UREDBAO NACIONALNOM PROGRAMU ZA OČUVANJE I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA STARIH ("Sl. glasnik RS", br. 8/2017) |
Ovom uredbom utvrđuje se Nacionalni program za očuvanje i unapređenje zdravlja starih.
Aktivnosti na unapređenju i očuvanju zdravlja, sprovode se po Nacionalnom programu iz člana 1. ove uredbe, koji sadrži utvrđeni cilj, aktivnosti i očekivani rezultat.
Nacionalni program iz člana 1. ove uredbe odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
NACIONALNI PROGRAM
ZA OČUVANJE I UNAPREĐENJE ZDRAVLJA STARIH
UVOD
Nacionalni program za očuvanje i unapređenje zdravlja starih (u daljem tekstu: Program), u skladu sa postojećim i projektovanim demografskim trendovima, socijalnom situacijom i zdravstvenim stanjem populacije starih, uključuje elemente zdravstvene i socijalne zaštite i udruženja.
Integrativni koncept pružanja zaštite starih koji obuhvata zdravstvene usluge na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite, socijalnu podršku i usluge iz oblasti socijalne zaštite, okupacione i podržavajuće aktivnosti, upućuje na povezivanje svih učesnika koji učestvuju u zaštiti starih u cilju stvaranja društva za sva starosna doba i promovisanja kvalitetnog života i aktivnog starenja.
Prema indeksu demografskih resursa, Republika Srbija pripada tipu demografski ugroženog područja koje karakteriše izrazita depopulacija, demografsko zaostajanje i slabi demografski resursi. Prema popisu iz 2011. godine ukupan broj stanovnika u Republici Srbiji je iznosio 7.258 753 stanovnika, od toga životne dobi 65 i više godina 1.276.196. Stanovništvo u Republici Srbiji prema svim obeležjima (procentualni udeo populacije preko 65 godina u ukupnoj populaciji, indeks starenja, prosečna starost stanovništva, indeks funkcionalno zavisnog stanovništva) može se svrstati u grupu izrazito stare populacije. Između dva popisa, učešće starijih 60 i više godina je poraslo sa 22,7% na 23,7%, a prosečna starost stanovništva je porasla sa 40,3 na 41,6 godina. U 80 opština u Republici Srbiji, stanovništvo se nalazi u stadijumu duboke demografske starosti, a u 58 opština je zabeležen poslednji stadijum, najdublja demografska starost. Stanovništvo u preko 93% opština je demografski staro. Projekcija do 2050. godine ukazuje da se očekuje kontinuiran proces depopulacije, smanjenje učešća radno sposobnog stanovništva u ukupnoj populaciji od 5,5% do 7,6% što dovodi do rasta stope zavisnog stanovništva.
Hronične nezarazne bolesti kao i poremećaji mentalnog zdravlja i povrede i trovanja decenijama dominiraju u nacionalnoj patologiji. Bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori su činili preko dve trećine svih uzroka smrti u Republici Srbiji. Hronične nezarazne bolesti predstavljaju jedan od glavnih razloga korišćenja zdravstvene zaštite starih lica.
Najučestalije oboljenje među starim stanovništvom u Republici Srbiji je bio povišen krvni pritisak, slede povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, depresija, hronična respiratorna bolest i astma. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva u Republici Srbiji svaki treći stariji stanovnik je u 2013. godini imao teškoća sa hodom, svaki deveti sa vidom, a skoro svaki četvrti teškoća sa sluhom.
Procenjen broj stanovnika za 2014. godinu je iznosio 7.149.179, od toga ukupan broj starijih od 60 godina je iznosio 1.847.996 (25,8% ukupno procenjenog broja stanovnika). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupan broj umrlih je iznosio 101.247. Vodeći uzroci smrti su bile kardiovaskularne bolesti (53,3%), maligne (21,1%), šećerna bolest (2,5%) i opstruktivne bolesti pluća (2,5%).
Pružanje usluga zdravstvene zaštite obavlja se na tri nivoa zdravstvene zaštite, i to na:
1) primarnom nivou, u 159 domova zdravlja, zdravstvena zaštita se ostvaruje u okviru službe za zdravstvenu zaštitu odraslih, kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje i polivalentnu patronažu, kao i u Gradskom zavodu za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd;
2) sekundarnom nivou u 41 opštoj bolnici zdravstvene usluge se pružaju na gerijatrijskim odeljenjima, kao i na odeljenjima za produženo lečenje i negu;
3) tercijarnom nivou zdravstvena zaštita se pruža u Kliničko bolničkom centru Zvezdara u okviru Kliničkog odeljenja gerijatrije "Profesor dr Petar Korolija" (100 postelja, od toga 98 stacionarnih i dve postelje u dnevnoj bolnici), i u Kliničko bolničkom centru "Dr Dragiša Mišović" u okviru Odseka za gerijatriju i palijativno zbrinjavanje gde postoji osam gerijatrijskih postelja.
U 2014. godini u Republici Srbiji ukupan broj postelja bez dnevnih bolnica je iznosio 39.333, od toga 13.146 internističkih postelja u stacionarnim zdravstvenim ustanovama. Prosečna zauzetost postelja u Republici Srbiji na nivou svih stacionarnih zdravstvenih ustanova je iznosila 65,7%, u opštim bolnicama 58,7%, klinikama 67,1%, kliničko-bolničkim centrima 59,2%, kliničkim centrima 70,9%.
