POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA VRANJA ("Sl. glasnik Grada Vranja", br. 3/2017 - prečišćen tekst) |
Poslovnikom Skupštine grada Vranja (u daljem tekstu: Poslovnik) uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Vranja (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika, kao i druga pitanja vezana za rad Skupštine i radnih tela Skupštine.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Skupština ima pečat okruglog oblika, koji sadrži grb Republike Srbije i tekst: "Republika Srbija - Grad Vranje - Skupština grada Vranja", ispisan na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom.
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora za odbornike u Skupštini.
Ako predsednik Skupštine iz prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u propisanom roku, sednicu saziva najstariji kandidat za odbornika novog saziva Skupštine, odnosno sledeći najstariji kandidat za odbornika koji to prihvati, u roku od 15 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Skupština se konstituiše najkasnije u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora za odbornike u Skupštini.
Uz poziv za konstitutivnu sednicu odbornicima se dostavlja Statut grada Vranja (u daljem tekstu: Statut) i Poslovnik.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji od prisutnih kandidata za odbornika, odnosno odbornik. Ukoliko je najstariji odbornik kandidat za predsednika Skupštine, konstitutivnom sednicom predsedava sledeći prisutan najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsedavajućem u radu pomaže po jedan odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva. Ukoliko odbornici sa neke od tih izbornih lista nisu prisutni, odnosno ne odrede odbornika da pomaže predsedavajućem u radu, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Predsedavajući ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u pogledu predsedavanja sednicom.
Na konstitutivnoj sednici, u skladu sa zakonom, vrši se potvrđivanje mandata odbornika, bira se predsednik Skupštine i postavlja sekretar Skupštine.
Na konstitutivnoj sednici, po pravilu, bira se i zamenik predsednika Skupštine, postavlja zamenik sekretara Skupštine i imenuju članovi Komisije za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine, a može se vršiti i izbor izvršnih organa grada.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
2. Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Od kandidata za odbornike se pre potvrđivanja mandata pribavlja pisana saglasnost da prihvataju mandat odbornika.
Potvrđivanje mandata odbornika može se vršiti i za kandidate za odbornike koji nisu prisutni na konstitutivnoj sednici Skupštine, ukoliko je od njih pribavljena pisana saglasnost o prihvatanju mandata u smislu stava 2. ovog člana.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora od tri člana, i to po jednog člana- odbornika sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini. Ukoliko odbornici sa neke od tih izbornih lista nisu prisutni, ili ne odrede odbornika za člana Odbora, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih kandidata za odbornike.
Odborom predsedava najstariji član Odbora.
Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima za odbornike u Skupštini utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru za svakog kandidata za odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih kandidata za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika, u glasanju, pored odbornika mogu učestvovati i kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.
Potvrđivanje mandata za odsutne kandidate za odbornike sa sednice vrši se po uslovima iz stava 3. člana 9. ovog poslovnika.
Odbornici kojima je potvrđen mandat polažu zakletvu, čitanjem i potpisivanjem svečane izjave, koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Vranja pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Vranja i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima žitelja grada Vranja".
Odbornici kojima je potvrđen mandat u odsustvu, polažu zakletvu u smislu stava 1. ovog člana na prvoj narednoj sednici, odnosno nekoj od narednih sednica Skupštine na kojoj prisustvuju.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine, u skladu sa zakonom.
3. Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, tajnim glasanjem, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na vreme od četiri godine.
Kandidata za predsednika Skupštine može predložiti najmanje jedna trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, biografiju, stranačku pripadnost, obrazloženje, saglasnost kandidata u pisanom obliku, ime i prezime izvestioca predlagača i potpise predlagača.
Predsedavajući upoznaje odbornike sa predlozima kandidata za predsednika Skupštine.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Nakon pretresa predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanjem za izbor predsednika rukovodi predsedavajući.
Postupak izrade i štampanja glasačkih listića, glasanja i utvrđivanja rezultata glasanja sprovodi Komisija koju, na predlog predsedavajućeg, bira Skupština.
Komisiju ima tri člana, i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini. Ukoliko odbornici sa neke od tih izbornih lista nisu prisutni, ili ne odrede odbornika za člana Komisije, to pravo stiču odbornici sa sledeće izborne liste po broju odborničkih mandata.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da bude član Komisije.
Komisija je izabrana ako se za nju, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.
Komisijom predsedava najstariji član Komisije.
Glasanje se vrši na glasačkim listićima.
Štampa se onoliko glasačkih listića koliko ima odbornika na sednici Skupštine.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću za izbor predsednika Skupštine navode se kandidati po redosledu utvrđenom u listi kandidata, a ispred prezimena i imena svakog kandidata je redni broj. Glasa se samo za jednog kandidata, zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena kandidata.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću, ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" kandidata.
Odbornici preuzimaju glasačke listiće po prozivci predsedavajućeg.
Preuzimanje glasačkih listića se evidentira na spisku odbornika.
Po utvrđivanju rezultata glasanja, Komisija podnosi predsedavajućem izveštaj o rezultatima glasanja.
Izveštaj sadrži: broj uručenih glasačkih listića; broj glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju; broj neupotrebljenih glasačkih listića; broj nevažećih glasačkih listića; broj važećih glasačkih listića i ukupan broj glasova koji je dobio kandidat, odnosno svaki kandidat za predsednika Skupštine ukoliko se izbor vrši između dva ili više kandidata.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je popunjen tako da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, kao i listić na kome je zaokružen veći broj kandidata.
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako su predložena dva kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, postupak predlaganja kandidata i izbora se ponavlja.
Ako je predloženo više kandidata, a nijedan nije dobio potrebnu većinu, ponavlja se glasanje o dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova, odnosno o više kandidata koji su dobili najveći jednak broj glasova. Ukoliko ni u ponovljenom glasanju ne bude izabran predsednik Skupštine, postupak predlaganja kandidata i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima predsedavanje sednicom.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom predviđen za izbor predsednika Skupštine.
4. Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje.
Sekretar Skupštine se postavlja iz reda diplomiranih pravnika sa položenim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je za njega glasala većina od ukupnog broja odbornika u Skupštini.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
III IZBOR I PRESTANAK MANDATA IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe grada najkasnije u roku od mesec dana od dana njenog konstituisanja.
Izbor izvršnih organa, u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može se vršiti i na konstitutivnoj sednici Skupštine.
