PRAVILNIKO AERODROMIMA("Sl. glasnik RS", br. 23/2012, 60/2012 - ispr. i 11/2017 - dr. pravilnik) |
Ovim pravilnikom se utvrđuju osnovni elementi i normativi koji se primenjuju na razvrstavanje, planiranje, projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju aerodroma i drugih objekata koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i boravak vazduhoplova na aerodromu, kao i na aerodromsku opremu i rad aerodromskih službi.
Ovim pravilnikom se propisuje i postupak izdavanja dozvole za korišćenje aerodroma, dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole, izdavanje privremene dozvole, kao i prenos, izmena, suspenzija i stavljanje van snage dozvole za korišćenje aerodroma.
Preuzimanje međunarodnih vazduhoplovnih standarda i preporučene prakse
Ovim pravilnikom se, uz prilagođavanje pravu Republike Srbije, preuzimaju međunarodni vazduhoplovni standardi i preporučena praksa (specifikacije) sadržani u Aneksu 14 Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: Čikaška konvencija), kojim su propisane fizičke karakteristike aerodroma, površi za ograničenje prepreka na aerodromima, uslovi za prepreke izvan površi za ograničenje prepreka i osnovni uslovi za objekte i tehničke službe koji se nalaze na aerodromima.
Tehnička pravila za projektovanje i rad aerodroma su propisana u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, a dopunska pravila su sadržana u Uputstvu za projektovanje aerodroma (Guidance material supplementary to Annex 14, Volume I), koje je dostupno putem internet stranice Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Ovim pravilnikom se propisuje minimum aerodromskih specifikacija za vazduhoplove koji se trenutno koriste, kao i za slične vazduhoplove čije se korišćenje planira u budućnosti.
Specifikacije za poletno-sletne staze namenjene za precizan prilaz kategorija II i III se primenjuju isključivo na poletno-sletne staze kodnih brojeva 3 i 4.
Specifikacije propisane ovim pravilnikom se primenjuju na sve aerodrome koji se koriste za domaći ili međunarodni javni avio-prevoz, aerodrome koji se koriste za sportsko i amatersko letenje (posebni aerodromi) i aerodrome koji se koriste za letenje za sopstvene potrebe.
Specifikacije iz Dela 3 ovog pravilnika ("Fizičke karakteristike") se primenjuju samo na aerodrome na kopnu, a po potrebi i na helidrome, osim na stolporte.
Ako se vrši upućivanje na boju u ovom pravilniku, primenjuje se specifikacija za datu boju iz Dodatka 1, Priloga 1. ovog pravilnika.
Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) aerodrom (Aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
2) aerodrom koji ima dozvolu za korišćenje (Certified aerodrome) je aerodrom čiji operater poseduje dozvolu za korišćenje aerodroma;
3) aerodromski far (Aerodrome beacon) je vazduhoplovni far koji se koristi za lociranje aerodroma iz vazduha;
4) aeronautički far (Aeronautical beacon) je vazduhoplovno svetlo na površini zemlje koje je stalno ili povremeno vidljivo u svim azimutima, a kojim se obeležava posebna tačka na površini zemlje;
5) aspekti ljudskog faktora (Human Factors principles) su načela koja se primenjuju na projektovanje vazduhoplova, sertifikaciju, obuku osoblja, operacije i održavanje, a čiji je cilj bezbedna interakcija između čoveka i komponenti drugih sistema uzimajući u obzir značaj ljudskih mogućnosti;
6) vazduhoplovno svetlo na zemlji (Aeronautical ground light) je svako svetlo koje posebno služi kao pomoćno sredstvo za vazdušnu plovidbu, osim svetala koje se nalaze na samom vazduhoplovu;
7) visina elipsoida (geodetska visina) (Ellipsoid height (Geodetic height)) je visina koja se odnosi na referentni elipsoid, merena duž spoljne normale elipsoida kroz tačku koja se ispituje;
8) vreme prebacivanja na rezervno napajanje (svetla) (Switch-over time (light)) je vreme koje je potrebno da jačina svetla merena u datom pravcu padne za 50 % i da se popne za 50 % tokom promena napajanja ako osvetljenje radi pri intenzitetima od 25 % ili više;
9) vreme delovanja (Holdover time) je vreme za koje je procenjeno da će se nanošenjem tečnosti protiv zaleđivanja (nanos) sprečiti formiranje leda i mraza kao i akumulacija snega na zaštićenim (tretiranim) površinama aviona;
10) geodetski podatak (Geodetic datum) je najmanji niz parametara koji definišu neku lokaciju i definišu lokalni referentni sistem u odnosu na globalni referentni sistem;
11) geoid (Geoid) je površina jednakih potencijala (ekvipotencijalna površina) u polju Zemljine gravitacije koja se poklapa sa mirnom površinom srednjeg nivoa mora (MSL) kontinuirano produženom kroz kontinente;
12) Gregorijanski kalendar (Gregorian calendar) je opšteprihvaćeni kalendar koji je prvi put uveden 1582. godine za izračunavanje godine koja se više približava tropskoj godini od Julijanskog kalendara (ISO 19108);
13) gustina saobraćaja na aerodromu (Aerodrome traffic density) može biti:
(a) mala gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času ne premašuje 15 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno manji od 20;
(b) srednja gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času iznosi 16 do 25 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno od 20 do 35;
(v) velika gustina saobraćaja - ako broj avio-operacija u srednjem vršnom času premašuje 26 avio-operacija po poletno-sletnoj stazi ili ako je ukupan broj avio-operacija na aerodromu uobičajeno veći od 35;
Napomena 1. - Broj avio-operacija u srednjem vršnom času predstavlja godišnju aritmetičku sredinu broja avio-operacija u dnevnim vršnim časovima.
Napomena 2. - Pod avio-operacijom se podrazumeva poletanje ili sletanje vazduhoplova.
14) deklinacija stanice (Station declination) je razlika između nultog radijala VOR i pravog severa, određena u trenutku kalibraže VOR stanice;
15) deklarisane dužine (Declared distances) mogu biti:
(a) raspoloživa dužina zaleta (Take-off run available, TORA) je dužina poletno-sletne staze koja je koja je deklarisana kao raspoloživa i pogodna za ubrzavanje vazduhoplova na zemlji pri poletanju;
(b) raspoloživa dužina za poletanje (Take-off distance available, TODA) je raspoloživa dužina zaleta uključujući dužinu pretpolja, ako ono postoji;
(v) raspoloživa dužina za ubrzavanje i zaustavljanje vazduhoplova (Accelerate-stop distance available, ASDA) je raspoloživa dužina zaleta uključujući dužinu produžetka za zaustavljanje, ako on postoji;
(g) raspoloživa dužina za sletanje (Landing distance available, LDA) je dužina poletno-sletne staze koja je deklarisana kao raspoloživa i pogodna za kretanje po zemlji vazduhoplova prilikom sletanja;
16) dozvola za korišćenje aerodroma (Aerodrome certificate) je dozvola za rad aerodroma koju shodno važećim propisima izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat);
17) efektivni intenzitet (Effective intensity) bleskajućeg svetla je jednak intenzitetu fiksnog svetla iste boje koje će proizvesti isti opseg vidljivosti pod identičnim uslovima posmatranja;
18) zavisni paralelni prilazi (Dependent parallel approaches) su istovremeni prilazi ka paralelnim ili skoro-paralelnim instrumentalnim poletno-sletnim stazama u kojima je propisana minimalna radarska razdvojenost između vazduhoplova na produženim osama susednih poletno-sletnih staza;
19) zasebne operacije na paralelnim poletno-sletnim stazama (Segregated parallel operations) je istovremeno sletanje ili poletanje na paralelnim ili skoro-paralelnim instrumentalnim poletno-sletnim stazama, pri čemu se jedna poletno-sletna staza koristi isključivo za prilaze, a druga isključivo za odlaske vazduhoplova;
20) zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (Runway end safety area, RESA) je prostor simetričan u odnosu na produženu osu poletno-sletne staze namenjen smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova pri sletanju i poletanju;
21) zaštitna svetla poletno-sletne staze (Runway guard lights) predstavljaju svetlosni sistem namenjen upozoravanju pilota ili vozača da su u blizini ulaza na aktivnu poletno-sletnu stazu;
22) zaštitni pojas (Shoulder) je površina uz ivicu kolovoznog zastora poletno-sletne staze tako pripremljena da omogući prelaz između kolovoznog zastora i susedne površine;
23) zaštićene zone letenja (Protected flight zones) je vazdušni prostor posebno određen radi ublažavanja štetnih efekata koje ima lasersko zračenje;
24) znak (Sign) može biti:
(a) nepromenljivi znak je znak koji prikazuje samo jednu poruku;
(b) promenljivi znak je znak koji ima mogućnost prikaza nekoliko unapred određenih poruka ili nijedne poruke;
25) znak za indentifikaciju aerodroma (Aerodrome identification sign) je znak koji se nalazi na aerodromu kao pomoćno sredstvo za uočavanje aerodroma iz vazduha;
26) zona za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova (De-icing/anti-icing pad) je zona koja se sastoji od unutrašnje zone za parkiranje vazduhoplova za potrebe odleđivanja ili zaštite od leda i spoljašnje zone za manevrisanje dva ili više uređaja za odleđivanje odnosno za sprečavanje zaleđivanja;
27) zona dodira (Touchdown zone) je deo poletno-sletne staze smešten iza praga, na kome je predviđeno da avion prvi put dodirne poletno-sletnu stazu;
28) zona bez prepreka (Obstacle free zone, OFZ) je vazdušni prostor iznad unutrašnje prilazne površi, unutrašnjih prelaznih površi i površi za neuspelo sletanje i onaj deo pojasa osnovne staze koji je ograničen ovim površima, u kome se ne smeju nalaziti nepokretne prepreke, osim onih prepreka male mase i lomljivih objekata neophodnih za potrebe vazdušne navigacije;
29) zona sletanja (Landing area) je onaj deo površina namenjen kretanju vazduhoplova prilikom sletanja ili poletanja;
30) zona letenja ugrožena zbog laserskog zračenja (Laser-beam critical flight zone, LCFZ) je vazdušni prostor u blizini aerodroma koji se nalazi izvan zone LFFZ u kojoj je bleštanje laserskog zraka ograničeno na nivo koji neće izazvati zaslepljujući efekat;
31) zona letenja bez laserskog zračenja (Laser-beam free flight zone, LFFZ) je vazdušni prostor u neposrednoj blizini aerodroma u kojoj je bleštanje laserskog zraka ograničeno na nivo u kome ne postoji mogućnost da se izazove bilo kakvo vizuelno ometanje;
32) zona letenja osetljiva zbog laserskog zračenja (Laser-beam sensitive flight zone, LSFZ) je vazdušni prostor koji ne mora da se graniči sa LFFZ i LCFZ u kome je bleštanje ograničeno na nivo u kome ne postoji mogućnost da se izazove zaslepljenost ili pojava naknadne slike;
33) identifikacioni far (Identification beacon) je vazduhoplovni far koji emituje kodirani signal kojim se identifikuje određena tačka;
34) izmešteni prag (Displaced threshold) je prag poletno-sletne staze koji nije lociran na početku poletno-sletne staze;
35) indikator pravca sletanja (Landing direction indicator) je uređaj kojim se pokazuje pravac koji je trenutno određen za sletanje i poletanje;
36) instrumentalna poletno-sletna staza (Instrument runway) je jedna od sledećih vrsta poletno-sletnih staza namenjenih operacijama vazduhoplova koji koriste instrumentalne prilazne procedure:
(a) poletno-sletna staza za neprecizan prilaz je instrumentalna poletno-sletna staza sa vizuelnim i nevizuelnim uređajima koji obezbeđuju najmanje prilaz po pravcu koji odgovara za pravolinijski finalni prilaz;
(b) poletno-sletna staza za precizan prilaz kategorije I je instrumentalna poletno-sletna staza sa instrumentalnim sistemom za sletanje (ILS) i/ili mikrotalasnim sistemom za sletanje (MLS) i vizuelnim uređajima za prilaz, namenjena za operacije sa visinom odluke iznad 60 m (200 ft) pri horizontalnoj vidljivosti većoj od 800 m, ili ako je vidljivost duž poletno-sletne staze najmanje 550 m;
(v) poletno-sletna staza za precizan prilaz kategorije II je instrumentalna poletno-sletna staza sa instrumentalnim sistemom za sletanje (ILS) i/ili mikrotalasnim sistemom za sletanje (MLS) i vizuelnim uređajima za prilaz, namenjena za operacije sa visinom odluke do 60 m (200 ft), ali ne ispod 30 m (100 ft), ako je vidljivost duž poletno-sletne staze najmanje 300 m;
(g) poletno-sletna staza za precizan prilaz kategorije III je instrumentalna poletno-sletna staza sa instrumentalnim sistemom za sletanje (ILS) i/ili mikrotalasnim sistemom za sletanje (MLS) do i uzduž površine poletno-sletne staze i:
- A - namenjena za operacije vazduhoplova sa visinom odluke do 30 m (100 ft), ili bez visine odluke ako je vidljivost duž poletno-sletne staze najmanje 175 m;
- B - namenjena za operacije vazduhoplova sa visinom odluke do 15 m (50 ft), ili bez visine odluke ako je vidljivost duž poletno-sletne staze manja od 175 m, ali ne ispod 50 m;
- C - namenjena za operacije vazduhoplova bez visine odluke i bez ograničenja u pogledu vidljivosti duž poletno-sletne staze;
37) integritet (vazduhoplovnih podataka) (Integrity (aeronautical data)) je stepen sigurnosti da nije došlo do promene ili gubitka vazduhoplovnog podatka i njegove vrednosti od trenutka kada je odobrena njegova izmena i dopuna odnosno kada je podatak izdat;
38) istovremena poletanja sa paralelnih poletno-sletnih staza (Independent parallel departures) su istovremena poletanja sa paralelnih ili skoro-paralelnih instrumentalnih poletno-sletnih staza;
39) kalendar (Calendar) je sistem diskretnog referentnog vremena kojim se daje osnova za definisanje vremenskog položaja sa kašnjenjem od jednog dana (ISO 19108);
40) kvalitet podataka (Data quality) je stepen ili nivo pouzdanosti da dobijeni podaci zadovoljavaju zahteve korisnika podataka u smislu tačnosti, rezolucije i celovitosti;
41) klasifikacioni broj vazduhoplova (Aircraft classification number, ACN) je broj kojim se izražava relativni efekat koji vazduhoplov ima na kolovozni zastor za određene standardne kategorije;
Napomena - Klasifikacioni broj vazduhoplova izračunava se u odnosu na poziciju centra gravitacije koja daje kritično opterećenje na kritičnoj nozi stajnog trapa. Obično se za izračunavanje klasifikacionog broja vazduhoplova koristi pozicija centra gravitacije koja je najbliža repnom delu vazduhoplova i koja odgovara najvećoj bruto masi na platformi. U posebnim slučajevima pozicija centra gravitacije koja je najbliža nosnom delu vazduhoplova može imati za rezultat da opterećenje na nosnoj nozi stajnog trapa vazduhoplova bude kritičnije.
42) klasifikacioni broj kolovoznog zastora (Pavement classification number, PCN) je broj kojim se izražava nosivost kolovoznog zastora za neograničen broj operacija;
43) kontrola ciklične redundancije (Cyclic redundancy check, CRC) je matematički algoritam koji se primenjuje na brojčano izražavanje podataka, koji omogućava nivo sigurnosti u odnosu na gubitak ili promenu podataka;
44) lapavica (Slush) je vodom zasićeni sneg koji se pri gaženju raspljuskuje u svim pravcima, sa specifičnom težinom od 0,5 do 0,8;
45) lomljivi objekat (Frangible object) je objekat male mase planski konstruisan tako da se slomi, deformiše ili savije pod dejstvom nekog udara, tako da predstavlja minimalnu opasnost po vazduhoplov;
46) ljudske mogućnosti (Human performance) su ljudske sposobnosti i ograničenja koja imaju uticaj na bezbednost i efikasnost vazduhoplovnih operacija;
47) manevarska površina (Manoeuvring area) je deo aerodroma ili letilišta određen za poletanje i sletanje vazduhoplova i kretanje vazduhoplova u vezi sa poletanjem i sletanjem, isključujući platforme;
48) marker (Marker) je objekat postavljen iznad nivoa zemlje radi upozorenja na prepreku ili obeležavanja neke granice;
49) nadmorska visina aerodroma (Aerodrome elevation) je visina najviše tačke prostora za sletanje;
50) Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu (State safety programme) je dokument kojim se utvrđuju načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;
51) nezavisni paralelni prilazi (Independent parallel approaches) su istovremeni prilazi ka paralelnim ili skoro-paralelnim instrumentalnim poletno-sletnim stazama za koje nisu propisani minimumi radarskog razdvajanja između vazduhoplova na produženim osama susednih poletno-sletnih staza;
52) neinstrumentalna poletno-sletna staza (Non-instrument runway) je poletno-sletna staza namenjena operacijama vazduhoplova upotrebom vizuelnih procedura za prilaženje;
53) neuspelo sletanje (Balked landing) je manevar prilikom sletanja koji se neočekivano prekida na bilo kojoj tački ispod najmanje dozvoljene visine na kojoj se može leteti iznad prepreka (OCA/H);
54) oznaka (Marking) je simbol ili grupa simbola postavljenih na površini za kretanje vazduhoplova koji služi za prenošenje vazduhoplovnih obaveštenja;
55) okretnica (Runway turn pad) je određena površina na aerodromu u neposrednoj blizini poletno-sletne staze za potrebe izvršenja okreta vazduhoplova od 180°;
56) operater aerodroma (Aerodrome operator) je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma koji je upisan u Registar aerodroma;
57) oprema za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja (De-icing/anti-icing facility) je oprema kojom se sa aviona uklanja mraz, led ili sneg (odleđivanje) kako bi se očistile površine i/ili da bi čiste površine aviona mogle da se zaštite od formiranja mraza ili leda i od akumuliranja snega ili lapavice na ograničeni vremenski period;
58) ortometrijska visina (Orthometric height) je visina tačke u odnosu na geoid koja se obično predstavlja kao srednji nivo mora (MSL);
59) osnovna staza poletno-sletne staze (Runway strip) je određena površina koja obuhvata poletno-sletnu stazu i produžetak za zaustavljanje, ako postoji, koja je namenjena:
(a) smanjenju rizika od oštećenja vazduhoplova koji skrene sa poletno-sletne staze;
(b) zaštiti vazduhoplova koji je nadleće, za vreme uzletanja odnosno sletanja;
60) osnovna staza rulne staze (Taxiway strip) je površina koja obuhvata rulnu stazu čija je namena da zaštiti vazduhoplov koji se kreće po rulnoj stazi i smanji rizik oštećenja vazduhoplova koji slučajno skrene sa rulne staze;
61) platforma (Apron) je deo aerodroma određen za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom i parkiranje, boravak i održavanje vazduhoplova;
62) platforma za čekanje (Holding bay) je određena površina namenjena za čekanje ili mimoilaženje vazduhoplova da bi se olakšalo efikasno kretanje vazduhoplova po zemlji;
63) površina za kretanje vazduhoplova (Movement area) je deo aerodroma koji se koristi za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova po zemlji, a koji se sastoji od manevarske površine i platforme/platformi;
64) podatak (Datum) je bilo koja veličina ili red veličina koje mogu da služe kao referenca ili osnova za izračunavanje drugih veličina (ISO 19104);
65) pozicija vazduhoplova (Aircraft stand) je određeni deo na platformi koji se koristi za parkiranje vazduhoplova;
66) pozicija za čekanje na putu (Road-holding position) je određena pozicija na kojoj može da se zahteva zadržavanje vozila;
67) pozicija za čekanje na poletno-sletnoj stazi (Runway-holding position) je određena pozicija namenjena zaštiti poletno-sletne staze, površi za ograničenje prepreka ili ILS/MLS kritičnog/osetljivog područja kod kojeg vazduhoplovi u vožnji i vozila moraju stati i zadržati poziciju, osim ako aerodromska kontrola letenja ne odredi drugačije;
68) poletno-sletna staza, PSS (Runway) je površina na zemlji, vodi ili objektu namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova;
69) pouzdanost svetlosnog sistema (Lighting system reliability) je verovatnoća da će celokupna instalacija funkcionisati u okviru zadatih dopuštenih odstupanja i da je sistem operativno upotrebljiv;
70) prag poletno-sletne staze (Threshold) je početak onog dela poletno-sletne staze koji se koristi za sletanje;
71) prepreka (Obstacle) je svaki fiksni (privremeni ili stalni) ili pokretni objekat ili deo objekta koji se nalazi u oblasti površina za kretanje vazduhoplova ili koji se prostire iznad površi namenjenih zaštiti vazduhoplova u letu, koje su definisane međunarodnim standardima i preporučenom praksom, koja može da utiče ili koja ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja;
72) pretpolje (Clearway) je određena pravougaona površina na zemlji ili vodi, pod kontrolom operatera aerodroma, odabrana odnosno pripremljena kao odgovarajuća površina iznad koje avion može da obavi deo svog početnog penjanja do određene visine;
73) preciznost (Accuracy) je stepen usklađenosti između procenjene odnosno izmerene vrednosti i prave vrednosti;
74) prečka (Barrette) je tri ili više vazduhoplovnih svetala na zemlji postavljenih u poprečnoj liniji sa malim razmakom tako da iz daljine izgledaju kao kratka svetlosna prečka;
75) privremena pozicija za čekanje (Intermediate holding position) je određeno mesto koje određuje kontrola letenja, na kome se vazduhoplovi i vozila koja se kreću po poletno-sletnoj stazi zaustavljaju i čekaju sve dok ne dobiju od aerodromske kontrole letenja odobrenje da dalje nastave svoje kretanje;
76) primarna poletno-sletna staza (Primary runway) je poletno-sletna staza kojoj se daje prednost u odnosu na druge poletno-sletne staze uvek kad to uslovi dozvoljavaju;
77) produžetak za zaustavljanje (Stopway) je određena pravougaona površina na zemlji na kraju raspoložive poletno-sletne staze pripremljena tako da bude pogodna površina na kojoj vazduhoplov može da se zaustavi u slučaju prekinutog poletanja;
78) poletno-sletna staza za poletanje (Take-off runway) je poletno-sletna staza isključivo namenjena poletanju;
79) poletno-sletna staza za precizan prilaz (Precision approach runway) - videti "Instrumentalna poletno-sletna staza";
80) put (Road) je utvrđena putanja na površini za kretanje vazduhoplova namenjena isključivo za vozila;
81) referentna tačka aerodroma (Aerodrome reference point) je određeni geografski položaj aerodroma;
82) referentna dužina poletno-sletne staze (Aeroplane reference field length) je najmanja dužina koja je neophodna za poletanje vazduhoplova koji će se koristiti na aerodromu, pri najvećoj sertifikovanoj masi na poletanju, na nivou mora, pri standardnim atmosferskim uslovima, bez vetra i pri nultom nagibu poletno-sletne staze.