U Republici Srbiji stopa hospitalizacije je u 2014. godini po prvi put smanjena od 2003. godine i iznosila je 14,7.
Prosečna dužina hospitalizacije je na nivou svih zdravstvenih ustanova sa posteljama iznosila 8,8 dana, što je za 0,1 dan kraća dužina hospitalizacije u odnosu na 2013. godinu.
Obrt bolničkih postelja ili propusna moć postelja, kao prosečan broj bolničkih epizoda, odnosno broja ispisanih bolesnika po jednoj postelji u toku 2014. godine je iznosio 27,3 bolesnika po postelji.
Na osnovu broja postelja, prosečne zauzetosti, broja ispisanih pacijenata kao i prosečne dužine lečenja koja je na internističkim odeljenjima iznosila osam dana, a na odeljenjima za produženo lečenje i negu 13 dana, može se zaključiti da se u okviru postojećih kapaciteta može sprovesti Program.
Ustanove socijalne zaštite za smeštaj starih lica u državnoj svojini raspolažu sa smeštajnim kapacitetima od 12.088 postelja. U ovim ustanovama se obezbeđuje smeštaj za funkcionalno zavisne korisnike, poluzavisne i nezavisne korisnike. Prema izdatim rešenjima 2014. godine u 100 privatnih domova za stare na užoj teritoriji Republike Srbije ukupni smeštajni kapacitet je 2.825 korisnika, od toga prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 90% od ukupnog broja korisnika u privatnim domovima su nepokretna lica. Na području Autonomne pokrajine Vojvodine registrovana su 24 privatna doma, kapaciteta za 591 korisnika.
2.1. Razvijanje sopstvene odgovornosti za zdravlje
Svaki pojedinac treba da razvija svest da je starenje prirodan proces koji traje čitav život i da je investiranje u zdravlje i njegova promocija jedini način da se osigura zdravo i uspešno starenje, da većina ljudi doživi starost u dobrom zdravlju, i da budu fizički i intelektualno sposobni da doprinesu, kako svom ličnom blagostanju, tako i društvu u celini.
Stoga je neophodno kod svakog pojedinca, u svim uzrastima, razvijati svest o potrebi preuzimanja brige i odgovornosti za sopstveno zdravlje. Dužnost svakog građanina je da se angažuje na očuvanju sopstvenog zdravlja kako bi sačuvao zdravlje i funkcionalnu sposobnost i u starosti, što je duže moguće. Unapređenje zdravlja starijih nije moguće bez sopstvene odluke i aktivnog učešća svakog pojedinca u ovom procesu, a afirmaciji ovog koncepta mogu značajno doprineti obrazovne institucije i sredstva javnog informisanja.
2.2. Društvena podrška starima
Zdravstvena zaštita starijih lica ne treba da bude prepuštena samo zdravstvenim službama, već treba da bude briga cele zajednice. U okviru aktivnosti i angažovanja celokupne zajednice neophodno je uspostavljanje međuresorne saradnje, uključivanje organa lokalne samouprave, ustanova obrazovanja, socijalne zaštite, kao i angažovanje udruženja.
Da bi se sprečila diskriminacija starijih (eng. Ageism) u oblasti pružanja usluga zdravstvene zaštite neophodno je njihovo uključivanje u procese donošenja odluka, periodična provera i inovacija preporuka, uputstava i vodiča dobre kliničke prakse u lečenju starih.
Takođe, neophodno je i da svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite koje su namenjene starima imaju specijalizovana znanja o starosti i proverene i pozitivne stavove prema specifičnim potrebama u starosti, kao i da se aktivnostima na nivou celokupne zajednice promoviše intergeneracijska solidarnost.
Kao značajan vid društvene brige o starima ističe se i pomoć i podrška članovima porodice hronično obolelih i funkcionalno zavisnih starih. Naime, nega ovakvih bolesnika iziskuje veliko angažovanje i dovodi do hroničnog stresa članova porodice. Stoga oni imaju potrebu da im se pomogne u obezbeđivanju svakodnevne nege i brige o svojim ostarelim članovima, od pomoći u ostvarivanju zdravstvene i socijalne zaštite, radnog apsentizma zaposlenih, finansijske podrške kao i često neophodne stručne pomoći oko nege teško obolelih i nepokretnih starih, uključujući i ustanove namenjene za kratkotrajni boravak starih kako bi se porodici pružio neophodni "predah". Posebno se ističe potreba za organizovanjem službi u lokalnoj samoupravi koje će, kroz integrisani pristup, pružati psihosocijalnu pomoć članovima porodice koje se staraju o starom licu sa poremećajima mentalnog zdravlja.
2.3. Promovisanje zdravlja i zdravih životnih stilova
Promocija zdravlja i prevencija bolesti su važni u svim životnim dobima. Promocija zdravlja i efektivan zdravstveni sistem su od presudnog značaja kako za blagostanje građana tako i za uspešnu ekonomiju. Međutim, postizanje zdravog starenja znači mnogo više od samo prilagođavanja zdravstvenog sistema potrebama starih. To pre svega znači mnogo više aktivnosti u zajednici na promociji zdravlja i prevenciji faktora rizika tokom čitavog života posvećivanjem posebne pažnje ishrani, fizičkoj aktivnosti, mentalnom zdravlju, upotrebi alkohola i droga, pušenju, rizicima koji proističu iz životne sredine i radne okoline, kao i povreda u kućnim uslovima.