Izvršni organi grada jesu: gradonačelnik i Gradsko veće.
Gradonačelnik ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Gradsko veće čine gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i 11 članova.
Gradonačelnik je predsednik Gradskog veća, a zamenik gradonačelnika član Gradskog veća po funkciji.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća biraju se na vreme od četiri godine.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika i kandidate za članove Gradskog veća.
Predlog sadrži prezime i ime kandidata, biografiju i obrazloženje.
Gradonačelnik i zamenik gradonačelnika biraju se iz reda odbornika.
Izborom na funkciju, gradonačelniku i zameniku gradonačelnika prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Članovi Gradskog veća ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Skupština odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća istovremeno, tajnim glasanjem, na dva glasačka listića, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Na jednom glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za gradonačelnika, navodi se prezime i ime kandidata za gradonačelnika, a ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" kandidata.
Na drugom glasačkom listiću, pored naznake da se glasa za zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, navodi se prezime i ime svakog kandidata, a ispred prezimena svakog kandidata je redni broj. Glasa se zaokruživanjem rednog broja ispred prezimena svakog kandidata.
Tajno glasanje se vrši na način propisan odredbama ovog poslovnika o odlučivanju Skupštine tajnim glasanjem za predsednika Skupštine.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Gradonačelnik može biti razrešen na obrazložen predlog najmanje jedne trećine odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika Skupština mora raspravljati i odlučiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, Skupština će izabrati gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća najkasnije u roku od mesec dana od dana razrešenja ili ostavke gradonačelnika.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da Skupštini istovremeno podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća. Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru, tajnim glasanjem, na jednom glasačkom listiću.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika ili članova privremenog organa, ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
1. Predsednik i zamenik predsednika Skupštine
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o primeni poslovnika, stara se o održavanju reda na sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, stara se o usklađenom radu skupštinskih radnih tela, potpisuje akte koje donosi Skupština, vrši prijem predstavnika saveta mesnih zajednica i građana jedanput mesečno i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Vranja i ovim poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, podnošenjem ostavke, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika u Skupštini.
Ako je ostavka, usmeno ili u pisanoj formi, podneta na sednici, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, Skupština, na prvoj narednoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija danom podnošenja ostavke.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine, s tim da Skupština izabere predsednika najkasnije u roku od mesec dana od dana prestanka njegove funkcije.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zameniku predsednika Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, podnošenjem ostavke, razrešenjem ili prestankom mandata odbornika u Skupštini, po postupku propisanom za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
2. Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela, rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Sekretaru Skupštine prestaje mandat konstituisanjem novog saziva Skupštine.
Sekretaru Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen podnošenjem ostavke ili razrešenjem.
U slučaju podnošenja ostavke, Skupština, bez glasanja, na sednici na kojoj je podneta ostavka, usmeno ili u pisanoj formi, odnosno na narednoj sednici ako je ostavka podneta u pisanoj formi između dve sednice, utvrđuje da je sekretaru Skupštine prestala funkcija danom podnošenja ostavke.
Skupština može, na obrazložen predlog predsednika Skupštine, razrešiti sekretara Skupštine pre isteka mandata, na isti način na koji je postavljen.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti ili sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zameniku sekretara prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je postavljen, na način i po postupku propisanim za prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe, najkasnije sedam dana od dana konstituisanja Skupštine.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, odnosno političke organizacije, koalicije ili grupe građana, koja ima najmanje pet odbornika.
Odbornici jedne političke stranke, odnosno političke organizacije ili grupe građana ne mogu obrazovati više odborničkih grupa.
Odborničku grupu mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici koji pripadaju političkoj stranci, odnosno političkoj organizaciji, koaliciji ili grupi građana, koje imaju manje od pet odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe. Na spisku se posebno naznačava predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe, njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine. Obaveštenje sadrži pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe, odnosno zamenik predsednika odborničke grupe, u slučaju odsutnosti predsednika odborničke grupe.
U toku sednice Skupštine, odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe obaveštava predsedavajućeg najkasnije do otvaranja pretresa po toj tački dnevnog reda. Ako odborničku grupu predstavlja ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
Za obavljanje administrativno-tehničkih i drugih poslova za potrebe odborničke grupe, odbornička grupa može angažovati tehničkog sekretara. Prostor za rad i tehnička sredstva obezbeđuje odbornička grupa.
Obrazovanje i sastav
Za razmatranje pitanja iz nadležnosti Skupštine i vršenje drugih poslova u skladu sa ovim poslovnikom, obrazuju se saveti i komisije kao stalna radna tela, utvrđena Statutom.
Članove stalnih radnih tela imenuje Skupština, iz reda odbornika i građana.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Stalna radna tela moraju odražavati odbornički sastav Skupštine.
Kandidate za članove stalnih radnih tela predlažu odborničke grupe srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini, u odnosu na ukupan broj članova stalnih radnih tela.
O predloženoj listi kandidata za članove stalnog radnog tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je imenovano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika u Skupštini.
Ako stalno radno telo ne bude imenovano, postupak predlaganja kandidata i imenovanja se ponavlja.
Stalno radno telo ima predsednika, zamenika i sedam članova.
Predsednik i zamenik predsednika biraju se na prvoj sednici radnog tela, iz reda imenovanih članova stalnog radnog tela.
Prvu sednicu stalnog radnog tela saziva predsednik Skupštine.
Predsednik stalnog radnog tela bira se iz reda odbornika.
Do izbora predsednika stalnog radnog tela, prvom sednicom rukovodi najstariji odbornik, član stalnog radnog tela.
Članovi stalnog radnog tela imenuju se na vreme od četiri godine, odnosno za mandatni period Skupštine.
Skupština može razrešiti pojedine članove stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje su imenovani, na lični zahtev (podnošenjem ostavke) ili na obrazložen predlog odborničke grupe i imenovati nove putem pojedinačnog predlaganja kandidata i imenovanja.
Predlog za razrešenje se podnosi u pisanoj formi.
U slučaju prestanka funkcije člana stalnog radnog tela pre isteka vremena na koje je imenovan, do imenovanja novog člana, preostali broj članova stalnog radnog tela čini njegov puni sastav za postojanje kvoruma za odlučivanje, s tim da bude zastupljena većina od ukupno utvrđenog broja članova tog radnog tela.
