PRAVILNIKO OTUĐENJU OSNOVNIH SREDSTAVA, SITNOG INVENTARA I POTROŠNIH SREDSTAVA U ORGANIMA I SLUŽBAMA ORGANA GRADA ZAJEČARA("Sl. list grada Zaječara", br. 11/2017) |
Ovim Uputstvom uređuje se dokumentacija i način postupanja nadležnih organa, stručnih službi i komisija u postupku otuđenja osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala u Gradskoj upravi Grada Zaječara.
Pojedini termini iz ovog Pravilnika imaju sledeće značenje:
Otpad od električne i elektronske opreme jeste električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo proizvoda koji se odbacuje (u daljem tekstu: otpadna oprema).4
Otpadna oprema iz domaćinstva jeste ona otpadna oprema koja nastaje u domaćinstvima (kućni otpad), kao i u industriji, zanatskim delatnostima, uslužnim ili drugim delatnostima (komercijalni otpad), a koja je, zbog svoje prirode i količine, slična otpadnoj opremi iz domaćinstva.5
____________
4 Član 3. stav 1. tačka 2. Pravilnika
o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja
korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu
i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda ("Sl.
glasnik RS", br. 99/2010)
5 Član 3. stav 1. tačka 4. Pravilnika
o listi električnih i elektronskih proizvoda...
Otuđenje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnih sredstava podrazumeva:
- ustupanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala bez naknade,
- prodaju osnovnih sredstava,
- rashod osnovnog sredstva, sitnog inventara i potrošnog materijala i
- likvidaciju manjka pri popisu.
Odluku o otuđenju osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala donosi Gradsko veće Grada Zaječara.
II USTUPANJE OSNOVNIH SREDSTAVA, SITNOG INVENTARA I POTROŠNOG MATERIJALA BEZ NAKNADE
Za ustupanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala bez naknade polazi se od procene da postoji ekonomsko opravdanje i za Gradsku upravu kao davaoca sredstva (u daljem tekstu: davalac) i za pravno lice koje prima sredstvo (u daljem tekstu: primalac).
Bez naknade se ustupa sredstvo koje je upotrebljavano (čiji resurs je delimično istekao), ali nije amortizovano u celini. Ustupanje je trajno i podrazumeva se da je tim činom primaoc postao vlasnik ustupljene imovine.
Ako je osnovno sredstvo koje se ustupa finansirano pri nabavci iz kredita, a kredit u toku ustupanja nije u celosti otplaćen, tada se uz saglasnost kreditora može ustupiti i obaveza po neotplaćenom delu kredita.
Za ustupanje bez naknade Gradsko veće Grada Zaječara donosi akt o trajnom ustupanju bez naknade. Sastavni deo (prilog) akta o trajnom ustupanju bez naknade su: Inicijalni dopis, izvod iz knjigovodstva i zapisnik o primopredaji.
Inicijativu za ustupanje bez naknade pokreće načelnik Gradske uprave, uz saglasnost Gradonačelnika.
Spisak imovine za ustupanje priprema računopolagač kod koga je imovina na zaduženju.
Izvod iz knjigovodstva se izrađuje u stručnoj službi za poslove knjigovodstva na osnovu dobijenog spiska imovine od računopolagača. Izvod sadrži obavezno sledeće podatke o predmetu ustupanja:
- naziv i oznaka,
- šifra / inventarski broj / barkod,
- datum (dan, mesec i godina) ustupanja,
- broj dokumenta na osnovu kojeg je evidentirana imovina koja se ustupa u knjigovodstvu,
- knjigovodstvena vrednost imovine koja se ustupa.
Zapisnik o primopredaji se formira u toku preuzimanja imovine koja se ustupa. Zapisnik se izrađuje u četiri istovetna primerka, od kojih svaka strana zadržava po dva primerka. Sve primerke zapisnika potpisuju računopolagač (rukovalac imovine) od strane predavaoca i predstavnik primaoca, koji prima ustupljenu imovinu. Potpisane zapisnike overava načelnik Gradske uprave.
