STATUTINSTITUTA ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE("Sl. glasnik RS", br. 29/2017) |
Institut za standardizaciju Srbije (u daljem tekstu: Institut) je jedino nacionalno telo za standardizaciju u Republici Srbiji.
Ovim statutom uređuje se: naziv i sedište; pečat i štambilj; znak (logo); delatnost; finansiranje; program rada Instituta; prava, obaveze, odgovornosti i zastupanje u pravnom prometu; plan donošenja srpskih standarda i transparentnost; donošenje, objavljivanje i povlačenje srpskih standarda; članstvo u Institutu; pristup mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika standardima i standardizaciji; unutrašnja organizacija; organi; stručna tela; javnost rada; poslovna i službena tajna, opšti akti i prava i obaveze zaposlenih.
Institut je osnovan u skladu sa Odlukom o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 16/07, 88/09, 93/15 i 27/16), za ostvarivanje ciljeva iz člana 5. Zakona o standardizaciji ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 46/15), donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata, kao i za obavljanje drugih poslova propisanih zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Institut je organizovan kao ustanova i posluje u skladu sa propisima kojima se uređuje pravni položaj javnih službi.
Institut se upisuje u sudski registar i ima svojstvo pravnog lica.
Institut ima prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Sredstva kojima posluje Institut su u državnoj svojini.
Osnivač Instituta je Republika Srbija, za koju osnivačka prava vrši Vlada, Beograd, Nemanjina 11 (u daljem tekstu: osnivač), u skladu sa zakonom.
Osnivač obezbeđuje Institutu prostorije potrebne za rad, sredstva i opremu, u skladu sa zakonom.
Institut je član međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju, i to:
1) Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO, International Organization for Standardization);
2) Međunarodne elektrotehničke komisije (IEC, International Electrotechnical Commission);
3) Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN, European Committee for Standardization) i
4) Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC, European Committee for Electrotechnical Standardization).
U organima i tehničkim radnim telima organizacija iz stava 1. ovog člana, kao i u međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima standardizacije, Institut predstavlja i zastupa interese Republike Srbije.
U skladu sa zakonom i drugim propisima, a na način utvrđen ovim statutom, Institut može postati član i drugih međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju.
Naziv Instituta je: Institut za standardizaciju Srbije.
Skraćeni naziv Instituta je: ISS.
Pored naziva na srpskom jeziku, u poslovanju sa inostranstvom, Institut može da upotrebljava i naziv na engleskom jeziku: Institute for Standardization of Serbia.
Sedište Instituta je u Beogradu, u Ulici Stevana Brakusa broj 2.
Institut ima veliki i mali pečat okruglog oblika, koji su obrubljeni spoljnom debljom i unutrašnjom tanjom kružnom linijom i u sredini sadrže mali grb Republike Srbije, oko kojeg je u prvom redu ispisan tekst: Institut za standardizaciju Srbije, a u drugom tekst: Republika Srbija, Beograd.
Sadržina velikog i malog pečata ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Ispod grba u sredini malog pečata nalazi se redni broj pečata ispisan rimskim brojevima.
Prečnik velikog pečata je 32 mm, a malog 24 mm.
Veliki pečat služi za potvrđivanje autentičnosti akata kojima Institut odlučuje ili službeno opšti sa drugim pravnim licima, organima državne uprave, građanima i zaposlenima.
Mali pečat služi za slične svrhe kao veliki pečat, a upotrebljava se umesto velikog pečata kada je njegova upotreba nepodesna.
Institut ima štambilj pravougaonog oblika, osnovice 62 mm i visine 35 mm, na čijem vrhu se nalazi mali grb Republike Srbije, ispod koga, u posebnim redovima, slede:
1) tekst: Republika Srbija;
2) tekst: Institut za standardizaciju Srbije;
3) rubrika za upisivanje broja pod kojim se zavodi akt na koji je stavljen štambilj;
4) rubrika za upisivanje datuma izdavanja akta;
5) tekst: Beograd.
Sadržina štambilja ispisana je na srpskom jeziku ćiriličkim pismom.
Štambilj se stavlja na interne akte Instituta koji se izrađuju u više primeraka, uključujući arhivski primerak koji se čuva u arhivi Instituta, a može se upotrebljavati i za naznačenje Instituta na kovertama i drugim omotima u kojima se otprema službena pošta, kao i za druge slične svrhe.
Aktom direktora Instituta bliže se uređuje: broj pečata i štambilja, način njihove upotrebe i čuvanja, kao i lica koja su zadužena za rukovanje pečatima i štambiljem.
Institut ima svoj znak (logo), čiji vizuelni izgled i upotrebu utvrđuje upravni odbor Instituta posebnim aktom.
Znak Instituta registruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju žigovi.
Institut obavlja sledeće poslove:
1) donosi, objavljuje, preispituje i povlači srpske standarde u skladu sa pravilima Instituta;
2) daje tumačenje srpskih standarda, kao i tumačenje primene srpskih standarda, na zahtev zainteresovane strane;
3) obezbeđuje usaglašenost srpskih standarda sa međunarodnim i evropskim standardima;
4) vodi registar donetih i povučenih srpskih standarda, u skladu sa pravilima Instituta;
5) učestvuje u izradi i preispitivanju međunarodnih i evropskih standarda u oblastima koje su od interesa za Republiku Srbiju;
6) sarađuje sa međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju i nacionalnim telima za standardizaciju država potpisnica odgovarajućih sporazuma iz oblasti standardizacije;
7) izvršava zadatke u vezi sa standardizacijom, u skladu sa obavezama iz potvrđenih međunarodnih sporazuma čiji je potpisnik Republika Srbija;
8) obezbeđuje dostupnost javnosti donetih i povučenih srpskih standarda, publikacija, kao i standarda i publikacija odgovarajućih međunarodnih, evropskih i nacionalnih tela za standardizaciju i vrši njihovu prodaju;
9) dostavlja obaveštenje, na zahtev organa državne uprave, o tome da li je u oblasti koja se uređuje tehničkim propisom donet odgovarajući srpski standard, ili predstoji njegovo donošenje, odnosno da li postoji odgovarajući međunarodni, ili evropski standard;
10) deluje kao informativni centar za standarde, za informisanje i obaveštavanje o standardima, u skladu sa zahtevima predviđenim u odgovarajućim međunarodnim sporazumima i obavezama koje proizlaze iz članstva u odgovarajućim međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
11) predstavlja i zastupa interese standardizacije u Republici Srbiji, u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
12) odobrava upotrebu nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima, u skladu sa pravilima Instituta;
13) donosi pravila na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju i povlače srpski standardi;
14) poverava zainteresovanim stranama, u skladu sa svojim pravilima izradu predloga srpskih standarda u specifičnim oblastima;
15) promoviše primenu srpskih standarda;
16) pruža stručnu pomoć za primenu, odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
17) obavlja poslove sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba;
18) obavlja i druge poslove iz oblasti standardizacije.
Poslovi koje obavlja Institut iz stava 1. tač. 1), 2), 4), 8), 13), 14), 15) i 16) ovog člana odnose se i na srodne dokumente.
Poslove iz stava 1. tač. 16) i 17) Institut ne može da obavlja za potrebe istog pravnog subjekta.
Poslove iz st. 1. i 2. ovog člana Institut ne obavlja radi sticanja dobiti.
Sredstva za rad Institut obezbeđuje:
1) iz prihoda koje ostvari naplatom članarina;
2) prodajom srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
3) iz prihoda koje ostvari prodajom usluga;
4) iz budžeta Republike Srbije;
5) iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Pod sredstvima iz stava 1. tačka 5) ovog člana podrazumevaju se pokloni (donacije) i drugi prihodi ostvareni u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. tačka 5) ovog člana, obezbeđuju se uz prethodnu saglasnost osnivača.