Ukoliko predlog za razrešenje člana stalnog radnog tela podnosi odbornička grupa na čiji predlog je isti imenovan, dužna je da uz predlog za razrešenje podnese i predlog za imenovanje novog člana. Skupština istovremeno odlučuje o razrešenju i o imenovanju.
Članovima stalnih radnih tela ne pripada naknada za rad i naknada drugih troškova u vezi sa radom u radnom telu, osim ako posebnim skupštinskim aktom nije drugačije određeno.
Sednice stalnih radnih tela
Sednicu stalnog radnog tela saziva, po potrebi, predsednik radnog tela.
Predsednik stalnog radnog tela je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev predsednika Skupštine ili jedne trećine članova radnog tela.
Ako predsednik radnog tela ne sazove sednicu u smislu stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava član radnog tela koga odredi podnosilac zahteva.
Sednica stalnog radnog tela se saziva pisanim pozivom.
Pisani poziv za sednicu radnog tela sadrži predlog dnevnog reda.
Pisani poziv sa materijalom dostavlja se članovima najkasnije tri dana pre dana održavanja sednice stalnog radnog tela, a može se sazvati i u kraćem roku, ako za to postoje opravdani razlozi.
Za sednicu stalnog radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača akta i članovi Gradskog veća prema resorima za koje su zaduženi.
U radu stalnog radnog tela, po pozivu, mogu učestvovati i stručni i naučni radnici iz oblasti koja se razmatra i odbornik koji nije član tog radnog tela, bez prava odlučivanja.
Za rad stalnog radnog tela na sednici potrebna je većina od ukupnog broja članova.
Radno telo odlučuje većinom glasova prisutnih članova.
Radno telo podnosi Skupštini mišljenja o tačkama koje je razmatralo a koje se nalaze u predlogu dnevnog reda sednice Skupštine, osim kada je ovim poslovnikom drukčije određeno.
Radno telo određuje izvestioca za sednicu Skupštine.
Stalna radna tela mogu održavati zajedničke sednice, radi razmatranja pitanja od zajedničkog interesa za dva ili više radna tela.
Zajedničku sednicu radnih tela sazivaju dogovorno predsednici tih radnih tela.
Na sednici stalnog radnog tela vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena prisutnih na sednici, dnevni red, imena izvestioca po tačkama dnevnog reda, imena govornika, osnovne podatke o toku sednice, mišljenja i predloge iznete na sednici, izdvojena mišljenja članova radnog tela i drugih učesnika na sednici, imena izvestioca za sednicu Skupštine i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsednik radnog tela i zapisničar.
Saveti
Saveti Skupštine su:
1. Savet za budžet i finansije
Razmatra predloge akata koji se odnose na finansiranje poslova grada, takse, naknade i druge javne prihode, budžet i završni račun¸ zajmove i zaduživanja grada, finansijske planove javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad, kao i druga pitanja iz oblasti finansija.
2. Savet za urbanizam i komunalno-stambene delatnosti
Razmatra predloge akata koji se odnose na obavljanje i razvoj komunalne delatnosti, uređivanje i korišćenje javnog građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, stambenu izgradnju i stambene odnose, programe i izveštaje poslovanja javnih preduzeća iz ovih oblasti čiji je osnivač grad, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
3. Savet za zaštitu životne sredine
Razmatra pitanja vezana za zaštitu i unapređenje životne sredine, vazduha, prirode i prirodnih dobara, zaštitu od buke i prati aktivnosti na sprečavanju i otklanjanju štetnih posledica koje ugrožavaju životnu sredinu.
4. Savet za privredu i saobraćaj
Razmatra pitanja koja se odnose na zanatstvo, turizam i ugostiteljstvo, trgovinu, robne rezerve, privatno preduzetništvo i saobraćaj, prati stanje i predlaže mere za razvoj i unapređenje tih oblasti.
5. Savet za poljoprivredu i razvoj sela
Razmatra pitanja koja se odnose na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu i razvoj sela, prati stanje i predlaže mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje.
6. Savet za obrazovanje, kulturu, fizičku kulturu, informisanje i sport
Razmatra predloge akata iz oblasti obrazovanja, kulture, fizičke kulture, informisanja i sporta, programe i izveštaje poslovanja javnih preduzeća i ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač grad, inicijative i predloge za realizaciju programa iz ovih oblasti, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
7. Savet za zdravstvo, socijalnu i dečju zaštitu i boračko-invalidska pitanja
Razmatra predloge akata iz oblasti zdravstva, socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite, programe i izveštaje poslovanja javnih ustanova iz ovih oblasti čiji je osnivač grad, kao i druga pitanja iz tih oblasti.
Komisije Skupštine grada su:
1. Komisija za propise
Razmatra predloge akata koje usvaja Skupština sa aspekta njihove usklađenosti sa zakonom i Statutom, priprema odgovore u vezi sa ocenom ustavnosti i zakonitosti akata koje je donela Skupština, ceni opravdanost predloga za donošenje autentičnog tumačenja akata, sačinjava predlog autentičnog tumačenja akata i utvrđuje prečišćene tekstove akata Skupštine.
2. Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje
Odlučuje o pojedinačnim pravima izabranih, imenovanih i postavljenih lica u gradu i gradskoj opštini u okviru radno pravnog statusa u skladu sa zakonom, Statutom i odlukama organa grada i gradske opštine, utvrđuje predloge za imenovanje i razrešenje direktora i članova upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća i javnih ustanova i drugih javnih službi čiji je osnivač grad i za imenovanje članova školskih odbora u osnovnim i srednjim školama, u skladu sa zakonom.
Utvrđuje predloge za dodelu javnih priznanja i nagrada, u skladu sa aktom Skupštine.
Odlučuje o pitanjima koja se odnose na ostvarivanje prava i dužnosti odbornika, utvrđuje visinu naknade za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa vršenjem odborničke dužnosti, utvrđuje oblik i sadržinu odborničke legitimacije, u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
3. Komisija za spomenike i nazive ulica i očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti Grada
Razmatra pitanja koja se odnose na podizanje i održavanje spomenika i spomen obeležja na javnim površinama, određivanje naziva ulica, trgova i drugih naseljenih mesta na teritoriji grada, kao i na očuvanje kulturno-istorijskih i tradicionalnih vrednosti grada.