Računopolagač jedan primerak zapisnika zadržava u svojoj evidenciji, a drugi primerak dostavlja stručnoj službi za poslove knjigovodstva radi knjiženja (isknjiženja) ustupljene imovine i ovaj primerak je sastavni deo Rešenja o ustupanju bez naknade.
Osnovno sredstvo postaje predmet prodaje u slučajevima tehnološke zastarelosti, učestalih kvarova čije popravljanje nije isplativo i dr.
Prodajna vrednost po kojoj sredstvo može biti prodato može biti:
- jednaka vrednosti osnovnog sredstva u momentu prodaje;
- veća od vrednosti osnovnog sredstva u momentu prodaje;
- manja od vrednosti osnovnog sredstva u momentu prodaje.
Prodajna vrednost, po kojoj osnovno sredstvo treba da bude prodato, treba da bude tolika da pokrije procenjenu vrednost osnovnog sredstva u momentu prodaje i eventualne troškove prodaje (troškovi pregleda sredstva, troškovi procene, troškovi eventualne demontaže i dr.).
Prilikom prodaje osnovnog sredstva prolazi se kroz sledeće postupke:
1) formiranje Komisije za procenu vrednosti osnovnog sredstva za koje se predlaže prodaja;
2) podnošenje pismene inicijative / predloga za prodaju nadležnom organu. Inicijativu / predlog podnosi načelnik Gradske uprave Gradskom veću i uz nju prilaže procenu Komisije za procenu vrednosti osnovnog sredstva;
3) donošenje odluke o prodaji od strane Gradskog veća;
4) formiranje Komisije za sprovođenje prodaje putem javnog nadmetanja - licitacije i priprema dokumentacije neophodne za licitaciju;
5) javno oglašavanje licitacije;
6) sprovođenje licitacije i izbor najpovoljnijeg kupca;
7) izrada ugovora, formiranje fakture i otpremnice;
8) nakon uplate po fakturi od strane kupca vrši se primopredaja osnovnog sredstva uz sačinjavanje zapisnika o primopredaji i potpisivanje ugovora o prodaji;
9) kompletiranje dokumentacije o prodaji i dostavljanje stručnoj službi za poslove knjigovodstva radi knjiženja (isknjiženja).
Stručna služba za poslove knjigovodstva vrši knjiženje da je sredstvo prodato (isknjiženje), uz unošenje podataka o prodaji, datumu prodaje, vrednosti prodaje, zavodnom broju ugovora o prodaji i podataka o kupcu.
IV RASHOD OSNOVNOG SREDSTVA, SITNOG INVENTARA I POTROŠNOG MATERIJALA
Rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala pokreće se usled njihove fizičke dotrajalosti i nerentabilnog ulaganja u održavanje istog, tehničke zastarelosti / neispravnosti, fizičkog oštećenja, nastalog manjka ili krađe, usled kala, rastura, kvara i loma i kada je sredstvo potpuno amortizovano, odnosno kada mu je knjigovodstvena vrednost jednaka nuli.
Rashod utvrđuje neposredno ovlašćeno lice ili popisna komisija pošto je određeni rashod nastao ili redovnim / vanrednim popisom imovine.
Rashodovanje se pokreće na osnovu odluke Gradskog veća, a na osnovu predloga popisne komisije.
Rashodovanje sprovodi Komisija za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnih sredstava.
Rashodovanje se završava izvršenjem procedure uništenja, poklanjanja ili prodaje rashodovane imovine.
Rashoduje se samo nefinansijska imovina koja se više ne može koristiti, ni u Gradskoj upravi, ni u nekom drugom pravnom subjektu.6
Rashodovanje se ne primenjuje na nepokretna osnovna sredstva, i to:
- zemljište i šume kao prirodna bogatstva koja se ne troše,
- puteve lokalnog značaja,
- građevinske objekti i stvari, koje su u skladu sa zakonom, proglašeni za spomenike kulture i istorijske spomenike,
- osnovna sredstva u pripremi.