Mnoga oboljenja sa kojima se suočavaju stari su preventabilna, i mogu se sprečiti usvajanjem zdravih stilova života u mlađem životnom dobu. Tako, posledice gojaznosti i prekomerne težine odnose 2 do 8% zdravstvenog novca, a moguće ih je prevenirati. Formiranje zdravih životnih navika još u detinjstvu značajno smanjuje troškove zdravstvene zaštite za lečenje preventabilnih oboljenja u starosti.
Promocija zdravih životnih stilova u svim životnim dobima povezana je sa zdravim starenjem, produženjem godina zdravog života ili godina bez onesposobljenosti, odnosno godina koje osoba može očekivati da proživi u dobrom zdravlju. Stoga, unapređenje zdravlja dece, odraslih i starih može doprineti stvaranju populacije zdravih, funkcionalno očuvanih i aktivnih starih. Slobodno se može reći da na stare, u relativnom smislu, odlazi najveći deo sredstava iz fondova zdravstvene potrošnje. Iz tog razloga racionalno je zaključiti da prevencija faktora rizika i promocija zdravlja predstavljaju najdostižniji cilj koji je u ovom trenutku moguće ostvariti organizovanim aktivnostima društva, jer bi one dovele ne samo do poboljšanja zdravstvenog stanja starih nego i do ušteda materijalnih resursa.
2.4. Očuvanje funkcionalne sposobnosti u starosti
Poznato je da starija obolela osoba često ima multiplu patologiju (udruženo prisustvo većeg broja bolesti), odnosno više hroničnih oboljenja, ali među starijim je mnogo više onih koji imaju smanjenu sposobnost da samostalno zadovolje osnovne potrebe svakodnevnog života. Funkcionalna zavisnost raste sa godinama i to je problem koji značajno utiče na kvalitet života starih. Stoga prevencija nastanka prevremene funkcionalne zavisnosti u starosti treba da bude princip gerijatrijske zaštite na svim nivoima zdravstvene zaštite.
3. CILJEVI I AKTIVNOSTI PROGRAMA
Opšti cilj programa je unapređenje i jačanje sistema zdravstvene zaštite u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja i kvaliteta života starih.
3.1.1. Specifični cilj: Prevencija zdravlja i blagostanja tokom celog života
Za ostvarivanje ovog specifičnog cilja potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) celishodnije prilagođavanje sveukupnog odnosa primarne zdravstvene zaštite prema starom pacijentu;
2) senzibilizacija i edukacija zdravstvenih radnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti na specifičnost potreba starih;
3) uvođenje odgovarajućih instrumenata za adekvatniju procenu zdravlja kod starih;
4) podizanje svesti zdravstvenih radnika o značaju akumulacije različitih oblika nesposobnosti i funkcionalnih ograničenja kod starih;
5) davanje jasnih smernica kako učiniti primarnu zdravstvenu zaštitu i njene procedure prilagođenijim potrebama starih;
6) intenziviranje zdravstveno vaspitnog rada sa starima, kako individualnog, tako i grupnog, kao i edukovanje samih starih i njihovih porodica;
7) stvaranje optimalnog pristupa gerijatrijske medicine zasnovanog na dokazima putem kontinuirane edukacije i širenja najnovijih saznanja o starima;
8) koordinisan pristup zdravstvenog sistema u zaštiti starih zasnovanog na decentralizaciji i orijentaciji na lokalni nivo uz njihovo aktivno učešće.
Prevencija tokom celog života, počev od najranijeg detinjstva, svakako je ključna i najbolja investicija u zdrav i aktivan život. Prevencija, međutim, ne prestaje u starijem životnom dobu, ona je naprotiv ne samo moguća već i neophodna, mada sa sobom nosi određene specifičnosti. Pre svega, za razliku od mlađih perioda životnog ciklusa, prevencija je u starosti usmerena pre svega na smanjenje i kontrolu oboljevanja udruženih sa procesom starenja, nagomilanih efekata komorbiditeta (udruženih bolesti) i smanjenje posledične nesposobnosti.
Primarna zdravstvena zaštita kod prevencije predstavlja ključni činilac u promeni rizičnih ponašanja i prevenciji. Pošto najčešći faktori rizika kao što su pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti i neadekvatan način ishrane istovremeno predstavljaju osnovne rizike obolevanja i u starijem životnom dobu, izmena ovih faktora i dalje je ključni faktor.
Postojeći zdravstveni sistem orijentisan je pre svega na lečenje svake pojedinačne epizode bolesti, a ne na udružene bolesti i popravljanje funkcionalnog stanja, koji su ključni faktori u očuvanju autonomije starih. Potrebni su novi pristupi bazirani na Internacionalnoj klasifikaciji funkcionisanja (ICF), kao osnove promene odnosa zdravstvenog sistema prema starima. Integrisanje gerijatrijskog pristupa u primarnu, kao i sve druge nivoe zaštite, predstavlja u suštini jedan holistički odgovor na udruženo prisustvo većeg broja bolesti, uzimanje većeg broja lekova, nekritičku primenu većeg broja lekova, odgovor koji je individualan i poseban za svakog pojedinačnog pacijenta. Ovakav pristup nalaže vođenje svakog pacijenta kao posebnog slučaja, i samo ovakvim pristupom moguće je postići istinsko prilagođavanje zdravstvenog sistema problemima starenja i starosti i definisanju konkretnih ciljeva zdravstvene zaštite u tom smislu. Poseban izazov predstavljaće očekivani porast incidencije demencije u populaciji starih.