Napomena - Referentna dužina poletno-sletne staze je data u odgovarajućem letačkom priručniku vazduhoplova ili u podacima proizvođača vazduhoplova;
83) rulna staza (Taxiway) je određena površina na aerodromu namenjena za kretanje vazduhoplova između parking pozicija i poletno-sletne staze, uključujući:
(a) stazu za kretanje vazduhoplova do pozicije (Aicraft stand taxilane) - deo platforme projektovan kao staza za kretanje vazduhoplova, koji omogućava pristup isključivo pozicijama vazduhoplova;
(b) rulnu stazu na platformi (Apron taxiway) - deo sistema staza za kretanje vazduhoplova koji se nalazi na platformi, kojim se obezbeđuje direktna putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme;
(v) rulnu stazu za brzi izlaz vazduhoplova (Rapid exit taxiway) - staza za kretanje vazduhoplova povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom, konstruisana tako da omogućava da se avion koji sleće isključi većom brzinom nego što se može postići na drugim izlaznim stazama, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;
84) rutinska zona letenja (Normal flight zone, NFZ) je vazdušni prostor koji nije definisan kao LFFZ, LCFZ ili LSFZ ali koji mora da bude zaštićen od laserskog zračenja koje može da izazove biološko oštećenje oka;
85) svetlo sa bleskom (Capacitor discharge light) je svetiljka u kojoj se proizvode treptaji jakog intenziteta i kratkog trajanja, koji nastaju električnim pražnjenjem u gasu koji se nalazi zatvoren u cevi;
86) signalna zona (Signal area) je površina na aerodromu koja se koristi za prikazivanje zemaljskih signala;
87) sistem upravljanja bezbednošću (Safety management system) obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta;
88) skoro-paralelne poletno-sletne staze (Near-parallel runways) su poletno-sletne staze koje se ne ukrštaju, a čije produžene ose imaju ugao konvergencije/divergencije do 15°;
89) služba za upravljanje platformom (Apron management service) je služba koja reguliše aktivnosti i kretanje vazduhoplova i vozila na platformi;
90) sneg (na zemlji) (Snow on the ground) može da bude:
(a) suvi sneg je sneg koji može da se rasprši vetrom ako nije sabijen rukama u grudvu ali ako se grudva formira tada se sneg raspada nakon što se oslobodi pritisak ruku, specifične težine do ali ne uključujući 0,35;
(b) vlažni sneg je sneg koji, ako se sabije rukama ostaje kompaktan i od njega se može formirati grudva, specifične težine od 0,35 do ali ne uključujući 0,5;
(v) kompaktni sneg je sneg koji je sabijen u čvrstu masu koja pruža otpor daljoj kompresiji i obično se zadržava u kompaktnom stanju ili se raspada u komade ako se ponovo uzme u ruke, specifične težine od 0,5 i više;
91) ukrštanje rulnih staza (Taxiway intersection) je ukrštanje dve ili više rulnih staza;
92) undulacija geoida (Geoid undulation) je odstupanje geoida iznad ili ispod referentnog matematičkog elipsoida;
Napomena - U skladu sa svetskim geodetskim sistemom iz 1984. godine (WGS-84), u kome se definiše elipsoid, razlika između WGS-84 elipsoidne visine i ortometrijske visine predstavlja undulaciju geoida.
93) faktor iskorišćenosti (Usability factor) je procenat vremena tokom koga korišćenje jedne poletno-sletne staze ili sistema poletno-sletnih staza nije ograničen zbog bočne komponente vetra;
Napomena - Bočna komponenta vetra predstavlja horizontalnu komponentu vetra pod pravim uglom na osu poletno-sletne staze;
94) far opasnosti (Hazard beacon) je vazduhoplovni far koji se koristi za označavanje opasnosti po vazdušni saobraćaj;
95) fiksno svetlo (Fixed light) je svetlo koje ima konstantan svetlosni intenzitet ako se posmatra iz fiksne tačke;
96) helidrom (Heliport) je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu namenjena u potpunosti ili delimično za dolaske, odlaske i kretanje helikoptera;
97) horizontalna vidljivost duž poletno-sletne staze (Runway visual range, RVR) je udaljenost do koje pilot vazduhoplova koji se nalazi na osi poletno-sletne staze vidi oznake na njenoj površini, odnosno svetla koja označavaju poletno-sletnu stazu ili njenu osu.
Pojedine skraćenice i simboli koje se koriste u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
Skraćenice
ACN - klasifikacioni broj vazduhoplova |
NM - nautička milja Simboli ° stepen |
Horizontalni referentni sistem (referentni položaj)
Svetski geodetski sistem - 1984 (WGS-84) koristi se kao referentni geodetski sistem (horizontalni položaj).
Sve vazduhoplovne geografske koordinate (koje označavaju geografsku dužinu i širinu) izražavaju se u WGS-84 referentnom geodetskom sistemu.
Vertikalni referentni sistem (referentna visina)
Srednji nivo mora (MSL), kojim se izražava odnos gravitacione visine (nadmorske visine) u odnosu na površinu poznatu kao geoid, koristi se kao visinski referentni sistem.
Gregorijanski kalendar i koordinirano univerzalno vreme (UTC) koriste se kao referentni vremenski sistem.
Ako se koristi drugi referentni vremenski sistem (lokalno vreme), ova činjenica se mora navesti u AIP - GEN 2.1.2.
Uslovi za korišćenje aerodroma
Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima važeću dozvolu za korišćenje aerodroma, ako je aerodrom upisan u Registar aerodroma Republike Srbije i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja propisane ovim pravilnikom.
Upravljanje vazduhoplovnom bezbednošću
Operater aerodroma je dužan da, na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, na aerodromu koji ima dozvolu za korišćenje, uspostavi svoj sistem upravljanja bezbednošću i da pribavi saglasnost na taj sistem i na njegove izmene i dopune.
Sistem upravljanja bezbednošću aerodroma mora da omogući uočavanje opasnosti, primenu dodatnih mera neophodnih za održavanje dogovorenih performansi sistema bezbednosti i stalno praćenje i redovnu procenu performansi sistema bezbednosti.
Sistem upravljanja bezbednošću aerodroma mora jasno da obuhvati organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu operatera aerodroma, uključujući i neposrednu odgovornost za bezbednost najviših rukovodilaca.
Pri projektovanju i izgradnji novih i rekonstrukciji postojećih objekata na aerodromu moraju da se primene arhitektonski i infrastrukturni zahtevi usmereni na optimalno sprovođenje mera obezbeđivanja u međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, u skladu sa uputstvima iz Priručnika za planiranje aerodroma (ICAO Dokument broj 9814), Deo 1.
Pri projektovanju aerodroma moraju da se, tamo gde je potrebno, uzmu u obzir mere vezane za korišćenje zemljišta i zaštitu životne sredine sadržane u Priručniku za planiranje aerodroma (ICAO Dokument broj 9814), Deo 2.
Referentni kod aerodroma se određuje radi planiranja i dimenzionisanja aerodroma i on se sastoji od kodnog broja i kodnog slova.
Referentni kod aerodroma se određuje prema karakteristikama aviona za koji je aerodrom namenjen (referentni avion) u skladu sa tabelom 1-1 ovog pravilnika.
Kodni broj za prvi element se određuje u skladu sa tabelom 1-1 kolona (1) ovog pravilnika, tako što se odabere broj koji odgovara najvećoj vrednosti referentne dužine poletno-sletne staze za avione za koje je aerodrom namenjen.
Kodno slovo za drugi element se određuje u skladu sa tabelom 1-1 kolona (3) ovog pravilnika, tako što se odabere slovo koje odgovara strožijem uslovu za najveći raspon krila ili najveći razmak spoljnih ivica točkova glavnog stajnog trapa aviona za koje je aerodrom namenjen.
Za avione sa rasponom krila većim od 80 m primenjuju se specifikacije iz Priručnika za projektovanje aerodroma (ICAO Dokument broj 9157), Delovi 1 i 2.
Tabela 1-1 Referentni kod aerodroma
Kodni element 1 |
Kodni element 2 |
|||
Kodni broj |
Referentna dužina poletno-sletne staze |
Kodno slovo |
Raspon krila |
Razmak spoljnih ivica točkova glavnog stajnog trapaa |
(1) |
(2) |
(3) |
(4) |
(5) |
1 |
(2) < 800 m |
A |
(4) < 15 m |
(5) < 4,5 m |
2 |
800 ≤ (2) < 1.200 m |
B |
15 m ≤ (4) < 24 m |
4,5 m ≤ (5) < 6 m |
3 |
1.200 ≤ (2) < 1.800 m |
C |
24 m ≤ (4) < 36 m |
6 m ≤ (5) < 9 m |
4 |
1.800 ≤ (2) |
D |
36 m ≤ (4) < 52 m |
9 m ≤ (5) < 14 m |
|
|
E |
52 m ≤ (4) < 65 m |
9 m ≤ (5) < 14 m |
|
|
F |
65 m ≤ (4) < 80 m |
14 m ≤ (5) < 16 m |
_______________
a Rastojanje između spoljnih ivica točkova glavnog stajnog trapa
PODACI O AERODROMU
Vazduhoplovni podaci vezani za aerodrome moraju da budu određeni i dostavljeni u skladu sa zahtevima za kvalitetom i integritetom vazduhoplovnih podataka, navedenim u Dodatku 5, Priloga 1. ovog pravilnika (tabele A5-1 - A5-5).
Tačnost vazduhoplovnih podataka mora da bude na nivou pouzdanosti od 95 %, pri čemu se razlikuju tri vrste podataka za poziciju:
(a) izmerene tačke (na primer: prag poletno-sletne staze);
(b) izračunate tačke (matematički), na osnovu poznatih podataka izmerenih na terenu;
(v) objavljene tačke (na primer: granične tačke zone vazduhoplovnog informisanja).
Operater aerodroma mora da održava integritet vazduhoplovnih podataka tokom celog procesa obrade i prenosa podataka, od izvora podataka do korisnika kome su namenjeni.
Zahtevi koje je potrebno ispuniti da bi se ostvario integritet vazduhoplovnih podataka su zasnovani na potencijalnom riziku koji proizlazi iz netačnosti podataka.
Primenjuje se sledeća klasifikacija nivoa integriteta vazduhoplovnih podataka:
(a) kritični podaci, nivoa integriteta 1x10-8 - ako postoji velika verovatnoća da će zbog korišćenja netačnih i necelovitih kritičnih podataka, bezbednost leta i sletanje vazduhoplova biti ozbiljno ugroženi, uz mogućnost katastrofe;
(b) suštinski podaci, nivoa integriteta 1x10-5 - ako postoji mala verovatnoća da će zbog upotrebe netačnih i necelovitih suštinskih podataka, bezbednost leta i sletanje vazduhoplova biti ozbiljno ugroženi, uz mogućnost katastrofe;
(v) rutinski podaci, nivoa integriteta 1x10-3 - ako postoji vrlo mala verovatnoća da će prilikom upotrebe netačnih i necelovitih suštinskih podataka, bezbednost leta i sletanje vazduhoplova biti ozbiljno ugroženi, uz mogućnost katastrofe.
Zaštita elektronskih vazduhoplovnih podataka dok se čuvaju ili se prenose, mora da se prati u potpunosti putem provere ciklične redundancije (CRC).
U zaštiti integriteta podataka primenjuje se:
(a) 32-bitni ili 24-bitni algoritam CRC za zaštitu integriteta kritičnih i suštinskih podataka;
(b) 16-bitni algoritam CRC za zaštitu integriteta rutinskih podataka.
Operater aerodroma je dužan da odredi tačke od značaja za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu izraženu u koordinatama Svetskog geodetskog sistema - 1984 (WGS-84).
Ako nije moguće odrediti geografske koordinate u WGS-84, dozvoljeno je da se koordinate izmerene u Gaus-Krigerovom (Gauss-Kruger) koordinatnom sistemu transformišu matematički putem u koordinate WGS-84.
Ako nije moguće sa sigurnošću utvrditi tačnost podataka dobijenih transformacijom, podatak se mora objaviti uz navođenje postignute tačnosti merenja.
Operater aerodroma je dužan da podatke o utvrđenim koordinatama tačaka i objekata na aerodromu dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi provere i objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.
Za tačke koje su od značaja za vazduhoplovnu navigaciju na aerodromu, operater aerodroma je dužan da pružaocu vazduhoplovnog informisanja dostavi i nadmorsku visinu u odnosu na srednji nivo mora i utvrdi undulaciju geoida (u odnosu na WGS-84 elipsoid).
Operater aerodroma je dužan da odredi referentnu tačku aerodroma.
Referentna tačka aerodroma mora da se nalazi u blizini početnog ili planiranog geometrijskog centra aerodroma i ako ne postoje razlozi za promenu ostaje tamo gde je prvobitno određena.
Položaj referentne tačke aerodroma se meri u stepenima, minutima i sekundama i taj podatak operater aerodroma mora da dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi objavljivanja.
Nadmorska visina aerodroma i poletno-sletnih staza
Operater aerodroma je dužan da, sa tačnošću od 0,5 m izmeri i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja, nadmorsku visinu i undulaciju geoida za položaj aerodroma, a za poletno-sletne staze opremljene sistemom za neprecizan prilaz, da izmeri i dostavi nadmorsku visinu i undulaciju geoida svakog praga poletno-sletne staze, nadmorsku visinu kraja poletno-sletne staze i nadmorsku visinu svih značajnih, viših i nižih tačaka promene nagiba duž poletno-sletne staze.
Za poletno-sletne staze opremljene sistemom za precizan prilaz, operater aerodroma je dužan da, sa tačnošću od 0,25 m izmeri i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja nadmorsku visinu i undulaciju geoida praga poletno-sletne staze, nadmorsku visinu kraja poletno-sletne staze i najvišu nadmorsku visinu zone dodira.
Referentna temperatura aerodroma
Operater aerodroma je dužan da izmeri i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja, referentnu temperaturu aerodroma u stepenima celzijusa.
Referentna temperatura aerodroma predstavlja srednju vrednost najviših dnevnih temperatura u najtoplijem mesecu u godini, pri čemu se uzima da je najtopliji mesec onaj koji u periodu od pet godina ima najvišu srednju vrednost temperature.
Dimenzije aerodroma i odgovarajuće informacije
Operater aerodroma je dužan da, za svaki objekat na aerodromu, dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi objavljivanja sledeće podatke:
(a) poletno-sletna staza - pravi smer u stotim delovima stepena, oznaku poletno-sletne staze, dužinu, širinu, položaj izmeštenog praga izražen u celim metrima (prihvata se vrednost najbližeg metra), nagib, vrstu površine, vrstu poletno-sletne staze i, za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kategorije I, zonu bez prepreka ako postoji;
(b) osnovna staza, zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (RESA) i staza za zaustavljanje (stopway) - dužinu, širinu izraženu u celim metrima (prihvata se vrednost najbližeg metra) i vrstu površine;
(v) rulna staza - oznaku, širinu, vrstu površine;
(g) platforma - vrstu površine, pozicije vazduhoplova;
(d) granice nadležnosti jedinica kontrole letenja;
(đ) pretpolje - dužinu izraženu u celim metrima (prihvata se vrednost najbližeg metra) i profil terena;
(e) pomoćna sredstva za vizuelni prilaz, oznake i sistem svetlosnog obeležavanja poletno-sletne staze, rulnih staza i platformi, ostala vizuelna sredstva i sredstva za vođenje na rulnim stazama i platformama, uključujući i pozicije za čekanje vazduhoplova i oznake za zaustavljanje i mesto i vrstu vizuelnog sistema za čeono parkiranje;
(ž) lokaciju i radio frekvenciju tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu;
(z) lokaciju i određivanje standardnih putanja za kretanje vazduhoplova;
(i) udaljenost izraženu u celim metrima (prihvata se vrednost najbližeg metra) elemenata sistema za uvođenje vazduhoplova po pravcu i visini (ILS) ili azimut i nadmorska visina antene mikrotalasnog sistema za sletanje (MLS) u odnosu na odgovarajuće pragove poletno-sletne staze.
Operater aerodroma je dužan da izmeri i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi provere i objavljivanja i sledeće podatke:
(a) geografske koordinate svakog praga u stepenima, minutima, sekundama i stotim delovima sekunde;
(b) geografske koordinate odgovarajućih tačaka na osi rulne staze u stepenima, minutima, sekundama i stotim delovima sekunde;
(v) geografske koordinate svake pozicije vazduhoplova u stepenima, minutima, sekundama i stotinkama;
(g) geografske koordinate prepreka u Zoni 2 (područje u granicama aerodroma) i u Zoni 3 (područje izvan granica - prilazna i odletna zona aerodroma) u stepenima, minutima, sekundama i stotim delovima sekunde.
Operater aerodroma je dužan da dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja i najvišu nadmorsku visinu, vrstu oznake i, ako postoji, tip rasvete prepreke.
Nosivost kolovozne konstrukcije
Operater aerodroma je dužan da izmeri nosivost kolovozne konstrukcije površina za kretanje vazduhoplova i da podatke o nosivosti dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja radi objavljivanja.
Nosivost kolovozne konstrukcije platforme, namenjene vazduhoplovima čija je masa veća od 5.700 kg, određuje se metodom ACN-PCN (klasifikacioni broj vazduhoplova - klasifikacioni broj kolovoznog zastora), dostavljanjem sledećih informacija:
(a) klasifikacioni broj kolovoznog zastora (PCN);
(b) vrsta kolovoznog zastora za određivanje ACN i PCN;
(v) kategorija čvrstoće posteljice kolovoznog zastora;
(g) najveća dozvoljena kategorija pritiska u gumama ili najveća moguća vrednost pritiska u gumama;
(d) metod vršenja procene.
Klasifikacioni broj kolovoznog zastora (PCN) ukazuje na to da vazduhoplov sa klasifikacionim brojem vazduhoplova (ACN) jednakim ili manjim od navedenog PCN, može da obavlja saobraćaj po kolovoznom zastoru bez obzira na ograničenja pritiska u gumama ili ograničenja u ukupnoj masi za određeni tip/tipove vazduhoplova i izražava se sa tačnošću od jedne desetine celog broja.
