PRAVILNIKO TEHNIČKIM USLOVIMA I ODRŽAVANJU ŽELEZNIČKE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE("Sl. glasnik RS", br. 38/2017) |
Ovim pravilnikom propisuju se tehnički uslovi i način i rokovi održavanja železničke telekomunikacione mreže.
Tehnički uslovi propisani ovim pravilnikom odnose se na projektovanje, izgradnju, obnovu i unapređenje železničke telekomunikacione mreže.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) CEPT (European Conference of Postal and Telecommunications Administrations) je Evropska konferencija poštanskih i telekomunikacionih uprava;
2) GSM-R je globalni sistem radio komunikacija za potrebe železnice;
3) EIRENE (European Integrated Railway radio Enhanced Network) je projekat UIC u okviru kog se razvijaju specifikacije za funkcionalne i sistemske zahteve sistema GSM-R;
4) ŽAT je železnička automatska telefonija;
5) železnička telekomunikaciona mreža je elektronska komunikaciona mreža sastavljena iz sistema i uređaja, koja omogućava zadovoljavanje potreba za telekomunikacionim uslugama za obezbeđivanje bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja na prugama Republike Srbije, s tim što omogućava prenos informacija i podataka za potrebe upravljanja saobraćajem i održavanja infrastrukture, prenos informacija za zaposlene i operativne službe koji učestvuju u upravljanju saobraćajem ili održavanju železničke infrastrukture, prenos informacija za potrebe poslovnih komunikacija, prenos informacija daljinskog upravljanja saobraćajem i energetskim uređajima, prenos informacija za potrebe drugih korisnika koji koriste železnički telekomunikacioni sistem za svoje poslovne aktivnosti vezane za železnički saobraćaj i druge usluge;
6) železnički telekomunikacioni sistem je deo železničke telekomunikacione mreže, koji predstavlja funkcionalnu celinu;
7) informacija je svaka poruka koja se prenosi po elektronskoj komunikacionoj mreži;
8) ITU (International Telecommunication Union) je Međunarodna unija za telekomunikacije;
9) korisnik je pravno ili fizičko lice koji koristi usluge železničke telekomunikacione mreže za potrebe svoje delatnosti;
10) MTBF je srednje vreme između otkaza;
11) MTTR je srednje vreme otklanjanja otkaza;
12) otkaz je takav nedostatak u radu železničke telekomunikacione mreže, sistema i uređaja, koji bitno utiče na njihovo funkcionisanje i zbog toga može ugroziti bezbedno i nesmetano obavljanje železničkog saobraćaja i potpuno ili delimično sprečiti obavljanje saobraćajnih i poslovnih operacija;
13) pomoćni telefon je vrsta telekomunikacionog uređaja koji se koristi kada dođe do otkaza svih drugih komunikacionih veza na telekomunikacionom pultu;
14) prenosni medijum omogućava prenos informacija u cilju međusobnog povezivanja dva ili više uređaja ili sistema elektronskih komunikacija;
15) prenosni sistem je deo elektronske komunikacione mreže koji omogućava istovremeni prenos veće količine podataka preko prenosnog medijuma;
16) pružni vodovi su vrsta telekomunikacionih vodova koji se pružaju duž odseka pruge i završavaju u svim stanicama na odnosnom delu pruge;
17) radio komunikacije su način uspostavljanja komunikacije između dve ili više tačaka pri čemu se za prenos koriste elektromagnetski talasi u radio opsegu;
18) RDV su radio dispečerske veze - sistem bežične komunikacije razvijen posebno za potrebe železničkog saobraćaja;
19) redundansa je povećanje pouzdanosti prenosa informacija između dve ili više tačaka koja se postiže uspostavljanjem dodatnog, nezavisnog od osnovnog prenosnog puta, ili udvajanjem vitalnih delova uređaja, sistema ili korišćenjem odgovarajućih protokola;
20) slobodni kapaciteti sistema elektronskih komunikacija su kapaciteti koji ostaju neiskorišćeni kada su zadovoljene sve trenutne i na istoj tehnologiji zasnovane predviđene potrebe za sledeći razvojni period;
21) smetnja je nedostatak u radu železničkih sistema i uređaja, koji bitno ne utiče na njeno funkcionisanje i ne ugrožava bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja kao ni otežano obavljanje saobraćajnih i poslovnih operacija;
22) SS uređaji su signalno sigurnosni uređaji;
23) telekomunikacioni uređaj je samostalni uređaj koji obavlja određenu telekomunikacionu uslugu ili je osnovni sastavni deo određenog sistema železničkih telekomunikacija;
24) telekomunikacioni pult je vrsta telekomunikacionog uređaja koji se ugrađuje na odgovarajućim radnim mestima i omogućava uspostavljanje svih vrsta veza koje zahteva radno mesto;
25) UKT je sistem veza u radio-frekvencijskom opsegu ultra kratkih talasa;
26) UIC objave su standardi Međunarodne železničke unije;
27) uređaj za napajanje je uređaj koji snabdeva sistem elektronskih komunikacija električnom energijom.
Drugi izrazi korišćeni u ovom pravilniku imaju isto značenje kao u drugim propisima kojima se uređuje oblast železnice, elektronskih komunikacija i gradnja objekata.
Železnička telekomunikaciona mreža projektuje se i gradi, koristi i održava:
1) u skladu sa ovim tehničkim uslovima i drugim tehničkim zahtevima;
2) u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje i izgradnja, propisima kojima se uređuje oblast zaštite životne sredine, kao i oblast zaštite kulturnih dobara;
3) tako da se ne izazivaju smetnje u radu drugih elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava i elektronske komunikacione opreme.
Uređaji u železničkoj telekomunikacionoj mreži treba da ispunjavaju sledeće uslove:
1) visoki stepen pouzdanosti u radu, modularnost i brzu zamenu pojedinih elemenata u slučaju otkaza;
2) daljinsko upravljanje i nadzor i minimalni obim održavanja;
3) mogućnost povezivanja sa drugim elektronskim komunikacionim mrežama i postojećim uređajima u železničkoj telekomunikacionoj mreži;
4) bezbednost uređaja i ljudi;
5) otpornost na emisije i imunost na elektromagnetske smetnje.
Prilikom primene telekomunikacionih uređaja mora da se obezbedi usklađenost delova železničke telekomunikacione mreže i da se uzmu u obzir dostignuća savremenih elektronskih komunikacionih tehnologija za potrebe železnice i drugih dokazanih tehnoloških dostignuća u pogledu hardvera i softvera.
Železnička telekomunikaciona mreža mora da bude bezbedna od upliva iz drugih elektronskih komunikacionih mreža i od uticaja struje vuče.
Radio-komunikacioni uređaji i sistemi rade u radio-frekvencijskim opsezima koje je nadležni organ, u skladu sa propisom kojim se utvrđuje plan namene radio-frekvencijskih opsega, dodelio na korišćenje železničkom saobraćaju.
Terminalni uređaji koji su smešteni kod krajnjih korisnika treba da ispunjavaju potrebne ekološke i ergonomske zahteve.
Terminalni uređaji moraju biti u skladu sa standardima o bezbednosti i zaštiti od elektromagnetskog zračenja. Terminalni uređaji povezuju se sa železničkom telekomunikacionom mrežom tako da se obezbedi njihovo nesmetano i bezbedno korišćenje.