Iz svih navedenih razloga neophodan je koordinisan pristup zdravstvenog sistema u zaštiti starih, baziran na decentralizaciji i orijentaciji na lokalni nivo zaštite, uz njihovo aktivno učešće. Ovde je pre svega neophodno pravilno razumeti mogućnosti i domete prevencije kod starih na populacionom i na individualnom nivou, što i pored svih postojećih saznanja zahteva dopunska istraživanja. Na takav način moguće je stvoriti optimalan pristup gerijatrijske medicine zasnovane na dokazima putem kontinuirane edukacije i širenja najnovijih saznanja o starima.
Periodični ciljani pregledi starih mogu znatno unaprediti ranu dijagnozu, prevenciju i promociju zdravlja u smislu stvaranja "javno zdravstvene politike za stare". Nadalje, potrebno je razumevanje mnogobrojnih drugih činilaca koji utiču na individualne razlike u zdravstvenom stanju starih. To se pre svega odnosi na pripadnost različitim socioekonomskim grupama, pri čemu i ovde osnovno načelo treba da predstavlja posebna osetljivost ove populacione grupe i postojanje individualnih razlika u samom procesu starenja.
U cilju očuvanja i unapređenja zdravlja starih i prepoznavanju diskriminacije i nasilja neophodno je intenzivirati zdravstveno vaspitni rad sa starima, kako individualni tako i grupni, ali i posebne edukacije samih starih i njihovih porodica.
3.1.2. Specifični cilj: Obezbeđivanje integrisane zaštite starih
Za ostvarivanje ovog specifičnog cilja potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) intersektorska koordinacija, odnosno visoki stepen saradnje zdravstvenog i socijalnog sektora, kao i svih drugih relevantnih činilaca u zaštiti starih (organizacije civilnog društva, jedinici lokalne samouprave itd.);
2) uvođenje sveobuhvatne gerijatrijske procene;
3) formiranje tima za procenu i koordinaciju potreba starih.
Zadovoljavajući kvalitet pruženih usluga u zaštiti starih postiže se integracijom različitih sektora (horizontalna integracija) i različitih segmenata unutar pojedinih sektora, odnosno nivoa zaštite (vertikalna integracija). Intersektorska koordinacija podrazumeva visoki stepen saradnje zdravstvenog i socijalnog sektora ali i svih drugih relevantnih činilaca u zaštiti starih (udruženja, jedinice lokalne samouprave itd.). Unutar zdravstvenog sektora, integracija se postiže jasno definisanim pristupom različitim nivoima zdravstvene zaštite, koji je zakonom uređen i ostvaren upućivanjem pacijenta na različite nivoe zdravstvene zaštite, odnosno prohodnošću kroz zdravstveni sistem.
Radi obezbeđivanja integrisane zaštite starih, doktor medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (izabrani lekar ili lekar službe kućnog lečenja) za sve starije od 75 godina, prikuplja podatke neophodne za operativno planiranje putem Upitnika "Sveobuhvatna gerijatrijska procena" (Prilog 1).
Odgovorna lica u službi kućnog lečenja ili zdravstvene zaštite odraslih i sa socijalnim radnikom Doma zdravlja ili socijalnim radnikom nadležnog centra za socijalni rad formiraju tim za procenu i koordinaciju potreba starih.
Zavodi za gerontologiju dobijaju podatke iz Upitnika "Sveobuhvatna gerijatrijska procena", bez podataka o ličnom imenu i broju zdravstvenog kartona pacijenta, od svih ustanova primarne zdravstvene zaštite na svojoj teritoriji. Analizom i obradom ovih podataka ostvaruje se operativno planiranje na teritoriji za koju su osnovani.
Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd kao referentna ustanova za vaninstitucijalnu zaštitu starih objedinjuje ove podatke za teritoriju cele Republike Srbije i predlaže mere.
3.1.3. Specifični cilj: Povećanje dostupnosti i ravnomernosti zdravstvene zaštite za stare
Za ostvarivanje ovog specifičnog cilja potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) pružanje psihogerijatrijskih usluga u lokalnoj zajednici u cilju unapređenja i očuvanja mentalnog zdravlja prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije;
2) omogućiti starim nezavistan život u zajednici i zaštitu mentalnog zdravlja baziranu na identifikovanim potrebama korisnika i njihove okoline od strane stručnjaka i društva i ojačati postojeće službe za zaštitu mentalnog zdravlja starih u vidu obrazovanja kadra, kao i mreže službi u kojima bi se zbrinjavali stari sa mentalnim poremećajima;
3) podizanje svesti zdravstvenih radnika na primarnom nivou zdravstvene zaštite, za različite aspekte zdravstvenih potreba starih, kako u smislu odgovarajućih gerijatrijskih principa lečenja, tako i sa aspekta prevencije;
4) unapređenje pružanja zdravstvenih usluga starima od strane izabranog lekara, službe kućnog lečenja i patronažne služba, uz pravilnu upotrebu instrumenta "Sveobuhvatna gerijatrijska procena";
5) u cilju povećanja dostupnosti primarne zdravstvene zaštite starima u ruralnim područjima neophodna je odgovarajuća kadrovska obezbeđenost, formiranje zdravstvenih stanica odnosno ambulanti i obezbeđivanje potrebnog broja vozila za pružanje zdravstvenih usluga na terenu;
6) na sekundarnom i tercijernom nivou zdravstvene zaštite treba sprovesti sledeće:
a) formiranje akutnih gerijatrijskih odeljenja na tercijarnom nivou zaštite;
b) izdvajanje 5% ukupnog broja postelja za pružanje zdravstvenih usluga starijima;
v) izdvajanje 5% ukupnog broja psihijatrijskih postelja za potrebe akutne psihogerijatrije;
7) adekvatno organizovanje zdravstvene službe u ustanovama za dugotrajni boravak starih (domovi za stare, odnosno gerontološki centri), kako u državnoj, tako i u privatnoj svojini.
