ODLUKA

O UTVRĐIVANJU ISTORIJSKOG JEZGRA BEOGRADA U BEOGRADU ZA PROSTORNO KULTURNO-ISTORIJSKU CELINU

("Sl. glasnik RS", br. 8/2017)

1. Istorijsko jezgro Beograda u Beogradu utvrđuje se za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

2. Istorijsko jezgro Beograda u Beogradu (u daljem tekstu: prostorno kulturno-istorijska celina), nalazi se na teritoriji Grada Beograda, u gradu Beogradu, u Opštini Stari grad, i obuhvata sledeći prostor i objekte:

u okviru blokova su sledeće katastarske parcele broj: 188/1, 189/1, 189/2, 189/3, 192/1, 193, 194/1, 196, 197, 198, 199, 225/1, 225/2, 226/1, 226/2, 227/1, 227/2, 228/1, 228/2, 229/1, 229/2, 230, 231, 232, 233, 234, 235/1, 235/2, 236, 278/2, 350, 351/1, 351/2, 356/1, 356/2, 357/1, 357/2, 357/3, 358/1, 359/1, 359/2, 362, 435, 436/1, 436/2, 436/3, 437, 438, 439, 440, 443/2, 444, 446, 447, 448, 449, 450, 451/1, 451/2, 452, 453, 454, 455, 456, 457/1, 457/2, 457/3, 458, 460, 461, 462/1, 463, 464, 465, 466, 471/1, 471/2, 471/3, 472/1, 472/2, 473, 474/1, 474/2, 475/1, 475/2, 476, 477, 478, 479/1, 479/2, 481, 482/1, 482/2, 483, 484/3, 485/1, 485/2, 487/1, 487/2, 487/3, 487/4, 492/1, 492/2, 493, 494/1, 494/2, 495/1, 495/2, 495/3, 496/1, 496/2, 496/3, 497, 498, 499, 500, 501/1, 501/2, 502, 503/1, 503/2, 504/1, 504/2, 505, 506/1, 506/2, 507, 509/1, 509/2, 510/1, 510/2, 511/1, 511/2, 512, 513, 514, 517/1, 517/2, 517/3, 519/1, 519/2, 520/1, 520/2, 521/1, 521/2, 521/3, 522/1, 522/2, 522/3, 522/4, 522/5, 523/1, 523/3, 523/4, 524, 525/1, 525/2, 526/1, 526/2, 527, 528/1, 528/2, 528/3, 529/1, 529/2, 530/1, 530/2, 531/1, 531/2, 534/1, 534/2, 535/1, 537, 538, 539/1, 539/2, 541, 542/1, 542/2, 543, 544, 547, 548/1, 548/2, 549, 550, 551, 552/1, 552/2, 554, 565, 566, 567/1, 567/2, 568, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 585/1, 585/2, 586, 587, 592, 593, 594, 595, 596/1, 596/2, 597, 598, 599, 600/1, 600/2, 601/1, 601/2, 602/1, 602/2, 603/1, 603/2, 604/1, 604/2, 605, 606/1, 606/2, 609/1, 609/2, 610/1, 610/2, 611, 614, 615, 616, 618, 619, 620, 621, 622/1, 622/2, 622/3, 624, 625, 626/1, 626/2, 627/1, 627/2, 627/3, 631, 632, 633/1, 633/2, 633/3, 635/1, 635/2, 635/3, 636/1, 636/2, 636/3, 637/1, 637/2, 640/1, 640/2, 666, 667, 668, 669, 670/1, 670/2, 671, 672, 673, 674, 675, 676/1, 676/2, 677, 678, 679, 691, 692, 693, 694, 695, 696, 698, 699, 700, 701, 702/1, 702/2, 703/1, 703/2, 704, 728, 729/1, 729/2, 730, 731, 732, 733, 734, 735, 736/1, 736/2, 736/3, 737, 739, 740, 741, 742, 744, 784, 785, 786, 787, 788, 789, 791, 792, 794, 796, 798, 806, 842, 843, 844, 845, 846, 847, 848, 849, 850, 851, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859/1, 860, 862, 863, 864, 865/1, 865/2, 866/1, 866/2, 867/1, 867/2, 868, 869, 870, 871, 872, 873/1, 874/1, 874/2, 875/1, 875/2, 876, 877, 878/1, 878/2, 879/1, 879/2, 881, 882/1, 882/2, 883/1, 883/2, 884, 885/1, 885/2, 886/2, 887, 889/1, 889/2, 890, 891, 892, 893, 894, 895, 896, 897, 898, 899, 900, 901, 902, 903, 904, 905, 906, 907, 908, 909, 910, 911, 912/1, 912/2, 913, 914, 915, 916, 917, 918/1, 918/2, 918/3, 918/4, 922, 924, 925, 926, 927, 928, 929, 930, 936, 937, 938, 939, 940, 941, 942, 943, 944, 945, 946, 949, 950, 951, 952, 953, 954/2, 959, 960, 963/1, 964, 965, 966, 967, 968, 969, 970, 971, 972, 975, 977, 985, 987, 988, 989, 990/1, 990/2, 990/3, 990/4, 991, 992, 993/1, 993/2, 993/3, 994, 995, 996/2, 997/1, 997/2, 997/3, 997/4, 998, 999, 1000, 1001/1, 1001/2, 1002/1, 1002/2, 1025, 1026, 1027, 1028, 1029, 1030, 1031, 1032, 1033, 1034, 1035, 1036, 1037, 1038, 1040, 1041, 1044, 1621, 1623, 1624, 1625/1, 1626/1, 1626/2, 1627, 1628, 1629, 1630, 1631, 1632, 1633, 1634, 1635/1, 1635/2, 1636, 1637, 1638, 1639, 1640, 1641, 1642, 1643, 1644, 1645, 1646, 1647, 1648, 1649, 1650, 1651, 1652, 1653/1, 1653/2, 1654/1, 1654/2, 1654/3, 1655, 1656, 1657, 1658/1, 1658/2, 1659/1, 1659/2, 1660/1, 1660/2, 1661, 1662, 1663, 1664, 1665, 1666, 1667, 1668, 1669/1, 1669/3, 1670/1, 1670/2, 1671, 1672, 1673, 1674, 1675, 1676, 1677/1, 1677/2, 1677/3, 1678, 1679, 1680, 1681, 1682, 1683, 1684, 1685, 1686, 1687, 1688/1, 1688/2, 1689, 1690, 1691, 1692, 1693/1, 1694/1, 1695, 1696/2, 1697/1, 1697/2, 1698/1, 1698/2, 1699/2, 1699/3, 1700/1, 1701/1, 1703, 1705/1, 1705/2, 1706, 1707, 1709/1, 1709/2, 1709/3, 1710, 1711, 1713, 1714, 1715, 1716, 1717, 1718, 1719, 1720, 1721, 1722/1, 1722/2, 1722/3, 1723, 1724/1, 1724/2, 1725, 1726, 1729, 1730, 1731, 1732, 1733, 1736, 1737/1, 1737/2, 1738, 1739, 1740, 1741, 1742, 1743, 1744, 1745, 1746, 1747, 1748, 1749/1, 1749/2, 1750/1, 1750/2, 1751/1, 1751/2, 1752/1, 1752/2, 1752/3, 1753/1, 1753/2, 1753/3, 1754, 1755/1, 1755/2, 1756/1, 1756/2, 1757/1, 1757/2, 1758/1, 1758/2, 1759/1, 1759/2, 1760/1, 1760/2, 1761, 1762, 1763, 1764/1, 1764/2, 1765, 1766, 1767, 1769, 1771/1, 1771/2, 1772/1, 1774, 1775, 1781/1, 1781/2, 1782, 1783, 1784, 1785, 1786, 1787/1, 1788, 1789, 1879, 1880, 1881/1, 1882/1, 1883/1, 1884, 1885/1, 1885/2, 1887/1, 1887/2, 1888, 1889, 2048, 2049, 2050/1, 2051, 2052/1, 2052/2, 2053, 2054, 2055, 2056, 2058, 2062, 2064, 2065, 2066, 2067/1, 2067/2, 2068/1, 2068/2, 2069, 2070, 2071, 2072, 2073, 2074/1, 2074/2, 2077, 2081, 2083/1, 2084, 2086/1, 2087, 2089, 2090/1, 2090/2, 2091/1, 2092, 2093, 2094, 2095, 2096, 2097/1, 2097/2, 2098, 2099, 2100, 2101, 2102, 2103, 2104, 2105, 2106, 2107, 2108, 2109/1, 2110, 2155/2, 2156, 2157, 2158, 2159, 2160, 2162, 2163, 2164, 2165, 2166, 2168, 2169, 2170, 2171/1, 2171/2, 2172/1, 2172/2, 2173, 2174/1, 2174/3, 2175, 2176/1, 2177, 2178/1, 2179/1, 2180, 2181, 2182, 2183, 2184, 2185, 2186/1, 2186/2, 2187/1, 2187/2, 2188, 2189, 2190, 2191, 2192/2, 2192/3, 2192/4, 2194/1, 2194/2, 2196/1, 2196/2, 2198, 2198/3, 2199, 2200, 2201, 2202, 2203/1, 2203/2, 2203/3, 2204, 2205/1, 2205/2, 2206, 2207, 2208, 2210/1, 2210/2, 2210/3, 2212, 2213, 2214, 2267, 2271/1, 2272, 2273, 2275, 2282, 2283, 2341, 2342/1, 2342/2, 2342/3, 2343/1, 2343/2, 2344, 2345, 2795, 2796, 2797, 2798, 2799, 2800, 2801, 2803, 2804, 2805, 2806, 2807, 2808, 2809/1, 2809/2, 2810, 2819, 2820, a katastarske parcele ulica su: cele katastarske parcele broj: 422, 516, 555, 556, 557, 558, 559, 560, 561, 562, 563, 576, 577, 581, 582, 583, 584, 604/3, 606/3, 680, 684, 685, 686, 687, 689, 697, 801/2, 802, 803, 810, 811, 812, 867/3, 874/3, 974, 983, 984, 997/4, 1042, 1043, 1063/1, 1756/3, 1997, 2057, 2059, 2060, 2061, 2075, 2076, 2192/5, 2193, 2211/1, 2347, 2886 i delovi katastarskih parcela broj: 73, 76, 84, 96/1, 200, 201, 202, 203, 278/1, 401, 402/1, 402/2, 441/1, 442, 443/1, 468, 469, 470, 486, 578, 579, 580, 690, 711, 799, 800/1, 800/2, 801/1, 804, 805, 809, 931, 932, 956, 973, 1062/1, 1063/1, 1790, 1818, 1848, 1890, 1898, 1899/1, 2047, 2059, 2111, 2153/1, 2155/1, 2276, 2284/2, 2346/1, 2369, 2780, 2820, 2821, 2822, 2885, 2957, sve u KO Stari grad. Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini.