Ustupanje bez naknade ili prodaja imovine ne smatra se rashodovanjem.
____________
6 Bez obzira što rashodovana imovina
nema vrednost, ona se ne može otuđiti odlaganjem na deponiju, jer iako nema
upotrebnu vrednost kao takva, ona može imati vrednost kao otpad. Gradska
uprava ima interes da rashodovanu imovinu proda kao otpad i na taj način
ostvari prihode u budžetu.
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled fizičkog oštećenja ili tehničke neispravnosti
Za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled fizičkog oštećenja u toku godine i pravilnog knjiženja Gradsko veće Grada Zaječara donosi Rešenje o rashodu.
Sastavi deo Rešenja o rashodu su:
Predlog za rashod, Izvod iz knjigovodstva i Zapisnik Komisije za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnih sredstava.
Predlog za rashod se sačinjava na osnovu spiska nefinansijske imovine kojoj je na osnovu fizičkog oštećenja istekla / prestala upotrebna vrednost.7
Stručna služba za poslove knjigovodstva sačinjava Izvod iz knjigovodstva za imovinu na spisku, u kojem navodi sledeće podatke o predmetu / predmetima rashoda: naziv, oznaku, inventarski broj, broj dokumenta pod kojim je imovina evidentirana u pomoćnoj knjizi i knjigovodstvenu vrednost predmetne imovine. Izvod iz knjigovodstva je sastavni deo predloga za rashod.
Predlog za rashod stručna služba za poslove knjigovodstva dostavlja na saglasnost načelniku Gradske uprave. Po dobijanju saglasnosti stručna služba Predlog za rashod prosleđuje Komisiji za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnih sredstava, koja ocenjuje opravdanost predloga za rashod i formira Zapisnik na osnovu raspoložive dokumentacije i uvidom u predmet rashoda.
Na osnovu navedene dokumentacije stručna služba za normativno-pravne poslove izrađuje Rešenje o rashodu i dostavlja na usvajanje Gradskom veću.
Rešenje o rashodu se dostavlja stručnoj službi za poslove knjigovodstva, Komisiji za rashodovanje, računopolagaču i arhivi.
__________
7Spisak imovine sa pismenim obrazloženjem sačinjava računopolagač (rukovaoc imovine), za predmetnu imovinu traži procenu stručnog i ovlašćenog servisa o mogućnosti i isplativosti popravke imovine i njenog dovođenja u funkcionalno stanje i izveštaj servisa sa Predlogom za rashod dostavlja stručnoj službi za knjigovodstvene poslove.
Računopolagač / rukovaoc rashodovanom nefinansijskom imovinom sa pravnim licem, koje sa Gradskom upravom ima zaključen ugovor o prodaji i/ili odvoženju na deponiju, sačinjava Zapisnik o primopredaji rashodovane imovine u četiri istovetna primerka, od kojih svaka strana zadržava po dva primerka.
Računopolagač / rukovaoc jedan primerak Zapisnika o primopredaji zadržava u svojoj arhivi radi evidencije, a drugi primerak dostavlja stručnoj službi za poslove knjigovodstva radi isknjiženja. Ovaj primerak Zapisnika je sastavni deo Rešenja o rashodu.
Ukoliko je rashodovana nefinansijska imovina predmet prodaje putem licitacije dalje postupanje je prema prema članu 8. ovog Uputstva.
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled manjka
Manjak kao rashod je svaki manjak nefinansijske imovine koji se ne može pravdati višom silom, elementarnom nepogodom, krađom, saobraćajnom nezgodom ili drugim sličnim događajem. Ovakav manjak predstavlja oblik otuđenja nefinansijske imovine i zbog toga treba izvršiti njegovo isknjiženje.
Kada se utvrdi postojanje manjka kao štete vrši se popis dobara na kojima je nastala odnosna šteta, nakon čega se vrši isknjiženje sredstava.
Manjak kao rashod mora da bude evidentiran na osnovu odluke Gradskog veća, kao rashod na teret Gradske uprave ili na teret zaposlenog odgovornog lica kao potraživanje.
