečne dnevne potrebe za smeštaj prtljaga i stvari.
Usluge garderobe se mogu organizovati i u okviru drugih službi (služba za izdavanje voznih karata, otpremno-dispečerska služba i dr.) sa vidnom naznakom da ista postoji.
Javni sanitarni čvor sa tekućom vodom mora imati odvojene kabine za muški i ženski deo toaleta, koji se redovno održavaju i čiste.
Prostor za autobuse sa peronima mora da ima površinu za kretanje autobusa i perone, a može da ima parkiralište, površinu za čišćenje i pranje, uređaje za kontrolu tehničke ispravnosti, kao i druge sadržaje za opsluživanje autobusa.
Površina za kretanje autobusa je određena manevarskim karakteristikama autobusa pri postavljanju na peron hodom unapred i slobodnim bezbednim kretanjem iz stanice sa već postavljenim autobusima na peronima i parkiralištima.
Peron je površina namenjena za kretanje putnika, ukrcavanje i iskrcavanje putnika i za postavljanje autobusa.
Širina perona ne može biti manja od 4 m i mora da obezbedi neometan prilaz autobusa, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobus na prednja i zadnja vrata kada su istovremeno otvorena vrata prostora za prtljag kod dva paralelno postavljena autobusa.
Ukupna dužina perona predviđena za putnike određena je brojem perona i mora da bude uzdignuta u odnosu na površinu za autobuse od 10 do 20 cm.
Svaki peron mora biti osvetljen i označen brojem postavljenim na vidnom mestu.
Prostor za autobuse sa peronima mora da ima nadstrešnicu iznad prostora za kretanje putnika visine najmanje 4,5 m u odnosu na površinu za postavljanje autobusa.
Stubovi nadstrešnice postavljaju se tako da ne ometaju manevrisanje i ulazak autobusa.
Uređaj za video-nadzor na peronima, kao elektronski uređaj, mora biti postavljen da jasno beleži u obliku video-snimka kretanje autobusa i putnika na peronima, kao i ukrcavanje i iskrcavanje putnika u autobuse.
Stanica mora da ima razglasne uređaje za obaveštavanje korisnika u čekaonicama i na peronima koji omogućavaju razgovetnu i dovoljnu čujnost.
Stanica mora da ima na vidnim mestima u čekaonici i na peronima postavljene časovnike koji pokazuju tačno vreme.
Prateći sadržaji stanice moraju biti organizovani na način da ne ometaju obavljanje osnovne delatnosti stanice.
Lokacija za stanicu određuje se pravcima međumesnog i prigradskog prevoza kroz grad ili naseljeno mesto, a imajući u vidu zahteve putnika i prevoznika za najkraćim itinererom.
Stajalište je izgrađen prostor van kolovoza ili propisno obeležena površina na kolovozu, namenjena za zaustavljanje autobusa radi ukrcavanja i iskrcavanja putnika i utovara i istovara prtljaga.
Stajalište se obeležava propisanom saobraćajnom signalizacijom.
Stajalište mora da ima istaknut naziv, nadstrešnicu, uzdignutu površinu za putnike i korpu za otpatke.
Stanica i stajalište moraju da se održavaju tako da uvek odgovaraju svojoj nameni.
Održavanjem stanice smatraju se radovi kojima se obezbeđuje ispravno stanje saobraćajno-tehničkih i sanitarno-tehničkih elemenata, i to: opravka poslovne zgrade, njenih uređaja i instalacija, zamena dotrajalih saobraćajnih znakova, putokaza, oznaka, simbola, opravka i zamena razglasnih uređaja, obnavljanje perona i parkirališta za autobuse, čišćenje snega sa perona i parkirališta za autobuse i posipanje odgovarajućim materijalom radi sprečavanja poledice, redovno održavanje površina koje se boje, redovno čišćenje, pranje i dezinfekcija perona i parkirališta za autobuse, kao i redovno uklanjanje otpadaka na tim površinama na higijenski način i drugo.
Održavanje stajališta obavlja se u skladu sa propisima koji uređuju oblast javnih puteva.
Danom početka primene ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o bližim saobraćajno-tehničkim i drugim uslovima za izgradnju, održavanje i eksploataciju autobuskih stanica i autobuskih stajališta ("Službeni glasnik RS", br. 20/96, 18/04, 56/05 i 11/06).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 12. februara 2017. godine.