U slučaju neslaganja navedenog spiska katastarskih parcela i grafičkog priloga na kome je prikazana granica prostorne kulturno istorijske celine i zaštićene okoline prostorne kulturno istorijske celine, merodavan je Grafički prilog 1 Valorizacija objekata.

Napomena: Brojevi katastarskih parcela koje budu formirane deobom ili spajanjem parcela koje se nalaze u navedenom spisku (parcelacijom ili preparcelacijom, čime će dobiti novi podbroj), smatraće se sastavnim delom ovog spiska.

Granica prostorno kulturno-istorijske celine polazi sa severa od tačke ukrštanja osovina ulica Tadeuša Košćuška i Visokog Stevana, nastavlja osovinom Ulice Visokog Stevana do preseka sa osovinom Dubrovačke ulice, skreće na jugozapad osovinom Dubrovačke ulice do preseka sa osovinom Skender begove ulice, nastavlja jugoistočno osovinom Skender begove ulice do ukrštanja sa osovinom Dobračine ulice, nastavlja severoistočno osovinom Dobračine ulice do ukrštanja osovina Dobračine i Ulice Gundulićev venac, nastavlja jugoistočno osovinom Ulice Gundulićev venac do ukrštanja sa osovinom Ulice Žorža Klemansoa, skreće jugozapadno osovinom Ulice Žorža Klemansoa, nastavlja osovinom Francuske ulice do ukrštanja sa osovinom Ulice braće Jugović, skreće južno osovinom Ulice braće Jugović, nastavlja osovinom Dečanske ulice do ukrštanja sa osovinom Nušićeve ulice, skreće jugozapadno i nastavlja osovinom Nušićeve ulice, a zatim skreće osovinom Čumićeve ulice, obuhvata Čumićevo sokače, nastavlja granicom između katastarskih parcela broj 2810 i 2811 KO Stari grad, preseca Ulicu Terazije, nastavlja osovinom ulica Sremska i Zeleni venac, osovinom Brankove ulice do ukrštanja sa osovinom Pop Lukine ulice, nastavlja osovinom Pop Lukine i Ivan Begove ulice, skreće na jugoistok i nastavlja osovinom Gračaničke ulice, preseca Ulicu Vuka Karadžića, nastavlja osovinom ulica Cara Lazara i Obilićev venac do Trga Republike, skreće na severozapad u pravcu Čika Ljubine ulice obuhvatajući prostor Trga Republike, skreće granicom između katastarskih parcela 2277 i 2246/1 KO Stari grad do preseka sa osovinom Vasine ulice, nastavlja osovinom Vasine ulice, Ulice studentski trg i Uzun Mirkove do preseka sa osovinom Ulice Tadeuša Košćuška, nastavlja na sever osovinom ulice Tadeuša Košćuška do početne tačke granice prostorno kulturno-istorijske celine.

Iz područja koje obuhvata opisana granica izuzima se deo "Područje oko Dositejevog liceja", sa zaštićenom okolinom, utvrđeno za nepokretno kulturno dobro - prostorno kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja ("Službeni glasnik RS" br. 16/90 i 7/99), a obuhvaćen je granicom koja polazi od tačke ukrštanja osovina ulica Cara Uroša i Gospodar Jovanova, ide na jugoistok osovinom Ulice gospodar Jovanova do preseka sa osovinom Kapetan Mišine ulice, nastavlja na jugozapad osovinom Kapetan Mišine ulice, zatim skreće na jugoistok osovinom Simine ulice do preseka sa osovinom Ulice kneginje Ljubice, nastavlja na jugozapad osovinom Ulice kneginje Ljubice do ukrštanja sa osovinom Ulice braće Jugović, skreće na severozapad i ide osovinom ulica Braće Jugović, Studentski trg i Zmaja od Noćaja do preseka sa osovinom Cara Uroša, skreće na severoistok osovinom Ulice cara Uroša do početne tačke granice.

Ukupna površina prostorno kulturno-istorijske celine iznosi 74 ha 70 a.

U okviru prostorno kulturno-istorijske celine nalazi se ukupno 67 blokova od kojih 62 su izgrađeni građevinski blokovi, dva bloka - Akademski park (kp br. 806) i park na Topličinom vencu (kp br. 2058) su uređene zelene parkovske površine, dva bloka - ispred Ratničkog doma (kp br. 2283) i u Ulici Rige od Fere (kp br. 679) su formirana kao skver - manja parkovski uređena zelena površina, a Trg Republike (kp br. 2346/1, 2347), je formiran kao otvoreni gradski prostor.

Prostorno kulturno-istorijska celina predstavlja materijalno svedočanstvo grada dugog dva milenijuma. Njegov razvoj uslovljen je prirodnim položajem, saobraćajnim koridorima koji su vodili na zapad i jug i plodnim zaleđem. Rimljani su početkom naše ere osvojili ove oblasti i naseobine keltskog plemena Skordiska, od kojih potiče i najstarije ime naselja Singidunuma. Formiranje, izgradnja i uloga rimskog Singidunuma, proizišli su pre svega iz njegovog prirodnog strategijskog položaja i njegove uloge u okviru Dunavskog Limesa. Iz vojnog uporišta razvilo se naselje veterana. Lokalna proizvodnja, poljoprivreda, visoka kupovna moć stanovništva, stečena gradska prava, položaj grada na granici između antičke civilizacije i varvarskog sveta, uticali su na razvoj naselja koje se pretvorilo u trgovačko i kulturno središte. Krajem 3. veka, Singidunum, grad sa javnim i privatnim objektima građenim po svim principima rimskog urbanizma, sa Forumom, vodovodom i kanalizacijom dostigao je svoj najviši uspon.

Podelom rimske Imperije u 4. veku, Singidunum se našao na granici istočnog i zapadnog dela Carstva. Od polovine 4. veka, prodori varvarskih naroda sve više su ugrožavali Singidunum. Pojavom Avara i Slovena, od sredine 6. veka, Singidunum se retko pominje, sve do 878. godine, kada se u jednoj buli pape Jovana VIII prvi put u javlja pod imenom Beli grad.

Geografski položaj doneo je Beogradu nemirne godine tokom celog srednjeg veka. U okviru srpske države, Beograd se prvi put našao za vreme vladavine kralja Dragutina. U vreme vladavine despota Stefana, Beograd doživljava svoj puni procvat. Despot Stefan, u kratkom periodu, između 1402. i 1427. godine, uspeo je da obnovi, preuredi i proširi Beograd, stvorivši od njega jako vojno utvrđenje, privredni, kulturni i verski centar srpske države. Posle smrti despota Stefana, srpska vojska i najveći deo stanovništva Beograda, prinuđeni su da napuste Beograd koji ponovo potpada pod Ugarsku vlast sve do zauzimanja grada od strane Turaka 1521. godine.