Iako veliki broj starih ima mentalne poremećaje postojeće službe za zaštitu mentalnog zdravlja starih nespremne su da se suoče sa izazovom populacije koja stari, pre svega usled nedostatka obrazovanog kadra, ali i mreže službi u kojima bi se zbrinjavali stari sa mentalnim poremećajima. Imajući u vidu da je starima neophodno, dokle god je to moguće, omogućiti nezavisan život u zajednici, i zaštita mentalnog zdravlja populacije starih treba da se odvija u zajednici bazirana na identifikovanim potrebama korisnika i njihove okoline od strane stručnjaka i društva. Strategijom razvoja zaštite mentalnog zdravlja Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 8/07) je predviđen razvoj službi za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici, i to na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite. Ovim programom predviđa se formiranje službi za pružanje usluga zaštite mentalnog zdravlja starih na primarnom nivou zdravstvene zaštite. Ove službe treba da pružaju sveobuhvatnu zaštitu mentalnog zdravlja starih, što bliže njihovom mestu boravka. Na ovaj način će se promovisati autonomija starih sa mentalnim poremećajima, ali i smanjiti upućivanje na bolničko lečenje.
Kada je reč o unapređenju i očuvanju mentalnog zdravlja, prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kritičan faktor predstavlja pružanje psihogerijatrijkih usluga u lokalnoj zajednici.
Povećanje dostupnosti i ravnomernost zdravstvene zaštite od naročitog je značaja za sve stare, a posebno za one koji žive u najudaljenijim i ruralnim područjima. U tesnoj vezi sa dostupnošću je "starizam", kao oblik diskriminacije zbog godina starosti, a koji je raširen u mnogim sferama života.
U pogledu prevencije "starizma" i povećanja dostupnosti koja iz ovoga proizlazi, osnovni postulat treba da bude suzbijanje prakse nepružanja zdravstvenih usluga starima zbog godina života.
Na primarnom nivou zdravstvene zaštite, najvažniji faktori su podizanje svesti zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za različite aspekte zdravstvenih potreba starih, kako u smislu odgovarajućih gerijatrijskih principa lečenja, tako i sa aspekta prevencije.
Poseban značaj u tom smislu imaju izabrani lekar, službe kućnog lečenja i patronažna služba, uz pravilnu upotrebu instrumenta "Sveobuhvatna gerijatrijska procena". U ruralnim područjima u cilju povećanja dostupnosti primarne zdravstvene zaštite starima neophodna je odgovarajuća kadrovska obezbeđenost, formiranje zdravstvenih stanica/ambulanti i obezbeđivanje potrebnog broja vozila za pružanje zdravstvenih usluga na terenu.
Značajan faktor dostupnosti i ravnomernosti zdravstvene zaštite treba da predstavlja i adekvatno organizovanje zdravstvene službe u ustanovama za dugotrajni boravak starih (domovi za stare, odnosno gerontološki centri), kako u državnoj, tako i u privatnoj svojini.
3.1.4. Specifični cilj: Promocija zdrave i aktivne starosti, autonomije i sposobnosti starih za što duži samostalni život u svom prirodnom okruženju
Za ostvarivanje ovog specifičnog cilja potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) prevenciju faktora rizika za dalju progresiju funkcionalne nesposobnosti i sa njim vezanih stanja, (rana mobilizacija pacijenta, prevencijom nastanka dekubitalne rane itd.);
2) što duže očuvanje mentalnog zdravlja pacijenta, čak i u slučaju nastupanja demencije njenom ranom dijagnozom, adekvatnom komunikacijom sa okolinom pacijenta u najranijim fazama, primenom odgovarajuće terapije koja usporava progresiju bolesti;
3) podrška pružaocima nege koja u najvećoj meri nije predmet zdravstvenog sektora;
4) sprečavanje zloupotreba i nasilje nad starima koji su funkcionalno nesposobni i/ili mentalno nekompetentni
Promocija zdrave i aktivne starosti podrazumeva aktivnosti koji neposredno doprinose povećavanju zastupljenosti starih očuvane funkcionalne sposobnosti i bez prisustva bolesti. Ovo u najširem smislu ima za cilj unapređenje kvaliteta života, očuvanje autonomije starih i produženja njihove sposobnosti za što dužu nezavisnost i samostalni život u svom prirodnom okruženju (u zajednici). Ostvarenje ovog cilja predstavlja možda najznačajniji korist, ne samo sa aspekta samih starih, nego i društva u celini. Time se dovodi do značajnih ušteda u zdravstvenom sistemu, a putem podrške porodici (kao još uvek osnovnom nosiocu nege starih u Republici Srbiji), i društva u celini. Odsustvovanje sa posla člana porodice, ili nekog drugog neformalnog pružaoca nege zbog brige o starima uzrok je značajnih ekonomskih gubitaka, za koje u Republici Srbiji u ovom trenutku još uvek ne postoje precizni podaci.