Ako se podaci o čvrstoći kolovoznog zastora u toku letnjeg i zimskog perioda značajno razlikuju, operater aerodroma je dužan da izmeri i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja, vrednosti PCN posebno za letnji, a posebno za zimski period.
U postupku definisanja klasifikacionog broja vazduhoplova (ACN), razlikuju se dva tipa kolovoznog zastora:
1) čvrsti kolovozni zastor,
2) fleksibilni kolovozni zastor.
Informacije o tipu kolovoznog zastora prilikom određivanja ACN-PCN, čvrstoći posteljice kolovoznog zastora, najvećoj dozvoljenoj kategoriji pritiska u gumama (točka vazduhoplova) i metodi vršenja procene, moraju da budu izražene kroz sledeće kodove:
(a) Tip kolovoznog zastora za određivanje ACN-PCN |
Kod |
Čvrst kolovozni zastor |
R |
Fleksibilan kolovozni zastor |
F |
Ako je konstrukcija kolovoznog zastora složena ili nestandardna, potrebno je da se posebno istaknu i objave podaci o njoj.
(b) Nosivost posteljice |
Kod |
Visoka nosivost: |
A |
Srednja nosivost: |
B |
Slaba nosivost: |
C |
Izuzetno slaba nosivost: |
D |
(v) Kategorizacija najvećeg dozvoljenog pritiska u gumama vazduhoplova |
Kod |
Visok pritisak: bez ograničenja pritiska |
W |
Srednji pritisak: pritisak ograničen na 1,50 MPa |
X |
Nizak pritisak: pritisak ograničen na 1,00 MPa |
Y |
Vrlo nizak pritisak: pritisak ograničen na 0,50 MPa |
Z |
(g) Metoda vršenja procene |
Kod |
Tehnička procena: predstavlja posebno ispitivanje karakteristika kolovoznog zastora i primenu tehnologije za ispitivanje ponašanja kolovoznog zastora. |
T |
Iskustvena procena: predstavlja poznavanje specifične vrste i mase vazduhoplova koja se može podneti na zadovoljavajući način tokom redovne upotrebe. |
U |
Operater aerodroma je dužan da definiše i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja, uslove pod kojima je dozvoljeno preopterećenje kolovoznog zastora i najveći klasifikacioni broj vazduhoplova (ACN) za koji je dozvoljeno preopterećenje, u slučaju ako je pod određenim uslovima dozvoljeno korišćenje kolovoznog zastora za vazduhoplove čiji je klasifikacioni broj (ACN) veći od klasifikacionog broja kolovoznog zastora (PCN).
Nosivost kolovozne konstrukcije pristanišne platforme namenjene za vazduhoplove čija je masa na pristanišnoj platformi jednaka ili manja od 5.700 kg, izražava se tako da sadrži sledeće podatke:
(a) najveću dozvoljenu masu vazduhoplova;
(b) najveći dozvoljen pritisak guma.
Lokacija za pretpoletnu proveru visinomera
Operater aerodroma je dužan da na aerodromu utvrdi najmanje jednu lokaciju za pretpoletnu proveru visinomera, poželjno na pristanišnoj platformi.
Nadmorska visina lokacije za pretpoletnu proveru visinomera je prosečna nadmorska visina površine na kojoj se nalazi, zaokružena na najbližu celu vrednost metra.
Dozvoljena razlika nadmorske visine bilo kog dela površine lokacije za pretpoletnu proveru visinomera i prosečne nadmorske visine cele površine na kojoj se lokacija nalazi iznosi 3 m (10 ft).
Za svaku poletno-sletnu stazu operater aerodroma je dužan da izračuna sledeće dužine:
(a) raspoloživu dužinu zaleta (TORA - Take-off run available);
(b) raspoloživu dužinu za poletanje (TODA - Take-off distance available);
(v) raspoloživu dužinu za ubrzavanje i zaustavljanje vazduhoplova (ASDA - Accelerate-stop distance available);
(g) raspoloživu dužinu za sletanje (LDA - Landing distance available).
Stanje površina za kretanje vazduhoplova i ostalih sadržaja
Operater aerodroma je dužan da kontinuirano prikuplja i dostavlja, radi objavljivanja, pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja:
(a) informacije o stanju površina za kretanje vazduhoplova i stanju ostalih sadržaja sa njima povezanih;
(b) informacije od operativnog značaja potrebne nadležnim jedinicama kontrole letenja, neophodne za sletanje i poletanje vazduhoplova.
Operater aerodroma je dužan da informacije iz stava 1. ovog člana redovno ažurira, a izmene stanja i statusa pojedinih objekata odmah da prijavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja.
Stanje površina za kretanje vazduhoplova i ostalih sadržaja sa njima povezanih obuhvata sve podatke koji mogu da utiču na performanse vazduhoplova, a posebno sledeće podatke:
(a) građevinske i druge radove na održavanju;
(b) neravnine, pukotine i druga oštećenja kolovoznog zastora na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi ili platformi;
(v) sneg, lapavicu ili led na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi ili platformi;
(g) vodu na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi ili platformi;
(d) smetove i nanose snega neposredno uz poletno-sletnu stazu, rulnu stazu i platformu;
(đ) sredstva za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja površine poletno-sletne staze ili rulne staze;
(e) ostale privremene opasnosti, uključujući i vazduhoplove parkirane na površinama za kretanje vazduhoplova i izvan njih;
(ž) kvar ili nepravilan rad dela ili svih vizuelnih sredstava na aerodromu;
(z) kvar primarnog ili sekundarnog napajanja električnom energijom.
Pregledi površina za kretanje vazduhoplova se moraju obavljati svaki dan, najmanje jednom za poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2 i najmanje dva puta za poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4.
Ako se na poletno-sletnoj stazi nalazi voda, operater aerodroma mora da sačini i dostavi pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja izveštaj o stanju na površini centralnog dela poletno-sletne staze (celom dužinom i u širini od po 25 % sa svake strane centralnog dela poletno-sletne staze).
Izveštaj iz stava 1. ovog člana mora da sadrži procenu dubine vode.
U izveštaju iz stava 1. ovog člana se koriste sledeći termini:
Termin |
Opis |
Vlažno (Damp) |
Promenjena boja dela ili cele površine kolovoznog zastora usled pojave vlage |
Mokro (Wet) |
Površina kolovoznog zastora je natopljena ali nema stajaće vode |
Lokve (Water Patches) |
Na kolovoznom zastoru se vide veće lokve stajaće vode |
Poplavljeno (Flooded) |
Na kolovoznom zastoru se vide veće površine stajaće vode |
Ako je površina poletno-sletne staze mokra, u izveštaju se mora naglasiti da postoji mogućnost pojave klizanja na poletno-sletnoj stazi ili nekom njenom delu.
Ako postoji opravdana sumnja da je zbog prisutnosti vode na površini poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom koeficijent trenja niži od 0,30, operater aerodroma je dužan da:
(a) izvrši dodatno merenje koeficijenta trenja; i
(b) objavi izmerenu vrednost uvek ako rezultati merenja pokažu da je koeficijent trenja niži od 0,30.
Ako je poletno-sletna staza sa kolovoznim zastorom prekrivena snegom, lapavicom ili ledom, a nije je moguće brzo i u potpunosti očistiti, operater aerodroma mora da proceni stanje poletno-sletne staze i izmeri koeficijent trenja.
Srednja dubina snega, lapavice ili leda se meri na svakoj trećini poletno-sletne staze, s preciznošću od oko 2 cm za suvi sneg, 1 cm za vlažni sneg i 0,3 cm za lapavicu.
Ako je poletno-sletna staza sa kolovoznim zastorom prekrivena snegom, lapavicom ili ledom, operater aerodroma je dužan da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja dostavi popunjeni obrazac SNOWTAM sa podacima o procenjenom stanju i rezultatima merenja koeficijenta trenja na površini poletno-sletne staze.
Uklanjanje oštećenih ili neispravnih vazduhoplova
Operater aerodroma je dužan da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja dostavi radi objavljivanja:
(a) broj/brojeve telefona/teleksa kancelarije koordinatora aerodroma zaduženog za operacije uklanjanja oštećenih ili neispravnih vazduhoplova sa površina za kretanje vazduhoplova i površina u njihovoj neposrednoj blizini;
(b) vrstu opreme koju poseduje u cilju uklanjanja oštećenih ili neispravnih vazduhoplova sa operativnih površina;
(v) najveći vazduhoplov za čije uklanjanje je opremljen aerodrom.
Spašavanje i zaštita od požara
Operater aerodroma je dužan da korisnicima aerodroma učini dostupnim informacije o nivou zaštite od požara na aerodromu za potrebe prevencije i zaštite od požara.
Nivo zaštite od požara na aerodromu se izražava kroz vatrogasnu kategoriju aerodroma i u skladu sa tom kategorijom se definišu vrsta i količina sredstava za gašenje požara kojom aerodrom mora da raspolaže.
Znatne izmene u nivou zaštite od požara na aerodromu u odnosu na kategoriju koju poseduje aerodrom, operater aerodroma je dužan da dostavi u vidu obaveštenja nadležnim jedinicama kontrole letenja i pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, kako bi se omogućilo da oni dostave neophodne informacije dolazećim i odlazećim vazduhoplovima.
Ako se neka izmena u nivou zaštite od požara na aerodromu ukloni, operater aerodroma je dužan da o tome odmah obavesti nadležne jedinice kontrole letenja i pružaoca usluga vazduhoplovnog informisanja.
Znatna izmena u nivou zaštite od požara kojim se obično raspolaže na aerodromu može da proističe iz promene nastale u količini sredstava za gašenje požara, opremi za gašenje požara i spasavanje, osoblju koje rukuje ovom opremom, i sl.
Znatna izmena u nivou zaštite od požara na aerodromu se mora izraziti u novoj vatrogasnoj kategoriji koju aerodrom poseduje.
Sistemi vizuelnog pokazivača nagiba prilaženja
Operater aerodroma je dužan da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja dostavi, radi objavljivanja, sledeće podatke koji se odnose na sistem vizuelnog pokazivača nagiba prilaženja:
(a) oznaku poletno-sletne staze (broj);
(b) tip sistema koji je postavljen u skladu sa članom 189. stav 1. ovog pravilnika; Za AT-VASIS, PAPI ili APAPI i strana na kojoj je sistem postavljen (levo ili desno);
(v) ugao i smer izmeštanja (levo ili desno) ose sistema, u slučaju ako osa sistema nije paralelna sa osom poletno-sletne staze;
(g) nominalni ugao/uglovi nagiba prilaženja:
- za T-VASIS ili AT-VASIS, to je ugao q koji se određuje prema formuli prikazanoj na slici 5-18 ovog pravilnika, a
- za PAPI i APAPI, to je ugao koji se određuje prema formuli (B+C)/2 i (A+B)/2, kao što je prikazano na slici 5-20 ovog pravilnika;
(d) najmanju visinu vidljivosti signala sistema vizuelnog pokazivača nagiba prilaženja:
- za T-VASIS ili AT-VASIS ova visina mora da bude najmanja visina na kojoj se vide svetla krilnih prečki;
- za PAPI to je ugao trećeg svetla od poletno-sletne staze, umanjen za 2′, odnosno ugao B umanjen za 2′, a
- za APAPI to je ugao svetla najudaljenijeg od poletno-sletne staze umanjen za 2′, odnosno ugao A umanjen za 2′.
Koordinacija između pružalaca usluga vazduhoplovnog informisanja i operatera aerodroma
Radi blagovremenog objavljivanja informacija bitnih za kvalitetnu pripremu leta, kao i bezbedan let vazduhoplova, operater aerodroma je dužan da posebnim sporazumom sa pružaocem usluga vazduhoplovnog informisanja definiše način dostave podataka o:
(a) statusu sertifikacije aerodroma i uslovima na aerodromu (Član 11. i čl. 32-38. ovog pravilnika);
(b) stanju površina za kretanje vazduhoplova, stanju sistema horizontalnog, vertikalnog i svetlosnog obeležavanja;
(v) operativnom stanju pratećih objekata, službi i navigacionih sredstava za čije održavanje je nadležan operater aerodroma;
(g) svim ostalim informacijama za koje se smatra da su od operativnog značaja.
FIZIČKE KARAKTERISTIKE AERODROMA
Broj i pravac pružanja poletno-sletne staze
Operater aerodroma mora, radi određivanja pravca pružanja, položaja i broja poletno-sletnih staza, da ispita sledeće faktore:
(a) koeficijent upotrebljivosti u odnosu na vetar;
(b) raspored poletno-sletnih staza u odnosu na postojeću konfiguraciju terena radi definisanja lakšeg prilaza (u skladu sa uslovima iz Dela 4. ovog pravilnika).
Pri izboru lokacije za novu instrumentalnu poletno-sletnu stazu, mora da se obrati posebna pažnja da, na površinama iznad kojih će avioni leteti u toku instrumentalnog prilaza ili odustajanja od sletanja i ponavljanja postupaka prilaza, nema prepreka ili drugih faktora koji mogu da utiču na ograničavanje operacija aviona za koje je poletno-sletna staza namenjena.
Broj i pravac pružanja poletno-sletnih staza na aerodromu moraju da budu takvi da koeficijent upotrebljivosti aerodroma ne iznosi manje od 95 % za avione za čije opsluživanje je aerodrom namenjen.
Položaj i pravac pružanja poletno-sletnih staza na aerodromu moraju da budu takvi da prilazne i odletne površi u najmanjoj meri prelaze iznad površina predviđenih za stanovanje i drugih površina u blizini aerodroma osetljivih na buku vazduhoplova.
Izbor maksimalnih dozvoljenih bočnih komponenti vetra
Sletanje ili poletanje aviona u normalnim uslovima nije dozvoljeno ako bočna komponenta brzine vetra premaši:
(a) 37 km/h (20 kt) za avione za koje je referentna dužina poletno-sletne staze 1.500 m ili više, osim u slučaju ako je relativno često slabo kočenje na poletno-sletnoj stazi zbog nedovoljnog uzdužnog koeficijenta trenja, kada bočna komponenta vetra ne sme da iznosi više od 24 km/h (13 kt);
(b) 24 km/h (13 kt) za avione za koje je referentna dužina poletno-sletne staze od 1.200 m do 1.500 m (ne uključujući i 1.500 m);
(v) 19 km/h (10 kt) za avione za koje je referentna dužina poletno-sletne staze manja od 1.200 m.
Za izračunavanje koeficijenta upotrebljivosti aerodroma moraju da se koriste pouzdani statistički podaci o kretanju vetra, mereni u što dužem vremenskom periodu, po mogućnosti ne kraćem od pet godina.
Osmatranja se moraju vršiti najmanje osam puta dnevno u jednakim vremenskim intervalima.
Lokacija praga poletno-sletne staze
Prag poletno-sletne staze se postavlja na krajeve poletno-sletne staze.
U slučaju ako nije moguće postavljanje praga na kraj poletno-sletne staze, prag se mora privremeno ili trajno izmestiti, pri čemu se nova lokacija praga određuje na osnovu vazduhoplovne studije, uz saglasnost pružaoca usluga kontrole letenja.
Ako je zbog oštećenja ili nedovoljne iskorišćenosti poletno-sletne staze, neophodno privremeno ili trajno izmeštanje praga poletno-sletne staze sa njegove prvobitne lokacije, mora da se obezbedi, između izmeštenog praga i terena koji se ne koristi, čista i nivelisana površina, bez prepreka, u dužini od najmanje 60 m i ispred nje dodatna zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (RESA).
Stvarna dužina primarne poletno-sletne staze jednaka je ili veća od najveće dužine dobijene korekcijom osnovne dužine poletno-sletne staze referentnog vazduhoplova, u odnosu na:
(a) stvarnu nadmorsku visinu lokacije;
(b) temperaturu vazduha;
(v) nagib poletno-sletne staze;
(g) osobine površine poletno-sletne staze.
Osnovna dužina poletno-sletne staze referentnog vazduhoplova jednaka je dužini koja je potrebna za bezbedno sletanje i poletanje referentnog vazduhoplova sa najvećom dozvoljenom masom na sletanju (MLM) i najvećom dozvoljenom masom na poletanju (MTOM), u uslovima atmosferskog pritiska na nivou mora i pri temperaturi od +15°C.
Korekcija osnovne dužine glavne poletno-sletne staze, u odnosu na relativnu nadmorsku visinu, temperaturu lokacije i nagib poletno-sletne staze, podrazumeva produžavanje osnovne dužine poletno-sletne staze:
(a) za 7 % (osnovne dužine) na svakih dodatnih 300 m relativne nadmorske visine lokacije;
(b) za 1 % (osnovne dužine) na svaki dodatni stepen celzijusa referentne temperature aerodroma u odnosu na temperaturu prema Međunarodnoj standardnoj atmosferi za nadmorsku visinu lokacije;
(v) za 10 % (osnovne dužine) na svaki dodatni procenat nagiba poletno-sletne staze čija je dužina 900 m i više;
(g) za 20 % za travnate poletno-sletne staze.
Sekundarna poletno-sletna staza
Stvarna dužina sekundarne poletno-sletne staze određuje se na način propisan u članu 44. ovog pravilnika, pri čemu referentni vazduhoplov za koji se projektuje sekundarna poletno-sletna staza, može da bude različit od referentnog vazduhoplova za koji je projektovana primarna poletno-sletna staza.
Ako postoji staza za zaustavljanje i/ili pretpolje, dužina poletno-sletne staze može da bude manja od one u čl. 44. i 45. ovog pravilnika, ako su osobine kolovoznog zastora staze za zaustavljanje i/ili pretpolja u skladu sa operativnim zahtevima vazduhoplova koji tu stazu koristi za sletanje ili poletanje.
Širina poletno-sletne staze se određuje na osnovu referentnog koda aerodroma i ne sme da bude manja od vrednosti navedenih u sledećoj tabeli:
Kodno slovo |
||||||
Kodni broj |
A |
B |
C |
D |
E |
F |
1a |
18 m |
18 m |
23 m |
- |
- |
- |
2a |
23 m |
23 m |
30 m |
- |
- |
- |
3 |
30 m |
30 m |
30 m |
45 m |
- |
- |
4 |
- |
- |
45 m |
45 m |
45 m |
60 m |
a - širina poletno-sletne staze za instrumentalni precizan prilaz ne sme da iznosi manje od 30 m za slučaj ako je kodni broj 1 ili 2 |
||||||
Najmanje dozvoljeno rastojanje između osa paralelnih poletno-sletnih staza
Najmanje dozvoljena rastojanja između osa dve paralelne poletno-sletne staze za neinstrumentalno letenje namenjene za istovremenu upotrebu, navedena su u sledećoj tabeli:
Kodni broj poletno-sletne staze |
Najmanje dozvoljeno rastojanje između osa dve paralelne poletno-sletne staze |
1 |
120 m |
2 |
150 m |
3 |
210 m |
4 |
210 m |
Najmanje dozvoljena rastojanja između osa dve paralelne poletno-sletne staze za instrumentalno letenje namenjene za istovremenu upotrebu, navedena su u sledećoj tabeli:
Vrsta paralelnih operacija |
Najmanje dozvoljeno rastojanje između osa dve paralelne poletno-sletne staze |
Nezavisni paralelni prilazi |
1.035 m |
Zavisni paralelni prilazi |
915 m |
Nezavisna paralelna poletanja |
760 m |
Zasebne paralelne operacije |
760 m |
U slučaju zasebnih paralelnih operacija, najmanje dozvoljeno rastojanje: |
|
Najveći dozvoljeni uzdužni nagib poletno-sletne staze predstavlja odnos razlike najveće i najmanje nadmorske visine duž ose poletno-sletne staze i horizontalnog rastojanja tačaka između kojih se nagib meri.