Sredstva za članarine Instituta u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.
Iznos sredstava za rad Instituta koji se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije određuje se na osnovu godišnjeg programa rada (u daljem tekstu: Program rada), uzimajući u obzir predviđeni prihod od članarina, prodaje srpskih standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija, prodaje usluga, kao i predviđeni prihod iz drugih izvora.
Program rada Institut donosi za svaku kalendarsku godinu i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove standardizacije (u daljem tekstu: ministarstvo), u četvrtom kvartalu tekuće godine za narednu godinu.
Osnivač daje saglasnost na Program rada, kao i njegove izmene i dopune.
Program rada sadrži: redovne i vanredne aktivnosti, Plan donošenja srpskih standarda i finansijski plan.
Nakon donošenja zakona o budžetu, Institut donosi Program rada, a po potrebi, donosi izmene i dopune Programa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.
Ukoliko Program rada nije donet do početka kalendarske godine za koju se donosi, zarade zaposlenih se obračunavaju i isplaćuju na način i pod uslovima utvrđenim Programom rada za prethodnu godinu, sve do donošenja Programa rada za tekuću godinu.
Ukupni rashodi Instituta obuhvaćeni finansijskim planom iz Programa rada, ne mogu biti veći od troškova potrebnih za uspešno ostvarivanje delatnosti Instituta.
U finansijsko-materijalnom poslovanju Institut primenjuje zakone i druge propise koji se odnose na korisnike sredstava budžeta Republike Srbije.
VII PRAVA, OBAVEZE, ODGOVORNOSTI I ZASTUPANJE U PRAVNOM PROMETU
Institut u pravnom prometu nastupa samostalno u svoje ime i za svoj račun.
Za obaveze u pravnom prometu sa trećim licima Institut odgovara celokupnom svojom imovinom.
Institut može imati više poslovnih podračuna uključenih u konsolidovani račun trezora Republike Srbije.
U pravnom prometu Institut zastupa i predstavlja direktor Instituta. U slučaju odsutnosti ili sprečenosti direktora, Institut zastupa i predstavlja zaposleni u Institutu koga direktor, u granicama svojih ovlašćenja, pismeno ovlasti za zastupanje i potpisivanje.
VIII PLAN DONOŠENJA SRPSKIH STANDARDA I TRANSPARENTNOST
Srpski standardi donose se na osnovu plana donošenja srpskih standarda koji se utvrđuje najmanje jedanput godišnje i koji je javno dostupan na internet stranici Instituta.
Plan donošenja srpskih standarda sadrži informaciju o standardima i srodnim dokumentima koje Institut namerava da donese ili menja, koje je doneo ili izmenio na osnovu prethodnog plana donošenja srpskih standarda i oni koji su trenutno u postupku izmene ili donošenja, a koji nisu nastali identičnim ili ekvivalentnim preuzimanjem međunarodnih ili evropskih standarda.
Plan donošenja srpskih standarda sadrži i informaciju o broju međunarodnih i evropskih standarda za koje se na osnovu dostupnih podataka međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju očekuje da će ih Institut preuzeti u sistem nacionalne standardizacije.
Predloženi godišnji plan donošenja srpskih standarda objavljuje se na internet stranici Instituta.
Plan donošenja srpskih standarda, za svaki pojedinačni standard ili srodni dokument, sadrži i:
1) predmet i područje primene standarda ili srodnog dokumenta;
2) fazu izrade standarda ili srodnog dokumenta;
3) pozivanje na svaki međunarodni standard ili srodni dokument koji se koriste kao osnova za donošenje srpskog standarda ili srodnog dokumenta.
Kratko obaveštenje o postojanju plana donošenja srpskih standarda Institut objavljuje u svom glasilu ili na svojoj internet stranici, a kada je to moguće, i u nekoj evropskoj publikaciji o standardizacijskim aktivnostima.
Institut neće odbiti da se o nekom predmetu standardizacije iz njegovog plana donošenja srpskih standarda raspravlja na evropskom nivou u skladu sa pravilima koja su utvrdile evropske organizacije za standardizaciju i neće preduzimati nikakve radnje koje mogu uticati na odluku u vezi sa tim.
Tokom pripreme evropskog harmonizovanog standarda ili nakon njegovog odobravanja u evropskim organizacijama za standardizaciju Institut neće preduzimati nikakve aktivnosti do planiranog usklađivanja u tim organizacijama za standardizaciju i neće objaviti novi ili izmenjeni srpski standard koji nije u potpunosti usklađen sa postojećim evropskim harmonizovanim standardom.
Institut, na zahtev evropskih organizacija i nacionalnih tela za standardizaciju dostavlja nacrte standarda na razmatranje i najkasnije u roku od tri meseca mora da odgovori na moguće primedbe.
Nakon dobijanja primedbi koje ukazuju na to da bi nacrt standarda mogao da ima negativan uticaj na unutrašnje tržište, Institut će ih razmotriti sa evropskim organizacijama za standardizaciju, pre njihovog prihvatanja.
Institut mora da:
1) obezbedi pristup nacrtima srpskih standarda svim zainteresovanim stranama, kao i da im omogući dostavljanje primedbi; i
2) omogući drugim nacionalnim telima za standardizaciju uključivanje u planirane aktivnosti, i to pasivno ili aktivno, slanjem posmatrača.
IX DONOŠENJE, OBJAVLJIVANJE I POVLAČENJE SRPSKIH STANDARDA
Akt kojim se proglašava da je srpski standard ili srodni dokument donet, kao i akt o povlačenju srpskog standarda ili srodnog dokumenta donosi direktor Instituta u formi rešenja.
Akt iz stava 1. ovog člana, kao i informacija o donošenju i povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata sa datumom donošenja i brojem akta iz stava 1. ovog člana, objavljuje se u glasilu Instituta i na internet stranici Instituta.
Povučeni standardi i srodni dokumenti su dostupni u Institutu.
Članstvo u Institutu je dobrovoljno.
Član Instituta može biti: privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su osnovani po propisima Republike Srbije, kao i fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije (u daljem tekstu: zainteresovane strane).
Članstvo u Institutu ne može se prenositi ili preuzimati.
Član Instituta ima pravo da neposredno ili preko ovlašćenog predstavnika učestvuje u radu i odlučivanju u organima Instituta, kao i u upravljanju Institutom, u skladu sa odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Član Instituta ima pravo na pogodnosti, kao što su:
1) poseban popust kod kupovine standarda, srodnih dokumenata i drugih publikacija;
2) poseban popust kod plaćanja za usluge koje Institut pruža u obavljanju poslova standardizacije;
3) poseban popust kod plaćanja naknade za učešće na seminarima, konferencijama, savetovanjima i drugim stručnim skupovima koje Institut organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim pravnim licima i organizacijama; i
4) druge slične pogodnosti.
Pogodnosti iz stava 1. ovog člana, kao i kriterijumi za utvrđivanje posebnog popusta, bliže se uređuju pravilnikom o članstvu i odlukom koju donosi upravni odbor Instituta.
Pogodnosti iz stava 1. tačka 2) ovog člana ne odnose se na poslove pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda i poslove sertifikacije proizvoda, sistema menadžmenta i osoba.
Član Instituta ima obavezu da:
1) se pridržava odredbi Zakona o standardizaciji, akta o osnivanju Instituta, ovog statuta i opštih akata Instituta;
2) aktivno učestvuje u ostvarivanju ciljeva, programa i planova Instituta;
3) Institutu redovno plaća članarinu i
4) promoviše primenu srpskih standarda i srodnih dokumenata.
Ostala prava i obaveze članova Instituta bliže se uređuju Pravilnikom o članstvu koji donosi Skupština Instituta.