Prostorije u kojima su smešteni železnički telekomunikacioni sistemi i uređaji moraju ispunjavati zahteve iz standarda i preporuke proizvođača u vezi sa klimatskim i drugim uslovima. Ukoliko se u istoj prostoriji smešta više vrsta telekomunikacionih uređaja sa različitim zahtevima, primenjuju se najstroži zahtevi.
Pristup železničkim telekomunikacionim sistemima i telekomunikacionim uređajima ima samo stručno osoblje. Pristup neovlašćenim licima treba fizički onemogućiti smeštanjem telekomunikacionih uređaja u zatvoren prostor koji se može obezbediti.
Prilikom izgradnje, unapređenja ili obnove kablovskih trasa uzimaju se u obzir predviđene potrebe svih sastavnih delova železničke infrastrukture i potrebe drugih zainteresovanih operatora, lokalnih zajednica i komunalnih službi.
Prilikom izgradnje, unapređenja ili obnove železničke telekomunikacione mreže na postojećim stanicama ili stajalištima uzimaju se u obzir potrebe komunikacionog i energetskog povezivanja za potrebe automatske prodaje karata i zvučnog i vizuelnog obaveštavanja putnika, ukoliko je to svrsishodno u odnosu na obim i vrstu prevoznih usluga.
Funkcionalni zahtevi i korišćenje standarda
Železnička telekomunikaciona mreža projektuje se, gradi, obnavlja i unapređuje tako da omogućava pouzdano, bezbedno i nesmetano slanje, prenos i prijem svih oblika signala, znakova, pisanih saopštenja, slika, zvuka ili poruka, koje garantuju bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj. Radi obezbeđivanja ove funkcionalnosti železnička telekomunikaciona mreža može se povezivati sa drugim elektronskim komunikacionim mrežama koje nisu deo železničke infrastrukture.
Za projektovanje, izgradnju, obnovu i unapređenje železničke telekomunikacione mreže, pored odredaba ovog pravilnika, primenjuju se i odredbe zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije, zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja, priznata tehnička pravila struke, ratifikovani međunarodni ugovori, obavezne objave UIC, SRPS EN standardi i granski standardi i drugi tehnički propisi koji se odnose na železničke telekomunikacione mreže.
Radna mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem vozova opremaju se:
1) železničkim telefonskim priključkom;
2) telekomunikacionim pultom;
3) pomoćnim telefonom;
4) opremom za prikazivanje tačnog vremena;
5) vezom na sistem za prenos podataka;
6) drugim odgovarajućim tehničkim rešenjem u skladu sa razvojem tehnologije.
Radna mesta na kojima zaposleni učestvuju u upravljanju saobraćajem na prugama opremljenim sistemom RDV, pored opreme iz stava 1. ovog člana, opremaju se odgovarajućom opremom za komuniciranje po sistemu RDV.
Minimalna obavezna opremljenost pojedinih radnih mesta telekomunikacionim uređajima bitnih za bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, određuje se prema sledećim kategorijama opremljenosti pruga:
1) pruge na kojima se u celini daljinski upravlja saobraćajem vozova iz centra za upravljanje saobraćajem, pri čemu je opremljenost cele pruge sa RDV obavezna;
2) pruge koje su opremljene sistemom RDV, a saobraćajem se daljinski ne upravlja iz centra za upravljanje;
3) pruge na kojima se daljinski ne upravlja saobraćajem, niti su opremljene sa sistemom RDV.
Zahtevi pouzdanosti i raspoloživosti
Železnička telekomunikaciona mreža mora garantovati pouzdanost i raspoloživost koji se ocenjuju na osnovu prosečnog vremena između dva uzastopna otkaza (MTBF) i/ili prosečnog vremena otklanjanja otkaza (MTTR) i to svakog telekomunikacionog sistema i/ili uređaja. Pri svim vrstama prenosa daje se prednost saopštenjima i obaveštenjima koja se predaju u slučaju opasnosti, pri ugrožavanju bezbednosti železničkog saobraćaja i života ljudi i pri nastanku veće štete na imovini.
Pouzdanost železničkih telekomunikacionih sistema 1. ili 2. kategorije, obezbeđuje se uspostavljanjem redundanse. Za obezbeđivanje redundanse mogu se koristiti elektronski komunikacioni sistemi drugih imalaca u Republici Srbiji, koji obezbeđuju istu tehničku funkcionalnost kao železnički sistem za koji se redundansa uspostavlja.
Redundansa železničkih telekomunikacionih sistema i/ili telekomunikacionih uređaja 1. ili 2. kategorije, obezbeđuje se i na ravni mašinske i programske opreme (hardvera i softvera) vitalnih delova pojedinih telekomunikacionih uređaja.
Železnička automatska telefonska mreža - ŽAT mreža
ŽAT mreža izvodi se tako da:
1) obezbeđuje govornu komunikaciju između poslovnih korisnika i korisnika iz delokruga operativnih poslova upravljanja saobraćajem unutar železničke mreže u Republici Srbiji kao i na nivou međunarodne železničke telefonske mreže i sa korisnicima javne telefonske mreže;
2) omogućava druge telefonske usluge, kao i prenos podataka između poslovnih korisnika i korisnika iz delokruga operativnih poslova upravljanja saobraćajem unutar železničke mreže u Republici Srbiji kao i na nivou međunarodne železničke telefonske mreže i sa korisnicima javne telefonske mreže;
3) se može povezati sa drugim železničkim telekomunikacionim sistemima i uređajima u okviru železničke telekomunikacione mreže;
4) je usklađena sa postojećom tehnologijom i da obezbeđuje daljinsko upravljanje i nadzor sistema i njegovih pojedinih elemenata;
5) omogućava uspostavljanje dolaznih i odlaznih veza bez posredovanja operatera;
6) omogućava jednostavnu nadogradnju na nivou hardvera i softvera.
Šema numeracije ŽAT mreže obavlja se u skladu sa šemom numeracije propisanom u UIC objavama koje uređuju železničku telefonsku šemu numeracije i sa Planom numeracije.
Dispečerski telekomunikacioni sistem
Dispečerski telekomunikacioni sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja obezbeđuje komunikacionu podršku za potrebe radnih mesta koja učestvuju u regulisanju železničkog saobraćaja.
Dispečerski telekomunikacioni sistem sastoji se od:
1) centralnog uređaja;
2) staničnih telekomunikacionih uređaja;
3) telekomunikacionih puteva.
Dispečerski telekomunikacioni sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja posebno podržava i obezbeđuje:
1) potpunu funkcionalnost za potrebe železničkih pružnih telefonskih veza;
2) dispečerske telefonske veze i veze za potrebe elektrovučnih podstanica;
3) povezivanje sa radio komunikacionim uređajima, ŽAT mrežom i sistemom za automatsku najavu vozova;
4) rad terminalnih staničnih uređaja, posebno interfonskih veza, ozvučenja za službene potrebe i potrebe putnika i telefonskih veza na staničnim područjima;
5) priključenje terminalnih uređaja za prenos podataka;
6) prenos informacija za interventni poziv;
7) daljinsko upravljanje i nadzor sistema i njegovih elemenata;
8) određene ograničene funkcionalnosti telefonske centrale;
9) odgovarajući prenosnik za priključivanje uređaja za registrovanje govora;
10) prikazivanje tačnog vremena, koje mora biti sinhronizovano sa ostalim uređajima za prikazivanje tačnog vremena.