Knjigovodstveno manjak se obuhvata u visini neotpisane, tj. sadašnje vrednosti. Na nastali manjak se obračunava PDV, a kao datum poreske obaveze se uzima datum donošenja odluke Gradskog veća o nastalom manjku, a ne datum kada je manjak po popisu utvrđen.
Za manjak utvrđen u redovnom popisu, o manjku, uzrocima manjka i njegovom knjiženju Gradsko veće donosi odluku u februaru naredne godine.
Za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled manjka i pravilnog knjiženja u knjigovodstvu sačinjava se Rešenje o rashodu koje donosi Gradsko veće.
Rešenje u prilogu sadrži sledeća dokumenta: Izjavu odgovornog lica, Izvod iz knjigovodstva i Odluku o načinu nadoknade manjka.
Izjava odgovornog lica o manjku sadrži informacije o uzroku nastanka manjka, na osnovu koje se donosi odluka na koji način će se postupiti sa nastalim manjkom.
Izvod iz knjigovodstva sadrži obavezno sledeće podatke o predmetu rashoda:
- naziv,
- oznaku,
- inventarski broj,
- broj dokumenta pod kojim je predmet evidentiran u knjigovodstvu i
- knjigovodstvenu vrednost.
Rešenje o rashodu izrađuje stručna služba za normativno-pravne poslove.
Odluku o načinu nadoknade manjka nefinansijske imovine donosi Gradsko veće. Odlukom se utvrđuje da li pomenuti manjak ide na teret Gradske uprave ili na teret odgovornog lica (koje je dužno da nadoknadi iznos pomenutog manjka).
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled krađe
Za rashodovanje osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled krađe u toku godine i pravilnog knjiženja, potrebno je Rešenje o rashodu koje donosi Gradsko veće.
Rešenje o rashodu u prilogu sadrži sledeća dokumenta: Predlog za rashod, Zapisnik MUP-a, Izvod iz knjigovodstva.
Predlog za rashod sačinjava računopolagač / korisnik / zaduženo lice nefinansijske imovine / u Gradskoj upravi. Spisak imovine koja je predmet rashoda stručnoj službi za poslove knjigovodstva dostavlja računopolagač / rukovalac imovinom, uz zapisnik Ministarstva unutrašnjih poslova na kojem je dokumentovano da je prijavljena krađa nefinansijske imovine.
Izvod iz knjigovodstva je sastavni deo Predloga za rashod i on sadrži obavezne podatke o predmetu rashoda:
- naziv,
- oznaku,
- inventarski broj,
- broj dokumenta pod kojim je predmet evidentiran u poslovnim knjigama i
- knjigovodstvenu vrednost.
Rešenje o rashodu izrađuje se u stručnoj službi za normativno-pravne poslove.
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala usled kala, rastura, kvara i loma
Kod sitnog inventara i potrošnog materijala rashodom se smatraju i gubici koji nastaju pri manipulaciji dobrima, kao posledica prirodnih uticaja, tehnološkog procesa, posledica preduzimanja neophodnih radnji u postupku proizvodnje i prometa dobara, koji su regulisani Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/2004 i 86/2004).
Računopolagač / magacioner utvrđuje rashod neposredno pošto je određeni rashod nastao, redovnim ili vanrednim popisom robe u magacinu ili drugom sličnom objektu.
Utvrđivanje rashoda vrši ovlašćeno lice ili popisna komisija Gradske uprave. O izvršenom popisu obavezno se sastavljaju zapisnik i popisna lista.
Za rashod sitnog inventara i potrošnog materijala potrebno je Rešenje o rashodu koje donosi načelnik Gradske uprave. Rešenje u prilogu sadrži sledeća dokumenta: Predlog za rashod, Izvod iz knjigovodstva i Zapisnik Komisije za rashodovanje.
Predlog za rashod sitnog inventara i potrošnog materijala pokreće zaduženo lice koje nakon dobijene saglasnosti načelnika Gradske uprave, predlog dostavlja Komisiji za rashodovanje, uz obrazloženje.