Za sticanje članstva u Institutu zainteresovane strane su dužne da podnesu pisanu prijavu za učlanjenje sa potpisanom izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva, u skladu sa odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Za pravna lica i preduzetnike izjava iz stava 1. ovog člana mora biti overena njihovim pečatom.
Prijave za učlanjenje bez potpisane izjave o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva se ne razmatraju.
Način podnošenja i sadržina prijava za učlanjenje s izjavom o pristupanju i prihvatanju prava i obaveza koje proističu iz članstva bliže se uređuju pravilnikom o članstvu.
Odluku o prijemu, odnosno o uskraćivanju prijema u članstvo donosi direktor Instituta na osnovu podnetih dokumenata navedenih u članu 23. stav 1. ovog statuta.
Odluka iz stava 1. ovog člana stupa na snagu danom njenog donošenja i članu Instituta se dostavlja u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Pravna i fizička lica nezadovoljna odlukom o uskraćivanju prijema u članstvo mogu podneti prigovor upravnom odboru Instituta u roku od osam dana od dana prijema odluke.
Odluka upravnog odbora Instituta u vezi sa prigovorom na odluku o uskraćivanju prijema u članstvo je konačna i stupa na snagu danom njenog donošenja, a podnosiocu prijave za učlanjenje dostavlja se u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Članarina predstavlja redovni doprinos članova opštem razvoju Instituta i nacionalne standardizacije u Republici Srbiji.
Visina članarine utvrđuje se posebnom odlukom upravnog odbora Instituta, koja se donosi na predlog direktora Instituta, za svaku kalendarsku godinu.
Odluka o visini članarine za narednu godinu donosi se najkasnije do kraja tekuće godine.
Za članove Instituta privredna društva i druga pravna lica koja ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu broja zaposlenih.
Za sve članove preduzetnike utvrđuje se ista visina članarine.
Za članove pravna lica koja ne ostvaruju dobit, visina članarine određuje se na osnovu vrste delatnosti.
Za sve članove fizička lica utvrđuje se ista visina članarine.
Kriterijumi za utvrđivanje visine članarine bliže se uređuju odlukom iz člana 25. stav 2. ovog statuta.
Članarina se uplaćuje na podračun za redovno poslovanje Instituta - sopstveni prihodi, koji je uključen u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odjednom u celosti, i to najkasnije do kraja marta tekuće godine.
Članovi primljeni u članstvo plaćaju celokupni iznos članarine, i to najkasnije u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o njihovom prijemu u članstvo.
Članovi mogu posebnim prilozima da daju doprinos razvoju pojedinih oblasti nacionalne standardizacije ili pojedinim projektima u vezi sa nacionalnom standardizacijom.
Posebni prilozi članova i način njihovog korišćenja uređuju se posebnim aktom koji donosi upravni odbor.
Članstvo u Institutu može prestati usled:
1) dobrovoljnog istupanja člana;
2) prestanka rada člana Instituta ako je član pravno lice ili preduzetnik;
3) smrti člana Instituta ako je član fizičko lice;
4) isključenja člana;
5) prestanka rada Instituta.
Član koji želi da iz bilo kog razloga istupi iz članstva Instituta dužan je da o tome dostavi pisano obaveštenje Institutu najkasnije 30 dana pre nameravanog dana istupanja, odnosno pre kraja godine.
Članstvo u smislu člana 29. tačka 2) ovog statuta prestaje brisanjem člana Instituta, koji je pravno lice ili preduzetnik, iz registra privrednih subjekata, sudskog registra, registra udruženja, odnosno drugog registra.
Članstvo u Institutu može prestati isključenjem u sledećim slučajevima:
1) zbog neplaćanja članarine u toku jedne kalendarske godine;
2) zbog grubog ili sistematskog neizvršavanja obaveza, nepridržavanja statuta i drugih opštih akata Instituta ili nepridržavanja odluka skupštine, odnosno upravnog odbora Instituta;
3) zbog narušavanja ugleda Instituta.
Odluku o prestanku članstva donosi direktor Instituta.
Odluka o prestanku članstva u smislu člana 32. tač. 2) i 3) ovog statuta, donosi se po prethodnom izjašnjavanju člana u vezi sa namerom isključenja iz članstva, za koje se članu dostavlja pisani poziv, preporučenom pošiljkom. U slučaju da se pozvani član ne odazove pozivu, odluka se donosi bez izjašnjavanja člana.
Odluka iz stava 1. ovog člana stupa na snagu danom njenog donošenja i članu Instituta dostavlja se u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
Članovi Instituta nezadovoljni odlukom iz stava 1. ovog člana mogu podneti prigovor upravnom odboru Instituta u roku od osam dana od dana prijema odluke. Odluka upravnog odbora u vezi sa prigovorom je konačna i stupa na snagu danom njenog donošenja, a članu se dostavlja u pisanom obliku, preporučenom pošiljkom.
U slučaju prestanka članstva zbog istupanja ili isključenja, plaćena članarina za tekuću godinu se ne vraća članu.
Član kome je članstvo prestalo usled isključenja zbog neizvršavanja obaveza ili nepridržavanja statuta i drugih opštih akata Instituta ili nepridržavanja odluka skupštine, odnosno upravnog odbora Instituta, može ponovo podneti prijavu za učlanjenje tek kada se otkloni razlog za isključenje, ali ne pre isteka šest meseci od dana donošenja odluke o prestanku članstva.
XI PRISTUP MIKRO, MALIH I SREDNJIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA I PREDUZETNIKA STANDARDIMA I STANDARDIZACIJI
Institut će u cilju podsticanja i olakšavanja pristupa mikro, malim i srednjim privrednim društvima i preduzetnicima standardima i postupku donošenja standarda, preduzimati sledeće aktivnosti:
1) izvršiti identifikaciju standardizacijskih projekata u planu donošenja srpskih standarda koji su od posebnog interesa za mikro, mala i srednja privredna društva i preduzetnike;
2) omogućiti pristup standardizacijskim aktivnostima bez obavezivanja mikro, malih i srednjih privrednih društava i preduzetnika da postanu članovi Instituta;
3) obezbediti besplatan pristup ili poseban popust za učešće u standardizacijskim aktivnostima;
4) obezbediti besplatan pristup nacrtima standarda;
5) obezbediti besplatne apstrakte standarda na internet stranici Instituta;
6) odobravati posebne popuste za dobijanje standarda ili dobijanje grupe standarda po sniženim cenama.
Institut će jednom godišnje dostavljati izveštaje evropskim organizacijama za standardizaciju o aktivnostima iz člana 36. ovog statuta, kao i o svim drugim merama preduzetim za poboljšanje uslova za mikro, mala i srednja privredna društva i preduzetnike koji se odnose na korišćenje standarda i njihovo učešće u procesu donošenja standarda.
Institut će izveštaje iz stava 1. ovog člana objaviti na svojoj internet stranici.
Unutrašnja organizacija Instituta, nazivi radnih mesta, opis poslova, broj izvršilaca i posebni uslovi za obavljanje poslova uređuju se aktom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji donosi direktor, uz saglasnost upravnog odbora.
Organi Instituta su: Skupština, Upravni odbor, direktor i Nadzorni odbor.
Skupštinu čine osnivač i članovi Instituta neposredno ili preko ovlašćenih predstavnika.
Privredna društva i druga pravna lica, članovi Instituta, kao i osnivač učestvuju u radu Skupštine preko ovlašćenih predstavnika.
Preduzetnici i fizička lica, članovi Instituta, neposredno učestvuju u radu Skupštine.
Član Instituta, odnosno njegov predstavnik, kao i predstavnici osnivača u skupštini, imaju po jedan glas.
Privredno društvo i drugo pravno lice, član Instituta, određuje jednog predstavnika u Skupštinu.