Najveći dozvoljeni uzdužni nagib poletno-sletne staze iznosi:
Kodni broj poletno-sletne staze |
Najveći dozvoljeni uzdužni nagib poletno-sletne staze |
1 |
2 % |
2 |
2 % |
3 |
1 % |
4 |
1 % |
Uzdužni nagib ni na jednom delu poletno-sletne staze ne sme da iznosi više od:
(a) 1,25 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 4, osim što u prvoj i poslednjoj četvrtini dužine uzdužni nagib poletno-sletne staze ne sme da iznosi više od 0,8 %;
(b) 1,5 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3, osim što u prvoj i poslednjoj četvrtini dužine poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije II ili III, uzdužni nagib ne sme da iznosi više od 0,8 %;
(v) 2 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Promena nagiba između dva uzastopna uzdužna nagiba ne sme da iznosi više od:
(a) 1,5 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 2 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Prelaz sa jednog na drugi nagib duž poletno-sletne staze se izvodi pomoću zaobljene površine sa stepenom promene koji ne sme da iznosi više od:
(a) 0,1 % na 30 m (najmanji radijus zaobljenja od 30.000 m) - za kodni broj 4;
(b) 0,2 % na 30 m (najmanji radijus zaobljenja od 15.000 m) - za kodni broj 3;
(v) 0,3 % na 30 m (najmanji radijus zaobljenja od 7.500 m) - za kodni broj 1 ili 2.
U slučaju ako se ne mogu izbeći promene nagiba duž poletno-sletne staze, one moraju da budu izvedene tako da postoji nesmetana linija vidljivosti od:
(a) bilo koje tačke na 3 m iznad poletno-sletne staze do svake druge tačke na 3 m iznad poletno-sletne staze, na udaljenosti od najmanje polovine dužine poletno-sletne staze sa kodnim slovom C, D, E ili F;
(b) bilo koje tačke na 2 m iznad poletno-sletne staze do svake druge tačke na 2 m iznad poletno-sletne staze, na udaljenosti od najmanje pola dužine poletno-sletne staze sa kodnim slovom B;
(v) bilo koje tačke na 1,5 m iznad poletno-sletne staze do svake druge tačke na 1,5 m iznad poletno-sletne staze, na udaljenosti od najmanje pola dužine poletno-sletne staze sa kodnim slovom A.
U slučaju ako ne postoji rulna staza paralelna sa celom poletno-sletnom stazom, operater aerodroma mora da obezbedi nesmetanu liniju vidljivosti duž cele poletno-sletne staze.
Udaljenost između tačaka preseka uzdužnih nagiba
Rastojanje između tačaka preseka dva uzastopna uzdužna nagiba ne sme da iznosi manje od:
(a) 45 m, ili
(b) zbira apsolutnih vrednosti uzastopnih promena nagiba, pomnoženog sa:
- 30.000 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 4;
- 15.000 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3;
- 5.000 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 i 2, prema tome šta je veće.
Poprečni nagib poletno-sletne staze mora da bude projektovan i izveden tako da je obezbeđeno odvođenje atmosferskih voda sa kolovoznih površina.
Poprečni nagib poletno-sletne staze ne sme da iznosi više od:
(a) 1,5 % za poletno-sletne staze sa kodnim slovom C, D, E ili F;
(b) 2 % za poletno-sletne staze sa kodnim slovom A ili B.
Poprečni nagib poletno-sletne staze ne sme da iznosi manje od 1 % osim na ukrštanju poletno-sletnih staza ili rulnih staza, gde po potrebi mogu da budu i manji nagibi.
Na poletno-sletnoj stazi sa zaobljenom površinom poprečni nagib mora da bude simetričan u odnosu na osu poletno-sletne staze.
Zbog bržeg odvođenja, u slučaju jakih bočnih vetrova i kiše poletno-sletna staza mora da bude sa jednim poprečnim nagibom, od najviše do najniže tačke, u smeru vetra.
Poprečni nagib mora da bude isti celom dužinom poletno-sletne staze, osim na ukrštanju sa drugom poletno-sletnom stazom ili rulnom stazom, gde mora da se obezbedi jednak prelaz i odgovarajuća drenaža.
Nosivost i površina poletno-sletne staze
Poletno-sletna staza mora da bude osposobljena da izdrži opterećenja aviona za koje je predviđena.
Površina poletno-sletne staze mora da bude urađena bez nepravilnosti koje bi imale za posledicu gubitak karakteristika trenja ili bi na drugi način negativno uticale na poletanje ili sletanje aviona.
Površina poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom mora da omogućava dobre karakteristike trenja ako je površina poletno-sletne staze vlažna.
Merenja karakteristika trenja nove poletno-sletne staze ili poletno-sletne staze sa rekonstruisanom površinom, vrši se uređajem sa kontinuiranim merenjem trenja, sa karakteristikama samokvašenja (self-wetting), kako bi se osiguralo da su postignuti ciljevi iz projekta u pogledu karakteristika trenja.
Prosečna dubina teksture na novoj površini poletno-sletne staze ne sme da iznosi manje od 1,0 mm.
Ako je površina poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom izbrazdana ili zarezana, brazde ili zarezi moraju da budu položeni upravno u odnosu na osu poletno-sletne staze ili paralelni s neupravnim poprečnim spojevima, ako postoje.
Zaštitni pojas poletno-sletne staze (širina, nagibi, nosivost)
Zaštitni pojasevi se obezbeđuju za poletno-sletne staze:
(a) sa kodnim slovom F;
(b) sa kodnim slovom D ili E širine manje od 60 m.
Zaštitni pojasevi moraju da budu simetrični na obe strane poletno-sletne staze tako da ukupna širina poletno-sletne staze i njenih zaštitnih pojaseva ne iznosi manje od:
(a) 60 m za poletno-sletne staze sa kodnim slovom D ili E;
(b) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim slovom F.
Površine zaštitnih pojaseva koje su neposredno uz bočnu liniju poletno-sletne staze moraju da budu u ravni sa površinom poletno-sletne staze i njihov poprečni nagib ne sme da iznosi više od 2,5 %.
Zaštitni pojas poletno-sletne staze mora da bude izgrađen i pripremljen tako da:
(a) izdrži opterećenje vazduhoplova u slučaju njegovog izletanja sa poletno-sletne staze, bez izazivanja oštećenja strukture vazduhoplova;
(b) izdrži opterećenje vozila i druge opreme koja se kreće po površini zaštitnog pojasa u toku vršenja svoje funkcije.
Okretnice na poletno-sletnoj stazi
Ako na kraju poletno-sletne staze ne postoji rulna staza ili okretnica na rulnoj stazi, na poletno-sletnoj stazi mora da se obezbedi dodatna površina za okretanje vazduhoplova za 180°, prema tipičnom planu koji je prikazan na slici 3-1 ovog pravilnika.
Slika 3-1 Tipični plan okretnice na poletno-sletnoj stazi
Okretnica može da bude:
(a) urađena s leve ili s desne strane poletno-sletne staze;
(b) na određenim lokacijama duž poletno-sletne staze, po potrebi.
Ugao presecanja okretnice na poletno-sletnoj stazi s poletno-sletnom stazom ne sme da iznosi više od 30°.
Ugao upravljanja nosnim točkom koji će se koristiti pri projektovanju okretnice na poletno-sletnoj stazi ne sme da iznosi više od 45°.
Okretnica mora da bude projektovana i izgrađena tako da vazduhoplov, koji se polukružno okreće za 180°, sledi postavljenu oznaku - liniju okretnice na poletno-sletnoj stazi, jasno vidljivu iz pilotske kabine.
Okretnica na poletno-sletnoj stazi mora da bude projektovana tako da, ako se pilotska kabina aviona za koju je okretnica namenjena nalazi iznad oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi, rastojanje između bilo kog točka glavnog stajnog trapa aviona i ivice okretnice na poletno-sletnoj stazi, ne sme da iznosi manje od rastojanja navedenog u sledećoj tabeli:
Kodno slovo poletno-sletne staze |
Najmanje rastojanje |
A |
1,5 m |
B |
2,25 m |
C |
3 m ako je okretnica namenjena za vazduhoplove čije je rastojanje od nosnog točka do centra osovine glavnog stajnog trapa manje od 18 m |
4,5 m ako je okretnica namenjena za vazduhoplove čije je rastojanje od nosnog točka do centra osovine glavnog stajnog trapa jednako ili veće od 18 m |
|
D |
4,5 m |
E |
4,5 m |
F |
4,5 m |
Nagibi na okretnicama poletno-sletne staze
Nagibi na okretnici moraju da budu isti kao i nagibi na površini poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom sa kojom se graniči.
Uzdužni i poprečni nagibi na okretnicama moraju da budu takvi da spreče skupljanje vode na površini i da olakšaju brzo odvođenje vode.
Nosivost i površina okretnica na poletno-sletnoj stazi
Nosivost okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude najmanje jednaka nosivosti površine poletno-sletne staze sa kojom se graniči.
Ako je površina okretnice na poletno-sletnoj stazi izrađena od asfalta, nosivost površine mora da bude projektovana i izvedena tako da podnosi horizontalna poprečna opterećenja (sile smicanja) koju stvaraju gume točkova glavnog stajnog trapa pri zaokretanju.
Površina okretnice na poletno-sletnoj stazi ne sme da ima površinske neravnine koje bi mogle da izazovu oštećenje aviona koji koristi okretnicu.
Okretnica na poletno-sletnoj stazi mora da ima dobre karakteristike trenja u uslovima kad je njena površina vlažna.
Zaštitni pojasevi okretnice na poletno-sletnoj stazi
Okretnica na poletno-sletnoj stazi mora da ima zaštitne pojaseve dovoljne širine da spreče eroziju površine od vazdušnog mlaza motora kritičnog aviona za koji je okretnica namenjena i bilo kakvo oštećenje vazduhoplova.
Nosivost zaštitnih pojaseva okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude takva da zaštitni pojasevi mogu da izdrže povremeni prolaz vazduhoplova za koje je okretnica namenjena, kao i zemaljskih vozila u toku obavljanja funkcija na tim zaštitnim pojasevima, bez posledica njihovog oštećenja.
Osnovna staza poletno-sletne staze (opšte, dužina)
Duž oba praga i pored ivica poletno-sletne staze mora da postoji dopunska površina stabilizovanog zemljišta radi veće bezbednosti sletanja i poletanja vazduhoplova (osnovna staza).
Osnovna staza se pruža ispred praga poletno-sletne staze i iza kraja poletno-sletne staze ili staze za zaustavljanje, u dužini od najmanje:
Kodni broj poletno-sletne staze |
Najmanja udaljenost ispred praga i iza kraja poletno-sletne staze |
1 |
30 m za neinstrumentalne poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 |
60 m za instrumentalne poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 |
|
2 |
60 m |
3 |
60 m |
4 |
60 m |
Širina osnovne staze poletno-sletne staze
Osnovna staza poletno-sletne staze za precizan instrumentalni prilaz, pruža se sa svake strane ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, čitavom dužinom staze, do udaljenosti od ose od najmanje:
(a) 150 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Osnovna staza poletno-sletne staze za neprecizan instrumentalni prilaz, pruža se sa svake strane ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, čitavom dužinom staze, do udaljenosti od ose od najmanje:
(a) 150 m za poletno-sletne staze širine 45 m i više sa kodnim brojem 3 i 4;
(b) 75 m za poletno-sletne staze širine 30 m sa kodnim brojem 3;
(v) 45 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Osnovna staza poletno-sletne staze za neinstrumentalni prilaz, pruža se sa svake strane ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, čitavom dužinom staze, do udaljenosti od ose od najmanje:
(a) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 40 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 2;
(v) 30 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1.
Objekti na osnovnoj stazi poletno-sletne staze
Na osnovnoj stazi poletno-sletne staze ne smeju da se nalaze nepokretni objekti:
(a) na rastojanju do 77,5 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I, II ili III, sa kodnim brojem 4 i kodnim slovom F; ili
(b) na rastojanju do 60 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I, II ili III sa kodnim brojem 3 ili 4; ili
(v) na rastojanju do 45 m, sa obe strane ose poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I sa kodnim brojem 1 ili 2.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na osnovnoj stazi poletno-sletne staze mogu da se nalaze vizuelna sredstva neophodna za navigaciju koja zadovoljavaju zahteve po pitanju lomljivosti.
Na delu osnovne staze poletno-sletne staze iz stava 1. ovog člana u vreme sletanja ili poletanja vazduhoplova ne smeju da se nalaze pokretni objekti.
Deo osnovne staze poletno-sletne staze sa instrumentalnim prilazom na udaljenosti od najmanje:
(a) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 40 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2,
od ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, mora da bude nivelisan, za slučaj da vazduhoplov za koji je poletno-sletna staza namenjena, izleti sa poletno-sletne staze.
Deo osnovne staze poletno-sletne staze sa neinstrumentalnim prilazom, na udaljenosti od najmanje:
(a) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 40 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 2;
(v) 30 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1,
od ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, mora da bude nivelisan, za slučaj da vazduhoplov za koji je poletno-sletna staza namenjena izleti sa poletno-sletne staze.
Površina dela osnovne staze koji se graniči sa poletno-sletnom stazom, zaštitnim pojasom ili stazom za zaustavljanje, mora da bude u ravni sa površinom poletno-sletne staze, površinom zaštitnog pojasa ili staze za zaustavljanje.
Deo osnovne staze do najmanje 30 m pre praga mora da bude pripremljen tako da se spreči erozija usled vazdušnog mlaza iz motora, izbegne opasnost od udara vazduhoplova pri sletanju o izloženu ivicu praga i omogući kretanje vozilima za uklanjanje snega i ostalim vozilima.
Uzdužni i poprečni nagibi osnovne staze
Uzdužni nagib dela osnovne staze koji se niveliše ne sme da iznosi više od:
(a) 1,5 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 4;
(b) 1,75 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3;
(v) 2 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Promene nagiba u delu osnovne staze koji se niveliše moraju da budu postepene.
Poprečni nagib dela osnovne staze koji se niveliše ne sme da iznosi više od:
(a) 2,5 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 3 % za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2,
osim ako treba da se pospeši odvođenje atmosferskih padavina.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, nagib na prva 3 m izvan poletno-sletne staze, zaštitnog pojasa ili kraja staze za zaustavljanje, mora da bude negativan, mereno u smeru od poletno-sletne staze i može da iznosi najviše 5 %.
Poprečni nagib osnovne staze na udaljenosti većoj od 75 m od ose poletno-sletne staze ne sme da iznosi više od 5 %.
Deo osnovne staze instrumentalne poletno-sletne staze na udaljenosti od najmanje:
(a) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 40 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2, od ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, mora da bude pripremljen, odnosno konstruisan tako da se smanje rizici i posledice zbog opterećenja vazduhoplova, za koje je poletno-sletna staza namenjena, u slučaju da vazduhoplov izleti sa poletno-sletne staze.
Deo osnovne staze neinstrumentalne poletno-sletne staze na udaljenosti od najmanje:
(a) 75 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 40 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 2;
(v) 30 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1,
od ose poletno-sletne staze i njene produžene ose, mora da bude pripremljen, odnosno konstruisan tako da se smanje rizici i posledice zbog opterećenja vazduhoplova za koje je poletno-sletna staza namenjena, u slučaju da vazduhoplov izleti sa poletno-sletne staze.
Zaštitna površina kraja poletno-sletne staze
U produžetku poletno-sletne staze mora da se obezbedi zaštitna površina kraja poletno-sletne staze (Runway end safety areas, RESA).
Zaštitna površina kraja poletno-sletne staze mora da postoji sa svake strane poletno-sletne staze:
(a) sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) poletno-sletne staze za instrumentalni prilaz, sa kodnim brojem 1 ili 2.
Dimenzije zaštitne površine kraja poletno-sletne staze
Najmanja dužina zaštitne površine kraja poletno-sletne staze mora da iznosi 90 m od kraja osnovne staze poletno-sletne staze, a ukoliko je to izvodljivo treba da iznosi najmanje:
(a) 240 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4;
(b) 120 m za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 1 ili 2.
Širina zaštitne površine kraja poletno-sletne staze mora da iznosi najmanje dva puta više od širine pripadajuće poletno-sletne staze, a uvek kad je to moguće treba da bude jednaka širini nivelisanog dela pripadajuće osnovne staze poletno-sletne staze.
Objekti, čišćenje i nivelisanje zaštitnih površina kraja poletno-sletne staze
Objekat koji se nalazi u zaštitnoj površini kraja poletno-sletne staze i koji može da ugrozi bezbednost aviona, smatra se preprekom i mora da se ukloni, ako je to moguće.
Zaštitna površina kraja poletno-sletne staze mora da bude očišćena i nivelisana, za slučaj da avion, za koji je poletno-sletna staza namenjena, sleti pre poletno-sletne staze ili se zaustavi posle kraja poletno-sletne staze.
Uzdužni i poprečni nagibi i nosivost zaštitnih površina krajeva poletno-sletne staze
Nijedan deo zaštitne površine kraja poletno-sletne staze ne sme da prodire kroz prilaznu površ ili površ za početno penjanje aviona.
Uzdužni nagibi zaštitne površine kraja poletno-sletne staze ne smeju da budu veći od 5 %.
Poprečni nagibi zaštitne površine kraja poletno-sletne staze ne smeju da imaju uspon ili pad veći od 5 %.
Promene uzdužnog i poprečnog nagiba moraju da budu postepene.
Zaštitna površina kraja poletno-sletne staze mora da bude projektovana i pripremljena tako da se smanji rizik od oštećenja vazduhoplova koji sleće pre praga poletno-sletne staze ili se zaustavlja posle kraja poletno-sletne staze, da se poboljša usporavanje aviona i da se olakša kretanje vatrogasno-spasilačkih vozila i sredstava.
Pretpolja (lokacija, dužina, širina)
Početak pretpolja se meri od kraja raspoložive dužine staze za zalet aviona (TORA).
Najveća dužina pretpolja je jednaka polovini dužine raspoložive staze za zalet aviona (TORA).
Najmanja širina pretpolja je 75 m sa svake strane produžene ose poletno-sletne staze.
Nagibi i objekti na pretpoljima
Teren na pretpolju ne sme da prodire kroz zamišljenu ravan koja se pod uglom od 1,25 % uzdiže od horizontalne linije koja je:
(a) upravna na vertikalnu ravan koja sadrži osu poletno-sletne staze;
(b) koja prolazi kroz tačku koja se nalazi na osi poletno-sletne staze na kraju raspoložive staze za zalet aviona.
Objekat koji se nalazi na pretpolju, a koji može da ugrozi bezbednost aviona u vazduhu, smatra se preprekom i mora da se ukloni.
Staze za zaustavljanje (širina, nagibi)
U uslovima kad dužina poletno-sletne staze nije dovoljna za zaletanje i zaustavljanje u slučaju prekinutog poletanja, u produžetku poletno-sletne staze se mora osigurati staza za zaustavljanje.
Staza za zaustavljanje mora da ima istu širinu kao i poletno-sletna staza sa kojom je povezana.
Nagibi i promene nagiba na stazi za zaustavljanje, kao i prelaz sa površine poletno-sletne staze na površinu zaustavne staze, moraju da budu u skladu sa uslovima navedenim u čl. 49-53. ovog pravilnika za poletno-sletnu stazu sa kojom je staza za zaustavljanje povezana, osim što:
(a) ograničenje iz člana 49. stav 2. ovog pravilnika od 0,8 % nagiba za prvu i poslednju četvrtinu dužine poletno-sletne staze ne mora da se primeni na stazu za zaustavljanje;
(b) na mestu ukrštanja staze za zaustavljanje i poletno-sletne staze i duž staze za zaustavljanje, promena nagiba može da iznosi najviše 0,3 % na 30 m (minimalni radijus zaobljenja je 10.000 m) za poletno-sletne staze sa kodnim brojem 3 ili 4.
Staze za zaustavljanje (nosivost, površina)
Staza za zaustavljanje mora da bude pripremljena ili konstruisana tako da u slučaju prekinutog poletanja može da izdrži težinu vazduhoplova za koji je namenjena i da ne prouzrokuje oštećenja vazduhoplova.
Površina staze za zaustavljanje sa kolovoznim zastorom, ako je vlažna, mora da ima dobre karakteristike trenja, koje odgovaraju karakteristikama trenja na vlažnoj površini poletno-sletne staze na koju se staza za zaustavljanje nastavlja.
Karakteristike trenja na površini staze za zaustavljanje bez kolovoznog zastora, ne smeju da budu znatno manje od karakteristika trenja na površini poletno-sletne staze na koju se staza za zaustavljanje nastavlja.
Područje rada radio-visinomera (dužina, širina, promene uzdužnog nagiba)
Na površini pre praga poletno-sletne staze za precizan prilaz mora da se odredi područje rada radio-visinomera.
Područje rada radio-visinomera počinje na rastojanju od najmanje 300 m ispred praga poletno-sletne staze.
Područje rada radio-visinomera se pruža bočno sa svake strane produžene ose poletno-sletne staze do udaljenosti od 60 m.