Izvod iz knjigovodstva je sastavni deo Predloga za rashod. Izvod sadrži obavezno sledeće podatke o predmetu rashoda:
- naziv,
- oznaku,
- inventarski broj,
- broj dokumenta pod kojim je predmet evidentiran u poslovnim knjigama i
- knjigovodstvenu vrednost).
Komisija za rashodovanje ocenjuje opravdanost predmeta rashoda u skladu sa Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost8 i drugim internim aktima i formira Zapisnik na osnovu raspoložive dokumentacije.
Rešenje o rashodu izrađuje stručna služba za normativno-pravne poslove.
Porez na dodatnu vrednost za rashodovani kalo, rastur, kvar i lom tretira se prema članu 4-5. Uredbe o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost.
Na osnovu Rešenje o rashodu i Zapisnika stručna služba za knjigovodstvene poslove vrši isknjiženje rashodovane imovine.
___________
8 Uredba o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća porez na dodatnu vrednost i Normativ za utvrđivanje rashoda na koji se ne plaća porez na dodatnu vrednost ("Sl. glasnik RS", broj 124/2004)
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala na predlog Komisije za popis
Rashod osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala vrši se u toku obavljanja redovnog godišnjeg i/ili vanrednog popisa, isključivo na predlog popisne komisije, uz detaljno obrazloženje.9
Računopolagač / lice koje duži imovinu je dužno da imovinu, koja još uvek ima upotrebnu vrednost, uputi u ovlašćenu radionicu / servis radi ustanovljavanja da li se ta imovina može dovesti u funkcionalno stanje i da li je popravka isplativa, o čemu ovlašćeno pravno lice iz radionice / servisa daje svoje pismeno mišljenje.
Na osnovu potvrde ovlašćenog lica iz ovlašćene radionice / servisa popisna komisija u toku popisa takvu imovinu predlaže za rashod.
Rashodovanje se obavlja nakon završenog popisa, kada popisna komisija, po predlogu računopolagača / lica koje duži imovinu, utvrdi da je određena imovina neupotrebljiva. Popisna komisija je dužna da, na osnovu neposrednog uvida u stanje imovine i na osnovu njene knjigovodstvene vrednosti, na posebnim popisnim listama evidentira imovinu za koju su se stekli uslovi za rashod.
U predlog za rashodovanje može se uključiti imovina koja je potpuno amortizovana i imovina koja nije potpuno amortizovana. U slučaju da imovina nije potpuno amortizovana knjiži se na teret rashoda.
Po pravilu, prilikom rashodovanja opreme obveznik PDV nije dužan da obračuna i plati porez na dodatnu vrednost, sem imovine čija vrednost je veća od donje granice vrednosti javne nabavke male vrednosti, koja se rashoduje u roku kraćem od pet godina od dana stavljanja na upotrebu. U tom slučaju potrebno je sprovesti ispravku odbitka prethodnog poreza u skladu za članom 32, stav 1. Zakona o porezu na dodatnu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 108/2016 i 7/2017 - usklađeni din. izn.).
Predlog za rashod nefinansijske imovine je sastavni deo Izveštaja o izvršenom popisu, koji se dostavlja na razmatranje i usvajanje Gradskom veću. Na osnovu usvojenog Izveštaja o izvršenom popisu Gradsko veće donosi odluku / rešenje o otpisu i rashodovanju osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala.
___________
9 Uslovi za rashod se stiču kada je
knjigovodstvena vrednost imovine nula i kada je imovina u takvom stanju da
više nije za upotrebu (dotrajala, oštećena, tehnički / tehnološki zastarela
da se više ne može održavati i koristiti i dr.).
Rashodovanje električne i elektronske imovine10
Procedura rashodovanja električne i elektronske imovine je ista kao i za ostalu nefinansijsku imovinu.