4. Komisija za predstavke i predloge
Razmatra predstavke i pritužbe građana upućene Skupštini, ispituje njihovu osnovanost i predlaže mere u cilju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.
5. Komisija za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave u zemlji i inostranstvu
Razmatra pitanja koja se odnose na ostvarivanje saradnje grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave u oblastima od zajedničkog interesa, osnivanje udruženja i asocijacija grada sa drugim jedinicama lokalne samouprave.
Predlaže Skupštini donošenje odluke o uspostavljanju saradnje sa jedinicama lokalne samouprave u inostranstvu i sa međunarodnim asocijacijama.
Organizuje i prati aktivnosti na realizaciji programa u toj oblasti.
Skupština, po potrebi, na predlog predsednika Skupštine, odbornika, gradonačelnika ili Gradskog veća, obrazuje povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja, odnosno za obavljanje određenog zadatka iz nadležnosti Skupštine.
Povremena radna tela Skupštine grada su komisije, radne grupe, anketni odbori i druga radna tela, u skladu sa Statutom i drugim aktima Skupštine grada.
Aktom o obrazovanju povremenog radnog tela utvrđuje se sastav radnog tela, zadatak i vreme za koje se obrazuje, odnosno rok za izvršenje zadataka, kao i obavljanje stručnih i administrativno - tehničkih poslova za potrebe radnog tela.
Skupština obrazuje povremeno radno telo javnim glasanjem, većinom glasova prisutnih odbornika.
Na rad povremenih radnih tela, kao i na prava i dužnosti članova povremenih radnih tela, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o radu stalnih radnih tela, osim kada posebnim aktom Skupštine nije drukčije određeno.
Sednice Skupštine se sazivaju po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se u vreme praznika grada - 31. januar, Dan oslobođenja Vranja 1878. godine, 7. septembra - Dana oslobođenja Vranja od fašizma u Drugom svetskom ratu i 4. oktobra - Dana oslobođenja Vranja u Prvom svetskom ratu, s tim da se na njeno održavanje ne primenjuju odredbe ovog poslovnika.
Svečana sednica Skupštine održava se prema posebnim programima svečanog obeležavanja istorijskih datuma grada iz stava 2. ovog člana, kao i drugim svečanim povodom, na kojima se dodeljuju javna priznanja fizičkim i pravnim licima, na način i po postupku utvrđenim Odlukom o javnim priznanjima grada Vranja.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika u Skupštini.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili jedne trećine odbornika, u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Pisani zahtev za sazivanje sednice Skupštine mora da sadrži predlog dnevnog reda.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Sekretar Skupštine je dužan da obavi stručne poslove u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednice Skupštine u slučaju iz stava 3. ovog člana.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Predsednik Skupštine pisanim putem obaveštava odbornike koji nisu prisutni na sednici o danu i času održavanja sednice koja je odložena.
Predsednik Skupštine saziva sednicu pisanim pozivom.
Pisani poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Pisani poziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Odbornicima se uz pisani poziv za sednicu Skupštine dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornicima se poziv za sednicu Skupštine sa materijalom iz stava 2. ovog člana, dostavlja u štampanom ili elektronskom obliku.
Pisani poziv za sednicu sa materijalom dostavlja se i: gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, načelniku Gradske uprave, načelnicima organizacionih jedinica u Gradskoj upravi, gradskom javnom pravobraniocu, zaštitniku građana, predsedniku gradske opštine Vranjska Banja, zameniku predsednika Gradske opštine Vranjska Banja, direktorima javnih preduzeća i javnih ustanova čiji je osnivač grad, predlagačima materijala, predstavnicima sredstava javnog informisanja i drugim licima koje predsednik Skupštine poziva u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
2. Dnevni red i predsedavanje sednicom
Predlog dnevnog reda priprema predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom i koji su dostavljeni do momenta zakazivanja sednice.
U predloženom dnevnom redu posebno se grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, odlučuje u skraćenom postupku, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Tačke iz stava 3. ovog člana navode se na kraju predloga dnevnog reda, a ispred tačke "Pitanja i predlozi".
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti sednicom predsedava zamenik predsednika Skupštine (u daljem tekstu: predsedavajući).
Predsednik Skupštine može, u toku trajanja sednice, da prepusti predsedavanje sednicom zameniku predsednika Skupštine.
Preuzimanjem predsedavanja sednicom u smislu stava 2. ovog člana, zamenik predsednika Skupštine ima sva prava i dužnosti predsednika Skupštine u predsedavanju sednicom.
Redovne sednice Skupštine održavaju se, po pravilu, sa početkom u 10.00 časova.
Za početak održavanja sednice Skupštine može biti određeno i drugo vreme, ukoliko predsednik, odnosno predsedavajući, proceni da za to postoje opravdani razlozi, o čemu obaveštava predsednike odborničkih grupa.
O trajanju sednice, u zavisnosti od toka i dnevnog reda sednice, odlučuje Skupština, na predlog predsedavajućeg.
Predsedavajući prekida rad Skupštine kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici Skupštine, dok se kvorum ne obezbedi. Ukoliko se kvorum ne može obezbediti na dan održavanja sednice, predsedavajući određuje dan i čas nastavka sednice Skupštine.
Utvrđivanje kvoruma, na zahtev predsedavajućeg ili odbornika, vrši se prozivkom ili prebrojavanjem, o čemu odlučuje predsedavajući.
U drugim slučajevima, o prekidu rada Skupštine odlučuje Skupština i, istovremeno, određuje dan i sat nastavka sednice Skupštine.
U slučaju prekida rada Skupštine, o danu i času nastavka sednice Skupštine obaveštavaju se odbornici koji nisu prisutni na sednici čiji rad se prekida.
Predsedavajući može odrediti pauzu u toku trajanja sednice Skupštine da bi se izvršile potrebne konsultacije ili pribavilo određeno mišljenje, odnosno utvrdio predlog stalnog skupštinskog radnog tela.
Pre otvaranja sednice, predsedavajući, na osnovu evidencione liste, utvrđuje da li postoji kvorum za rad i punovažno odlučivanje.
Prisustvo sednici odbornici prijavljuju potpisom na evidencionoj listi.
Ako utvrdi da ne postoji kvorum, predsedavajući odlaže sednicu za odgovarajući dan i sat, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Ako utvrdi da postoji kvorum, predsedavajući otvara sednicu i obaveštava prisutne koji odbornici su opravdali odsustvo.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda usvaja se izvod iz zapisnika sa prethodne sednice.