Ako posebni uslovi to dopuštaju, širina područja može da se smanji do udaljenosti od 30 m, ako vazduhoplovna studija pokaže da ovo smanjenje neće uticati na bezbednost operacija vazduhoplova.
Promene nagiba područja rada radio-visinomera moraju da budu svedene na minimum ili sasvim izbegnute.
Dozvoljena promena nagiba između dva uzastopna nagiba može da iznosi najviše 2 % na svakih 30 m.
Na aerodromu moraju da postoje rulne staze, određene za kretanje vazduhoplova na zemlji i za povezivanje delova aerodroma, koje treba da omoguće bezbedno i brzo kretanje vazduhoplova.
Na aerodromu mora da postoji dovoljan broj ulaznih i izlaznih rulnih staza sa i na poletno-sletnu stazu, kako bi se omogućilo brzo kretanje vazduhoplova ka poletno-sletnoj stazi i od nje, kao i da bi se omogućio brz izlaz na poletno-sletnu stazu ili napuštanje iste kad je obim saobraćaja povećan.
Ako je pilotska kabina aviona za koji je rulna staza namenjena iznad oznake ose na rulnoj stazi, rastojanje između spoljnjeg točka glavnog stajnog trapa aviona i ivice rulne staze ne sme da iznosi manje od rastojanja navedenog u sledećoj tabeli:
Kodno slovo |
Najmanje dozvoljeno rastojanje spoljnjeg točka glavnog |
A |
1,5 m |
B |
2,25 m |
C |
3 m, za rulne staze namenjene za vazduhoplove |
4,5 m, za rulne staze namenjene za vazduhoplove |
|
D |
4,5 m |
E |
4,5 m |
F |
4,5 m |
Rulne staze koje služe isključivo za sopstvene potrebe, ne smeju da budu direktno povezane sa poletno-sletnom stazom, već moraju da budu povezane sa platformom ili rulnom stazom koja je deo mreže rulnih staza aerodroma.
Širina rulne staze određuje se prema tipovima i veličini vazduhoplova za koje je staza namenjena i prema predviđenoj frekvenciji saobraćaja i na pravoj deonici ne sme da iznosi manje od širine navedene u sledećoj tabeli:
Kodno slovo |
Najmanja dozvoljena širina rulne staze |
A |
7,5 m |
B |
10,5 m |
C |
15 m, ako je rulna staza namenjena za vazduhoplove čije je rastojanje od nosnog točka do centra osovine glavnog stajnog trapa manje od 18 m |
18 m, ako je rulna staza namenjena za vazduhoplove čije je rastojanje od nosnog točka do centra osovine glavnog stajnog trapa jednako ili veće od 18 m |
|
D |
18 m, ako je rulna staza namenjena za vazduhoplove kod kojih je širina spoljnih točkova glavnog stajnog trapa manja od 9 m |
23 m, ako je rulna staza namenjena za vazduhoplove kod kojih je širina spoljnih točkova glavnog stajnog trapa jednaka ili veća od 9 m |
|
E |
23 m |
F |
25 m |
Radijusi krivina rulnih staza se određuju prema manevarskim sposobnostima aviona za koje je staza namenjena i njihovim brzinama rulanja.
Na krivinama rulnih staza, ako je pilotska kabina aviona iznad oznake ose rulne staze, rastojanje između spoljnjeg točka glavnog stajnog trapa aviona i ivice rulne staze ne sme da iznosi manje od rastojanja navedenih u tabeli iz člana 76. ovog pravilnika.
Slika 3-2 Krivina rulne staze
Na mestima ukrštanja rulnih staza i na mestima ukrštanja rulnih staza sa poletno-sletnim stazama, platformama i drugim rulnim stazama, moraju da se obezbede proširenja radi lakšeg kretanja vazduhoplova.
Proširenjima se moraju obezbediti najmanja rastojanja spoljnih točkova stajnog trapa vazduhoplova i ivica rulnih staza, u skladu sa članom 76. ovog pravilnika.
Najmanja dozvoljena rastojanja rulnih staza
Rastojanje između ose rulne staze i ose poletno-sletne staze ili ose paralelne rulne staze ili nekog objekta ne sme da iznosi manje od dimenzija navedenih u tabeli 3-1 ovog pravilnika.
Tabela 3-1 Najmanje dozvoljeno rastojanje od ose rulne staze
|
Rastojanje između ose rulne staze i ose poletno-sletne staze (u metrima) |
Rastojanje između osa rulnih staza |
Rastojanje od ose rulne staze koja ne vodi do parking pozicije do objekta |
Rastojanje od ose staze za kretanje vazduhoplova do parking pozicije, do objekta |
|||||||
Kodno slovo |
Instrumentalne poletno-sletne staze Kodni broj |
Neinstrumentalne poletno-sletne staze Kodni broj |
|||||||||
1 |
2 |
3 |
4 |
1 |
2 |
3 |
4 |
||||
(1) |
(2) |
(3) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7) |
(8) |
(9) |
(10) |
(11) |
(12) |
A |
82,5 |
82,5 |
_ |
_ |
37,5 |
47,5 |
- |
- |
23,75 |
16,25 |
12 |
B |
87 |
87 |
- |
- |
42 |
52 |
- |
- |
33,5 |
21,5 |
16,5 |
C |
- |
- |
168 |
- |
- |
- |
93 |
_ |
44 |
26 |
24,5 |
D |
- |
- |
176 |
176 |
- |
- |
101 |
101 |
66,5 |
40,5 |
36 |
E |
- |
- |
- |
182,5 |
_ |
_ |
_ |
107,5 |
80 |
47,5 |
42,5 |
F |
- |
- |
- |
190 |
- |
- |
- |
115 |
97,5 |
57,5 |
50,5 |
Rastojanja navedena u tabeli 3-1 ovog pravilnika mogu da budu manja ako vazduhoplovna studija pokaže da takva rastojanja neće imati negativan uticaj na bezbednost ili da neće značajnije uticati na redovnost operacija aviona.
Uzdužni nagibi na rulnoj stazi, promena uzdužnog nagiba i vidljivost duž rulnih staza
Uzdužni nagib na rulnoj stazi ne sme da iznosi više od:
(a) 1,5 % za poletno-sletne staze kodnog slova C, D, E ili F;
(b) 3 % za poletno-sletne staze kodnog slova A ili B.
Ako nije moguće izbeći promenu uzdužnog nagiba rulne staze, ona mora da bude izvedena sa zakrivljenom površinom, pri čemu stepen promene ne sme da iznosi više od:
(a) 1 % na 30 m (najmanji radijus zakrivljenja je 3.000 m) za poletno-sletne staze kodnog slova C, D, E ili F;
(b) 1 % na 25 m (najmanji radijus zakrivljenja je 2.500 m) za poletno-sletne staze kodnog slova A ili B.
Na mestima gde se promena uzdužnog nagiba rulne staze ne može izbeći, promena nagiba mora da bude takva da iz bilo koje tačke na:
(a) 3 m iznad rulne staze mora da se vidi celokupna površina rulne staze na rastojanju od najmanje 300 m od tačke posmatranja, za poletno-sletne staze kodnog slova C, D, E ili F;
(b) 2 m iznad rulne staze mora da se vidi celokupna površina rulne staze na rastojanju od najmanje 200 m od tačke posmatranja, za poletno-sletne staze kodnog slova B;
(v) 1,5 m iznad rulne staze mora da se vidi celokupna površina rulne staze na rastojanju od najmanje 150 m od tačke posmatranja, za poletno-sletne staze kodnog slova A.
Poprečni nagibi, nosivost i površina rulnih staza
Poprečni nagibi rulnih staza moraju da budu takvi da se spreči akumulacija površinske vode na rulnoj stazi i ne smeju da budu veći od:
(a) 1,5 % za poletno-sletne staze kodnog slova C, D, E ili F;
(b) 2 % za poletno-sletne staze kodnog slova A ili B.
Nosivost rulne staze mora da bude najmanje jednaka nosivosti poletno-sletne staze koju opslužuje.
Površina rulne staze ne sme da ima nepravilnosti koje mogu da prouzrokuju oštećenje na strukturi aviona.
Površina kolovoznog zastora rulne staze mora da ima dobre karakteristike trenja kad je rulna staza vlažna.
Rulna staza za brzi izlaz vazduhoplova
Za brzi izlaz vazduhoplova sa poletno-sletne staze, koristi se rulna staza za brzi izlaz vazduhoplova, kao što je prikazano na slici 3-3 ovog pravilnika.
Slika 3-3 Rulna staza za brzi izlaz vazduhoplova
Radijus krive linije za isključenje sa poletno-sletne staze na rulnu stazu za brzi izlaz vazduhoplova mora da iznosi najmanje:
(a) 550 m za poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4;
(b) 275 m za poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2,
da bi se, u uslovima vlažnog kolovoznog zastora, omogućila brzina izlaza od:
(a) 93 km/h za poletno-sletne staze kodnog broja 3 ili 4;
(b) 65 km/h za poletno-sletne staze kodnog broja 1 ili 2.
Radijus proširenja unutrašnje krivine kod rulne staze za brzi izlaz vazduhoplova mora da bude takav da se osigura proširenje površine rulne staze pod kolovoznim zastorom, kako bi se omogućilo blagovremeno uočavanje tačke skretanja sa poletno-sletne staze i ulaska na rulnu stazu za brzi izlaz.
Rulna staza za brzi izlaz posle izlazne krivine mora da se sastoji od prave deonice koja ne sme da ima ukrštanja sa drugim rulnim stazama i koja će biti dovoljna da se vazduhoplov posle izlaska iz krivine potpuno zaustavi.
Ugao ukrštanja rulne staze za brzi izlaz vazduhoplova sa poletno-sletnom stazom ne sme da bude veći od 45°, niti manji od 25°, s tim da optimalni ugao treba da iznosi 30°.
Prave deonice rulne staze kodnog slova C, D, E ili F moraju da imaju zaštitne pojaseve koji se simetrično pružaju sa obe strane rulne staze i celom njenom dužinom, tako da ukupna širina rulne staze na pravim deonicama, sa njenim zaštitnim pojasevima, iznosi najmanje:
(a) 60 m kod kodnog slova F;
(b) 44 m kod kodnog slova E;
(v) 38 m kod kodnog slova D;
(g) 25 m kod kodnog slova C.
Širina zaštitnog pojasa na krivinama rulnih staza i na mestima ukrštanja staza ne sme da iznosi manje od širine zaštitnog pojasa na pravim deonicama susednih rulnih staza.
Površina zaštitnog pojasa rulne staze namenjene za avione sa turbo-mlaznim motorima mora da bude pripremljena tako da onemogući eroziju i usisavanje površinskog materijala u motor.
Osnovna staza rulne staze (širina, objekti na osnovnim stazama)
Osnovna staza rulne staze se pruža simetrično sa svake strane ose rulne staze, celom dužinom rulne staze, na rastojanju od ose ne manjem od onog iz člana 80, tabela 3-1, kolona 11 ovog pravilnika.
Na osnovnoj stazi rulne staze ne smeju da budu postavljeni objekti koji mogu da ugroze bezbedno kretanje aviona.
Sistem za odvođenje površinskih voda sa rulne staze na osnovnoj stazi rulne staze mora da bude urađen i zaštićen tako da se spreči oštećenje aviona ako sleti sa rulne staze.
Nivelisanje i nagibi osnovne staze rulne staze
Centralni deo osnovne staze rulne staze mora da bude nivelisan i stabilizovan tako da rastojanje nivelisanog dela od ose rulne staze ne iznosi manje od:
(a) 11 m kod kodnog slova A;
(b) 12,5 m kod kodnog slova B ili C;
(v) 19 m kod kodnog slova D;
(g) 22 m kod kodnog slova E;
(d) 30 m kod kodnog slova F.
Površina osnovne staze mora da bude u ravni sa ivicom rulne staze ili zaštitnog pojasa, ako postoji, a pozitivan poprečni nagib nivelisanog dela ne sme da iznosi više od:
(a) 2,5 % kod kodnog slova C, D, E ili F;
(b) 3 % kod kodnog slova A ili B.
Pozitivan poprečni nagib meri se u odnosu na poprečni nagib površine rulne staze a ne u odnosu na horizontalnu ravan.
Negativan poprečni nagib nivelisanog dela osnovne staze rulne staze se meri u odnosu na horizontalu i ne sme da iznosi više od 5 %.
Poprečni nagibi na bilo kom delu osnovne staze rulne staze, izvan rastojanja navedenih u stavu 1. ovog člana, se mere u smeru od rulne staze i ne smeju da budu veći od 5 %.
Površine za čekanje, pozicije za čekanje, međupozicije za čekanje i pozicije za čekanje na saobraćajnici
Na onim aerodromima na kojima je gustina saobraćaja srednja ili velika moraju da se obezbede površine za čekanje.
Najmanje jedna pozicija za čekanje na izlaz vazduhoplova, vozila ili drugih sredstava na poletno-sletnu stazu mora da se nalazi:
(a) na rulnoj stazi, ispred ukrštanja rulne staze sa poletno-sletnom stazom;
(b) na rulnoj stazi, ispred ukrštanja rulne staze sa drugom rulnom stazom, u slučaju ako se rulna staza koristi kao prilaz rulnoj stazi sa kojom se ukršta;
(v) na poletno-sletnoj stazi ispred ukrštanja sa drugom poletno-sletnom stazom, u slučaju ako se poletno-sletna staza koristi kao staza za kretanje vazduhoplova po tlu;
(g) na saobraćajnici ispred ukrštanja sa poletno-sletnom stazom;
(d) na saobraćajnici ispred ukrštanja sa rulnom stazom.
Tačan položaj pozicije za čekanje na izlaz na poletno-sletnu stazu mora da bude određen tako da se spreči ulaz vazduhoplova, vozila ili drugog sredstva u prostor koji mora da bude bez prepreka ili u kojem može da se dogodi ometanje radio-navigacionih uređaja.
Međupozicija za čekanje može da bude smeštena na rulnoj stazi, na bilo kojoj tački osim na poziciji za čekanje na izlaz na poletno-sletnu stazu.
Rastojanja od ose poletno-sletne staze:
(a) do površine za čekanje; ili
(b) do pozicije za čekanje na rulnoj stazi ispred ukrštanja sa poletno-sletnom stazom; ili
(v) do pozicije za čekanje na saobraćajnici ispred ukrštanja sa poletno-sletnom stazom, moraju da budu u skladu sa vrednostima navedenim u tabeli 3-2 ovog pravilnika.
Tabela 3-2 Minimalna rastojanja od ose poletno-sletne staze do površine za čekanje, pozicije za čekanje i pozicije za čekanje na saobraćajnici
|
Kodni broj |
|||
Poletno-sletna staza |
1 |
2 |
3 |
4 |
Neinstrumentalni prilaz |
30 m |
40 m |
75 m |
75 m |
Instrumentalni neprecizan prilaz |
40 m |
40 m |
75 m |
75 m |
Instrumentalni precizan prilaz kategorije I |
60 m b |
60 m b |
90 m a,b |
90 m a,b,v |
Instrumentalni precizan prilaz kategorije II i III |
- |
- |
90 m a,b |
90 m a,b,v |
Poletno-sletna staza za poletanje |
30 m |
40 m |
75 m |
75 m |
______________
(a) Ako je površina za čekanje, pozicija za čekanje na rulnoj stazi ili pozicija za čekanje na saobraćajnici, postavljena na nižoj nadmorskoj visini u odnosu na nadmorsku visinu praga poletno-sletne staze, rastojanje površine ili pozicije od ose poletno-sletne staze može da se smanji za 5 m, za svaki metar za koji je površina ili pozicija za čekanje na nižoj nadmorskoj visini od praga, uz uslov da ne prodire kroz unutrašnju prelaznu površ.
(b) Rastojanje se mora povećati u slučaju ometanja rada radio-navigacionih uređaja, pogotovo uređaja za vođenje vazduhoplova po nagibu (glide path) i pravcu (localizer).
(v) Za poletno-sletne staze kodnog slova F ovo rastojanje mora da iznosi 107,5 m.
Na nadmorskim visinama većim od 700 m (2.300 ft), rastojanje od 90 m navedeno u tabeli 3-2 ovog pravilnika za poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kodnog broja 4, mora da se poveća 1 m za svakih 100 m (330 ft) preko 700 m (2.300 ft) do nadmorske visine od 2.000 m (6.600 ft).
Ako je površina za čekanje, pozicija za čekanje na rulnoj stazi ili pozicija za čekanje na saobraćajnici za izlaz na poletno-sletnu stazu za precizan prilaz kodnog broja 4, na većoj nadmorskoj visini od praga, rastojanje od 90 m ili 107,5 m, navedeno u tabeli 3-2 ovog pravilnika, mora da se poveća 5 m za svaki metar visine za koji je površina ili pozicija za čekanje viša od praga.
Platforme (veličina, nosivost, nagib površine)
Na aerodromu moraju da budu instalirane platforme namenjene za prihvat i otpremu vazduhoplova, za ukrcavanje i iskrcavanje putnika, istovar i utovar robe i pošte, parkiranje i održavanje vazduhoplova.
Ukupna površina platforme mora da bude dovoljna da omogući brz protok saobraćaja na aerodromu pri njegovoj najvećoj očekivanoj gustini.
Svaki deo platforme mora da bude projektovan i izgrađen tako da izdrži vazduhoplove za čije opsluživanje je namenjena.
Nagibi površina platforme, uključujući i nagibe površina rulnih staza koje vode do platforme, moraju da budu takvi da spreče akumuliranje vode na površini platforme.
Na poziciji za parkiranje vazduhoplova nagib ne sme da iznosi više od 1 %.
Dozvoljena rastojanja na platformama i parking pozicijama
Između vazduhoplova na parking poziciji i okolnih objekata, vazduhoplova na drugoj parking poziciji ili drugih objekata, moraju da se obezbede sledeća minimalna rastojanja:
Kodno slovo vazduhoplova za koji je dimenzionirana platforma |
Najmanje dozvoljeno rastojanje |
A |
3 m |
B |
3 m |
C |
4,5 m |
D |
7,5 m |
E |
7,5 m |
F |
7,5 m |
Na parking pozicijama za "nose-in" parkiranje vazduhoplova sa kodnim slovom D, E ili F, dozvoljena rastojanja mogu da budu manja:
(a) između terminala (uključujući i fiksirani most za putnike) i nosa vazduhoplova;
(b) između objekta i nosa vazduhoplova, iznad dela pozicije na kojem se vrši navođenje vazduhoplova po pravcu korišćenjem sistema za vizuelno navođenje vazduhoplova.
Između ivica pristanišne platforme i okolnih građevina i drugih objekata, mora da se obezbede sledeća minimalna rastojanja:
Kodno slovo vazduhoplova za koji je dimenzionirana platforma |
Najmanje dozvoljeno rastojanje |
A |
7,5 m |
B |
7,5 m |
C |
15 m |
D |
15 m |
E |
15 m |
Između ose staze za kretanje vazduhoplova do parking pozicije i objekata, moraju da se obezbede sledeća minimalna rastojanja:
Kodno slovo vazduhoplova za koji je dimenzionirana pozicija |
Najmanje dozvoljeno rastojanje |
A |
12 m |
B |
16,5 m |
C |
24,5 m |
D |
36 m |
E |
42,5 m |
Na platformama moraju da se obezbede saobraćajnice za servisiranje i prilazi na manevarske površine kao i površina za smeštaj zemaljske opreme.
Izolovana pozicija za parkiranje vazduhoplova
Na aerodromu mora da postoji izolovana pozicija za parkiranje vazduhoplova za koji se zna ili se veruje da može da bude predmet nezakonitog ometanja ili koji iz bilo kog drugog razloga treba izolovati od uobičajenih aerodromskih aktivnosti.
Izolovana pozicija za parkiranje vazduhoplova mora da bude locirana na udaljenosti ne manjoj od 100 m od drugih pozicija za parkiranje vazduhoplova, zgrada ili javnih površina.
Izolovana pozicija za parkiranje vazduhoplova ne sme da se nalazi iznad podzemne infrastrukture kao što su instalacije za gas i avionsko gorivo i, ako je moguće, električnih i telekomunikacionih kablova.
Platforma za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova
Odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova može da se vrši na pozicijama za parkiranje vazduhoplova ili na određenim udaljenim platformama duž rulne staze koja vodi do poletno-sletne staze, pod uslovom da postoje odgovarajući drenažni sistemi za sakupljanje i sigurno odlaganje viška tečnosti koja se koristi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, kako bi se sprečila kontaminacija podzemnih voda.