Osvojivši Beograd, Turci su ga počeli izgrađivati prema svojim uzorima, potrebama i mogućnostima. Polovinom 16. veka grad se prostirao do Dunava (koji je tada bio na liniji Banatske i Solunske ulice), širio se na jugoistok Ulicom cara Dušana i Dunavskom padinom prema Vasinoj ulici. Krajem 16. veka, počinju da se osećaju prvi znaci krize i stagnacije do tada nepobedivog Osmanskog carstva. Poraz turske vojske pod Bečom 1683. godine, bio je samo početak niza novih sukoba između Austrije i Turske tokom 17. i 18. veka.

Sredinom 1717. godine, Turska gubi Beograd, a Požarevačkim mirom i celu severnu Srbiju sve do Zapadne Morave. U periodu austrijske vladavine Beogradom od 1717. do 1739. godine, grad znatno menja fizionomiju. Niču nove građevine u evropskom baroknom stilu, a naseljava se i dosta novog stanovništva. Uvedeni su elementi planske izgradnje i komunalno uređenje.

Posle Hatišerifa iz 1830. u Beogradu se krenulo sa intenzivnijom gradnjom i uređenjem grada. Godine 1862. dolazi do incidenta na Čukur-česmi. Posle dugih pregovora i pod uticajem velikih stranih sila, Turska 1867. godine, predaje Srbima sve tvrđave na tlu Kneževine Srbije i povlači se iz Beograda. Oslobođen turskog pritiska, Beograd počinje da se ubrzano razvija, kidajući veze sa starim, istočnjačkim i vezujući se za nove, progresivne, evropske tokove.

Prekretnicu u urbanoj istoriji Beograda predstavlja Josimovićev predlog regulacije varoši u šancu jer se njime daju smernice za preobražaj Beograda iz orijentalne varoši u evropski grad. Da bi to ostvario Josimović je posebnu pažnju poklonio regulaciji i parcelaciji. Transformacija iz zatvorenog u otvoreni grad izvršena je ukidanjem šanca i postavljanjem sistema puteva i parkova u nekadašnju spoljnu fortifikaciju. Varoš je podelio u 119 približno jednakih blokova, a ulice ispravio i postavio ortogonalno. Tada definisano istorijsko jezgro Beograda nije se bitno promenilo do danas što ukazuje na urbanističke vrednosti čitavog prostora. Promene su se odnosile na tip i karakter izgradnje. Od dominantno porodičnih prizemnih ili spratnih kuća koje su za sebe gradili bogatiji trgovci ili državni činovnici, celina je u skladu sa rastom grada i njegovim osavremenjavanjem na osnovama građevinskih zakonika i planova grada prerastala u prostor kolektivno-stambenih višespratnica. Graditeljsko nasleđe pripadnošću različitim vremenima izgradnje, od 1867. godine do danas, obeleženo je stilskim karakteristikama koje se vezuju za istorijske stilove 19. a potom i 20. veka: secesiju, ar deko, akademizam, modernizam, socijalistički realizam i savremenu arhitekturu.

U okviru prostorno kulturno-istorijske celine sledeći objekti utvrđeni su za nepokretna kulturna dobra:

1. Antički Singidunum, arheološko nalazište (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 176/8 od 30. juna 1964);

2. Zgrada Realke, Uzun Mirkova 14, podignuta oko 1840. godine u stilu klasicizma, verovatno prema projektu Franca Jankea - spomenik kulture od velikog značaja ("Službeni glasnik SRS", broj 14/79);

3. Narodno pozorište, Francuska 1-3, počela je da se gradi 1868. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Bugarskog u stilu klasicizma, izmenjena 1911-1922. projektom arhitekte Josifa Bukavca, a današnji izgled je nastao rekonstrukcijom iz 1986-1989. godine - spomenik kulture od velikog značaja ("Službeni glasnik SRS", broj 28/83);

4. Stara kuća na Varoš kapiji, Gračanička 10, podignuta je krajem 18. veka i pripada tipu varoških kuća panonske barokne gradnje sa stilskim elementima klasicizma - spomenik kulture od velikog značaja ("Službeni glasnik SRS", broj 14/79);

5. Zgrada Aero kluba, Uzun Mirkova 4 i Kralja Petra 36, sagrađena je 1934-1935. godine za nacionalnu ustanovu vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije prema projektu arhitekte Vojina Simeonovića u ar deko stilu - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 30/07);

6. Zgrada Klasne lutrije u Beogradu, Vase Čarapića 20, sagrađena je 1899. godine prema projektu arhitekte Milana Kapetanovića i inženjera Miloša Savčića u stilu akademizma - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 35/13);

7. Dom društva Crvenog krsta, Simina 19, sagrađen je 1879. godine po projektu Aleksandra Bugarskog, a dva sprata i mansarda dozidani su između 1925. i 1927. godine - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 16/87);

8. Kuća doktora Lazara Pačua, Simina 14, podignuta osamdesetih godina XIX veka i u njoj je dr Lazar Paču živeo od 1890. do 1915. godine - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

9. Kuća Milana Piroćanca, Francuska 7 i Simina 20, podignuta je oko 1884. godine, a pretpostavlja se da je projekat kuće u duhu akademizma sa neorenesansnim elementima, izradio arhitekta Jovan Ilkić - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

10. Kuća porodice Milovanović, Dobračina 15, sagrađena je 1884. godine, 1927. dozidan je sprat po projektu arhitekte Đure Bajalovića, a u periodu 2005-2010. prema projektu arhitekata Milana Pališaškog i Predraga Petkovskog dozidan je objekat savremene materijalizacije - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

11. Kuća porodice Hristić-Mijušković, Dobračina 3, podignuta je 1930. godine, prema projektu inženjera Mijuškovića - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 17/97);

12. Kuća Stevana Kaćanskog, Simina 18, podignuta je osamdesetih godina XIX veka kao jednoporodična kuća - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 16/87);

13. Spomen dom vajara Radete Stankovića, Simina 15 sagrađen je 1912. godine kao dvorišna zgrada sa prizemljem u funkciji ateljea i spratom za stanovanje, verovatno prema projektu arhitekte Nikole Nestorovića - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 113/03);

14. Kuća Stevana Mokranjca, Dositejeva 16, sagrađena krajem 1872. godine - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 4/83);

15. Kuća Nikole Pašića, Francuska 21, Gospodar Jevremova, izgrađena je 1872, a 1921. godine je prepravljena po projektu inženjera Marijana Vujovića - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

16. Kuća knjižara Marka Markovića, Gospodar Jevremova 45a, Kapetan Mišina 12, sagrađena je 1904. godine prema projektu arhitekte Jelisavete Načić, kao tipična građanska kuća sa početka 20. veka - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 33/13);

17. Kuća Andre Đorđevića, Kneginje Ljubice 21, sagrađena je 1888. godine prema projektu arhitekte Andre Stevanovića u duhu akademske arhitekture 19. veka - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

18. Kuća slikara Đorđa Krstića, Kneginje Ljubice 23, podignuta oko 1890. godine u stilu akademizma 19. veka - spomenik kulture (Rešenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture br. 87/1 od 3. februara 1958. godine);

19. Kuća Leone Panajot, Francuska 31, sagrađena je 1908. godine prema projektu arhitekte Petra Bajalovića u stilu secesije - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

20. Dom porodice Pavlović, Gospodar Jevremova 39, podignuta je 1882. godine u akademskom stilu i u njoj se čuva bogata porodična zbirka - spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 549/2 od 10. juna 1971. godine);

21. Kuća Jovana Skerlića, Gospodar Jovanova 42, sagrađena je u prvoj dekadi XX veka u duhu akademizma sa secesijskom - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

22. Kuća Bete i Riste Vukanović, Kapetan Mišina 13, sagrađena je 1901. godine prema projektu arhitekte Milana - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

23. Kuća Elijasa Flajšmana, Cara Dušana 10, podignuta je između 1724. i 1727. godine i danas je najstarija zgrada Beograda - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 16/87);

24. Zgrada Društva svetog Save, Cara Dušana 11 ugao Braće Baruh 2-2a, sagrađena je 1924. godine, prema projektu arhitekte Petra Bajalovića iz 1914. godine u duhu akademizma, sa primenom srpsko - vizantijskih dekorativnih elemenata - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