Nakon donošenja Odluke o otuđenju (rashodu) nefinansijske imovine, električna i elektronska imovina se klasifikuje na deo koji se rešava prodajom ili ustupanjem bez naknade i deo koji je potpuno neupotrebljiv (nema ni upotrebnu, ni knjigovodstvenu vrednost).
Deo imovine iz stava 1. ovog člana koji je klasifikovan kao neupotrebljiv tretira se kao električni i elektronski otpad i kao opasan otpad. Sa tim otpadom se postupa po posebnim procedurama.
___________
10Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda, merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije, načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda ("Sl. glasnik RS", br. 99/2010)
Gradska uprava kao proizvođač električnog i elektronskog otpada ne može predati električnu i elektronsku otpadnu opremu kao nerazvrstani komunalni otpad.
Gradska uprava kao proizvođač električnog i elektronskog otpada čuva odvojeno otpadnu opremu do predaje tako da se otpadna oprema ne meša sa drugim otpadom, odnosno da njena ponovna upotreba ili reciklaža nije omogućena.
Ako otpadna oprema sadrži materije i materijale koje treba pre rastavljanja ukloniti i u skladu sa posebnim propisima kojim se uređuje odlaganje opasnih materija, Gradska uprava obezbeđuje da otpadna oprema bude u takvom stanju da se odlaganje tih materija ili materijala može sprovesti na propisan način.
Ako je otpadna oprema iz domaćinstva toliko oštećena da, zbog opasnih materija u njoj, ugrožava životnu sredinu i zdravlje ljudi ili je zagađena drugim otpadom, proizvođač otpada obavezno o tome obaveštava lice kome predaje otpadnu opremu.
Lice odgovorno za upravljanje otpadom preuzima opasan otpad i putem Zapisnika o primopredaji, uz popunjen Dokument o kretanju opasnog otpada isti predaje ovlašćenom pravnom licu, specijalizovanom za otkup i uništavanje opasnog otpada.
Na osnovu Odluke o rashodu i Zapisnika o predaji rashodovane električne i elektronske imovine ovlašćenim pravnim licima za upravljanje otpadom iz prethodnog stava, stručna služba za poslove knjigovodstva vrši isknjiženje te imovine.
V POSTUPANJE SA RASHODOVANIM OSNOVNIM SREDSTVIMA, SITNIM INVENTAROM I POTROŠNIM MATERIJALOM
Na osnovu donetog akta o otpisu i rashodovanju osnovnih sredstava, sitnog inventara i potrošnog materijala načelnik Gradske uprave donosi Rešenje o obrazovanju Komisije za rashodovanje.
Zadatak Komisije za rashodovanje je da prikupi, sortira i popiše svu imovinu predloženu za rashod i tu imovinu uskladišti u posebnu prostoriju.
Rashodovana nefinansijska imovina od trenutka donošenja Rešenja o rashodu do trenutka odvoženja na deponiju ili prodaje / poklanjanja mora biti posebno obeležena ili fizički izdvojena od ostale imovine (o čemu se staraju računopolagači / rukovaoci imovinom), a u poslovnim knjigama Uprave vodi se vanbilansno do momenta dobijanja Zapisnika o primopredaji.
Na osnovu mišljenja iz ovlašćene radionice / servisa, ličnog uvida i procene da li se predmetna imovina može otuđiti prodajom ili poklanjanjem ili se mora uništiti, Komisija za rashodovanje vrši trijaž imovine predviđene za rashod i sačinjava predlog na koji način imovinu rashodovati: prodajom, poklanjanjem ili uništenjem.
Rashodovanje imovine prodajom odnosi se na imovinu koja ima određenu upotrebnu vrednost i imovinu koja nije potpuno amortizovana.
Prodaja imovine iz stava 1. ovog člana vrši se putem licitacije ili neposrednom pogodbom, na način opisan u odeljku II, član 8. ovog Pravilnika.
Za prodaju rashodovane imovine načelnik Gradske uprave donosi Rešenje o prodaji i obrazuje Komisiju za licitaciju, odnosno Komisiju za prodaju neposrednom pogodbom, koja organizuje i sprovodi otuđenje rashodovane imovine prodajom.