Platforma na kojoj se vrši odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova mora da bude locirana tako da u toku tih aktivnosti vazduhoplov i oprema za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova ne dodiruju površi za ograničenje prepreka navedene u Delu 4 ovog pravilnika, da ne ometaju rad radio-navigacionih sredstava i da se sa aerodromskog tornja kontrole letenja jasno vidi čišćenje tretiranog aviona.
Platforma na kojoj se vrši odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova mora da bude locirana tako da omogućava brz tok saobraćaja i ne zahteva neuobičajene manevre prilikom rulanja na i sa platforme.
Veličina i broj platformi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova
Platforma za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova se sastoji od:
(a) unutrašnje površine za parkiranje najvećeg tipa vazduhoplova za čije opsluživanje je platforma namenjena;
(b) spoljašnje - dodatne površine, širine najmanje 3,8 m, za kretanje dva ili više vozila za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova.
Pri izboru i opremanju lokacije platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, operater aerodroma mora da uzme u obzir:
(a) učestalost i broj planiranih operacija vazduhoplova;
(b) vreme delovanja sredstva za sprečavanje stvaranja leda,
kako bi sredstvo za zaštitu od zaleđivanja delovalo na kraju kretanja vazduhoplova po tlu i u vreme zaletanja i poletanja vazduhoplova.
U uslovima kad nije sigurno da li će primenjeno sredstvo za odleđivanje delovati i za vreme poletanja vazduhoplova ili u slučaju promenljivih vremenskih uslova kad se duž trase za kretanje vazduhoplova po tlu do poletno-sletne staze za poletanje očekuje pojava leda ili sloja snega na površinama vazduhoplova, operater aerodroma mora da odredi dodatnu udaljenu površinu za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova na rulnoj stazi, na delu koji je dovoljno blizu praga poletno-sletne staze.
Nagib na platformi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova
Platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova mora da imaju odgovarajuće nagibe radi odvođenja tečnosti, odnosno sredstava koja se koriste za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova.
Maksimalni uzdužni nagib mora da bude što je moguće manji, a poprečni nagib ne sme da iznosi više od 1 %.
Slika 3-4 Minimalno rastojanje između rulne staze i platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja
Nosivost i udaljenost platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, zaštita životne sredine
Platforma za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova mora da bude takva da može da izdrži opterećenja vazduhoplova za čije opsluživanje je namenjena.
Platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova moraju da imaju, u odnosu na okolne objekte, minimalna rastojanja iz člana 92. ovog pravilnika.
Na platformama za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, mora da bude rešeno pitanje odvođenja sredstava za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova tako da ne dođe do zagađenja podzemnih voda.
OGRANIČENJE I UKLANJANJE PREPREKA
U cilju sprečavanja postavljanja objekata u blizini aerodroma koji mogu da budu prepreka i koji mogu da dovedu do toga da aerodrom postane neupotrebljiv, oko aerodroma se utvrđuju površi za ograničenje prepreka.
Cilj iz stava 1. ovog člana se postiže uspostavljanjem niza površi kojima se određuju granične visine za objekte koji mogu da budu postavljeni u zoni aerodroma.
Unutrašnja i spoljašnja horizontalna površ
Unutrašnja horizontalna površ je površ koja se nalazi u horizontalnoj ravni iznad aerodroma i njegove okoline.
Poluprečnik ili spoljna granica unutrašnje horizontalne površi se meri od referentne tačke ili tačaka koje su namenski određene i za koje su podaci poznati.
Oblik unutrašnje horizontalne površi ne mora obavezno da bude kružnog oblika.
Relativna visina unutrašnje horizontalne površi meri se iznad tačke koja je namenski određena i za koju je poznata nadmorska visina.
Uputstvo o određivanju veličine unutrašnje horizontalne površi i nadmorske visine, kao i uputstvo o neophodnosti uspostavljanja spoljašnje horizontalne površi i njene karakteristike nalaze se u Priručniku o aerodromskim službama (ICAO Dokument broj 9137), Deo 6.
Konusna površ je površ koja se pruža naviše i na spoljnu stranu od ivice unutrašnje horizontalne površi.
Granice konusne površi su:
(a) donja ivica koja se poklapa sa spoljnom ivicom unutrašnje horizontalne površi;
(b) gornja ivica koja se nalazi na određenoj relativnoj visini iznad unutrašnje horizontalne površi.
Nagib konusne površi meri se u vertikalnoj ravni upravnoj na ivicu unutrašnje horizontalne površi.
Prilazna površ je deo kose ravni ili kombinacija ravni koje prethode pragu.
Granice prilazne površi se sastoje od:
(a) unutrašnje ivice određene dužine, horizontalne i upravne na produženu osu poletno-sletne staze, na određenom rastojanju od praga;
(b) dve bočne strane koje počinju iz krajeva unutrašnje ivice i ravnomerno odstupaju za određeni stepen u odnosu na produženu osu poletno-sletne staze;
(v) spoljne ivice koja je paralelna sa unutrašnjom;
(g) gornje površi koja je drugačija u slučaju ako se koristi prilaz koji nije u pravcu ose poletno-sletne staze, tj. ako dve bočne strane koje počinju iz krajeva unutrašnje ivice ravnomerno odstupaju od produžene ose pomaknutog, bočno pomaknutog ili zakrivljenog prilaza.
Nadmorska visina unutrašnje ivice mora da bude jednaka nadmorskoj visini srednje tačke praga.
Nagib prilazne površi se meri u vertikalnoj ravni koja sadrži osu poletno-sletne staze i dalje sledi projekciju linije prilaza na zemlji.
Unutrašnja prilazna površ je pravougaoni deo prilazne površi neposredno ispred praga.
Granice unutrašnje prilazne površi se sastoje od:
(a) unutrašnje ivice koja je istovremeno i unutrašnja ivica prilazne površi ali ima svoju sopstvenu dužinu;
(b) dve strane koje počinju na krajevima unutrašnje ivice i produžavaju paralelno do vertikalne ravni sadržavajući osu poletno-sletne staze;
(v) spoljne ivice paralelne unutrašnjoj ivici.
Prelazna površ je složena površ koja se pruža duž bočne strane osnovne staze i delom bočne strane prilazne površi, naviše na spoljnu stranu pod određenim nagibom sve do unutrašnje horizontalne površi.
Granice prelazne površi se sastoje od:
(a) niže ivice, čiji je početak na mestu preseka bočne strane prilazne površi sa unutrašnjom horizontalnom površi i produžava nadole bočnom stranom prilazne površi do unutrašnje ivice prilazne površi i odatle dužinom osnovne staze paralelno osi poletno-sletne staze;
(b) gornje ivice, koja se nalazi u ravni unutrašnje horizontalne površi.
Nadmorska visina tačke na nižoj ivici mora da bude:
(a) duž bočne strane prilazne površi - jednaka nadmorskoj visini prilazne površi u toj tački;
(b) duž osnovne staze - jednaka nadmorskoj visini najbliže tačke na osi poletno-sletne staze ili njenom produžetku.
Nagib prelazne površi meri se u vertikalnoj ravni koja je upravna na osu poletno-sletne staze.
Cilj uspostavljanja unutrašnje prelazne površi je ograničenje visine navigacionih sredstava, vazduhoplova i drugih vozila koja moraju da budu u blizini poletno-sletne staze, a ne smeju da prodiru kroz unutrašnju prilaznu površ za ograničenje prepreka, osim u slučaju lomljivih objekata.
Unutrašnja prelazna površ je površ slična prelaznoj površi ali bliža poletno-sletnoj stazi.
Granice unutrašnje prelazne površi se sastoje od:
(a) niže ivice, koja počinje na kraju unutrašnje prilazne površi i produžava se naniže jednom stranom unutrašnje prilazne površi do unutrašnje ivice te površi, odatle duž osnovne staze paralelne sa osom poletno-sletne staze do unutrašnje ivice površi za neuspelo sletanje, a odatle uz bočnu stranu površi za neuspelo sletanje do tačke u kojoj ta bočna strana preseca unutrašnju horizontalnu površ;
(b) gornje ivice, koja se nalazi u ravni unutrašnje horizontalne površi.
Nadmorska visina tačke na nižoj ivici mora da bude:
(a) duž bočne strane unutrašnje prilazne površi i površi za neuspelo sletanje - jednaka nadmorskoj visini određene površine u toj tački;
(b) duž osnovne staze - jednaka nadmorskoj visini najbliže tačke na osi poletno-sletne staze ili njenom produžetku.
Nagib unutrašnje prelazne površi meri se u vertikalnoj ravni koja je upravna na osu poletno-sletne staze.
Površ za neuspelo sletanje je ravan pod nagibom koja se nalazi na definisanoj udaljenosti posle praga, a pruža se između unutrašnje prelazne površi.
Granice površi za neuspelo sletanje se sastoje od:
(a) unutrašnje horizontalne ivice upravne na osu poletno-sletne staze, koja se nalazi na definisanoj udaljenosti iza praga;
(b) dve strane koje započinju na krajevima unutrašnje ivice i divergiraju uniformno za određeni procenat od vertikalne ravni koja sadrži osu poletno-sletne staze;
(v) spoljne ivice paralelne sa unutrašnjom ivicom koja se nalazi u ravni unutrašnje horizontalne površi.
Nadmorska visina unutrašnje ivice mora da bude jednaka nadmorskoj visini ose poletno-sletne staze na mestu unutrašnje ivice.
Nagib površi za neuspelo sletanje meri se u vertikalnoj ravni koja sadrži osu poletno-sletne staze.
Odletna površ je površ pod nagibom ili neka druga određena površ iza kraja poletno-sletne staze ili pretpolja.
Granice odletne površi se sastoje od:
(a) unutrašnje horizontalne ivice upravne na osu poletno-sletne staze a koja se nalazi ili na određenoj udaljenosti iza kraja poletno-sletne staze ili na kraju pretpolja, ako postoji, i čija dužina prelazi utvrđenu udaljenost;
(b) dve strane koje polaze od krajeva unutrašnje ivice i uniformno divergiraju za određeni procenat od putanje za poletanje do određene finalne širine i odatle nastavljaju paralelno na istoj širini celom dužinom odletne površi;
(v) spoljne ivice horizontalne i upravne na određenu putanju za poletanje.
Nadmorska visina unutrašnje ivice mora da bude jednaka najvišoj tački na produženoj osi poletno-sletne staze između kraja poletno-sletne staze i unutrašnje ivice, izuzev u slučaju ako postoji pretpolje, kada nadmorska visina mora da bude jednaka najvišoj tački na zemlji na osi pretpolja.
U slučaju ako je putanja za poletanje u pravoj liniji, nagib odletne površi se meri u vertikalnoj ravni koja sadrži osu poletno-sletne staze.
U slučaju ako putanja za poletanje uključuje zaokret, odletna površ je kompleksna površ koja sadrži horizontalne normale na njenu osu i nagib ose mora da bude isti kao i nagib za poletanje u pravoj liniji.
Slika 4-1 Površi za ograničenje prepreka
Neinstrumentalna poletno-sletna staza
Za poletno-sletne staze namenjene za neinstrumentalno letenje moraju da se odrede sledeće površi za ograničenje prepreka:
(a) konusna površ;
(b) unutrašnja horizontalna površ;
(v) prilazna površ;
(g) prelazne površi.
Relativne visine i nagibi površi ne smeju da budu veći od onih navedenih u tabeli 4-1 ovog pravilnika, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od dimenzija navedenih u istoj tabeli.
Tabela 4-1 Dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka - poletno-sletna staza za prilaženje
KLASIFIKACIJA POLETNO-SLETNIH STAZA PREMA NAČINU PRILAŽENJA |
||||||||||
|
|
Kategorija preciznog prilaženja |
||||||||
|
Neinstrumentalne |
Neprecizan prilaz |
I |
II ili III |
||||||
|
Kodni broj |
Kodni broj |
Kodni broj |
Kodni broj |
||||||
Površi i dimenzijea |
1 |
2 |
3 |
4 |
1,2 |
3 |
4 |
1,2 |
3,4 |
3,4 |
(1) |
(2) |
(3) |
(4) |
(5) |
(6) |
(7) |
(8) |
(9) |
(10) |
(11) |
KONUSNA |
||||||||||
Nagib |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
5 % |
Visina |
35 m |
55 m |
75 m |
100 m |
60 m |
75 m |
100 m |
60 m |
100 m |
100 m |
UNUTRAŠNJA HORIZONTALNA |
||||||||||
Visina |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
45 m |
Poluprečnik |
2.000 m |
2.500 m |
4.000 m |
4.000 m |
3.500 m |
4.000 m |
4.000 m |
3.500 m |
4.000 m |
4.000 m |
UNUTRAŠNJA PRILAZNA |
||||||||||
Širina |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
90 m |
120 md |
120 md |
Udaljenost od praga |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
60 m |
60 m |
60 m |
Dužina |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
900 m |
900 m |
900 m |
Nagib |
|
|
|
|
|
|
|
2,5 % |
2 % |
2 % |
PRILAZNA |
||||||||||
Dužina unutrašnje ivice |
60 m |
80 m |
150 m |
150 m |
150 m |
300 m |
300 m |
150 m |
300 m |
300 m |
Udaljenost od praga |
30 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
60 m |
Odstupanje (sa svake strane) |
10 % |
10 % |
10 % |
10 % |
15 % |
15 % |
15 % |
15 % |
15 % |
15 % |
Prva sekcija |
||||||||||
Dužina |
1.600 m |
2.500 m |
3.000 m |
3.000 m |
2.500 m |
3.000 m |
3.000 m |
3.000 m |
3.000 m |
3.000 m |
Nagib |
5 % |
4 % |
3,33 % |
2,5 % |
3,33 % |
2 % |
2 % |
2,5 % |
2 % |
2 % |
Druga sekcija |
||||||||||
Dužina |
- |
- |
- |
- |
- |
3.600 mb |
3.600 m |
12.000 m |
3.600 mb |
3.600 mb |
Nagib |
- |
- |
- |
- |
- |
2,5 % |
2,5 % |
3 % |
2,5 % |
2,5 % |
Horizontalna sekcija |
||||||||||
Dužina |
- |
- |
- |
- |
- |
8.400 mb |
8.400 mb |
- |
8.400 mb |
8.400 mb |
Ukupna dužina |
- |
- |
- |
- |
- |
15.000 m |
15.000 m |
15.000 m |
15.000 m |
15.000 m |
PRELAZNA |
||||||||||
Nagib |
20 % |
20 % |
14,3 % |
14,3 % |
20 % |
14,3 % |
14,3 % |
14,3 % |
14,3 % |
14,3 % |
UNUTRAŠNJA PRELAZNA |
||||||||||
Nagib |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
40 % |
33,3 % |
33,3 % |
POVRŠ ZA NEUSPELO SLETANJE |
||||||||||
Dužina unutrašnje ivice |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
90 m |
120 md |
120 md |
Udaljenost od praga |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
v |
1.800 mg |
1.800 mg |
Odstupanje (sa svake strane) |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
10 % |
10 % |
10 % |
Nagib |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
- |
4 % |
3,33 % |
3,33 % |
______________
(a) Sve dimenzije su merene horizontalno osim ako nije drugačije navedeno.
(b) Varijabilna dužina.
(v) Udaljenost do kraja glavne staze.
(g) Ili do kraja poletno-sletne staze, u zavisnosti koja je od ovih dimenzija manja.
(d) Ako je kodno slovo F (kolona (3) tabele 1-1), širina se povećava do 155 m. Za informacije o kodnom slovu F avioni opremljeni digitalnim elektronskim uređajima koji omogućavaju da se komande upravljanja avionom održavaju na ustanovljenoj putanji tokom manevra obilaženja, videti Cirkular 301 - Novi veći avioni - povreda zone bez prepreka: operativne mere i vazduhoplovna studija.
Iznad prilazne ili prelazne površi nije dozvoljena izgradnja novih objekta ili povećanje visine postojećih objekata, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Slika 4-2 Unutrašnja prilazna površ, unutrašnja prelazna površ i površ za neuspelo sletanje
Iznad konusne površi ili unutrašnje horizontalne površi nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Postojeći objekti iznad bilo koje od površi iz člana 108. ovog pravilnika moraju da budu uklonjeni, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da su ti objekti zaklonjeni postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da ti objekti neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Pri razmatranju predloga za izgradnju poletno-sletne staze mora da se uzme u obzir moguć budući razvoj instrumentalne poletno-sletne staze i shodno tome moraju da se predvide strožiji uslovi za površi za ograničenje prepreka.
Poletno-sletna staza za neprecizan prilaz
Za poletno-sletne staze koje su namenjene za neprecizan prilaz moraju da se odrede sledeće površi za ograničenja prepreka:
(a) konusna površ;
(b) unutrašnja horizontalna površ;
(v) prilazna površ;
(g) prelazne površi.
Relativne visine i nagibi površi ne smeju da budu veći od onih navedenih u tabeli 4-1 ovog pravilnika, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od dimenzija navedenih navedenih u istoj tabeli, osim u slučaju horizontalne sekcije prilazne površi.
Prilazna površ je horizontalna površ iza tačke u kojoj se površ sa nagibom od 2,5 % ukršta sa:
(a) horizontalnom ravni 150 m iznad nadmorske visine praga; ili
(b) horizontalnom ravni koja prolazi kroz vrh bilo kog objekta koji utiče na određivanje granice za nadvišavanje prepreka, u zavisnosti od toga koja je od ovih ravni viša.
Iznad prilazne površi unutar 3.000 m od unutrašnje ivice ili iznad prelazne površi, nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Iznad prilazne površi iza 3.000 m od unutrašnje ivice, konusne površi ili unutrašnje horizontalne površi, nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Postojeći objekti iznad bilo koje od površi iz člana 110. ovog pravilnika moraju da se uklone, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da su ti objekti zaklonjeni postojećim nepokretnim objektom, ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da ti objekti neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Poletno-sletna staza za precizan prilaz
Za poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije I moraju da se odrede sledeće površi za ograničenje prepreka:
(a) konusna površ;
(b) unutrašnja horizontalna površ;
(v) prilazna površ;
(g) prelazne površi;
(d) unutrašnja prilazna površ;
(đ) unutrašnja prelazna površ;
(e) površ za neuspelo sletanje.
Za poletno-sletne staze za precizan prilaz kategorije II ili III moraju da se odrede sledeće površi za ograničenje prepreka:
(a) konusna površ;
(b) unutrašnja horizontalna površ;
(v) prilazna površ i unutrašnja prilazna površ;
(g) prelazne površi;
(d) unutrašnja prelazna površ;
(đ) površ za neuspelo sletanje.
Relativna visina i nagibi površi ne smeju da budu veći od onih navedenih u tabeli 4-1 ovog pravilnika, a njihove ostale dimenzije ne smeju da budu manje od dimenzija navedenih u istoj tabeli, osim u slučaju horizontalne sekcije prilazne površi.
Prilazna površ je horizontalna površ iza tačke u kojoj se površ sa nagibom od 2,5 % ukršta sa:
(a) horizontalnom ravni 150 m iznad nadmorske visine praga; ili
(b) horizontalnom ravni koja prolazi kroz vrh bilo kog objekta koji utiče na određivanje granice za nadvišavanje prepreka, u zavisnosti od toga koja je od ovih ravni viša.
Iznad unutrašnje prilazne površi, unutrašnje prelazne površi ili površi za neuspelo sletanje nije dozvoljeno postavljanje nepokretnih objekata, osim lomljivih objekata koji zbog svoje funkcije moraju da se nalaze na osnovnoj stazi.
Pokretni objekti ne smeju da se nalaze na ovim površima tokom upotrebe poletno-sletne staze za sletanje.
Iznad prilazne površi ili prelazne površi nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Iznad konusne površi i unutrašnje horizontalne površi nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da objekat neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Postojeći objekti iznad prilazne površi, prelazne površi, konusne površi i unutrašnje horizontalne površi moraju da se uklone, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da su ti objekti zaklonjeni postojećim nepokretnim objektom, ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da ti objekti neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Poletno-sletna staza namenjena poletanju
Za poletno-sletnu stazu namenjenu poletanju vazduhoplova mora da se uspostavi odletna površ.
Dimenzije ove površi ne smeju da budu manje od dimenzija iz tabele 4-2 ovog pravilnika, osim ako je moguće usvojiti smanjenu dužinu za poletanje, tako da ova manja dužina bude u skladu sa proceduralnim merama koje su usvojene da bi se regulisalo letenje aviona izvan poletno-sletne staze.