Odbornik može podneti primedbe na izvod iz zapisnika.
Sekretar Skupštine ima pravo odgovora na podnete primedbe.
O primedbama na izvod iz zapisnika Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština usvaja izvod iz zapisnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Dnevni red sednice Skupština utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Svaki ovlašćeni predlagač za donošenje akata u smislu odredaba ovog poslovnika može predložiti izmene i dopune predloženog dnevnog reda i to: da se predloženi dnevni red dopuni predlogom akta odnosno razmatranjem određenog pitanja, da se pojedine tačke povuku iz predloženog dnevnog reda, da se spoji pretres po pojedinim tačkama, da se promeni redosled tačaka u predloženom dnevnom redu ili da se pojedine tačke iz skraćenog prebace u redovan postupak.
Predlozi za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda dostavljaju se predsedniku Skupštine grada, u pisanom obliku, sa obrazloženjem i u formi u kojoj ih Skupština donosi.
Predlozi akata za dopunu predloženog dnevnog reda dostavljaju se najkasnije dva dana pre dana određenog za održavanje sednice Skupštine.
Predlozi akata koji se odnose na izbor, imenovanje, razrešenje i prestanak funkcije, dostavljaju se najkasnije 24 časa pre časa određenog za održavanje sednice.
Predlozi akata za odlučivanje po hitnom postupku po odredbama ovog poslovnika, predlozi za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, spajanje pretresa po pojedinim tačkama, promenu redosleda tačaka iz predloženog dnevnog reda i za prebacivanje tačaka iz skraćenog u redovni postupak, mogu se dostaviti do početka sednice Skupštine.
O predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda koji nisu sačinjeni u propisanoj formi, odnosno dostavljeni na propisan način, kao i o predlozima kojima se vređa moral, dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo i integritet odbornika ili drugih lica, Skupština se ne izjašnjava, o čemu se obaveštavaju odbornici.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, Skupština, bez rasprave, odlučuje o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog prema sledećem redosledu:
- za odlučivanje po hitnom postupku;
- za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda;
- za dopunu predloženog dnevnog reda;
- za spajanje rasprave po pojedinim tačkama;
- za promenu redosleda pojedinih tačaka; i
- za prebacivanje tačaka iz skraćenog u redovan postupak.
Po završenom glasanju o predlozima za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, predsedavajući predlaže dnevni red o kome Skupština, bez rasprave, glasa u celini.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na pretres o tačkama dnevnog reda po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, na predlog predsedavajućeg, bez rasprave, odlučiti da se o više srodnih tačaka pretres spoji, a da se o svakoj tački odlučuje pojedinačno, kao i da se promeni redosled tačaka u dnevnom redu.
O svakoj tački dnevnog reda, pravo da govore, po sledećem redosledu i vremenskom trajanju, imaju sledeći učesnici:
- predlagač, odnosno predstavnik predlagača akta, bez ograničenja vremena za izlaganje;
- podnosilac amandmana na predlog akta, koji ima pravo da govori najduže tri minuta;
- izvestilac nadležnog skupštinskog radnog tela, koji ima pravo da govori najduže tri minuta;
- predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, koji ima pravo da govori najduže pet minuta;
- odbornici, koji imaju pravo da govore najduže tri minuta.
Predlagaču, odnosno predstavniku predlagača akta, gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, članovima Gradskog veća, predsedniku Skupštine, zameniku predsednika Skupštine, sekretaru Skupštine, predsedniku gradske opštine i zameniku predsednika gradske opštine, predsedavajući daje reč kad je zatraže i na njih se ne odnosi ograničenje u pogledu vremena trajanja izlaganja.
Direktorima javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad, predsedavajući može, ukoliko oceni da je to potrebno, dati reč isključivo radi obrazloženja, kada se u pretresu po određenoj tački dnevnog reda iznesu činjenice koje se tiču delatnosti javnih preduzeća i ustanova.
Odbornik može po svakoj tački dnevnog reda da govori, po pravilu, samo jedanput.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, odbornik može da govori po drugi put kada je to, po oceni predsedavajućeg, potrebno za razjašnjenje činjenica u pretresu po određenoj tački dnevnog reda. Govor odbornika po drugi put može da traje najduže dva minuta.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe može po svakoj tački dnevnog reda da govori najviše dva puta, s tim što drugi govor ne može da traje duže od tri minuta.
Odbornik i predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe mogu da govore po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika po prvi put, u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predsedavajući daje reč odbornicima prema redosledu prijavljivanja.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe dobija reč čim je zatraži, ukoliko govori po prvi put po određenoj tački dnevnog reda.
Kada predsednik Skupštine govori kao odbornik, predsedavanje prepušta zameniku predsednika Skupštine.
Predsedavajući zaključuje pretres kada utvrdi da nema više prijavljenih za učešće u pretresu po određenoj tački dnevnog reda.
Po zaključenju pretresa, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, radi odgovora i dodatnih objašnjenja.
Pretres se po zaključenju ne može ponovo otvoriti.
Kada se obavi pretres svih tačaka dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od propisane procedure u radu Skupštine, predstavlja povredu Poslovnika.
Na povredu Poslovnika može ukazati predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Predsedniku, odnosno ovlašćenom predstavniku odborničke grupe, koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsedavajući daje reč odmah po izvršenom izlaganju prethodnog govornika.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, dužan je da navede koja je odredba Poslovnika povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe ne može da ukaže na povredu na koju je već ukazano.
Sekretar Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje o navedenoj povredi Poslovnika.
Ako predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe, posle objašnjenja i dalje ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Skupština grada će, bez rasprave, odlučiti da li je bilo povrede Poslovnika.
Skupština može odlučiti da se objašnjenje i odlučivanje Skupštine po pitanju povrede Poslovnika vrši po zaključenju rasprave po svim tačkama dnevnog reda.