25. Dom svetog Save, Cara Dušana 13, sagrađen 1890. godine prema projektu arhitekte Jovana Ilkića sa fasadom oblikovanom u duhu srpsko - vizantijske tradicije, a 1923. dograđen je treći sprat, prema projektu arhitekte Petra Bajalovića - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 4/83);

26. Dorćolska osnovna škola, Cara Dušana 21-23, podignuta je 1893. godine po projektu arhitekte Milana Kapetanovića u duhu akademizma 19. veka - spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 2005/3 od 3. marta 1966. godine);

27. Parno kupatilo braće Krsmanović, Cara Dušana 45a, kompleks je formiran od 1901. godine do dvadesetih godina 20. veka oko ostataka nekadašnjeg "Malog amama", za koji se pretpostavlja da potiče iz 18. veka - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 32/01);

28. Zgrada Prve beogradske gimnazije, Cara Dušana 59a-61, sagrađena 1938. godine po projektu arhitekte Milice Krstić, u duhu bezornamentalne modernističke arhitekture - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS" broj 12/89);

29. Crkva Sveti Aleksandar Nevski, Cara Dušana 63. Otpočeta prema projektu Jelisavete Načić 1912, a završena 1928/29. godine, prema projektu koji su preradili arh. Petar Popović i arh. Vasilije Androsov (arh. D. Babić) - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 4/83);

30. Zgrada bioskopa "Balkan", Braće Jugovića 16, Makedonska 7 i Bulevar despota Stefana, podignuta je između 1867. i 1870. godine u duhu akademizma - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

31. Palata Albanija, Kolarčeva 12, Knez Mihailova 2-4, sagrađena 1939. godine prema projektu arhitekte Miladina Prljevića i projektu konstrukcije inženjera Đorđa Lazarevića u modernističkom stilu sa elementima ar dekoa - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

32. Zgrada PRIZAD-a, Obilićev venac 2, sagrađena je u četvrtoj deceniji 20. veka prema projektu arhitekte Bogdana Nestorovića u modernističkom stilu - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 23/84);

33. Zgrada Josifa Šojata, Brankova 14, podignuta je 1935. godine po projektu arhitekata Petra i Branka Krstića u duhu modernističke arhitekture - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 32/01);

34. Kuća Dimitrija Živadinovića, Gračanička 16, sagrađena je 1904. godine po projektu poznatog beogradskog arhitekte Milana Antonovića sa odlikama secesijske arhitekture, a dva sprata su dozidana 1926-1927. godine po projektu arhitekte Samuela Sumbula - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

35. Kuća Milana A. Pavlovića, Gračanička 18, izgrađena je 1912. godine prema projektu arhitekte Nikole Nestorovića, u duhu akademske arhitekture sa bogatom secesijskom dekoracijom - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 51/97);

36. Zgrada Jakova Čelebonovića, Vuka Karadžića 18, podignuta između 1927. i 1929. godine prema projektu inženjera Mihailo Belić, arhitekte Nikole Krasnova i arhitekta Neregara - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 59/01);

37. Sinagoga "Sukat Šalom", Maršala Birjuzova br. 19, sagrađena je 1924-1926. godine prema projektu arhitekte Franje Urbana uz učešće Milana Šlanga, u duhu arhitekture akademizma, sa preovlađujućim elementima neorenesanse - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 33/13);

38. Kuća inženjera Miladina Pećinara, Pop Lukina 5, sagrađena je 1928. godine po projektu inženjera Miladina Pećinara u duhu akademizma - spomenik kulture ("Službeni list grada Beograda", broj 26/92);

39. Spomenik Dositeju Obradoviću, Studentski park, podignut je 1914. godine i rad je vajara Rudolfa Valdeca - spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 1030/1 od 20. decembra 1967. godine);

40. Spomenik Josifu Pančiću, Studentski park, postavljen je 1897. godine, a rad je vajara Đorđa Jovanovića - spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 1049/1 od 20. decembra 1967. godine);

41. Čukur česma, Dobračina ulica, ispred zgrade broj 30, podignuta je 1931. godine, a delo je vajara Simeona Roksandića - spomenik kulture (Rešenje Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda broj 3/13 od 5. februara 1965. godine);

42. Spomenik vojvodi Vuku Popoviću u Beogradu, u parku Topličin venac, podignut je 1936. godine, a rad je vajara Đorđa Jovanovića - spomenik kulture ("Službeni glasnik RS", broj 8/14).

Prostorno kulturno-istorijska celina poseduje kulturno-istorijske, urbanističke, arhitektonske, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. Ostaci materijalne kulture iz antičkog i srednjevekovnog perioda svojom brojnošću i kvalitetom svedoče o dugom naslojavanju ovog područja i time potvrđuju njene kulturno-istorijske vrednosti. Osnovna svojstva ovog područja predstavljaju urbani kontinuitet i očuvanost ulične matrice i građevinskog fonda više od vek i po što ukazuje na njene neosporne urbanističke vrednosti. Važnu karakteristiku jezgra čine pravilni blokovi sa ivičnom izgradnjom, unutarblokovsko zelenilo, ozelenjeni prostori nekadašnjih sadova i park, dok su se tradicionalno trgovačke ulice, javni prostori i blokovi namenjeni stanovanju zadržali u neizmenjenom obliku do danas. U prostorno kulturno-istorijskoj celini se nalazi niz značajnih objekata koji se ističu svojim arhitektonskim karakteristikama, stilskim i tipskim posebnostima što ukazuje na njene nesumnjive arhitektonske i estetske vrednosti. Graditeljsko nasleđe pripadnošću različitim vremenima izgradnje obeleženo je stilskim karakteristikama koje se vezuju za istorijske stilove 19. i 20. veka i na taj način predstavljaju galeriju novije srpske arhitekture izložene u javnom prostoru. S obzirom na to da je Istorijsko jezgro Beograda vezano za značajne istorijske događaje i znamenite ličnosti prestonice iz oblasti nauke, književnosti, umetnosti, medicine, politike koje su ovde imale svoje domove, kao i da se u okviru njega nalaze značajne institucije koje su imale presudan uticaj na društveni, kulturni i prosvetni razvoj Beograda i Srbije ukazuju na društvene vrednosti područja. Vrednosti nematerijalne baštine prepoznate su u kulturnim pojavama dugog trajanja, ritualnim i muzičkim praksama, kulturnim i memorijalnim kompleksima, starim zanatima i kafanama, kao i pojavama proisteklim iz savremene istorije poput mesta okupljanja. Istovremeno prostorno kulturno-istorijska celina ima značaj političkog, društvenog i urbanog kontinuiteta srpske prestonice i time neosporne sociološke vrednosti.

3. Zaštićena okolina prostorno kulturno-istorijske celine obuhvata katastarske parcele broj 164, 165, 166, 167, 168, 171/2, 172/1, 172/2, 172/3, 173, 174, 177/1, 177/2, 177/3, 177/4, 177/5, 177/6, 177/7, 182/1, 182/2, 183/1, 183/2, 184, 208, 209, 210/1, 210/2, 211/1, 211/2, 212, 213, 214, 215, 216/1, 216/2, 218/1, 218/2, 219, 220, 221/1, 221/2, 221/3, 221/4, 222/1, 222/2, 222/3, 223/1, 223/2, 224/1, 224/2, 224/3, 239/1, 239/2, 240, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 250, 252, 253/1, 253/2, 253/3, 254, 255, 256, 257, 258, 364/1, 364/2, 364/3, 365, 366, 367, 368, 369, 370, 371, 372, 373/1, 373/2, 375, 376, 377, 378, 379, 380, 381, 382, 383, 384, 385, 386/1, 387/1, 387/2, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 400, 423, 424, 425, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433 i 434, a katastarske parcele ulica su: cele katastarske parcele broj 76, 240, 401, 422 i delovi katastarskih parcela broj: 73, 84, 96/1, 160, 161, 162, 200, 201, 202, 204/1, 278/1, 402/1, 442 i 443/1, sve u KO Stari grad. Navedene katastarske parcele su u državnoj svojini, a objekti na njima su u mešovitoj svojini.

Područje zaštićene okoline sastoji se iz dva dela:

Granica prvog dela zaštićene okoline polazi sa severa od tačke ukrštanja osovina ulica Tadeuša Košćuška i Solunske, ide osovinom Solunske ulice do ukrštanja sa osovinom Ulice cara Uroša, skreće južno do preseka sa osovinom Ulice Visokog Stevana, nastavlja na zapad osovinom Ulice Visokog Stevana do preseka sa osovinom Ulice Tadeuša Košćuška, nastavlja na sever osovinom ulice Tadeuša Košćuška do početne tačke granice zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine.