Predstavnik člana Instituta mora posedovati pisano ovlašćenje člana Instituta koji ga je imenovao, koje može biti trajno ili samo za jednu sednicu Skupštine.
Ministar nadležan za poslove standardizacije delegira najmanje tri predstavnika osnivača u Skupštinu Instituta, od kojih je jedan predstavnik ministarstva nadležnog za poslove standardizacije, a ostali predstavnici delegiraju se na predlog ministarstava zainteresovanih za poslove standardizacije.
Zahtev za određivanje ovlašćenih predstavnika osnivača podnosi direktor Instituta.
Ako članu Instituta prestane članstvo u Institutu, istovremeno njegovom predstavniku u Skupštini prestaje svojstvo člana Skupštine.
Skupština:
1) donosi statut;
2) donosi godišnji plan donošenja srpskih standarda;
3) usvaja izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda;
4) prihvata finansijski izveštaj Instituta;
5) razmatra i usvaja programske i druge dokumente u vezi sa razvojem Instituta;
6) razmatra pitanja od interesa za rad Instituta, o čemu daje svoje predloge i preporuke;
7) donosi poslovnik o svom radu;
8) donosi pravilnik o članstvu u Institutu;
9) bira i razrešava predsednika Skupštine;
10) predlaže dva člana upravnog odbora iz redova članova Instituta;
11) predlaže jednog člana nadzornog odbora iz redova članova Instituta;
12) donosi i druga opšta akta Instituta iz svoje nadležnosti;
13) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Akt iz stava 1. tačka 1) ovog člana, Skupština donosi uz saglasnost osnivača.
Akte iz stava 1. tač. 1), 2), i 3) ovog člana, Skupština donosi na predlog upravnog odbora.
Godišnji plan donošenja srpskih standarda iz stava 1. tačka 2) ovog člana objavljuje se na internet stranici Instituta.
Skupština može ovlastiti upravni odbor da između dve redovne sednice skupštine, umesto nje, donese godišnji plan donošenja srpskih standarda, kao i njegove izmene i dopune.
U slučaju iz stava 5. ovog člana upravni odbor je dužan da na prvoj narednoj sednici Skupštine podnese izveštaj koji sadrži obrazloženje o donetom dokumentu, odnosno odluci iz stava 5. ovog člana.
U slučaju iz stava 1. tač. 10) i 11) ovog člana, Skupština može da predloži samo one članove koji su ispunili sve obaveze iz Pravilnika o članstvu u Institutu.
Za obavljanje određenih poslova i zadataka iz svog delokruga, Skupština može da osniva stalna i povremena radna tela.
Skupština Instituta ima predsednika, koji za svoj rad odgovara skupštini.
Predsednika skupštine biraju članovi Skupštine iz svojih redova, i to većinom glasova prisutnih članova Skupštine.
Pre pristupanja izboru predsednika Skupštine, Skupština odlučuje da li će glasati javno ili tajno.
Način i postupak izbora i razrešenja, kao i način rada predsednika skupštine bliže se određuje Poslovnikom o radu Skupštine.
Mandat predsednika skupštine traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog izbora.
Predsednik Skupštine:
1) predstavlja Skupštinu;
2) saziva i vodi sednice Skupštine;
3) predlaže dnevni red za sednice Skupštine;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz nadležnosti Skupštine;
5) potpisuje odluke i druge akte koje donosi Skupština;
6) stara se o primeni poslovnika o radu Skupštine i o izvršavanju odluka Skupštine;
7) usklađuje rad skupštine i njenih radnih tela;
8) obavlja i druge poslove određene, odlukom o osnivanju, ovim statutom i poslovnikom o radu Skupštine.
Skupština može razrešiti predsednika Skupštine i pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
3) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost ili je sprečen da je obavlja duže od jedne godine;
4) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik skupštine može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese najmanje jedna petina članova Instituta, upravni odbor ili osnivač. Predlog za razrešenje podnosi se u pisanom obliku i mora biti obrazložen.
Skupština Instituta odlučuje na redovnim i na vanrednim sednicama.
Na sednicama Skupštine vodi se zapisnik, koji potpisuje zapisničar, predsednik Skupštine i dva overivača zapisnika.
Redovna sednica Skupštine saziva se najmanje jednom godišnje, na predlog upravnog odbora.
Vanredna sednica Skupštine obavezno se saziva u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva upravnog odbora, jedne petine članova Skupštine ili osnivača.
Sednice saziva i vodi predsednik Skupštine, a njegovom odsustvu ovlašćeni član Skupštine koji ga zamenjuje.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom Skupštine obavljaju se u Institutu.
U radu sednica Skupštine, bez prava glasa, mogu učestvovati članovi upravnog odbora, članovi nadzornog odbora, direktor Instituta, predsednici stručnih saveta i druga pozvana lica.
Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se svim članovima skupštine, i to najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice. Ovaj poziv obavezno sadrži: podatak na čiju inicijativu se sednica saziva, podatak o vrsti sednice, datum, vreme i mesto održavanja sednice, predloženi dnevni red, kao i način dostavljanja dokumenata koja će biti razmatrana na sednici.
Odluke Skupštine su punovažne ako sednici prisustvuje najmanje jedna trećina njenih članova.
Skupština donosi odluke javnim glasanjem i to većinom glasova prisutnih članova.
Skupština donosi statut dvotrećinskom većinom glasova prisutnih članova.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine prisutnih članova, Skupština može donositi tajnim glasanjem.
Skupština može odluke o pojedinim pitanjima donositi prepiskom (putem dopisne sednice), na taj način što se svim članovima skupštine istovremeno dostavlja kratko pisano obrazloženje pojedinih pitanja zajedno sa predlozima odluka.
U tom slučaju, članovi skupštine su dužni da svoje odgovore u vezi sa predloženim odlukama za pojedina pitanja dostave Institutu u propisanom roku, koji ne može biti kraći od 15 dana, u pisanom obliku.
Odluka o kojoj se glasalo u skladu sa st. 5. i 6. ovog člana, smatraće se usvojenom, ako se o njoj potvrdno izjasnila većina članova Skupštine.
Način rada i odlučivanja skupštine bliže se uređuju poslovnikom o njenom radu.
Upravni odbor je organ upravljanja poslovanjem Instituta, koji za svoj rad odgovara osnivaču.
Upravni odbor ima predsednika i četiri člana.
Predsednika i članove upravnog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Dva člana upravnog odbora predlaže nadležno ministarstvo, od kojih je jedan predstavnik ministarstva nadležnog za poslove standardizacije.
Dva člana upravnog odbora predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Jedan član upravnog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Članovi Upravnog odbora koje predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta biraju se na sednici skupštine, i to tajnim glasanjem.
Broj kandidata između kojih se bira mora biti veći od broja članova propisanog u članu 51. stav 5. statuta. Za članove upravnog odbora predlažu se kandidati koji su dobili najveći broj glasova prisutnih članova Skupštine, a u skladu sa članom 42. stav 7. statuta.
Postupak kandidovanja i izbora članova upravnog odbora iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje poslovnikom o radu Skupštine Instituta.
Član upravnog odbora koji se predlaže iz redova zaposlenih u Institutu bira se tajnim glasanjem. Za člana upravnog odbora predlaže se kandidat koji je dobio najveći broj glasova zaposlenih u Institutu. Postupak kandidovanja i izbora ovog člana Upravnog odbora bliže se uređuje aktom direktora Instituta.
Član upravnog odbora iz redova zaposlenih u Institutu ne može da bude pozvan na disciplinsku odgovornost za stavove i mišljenja koje je izneo na sednicama upravnog odbora.