Zloupotreba prava predsednika, odnosno ovlašćenog predstavnika odborničke grupe u vezi sa pozivanjem na povredu Poslovnika postoji:
- ako govori o povredi Poslovnika, a ne citira odredbu Poslovnika i ne obrazloži u čemu se povreda sastoji;
- ako se poziva na povredu Poslovnika, a govor koristi za druge teme;
- ako je očigledno da se pozivanjem na povredu Poslovnika remeti tok sednice, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine grada.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, predsedavajući je dužan da odmah oduzme reč predsedniku, odnosno ovlašćenom predstavniku odborničke grupe, bez prethodne opomene.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izjasni o odborniku iz druge odborničke grupe ili drugom licu koje prisustvuje sednici, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, vređa na rasnoj, verskoj, nacionalnoj, rodnoj ili drugoj osnovi, navodeći njegovo ime ili funkciju, odbornik, odnosno drugo lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku, odnosno političku organizaciju ili grupu građana čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe, pravo na repliku ima predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Odbornik ili drugo lice može da koristi pravo na repliku najviše dva puta po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Odbornik koji je izazvao repliku, ovo pravo može da koristi samo jedanput po istom pitanju i sa istim učesnikom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Predsedavajući može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. i 2. ovog člana.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle pretresa, osim u slučajevima za koje je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez pretresa.
O predlozima o kojima je spojena rasprava Skupština odlučuje pojedinačno.
Posle zaključenog pretresa o predlogu se glasa u celini.
Ako je na predlog akta stavljen amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština donosi akta bez pretresa i odlučivanja, u slučajevima propisanim zakonom, Statutom, ovim poslovnikom i drugim gradskim propisima.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno iz stava 1. ovog člana, Skupština, većinom glasova od ukupnog broja odbornika:
1) donosi Statut i Poslovnik;
2) donosi budžet grada;
3) donosi akt o javnom zaduživanju grada;
4) donosi program razvoja grada i pojedinih delatnosti;
5) donosi prostorni i urbanistički plan;
6) odlučuje o podnošenju inicijative za pokretanje postupka osnivanja i ukidanja opština, odnosno promenu teritorije grada;
7) odlučuje o obrazovanju, području za koje se obrazuje i ukidanju mesne zajednice ili drugog oblika mesne samouprave;
8) utvrđuje predlog odluke o samodoprinosu;
9) odlučuje o raspisivanju gradskog referenduma i referenduma na delu teritorije grada;
10) izjašnjava se o predlozima iz građanske inicijative;
11) odlučuje o promeni naziva ulica, trgova i drugih delova naseljenih mesta;
12) odlučuje o simbolu i drugim obeležjima grada; promeni Dana grada i Gradske slave;
13) bira i razrešava predsednika i zamenika predsednika Skupštine grada;
14) postavlja i razrešava sekretara i zamenika sekretara Skupštine grada;
15) bira i razrešava gradonačelnika i zamenika gradonačelnika; bira i razrešava članove Gradskog veća;
16) imenuje i razrešava gradskog javnog pravobranioca i zamenike gradskog javnog pravobranioca,
17) bira i razrešava zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana;
18) odlučuje o osnivanju Saveta za međunacionalne odnose;
19) odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom, Statutom i drugim aktima grada.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim u slučajevima određenim zakonom, Statutom i ovim poslovnikom za tajno glasanje, ili kad Skupština odluči da se glasa tajno.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično-prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i, najzad, odbornici koji su uzdržani.
Na zahtev najmanje jedne trećine odbornika, Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, predsedavajući proziva odbornike po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv" ili "uzdržan".
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, pored prezimena i imena odbornika.
U slučaju da se odbornik ne izjasni da li je "za" ili "protiv" predloga, niti da li je uzdržan, smatra se da nije glasao.
Skupština može, na predlog najmanje jedne trećine, odlučiti da glasanje bude tajno.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine, zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.
Tajno glasanje se vrši po odredbama ovog poslovnika kojima je propisano tajno glasanje za izbor predsednika Skupštine.
O redu na sednici Skupštine stara se predsedavajući.
Za povredu reda na sednici Skupštine mogu se izreći sledeće mere: opomena, oduzimanje reči i udaljenje sa sednice.
Meru opomene i oduzimanje reči izriče predsedavajući.
Meru udaljenja sa sednice izriče Skupština, na predlog predsedavajućeg.
Evidenciju izrečenih mera vodi sekretar Skupštine.
Opomena se izriče odborniku koji:
- priđe govornici bez dozvole predsedavajućeg;
- govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- i pored upozorenja predsedavajućeg nastavi da govori po isteku vremena ili govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno na drugi način ometa govornika u izlaganju;
- drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji i dalje narušava red na sednici Skupštine.
Predsedavajući je dužan da odmah oduzme reč, bez prethodne opomene:
- odborniku koji upotrebljava uvredljive izraze, ili iznosi činjenice i ocene iz privatnog života odbornika i drugih lica; i
- odborniku koji učini zloupotrebu prava pozivanja na povrede Poslovnika u smislu odredaba ovog poslovnika.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji ne poštuje odluku predsedavajućeg o oduzimanju reči, ili koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika na sednici Skupštine, odnosno na drugi način grubo ometa rad Skupštine.
Odbornik može biti udaljen sa sednice Skupštine na kojoj je povredio red.
Skupština izriče meru udaljenja sa sednice bez rasprave.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica Skupštine.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice, predsedavajući će naložiti službenim licima, ovlašćenim za održavanje reda u zgradi Skupštine, da tog odbornika udalje sa sednice.
Ako predsedavajući izricanjem mera ne može da održi red na sednici, odrediće se kratak prekid sednice Skupštine.
Odredbe ovog poslovnika o održavanju reda na sednici primenjuju se i na sva druga lica prisutna na sednici Skupštine.
8. Zapisnik i stenografske beleške
O radu na sednici Skupštine vode se stenografske beleške koje sadrže potpuni tok sednice, a obezbeđuje se i tonski zapis sednice, koji se trajno čuva.
Zapisnik sa sednice Skupštine obavezno sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika, imena odsutnih odbornika, imena ostalih prisutnih na sednici Skupštine, dnevni red, tok sednice, imena govornika i njihovu diskusiju, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, donete akte po tačkama dnevnog reda, izrečene mere i vreme završetka sednice.
Zapisnik potpisuju predsedavajući sednicom i sekretar Skupštine grada.
O čuvanju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
O korišćenju zapisnika odlučuje predsednik Skupštine.
Izvod iz zapisnika sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, broj prisutnih odbornika na sednici Skupštine, dnevni red, imena govornika, rezultate glasanja po tačkama dnevnog reda, donete akte po tačkama dnevnog reda i vreme završetka sednice.