Da bi se utvrdilo da li je poželjno da se smanji nagib iz tabele 4-2 ovog pravilnika moraju da se ispitaju operativne karakteristike aviona kojima je poletno-sletna staza namenjena i mora da se obrati posebna pažnja na kritične operativne uslove.
Ako se definisani nagib smanji, odgovarajuće prilagođavanje odletne površi mora da bude takvo da omogući zaštitu do relativne visine od 300 m.
Tabela 4-2 Dimenzije i nagibi površi za ograničenje prepreka - poletno-sletne staze namenjene za poletanje
|
Kodni broj |
||
Površi i dimenzijea |
1 |
2 |
3 ili 4 |
(1) |
(2) |
(3) |
(4) |
ODLETNA POVRŠ |
|
|
|
Dužina unutrašnje ivice |
60 m |
80 m |
180 m |
Udaljenost od kraja PSS b |
30 m |
60 m |
60 m |
Odstupanje (sa svake strane) |
10 % |
10 % |
12,5 % |
Finalna širina |
380 m |
580 m |
1.200 m |
|
|
|
1.800 m v |
Dužina |
1.600 m |
2.500 m |
15.000 m |
Nagib |
5 % |
4 % |
2 % |
(a) Sve dimenzije se mere horizontalno osim ako nije drugačije predviđeno. |
|||
(b) Odletna površ počinje od kraja pretpolja ako njegova dužina premašuje definisanu dužinu. |
|||
(v) 1.800 m ako su određenom putanjom obuhvaćene promene u pravcu koje su veće od 15° za operacije koje se obavljaju noću u IMC, VMC. |
|||
Iznad odletne površi nije dozvoljena izgradnja novih objekata ili povećanje visine postojećih objekata, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da će novi objekat ili objekat čija je visina povećana biti zaklonjen postojećim nepokretnim objektom.
Ako nijedan objekat ne doseže odletnu površ od 2 % (1:50) mora da se ograniči visina novih objekata da bi se postojeća površ sačuvala od prepreka ili mora da se smanji nagib površi na 1,6 % (1:62,5).
Postojeći objekti koji se pružaju iznad odletne površi moraju da se uklone, osim ako se, po nalazu Direktorata, utvrdi da su ti objekti zaklonjeni postojećim nepokretnim objektom ili ako se nakon sprovedene vazduhoplovne studije utvrdi da ti objekti neće nepovoljno uticati na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili značajno ugroziti redovnost vazduhoplovnih operacija.
Objekti izvan površi za ograničenje prepreka
Pre izgradnje objekata izvan granica površi za ograničenje prepreka, a koji se pružaju iznad visine od 20 m i koji su izvan naseljenih mesta, mora da se pribavi saglasnost Direktorata.
Objekti u zonama koje se nalaze izvan granica površi za ograničenje prepreka, koji se pružaju u visinu do 150 m i više iznad nadmorske visine terena, smatraće se preprekama, osim ako posebna vazduhoplovna studija ne pokaže da ovi objekti neće predstavljati opasnost za vazduhoplove.
Ova studija može da uzme u obzir prirodu operacija koje su u pitanju i može da napravi razliku između dnevnih i noćnih operacija.
Objekti koji ne prodiru kroz prilaznu površ, ali koji mogu štetno da utiču na optimalan položaj ili karakteristike sredstava za vizuelnu ili nevizuelnu navigaciju, moraju da se uklone ako je to izvodljivo.
Bilo koji objekat koji bi, po nalazu Direktorata, a na osnovu sprovedene studije, mogao da ugrozi vazduhoplove na površini za kretanje vazduhoplova ili u vazduhu unutar granica unutrašnje horizontalne i konusne površi, smatraće se preprekom i mora da se ukloni što je pre moguće.
VIZUELNA POMOĆNA SREDSTVA ZA NAVIGACIJU
POKAZIVAČI I UREĐAJI ZA SIGNALIZACIJU
Pokazivač pravca i jačine vetra
U vreme otvorenosti aerodroma za poletanja i sletanja, aerodrom mora da bude opremljen bar jednim pokazivačem pravca i jačine vetra u vreme kada je aerodrom otvoren za letenje.
Pokazivač pravca i jačine vetra mora da bude postavljen tako da se vidi iz vazduhoplova u letu, odnosno sa površina za kretanje vazduhoplova, s tim da na njega ne utiče poremećaj strujanja vazduha prouzrokovan okolnim objektima.
Aerodromi sa poletno-sletnom stazom dužine preko 1.200 m moraju da imaju pokazivač pravca i jačine vetra lociran na svakom kraju poletno-sletne staze, na približno 150 m iza kraja prilazne površi i na rastojanju od ivice poletno-sletne staze od najmanje 60 m.
Pokazivač pravca i jačine vetra na aerodromu sa poletno-sletnom stazom dužine ispod 1.200 m mora da bude lociran na približno središnjem delu poletno-sletne staze, na rastojanju od ivice poletno-sletne staze od približno 60 m.
Karakteristike pokazivača pravca i jačine vetra
Visina pokazivača pravca i jačine vetra koji se nalazi na osnovnoj stazi poletno-sletne staze ne sme da prelazi 7,7 m.
Pokazivač pravca i jačine vetra mora da bude u obliku zarubljenog konusa, kao što je prikazano na slici 5-0 ovog pravilnika, izrađen od tkanine dužine najmanje 3,6 m i prečnika na širem kraju najmanje 0,9 m.
Boje moraju da budu tako odabrane da je pokazivač pravca i jačine vetra jasno vidljiv i razumljiv sa visine od najmanje 300 m, uzimajući u obzir pozadinu.
Tkanina pokazivača pravca i jačine vetra mora da bude u dve boje, crvenoj i beloj, raspoređene naizmenično u pet polja, s tim da prvo i poslednje polje budu crvene boje.
Pokazivač pravca i jačine vetra mora da bude tako konstruisan da jasno pokazuje pravac, smer i brzinu vetra pri zemlji.
Položaj najmanje jednog pokazivača pravca i jačine vetra mora da se obeleži kružnom trakom bele boje, prečnika 15 m i širine 1,2 m, s tim da se pokazivač nalazi u centru kruga.
Najmanje jedan pokazivač pravca i jačine vetra mora da bude osvetljen na aerodromu koji se koristi i noću.
Slika 5-0 Pokazivač pravca i jačine vetra
Pokazivač smera sletanja mora da bude postavljen ispred ili pored poletno-sletne staze tako da bude jasno vidljiv.
Pokazivač smera sletanja mora da bude u obliku slova "T", oblika i dimenzija prikazanih na slici 5-1 ovog pravilnika.
Boja pokazivača smera sletanja mora da bude bela ili narandžasta, u zavisnosti od toga koja je od te dve boje u jačem kontrastu u odnosu na pozadinu.
Na aerodromu koji se koristi za letenje u noćnim uslovima pokazivač smera sletanja mora da bude osvetljen belim svetlom ili oivičen belim svetlima.
Slika 5-1 Pokazivač smera sletanja
Na aerodromu na kome su obezbeđene usluge kontrole letenja se postavlja signalna svetiljka na tornju aerodromske kontrole letenja.
Signalna svetiljka mora da bude takva da može da daje svetlosne signale crvene, zelene i bele boje i:
(a) da se može ručno usmeriti ka željenom cilju;
(b) da daje svetlosni signal u jednoj boji, a zatim da usledi signal u jednoj od druge dve boje;
(v) da prenosi poruke u jednoj od tri boje pomoću Morzeovih znakova i to brzinom od najmanje četiri reči u minuti.
Signalna svetiljka mora da bude takva da joj je snop svetlosti u rasponu između 1° i 3°, sa neznatnim osvetljenjem preko 3°.
Kad se signalna svetiljka koristi danju, intenzitet obojenog svetla mora da je najmanje 6.000 cd.
Signalne ploče i signalno područje
Signalno područje mora da bude locirano tako da može da se vidi iz svih smerova iznad ugla od 10° iznad horizonta, kad se gleda sa visine od 300 m.
Signalno područje je ravna horizontalna površ od najmanje 9 m².
Boja signalnog područja mora da bude odabrana tako da bude u jasnom kontrastu s bojama signalnih ploča koje se koriste, s belim okvirom širine od najmanje 0,3 m.
OZNAKE NA KOLOVOZNOM ZASTORU POVRŠINA ZA KRETANJE VAZDUHOPLOVA
Prekidanje horizontalnih oznaka poletno-sletne staze
Kod ukrštanja poletno-sletne staze i rulne staze moraju da budu postavljene horizontalne oznake poletno-sletne staze, a oznake rulne staze i oznake ivica poletno-sletne staze na mestu ukrštanja se prekidaju.
Boja i upadljivost horizontalnih oznaka
Oznake poletno-sletne staze moraju da budu bele boje.
Oznake rulne staze, oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi i oznake pozicije vazduhoplova moraju da budu žute boje.
Granične linije platforme, staze za kretanje vozila i pešačke staze se obeležavaju belom bojom.
Bezbednosne linije na platformi se obeležavaju crvenom bojom.
Ako je površina kolovoznog zastora svetlija, bele i žute oznake moraju da budu uokvirene linijama crne boje.
Ako je površina platforme svetlija, oznake bezbednosnih linija na platformi (crvene boje) moraju da budu uokvirene linijama bele boje.
Za obeležavanje površina za kretanje vazduhoplova mora se koristiti boja ili drugi pogodan materijal koji neće na označenoj površini bitno smanjiti koeficijent trenja.
Oznake mogu da budu u celosti obojena površina ili mogu predstavljati niz pruga širine jednake razmaku između njih, tako da se dobije efekat od najmanje 50 % obojene površine.
Na aerodromu koji se koristi za letenje noću, oznake na kolovoznom zastoru moraju da budu izvedene od materijala koji daje refleksiju, da bi se poboljšala vidljivost oznaka.
Ako je izvodljivo, poletno-sletna staza i rulna staza bez kolovoznog zastora mogu da se obeleže oznakama predviđenim za poletno-sletne i rulne staze sa kolovoznim zastorom.
Oznaka poletno-sletne staze (primena, lokacija, karakteristike)
Postavljanje oznake poletno-sletne staze se vrši na pragovima poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom, a ako je izvodljivo, i na pragovima poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora.
Oznaka poletno-sletne staze se postavlja na prag, na način prikazan na slici 5-2 ovog pravilnika.
Oznaku poletno-sletne staze čini dvocifren broj, a na paralelnim poletno-sletnim stazama oznaku čini dvocifreni broj i slovo.
Dvocifreni broj je ceo broj koji je najbliži desetom delu smera pružanja poletno-sletne staze u odnosu na magnetni sever, kad se posmatra iz smera prilaza vazduhoplova.
Ako se primenom pravila iz stava 4. ovog člana dobije jednocifren broj, onda se ispred njega dodaje nula.
Razlika između brojeva na dva praga iste poletno-sletne staze mora da iznosi 18.
Slika 5-2 Postavljanje oznaka poletno-sletne staze, ose i praga
U slučaju dve paralelne poletno-sletne staze, svakoj oznaci poletno-sletne staze se dodaje slovo "L" ili "R", po redosledu s leva na desno, ako se gleda iz smera prilaza vazduhoplova.
Brojevi i slova moraju da imaju oblik i proporcije prikazan na slici 5-3 ovog pravilnika.
Dimenzije ne smeju da budu manje od prikazanih na slici 5-3 ovog pravilnika, osim u slučaju ako su brojevi sastavni deo oznake praga, kad se koriste veće dimenzije da bi se adekvatno popunila praznina između traka na oznaci praga.
Slika 5-3 Oblik i veličina brojeva i slova za oznaku poletno-sletne staze
Oznaka ose poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Obeležavanje ose poletno-sletne staze se vrši na poletno-sletnim stazama sa kolovoznim zastorom.
Obeležavanje ose poletno-sletne staze se vrši duž ose poletno-sletne staze između oznaka poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slici 5-2 ovog pravilnika.
Karakteristike oznake ose poletno-sletne staze
Oznaku ose poletno-sletne staze čini jedna isprekidana linija, jednako razmaknutih traka i praznina.
Ukupna dužina jedne trake i razmaka između traka ne sme da iznosi manje od 50 m i ne više od 75 m.
Dužina svake trake mora da bude jednaka dužini razmaka između traka ili 30 m, u zavisnosti koja je dužina veća.
Širina trake ose poletno-sletne staze je najmanje:
(a) 0,90 m na poletno-sletnim stazama opremljenim sistemom za instrumentalni precizan prilaz kategorije II i III;
(b) 0,45 m na poletno-sletnim stazama opremljenim sistemom za:
- instrumentalni precizan prilaz kategorije I;
- instrumentalni neprecizan prilaz, gde je kodni broj poletno-sletne staze 3 ili 4;
(v) 0,30 m na poletno-sletnim stazama:
- opremljenim sistemom za instrumentalni neprecizan prilaz, gde je kodni broj 1 ili 2;
- sa neinstrumentalnim prilazom.
Oznaka praga poletno-sletne staze (primena, lokacija)
Oznaka praga poletno-sletne staze se postavlja na pragu:
(a) poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom opremljene sistemom za instrumentalni precizan prilaz;
(b) poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom sa neinstrumentalnim prilazom gde je kodni broj 3 ili 4 i kada se poletno-sletna staza koristi za obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza.
Ako je izvodljivo, oznaka praga se postavlja i na pragovima poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora.
Trake na oznaci praga se obeležavaju sa početkom od 6 m od praga.
Karakteristike oznake praga poletno-sletne staze
Oznaka praga poletno-sletne staze se sastoji od traka jednake dužine simetrično raspoređenih oko ose poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slici 5-2 (A) i (B) ovog pravilnika za poletno-sletnu stazu širine 45 m.
Broj traka mora da bude u skladu sa širinom poletno-sletne staze na način koji sledi:
Širina poletno-sletne staze |
Broj traka koje čine oznaku praga |
18 m |
4 |
23 m |
6 |
30 m |
8 |
45 m |
12 |
60 m |
16 |
Na poletno-sletnim stazama za neprecizan prilaz i poletno-sletnim stazama sa neinstrumentalnim prilazom širine 45 m ili više, oznake praga moraju da budu kao što je prikazano na slici 5-2 (C) ovog pravilnika.
Dužina traka na oznaci praga poletno-sletne staze mora da iznosi najmanje 30 m, širina približno 1,80 m, a razmaci između traka moraju da iznose približno 1,80 m.
Ako se oznaka poletno-sletne staze nalazi iznad oznake praga, kao što je prikazano na slici 5-2 (B) ovog pravilnika, razmak između dve trake najbliže osi poletno-sletne staze mora da bude 3,60 m (po 1,80 m udaljene od ose).
Ako je oznaka poletno-sletne staze u prostoru za obeležavanje praga, kao što je prikazano na slici 5-2 (C) ovog pravilnika, taj razmak mora da iznosi 22,5 m (po 11,25 m udaljene od ose).
Ako se oznaka poletno-sletne staze nalazi u prostoru za obeležavanja praga, sa svake strane ose poletno-sletne staze se postavljaju najmanje po tri trake.
Ako je prag izmešten sa kraja poletno-sletne staze ili ako kraj poletno-sletne staze nije pod pravim uglom sa osom poletno-sletne staze, na oznaku praga se dodaje poprečna traka, kao što je prikazano na slici 5-4 (B) ovog pravilnika.
Širina poprečne trake mora da iznosi najmanje 1,80 m.
Ako je prag poletno-sletne staze trajno izmešten, na deo poletno-sletne staze ispred izmeštenog praga postavljaju se strelice, kao što je prikazano na slici 5-4 (B) ovog pravilnika.
Trajno izmešten prag na poletno-sletnoj stazi bez kolovoznog zastora se obeležava kao što je prikazano na slici 5-4 (a) ovog pravilnika.
Ako je prag poletno-sletne staze privremeno izmešten, mora da se obeleži kao što je prikazano na slici 5-4 (A), odnosno 5-4 (B) ovog pravilnika, a sve oznake pre izmeštenog praga moraju da budu zatamnjene, osim oznake ose poletno-sletne staze koja se obeležava kao strelice.
Privremeno izmešteni prag poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora se obeležava na način prikazan na slici 5-4 (a) ovog pravilnika, a sve ostale nevažeće oznake moraju da budu zaklonjene.
Slika 5-4 Obeležavanje izmeštenog praga
Slika 5-4 (a) Obeležavanje izmeštenog praga na poletno-sletnim stazama bez kolovoznog zastora
Oznaka ciljne tačke za sletanje (primena, lokacija)
Oznaka ciljne tačke za sletanje mora da bude postavljena na svakom kraju prilaza poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom opremljene sistemom za instrumentalni precizan prilaz kodnog broja 2, 3 ili 4.
Oznaka ciljne tačke za sletanje se sastoji od dve upadljive trake.
Dimenzije traka ciljne tačke za sletanje, rastojanje od praga do početka oznake i razmak između njihovih unutrašnjih stranica moraju da budu u skladu sa podacima iz tabele 5-1 ovog pravilnika.
Ako je predviđeno obeležavanje zona dodira, razmak između unutrašnjih stranica oznaka ciljne tačke za sletanje mora da bude jednak razmaku unutrašnjih stranica oznaka zone dodira.
Ako poletno-sletna staza ima sistem vizuelnog pokazivanja nagiba prilaza, oznaka ciljne tačke za sletanje mora da se podudara sa lokacijom vizuelnog pokazivača nagiba prilaza.
Tabela 5-1 Lokacija i dimenzije oznake ciljne tačke za sletanje
Raspoloživo rastojanje za sletanja |
||||
Lokacija i dimenzije |
Manje |
800 m |
1.200 m |
2.400 m |
(1) |
(2) |
(3) |
(4) |
(5) |
Rastojanje od praga |
150 m |
250 m |
300 m |
400 m |
Dužina trakea |
30 - 45 m |
30 - 45 m |
45 - 60 m |
45 - 60 m |
Širina trake |
4 m |
6 m |
6 - 10 mb |
6 - 10 mb |
Razmak između unutrašnjih stranica traka |
6 mv |
9 mv |
18 - 22,5 m |
18 - 22,5 m |
______________
(a) Veće dimenzije određenih raspona se koriste kad se traži veća upadljivost.
(b) Bočni razmak može da se menja u datim granicama da bi se svelo na minimum prljanje oznake gumenim naslagama.
(v) Cifre su izvedene prema rasponu spoljnih točkova glavnog stajnog trapa, koji je drugi element referentnog koda aerodroma u Delu prvom ovog pravilnika, tabela 1-1.
Oznaka zone dodira se postavlja u zoni dodira poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom opremljene sistemom za instrumentalni precizan prilaz kodnog broja 2, 3 ili 4.
Oznaka zone dodira se postavlja u zoni dodira poletno-sletne staze sa kolovoznim zastorom opremljene sistemom za instrumentalni neprecizan prilaz ili namenjene za neinstrumentalni prilaz kodnog broja 3 ili 4, kad je poželjna dodatna upadljivost zone dodira.
Lokacija i karakteristike oznake zone dodira
Oznake zone dodira se sastoje od parova pravougaonika simetrično raspoređenih oko ose poletno-sletne staze.
Broj takvih parova se određuje u zavisnosti od raspoloživog rastojanja za sletanje i od rastojanja između pragova poletno-sletne staze u slučaju kad se oznaka postavlja za oba smera prilaza poletno-sletnoj stazi.
Raspoloživo rastojanje za sletanje ili rastojanje između |
Par(ovi) oznaka |
manje od 900 m |
1 |
900 m do ali ne obuhvatajući 1.200 m |
2 |
1.200 m do ali ne obuhvatajući 1.500 m |
3 |
1.500 m do ali ne obuhvatajući 2.400 m |
4 |
2.400 m ili više |
6 |
Oznaka zone dodira mora da bude u skladu sa jednim od dva primera prikazana na slici 5-5 ovog pravilnika:
(a) za primer prikazan na slici 5-5 (A) ovog pravilnika, pravougaone trake oznake moraju da budu dužine najmanje 22,5 m i širine najmanje 3 m;
Slika 5-5 Oznake ciljne tačke za sletanje i zone dodira
(b) za primer prikazan na slici 5-5 (B) ovog pravilnika, pravougaone trake oznake moraju da budu dužine najmanje 22,5 m i širine najmanje 1,8 m, sa razmakom od 1,5 m između susednih traka.
Bočni razmak između unutrašnjih stranica pravougaonih traka oznake zone dodira mora da bude jednak razmaku unutrašnjih stranica oznaka ciljne tačke za sletanje gde one postoje.