Granica drugog dela zaštićene okoline polazi sa severa od tačke ukrštanja osovina ulica Dubrovačka i Visokog Stevana i ide na jugozapad osovinom Ulice Visokog Stevana do preseka sa osovinom Kapetan Mišine ulice, nastavlja na jugozapad osovinom Kapetan Mišine ulice do preseka sa osovinom Skender begove ulice, nastavlja severoistočno osovinom Skender begove ulice do ukrštanja sa osovinom Dubrovačke ulice, nastavlja na severoistok osovinom Dubrovačke ulice do početne tačke granice zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine.

U okviru zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine nalazi se sedam blokova, svi su izgrađeni građevinski blokovi.

4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite prostorno kulturno-istorijske celine:

A. Opšte mere zaštite:

1) očuvanje zatečene istorijske urbane matrice blokova, ulica, trgova i parkova;

2) očuvanje ivične blokovske izgradnje na parceli, kao nasleđenog tipa građenja, nadovezivanjem na postojeće objekte koji se zadržavaju, na način kojim se unutar blokova formiraju slobodna unutrašnja dvorišta, karakteristična za gradski centar. Prilikom konačnog formiranja blokova u okviru kojih je započeta transformacija fizičke strukture od kompaktnog bloka ka otvorenom bloku sa slobodnostojećim objektima (mešoviti blokovi), primeniti odlike kompaktnog bloka sa ivičnom izgradnjom, ukoliko se time ne pogoršavaju uslovi korišćenja postojećih objekata koji se zadržavaju;

3) neizgrađene katastarske parcele u okviru blokova, koje najmanje jednom stranom izlaze na regulaciju ulice, tretirati ili kao otvorene slobodne ili zelene površine ili kao građevinske parcele za izgradnju objekata, što će se merama tehničke zaštite definisati u skladu sa neposrednim okruženjem za svaku pojedinačnu intervenciju;

4) prilikom interpolacije novih objekata visinsku regulaciju uskladiti sa visinskom regulacijom vrednovanih objekata, u skladu sa posebnim merama zaštite;

5) očuvanje postojećih regulacionih i građevinskih linija, osim u slučaju izgradnje javnih objekata i u slučajevima kada je promena granica parcela vezana sa korekcijom regulacije koja je u većem delu ulice ili bloka već sprovedena u toku urbane transformacije;

6) očuvanje postojećih proporcijskih odnosa visine objekata prema regulacionoj širini ulice;

7) zadržavanje građevinske linije povučenih završnih etaža na objektima čiji je venac poslednje pune etaže usaglašen sa vencima susednih objekata ili viši od venaca susednih objekata;

8) namena objekata u okviru blokova može biti javna, stambena, poslovna ili mešovita. Zadržati trgovački karakter ulica Dušanove i Kralja Petra. Poželjno je vraćanje uslužnih/zanatskih delatnosti na području Dunavske padine i Zelenog venca. Od proizvodnih delatnosti dozvoljene su samo one koje ni na koji način ne zagađuju životnu sredinu;

9) stepen intervencija na dvorišnim objektima zavisi od njihove valorizacije i valorizacije uličnog objekta na parceli, a definisaće se merama tehničke zaštite koje propiše nadležna ustanova zaštite za svaku pojedinačnu intervenciju. Dvorišne fasade koje se sagledavaju sa ulice na suprotnoj strani istog bloka u smislu oblikovanja i materijalizacije tretirati kao ulične fasade;

10) očuvanje i dopuna postojećih drvoreda, vrednog zelenila na javnim površinama parkova, skverova, ulica i trgova, unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih i sakralnih objekata;

11) očuvanje, sanacija i restauracija javnih spomenika i uređenje prostora koji ih okružuje, u skladu sa merama tehničke zaštite koje propiše nadležna ustanova zaštite za svaku pojedinačnu intervenciju;

12) uklanjanje vazdušnih vodova električne, kablovske TV i telefonske mreže i njihova zamena postavljanjem podzemnih vodova. Izgradnja nove mreže isključivo kao podzemnih instalacija;

13) prilikom rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih objekata rešiti pitanje parkiranja i garažiranja vozila u okviru parcele. Pre bilo kakvih građevinskih radova, obavezno je prethodno zaštitno arheološko iskopavanje, a sve dalje intervencije usloviti rezultatima istih. Kod rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju izvršiti ispitivanje nivoa podzemnih voda i obezbediti izradu elaborata zaštite susednih objekata;

14) izvođenje regulacije površinskih tokova i rešavanje odvođenja atmosferske i podzemne vode tako da ne ugrožavaju zaštićene objekte;

15) u zavisnosti od valorizacije objekta, uslovima nadležne ustanove zaštite za svaku pojedinačnu intervenciju utvrdiće se mogućnost i način postavljanje reklamnih, informativnih i sl. oznaka, spomen tabli i obeležja, dekorativnog osvetljenja, kao i klima uređaja;

16) za izgradnju javnih objekata i uređenje javnih prostora preporučuje se izrada urbanističko arhitektonskog konkursa;

17) dozvoljene su intervencije kojima se omogućava pristup lica sa posebnim potrebama svim objektima, s tim da se ovim intervencijama ne narušavaju svojstva objekata koji su valorizovani kao objekti od posebne vrednosti i objekti od vrednosti;

18) očuvanje postojeće kaldrme kao uličnog zastora na javnim površinama u ulicama: Kralja Petra, Cara Uroša, Knićaninova, Rige od Fere;

19) uređenje kalkanskih zidova - vertikalno zelenilo, oslikavanje - murali, street art;

20) uređenje manjih neuređenih prostora u okviru javnih površina i zajedničkih dvorišta ("urbani džepovi");

21) obeležavanje trase nekadašnjeg Šanca u okviru gradskog jezgra, kao i lokacija Varoš kapije, Stambol kapije i Vidin kapije na prigodan način (vrstom i bojom uličnog zastora, osvetljenjem, informativnim tablama i drugim simbolima u zavisnosti od mogućnosti na konkretnoj lokaciji).

Opšte mere zaštite arheološkog nalazišta Antički Singidunum:

1) svi investicioni i građevinski radovi u okviru kulturno istorijske celine mogu se preduzimati isključivo na osnovu uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite;

2) u slučaju proširenja postojećih objekata, nove izgradnje i radova na javnim površinama (porte sakralnih objekata, prostori oko javnih objekata, trgovi), na rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih podzemnih instalacija ili objekata u okviru regulacije uličnih prostora obavezno je izvođenje prethodnih zaštitnih arheoloških iskopavanja ili arheološki nadzor u zavisnosti od vrste radova i postojećih podataka o kulturnoj stratigrafiji na predmetnoj lokaciji;

3) na lokacijama gde su otkriveni arheološki ostaci preporučuje se konzervacija i prezentacija u slučaju da prostorne mogućnosti dozvoljavaju i/ili obeležavanje informativnim tablama;

4) sađenje višegodišnjih biljaka koje imaju razvijen i snažan korenov sistem u parkovskim prostorima može se preduzimati isključivo posle izvedenih prethodnih zaštitnih arheoloških iskopavanja;

5) zabrana sadnje višegodišnjih biljaka koje imaju razvijen i snažan korenov sistem u parkovskim prostorima.

B. Posebne mere zaštite:

Za objekte koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 188/1, 199, 358/1, 435, 440, 450, 452, 461, 462/1, 471/2, 476, 477, 478, 487/1, 504/1, 506/1, 519/2, 522/5, 523/3, 528/3, 542/1, 543, 593, 595, 599, 600/2, 601/2, 609/2, 610/2, 696, 699, 704, 740, 784, 785, 794, 796, 798, 843, 847, 851, 862, 867/1, 869 (deo), 893, 894, 895, 896, 897, 898, 899, 900, 904, 906, 907, 909, 910, 912/2, 913, 914, 917, 924, 925, 926, 927, 929, 964, 966, 967, 968, 972, 975, 977, 999, 1044 (deo), 1624, 1626/2, 1630, 1631, 1633, 1636, 1637, 1638, 1643, 1645, 1651, 1652, 1656, 1658/1, 1661, 1668, 1669/1, 1672, 1677/1, 1677/3, 1678, 1679, 1680, 1688/1, 1695, 1696/2, 1712, 1713 (deo), 1716, 1722/2, 1723/3, 1723 (dvorišni objekat), 1725, 1729, 1731, 1732, 1736, 1738, 1739, 1741, 1743, 1745, 1746, 1747, 1749/1, 1750/1 (deo), 1754, 1760/1, 1765, 1767, 1769 (deo), 1774, 1775, 1781/2, 1782, 1789, 2282, 1880, 1881/1, 1883/1, 1884, 1885/1, 2048, 2056, 2066, 2081 (deo), 2083/1, 2090/2, 2091/1, 2099, 2103, 2104, 2165, 2166 (deo), 2168, 2169, 2172/2 (deo), 2173 (deo), 2177, 2181, 2182, 2189 (deo), 2190, 2194/1, 2199, 2202, 2206, 2214, 2272, 2273, 2275, 2345, 2795, 2797, 2801 utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) očuvanje postojećeg horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala (ne računaju se naknadne intervencije izvedene bez uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara) i pripadajućih delova parcele;