Uz istovremeno prisustvo dve ili više bolesti (polimorbiditet), funkcionalna sposobnost predstavlja jedan od osnovnih postulata gerijatrijskog pristupa. Zbog same prirode manifestacija procesa starenja, ova dva entiteta predstavljaju jedinstvenu i neraskidivu celinu. Neadekvatno zbrinjavanje jedne dovodi do pogoršanja druge i obratno. U ekstremnim slučajevima to uzrokuje ne samo ozbiljno pogoršanje bolesti, nego i potpunu nesposobnost starih za aktivnosti svakodnevnog života i sledstvenu zavisnost od tuđe nege i pomoći. Dalje napredovanje ovakvog stanja uvodi starog pacijenta u stanje potpune nemoći koja predstavlja najozbiljniji rizik za ireverzibilno pogoršanje zdravstvenog stanja i veoma brzi nastanak smrtnog ishoda.
Sa nastankom funkcionalne nemoći u vezi je i koncept Dugotrajne nege, koja gotovo u potpunosti vezuje pacijenta za postelju i zahteva celodnevnu tuđu negu i ogromno angažovanje zdravstvenog sistema. Nastanak ovakvog stanja takođe je moguće u najvećem broju slučajeva prevenirati, odložiti ili barem olakšati, unapređenjem zdravlja, pravovremenim dijagnostikom, lečenjem i rehabilitacijom pacijenta. Ulaskom u ireverzibilnu fazu funkcionalne nesposobnosti, pacijent postaje doživotno zavisan od nege i pomoći drugih lica uz znatno povećan obim zdravstvenih i socijalnih usluga.
I dok se na nastanak i progresiju ireverzibilnih nesposobnosti može delovati adekvatnim gerijatrijskim lečenjem, u praksi su nažalost daleko češće aktivnosti koje se primenjuju jednom kada se trajna nesposobnost već razvije.
3.1.5. Specifični cilj: Prevencija, otkrivanje nasilja nad starima i reagovanje
Za ostvarivanje ovog specifičnog cilja potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti:
1) donošenje protokola u sistemu zdravstvene zaštite za prepoznavanje postojanja nasilja nad starima;
2) preduzimanje aktivnosti na zbrinjavanju onih starih koji su već postali žrtve nasilja;
3) edukacija zdravstvenih profesionalaca kao i svih onih koji rade sa starima;
4) skrining na nasilje starih.
Stari su izrazito vulnerabilna kategorija stanovništva i stoga su posledice bilo kog oblika nasilja nad starima mnogo teže. Na posebnom riziku su oni stari koji u izvesnoj meri pate od gubitka autonomije i koji su u stanju zavisnosti (bilo fizičke, psihološke, ekonomske). Nasilje može dovesti do narušavanja već oštećenog zdravlja starih, komplikacija ispoljene bolesti, pothranjenosti i nedovoljnog unošenja tečnosti, fizičkih i psiholoških oštećenja, sve do, u najtežim slučajevima nasilja, smrtnog ishoda.
Bez obzira na vrstu (fizičko, psihološko, finansijsko, seksualno nasilje, zanemarivanje, samozanemarivanje), nasilje nad starima je teško prepoznatljivo i to pre svega usled:
1) neprepoznavanja postojanja problema u društvenoj zajednici (nizak nivo društvene svesti o postojanju nasilja, nepoznavanje problema, nedovoljna informisanost, nedovoljno istraživanja);
2) nepriznavanja samih starih, neprijavljivanja;
3) neprepoznavanja od strane profesionalaca usled njihove nedovoljne edukovanosti, nedovoljnog poznavanja samog problema;
4) postojanja latentnih oblika;
5) stava da je to porodični problem, najmanje se prijavljuje iako je najčešće, ostaje iza "zatvorenih vrata";
6) neotkriveni slučajevi kod starih koji nisu korisnici zdravstvenih i socijalnih usluga.
Mnoge žrtve nasilja zbog navedenih razloga ostaju neotkrivene i stare osobe zato ostaju bez neophodne profesionalne pomoći. S obzirom na to da su stari najčešći korisnici zdravstvene zaštite, zdravstveno osoblje, naročito u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ima važnu ulogu u otkrivanju osoba koje su na riziku ili su već postale žrtve nasilja. Njihova obaveza je da poznaju sam problem nasilja nad starima, vrste, oblike, faktore rizika, simptome, da mogu da prepoznaju i latentne oblike, da mogu da identifikuju pacijente koji su na riziku, ali i da reaguju i preduzmu odgovarajuće mere zaštite u slučaju već ispoljenog nasilja nad starima. Ali, pre svega, da rade na prevenciji nasilja nad starima.
Za ovo je potrebna dobra edukacija zdravstvenih profesionalaca kao i svih onih koji rade sa starima. Preduslov otkrivanja postojanja sumnje na nasilje je skrining starih koji dolaze u ambulante pre svega primarne zdravstvene zaštite i hitnih službi, primenom odgovarajućeg instrumenta. Ovo pokazuje da zdravstveno osoblje nema predrasude prema starima, kao ni one bazirane na socijalnom statusu ili izgledu pacijenta, da zdravstveni profesionalac može da razume kakav uticaj ima nasilje na zdravstveni status. Veoma je važno napraviti vezu između skrininga i intervencije. Preduslov za ovo je postojanje tima, multidisciplinarnost, dobra saradnja svih subjekata i koordinisane aktivnosti na nivou zajednice. Pre nego što se procedura skrininga nasilja nad starijima uvede u svakodnevnu praksu mora biti formirana mreža institucija koje u ovome učestvuju (zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, policija, sudstvo, organi lokalne samouprave), sa jasno definisanim funkcijama i odgovornostima, kontakt osobama i brojevima telefona.