Pristup u sistem koji učestvuje u vođenju saobraćaja iz ŽAT mreže ili javne telefonske mreže izvodi se tako da ne ugrozi bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja.
Ozvučenje za potrebe obaveštavanja putnika ugrađuje se na stanicama i stajalištima i služi za zvučno obaveštavanje putnika u realnom vremenu.
Kontrola ozvučenja izvodi se kao ručna, preko telekomunikacionog pulta ili automatska.
Ozvučenje se izvodi u okviru sistema koji učestvuju u vođenju saobraćaja ili kao samostalan sistem.
Pružne telefonske veze omogućavaju govorno sporazumevanje između mesta u kojima se obavlja komunikacija na železničkoj pruzi i radnih mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem, kao i službi za održavanje infrastrukture.
Radna mesta koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem na kojima mora biti obezbeđena govorna komunikacija određuju se na osnovu sledećih kriterijuma:
1) kategorije železničke pruge;
2) načina upravljanja saobraćajem;
3) opremljenosti pruge signalno-sigurnosnim uređajima.
Detaljni tehnički uslovi za sistem dispečerskih telefonskih veza i pružnih telefonskih veza dati su u Prilogu 2. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Pomoćni telefon ugrađuje se na svim mestima gde je ugrađen telekomunikacioni pult.
Pomoćni telefon obezbeđuje govornu komunikaciju po pružnim telekomunikacionim vodovima između dve susedne stanice na pripadajućem odseku pruge.
Pomoćni telefoni se međusobno povezuju neposredno preko bakarnih prenosnih medijuma.
Pomoćni telefoni napajaju se lokalnim baterijama koje obezbeđuju najmanje 72 sata autonomnog rada.
Sistemi prenosa koriste se za povezivanje pojedinačnih samostalnih uređaja u ŽTK mreži u funkcionalnu celinu.
Sistemi prenosa projektuju se tako da:
1) su usklađeni sa sistemima prenosa drugih železničkih uprava i sistemima prenosa drugih domaćih i stranih elektronskih komunikacionih sistema u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije;
2) obezbede pouzdanost, raspoloživost i redundansu na nivou opreme i prenosnih puteva;
3) omoguće daljinsko upravljanje i nadzor do nivoa terminalnog priključka (porta).
Pri projektovanju žičnih prenosnih puteva (bakarni ili optički) treba imati u vidu vrstu, tip, kapacitet i konstrukciju bakarnih ili optičkih kablova, s obzirom na:
1) kategoriju pruge;
2) način polaganja kabla;
3) potreban broj vodova s obzirom na kapacitet prenosa i prenosni sistem;
4) spoljašnje uticaje, posebno uticaje struje vuče i atmosferska pražnjenja.
Pri projektovanju bežičnih veza treba voditi računa o osobinama prostiranja elektromagnetskih talasa i opštim propisima o elektronskim komunikacijama.
Radio-komunikacioni sistemi se koriste za saobraćajno operativne i druge poslove u vezi sa železničkim saobraćajem, kao i prilikom održavanja železničke infrastrukture.
Radio-komunikacione sisteme čine:
1) sistemi UKT veza;
2) sistemi RDV;
3) radio-komunikacioni sistemi razvijeni za potrebe železnice (GSM-R);
4) drugi radio-komunikacioni sistemi.
Sistem GSM-R obezbeđuje usluge prenosa govora i podataka za potrebe železnice. U tu svrhu može se povezati sa telekomunikacionim mrežama drugih železnica, javnim mobilnim ili fiksnim mrežama, specijalnim železničkim sistemima (npr. sistemima za upravljanje saobraćajem) i sistemima nadzora.
Sistem GSM-R je standardizovan sistem i mora ispunjavati funkcionalne i sistemske specifikacije EIRENE (EIRENE FRS i EIRENE SRS).
Ukoliko sistem GSM-R na nekoj pruzi ne postoji ili još nije izgrađen, u stanicama na toj pruzi za govornu komunikaciju železničkog osoblja koriste se sistemi UKT veza i RDV.
Analogni sistemi RDV omogućavaju pouzdan prenos kodiranih poruka, odnosno naloga, između mašinovođe i voznog dispečera za potrebe bezbednog i nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Govorno sporazumevanje između zaposlenih koji učestvuju u manevrisanju na području stanice i pri vožnji vozova na otvorenoj pruzi mora biti omogućeno.
Detaljni tehnički uslovi za RDV dati su u Prilogu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Sistem UKT veza može se koristiti za govornu komunikaciju železničkog osoblja na području jedne stanice i za komunikaciju osoblja za održavanje.
Za pokrivanje većih staničnih područja mogu se koristiti UKT repetitorske stanice.
UKT sistemi se projektuju tako da se onemogući uticaj ometajućih signala iz drugih javnih ili privatnih radio-komunikacionih sistema.
Pri projektovanju radio-komunikacionih sistema mora se voditi računa o dodeljenim kanalima unutar radio-frekvencijskih opsega za železnički saobraćaj.
Uređaji za registrovanje prenetih saopštenja
Sva saopštenja bitna za bezbednost železničkog saobraćaja koja se prenose železničkom telekomunikacionom mrežom se registruju.
Uređaji za registrovanje prenetih saopštenja moraju garantovati njihovo kvalitetno i dugotrajno čuvanje na odgovarajućim medijima.
Registrovana saopštenja čuvaju se najmanje 48 sati.
Uređaji za registrovanje imaju daljinsku signalizaciju radnog stanja.
Uređaj ili softver sa istom funkcionalnošću koji prikazuje radno stanje uređaja za registrovanje prenetih saopštenja nalazi se na radnom mestu posednutom u režimu 24/7.
Uređaji za prenos i pokazivanje tačnog vremena
Uređaji za pokazivanje tačnog vremena ugrađuju se na radnim mestima koja neposredno učestvuju u upravljanju saobraćajem (otpravnika vozova, voznog dispečera, dispečera vuče i dr.).
Uređaj za merenje tačnog vremena je službeni sat koji mora imati prikaz vremena u sekundama.
Uređaji za pokazivanje tačnog vremena koji se ugrađuju na stanicama i stajalištima imaju analogno prikazivanje vremena.
Uređaji za merenje vremena koji se koriste prilikom kontrole telekomunikacionih uređaja, signalno-sigurnosnih i elektro-energetskih uređaja sinhronizuju se sa izvorom tačnog vremena.
Za izvor tačnog vremena koristi se matični sat. Matični sat je jedinstveni izvor tačnog vremena koji se može sinhronizovati na više načina i predstavlja izvor tačnog vremena za sve korisnike.
Sistemi video nadzora mogu se ugraditi na peronima, u čekaonicama, tehničkim prostorima i drugim mestima gde postavljanje takvog sistema doprinosi povećanju pasivne bezbednosti (npr. na ukrštanju puta i pruge, na mestima gde postoji povećana opasnost od požara i sl.).
Video kamere se postavljaju tako da se potpuno pokrije prostor koji treba nadzirati. Pri ugradnji spoljašnjih uređaja potrebno je ispuniti zahteve u vezi sa temperaturom i otpornošću na prašinu.
Uređaj za snimanje mora imati kapacitet potreban za propisano vreme čuvanja podataka i daljinski pristup snimcima, kao i daljinsko upravljanje svim funkcijama uređaja.