VI POSTUPAK DONOŠENJA PROPISA U SKUPŠTINI
Skupština donosi: odluke, programe, strategije, planove, rešenja, zaključke i druge propise u skladu sa zakonom, Statutom i ovim poslovnikom.
Predlog propisa može da podnese odbornik, odbornička grupa, stalno radno telo Skupštine, gradonačelnik, Gradsko veće, predsednik Skupštine i građani po postupku propisanim Statutom za sprovođenje građanske inicijative.
Kada je predlagač grupa odbornika, odnosno određeni broj građana po postupku za sprovođenje građanske inicijative, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora, a ukoliko to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača, odnosno predstavnik inicijativnog odbora prvi potpisani odbornik, odnosno građanin.
Predsednik Skupštine je predlagač propisa u skladu sa odlukom građana na sprovedenom referendumu radi prethodnog izjašnjavanja o pitanjima iz nadležnosti Skupštine.
Predlog akta mora da bude obrazložen.
Obrazloženje sadrži pravni osnov za donošenje akta, razloge za donošenje akta, objašnjenje osnovnih pravnih rešenja, ciljeve koji se ostvaruju aktom, kao i pregled odredaba akta koji se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlaže izmena, odnosno dopuna akta.
Ako predlog akta nije sačinjen u propisanoj formi, sekretar Skupštine će zatražiti od predlagača da u određenom roku predlog uskladi.
Ukoliko predlagač ne uskladi predlog akta u ostavljenom roku, smatra se da je odustao od predloga.
Predlog akta koji podnesu ovlašćeni predlagači, sekretar Skupštine dostavlja nadležnom skupštinskom radnom telu na mišljenje.
Izuzev iz stava 1. ovog člana, kada je predlagač predsednik Skupštine, Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje i odbornička grupa za imenovanje i razrešenje članova stalnih skupštinskih radnih tela, predlog akta se upućuje Skupštini.
Nadležno radno telo daje mišljenje Skupštini o tome da li prihvata ili ne prihvata predlog akta.
Ukoliko nadležno radno telo predloži Skupštini da prihvata predlog akta, dužno je da navede da li prihvata predlog u celini ili sa izmenama, koje se podnose u formi amandmana.
Ako nadležno radno telo ne dostavi mišljenje o predlogu akta, ili predloži da se predlog akta ne prihvati, predsednik Skupštine može takav predlog akta da uvrsti u dnevni red sednice Skupštine.
Predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, ima pravo da učestvuje u pretresu do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi mišljenja, a po zaključenju pretresa ima pravo na završnu reč u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Predlagač može do zaključenja pretresa, na osnovu iznetih primedbi, povući predlog akta.
Ako su na predlog akta podneti amandmani, pretres se nastavlja po amandmanima u skladu sa odredbama ovog poslovnika.
Po završenom pretresu predloga akta i glasanja o amandmanima, pristupa se glasanju o predlogu akta u celini.
Predlog za izmenu, dopunu ili brisanje pojedinih odredaba predloga opšteg akta, podnosi se u formi amandmana.
Amandman može podneti ovlašćeni predlagač akata u smislu odredaba ovog poslovnika, u pisanom obliku sa obrazloženjem.
Amandman mora da sadrži naziv predloga akta na koji se odnosi, tekst izmene ili dopune, odnosno odredbu za brisanje, razlog za podnošenje amandmana i ime, odnosno naziv podnosioca amandmana.
Amandmani se podnose predsedniku Skupštine najkasnije 48 časova pre časa određenog za održavanje sednice na kojoj se vrši pretres predloga akta.
Na predlog akta po hitno sazvanoj sednici i na predlog akta čije donošenje se traži po hitnom postupku, odnosno na predlog akta kojim je dnevni red dopunjen, amandmani se mogu podneti do početka pretresa o predlogu akta.
Neblagovremeni amandmani i amandmani koji nisu podneti u propisanoj formi ne mogu biti predmet pretresa na sednici Skupštine.
Podnete amandmane u smislu stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine upućuje predlagaču i nadležnom skupštinskom stalnom radnom telu.
Predlagač i nadležno radno telo su dužni da pre sednice Skupštine razmotre amandmane i predlože Skupštini prihvatanje ili odbijanje svakog amandmana posebno.
Predlagač može da podnese amandman do završetka pretresa predloga akta na sednici Skupštine.
Amandman predlagača postaje sastavni deo predloga akta i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Amandman postaje sastavni deo predloga akta i u slučaju kada predlagač prihvati amandman.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta na koje su podneti.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga akta, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, istovremeno glasati o više amandmana.
Ako Skupština usvoji više amandmana može odložiti odlučivanje o predlogu akta u celini i zatražiti od predlagača da u saradnji sa nadležnom službom izvrši pravnu redukciju teksta predloga akta, odnosno da međusobno usaglasi usvojene amandmane sa tekstom predloga akta.
Ako za donošenje akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti grada, predlagač akta može, do početka sednice, predsedniku Skupštine podneti pisani predlog za donošenje tog akta.
Pisani predlog za dopunu po hitnom postupku predloženog dnevnog reda, sa obrazloženjem hitnosti, dostavlja se zajedno sa predlogom akta, u formi u kojoj ga Skupština donosi.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku Skupština odlučuje na način utvrđen odredbama ovog poslovnika.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine, u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodnog pretresa.
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" u skladu sa odredbama ovog poslovnika, kao i ako je: predlog akata sačinjen u propisanoj formi, ako ga je podneo ovlašćeni predlagač, ako je prethodno razmatran od strane nadležnog organa i radnog tela Skupštine, odnosno utvrđen od strane nadležnog radnog tela Skupštine i ako je dostavljen odbornicima u redovnoj proceduri sazivanja sednice Skupštine.
Skupština donosi autentično tumačenje propisa čiji je donosilac po postupku predviđenom za donošenje tog propisa.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja propisa može da podnese ovlašćeni predlagač propisa, u pisanoj formi.
Opravdanost predloga ceni nadležno skupštinsko radno telo.
Ako nadležno radno telo oceni da je predlog opravdan, sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini.
Ako nadležno radno telo oceni da predlog nije opravdan, o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu.
O predlogu, odnosno oceni nadležnog radnog tela iz stava 4. i 5. ovog člana, odlučuje Skupština.