2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera;

3) očuvanje i /ili restauracija izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza;

4) u cilju revitalizacije objekta dozvoljeni su radovi kojima se ne narušavaju vrednosti enterijera i eksterijera objekta;

5) dvorišni delovi glavnog objekta, ukoliko nisu utvrđeni za kulturna dobra, izuzetno mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je arhitektonskim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišne dogradnje rešiti jedinstveno za celokupnu parcelu, ne ugrožavajući uslove korišćenja susednih objekata; objekte na kat. parcelama 440, 851, 896 (ka parceli 897) KO Stari grad, moguće je dograditi bočno, postavljanjem dograđenog dela tako da prati uličnu regulaciju i zatvara blok. Uslov je da dograđeni deo ne narušava arhitektonski sklop, ne prelazi visinu venca uličnog objekta, kao i da se ispoštuje postojeći nagib krovne ravni, visina slemena, odnosno visina i oblik kalkanskog zida na koji se naslanja.

6) moguća je promena namene, uz uslov da nova namena bude primerena istorijskom kontekstu, postojećem arhitektonsko-konstruktivnom i funkcionalnom sklopu objekta.

7) U slučaju da ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta, intervencije na njima dozvoljavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, pod uslovom da ne naruše vrednosti glavnog objekta, a prema uslovima nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara; Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Za objekte od vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 189/1, 189/2, 192/1, 193, 196, 197, 198, 225/1, 228/1, 229/1, 231, 234, 235/1, 351/1, 356/1, 357/1, 359/1, 362, 436/1, 436/2, 436/3, 437, 438, 446, 447, 448, 449, 451/1 (deo), 454, 456, 457/1, 458, 460, 463, 464, 465, 466, 477/2, 473, 474/2, 475/2, 479/2, 481, 482/2, 483, 484/3, 485/2, 487/2, 492/1, 494/1, 495/1, 496/1, 501/1, 501/2, 504/2, 505, 507, 509/1, 509/2, 510/1, 510/2, 512, 514, 517/2, 517/3, 520/2, 521/2, 522/1, 522/2, 524, 525/1, 526/1, 527, 529/2, 531/2, 534/1, 535/1, 538, 539/1, 541, 544, 547, 548/1, 549, 550, 551, 552/1, 554, 565, 566, 567/1, 568, 569, 570, 571, 572, 573, 574, 575, 585/1, 586, 587, 592, 594, 596/1, 597, 598, 602/2, 603/2, 604/2, 605, 606/2, 611, 614, 615, 616, 618, 619, 620, 621, 622/2, 624, 625, 626/2, 627/2, 627/3, 631, 632, 633/3, 635/3, 636/3, 637/2, 640/2, 666, 667, 668, 669, 670/1, 670/2, 671, 672, 673, 674, 675, 676/1, 677, 678, 691, 692, 693, 694, 695, 700, 728, 729/1, 729/2, 731, 732, 733, 735, 736/1, 737, 739, 741, 742, 744, 786, 787, 789, 791,792, 842, 844 (deo), 845, 846, 848, 849, 850, 852, 853, 854, 855, 856, 857, 858, 859/1, 860, 863, 864, 865/1, 872, 873/1, 874/1, 875/1, 876, 877, 878/1, 879/1, 881, 882/1, 883/1, 884, 885/1, 887, 889/1, 890, 891, 892, 901, 905, 908, 911, 912/1, 915, 916, 918/1, 918/2, 918/3, 918/4, 922, 928, 930, 936, 937, 938,939, 940, 941, 942, 943, 944, 945, 946, 952, 953, 954/2, 959, 960, 963/1, 964, 965, 969, 970, 971, 985, 987, 988, 990/1, 990/2, 991, 992, 994, 995, 996/2, 997/2, 998, 1000, 1001/2, 1002/2, 1044 (deo), 1025, 1026, 1027, 1028, 1029, 1030, 1031, 1033, 1034, 1035, 1036, 1037, 1038, 1041, 1621, 1623, 1625/1, 1625/2, 1626/1, 1627, 1628, 1629, 1632, 1634, 1635/1, 1635/2, 1639, 1640, 1641, 1642, 1644, 1646, 1647, 1648, 1650, 1653/1, 1654/1, 1657, 1658/2, 1659/1, 1660/1, 1662, 1665, 1667, 1670/1, 1673, 1674, 1675, 1676, 1677/2, 1681, 1682, 1684, 1685, 1686, 1687, 1688/2, 1689, 1690, 1691, 1692, 1693/1, 1694/1, 1697/1, 1698/2, 1699/2, 1700/1, 1701/1, 1703, 1705/1, 1705/2, 1706, 1707, 1709/1, 1709/2, 1709/3, 1710, 1711, 1713 (deo), 1714, 1715, 1717, 1718, 1719, 1720, 1721, 1722/1, 1723 (ulični objekat), 1724/1, 1726, 1730, 1733, 1737/1, 1737/2, 1740, 1742, 1744, 1748, 1750/1 (deo), 1751/1, 1752/1, 1753/1, 1755/1, 1756/1, 1757/1, 1758/1, 1759/1, 1760/2, 1761, 1762, 1763, 1764/1, 1766, 1769 (deo), 1771/1, 1771/2, 1772/1, 1781/1, 1783, 1784, 1785, 1786, 1788, 1879, 1882/1, 1885/2,1887/1, 1887/2, 1888, 1889, 2049, 2051, 2052/1, 2052/2, 2053, 2055, 2062, 2064, 2065, 2067/2, 2068/2, 2069, 2070 (deo), 2071, 2072, 2073 (deo), 2074/1, 2077, 2081 (deo), 2084, 2087, 2089, 2092, 2093, 2094, 2095, 2096, 2097/1, 2098, 2100, 2101, 2102, 2105, 2106, 2107, 2108, 2109/1, 2110, 2156, 2157, 2158, 2159, 2160, 2162, 2170, 2171/2, 2172/1, 2172/2 (deo), 2173 (deo), 2174/1, 2174/3, 2175, 2178/1, 2176/1, 2179/1, 2180, 2183, 2184, 2185, 2186/1, 2187/1, 2187/2, 2188, 2189 (deo), 2191, 2192/3, 2194/2, 2196/1, 2200 (dvorišni), 2201, 2204, 2205/1, 2205/2, 2207, 2208, 2210/3, 2212, 2213 (deo) 2155/2, 2271/1, 2196/1, 2198, 2342/1, 2344, 2796, 2803, 2804, 2805, 2806, 2807, 2808, 2809/1, 2810, 2819 KO Stari grad) utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) Očuvanje postojeće horizontalne i vertikalne regulacije ka ulici (ne odnosi se na naknadne intervencije izvedene bez uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara) s mogućnošću prenamene tavana i potkrovlja uz zadržavanje postojeće visine slemena i nagiba ulične krovne ravni. Od ovog pravila izuzeti su objekti na katastarskim parcelama 192/1, 196, 448, 439, 472/2, 567/1 (uskladiti sa visinom venca objekta na parceli 568), 620, 857, 939, 959 (uskladiti sa visinom venca objekta na parceli 971), 963/1, 988, 1041, 1632, 1681, 1692, 1751/1, 1757/1, 2049, 2052/2, 2053, 2065, 2073 (deo), 2107, 2158, 2172/1, 2175, 2179/1 KO Stari grad, koji se mogu nadzidati do visine venca susednih objekata, odnosno do konačnog formiranja započetog niza, a prema posebnim uslovima. Za objekte na katastarskim parcelama br. 501/1, 501/2, 952, 1665, 2170 i 2171/2 KO Stari grad, dozvoljena je nadgradnja samo jedne etaže, odnosno visina novog venca može biti maksimalno 3m veća od visine postojećeg venca objekta. Nad dvorišnim delom objekta moguće su promene u smislu formiranja nadzitka u zavisnosti od arhitekture objekta i tehničkih mogućnosti. Objekti veće visinske regulacije od susednih na kat. parcelama 436/3, 510/2, 520/1, 535/1, 538, 541, 636/1, 845, 848, 849, 892, 908, 970, 1654/1, 1659/1, 1660/1, 1693/1, 1706, 1718, 1740, 1783 KO Stari grad, koji remete postojeći niz mogu se zameniti novim objektom niže spratnosti visinski usaglašenim sa susednim objektima;