Prilikom prodaje rashodovane imovine iz stava 1. ovog člana i imovine kao otpada, izuzev imovine koja se smatra sekundarnim sirovinama, obračunava se PDV po stopi od 20%.
Na osnovu Rešenja o prodaji imovine putem licitacije ili neposrednom pogodbom, Ugovora o kupoprodaji,
Zapisnika o primopredaji sredstva i računa na osnovu kojeg je uplaćen iznos za prodatu imovinu stručna služba za poslove knjigovodstva vrši isknjiženje prodate imovine.
Sekundarnim sirovinama smatraju se:
1. otpaci i ostaci od metala i njihovih legura, osim od plemenitih metala i njihovih legura;
2. zgura, uključujući i granulisanu, kovarina i ostali otpaci pri proizvodnji gvožđa ili čelika;
3. zgura, pepeo i ostaci koji sadrže metale, arsen ili jedinjenja metala i arsena, koji ne nastaju pri proizvodnji gvožđa i čelika;
4. granule i prah, od sirovog gvožđa, manganovog ogledalastog gvožđa, gvožđa ili čelika;
5. otpaci i ostaci od plemenitih metala, metala platiranih plemenitim metalom i ostali ostaci i otpaci koji sadrže plemenite metale;
6. otpaci i ostaci hartije ili kartona za ponovnu preradu;
7. stakleni krš i ostali otpaci od stakla;
8. otpaci, strugotine i ostaci od plastičnih masa;
9. otpaci, strugotine i ostaci od gume (osim tvrde gume), prah i granule dobijene od tih proizvoda;
10. otpaci od tekstila, kože, imitacije kože i krzna.
Sekundarnim sirovinama, u smislu člana 10. stav 2. Zakona poreza na dodatnu vrednost, smatraju se i dobra koja se pretežno sastoje od jednog ili više materijala iz stava 1. ovog člana, a koja su neupotrebljiva zbog loma, rezanja, cepanja ili drugog načina oštećenja, odnosno dobra neupotrebljiva zbog istrošenosti (npr. akumulatori, baterije, automobilske gume, ambalažni otpad, električna i elektronska oprema koja predstavlja otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje upravljanje otpadom, uključujući i sve sastavne delove, sklopove i potrošni materijal koji su deo dobra koje se odbacuje).
Plemenitim metalima iz stava 1. tačka 5. ovog člana smatraju se zlato, srebro, platina, iridijum, rodijum i paladijum.11
Usluge koje su neposredno povezane sa sekundarnim sirovinama smatraju se usluge sortiranja, sečenja, rastavljanja na delove, čišćenja, poliranja i presovanja sekundarnih sirovina iz stava 1. i 2. ovog člana.
___________
11 Član 2. Pravilnika o utvrđivanju
sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa sekundarnim
sirovinama, u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik
RS", br. 107/12 i 74/13)
Kod prodaje sekundarnih sirovina obračunava se porez na dodatnu vrednost.12
Porez na dodatnu vrednost obračunava primalac dobara i usluga, ukoliko je obveznik PDV. U suprotnom, ukoliko primalac dobara i usluga nije obveznik PDV, onda isporučilac dobara i usluga mora obračunati PDV.
Primalac dobara i usluga dužan je da prilikom isplate naknade isporučiocu dobara i usluga obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku po stopi od 1% od iznosa isplaćene naknade. Iznos ove naknade ne sadrži porez na dodatu vrednost.13
__________
12 Član 10. stav 2. tačka 1. Zakona
o porezu na dodatu vrednost
13 Član 40. stav 14. i 15. Zakona
o porezu na dobit pravnih lica ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002,
80/2002 - dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013,
68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 91/2015 - autentično tumačenje i 112/2015)
Na osnovu Zapisnika o primopredaji sekundarnih sirovina i računa na osnovu kojeg je uplaćen iznos za prodatu imovinu stručna služba za poslove knjigovodstva vrši isknjiženje prodatih sekundarnih sirovina.