Ako Skupština ne prihvati stav nadležnog radnog tela da autentično tumačenje nije opravdano, zatražiće od nadležnog radnog tela da sačini predlog autentičnog tumačenja propisa.
7. Potpisivanje i objavljivanje propisa
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta overa se pečatom Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akta i njihovih otpravaka, čuvanju, objavljivanju i dostavljanju izvornika akta i njihovih otpravaka zainteresovanim organima stara se stručna skupštinska služba.
Akti doneti na sednici Skupštine objavljuju se u "Službenom glasniku grada Vranja".
O objavljivanju akta stara se sekretar Skupštine.
Rad Skupštine i njenih radnih tela dostupan je javnosti.
Za javnost rada Skupštine i njenih radnih tela odgovoran je predsednik Skupštine.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštenja javnosti o njihovom radu.
Elektronski mediji mogu direktno da prenose sednice Skupštine po odluci Skupštine.
Skupština i njena radna tela, na obrazložen predlog predsednika Skupštine, odnosno radnog tela, gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika, izuzetno mogu isključiti ili ograničiti javnost iz svog rada, u skladu sa zakonom.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Skupština može da izda službeno saopštenje za javnost.
Službeno saopštenje za javnost o radu sednice Skupštine mogu da izdaju predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine i sekretar Skupštine, po ovlašćenju predsednika Skupštine.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da održi predsednik Skupštine, zamenik predsednika Skupštine, ili drugo lice po ovlašćenju predsednika Skupštine.
VIII PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan je da učestvuje u radu Skupštine i njenih radnih tela. Odbornik je dužan da lično, ili preko predsednika odborničke grupe, obavesti predsednika Skupštine o razlozima odsustvovanja sa sednice Skupštine.
Odbornik ima pravo na naknadu za rad i naknadu drugih troškova u vezi sa vršenjem odborničke dužnosti.
Naknadu iz stava 3. ovog člana utvrđuje Komisija za mandatno-imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da povodom pitanja iz stava 1. ovog člana traži, pisanim putem, obaveštenja i objašnjenja od stručne skupštinske službe i sekretarijata i službi Gradske uprave.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje, u okviru svojih nadležnosti, uslove za vršenje funkcije odbornika, i na njihov zahtev:
- daje im stručna objašnjenja u izradi predloga koje podnose Skupštini;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog glasnika Pčinjskog okruga", kao i druge dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine i njenih radnih tela;
- pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine i njenih radnih tela.
Odborniku se posle potvrđivanja mandata izdaje odbornička legitimacija u kojoj se navode prava koja odbornik može da ostvaruje po osnovu legitimacije.
Sadržinu, oblik, način izdavanja legitimacije i vođenja evidencije o izdatim legitimacijama, utvrđuje Komisija za mandatno- imunitetska i administrativna pitanja i izbor i imenovanje Skupštine.
Ne može biti istovremeno odbornik lice zaposleno u Gradskoj upravi, ili lice koje imenuje, odnosno postavlja Skupština u organima grada, javnim preduzećima i ustanovama čije je osnivač grad.
Ako zaposleni u Gradskoj upravi bude izabran za odbornika, prava i dužnosti po osnovu rada miruju mu dok traje njegov odbornički mandat.
Licu koje imenuje ili postavlja Skupština, danom potvrđivanja mandata odbornika prestaje funkcija na koju je imenovano, odnosno postavljeno.
U pogledu nespojivosti funkcije odbornika sa obavljanjem druge funkcije, poziva ili profesionalne delatnosti, primenjuju se i propisi kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.
Odbornik ima pravo na zaštitu mandata, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita izbornog prava u izbornom postupku.
Na odluku Skupštine o prestanku mandata i na odluku o potvrđivanju mandata odbornika, može se izjaviti žalba Upravnom sudu, u skladu sa zakonom.
Odborniku prestaje mandat pre isteka vremena za koje je izabran, pod uslovima i na način propisan zakonom.
Kad odborniku prestane mandat pre isteka vremena za koje je izabran, taj mandat Gradska izborna komisija dodeljuje sledećem kandidatu prema redosledu sa te izborne liste.
Odbornik ima pravo da postavi pitanja iz nadležnosti organa grada i javnih preuzeća i ustanova čiji je osnivač grad, kao i pitanja koja su od opšteg interesa za građane i grad, a od značaja su za funkcionisanje lokalne samouprave, u skladu sa zakonom i Statutom.
Odborničko pitanje postavlja se, na kraju sednice Skupštine, u usmenoj ili pisanoj formi.
Odborničko pitanje može se postaviti i između dve sednice Skupštine, u pisanoj formi.
Odborničko pitanje mora biti precizno i jasno definisano.
Odgovor na odborničko pitanje daje se, ako je moguće, na sednici Skupštine na kojoj je postavljeno, ili na prvoj narednoj sednici.
Kada je odborničko pitanje postavljeno između dve sednice Skupštine, odgovor se daje na prvoj narednoj sednici.
IX RAD SKUPŠTINE GRADA U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Na rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika, ukoliko zakonom ili drugim propisima nije drukčije određeno.
Sednice Skupštine saziva predsednik Skupštine na način i u rokovima koji su primereni za period neposredne ratne opasnosti, ratnog ili vanrednog stanja.
Ukoliko sednicu Skupštine nije moguće organizovati, akte iz njene nadležnosti donosi Gradsko veće, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini kada se stvore uslovi za sazivanje sednice Skupštine.
XII POSTUPAK ZA DONOŠENJE POSLOVNIKA
Skupština donosi Poslovnik, odnosno izmene i dopune Poslovnika, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Predlog akta iz stava 1. ovog člana može podneti predsednik Skupštine ili najmanje jedna trećina odbornika u Skupštini.
Samostalni članovi
Poslovnika Skupštine grada Vranja
("Službeni glasnik grada Vranja", broj 25/12)
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Vranja ("Službeni glasnik Pčinjskog okruga", broj 22/08).
Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".
Samostalni član
Poslovnika o izmeni i dopuni Poslovnika Skupštine grada Vranja
("Službeni glasnik grada Vranja", broj 35/16)
Član 3
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Vranja".
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine grada Vranja obuhvata:
1. Poslovnik Skupštine grada Vranja ("Službeni glasnik grada Vranja",
broj 25/12); i
2. Poslovnik o izmeni i dopuni Poslovnika Skupštine grada Vranja ("Službeni
glasnik grada Vranja", broj 35/16).