Video snimci čuvaju se najmanje 48 sati.
Sistem video nadzora osigurava se od pristupa neovlašćenih osoba.
O izvođenju video nadzora izdaje se obaveštenje, koje mora biti vidljivo i razumljivo.
Pri ugradnji video nadzora mora se voditi računa o odredbama drugih propisa iz oblasti železničkog saobraćaja na osnovu kojih se određuje mesto ugradnje.
Sistemi za vizuelno obaveštavanje putnika
Sistemi za vizuelno obaveštavanje putnika u realnom vremenu ugrađuju se na stanicama i stajalištima i daju informacije o dolascima i odlascima vozova, njihovom kašnjenju, dolaznom/odlaznom koloseku, sastavu voza i dr.
Kontrola sistema iz stava 1. ovog člana obavlja se ili lokalno ili daljinski iz jednog centra.
Pri lokalnoj kontroli podaci se unose na licu mesta.
Daljinska kontrola može biti ručna ili automatska. Pri ručnoj daljinskoj kontroli podaci se unose ili u realnom vremenu ili iz unapred pripremljenih zapisa iz baze podataka. Pri automatskoj centralnoj kontroli saobraćajni podaci o kretanju vozova automatski se prenose iz sistema za upravljanje vožnjom vozova.
Sistem za napajanje obuhvata:
1) priključak na napajanje iz javne elektroenergetske mreže - primarni izvor napajanja;
2) uređaje za napajanje koji pretvaraju energiju iz javne elektroenergetske mreže u oblik predviđen za telekomunikacione uređaje i sisteme;
3) baterije.
Napajanje iz javne elektroenergetske mreže projektuje se tako da se obezbedi dovod iz dva nezavisna javna izvora, ako to omogućava javna elektroenergetska mreža i ako je to ekonomski opravdano. Svi ostali uslovi za priključivanje moraju biti u skladu sa propisima koji važe za javne elektroenergetske priključke.
Pri projektovanju uređaja za napajanje železničkih telekomunikacionih sistema i uređaja treba predvideti da oni obezbede niskonaponsko jednosmerno napajanje (U<50 V).
Uređaj za napajanje, pri otkazu primarnog izvora napajanja, obezbeđuje železničkim telekomunikacionim sistemima i uređajima nezavisno rezervno napajanje, iz sekundarnog izvora i to:
1) najmanje osam sati, ukoliko je uređaj za napajanje daljinski nadziran;
2) najmanje 12 sati, ukoliko uređaj za napajanje nije daljinski nadziran.
Nezavisno rezervno napajanje (autonomija) se obezbeđuje napajanjem iz baterija. Koriste se baterije koje omogućavaju nezavisno napajanje u vremenu propisanim stavom 4. ovog člana, pri čemu se moraju ispuniti svi bezbednosni uslovi koji važe za rad sa opasnim materijama štetnim za zdravlje.
Ako je napajanje železničkih telekomunikacionih sistema i uređaja podržano i sa agregatskim izvorom napajanja, ono mora obezbediti najmanje jedan sat nezavisnog rezervnog napajanja, uz uslov da se agregat uključi automatski po otkazu primarnog izvora napajanja.
Pri manuelnom puštanju agregata u pogon mora se obezbediti nezavisno rezervno napajanje u skladu sa stavom 4. ovog člana.
Napajanje stabilnim agregatom planira se s obzirom na obim i značaj ŽTK sistema i/ili TK uređaja, koji su ugrađeni na konkretnoj lokaciji i njihovog uticaja na bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja.
Moraju se koristiti vrste baterija koje ne zahtevaju posebno uređenje prostora.
Sistemi za napajanje moraju omogućavati nadogradnju, modularnost i daljinsko upravljanje i nadzor svih sastavnih delova, uključujući i mogućnost daljinskog uključivanja i isključivanja uređaja za napajanje i agregata.
III NAČIN I ROKOVI ODRŽAVANJA ŽELEZNIČKE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE
Održavanjem železničke telekomunikacione mreže i njenih delova obezbeđuje se:
1) pouzdan i kvalitetan rad u celom životnom ciklusu;
2) smanjivanje broja otkaza, odnosno najveća moguća raspoloživost železničke telekomunikacione mreže;
3) otklanjanje otkaza u propisanim rokovima;
4) produžavanje veka trajanja telekomunikacionih sistema i uređaja.
Vrste održavanja železničke telekomunikacione mreže
Vrste održavanja železničke telekomunikacione mreže su:
1) redovno održavanje, koje obuhvata sve radnje kojima se obezbeđuje nesmetan, pouzdan, neprekidan i kvalitetan rad telekomunikacionih uređaja, sistema i mreže u celini;
2) vanredno održavanje, koje se vrši radi pravovremenog otklanjanja otkaza i smetnji.
Održavanje železničke telekomunikacione mreže obavlja se prema dokumentaciji za održavanje, koja sadrži:
1) uputstva za održavanje;
2) tehničku dokumentaciju za pojedine uređaje i sistema.
Uputstvom za održavanje se određuju:
1) broj izvršilaca i posebna osposobljenost osoblja za određen tip železničkih uređaja ili sistema;
2) potreban alat;
3) potrebna merna i ispitna oprema;
4) minimalan broj rezervnih delova po principu: 1 rezervni deo na x uređaja;
5) potrebna radna zaštitna sredstva;
6) postupci rada pri redovnom održavanju (način nadzora, sadržaj pregleda);
7) učestanost redovnog održavanja (pregleda);
8) merenja sa navođenjem referentnih vrednosti i dozvoljena odstupanja;
9) način rada i osiguranja saobraćaja i zaposlenih, ako se radovi izvode pod saobraćajem, za uređaje 1. i 2. kategorije;
10) uslovi skladištenja rezervnog materijala;
11) način i obim vođenja evidencije o uređaju (uređajima) (knjiga izvođenja radova, izmena, pregleda, otkaza i smetnji);
12) obezbeđenje odvijanja bezbednog saobraćaja kod isključivanja uređaja iz rada tokom održavanja;
13) postupci popravke otkaza i smetnji.
Tehnička dokumentacija iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrži naročito:
1) opis rada uređaja ili sistema;
2) projekat izvedenih radova;
3) dokumentaciju o izvedenim promenama i rekonstrukcijama;
4) programsku opremu za uređaje i sistema;
5) uputstva proizvođača za ugradnju i korišćenje;
6) tehničke podatke i šeme.
Redovno održavanje za uređaje u radnom veku koji je predvideo proizvođač obuhvata redovni nadzor i periodične preglede.
Periodični pregledi obuhvataju sve, za pojedine vrste železničkih telekomunikacionih sistema ili uređaja, predviđene postupke održavanja.
S obzirom na tehničke mogućnosti pojedinih sistema ili uređaja, oni se mogu nadzirati kako sistemom daljinskog nadzora tako i redovnim nadzorom samog uređaja na licu mesta.
Telekomunikacioni sistemi i uređaji pregledaju se u redovnim vremenskim periodima datim u Prilogu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Ako je proizvođač u uputstvu za održavanje konkretne vrste telekomunikacionog sistema i uređaja propisao kraći vremenski period od propisanog Prilogom 1. primeniće se kraći vremenski periodi.