2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera;

3) očuvanje ili restauracija izgleda, odnosno karakterističnih stilskih odlika, dekorativnih elemenata i likovnog izraza; od ovog pravila su izuzeti objekti na katastarskim parcelama 189/1, 193, 507, 509/1, 510/1, 517/2, 517/3, 531/2, 534/1, 539/1, 541, 552/1, 569, 572, 585/1, 605, 615, 622/2, 624, 625, 633/3, 672, 691, 694, 854, 855, 874/1, 879/1, 884, 885/1, 911, 930, 954/2, 1027, 1028, 994, 1002/2, 1628, 1688/2, 1687, 1693/1, 1694/1, 1697/1, 1706 (deo), 1709/3, 1713 (deo), 1714, 1715, 1719, 1721, 1733, 1744, 1758/1, 1769 (deo), 1772/2, 1783, 2106, 2074/1, 2344 KO Stari grad, kod kojih je rekompozicija ili vraćanje fasade u prethodno stanje (pre svega završne etaže) potrebno, kako bi se sanirale posledice naknadnih intervencija na objektima;

4) dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju njihove revitalizacije, pod uslovom da se ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta;

5) dvorišni delovi glavnog objekta mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je izvornim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju;

6) moguća je promena namene, uz uslov da nova namena bude primerena istorijskom kontekstu, postojećem arhitektonsko-konstruktivnom i funkcionalnom sklopu objekta;

7) Ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta, a prema uslovima nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Objekti bez vrednosti (objekti na katastarskim parcelama br. 194/1, 203/1, 439, 451/1 (deo), 451/2, 453, 455, 471/1, 500, 502, 503/1, 503/2, 511/1, 511/2, 513, 530/1, 531/1, 537, 734, 701, 844, 866/1, 867/2, 868/, 869 (deo), 889/2, 903, 870, 871, 949, 950, 951, 989, 993/1, 993/2, 993/3, 997/1, 1032, 1040, 1649, 1663, 1664, 1666, 1671, 1683, 2050/1, 2054, 2070 (deo), 2163, 2164, 2171/1, 2073 (deo), 2074/2, 2192/2, 2200 (deo), 2203/1, 2203/2, 2203/3, 2213 (deo), 2342/2, 2809/2 KO Stari grad) mogu se zameniti novim ili, ukoliko su niži od susednih, dograditi do visine venca susednih objekata. Od ovog pravila izuzeti su objekti na katastarskim parcelama 471/1, 500, 513 i 2166 (deo) KO Stari grad. Objekte na katastarskim parcelama 500 i 2166 (deo) KO Stari grad po rušenju ne treba zameniti novim objektom, već parcele adekvatno opremiti kao slobodne površine. Poželjno je i parcelu 471/1 opremiti kao neizgrađenu, slobodnu površinu, s tim da se postojeći objekat na ovoj parceli može zameniti i novim objektom iste ili niže spratnosti. Na parceli 513 planiran je ulaz u podzemnu unutarblokovsku garažu uz zadržavanje fasadnog zida postojećeg objekta.

Kod izgradnje novog objekta ili nadgradnje postojećeg ukoliko za to postoje uslovi važe sledeća pravila:

1) objekat uskladiti sa karakterom ambijenta, konfiguracijom terena i vrednostima arhitektonskog i urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije, tipa gradnje i oblikovanja;

2) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;

3) gabarit objekta po dubini se rešava u skladu sa funkcijom objekta uz uslov da ne naruši uslove korišćenja objekata na parcelama sa kojima se graniči. Rastojanje između unutrašnjih građevinskih linija naspramnih objekata u bloku treba da omogući dobru osvetljenost i provetrenost objekata i prostora. Ukoliko se gradi uz objekat koji se čuva, visina zabata, odnosno visina kalkanskih zidova novog objekta mora biti usklađena sa visinom zabata i kalkanskih zidova susednog objekta koji se čuva;

4) visina objekta određena je visinom venca i slemena susednih objekata; od ovog pravila izuzet je objekat na parceli 471/1 na kojoj se, u slučaju izgradnje novog objekta zadržava visina postojećeg. Visinu objekta na na parcelama 451/1 (deo), 451/2 i 453 uskladiti sa visinom objekta na parceli 456; na parcelama 502, 503/1 i 503/2 sa 504/1; na parceli 511/1 sa 512, na parceli 701 sa 700, na parcelama 866, 867/2 i 868 sa 864; na parceli 871 sa 867/1; na 1663 sa 1672, na 1671 sa 1673, na 1683 sa 1679, na 2164 sa 2165; za objekte na parcelama 869 i 870 dozvoljena spratnost je P+2, t.j maksimalna visina venca je 11m; za objekat na k.p. 194/1 KO Stari grad, dozvoljena spratnost je P+3, t.j maksimalna visina venca je 14; za objekte na parcelama 949, 950 i 951 dozvoljena spratnost je P+4, t.j maksimalna visina venca je 17 m;

5) kod interpolacija pojedinačnih objekata u formiranim nizovima koji oblikuju ambijentalnu celinu ulice, dela bloka, bloka ili trga oblik završne etaže treba da odgovara obliku završne etaže susednog objekta sa kojim se visinski usklađuje. Nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih zaštićenih objekata;

6) objekti u pogledu oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti na kolorističku obradu fasada. Ugaone lokacije posebno istaći i arhitektonski obraditi;

7) za spoljnu obradu dozvoljena je upotreba tradicionalnih i savremenih materijala koji su primereni neposrednom okruženju;

8) namena objekata može biti javna, stambena, poslovna ili mešovita u zavisnosti od dominantnih karakteristika ulice. Potrebno je voditi računa da se izbegavaju sadržaji koji doprinose pogoršanju opštih uslova korišćenja prostora;

9) dvorišta otvorenog tipa moraju se adekvatno parterno urediti, ozeleniti i komunalno opremiti.

Na katastarskim parcelama 378, 698, 702/1, 703/1 i 902 KO Stari grad nalaze se objekti u izgradnji za koje su izdati uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite. Neizgrađene katastarske parcele 350, 493 i 499 KO Stari grad koje se nalaze u okviru mešovitih blokova, treba da ostanu neizgrađene i da se i dalje koriste kao otvorene zelene površine.

5. Utvrđuju se sledeće mere zaštite zaštićene okoline prostorno kulturno-istorijske celine:

A. Opšte mere zaštite:

1) očuvanje zatečene istorijske urbane matrice blokova i ulica;

3) kod izgradnje nizova novih objekata, visinska regulacija mora da bude međusobno uravnotežena i usklađena sa visinom vrednovanih objekata, a u skladu sa posebnim merama zaštite;

4) prilikom interpolacije novih objekata visinsku regulaciju uskladiti sa visinskom regulacijom vrednovanih objekata, a u skladu sa posebnim merama zaštite;

5) očuvanje postojećih proporcijskih odnosa visine objekata prema regulacionoj širini ulice;

6) zadržavanje građevinske linije povučenih završnih etaža na objektima čiji je venac poslednje pune etaže usaglašen sa vencima susednih objekata ili viši od susednih objekata;

7) namena objekata može biti javna, stambena, poslovna ili mešovita. Od proizvodnih delatnosti dozvoljene su samo one koje ni na koji način ne zagađuju životnu sredinu;

8) stepen intervencija na dvorišnim objektima zavisi od njihove valorizacije i valorizacije uličnog objekta na parceli, a definisaće se merama tehničke zaštite koje propiše nadležna ustanova zaštite nepokretnih kulturnih dobara za svaku pojedinačnu intervenciju. Dvorišne fasade koje se sagledavaju sa ulice na suprotnoj strani istog bloka u smislu oblikovanja i materijalizacije tretirati kao ulične fasade;

9) očuvanje i dopuna postojećih drvoreda, vrednog zelenila na javnim površinama ulica i unutrašnjih dvorišta, prostora oko javnih objekata;

10) uklanjanje vazdušnih vodova električne, kablovske TV i telefonske mreže i njihova zamena postavljanjem podzemnih vodova. Izgradnja nove mreže isključivo kao podzemnih instalacija;

11) prilikom rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih objekata rešiti pitanje parkiranja i garažiranja vozila u okviru parcele. Pre bilo kakvih građevinskih radova, obavezno je prethodno zaštitno arheološko iskopavanje, a sve dalje intervencije usloviti rezultatima istih. Kod rešavanja podzemnih etaža, za svaku pojedinačnu lokaciju izvršiti ispitivanje nivoa podzemnih voda i obezbediti izradu elaborata zaštite susednih objekata;

12) u zavisnosti od valorizacije objekta, uslovima nadležne ustanove zaštite za svaku pojedinačnu intervenciju utvrdiće se mogućnost i način postavljanja reklamnih, informativnih i sl. oznaka, spomen tabli i obeležja, dekorativnog osvetljenja, kao i klima uređaja;

13) za izgradnju javnih objekata i uređenje javnih prostora preporučuje se izrada urbanističko arhitektonskog konkursa;

14) dozvoljene su intervencije kojima se omogućava pristup lica sa posebnim potrebama svim objektima, s tim da se ovim intervencijama ne narušavaju svojstva objekata koji su valorizovani kao objekti od posebne vrednosti i objekti od vrednosti;

15) očuvanje postojeće kaldrme kao uličnog zastora na javnim površinama u Knićaninovoj ulici;

16) uređenje kalkanskih zidova - vertikalno zelenilo, oslikavanje - murali, street art;

17) uređenje manjih neuređenih prostora u okviru javnih površina i zajedničkih dvorišta ("urbani džepovi").