Sve ovo nameće potrebu donošenja protokola u zdravstvenoj zaštiti za prepoznavanje postojanja nasilja i preduzimanju aktivnosti na zbrinjavanju onih starih koji su već postali žrtve nasilja.
Edukacija zdravstvenih radnika u oblasti zdravstvene nege starih sprovodi se u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - dr. zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 - dr. zakon 93/14, 96/15 i 106/2015), i donetim propisima za njeno sprovođenje.
5.1. Uspostavljanje osnovnog skupa podataka zdravstvene, demografske, ekonomske i drugih segmenata statistike
Uspostavljanje osnovnog skupa podataka zdravstvene, demografske, ekonomske i drugih segmenata statistike koji treba da posluže kao osnov za planiranja, praćenje i procenu sprovođenja različitih elemenata Programa, što će omogućiti da se na jednoobrazan način dođe do konzistentnih podataka o različitim aspektima zdravstvenog stanja, demografskih, ekonomskih i drugim pokazateljima vezanim za različite karakteristika stanovništva životne dobi 65 i više godina.
Osnovni skup podataka takođe bi uključivao prikupljene podatke iz Upitnika "Sveobuhvatna gerijatrijska procena", što bi bilo od posebnog značaja za praćenje broja funkcionalno zavisnih starih i sledstveno planiranje aktivnosti i mera za njihovo zdravstveno zbrinjavanje i dugotrajnu negu.
U zavodima nadležnim za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje stručni timove prate i koordiniraju istraživanje iz podtačke 5.1. ove tačke.
Nadležne zdravstvene ustanove u oblasti zaštite starih, primenjuju savremena iskustva i saznanja, pravovremeno razmenjuju informacije i aktivnosti u oblasti gerijatrije i zaštite starih u zemlji i inostranstvu.
5.4. Fundamentalna istraživanja
Fundamentalna istraživanja u gerijatriji, gerontologiji i zdravstvenoj zaštiti starih doprinose ne samo unapređenju teorijskih saznanja, već su pre svega usmerena na ostvarivanje koncepta zdravstvene zaštite - medicine zasnovane na dokazima.
Fundamentalna istraživanja u referentnim ustanovama sprovode se u skladu sa zakonom, samostalno ili u saradnji sa drugim sličnim ustanovama u zemlji i inostranstvu.
Polazeći od činjenice da se Program donosi radi unapređenja i jačanja sistema zdravstvene zaštite u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja i kvaliteta života starih, dostizanje rezultata Programa očekuje se do 2020. godine.
Očekivani kratkoročni rezultati:
1) usklađivanje obima korišćenja zdravstvene zaštite sa specifičnim potrebama ove posebno osetljive populacione grupe;
2) integrisan pristup u zdravstvenoj i sa njom povezanom zaštitom starih;
3) obezbeđivanje dostupnosti i pravednosti u korišćenju zdravstvene zaštite;
4) usmeravanje zdravstvene zaštite starih ka promociji zdravlja i prevenciji nastanka bolesti i/ili komplikacija već ispoljenog oboljenja, uz preuzimanje odgovornosti starih za sopstveno zdravlje;
5) osnaživanje timskog rada zdravstvenog osoblja i zdravstvenih saradnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, samih starih, porodice, lokalne samouprave, udruženja, medija.
Očekivani dugoročni rezultati su:
1) smanjivanje nejednakosti u dostupnosti i korišćenju zdravstvene zaštite starih između sela i grada;
2) unapređenje sistema zdravstvene zaštite koje će omogućiti bolje zdravlje i kvalitet života populacije starih, a posebno starijih žena;
3) izgradnja neophodnih kapaciteta koji će na najefikasniji način uticati na poboljšanje i zaštitu zdravlja i očuvanje kvaliteta života u starosti, kao i na osnaživanje porodica starih;
4) unapređenje kvaliteta rada, praćenje i procena, kao i razvoj informacionog zdravstvenog sistema u cilju unapređenja zdravstvene zaštite populacije starih.
7. UPRAVLJANJE I KOORDINACIJA AKTIVNOSTIMA
Instituti, odnosno zavodi za javno zdravlje u saradnji sa zavodima za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje upravnog okruga u skladu sa Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova ("Službeni glasnik RS", br. 42/06, 119/07, 84/08, 71/09, 85/09, 24/10, 6/12, 37/12, 8/14 i 92/15), ostvaruju koordinaciju aktivnosti, prikupljaju i analiziraju podatke na nivou upravnih okruga i dostavljaju ih Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Takođe, instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa zavodima za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje upravnog okruga, neposredno prate sprovođenje Programa, učestvuju u izradi plana aktivnosti sa domovima zdravlja, obavljaju stručne konsultacije za sprovođenje Programa i prikupljaju izveštaje iz zdravstvenih ustanova na osnovu kojih prave planove i uputstva za dalji rad na sprovođenju Programa.
Dom zdravlja organizuje i sprovodi Program na teritoriji za koju je osnovan. Dom zdravlja obrazuje tim za sprovođenje Programa koga čine rukovodilac tima, načelnik službe opšte medicine, patronažna sestra, socijalni radnik, predstavnik jedinice lokalne samouprave. Ovaj tim je zadužen za dostavljanje izveštaja institutu, odnosno zavodu za javno zdravlje, kao i zavodu za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje iz svog upravnog okruga.