Ako nema oznake ciljne tačke za sletanje, bočni razmak između unutrašnjih stranica pravougaonih traka oznaka zone dodira mora da odgovara bočnom razmaku utvrđenom za oznaku ciljne tačke za sletanje u tabeli 5-1 (kolone 2, 3, 4 i 5) ovog pravilnika.
Parovi pravougaonih traka oznake zone dodira se postavljaju na uzdužnim razmacima od 150 m, počevši od praga poletno-sletne staze.
Parovi pravougaonih traka oznake zone dodira koji se poklapaju sa oznakom ciljne tačke za sletanje ili se nalaze na udaljenosti do 50 m od nje, brišu se.
Na poletno-sletnoj stazi kodnog broja 2 opremljenoj sistemom za instrumentalni neprecizan prilaz, mora da se postavi dodatni par pravougaonika oznake zone dodira i to na 150 m pre početka oznake ciljne tačke za sletanje.
Oznaka ivice poletno-sletne staze (primena)
Oznaka ivice poletno-sletne staze se sastoji od dve linije, koje se protežu duž ivica poletno-sletne staze, od oznake jednog do oznake drugog praga poletno-sletne staze.
Oznaka ivice poletno-sletne staze mora da bude postavljena na svim poletno-sletnim stazama sa kolovoznim zastorom opremljenim sistemom za instrumentalni precizan prilaz ako je nedovoljno uočljiv kontrast između kolovoznog zastora i zaštitnog pojasa poletno-sletne staze.
Oznaka ivice poletno-sletne staze mora da bude postavljena i na poletno-sletnim stazama bez kolovoznog zastora.
Lokacija i karakteristike oznake ivice poletno-sletne staze
Za poletno-sletne staze širine do 45 m, spoljna ivica svake od linija oznake ivice poletno-sletne staze se poklapa sa ivicom poletno-sletne staze, a može da bude udaljena od nje najviše 0,60 m.
Za poletno-sletne staze širine preko 45 m, linije oznake ivice poletno-sletne staze se obeležavaju na 22,5 m od ose poletno-sletne staze, a za poletno-sletne staze šire od 60 m, obeležavaju se na 30 m od ose poletno-sletne staze.
Na poletnoj-sletnoj stazi sa okretnicom, oznaka ivice poletno-sletne staze mora da se nastavlja između poletno-sletne staze i okretnice na poletno-sletnoj stazi.
Širina oznake ivice poletno-sletne staze mora da iznosi najmanje 0,9 m na poletno-sletnim stazama širine 30 m i više, a najmanje 0,45 m na poletno-sletnim stazama širine manje od 30 m.
Obeležavanje ivica poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora se vrši na način prikazan na slici 5-4 (b) ovog pravilnika.
Slika 5-4 (b) Oznake ivica poletno-sletne staze bez kolovoznog zastora
Oznaka ose rulne staze (primena)
Oznaka ose rulne staze mora da se postavi na rulnoj stazi sa kolovoznim zastorom, na platformi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova i na platformama (gde je kodni broj 1, 2, 3 ili 4), tako da je omogućeno stalno vizuelno vođenje vazduhoplova od ose poletno-sletne staze do pozicija za parkiranje vazduhoplova.
Oznaka ose rulne staze mora da se postavi na poletno-sletnoj stazi sa kolovoznim zastorom ako je poletno-sletna staza deo standardne rute za rulanje vazduhoplova i ako:
(a) ne postoje oznake ose poletno-sletne staze; ili
(b) osa rulne staze se ne poklapa sa osom poletno-sletne staze.
Ako je neophodno naglasiti blizinu pozicije za čekanje, oznaka ose rulne staze mora da se proširi na svim mestima ukrštanja rulne i poletno-sletne staze.
Lokacija i karakteristike oznake ose rulne staze
Na pravolinijskoj deonici rulne staze, oznaka ose rulne staze se poklapa sa osom rulne staze, a na krivini rulne staze oznaka ose rulne staze se nastavlja od pravolinijske deonice rulne staze konstantnim rastojanjem od spoljašnje ivice krivine.
Na ukrštanju rulne staze sa poletno-sletnom stazom, na mestu gde rulna staza služi kao izlaz sa poletno-sletne staze, oznaka ose rulne staze mora da se u krivini nastavi na oznaku ose poletno-sletne staze, kao što je prikazano na slikama 5-6 i 5-26 ovog pravilnika.
Oznaka ose rulne staze mora da se proteže paralelno sa oznakom ose poletno-sletne staze u dužini od najmanje 60 m nakon tačke dodira gde je kodni broj 3 ili 4 i u dužini od najmanje 30 m gde je kodni broj 1 ili 2.
Ako postoji, proširenje oznake ose rulne staze mora da se proteže od oznake pozicije za čekanje na poletno-sletnoj stazi, kao što je prikazano na slici 5-6 ovog pravilnika, do udaljenosti od najviše 45 m (najmanje tri isprekidane linije) u smeru od poletno-sletne staze ili do sledeće pozicije za čekanje, ako je ona na udaljenosti manjoj od 45 m.
Širina oznake ose rulne staze mora da iznosi najmanje 15 cm i da se kontinuirano proteže, osim na mestima ukrštanja sa oznakom pozicije za čekanje ili oznakom međupozicije za čekanje, kao što je prikazano na slici 5-6 ovog pravilnika.
Proširenje oznake ose rulne staze mora da bude kao što je prikazano na slici 5-7 ovog pravilnika.
Slika 5-6 Oznake rulne staze
Slika 5-7 Proširena oznaka ose rulne staze
Oznaka okretnice na poletno-sletnoj stazi (primena)
Ako na poletno-sletnoj stazi postoji okretnica, mora da se izvrši njeno obeležavanje tako da bi se omogućilo kontinuirano vođenje vazduhoplova, njegov zaokret od 180° i dolazak u istu liniju sa osom poletno-sletne staze.
Lokacija i karakteristike oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi
Oznaku okretnice na poletno-sletnoj stazi čini zakrivljena linija koja se pruža od ose poletno-sletne staze u pravcu okretnice na poletno-sletnoj stazi.
Radijus krivine se određuje u skladu sa manevarskim mogućnostima i normalnim brzinama prilikom kretanja vazduhoplova za koje je okretnica namenjena.
Ugao otklona oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi i ose poletno-sletne staze ne sme da iznosi više od 30°.
Oznaka okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude paralelna sa oznakom ose poletno-sletne staze u dužini od najmanje 60 m nakon tačke dodira ako je kodni broj 3 ili 4 i u dužini od najmanje 30 m ako je kodni broj 1 ili 2.
Oznaka okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da vodi avion tako da mu omogući pravolinijsko kretanje do tačke u kojoj će se izvršiti zaokret od 180°.
Pravolinijski deo oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude paralelan sa spoljnom ivicom okretnice na poletno-sletnoj stazi.
Krivina kojom se omogućava vazduhoplovu da izvrši zaokret od 180° mora da se odredi tako da ugao upravljanja nosnim točkom ne prelazi 45°.
Oznaka okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude takva da, ako se pilotska kabina aviona nalazi iznad oznake okretnice na poletno-sletnoj stazi, razmak između bilo kog točka stajnog trapa aviona i ivice okretnice na poletno-sletnoj stazi, ne iznosi manje od razmaka iz člana 57. ovog pravilnika.
Oznaka okretnice na poletno-sletnoj stazi mora da bude obeležena neprekidnom linijom žute boje širine najmanje 15 cm.
Oznaka pozicije za čekanje (primena, lokacija, karakteristike)
Oznaka pozicije za čekanje se postavlja na rulnoj stazi, ispred ukrštanja sa poletno-sletnom stazom, na mestu gde vazduhoplov čeka dozvolu za izlaz na poletno-sletnu stazu.
Na mestu ukrštanja rulne staze i neinstrumentalne poletno-sletne staze, staze opremljene sistemom za instrumentalni neprecizan prilaz ili staze za poletanje, oznaka pozicije za čekanje mora da bude postavljena kao što je prikazano na slici 5-6 (A) ovog pravilnika.
Ako na mestu ukrštanja rulne staze i poletno-sletne staze opremljene sistemom za instrumentalni precizan prilaz kategorije I, II ili III, na rulnoj stazi postoji samo jedna pozicija za čekanje na izlaz, ona mora da bude postavljena kao što je prikazano na slici 5-6 (A) ovog pravilnika.
Ako na mestu ukrštanja rulne staze i poletno-sletne staze opremljene sistemom za instrumentalni precizan prilaz kategorije I, II ili III, na rulnoj stazi postoje dve ili tri pozicije za čekanje, oznaka pozicije za čekanje koja je najbliža poletno-sletnoj stazi mora da bude postavljena kao što je prikazano na slici 5-6 (A) ovog pravilnika, a oznake koje su udaljenije od poletno-sletne staze moraju da budu postavljene kao što je prikazano na slici 5-6 (B) ovog pravilnika.
Oznaka pozicije za čekanje koja je ustanovljena u skladu sa članom 88. stav 3. ovog pravilnika, mora da bude postavljena kao što je prikazano na slici 5-6 (A) ovog pravilnika.
Ako je potrebna veća uočljivost pozicije za čekanje, oznaka pozicije za čekanje mora da izgleda kao što je prikazano na slici 5-8 (A) ili (B) ovog pravilnika, u zavisnosti od toga šta je prikladnije.
Slika 5-8 Oznake pozicije za čekanje na rulnoj stazi
Oznaka međupozicije za čekanje (primena, lokacija, karakteristike)
Oznaka međupozicije za čekanje se postavlja na međupoziciji za čekanje.
Oznaka međupozicije za čekanje mora da bude postavljena i na izlasku na rulnu stazu sa udaljene platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova koja se nalazi uz rulnu stazu.
Oznaka međupozicije za čekanje na ukrštanju dve rulne staze sa kolovoznim zastorom, mora da bude postavljena na rulnoj stazi na dovoljnoj udaljenosti od najbliže ivice druge rulne staze sa kojom se ukršta, da bi se obezbedio siguran razmak između vazduhoplova koji se kreću rulnim stazama.
Prečka za zaustavljanje ili svetla međupozicije za čekanje na ili pored rulne staze moraju da budu usklađeni sa horizontalnom oznakom međupozicije za čekanje.
Najmanja udaljenost između oznake međupozicije za čekanje na izlasku sa platforme za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova i ose rulne staze na koju izlazi, mora da bude u skladu sa udaljenostima iz tabele 3-1, kolona 11 ovog pravilnika.
Oznaka međupozicije za čekanje se sastoji od jedne isprekidane linije kao što je prikazano na slici 5-6 ovog pravilnika.
Oznaka tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu (primena, lokacija, karakteristike)
Kad se odredi tačka za proveru uređaja VOR na aerodromu, ona mora da se obeleži oznakom tačke za proveru uređaja VOR.
Oznaka tačke za proveru uređaja VOR se mora postaviti na mesto na kome se vazduhoplov parkira da bi primio ispravan VOR signal.
Oznaka tačke za proveru uređaja VOR mora da se sastoji od pune linije širine 15 cm u obliku kružnice prečnika 6 m, kao što je prikazano na slici 5-9 (A) ovog pravilnika.
Ako je potrebno postaviti vazduhoplov u određen smer, kroz centar kružnice se u željenom smeru povlači linija širine 15 cm koja se završava strelicom i koja se pruža u dužini od 6 m izvan kružnice, kao što je prikazano na slici 5-9 (B) ovog pravilnika.
Oznaka tačke za proveru uređaja VOR mora da bude bele boje i oivičena crnom bojom kako bi se postigao maksimalan kontrast u odnosu na kolovozni zastor.
Slika 5-9 Oznaka tačke za proveru uređaja VOR na aerodromu
Oznaka pozicije za parkiranje vazduhoplova (primena, lokacija)
Pozicije za parkiranje vazduhoplova na platformi sa kolovoznim zastorom i platformi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova moraju da budu obeležene.
Oznake pozicije za parkiranje vazduhoplova na platformi sa kolovoznim zastorom i na platformi za odleđivanje/sprečavanje zaleđivanja vazduhoplova, moraju da budu takve da obezbeđuju rastojanja između najisturenijih delova vazduhoplova koji koristi tu poziciju i okolnih objekata iz člana 92. ovog pravilnika, ako nosni točak sledi liniju uvođenja vazduhoplova na poziciju.
Karakteristike oznake pozicije za parkiranje vazduhoplova
Oznake pozicije za parkiranje vazduhoplova sadrže sledeće elemente:
(a) oznaka za identifikaciju pozicije za parkiranje;
(b) linija uvođenja na poziciju za parkiranje;
(v) linija za skretanje;
(g) oznaka za zaokret;
(d) oznaka za poravnanje vazduhoplova;
(đ) linija za zaustavljanje;
(e) linija za izvođenje vazduhoplova sa pozicije za parkiranje.
Oznaka za identifikaciju pozicije za parkiranje vazduhoplova (u vidu slova i/ili broja) se postavlja uz liniju za uvođenje vazduhoplova na poziciju za parkiranje i to na kratkoj udaljenosti od početka te linije.
Veličina oznake za identifikaciju pozicije za parkiranje mora da bude takva da se može jasno uočiti iz pilotske kabine vazduhoplova koji ulazi na tu poziciju.
Linije uvođenja vazduhoplova na poziciju za parkiranje, skretanja i izvođenja vazduhoplova sa pozicije mora da budu neisprekidane čitavom dužinom i širine najmanje 15 cm.
Ako preklapaju oznake za poziciju za parkiranje više tipova vazduhoplova koji koriste jednu poziciju, ove linije moraju da budu neisprekidane za najzahtevniji vazduhoplov, a isprekidane za druge tipove vazduhoplova.
Zakrivljeni delovi linija za uvođenje vazduhoplova na poziciju za parkiranje, skretanje i izvođenje vazduhoplova sa pozicije za parkiranje moraju da budu poluprečnika koji odgovara zahtevima najzahtevnijeg vazduhoplova kome su oznake namenjene.
Kad je predviđeno kretanje vazduhoplova samo u jednom smeru, na linije za uvođenje i izvođenje vazduhoplova sa pozicije za parkiranje se moraju dodati strelice koje pokazuju obavezan smer kretanja vazduhoplova.
Oznaka zaokreta (promene smera) mora da bude postavljena pod pravim uglom u odnosu na liniju uvođenja vazduhoplova, sa leve strane (strane pilota), u početnoj tački zaokreta.
Dužina oznake zaokreta mora da iznosi najmanje 6 m, a širina najmanje 15 cm.
Oznaci zaokreta dodaje se strelica kojom se označava obavezan smer zaokreta.
Ako postoji više od jedne oznake za zaokret i/ili više linija za zaustavljanje, sve oznake za zaokret i sve linije za zaustavljanje moraju da budu posebno obeležene (kodirane).
Za poravnanje vazduhoplova na određenoj poziciji za parkiranje mora da se postavi oznaka za poravnanje vazduhoplova, tako da se poklapa sa produženom osom vazduhoplova i da bude vidljiva od strane pilota za vreme završne faze parkiranja.
Širina oznake za poravnanje vazduhoplova mora da iznosi najmanje 15 cm.
Linija za zaustavljanje vazduhoplova se postavlja u planiranoj tački zaustavljanja, pod pravim uglom u odnosu na oznaku za poravnanje vazduhoplova i sa leve strane (strane pilota).
Dužina zaustavne linije mora da iznosi najmanje 6 m, a širina najmanje 15 cm.
Bezbednosne linije na platformi (primena, lokacija, karakteristike)
Na platformi sa kolovoznim zastorom moraju da se obeleže bezbednosne linije u skladu sa položajem parking pozicija i drugih objekata.
Bezbednosne linije na platformi se postavljaju po ivici površina namenjenih za kretanje i boravak vozila i opreme za prihvat i otpremu vazduhoplova, u cilju njihovog bezbednog razdvajanja od vazduhoplova.
Bezbednosne linije na platformi moraju da budu postavljene tako da omogućavaju bezbedno rastojanje kraja krila vazduhoplova od granične linije servisne saobraćajnice.
Bezbednosna linija na platformi mora da bude obeležena kao neprekidna linija celom dužinom platforme, širine od najmanje 10 cm.
Oznaka mesta čekanja na servisnoj saobraćajnici (primena, lokacija, karakteristike)
Oznaka mesta čekanja na servisnoj saobraćajnici mora da se postavi na svim ukrštanjima servisnih saobraćajnica sa poletno-sletnom stazom, sa rulnom stazom i sa linijom za vođenje vazduhoplova po pristanišnoj platformi.
Oznaka mesta čekanja na servisnoj saobraćajnici se obeležava na kolovoznom zastoru servisne saobraćajnice, na mestu za čekanje.
Oznaka za poziciju za čekanje na putu mora da se postavi u skladu sa propisima kojima se uređuje saobraćaj na putevima.
Obavezna instruktivna oznaka (primena, lokacija)
Ako nije moguće postaviti obavezni instruktivni znak vertikalno u skladu sa članom 259. stav 1. ovog pravilnika, na površini kolovoza se obeležava obavezna instruktivna oznaka.
Obavezna instruktivna oznaka na rulnim stazama kodnog slova A, B, C i D se postavlja na kolovoznom zastoru tako da je jednako raspoređena oko njene ose, kao što je prikazano na slici 5-10 (A) ovog pravilnika, a za rulne staze kodnog slova E ili F kao što je prikazano na slici 5-10 (B) ovog pravilnika.
Rastojanje od oznake na površini kolovoza do oznake pozicije za čekanje ili oznake ose rulne staze mora da iznosi najmanje 1 m.
Slika 5-10 Obavezne instruktivne oznake
Karakteristike obavezne instruktivne oznake
Obavezna instruktivna oznaka na površini kolovoza se sastoji od natpisa bele boje na pozadini crvene boje.
Osim oznake na kojoj stoji natpis "ZABRANJEN ULAZ" (NO ENTRY), natpis mora da sadrži informacije koje su istovetne informacijama pratećeg obaveznog instruktivnog znaka.
Oznaka "ZABRANJEN ULAZ" se sastoji od natpisa "ZABRANJEN ULAZ" u beloj boji na podlozi crvene boje.
Ako ne postoji dovoljan kontrast između oznake i površine kolovoza, obavezna instruktivna oznaka na površini kolovoza mora da se oiviči belom ili crnom bojom.
Dužina obavezne instruktivne oznake mora da iznosi 4 m na rulnim stazama kodnog slova C, D, E i F i 2 m na rulnim stazama kodnog slova A i B.
Natpisi moraju da budu u formi i proporcijama prikazanim u Dodatku 3, Priloga 1. ovog pravilnika.
Pozadina obavezne instruktivne oznake mora da bude pravougaona i da se pruža najmanje 0,5 m bočno i vertikalno od krajeva natpisa.
Ako vertikalni znak obaveštenja nije moguće postaviti na mestu na kome se obično postavlja, na površini kolovoza se obeležava horizontalna oznaka obaveštenja.
Vertikalni znak obaveštenja se dopunjuje horizontalnom oznakom obaveštenja na kolovoznom zastoru ako za to postoje operativne potrebe.
Oznaka obaveštenja (za mesto/smer) mora da bude postavljena pre i posle mesta ukrštanja rulnih staza i ako se na osnovu operativnog iskustva utvrdi da bi dodavanje oznake za lokaciju rulne staze moglo da pomogne letačkom osoblju pri vođenju vazduhoplova na zemlji.
Oznake obaveštenja o lokaciji se postavljaju na rulnim stazama velike dužine i moraju da budu raspoređene u pravilnim razmacima.
Lokacija i karakteristike oznake obaveštenja
Oznaka obaveštenja na površini rulne staze ili platforme mora da bude postavljena tako da bude čitljiva iz pilotske kabine vazduhoplova koji je u prilazu.
Oznaka obaveštenja se sastoji od:
(a) natpisa žute boje na crnoj pozadini, ako se njome dopunjuje ili zamenjuje znak za lokaciju;
(b) natpisa crne boje na žutoj podlozi, ako se njome dopunjuje ili zamenjuje znak za smer ili odredište.
Ako ne postoji dovoljan kontrast između pozadine oznake i površine kolovoza, oznaka mora da sadrži:
(a) crnu ivicu ako je natpis crne boje;
(b) žutu ivicu ako je natpis žute boje.
Visina slova mora da iznosi 4 m.
Natpisi moraju da budu u formi i proporcijama prikazanim u Dodatku 3, Priloga 1. ovog pravilnika.