Telekomunikacioni sistemi i uređaji koji nisu obuhvaćeni Prilogom 1. pregledaju se u periodima određenim uputstvom o održavanju.
U knjizi praćenja radova i pregleda, koja se nalazi kod samog uređaja, upisuju se svi izvršeni pregledi, radovi i otkazi.
Kod uređaja koji nisu nadgledani daljinski, nadzor se obavlja istovremeno sa pregledom, ukoliko organizacijom i rasporedom radova na održavanju nije drugačije predviđeno.
Redovno održavanje po isteku radnog veka uređaja
Po isteku radnog veka uređaja koji je predvideo proizvođač, redovno održavanje se obavlja:
1) češćim pregledima;
2) preventivnom zamenom kritičnih delova uređaja.
O stanju uređaja i njihovoj istrošenosti daje se obaveštenje najmanje šest meseci pre isteka njihovog radnog veka. Obaveštenje sadrži:
1) predlog mera za obavljanje normalnog rada uređaja;
2) procenu predviđenog povećanja troškova održavanja.
Ukoliko predložene mere nisu uvedene, a uređaj bez njih ne bi omogućio bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja, uređaj se isključuje iz upotrebe.
Zaposleni na održavanju moraju imati obezbeđen samostalan pristup do svih tehničkih prostora u kojima se nalaze uređaji koji se održavaju.
Uređaji koji nisu predmet održavanja, ako su smešteni u tehničkom prostoru, ne smeju se dirati.
U slučaju ustanovljenog ili prijavljenog otkaza ili smetnje odmah se počinje sa aktivnostima za njihovo otklanjanje.
Pri otklanjanju otkazi imaju prednost nad smetnjama.
Pri otklanjanju otkaza prednost imaju otkazi sistema i uređaja 1. kategorije nad otkazima sistema i uređaja 2. kategorije.
Otkazi sistema i uređaja 1. ili 2. kategorije imaju prednost nad otkazima sistema i uređaja 3. kategorije.
Korisnici telekomunikacionih sistema i uređaja prijavljuju otkaze i smetnje izvođaču radova na održavanju na unapred poznati telefonski broj, faks ili elektronsku adresu, koji moraju biti dostupni 24 sata na dan, 365 dana u godini.
Ukoliko se otkazi i smetnje prijavljuju na telefonski broj, obezbeđuje se odgovarajući način registrovanja razgovora, što se smatra dokazanim prijavljivanjem.
Otkazi i smetnje koji se prijavljuju na elektronsku adresu smatraju se dokazano prijavljenim. Pošiljalac obaveštenja o otkazu i/ili smetnji, pored dokumenta kojim obaveštava o otkazu/smetnji, čuva i dokument kojim potvrđuje uspešnu predaju saopštenja, koji sadrži čas predaje, podatke o primaocu i potvrdu pravilnog prenosa saopštenja.
Od trenutka kada je izvođač radova na održavanju obavešten o otkazu do trenutka dok se otkaz ne otkloni ne može proći više od:
1) tri sata - na magistralnim prugama;
2) šest sati - na regionalnim i lokalnim prugama.
Kod većih otkaza, koji su posledica prirodnih katastrofa, nesreća i nezgoda, atmosferskih pražnjenja ili drugih vanrednih situacija, rokovi za otklanjanje otkaza produžuju se s obzirom na veličinu otkaza.
Otkaz se otklanja u najkraćem mogućem roku, bez obzira na vremenska ograničenja iz stava 1. ovog člana.
Rok započinjanja otklanjanja smetnje od njenog ustanovljenja ili prijave iznosi najviše 72 sata.
Obaveštenje o otklanjanju otkaza
Smatra se da je otkaz otklonjen kad uređaj proradi i o tome se obavesti korisnik.
Obaveštenje o otklanjanju otkaza šalje se korisniku na jedan od načina propisanih članom 26. stav 5. ovog pravilnika.
Obaveštenje o otklanjanju otkaza može korisniku poslati radnik održavanja lično.
Korisnik i izvođač održavanja detaljno definišu način saopštavanja o nastalim i otklonjenim otkazima, kao i sve s tim povezane podatke i postupke.
Svi radovi na održavanju planiraju se i izvode tako da se ne ugrožava bezbednost i da se ne ometa tehnološki proces odvijanja železničkog saobraćaja i drugih poslovnih funkcija.
Ukoliko radove na održavanju nije moguće organizovati u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, održavanje telekomunikacionih sistema i uređaja usklađuje se sa nadležnim službama za vođenje saobraćaja.
Radovi na održavanju planiraju se i izvode, po pravilu, u vremenu:
1) zatvora pruge zbog radova na drugim objektima ili uređajima;
2) manjeg opterećenja saobraćaja ili
3) razmaka između vožnje vozova.
Ako radove na održavanju nije moguće izvesti na način propisan st. 2. i 3. ovog člana, telekomunikacioni sistem ili uređaj isključuje se iz rada u trenutku održavanja. Pri tome izvođač radova na održavanju, u okviru svojih mogućnosti, preduzima mere za bezbedno odvijanje saobraćaja, a naročito pri izvođenju radova na telekomunikacionim sistemima i uređajima koji su svrstani u 1. ili 2. kategoriju.
Bezbedno odvijanje saobraćaja obezbeđuje se tehničkim sredstvima i odgovarajućim načinom vođenja saobraćaja.
Obaveštenje o planiranim isključenjima telekomunikacionih sistema ili uređaja iz rada dostavlja se nadležnoj saobraćajnoj službi najmanje sedam dana ranije.
Danom preuzimanja dokumentacije o održavanju, izvođač preuzima svu brigu za nju i odgovoran je za njenu potpunost i ažurnost.
Svi radovi na uređajima upisuju se u dokumentaciju.