8. PRAĆENJE I PROCENA SPROVOĐENJA PROGRAMA
Praćenje i sprovođenje programa, na osnovu prikupljanja, obrade i analize propisanih zdravstveno statističkih i drugih podataka, odnosno pokazatelja predviđenih ovim programom (Uputnik "Sveobuhvatna gerijatrijska procena"), kao i na osnovu neposrednog uvida za područje upravnog okruga vrše nadležni instituti i zavodi za javno zdravlje u saradnji sa zavodima za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.
Izveštaji o kvalitetu rada zdravstvenih ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite sačinjava se na osnovu sledećih pokazatelja:
1) broja formiranih timova za procenu i koordinaciju potreba lica od 65 godina i više;
2) broja organizovanih službi u jedinicama lokalne samouprave za pružanje psihosocijalne pomoći licima od 65 godina i više;
3) broja edukativnih skupova i seminara održanih u zdravstvenoj ustanovi o integrisanoj zdravstvenoj zaštiti;
4) procenta pacijenata starijih od 75 godina koji su obuhvaćeni sveobuhvatnom gerijatrijskom procenom.
Izveštaji o kvalitetu rada zdravstvenih ustanova na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite sačinjavaju se na osnovu sledećih pokazatelja:
1) broja formiranih akutnih gerijatrijskih odeljenja na sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite;
2) procenta izdvojenog ukupnog broja postelja za pružanje zdravstvenih uslugama starijima;
3) procenta izdvojenog ukupnog broja psihijatrijskih postelja za potrebe akutne psihogerijatrije i
4) broja organizovanih zdravstvenih službi u ustanovama za dugotrajni boravak starih.
Izveštaje i analize o sprovođenju Programa, jednom godišnje, instituti, odnosno zavodi za javno zdravlje u saradnji sa zavodima za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje za svoje upravne okruge, a na osnovu izveštaja zdravstvenih ustanova, dostavljaju Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Na osnovu dostavljenih izveštaja Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" sačinjava zbirni izveštaj i analizu na godišnjem nivou i dostavlja ga Ministarstvu zdravlja.
Za sprovođenje ovog programa nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu.
U 2018. i 2019. godini, sredstva će biti planirana u postupku pripreme Zakona o budžetu - Razdeo Ministarstva zdravlja, u skladu sa limitom koje odredi Ministarstvo finansija.
SVEOBUHVATNA GERIJATRIJSKA PROCENA
Pol M I_I Ž I_I
Starost (godina) ______________ Zanimanje ________________ Obrazovanje (godina) ________________
Kognitivni status: |
b.o. I_I |
depresija I_I |
delirijum I_I |
Mini Mental skor ______ |
|
|
Emocionalni status: |
b.o. I_I |
depresija I_I |
anksioznost I_I |
zamor I_I |
drugo I_I |
|
Motivacija: |
visoka I_I |
uobičajena I_I |
niska I_I |
|
|
|
Subjektivna procena zdravlja: |
odlično I_I |
vrlo dobro I_I |
dobro I_I |
slabo I_I |
loše I_I |
ne zna I_I |
Komunikacija: |
VID b.o. I_I |
oslabljen I_I |
SLUH b.o. I_I |
oslabljen I_I |
GOVOR b.o. I_I |
otežan I_I |
Mišićna snaga: |
Gornji ekstremiteti b.o. I_I |
oslabljena I_I |
Donji ekstremiteti b.o. I_I |
oslabljena I_I |
||
Mobilnost: |
|
|
|
- pokretljivost |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
ne može I_I |
- hod |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
ne može I_I |
- pomagala (koja) |
__________________________ |
|
|
Ravnoteža: b.o. I_I |
poremećaj I_I |
Padovi (12 meseci): |
da I_I |
ne I_I |
broj __________ |
Inkontinencija: |
|
|
|
- urin: |
kontroliše I_I |
kateter I_I |
inkontinencija I_I |
- stolica |
kontroliše I_I |
zatvor I_I |
inkontinencija I_I |
Uhranjenost: |
uobičajena I_I |
pothranjenost I_I |
gojaznost I_I |
Aktivnosti dnevnog života (ADL) |
|
|
|
- ishrana |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
- kupanje |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
- oblačenje |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
- odlazak u toalet |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Instrumentalne aktivnosti dnevnog života (IADL) |
|
|
|
Pripremanje hrane |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Čišćenje stana |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Kupovina |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Korišćenje lekova |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Upotreba telefona |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Vodi finansije |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Koristi prevoz |
samostalno I_I |
uz tuđu pomoć I_I |
nesposoban I_I |
Bračno stanje: |
Živi sa |
Smeštaj |
Pomoć |
Palijativno zbrinjavanje |
Oženjen/udata I_I |
Sam/a I_I |
Kuća/stan I_I |
Neformalna I_I |
Potrebno |
Razveden/a I_I |
Supružnikom I_I |
Živi na spratu I_I |
Socijalni servisi I_I |
Da I_I |
Udovac/udovica I_I |
Član porodice I_I |
Institucija I_I |
Zdravstvena služba I_I |
Ne I_I |
Neož./neudata I_I |
Institucija I_I |
Drugo ________ |
Drugo ___________ |
|
Drugo _________ |
Drugo ___________ |
|
|
|
Dg. ______________________ |
|
Predlog mera: |
Dg. ______________________ |
|
_________________________________________ |
Dg. ______________________ |
|
_________________________________________ |
Datum ________________ |
|
Potpis ____________________________________ |