Upravni odbor:
1) donosi Program rada, kao i njegove izmene i dopune;
2) usvaja polugodišnji i godišnji izveštaj o realizaciji Programa rada;
3) usvaja finansijski izveštaj Instituta;
4) predlaže skupštini Statut;
5) donosi pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti, na predlog stručnog saveta;
6) razmatra i utvrđuje predlog godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i predlaže Skupštini radi donošenja;
7) donosi Pravilnik o radu u skladu sa zakonom;
8) donosi poslovnik o radu upravnog odbora;
9) donosi opšti akt o intelektualnoj svojini Instituta;
10) donosi odluke o raspolaganju imovinom Instituta;
11) odlučuje o raspolaganju imovinom velike vrednosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava;
12) raspisuje javni konkurs i na osnovu njega predlaže osnivaču kandidata za direktora Instituta;
13) razmatra i usvaja ugovor o radu koji se zaključuje sa direktorom Instituta;
14) daje saglasnost na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu;
15) donosi odluku o pogodnostima na koje imaju pravo članovi Instituta;
16) rešava prigovore u vezi sa prijemom i prestankom članstva u Institutu;
17) donosi akt o obrazovanju stručnog saveta;
18) imenuje i razrešava predsednika i članove stručnih saveta i utvrđuje kriterijume za njihovo imenovanje i razrešenje;
19) utvrđuje visinu naknade za rad upravnog i nadzornog odbora posebnom odlukom;
20) donosi odluku kojom se utvrđuje visina članarine za svaku godinu, na predlog direktora;
21) donosi odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova u oblasti standardizacije, na predlog direktora;
22) izvršava i sprovodi odluke Skupštine;
23) predlaže skupštini odluke iz njene nadležnosti;
24) donosi izmene i dopune godišnjeg plana donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata, po ovlašćenju Skupštine;
25) odlučuje o pitanjima u vezi sa članstvom Instituta u međunarodnim i evropskim organizacijama za standardizaciju;
26) odlučuje o pitanjima u vezi sa kandidovanjem predstavnika Instituta za članove organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
27) donosi i druga opšta akta Instituta iz svoje nadležnosti;
28) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Odluke iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana, upravni odbor donosi uz saglasnost osnivača, a odluku iz stava 1. tačka 11) ovog člana, po prethodno pribavljenoj saglasnosti osnivača.
Akte iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, upravni odbor donosi na predlog direktora.
Predloženi godišnji plan za donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata objavljuje se na internet stranici Instituta.
Odluka o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije, kao i o visini naknada za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova u oblasti standardizacije, objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Mandat predsednika i članova upravnog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana upravnog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Za obavljanje određenih poslova i zadataka iz svog delokruga, upravni odbor može da osniva stalna i povremena radna tela.
Predsednik upravnog odbora:
1) predstavlja upravni odbor;
2) saziva i vodi sednice upravnog odbora;
3) predlaže dnevni red za sednice upravnog odbora;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz delokruga upravnog odbora;
5) potpisuje odluke i druge akte koje donosi upravni odbor;
6) stara se o primeni poslovnika o radu upravnog odbora i drugih opštih akata Instituta;
7) usklađuje rad članova upravnog odbora;
8) stara se o izvršavanju odluka upravnog odbora;
9) dogovara se sa direktorom Instituta o pitanjima koja su od značaja za poslovanje Instituta i njegovih organa i tela;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim statutom.
Upravni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice upravnog odbora sazivaju se po potrebi, a najmanje jednom u dva meseca.
Na sednicama upravnog odbora vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik upravnog odbora i zapisničar.
Sednice saziva i vodi predsednik upravnog odbora, a u njegovom odsustvu ovlašćeni član upravnog odbora koji ga zamenjuje.
Predsednik upravnog odbora saziva sednice po sopstvenoj inicijativi, ali dužan je da ih obavezno sazove u roku od 30 dana od dana podnošenja obrazloženog pisanog zahteva predsednika Skupštine, najmanje tri člana upravnog odbora, osnivača ili direktora Instituta.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom upravnog odbora obavljaju se u Institutu.
U radu sednica upravnog odbora učestvuje direktor Instituta, bez prava glasa.
Po pozivu predsednika upravnog odbora, u radu sednica upravnog odbora mogu da učestvuju i predsednik Skupštine, predsednik stručnog saveta i drugo lice, bez prava glasa.
Upravni odbor donosi odluke javnim glasanjem, i to većinom glasova od ukupnog broja članova Upravnog odbora, osim odluke iz člana 54. stav 1. tač. 14) i 21) koju donosi jednoglasno.
Odluke o pojedinim pitanjima, na zahtev većine od ukupnog broja članova, upravni odbor može donositi tajnim glasanjem.
Predsednik, odnosno član upravnog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) razrešenje zatraži telo koje ga je predložilo;
3) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
4) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost u periodu dužem od tri meseca;
5) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od šest meseci;
6) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik ili član upravnog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnesu tri člana upravnog odbora.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, član Upravnog odbora iz redova zaposlenih može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese većina od ukupnog broja zaposlenih. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana Institut će zatražiti od skupštine Instituta da predloži novog kandidata za člana upravnog odbora i pokrenuće proceduru promene člana upravnog odbora iz reda članova Instituta od strane osnivača.
Ako zaposlenom u Institutu koji je imenovan za člana upravnog odbora prestane radni odnos u Institutu, istovremeno prestaje i njegov mandat u upravnom odboru.
U slučajevima iz ovog člana, Institut pokreće proceduru za razrešenje predsednika ili člana upravnog odbora.
Ako član upravnog odbora bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, osnivač će imenovati novog člana po istom postupku po kojem je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Mandat novoimenovanog člana upravnog odbora traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Predsednik i članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor posebnom odlukom.
Neto naknada za rad članova upravnog odbora ne može biti veća od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini za koju se donosi Program rada, ukoliko aktom Vlade nije drugačije određeno.
Neto naknada za rad predsednika Upravnog odbora ne može biti veća od iznosa iz stava 3. ovog člana uvećanog za 50%, ukoliko aktom Vlade nije drugačije određeno.
Naknada za rad predsedniku i članovima upravnog odbora isplaćuje se za mesec u kome je održana sednica, na tekući račun.
Naknada za rad predsedniku i članovima upravnog odbora isplaćuje se samo za sednicu na kojoj su prisustvovali.
Ostala pitanja u vezi sa radom i načinom odlučivanja upravnog odbora bliže se uređuju poslovnikom o radu upravnog odbora.
Direktor rukovodi radom Instituta i odgovara za zakonitost rada i poslovanja, kao i za stručni rad Instituta.
Za svoj rad direktor je odgovoran upravnom odboru.
Direktora Instituta imenuje i razrešava osnivač, na predlog upravnog odbora.
Mandat direktora traje pet godina, s tim što isto lice može biti ponovo imenovano za direktora.
Direktor ne može biti član upravnog odbora, član nadzornog odbora, kao ni član Instituta.
Direktor ne može biti član organa upravljanja ili član nadzornog tela pravnog lica koje je član Instituta ili podnosioca prijave za sertifikaciju.
Upravni odbor predlaže kandidata za direktora Instituta na osnovu sprovedenog javnog konkursa, koji se objavljuje najmanje tri meseca pre isteka tekućeg mandata.
Ukoliko se na javni konkurs ne prijavi ni jedan kandidat ili ako niko od prijavljenih kandidata ne ispunjava potrebne uslove ili predloženi kandidat ne bude imenovan, javni konkurs se ponavlja.
Za direktora Instituta može biti predložen kandidat koji ispunjava sledeće uslove, i to da:
1) ima državljanstvo Republike Srbije;
2) ima visoko obrazovanje;
3) ima najmanje deset godina radnog iskustva u svojoj struci, od čega najmanje pet godina na stručnim poslovima u vezi sa standardizacijom ili srodnim aktivnostima;
4) ima iskustvo u organizovanju i vođenju poslova;
5) poseduje znanje engleskog ili drugog stranog jezika;
6) poseduje znanje korišćenja računara i uobičajenih korisničkih programa;
7) nije osuđivan pravosnažnom presudom za krivična dela za koja je izrečena kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.