Rashodovanje imovine poklanjanjem
Rashodovanje imovine poklanjanjem vrši se na osnovu akta o poklanjanju, koji donosi Gradsko veće.
Aktom iz prethodnog stava određuje se osoba koja će izvršiti primopredaju poklonjene imovine i o tome sačiniti zapisnik.
Na poklonjenu imovinu se plaća porez na dodatnu vrednost po stopi od 18% na osnovicu prema članu 18. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatnu vrednost.14 Za obračunati PDV poklonodavac može teretiti poklonoprimca.
Akt o poklanjanju i zapisnik o primopredaji poklonjene imovine dostavljaju se stručnoj službi za knjigovodstvene poslove, na osnovu kojih ova služba vrši isknjižnje poklonjenih sredstava.
Rashodovanje imovine uništavanjem
Rashodovanje imovine uništenjem obavlja se kada se proceni da rashodovana imovina nije za upotrebu, odnosno da nema nikakvu upotrebnu vrednost, usled čega se ne može prodati, niti pokloniti.
Rashodovanje imovine uništavanjem vrše specijalizovane firme za tu delatnost.
Za ovaj način rashodovanja načelnik Gradske uprave donosi Rešenje o rashodovanju imovine uništenjem, na osnovu kojeg Komisija za rashodovanje sačinjava Zapisnik o imovini koja se rashoduje uništenjem i istu predaje izabranoj specijalizovanoj firmi.
Na rashodovanu imovinu uništenjem se PDV obračunava i plaća po stopi od 18% na osnovicu prema članu 18. stav 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost.15 Zapisnik se izrađuje u tri primerka: dva primerka ostaju u Gradskoj upravi a jedan primerak zadržava specijalizovana firma za uništenje. Komisija za rashodovanje jedan primerak Zapisnika predaje stručnoj službi za knjigovodstvene poslove a drugi primerak zadržava u arhivi.
Na osnovu Rešenja o rashodovanju imovine uništenjem i sačinjenog Zapisnika stručna služba za knjigovodstvene poslove vrši isknjiženje ove imovine.
____________
14 Videti Mišljenje Ministarstva finansija
broj 413-00-2771/2005-04 od 30.01.2006. godine
15 Videti Mišljenje Ministarstva finansija
broj 413-00-1323/2007-04 od 29.10.2007. godine
Otpis osnovnih sredstava (amortizacija) se vrši kod osnovnih sredstava, s obzirom da se osnovna sredstva koriste duži vremenski period, u toku kojeg se njihova vrednost postepeno smanjuje usled trošenja, dejstva prirodnih uslova i zastarevanja.
Amortizacija je vrednosno izražen utrošak osnovnih sredstava u vezi stvaranja određenih učinaka.
Obavezi otpisa ne podležu:
- zemljište i šume kao prirodna bogatstva koja se ne troše,
- putevi lokalnog značaja sa zemljanom podlogom,
- građevinski objekti i stvari, koje su u skladu sa zakonom, proglašeni za spomenike kulture i istorijske spomenike,
- osnovna sredstva u pripremi.
Osnovicu za obračun visine otpisa osnovnih sredstava čini njihova nabavna vrednost.
Gramatička terminologija korišćenja muškog ili ženskog roda u ovom Pravilniku podrazumeva uključivanje oba pola.
Za sva pitanja koja nisu regulisana ovim Pravilnikom, odnosno koja nisu blagovremeno usklađena sa zakonskim odredbama, primenjuju se direktno odredbe zakona i podzakonskih akata, donetih na osnovu tog zakona, a koji uređuju ovu materiju.
Izmene i dopune ovog Pravilnika vrše se po istom postupku po kojem je Pravilnik donet. U slučaju izmena propisa koje nalažu izmenu ili dopunu ovog Pravilnika, izmene i dopune Pravilnika moraju se izvršiti najkasnije u roku od 10 radnih dana od dana objavljivanja propisa u Službenom glasniku Republike Srbije.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom listu Grada Zaječara.