Radovi na održavanju organizuju se uz primenu svih potrebnih mera bezbednosti ljudi i imovine.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe:
1) Tehnički uslovi za železničke automatske teleprinterske centrale ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 2-3/63);
2) Tehnički uslovi za isporuku i ugradnju signalno-sigurnosne i telekomunikacione opreme na magistralnim prugama (1965. godine);
3) Tehnički uslovi za visoko frekventne uređaje sistema V-300 ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 4/67);
4) Tehnički uslovi za isporuku i montažu opreme za radio-dispečerske veze na JŽ i posebni uslovi za radio-dispečerske veze na JŽ (1974. godine);
5) Pravilnik o unutrašnjem i međunarodnom telegrafskom, telefonskom i radio saobraćaju na jugoslovenskim železnicama ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 3/96);
6) Pravilnik o funkcionisanju sistema veza na JŽ ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 8/85);
7) Pravilnik o obimu i vrsti telekomunikacionih veza, uređaja i postrojenja na prugama JŽ ("Službeni glasnik Zajednice JŽ", broj 3/79).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
REDOVNI VREMENSKI PERIODI IZMEĐU PREGLEDA ŽELEZNIČKIH TELEKOMUNIKACIONIH SISTEMA I UREĐAJA
Red. br. |
Železnički telekomunikacioni sistem/uređaj |
Kategorija*) |
Period između pregleda |
1. |
Dispečerski telekomunikacioni sistem |
1 |
3 meseca |
2. |
Sistem RDV |
1 |
2 meseca |
3. |
Sistem UKT veza |
2 |
3 meseca |
4. |
ŽAT centrale - za komunikaciju izvršnog osoblja |
2 |
6 meseci |
5. |
ŽAT centrale - za poslovnu komunikaciju |
3 |
6 meseci |
6. |
ŽAT-g centrale |
2 |
6 meseci |
7. |
Prenosni sistemi po kojima se prenose informacije za uređaje 1. i 2. kategorije |
2 |
6 meseci |
8. |
Ostali prenosni sistemi |
3 |
6 meseci |
9. |
Kablovski sistemi |
3 |
6 meseci |
10. |
Sistemi za registrovanje prenetih informacija |
2 |
3 meseca |
11. |
Sistemi za zvučno i vizuelno obaveštavanje putnika |
3 |
6 meseci |
12. |
Sistemi video nadzora |
2 |
6 meseci |
13. |
Uređaji za sinhronizaciju tačnog vremena |
2 |
6 meseci |
14. |
Satni uređaji |
3 |
6 meseci |
15. |
Sistemi za napajanje |
2 |
3 meseci |
16. |
Pomoćni telefon |
2 |
6 meseci |
17. |
Sistemi daljinskog upravljanja |
2 |
6 meseci |
18. |
Pomoćni telefon |
2 |
6 meseci |
19. |
GSM-R |
1 |
3 meseca |
*) - u 1. kategoriju spadaju železnički telekomunikacioni sistemi i telekomunikacioni uređaji, sa bezbednosnim funkcijama, koji svojim radom odnosno funkcionalnošću, utiču na odvijanje bezbednog i nesmetanog železničkog saobraćaja,
- u 2. kategoriju spadaju železnički telekomunikacioni sistemi i telekomunikacioni uređaji sa osobinama koje mogu da utiču na bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja;
- u 3. kategoriju spadaju železnički telekomunikacioni sistemi i telekomunikacioni uređaji koji nemaju bezbednosne funkcije.
TEHNIČKI USLOVI ZA SISTEM DISPEČERSKIH TELEFONSKIH VEZA I PRUŽNIH TELEFONSKIH VEZA
1. Selektivni dispečerski telefonski sistem za pruge na kojima se predviđa telekomanda saobraćaja
Selektivni dispečerski telefonski sistemi služe za sporazumevanje dispečera saobraćaja sa voznim, saobraćajnim i ostalim osobljem u svim stanicama, kod izlaznih signala, ulaznih signala, predsignala i prostornih signala.
Selektivni dispečerski telefonski sistem omogućava:
a) selektivno pozivanje (automatsko) svakog priključka na pruzi, odnosno stanici, i to u smeru dispečer - pruga i obratno, bez mogućnosti međusobnog pozivanja između mesta na pruzi;
b) kod pozivanja sa pruge prema dispečeru, dispečer ima mogućnost identifikacije mesta odakle je upućen poziv, a kod pozivanja iz pravca dispečer - pruga, dispečer ima optičku kontrolu ostvarene veze sa odgovarajućim pružnim, odnosno staničnim priključkom;
v) broj priključaka određuje se u tehničkoj dokumentaciji;
g) dispečer ima mogućnost razrešenja svake uspostavljene veze i blokiranja svakog priključka, s tim da ceo sistem, izuzev tog priključka, i dalje može normalno da radi;
d) uređaji sistema su tako konstruisani i izvedeni da su održavanje i zamena neispravnih elemenata jednostavni. Za vitalne elemente sistema potrebno je obezbediti rezervne elemente sposobne da preuzmu funkciju neispravnih elemenata bez zastoja u radu sistema;
đ) sistem treba da omogući da se prostom manipulacijom obezbeđuju veze dispečera sa svim stanicama i obratno, bez mogućnosti veza dispečera do signala. Pored toga, sistem treba da omogući pozivanje stanice sa pruge, bez mogućnosti veze do dispečera;
e) za rad ovih veza predviđene su jedna niskofrekventna četvorka prečnika vodova 1,2 mm i jedna niskofrekventna četvorka prečnika vodova 0,9 mm.
Broj vodova treba smatrati maksimalnim i u tehničkom rešenju treba težiti smanjenju potrebnog broja vodova koje se ne sme odraziti na kvalitet i sigurnost veze.
Poželjno je da se kod pružnih signala upotrebe telefoni sa lokalnom baterijom (LB telefoni).
Ako je objekat APB udaljen manje od 50 m od pružnih signala, telefon se može smestiti u objekat APB. U suprotnom slučaju, potrebno je na rastojanju 20-30 m ispred signala namestiti poseban telefonski orman. Sklopovi za selektivni priključak treba da su smešteni u objektima APB. Poziv treba da bude akustičan, pomoću sirene. Priključci na pruzi su vezani za susednu stanicu a kod pruga sa telekomandom saobraćaja postoji mogućnost prespajanja do dispečera. Selektivni telefonski priključci kod ulaznih i izlaznih signala i na telekomunikacionom pultu u ustanici imaju sklopove smeštene u TT prostoriji ili u relejnoj prostoriji signalnih sistema u stanici.
Kod ulaznih signala poželjno je koristiti telefon sa lokalnom baterijom. Kod izlaznih signala treba namestiti telefonske ormane sa CB telefonima.
Ako na pruzi nema telekomande, svi priključci se završavaju na telekomunikacionom pultu u stanici, a u slučaju telekomande omogućava se prespajanje na dispečera telekomande.
U slučaju neposedanja pojedinih stanica za izvesno vreme, treba obezbediti mogućnost da se priključci vežu na susednu stanicu.
Svi uređaji ove telefonije napajaju se u stanicama iz zajedničke baterije koja napaja sve telekomunikacione uređaje stanice.
Otpravnik vozova u stanici ima mogućnost pozivanja i identifikacije priključaka na pruzi i stanici.
2. Centralni dispečerski telefonski uređaj kod telekomande saobraćaja
Kod selektivnog dispečerskog telefonskog sistema na prugama sa telekomandom saobraćaja, dispečer ima telekomunikacioni pult na koji su povezani sledeći priključci:
a) ŽAT priključci;
b) PTT priključci;
v) induktorski priključci;
g) interfonski priključci;
d) priključci selektivne dispečerske telefonije.
Telekomunikacioni pult ima mogućnost povezivanja registrofona.
Telekomunikacioni pult izrađuje se tako da postoji mogućnost povezivanja paralelnog pulta.
Relejni sklopovi smeštaju se u stalke u posebnoj prostoriji.
Centralni dispečerski uređaj, pored mikrotelefonske kombinacije, ima još i zvučnik i mikrofon koji se mogu naizmenično povezivati.
3. Dispečerski uređaj za upravljanje saobraćajem na prugama na kojima se ne predviđa uvođenje telekomande
Na prugama bez telekomande, gde saobraćaj regulišu dispečeri i otpravnici vozova, u stanicama se ugrađuju uređaji koji omogućavaju selektivno pozivanje dispečera ka stanicama, bez identifikacije.
Dispečer ima pult sa tasterima za pozivanje stanica. Dispečer ima mogućnost pozivanja stanica pojedinačno, u proizvoljno sastavljenim grupama ili svih stanica odjednom.
Pult, pored mikrotelefonske kombinacije, ima i zvučnik i mikrofon, koji se mogu naizmenično priključivati. U slučaju da nije priključen zvučnik, uređaj ima mogućnost prijema poziva od stanica akustično ili optički.
U stanici se relejni sklopovi ugrađuju u stalke telekomunikacionog pulta.