Kandidat za direktora dužan je da upravnom odboru podnese predlog poslovne politike i razvoja Instituta za mandatni period za koji se kandiduje.
Direktor:
1) zastupa i predstavlja Institut;
2) organizuje i rukovodi radom Instituta;
3) stara se o zakonitosti rada i poslovanja, kao i o stručnom radu Instituta;
4) stara se o korišćenju sredstava;
5) odlučuje o pravima i obavezama zaposlenih u Institutu, u skladu sa zakonom;
6) donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Institutu, uz saglasnost upravnog odbora;
7) donosi opšte i pojedinačne akte Instituta za koje prema zakonu, odluci o osnivanju Instituta i ovom statutu nisu nadležni skupština i upravni odbor;
8) stara se o čuvanju poslovne i službene tajne Instituta;
9) stara se o javnosti rada Instituta i obaveštava javnost o radu i rezultatima rada Instituta;
10) predlaže upravnom odboru osnove poslovne politike i razvoja Instituta;
11) predlaže upravnom odboru Program rada, kao i njegove izmene i dopune;
12) predlaže upravnom odboru polugodišnji i godišnji izveštaj o realizaciji Programa rada;
13) obaveštava osnivača o tome da su se stekli uslovi za imenovanje, ili razrešenje članova organa Instituta koje imenuje osnivač;
14) podnosi osnivaču, radi informisanja, godišnji i polugodišnji izveštaj o realizaciji Programa rada, koji je usvojio upravni odbor;
15) donosi akt o donošenju, odnosno povlačenju srpskih standarda i srodnih dokumenata;
16) predlaže upravnom odboru odluku kojom se utvrđuju visina članarine za svaku godinu;
17) predlaže upravnom odboru odluku o visini naknada za standarde, srodne dokumente i druge publikacije;
18) predlaže i druga akta koje razmatra, odnosno donosi upravni odbor;
19) donosi odluke u vezi sa poslovanjem Instituta, osim onih o kojima odlučuje upravni odbor;
20) izvršava i sprovodi odluke skupštine i upravnog odbora;
21) predlaže Skupštini izveštaj o realizaciji godišnjeg plana donošenja srpskih standarda;
22) stara se o pripremi materijala za sednice Skupštine i upravnog odbora;
23) donosi pravila o ocenjivanju usaglašenosti sa srpskim standardima, kao i pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima, na predlog stručnog saveta;
24) donosi dokumenta kojima se definiše rad i uspostavljaju pravila za poslove sertifikacije i poslove pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
25) donosi odluku o cenama za usluge koje vrši Institut u obavljanju poslova sertifikacije i poslova pružanja stručne pomoći za primenu odnosno ispunjavanje zahteva srpskih standarda;
26) odlučuje o pitanjima u vezi sa sistemima i šemama ocenjivanja usaglašenosti sa zahtevima srpskih standarda;
27) donosi odluku o prijemu članova Instituta i prestanku članstva u Institutu;
28) donosi akt o obrazovanju komisije za standarde i srodne dokumente, kojim se određuje sastav komisije, poslovi koje komisija obavlja, rokovi za izvršenje posla i druga pitanja od značaja za rad komisije, kao i odluke o prestanku rada komisije, na predlog stručnog saveta;
29) predlaže upravnom odboru imenovanje i razrešenje predsednika i članova stručnih saveta;
30) stara se o pravima i obavezama Instituta kao člana međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju
31) predlaže upravnom odboru učestvovanje predstavnika Instituta u radu upravnih i drugih organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
32) odlučuje o osnovama za učešće i sastavu delegacija Instituta na zasedanjima generalnih Skupština i drugih organa međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju;
33) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Direktor je u radnom odnosu u Institutu i u njemu ostvaruje sva prava i obaveze iz radnog odnosa, ako zakonom nije drugačije propisano.
Međusobna prava i obaveze direktora i Instituta uređuju se ugovorom o radu, koji u ime Instituta zaključuje predsednik upravnog odbora.
Direktor može da obrazuje stalna ili povremena radna tela za obavljanje određenih stručnih poslova iz okvira svoje nadležnosti, za pripremanje predloga mera, odnosno za donošenje određenih odluka.
Direktoru prestaje dužnost po isteku vremena na koje je imenovan.
Direktoru može prestati dužnost i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko bude razrešen ili podnese ostavku.
Direktor podnosi ostavku osnivaču i dužan je da o njoj istovremeno obavesti upravni odbor. Ostavka mora biti u pisanom obliku i obrazložena.
Upravni odbor je dužan da predloži kandidata za vršioca dužnosti direktora u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja osnivača da je ostavka direktora prihvaćena.
Vršilac dužnosti direktora može biti imenovan na period od šest meseci.
U naročito opravdanim slučajevima, a radi sprečavanja nastanka materijalne štete, osnivač može doneti odluku o imenovanju vršioca dužnosti direktora na još jedan period od šest meseci.
Direktor u ostavci dužan je da obavlja samo tekuće poslove koji su neophodni za nesmetano svakodnevno funkcionisanje Instituta.
Nadzorni odbor je organ kontrole zakonitosti rada i finansijskog poslovanja Instituta, koji za svoj rad odgovara osnivaču u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Nadzorni odbor ima predsednika i dva člana.
Predsednika i članove nadzornog odbora imenuje i razrešava osnivač.
Jednog člana nadzornog odbora predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta.
Drugi član nadzornog odbora predlaže se iz reda zaposlenih u Institutu.
Treći član nadzornog odbora predlaže se iz ministarstva nadležnog za poslove standardizacije.
Mandat članova nadzornog odbora traje četiri godine, uz mogućnost ponovnog imenovanja.
U slučaju prestanka mandata člana nadzornog odbora pre isteka vremena za koje je imenovan, imenuje se novi član čiji mandat traje do isteka mandata člana na čije mesto se imenuje.
Član nadzornog odbora kojeg predlaže Skupština Instituta iz redova članova Instituta bira se na sednici Skupštine, i to tajnim glasanjem.
Za člana nadzornog odbora Skupština predlaže kandidata koji je dobio najveći broj glasova prisutnih članova Skupštine.
Postupak kandidovanja i izbora člana nadzornog odbora iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje poslovnikom o radu Skupštine Instituta.
Član nadzornog odbora koji se predlaže iz redova zaposlenih u Institutu bira se tajnim glasanjem. Za člana nadzornog odbora predlaže se kandidat koji je dobio najveći broj glasova zaposlenih u Institutu.
Postupak kandidovanja i izbora ovog člana nadzornog odbora bliže se uređuje aktom direktora Instituta.
Direktor Instituta nema pravo da učestvuje u izboru kandidata za člana nadzornog odbora iz redova zaposlenih u Institutu.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad zakonitošću rada organa Instituta;
2) kontroliše verodostojnost i kompletnost izveštaja o realizaciji Programa rada;
3) kontroliše verodostojnost i kompletnost finansijskog izveštaja;
4) donosi poslovnik o svom radu;
5) obavlja i druge poslove utvrđene zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Nadzorni odbor radi i odlučuje na sednicama.
Sednice nadzornog odbora održavaju se po potrebi, a najviše četiri puta godišnje.
Na sednicama nadzornog odbora vodi se zapisnik, koji potpisuju predsednik i prisutni članovi nadzornog odbora.
Sednice saziva i vodi predsednik nadzornog odbora, a u njegovom odsustvu ovlašćeni član koji ga zamenjuje.