B. Posebne mere zaštite:

Za objekte u okviru zaštićene okoline koji imaju posebnu vrednost (objekti na katastarskim parcelama br. 210/1, 433 i 434 KO Stari grad, utvrđuju se sledeće mere zaštite:

2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera.

3) očuvanje i/ili restauracija izgleda, stilskih odlika, dekorativnih elemenata i ukupnog likovnog izraza.

4) u cilju revitalizacije objekta dozvoljeni su radovi kojima se ne narušavaju vrednosti enterijera i eksterijera objekta.

5) dvorišni delovi glavnog objekta izuzetno mogu biti dograđeni, najviše do visine uličnog gabarita objekta, ukoliko se time ne narušava arhitektonski sklop, odnosno ukoliko je arhitektonskim rešenjem ostavljena mogućnost za dvorišnu dogradnju. Dvorišne dogradnje rešiti jedinstveno za celokupnu parcelu, ne ugrožavajući uslove korišćenja susednih objekata.

6) moguća je promena namene, uz uslov da nova namena bude primerena istorijskom kontekstu, postojećem arhitektonsko-konstruktivnom i funkcionalnom sklopu objekta.

7) u slučaju da ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta, intervencije na njima dozvoljavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta, a prema uslovima nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Za objekte od vrednosti u okviru zaštićene okoline (objekti na katastarskim parcelama br. 164, 165, 167, 168, 172/3, 173, 174, 177/1, 177/3, 177/4, 182/2, 183/1, 183/2, 184, 208, 209, 216/1, 218/1, 220, 221/1, 221/2, 222/1, 223/1, 224/1, 239/1, 250, 252, 253/1, 258, 365, 366, 368, 369, 373/2 (deo), 375, 377, 379, 385, 386/1, 387/1, 400, 428 (deo), 429, 430, 432 KO Stari grad, utvrđuju se sledeće mere zaštite:

1) očuvanje postojeće horizontalne i vertikalne regulacije (ka ulici) (ne odnosi se na naknadne intervencije izvedene bez uslova i saglasnosti nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara) s mogućnošću prenamene tavana i potkrovlja uz zadržavanje postojeće visine slemena i nagiba ulične krovne ravni. Od ovog pravila izuzeti su objekti na katastarskim parcelama br. 220 i 250 KO Stari grad, koji se mogu nadzidati do visine venca susednih objekata, odnosno do konačnog formiranja započetog niza, a prema posebnim uslovima. Nad dvorišnim delom objekta moguće su promene u smislu formiranja nadzitka u zavisnosti od arhitekture objekta i tehničkih mogućnosti; Objekti veće visinske regulacije od susednih na kat. parcelama br. 182/2 i 386/1 KO Stari grad KO Stari grad, koji remete postojeći niz mogu se zameniti novim objektom niže spratnosti visinski usaglašenim sa susednim objektima;

2) očuvanje osnovnih vrednosti funkcionalnog sklopa i enterijera;.

3) očuvanje ili restauracija izgleda, odnosno karakterističnih stilskih odlika, dekorativnih elemenata i likovnog izraza; Od ovog pravila izuzeti su objekti na katastarskim parcelama br. 172/3, 223/1 KO Stari grad, kod kojih je rekompozicija ili vraćanje fasade u prethodno stanje (pre svega završne etaže) potrebno, kako bi se sanirale posledice naknadnih intervencija na objektima;

4) dozvoljeno je osavremenjavanje objekata u cilju revitalizacije objekata, pod uslovom da se ne naruše vrednosti enterijera i eksterijera objekta;

6) moguća je promena namene, uz uslov da nova namena bude primerena istorijskom kontekstu, postojećem arhitektonsko-konstruktivnom i funkcionalnom sklopu objekta;

7) ostali objekti na parceli ne podležu režimu zaštite glavnog objekta i rešavaju se u skladu sa njihovom valorizacijom, ali tako da ne naruše vrednosti glavnog objekta, a prema uslovima nadležne ustanove zaštite nepokretnih kulturnih dobara. Dvorišni prostor u svemu uskladiti sa glavnim objektom, komunalno (parterno i hortikulturno) urediti.

Objekti bez vrednosti u okviru zaštićene okoline (objekti na katastarskim parcelama br. 211/1, 211/2, 213, 214, 219, 243, 244, 245, 246, 247, 249, 253/2, 254, 255, 256, 257, 364/2, 367, 370, 371, 372, 373/2 (deo), 376, 378, 380, 381, 382, 383, 384, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 396, 398, 399, 423, 424, 425, 427, 428 (deo) i 431 KO Stari grad) mogu se zameniti novim ili, ukoliko su niži od susednih, dograditi do visine venca susednih objekata.

Kod izgradnje novog objekta ili nadgradnje postojećeg ukoliko za to postoje uslovi važe sledeća pravila:

1) objekat uskladiti sa karakterom ambijenta, konfiguracijom terena i vrednostima arhitektonskog i urbanog nasleđa u pogledu gabarita, dispozicije, proporcije, tipa gradnje i oblikovanja;

2) položaj objekta na parceli je ivični, orijentisan prema ulici, određen regulaciono-građevinskom linijom ulice, odnosno pripadajućeg bloka;

3) gabarit objekta po dubini se rešava u skladu sa funkcijom objekta uz uslov da ne naruši uslove korišćenja objekata parcelama sa kojima se graniči. Ukoliko se gradi uz objekat koji se čuva, visina zabata, odnosno visina kalkanskih zidova novog objekta moraju biti usklađeni sa visinom zabata i kalkanskih zidova susednih objekata koji se čuvaju;

4) visina objekta određena je visinom venca i slemena susednih objekata; za objekte na parcelama 211/1, 211/2, 213, 214, 219, 243, 244, 245, 246, 247, 248, 249, 253/2, 254, 255, 256, 257, 380, 381, 382, 383, 384, 388, 389, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 396, 397, 398, 399, 423, 424, 425, 427, 428 (deo) i 431 dozvoljena spratnost je P+3, t.j maksimalna visina venca je 14 m;

5) kod interpolacija pojedinačnih objekata u formiranim nizovima koji oblikuju ambijentalnu celinu ulice, bloka ili trga oblik završne etaže treba da odgovara obliku završne etaže susednog objekta sa kojim se visinski usklađuje. Nagib krovnih ravni ne sme biti strmiji od susednih zaštićenih objekata;

6) objekti u pogledu oblikovanja, konstrukcije i funkcije treba da budu ostvarenja koja nose pečat svog vremena, s tim da sa objektima u okruženju koja imaju spomenička svojstva čine skladnu celinu. Pri oblikovanju posebnu pažnju obratiti kolorističkoj obradi fasada. Ugaone lokacije posebno istaći i arhitektonski obraditi;

7) za spoljnu obradu dozvoljena je upotreba tradicionalnih i savremenih materijala koji će biti primereni neposrednom okruženju;

8) namena objekata može biti javna, stambena, poslovna ili mešovita. Potrebno je voditi računa da se izbegavaju sadržaji (npr. administrativnog, upravnog i sličnog karaktera, trgovački centri i sl.) koji doprinose pogoršanju opštih uslova korišćenja prostora, pogotovo zbog parkiranja, povećanja broja dostavnih vozila i dr, a ujedno ne doprinose atraktivnosti i raznolikosti sadržaja;

9) dvorišta otvorenog tipa moraju se adekvatno parterno urediti, ozeleniti i komunalno opremiti.

Na neizgrađenoj katastarskoj parceli 172/1 KO Stari grad potrebno je kroz odgovarajuću rekonstrukciju i izgradnju objekta preovlađujuće namene kulture, sa memorijalnim, edukativnim i drugim kompatibilnim sadržajima, adekvatno obeležiti položaj i prisustvo nekadašnjeg objekta stare Sinagoge.

6. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".