Napajanje je iz zajedničke baterije koja napaja sve telekomunikacione uređaje stanice. Priključak za selektivnu telefoniju u stanici se uvodi u telekomunikacioni pult.
Pozivanje dispečera iz stanice se vrši podizanjem slušalice i povezivanjem na vod, za šta se predviđa jedna pupinova parica.
Pozivanje između stanica nije dozvoljeno.
Dispečer treba da ima mogućnost razrešenja svake uspostavljene veze i blokiranje svakog priključka, s tim da ceo sistem, izuzev tog priključka, i dalje može normalno da radi.
4. Telefonski signalno zvonovni vod
Telefonski signalno zvonovni vod međusobno povezuje dve susedne stanice.
Na vod su priključena sledeća službena mesta:
a) stanice;
b) telefonski ormani kod ulaznih i prostornih signala;
v) čuvari putnih prelaza;
g) stajališta;
d) ostala službena mesta.
U stanici je vod uveden na telekomunikacioni pult kao induktorski priključak.
Za davanje signala obaveštavanja ugrađuje se uređaj za automatsko davanje ovih signala u dva pravca, a po potrebi i za više pravaca.
Za prijem signala služi telefonsko zvono.
Frekvencija pozivne struje je 25 Hz.
Uređaj predaje signal obaveštenja od početka ka kraju pruge i to: jedan dug signal u trajanju oko tri sekunde, i od kraja ka početku pruge i to: dva duga signala u trajanju svaki po tri sekunde sa razmakom između njih od oko jedne sekunde.
U posednutim objektima na pruzi i u stanicama na vod je stalno priključeno telefonsko zvono.
Međustanični vod međusobno povezuje dve susedne stanice.
U stanici je vod priključen na telekomunikacioni pult kao induktorski priključak.
Poslovni telefonski vod povezuje rasporedne odnosno reonske stanice.
U svaku stanicu između rasporednih, odnosno reonskih stanica, vod je priključen na telekomunikacioni pult kao induktorski priključak sa izlučivačem poziva.
7. Telefonski vodovi za održavanje
1) Vod građevinske službe
Vod građevinske službe povezuje nadzornika građevinske deonice sa pružnom deonicom svog reona.
Vod je induktorski.
Na vod su priključeni:
a) sva službena mesta građevinske službe ove deonice;
b) sve stanice građevinske deonice, kao induktorski priključak na telekomunikacioni pult sa izlučivačem poziva;
v) svi induktorski telefoni na pruzi, preko telefonskog preklopnika.
2) Vod signalne službe
Vod signalne službe povezuje nadzornika signalne deonice sa pružnom deonicom svog reona.
Vod je induktorski.
Na vod su priključeni:
a) sve prostorije za smeštanje relejnih signalnih uređaja u stanicama, sa induktorskim telefonom;
b) blokovni ormani za automatski pružni blok (APB), preko utikača;
v) uređaji za osiguranje putnih prelaza, preko utikača;
g) ulazni signali, preko preklopnika, na induktorski telefon.
3) Vod za održavanje kontaktne mreže
Selektivni dispečerski uređaj za elektrovuču povezuje dispečera elektrovuče sa svim železničkim stanicama, elektrovučnim podstanicama (EVP) i postrojenja za sekcionisanje (PS), kao i dispečera sa prugom preko telefona montiranih duž pruge u telefonskim ormanima. Telefon se uključuje preklopnikom koji je osiguran posebnim ključem.
Selektivno biranje svih železničkih stanica, EVP i PS moguće je od dispečera prema pruzi. U obrnutom smeru, pozivanje dispečera vrši se samo podizanjem mikrotelefonske kombinacije.
Dispečerski uređaji u stanicama, EVP i PS, kao i centralni dispečerski uređaj treba da ispune sve zahteve kao i uređaji iz odeljka 3. ovog priloga.
8. Telefonski objekti u stanici i na pruzi
1) Telefonski ormani na pruzi
Za povezivanje saobraćajnog i osoblja za održavanje, na određenim mestima predviđenim u tehničkoj dokumentaciji, ugrađuju se ormani za smeštaj telefonskih aparata i uređaja.
Ovi ormani u zavisnosti od rasporeda objekata datih u tehničkoj dokumentaciji investitora, mogu biti u različitim izvedbama, kao:
a) orman automatskog pružnog bloka;
b) tipska kućica, (betonska, plastična, aluminijumska i sl.) u koju su smešteni i uređaji automatskog pružnog bloka;
v) poseban telefonski orman.
Uvedeni kablovi treba da budu zaštićeni. Unutrašnji prostor treba da je zaštićen od mogućnosti kondenzovanja vlage.
Kablovska glava, translatori, osigurači i drugi telefonski pribor, osim samog telefonskog aparata, preklopnika i utikača smeštaju se tako da su nepristupačni za korisnike telefona.
Vrata objekta treba da su dobro zaptivena i opremljena bravom jedinstvenog tipa, s tim da se ključ ne može izvaditi iz brave ako vrata nisu propisno zatvorena.
Unutrašnja rasveta prostora za smeštaj telefona izvodi se tako da se uključuje otvaranjem vrata.
Translatori, utikači i telefonski preklopnici treba da budu zaštićeni od atmosferskih i elektromagnetskih uticaja.
Priključci treba da su takvi da opterećenje telefonskog voda nastaje samo u slučaju kada je telefon spojen sa vodom pomoću preklopnika ili utikača.
Na prugama sa automatskim prućnim blokom, kod izlaznih signala ili u reonu skretničkih grupa kao i kod prostornih signala gde se u tehničkoj dokumentaciji investitora zahteva poseban telefonski orman, potrebno je predvideti ugradnju posebnih malih telefonskih ormana.
Konstrukcija i zaštita treba da bude ista kao kod velikih ormana.
2) Telekomunikacioni pult
Za koncentraciju svih telekomunikacionih veza u železničkim stanicama ugrađuje se telekomunikacioni pult, koji može biti i panelne izvedbe.
Relejni stalci smeštaju se u posebne prostorije za telekomunikacione uređaje, a gde ovih nema, u prostorije za signalne uređaje.
Telekomunikacioni pult ima sledeće vrste priključaka:
a) za automatsku telefoniju (ŽAT i PTT);
b) CB priključke;
v) induktorske, sa uređajem za automatsko davanje signala obaveštenja;
g) dispečerske, za saobraćajne dispečere bez telekomande i dispečere elektrovuče;
d) dispečerske priključke za telefone kod pružnih, ulaznih i izlaznih signala, sa uređajem za biranje i identifikaciju i uređajem za priključivanje na susedne stanice ili dispečera telekomande;
đ) interfonske priključke;
e) za uređaje za ozvučavanje, radi obaveštavanja putnika ili službenih mesta.
Telekomunikacioni pult izrađuje se tako da omogućava postavljanje paralelnog pulta.
Pozivi su optički i akustički, sa mogućnošću prigušenja akustičnog poziva.
Telekomunikacioni pult izrađuje se tako da mogu da se priključe dupleks pojačavač i registrofon.
Napajanje se vrši iz centralne baterije.
Broj i vrstu priključaka definiše investitor u tehničkoj dokumentaciji.
Telekomunikacioni pult ima sopstveni uređaj za pozivanje. U slučaju da u stanici postoji ŽAT centrala, može se koristiti njen uređaj za pozivanje.