Predsednik nadzornog odbora saziva sednice po sopstvenoj inicijativi, ali dužan je da ih obavezno sazove u roku od 30 dana od dana prijema obrazloženog pisanog zahteva upravnog odbora, jedne petine članova Instituta, dva člana nadzornog odbora, osnivača ili direktora Instituta.
Stručno-administrativni poslovi u vezi sa radom nadzornog odbora obavljaju se u Institutu.
Odluke nadzornog odbora donose se javnim glasanjem, pri čemu je potrebno da o njima glasaju najmanje dva člana nadzornog odbora.
Predsednik nadzornog odbora:
1) predstavlja nadzorni odbor;
2) saziva i vodi sednice nadzornog odbora;
3) predlaže dnevni red za sednice nadzornog odbora;
4) pokreće raspravu o pitanjima iz delokruga nadzornog odbora;
5) potpisuje odluke, izveštaje i druge akte koje donosi nadzorni odbor;
6) stara se o primeni poslovnika o radu nadzornog odbora;
7) usklađuje rad članova nadzornog odbora;
8) obavlja i druge poslove određene zakonom, aktom o osnivanju, ovim statutom i poslovnikom o radu nadzornog odbora.
U izvršavanju svojih dužnosti, nadzorni odbor može pregledati sve dokumente Instituta, proveravati verodostojnost dokumenata i istinitost podataka u njima, zahtevati izveštaje i objašnjenja od upravnog odbora, direktora i zaposlenih u Institutu, kao i pregledati stanje imovine Instituta.
Upravni odbor, direktor i zaposleni u Institutu dužni su da nadzornom odboru stave na uvid potrebne dokumente i pruže sve informacije od značaja za vršenje nadzora.
Predsedniku i članovima nadzornog odbora mandat prestaje po isteku vremena na koje su imenovani.
Predsednik, odnosno član nadzornog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je bio imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) razrešenje zatraži telo koje ga je predložilo;
3) članu Instituta čiji je predstavnik prestane članstvo u Institutu;
4) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost ili je sprečen da je obavlja u periodu dužem od jedne godine;
5) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 1. ovog člana, predsednik ili član nadzornog odbora može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko predlog za njegovo razrešenje podnese upravni odbor ili dva člana nadzornog odbora ili većina od ukupnog broja zaposlenih u Institutu. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Ako članu Instituta čiji je predstavnik imenovan za člana nadzornog odbora prestane članstvo u Institutu, Institut će zatražiti od Skupštine Instituta da predloži novog kandidata za člana nadzornog odbora i pokrenuće proceduru promene člana nadzornog odbora iz reda članova Instituta od strane osnivača.
Ako zaposlenom u Institutu koji je imenovan za člana nadzornog odbora prestane radni odnos u Institutu, istovremeno prestaje i njegov mandat u nadzornom odboru.
U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana, Institut pokrenuće proceduru za razrešenje predsednika ili člana nadzornog odbora.
Ako član nadzornog odbora bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, osnivač će imenovati novog člana po istom postupku po kojem je bio predložen, odnosno imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Mandat novoimenovanog člana nadzornog odbora traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Nadzorni odbor najmanje jedanput godišnje podnosi osnivaču izveštaj, radi informisanja, o izvršenom nadzoru nad zakonitošću rada organa Instituta, finansijskom poslovanju i drugim pitanjima od značaja za rad Instituta.
Osnivač može tražiti vanredne izveštaje od nadzornog odbora ako se za tim ukaže potreba.
Predsednik i članovi nadzornog odbora imaju pravo na naknadu za rad.
Visinu naknade iz stava 1. ovog člana utvrđuje upravni odbor posebnom odlukom.
Neto naknada za rad članova nadzornog odbora ne može biti veća od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini za koju se donosi program rada, ukoliko aktom Vlade nije drugačije određeno.
Neto naknada za rad predsednika nadzornog odbora ne može biti veća od iznosa iz stava 3. ovog člana uvećanog za 50%, ukoliko aktom Vlade nije drugačije određeno.
Naknada za rad predsedniku i članovima nadzornog odbora isplaćuje se za mesec u kome je održana sednica, na tekući račun.
Naknada za rad predsedniku i članovima nadzornog odbora isplaćuje se samo za sednicu na kojoj su prisustvovali.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja nadzornog odbora bliže se uređuju poslovnikom o radu nadzornog odbora.
Radi usmeravanja stručnog rada u pojedinim oblastima standardizacije, u Institutu se, kao stručna tela, obrazuju stručni saveti.
Upravni odbor imenuje i razrešava predsednike i članove stručnih saveta za pojedine oblasti standardizacije, na predlog direktora.
Članovi stručnih saveta biraju se iz reda priznatih stručnjaka i naučnih radnika iz oblasti za koje su stručni saveti obrazovani.
Stručni savet obrazuje se aktom upravnog odbora i za svoj rad odgovoran je upravnom odboru.
Predsednik i članovi stručnog saveta imenuju se na period od pet godina i po isteku tog perioda mogu biti ponovo imenovani.
Predsednik stručnog saveta, po potrebi, prisustvuje sednicama Skupštine, odnosno upravnog odbora, ali bez prava glasa.
Stručni saveti obrazuju se za sledeće oblasti standardizacije:
1) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) i Evropski komitet za standardizaciju (CEN) (Stručni savet za opšte oblasti standardizacije);
2) stručni savet za oblasti za koje su nadležne Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC), Međunarodna unija za telekomunikacije, Sektor za standardizaciju telekomunikacija (ITU), Zajednički komitet za informacionu tehnologiju (ISO/IEC JTC 1), Evropski komitet za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC) i Evropski komitet za standarde u oblasti telekomunikacija (ETSI) (Stručni savet za standardizaciju u oblastima elektrotehnike, informacionih tehnologija i telekomunikacija).
Po potrebi, upravni odbor može doneti odluku o osnivanju zajedničkog stručnog saveta ili o osnivanju više od jednog stručnog saveta i za druge oblasti standardizacije navedene u stavu 1. ovog člana.
Stručni savet iz člana 87. stav 1. tačka 1) ima od 10 do 20 članova, koji imaju stručna znanja, kao i iskustvo u donošenju ili primeni standarda i srodnih dokumenata u jednoj ili više sledećih oblasti:
1) osnovni standardi;
2) usluge;
3) zaštita zdravlja;
4) zaštita životne sredine;
5) građevinarstvo i građevinski materijali;
6) mašinstvo;
7) transport i pakovanje;
8) hemija i hemijske tehnologije;
9) zaštita na radu;
10) hrana;
11) materijali;
12) komunalni infrastrukturni sistemi i energija;
13) proizvodi i usluge za informaciono društvo;
14) proizvodi za domaćinstvo;
16) sport i rekreacija;
15) grejanje, hlađenje, ventilacija i kondicioniranje vazduha.
Stručni savet iz člana 87. stav 1. tačka 2) ima od 5 do 10 članova, koji imaju stručna znanja, kao i iskustvo u donošenju ili primeni standarda i srodnih dokumenata u jednoj ili više sledećih oblasti:
1) opšta elektrotehnika;
2) elektroenergetika;
3) elektronika;
4) informacione tehnologije;
5) telekomunikacije.
Pravo predlaganja kandidata za predsednika i članove stručnog saveta imaju osnivač i članovi Instituta.
Predlaganje kandidata za predsednika i članove stručnog saveta vrši se na osnovu poziva koji upućuje direktor Instituta, po odluci upravnog odbora.
Svaki predlog mora da sadrži:
1) ime i prezime kandidata;
2) funkciju za koju se podnosi kandidatura (za predsednika, odnosno za člana);
3) naziv stručnog saveta za koji se podnosi kandidatura;
4) biografiju kandidata;
5) kratku informaciju o iskustvu kandidata u vezi sa standardizacijom u oblastima za koje je nadležan stručni savet za koji se podnosi kandidatura;
6) pisanu saglasnost kandidata;
7) kratku viziju kandidata o radu u stručnom savetu;
8) ime, odnosno naziv člana Instituta koji podnosi predlog.
Poziv iz stava 2. ovog člana se ponavlja dok Institutu ne bude predložen dovoljan broj kandidata koji ispunjavaju uslove iz čl. 88. i 89. ovog statuta.
Stručni savet:
1) predlaže upravnom odboru donošenje pravila Instituta na osnovu kojih se donose, objavljuju, preispituju, održavaju i povlače srpski standardi i srodni dokumenti;
2) predlaže direktoru donošenje pravila o ocenjivanju usaglašenosti sa srpskim standardima, kao i pravila o upotrebi nacionalnog znaka usaglašenosti sa srpskim standardima;
3) priprema stručne osnove za Program rada, godišnji plan donošenja srpskih standarda, kao i druga programska akta Instituta;
4) predlaže direktoru obrazovanje i prestanak rada komisija za standarde i srodne dokumente radi realizacije Programa rada, godišnjeg plana donošenja srpskih standarda, kao i izmene i dopune akata o obrazovanju ovih komisija;
5) daje predloge i mišljenja o organizaciji rada Instituta;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) obavlja i druge poslove u skladu sa odlukom o osnivanju, ovim statutom i poslovnikom o svom radu.
U slučajevima kada iz objektivnih razloga nije moguće obrazovati komisiju za standarde i srodne dokumente, stručni savet obavlja poslove komisije za srpske standarde u procesu izrade i donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata koje je potrebno doneti radi ispunjenja obaveza koje proističu iz članstva u evropskim i međunarodnim organizacijama za standardizaciju.
Upravni odbor razrešava dužnosti predsednika i članove stručnog saveta po isteku vremena na koje su bili imenovani.
Predsednik, odnosno član stručnog saveta može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko:
1) podnese ostavku;
2) članu Instituta koji ga je predložio, prestane članstvo u Institutu;
3) neopravdano ne ispunjava svoju dužnost u periodu dužem od šest meseci;
4) je sprečen da obavlja svoju dužnost u periodu dužem od jedne godine;
5) svojim ponašanjem povredi ugled Instituta;
6) zastupa isključivo lične interese ili interese člana Instituta koji ga je predložio, zanemarujući opšte interese i interese Instituta.
Pored razloga navedenih u stavu 2. ovog člana, predsednik stručnog saveta može biti razrešen dužnosti i pre isteka vremena na koje je imenovan, ukoliko se utvrdi da ne deluje u skladu sa odlukama organa Instituta ili stručnog saveta koji vodi.
Predlog upravnom odboru za razrešenje predsednika ili člana stručnog saveta može podneti jedna trećina članova stručnog saveta ili direktor Instituta. Predlog mora biti u pisanom obliku i obrazložen.
Ako član stručnog saveta bude razrešen dužnosti pre isteka vremena na koje je imenovan, upravni odbor će imenovati novog člana u skladu sa postupkom iz člana 90. ovog statuta.
Mandat novoimenovanog člana stručnog saveta traje do isteka vremena na koje je bio imenovan član koji je razrešen dužnosti.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja stručnog saveta bliže se uređuju poslovnikom o radu stručnog saveta.
Komisije, kao stručna tela, obrazuju se radi donošenja, preispitivanja i povlačenja srpskih standarda i srodnih dokumenata u pojedinim oblastima standardizacije, za koje postoji interes zainteresovanih strana.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana, komisije za standarde prate rad i učestvuju u radu odgovarajućih tehničkih komiteta međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju, i obavljaju druge zadatke u vezi sa standardima i standardizacijom u pripadajućim oblastima standardizacije.
Komisije obrazuje direktor, na predlog stručnog saveta.
Komisije podnose izveštaj i za svoj rad odgovaraju stručnom savetu.
Komisije imaju predsednika i najmanje dva člana.
Članovi komisija imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka iz odgovarajuće oblasti za koju se donosi srpski standard odnosno srodni dokument.
Komisije imaju sekretara, koji se imenuje iz reda zaposlenih u Institutu.
Komisije nemaju pravni subjektivitet, njih predstavljaju predsednici.
Rad u komisijama je dobrovoljan i zasniva se na opštim načelima standardizacije koja su utvrđena u članu 4. Zakona o standardizaciji.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, direktor posebnom odlukom može da propiše da predsednik i članovi komisije plaćaju naknadu za učešće u radu komisije.
Visinu i način plaćanja naknade iz stava 8. ovog člana, određuje direktor uz saglasnost upravnog odbora.
Po potrebi, radi izvršavanja pojedinih zadataka iz svojih delokruga, komisije mogu obrazovati potkomisije, radne grupe i druga niža stalna i povremena radna tela.
U okviru svojih nadležnosti, komisije predlažu direktoru Instituta donošenje srpskih standarda i srodnih dokumenata u pripadajućim oblastima standardizacije.
Ostala pitanja u vezi sa načinom rada, odlučivanja komisija, javnim predstavljanjem, obrazovanje, reorganizovanje i prestanak rada, bliže se uređuje pravilima Instituta, koja donosi upravni odbor.
Rad Instituta je javan.
Javnost rada ostvaruje se objavljivanjem informacija i podataka o radu Instituta u službenom glasilu, u posebnim publikacijama, na internet stranici Instituta, kao i pružanjem informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja.
Za davanje informacija i podataka o radu Instituta sredstvima javnog informisanja, nadležan je direktor Instituta, odnosno lice koje on ovlasti pisanim ovlašćenjem.
Institut će uskratiti informacije ili uvid u dokumente sredstvima javnog informisanja, ako tražene informacije, odnosno dokumenti, predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu Instituta.
Institut objavljuje, najmanje jednom u šest meseci, izveštaj koji sadrži spisak srpskih standarda koji se nalaze u pripremi i spisak srpskih standarda koji su doneti, odnosno povučeni, u prethodnom periodu.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Instituta, a obaveštenje o izveštaju objavljuje se u glasilu Instituta.
Poslovnom tajnom smatraju se podaci koji su zakonom ili drugim aktom određeni kao poslovna tajna, kao i podaci čije bi saopštavanje ili davanje na uvid neovlašćenim licima moglo naneti štetu interesima Instituta i njegovom poslovnom ugledu.
Podatke koji predstavljaju poslovnu tajnu, drugim licima mogu saopštiti direktor i lica koja on ovlasti pisanim ovlašćenjem, uz prethodno upozorenje o tajnosti podataka.
Povreda dužnosti čuvanja poslovne tajne predstavlja težu povredu radne obaveze.
O čuvanju poslovne tajne stara se direktor.
Podaci koji se smatraju poslovnom i službenom tajnom i stepen njihove tajnosti uređuju se aktom koji donosi direktor Instituta.
Statut je najviši opšti akt Instituta.
Izmene i dopune statuta, kao i drugih opštih akata vrše se po postupku i na način koji je propisan za njihovo donošenje.
Statut se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".
U Institutu se donose i druga opšta akta, kao što su pravilnici, poslovnici i druga akta kojima se uređuju pojedina pitanja u vezi sa obavljanjem delatnosti Instituta, kao i odluke kojima se uređuju pitanja od značaja za rad Instituta, u skladu sa zakonom, odlukom o osnivanju i ovim statutom.
Opšta akta iz stava 1. ovog člana objavljuju se na oglasnoj tabli Instituta i stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
XVIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Opšta akta Instituta koja moraju biti usaglašena sa ovim statutom biće doneta u roku od šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Ovaj statut se, po dobijanju saglasnosti osnivača, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.
Danom stupanja na snagu ovog statuta prestaje da važi Statut Instituta za standardizaciju Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 6/11).