Treba da postoji mogućnost istovremenog rada sa više priključaka iste vrste.
Telekomunikacioni pult izvodi se sa tasterima.
3) Pomoćni telefon za otpravnika vozova u stanici
Pomoćni telefon za otpravnika vozova u stanici je induktorski telefon sa potrebnim telefonskim preklopnikom, smešten na stolu ili zidu, za priključivanje na važnije saobraćajne i vodove za održavanje pružnih sistema.
4) Napojni uređaji
Napajanje svih telekomunikacionih uređaja u stanici treba da bude neprekidno, pouzdano i kvalitetno.
Izvor napajanja mora da bude u potpunosti automatizovan.
5) Smeštaj uređaja u stanici
Ponuđač opreme treba daje dimenzije opreme i predlaže minimalne dimenzije prostorija za smeštaj uređaja i način njihove montaže. Pored ovoga, treba navesti i sve potrebne elemente za smeštaj uređaja, kablova i razdelnika sa potrebnim priborom.
6) Lokalna kablovska mreža, unutrašnja instalacija i uzemljenje
Za sve uređaje koji su predviđeni u tehničkoj dokumentaciji i ovim prilogom, treba definisati potrebnu kablovsku mrežu, unutrašnje instalacije, potrebna uzemljenja sa osiguranjem i neophodan pribor.
7) Zaštita osoblja i uređaja od električnih smetnji, opasnosti i uticaja
Zaštita osoblja i uređaja od električnih smetnji, opasnosti i uticaja (električne vuče, energetskih sistema i atmosferskih pražnjenja) izvodi se u skladu sa SRPS, preporukama UIC i propisima ITU.
Sva isporučena i ugrađena telekomunikaciona oprema mora odgovarati SRPS standardima, preporukama UIC i propisima ITU.
TEHNIČKI USLOVI ZA RADIO DISPEČERSKE VEZE
1. Tehničkim uslovima za RDV određuju se uslovi za isporuku i montažu opreme za izgradnju, sistem rada, tehničke karakteristike radio uređaja i modulacione linije i plan frekvencija za radio dispečerske veze na mreži pruga Republike Srbije.
2. RDV služe za prenos informacija u kontinualnom i digitalnom obliku između vučnog vozila u pokretu i radio dispečerskog centra, odnosno železničkih stanica duž pruga, koje su opremljene uređajima RDV.
3. Pri izgradnji RDV potrebno je pridržavati se ovih tehničkih uslova da bi se na bazi jedinstvenog plana frekvencija izgradio jedinstveni radio dispečerski sistem na mreži pruga Republike Srbije i omogućilo da bilo koje vučno vozilo opremljeno za RDV na bilo kojoj opremljenoj pruzi na mreži koristi RDV.
1. Ovi tehnički uslovi odnose se na fiksne radio uređaje, mobilne radio uređaje, modulacionu liniju, uređaje za selektivni poziv, uređaje za prenos digitalnih komandi, komandne pultove i antene, rezervne radio uređaje i delove.
2. Uređajima za RDV opremaju se:
- vučna vozila,
- dispečerski centri,
- tačke duž pruge radi 100% pokrivenosti pruge elektromagnetskim poljem predajnika,
- modulaciona linija.
3. Radio dispečerski centar oprema se radnim i rezervnim komandnim pultom, fiksnom radio stanicom, pultom za prosleđivanje žičnih veza na radio veze, uređajima za registrovanje predatih i primljenih komandi i saopštenja, kao i uređajima za radno i rezervno napajanje električnom energijom. U sastav komandnog pulta ulaze sklopovi za selektivni poziv, kao i predaju i prijem digitalnih komandi i saopštenja.
4. Vučna vozila opremaju se jednim mobilnim radio primopredajnikom sa antenom, uređajem za selektivni poziv, uređajem za predaju i prijem digitalnih saopštenja i komandi, uređajem za prosleđivanje radio veza na ozvučenje na vozu, daljinskom komandom kod vučnih vozila sa dva upravljačka mesta i uređajima za napajanje električnom energijom.
5. Tačke duž pruge opremaju se fiksnim radio uređajima sa antenama, automatikom za priključenje niskofrekventnog dela fiksne radio stanice na modulacionu liniju, rezervnim radio uređajima kod tačaka koje su udaljene od železničke stanice i automatikom za prespajanje rada sa radnog na rezervni uređaj, kao i uređajima za napajanje električnom energijom.
5. Oprema po ovim tehničkim uslovima odgovara preporukama ITU, UIC, kao i EN/IEC/ SRPS standardima.
6. Temperaturni opseg rada za uređaje koji se montiraju u prostorijama ili na lokomotivi je od -20° do +40 °C, a za uređaje koji se montiraju u tačkama duž pruge od -25° do +45 °C
7. Oprema po mogućnosti treba da bude sastavljena od grupisanih elemenata koji su lako zamenjivi. Ovakvo rešenje mora biti pouzdano zaštićeno od prašine, vlage, potresa, vibracije i udara.
10. Oprema mora da odgovara eksploatacionim uslovima rada na elektrificiranim prugama sa naizmeničnim naponom.
11.1 Oprema mora odgovarati planu frekvencija u tački 17. ovog priloga.
11.2 Uređaji i sistemi predviđeni za izgradnju RDV konstruišu se tako da omoguće etapnu nadgradnju sistema. Ako se najpre izgradi sistem RDV sa režimom rada III mora postojati mogućnost da se naknadnom ugradnjom dodatnih sklopova pređe na režim rada I ili II. (vidi tačku 14.20 ovog priloga).
11.3 Osnovni zahtev koji treba da ispuni sistem RDV jeste pouzdanost u radu, tačnost prenošenih informacija, mogućnost održavanja veze sa bilo koje tačke na pruzi uključujući tunele i useke.
11.4 Sistem RDV gradi se za rad u linijskoj konfiguraciji. Sistem takođe mora da omogući naknadne dogradnje u smislu odgranjavanja novih radio dispečerskih linija za pruge koje neće biti odmah opremljene, a kojima se upravlja iz istih centara.
11.5 Sistem RDV mora da onemogući prenošenje lažnih informacija ili saopštenja i mora imati posebnu zaštitu od uticaja štetnih smetnji.
11.6 Brzina rada sistema RDV mora biti takva da omogući blagovremeno uspostavljanje veza u datim situacijama.
11.7 Oprema mora da omogući nesmetani rad sistema RDV u slučajevima otkaza pojedinih fiksnih stanica raspoređenih duž pruge, komandnog pulta u dispečerskom centru ili pojedinih uređaja primarnog napajanja električnom energijom.
11.8 Sistem RDV mora imati mogućnost automatske kontrole i signalizacije otkaza kompletnog sistema na jednoj dispečerskoj deonici.
11.9 Raspored fiksnih stanica duž pruge mora biti takav da se obezbedi 100% pokrivenosti elektromagnetskim poljem predajnika. Raspored mora biti optimalan.
11.10 Napajanje se izvodi iz distributivne mreže, ali u slučaju prekida napajanja iz distributivne mreže mora se obezbediti dalje nesmetano besprekidno napajanje iz rezervnog izvora.
Kao rezervni izvori napajanja koriste se akumulatorske baterije, a zavisno od stanja distributivne mreže, pored baterija mogu se predvideti i dizel-električni agregati.
Napajanje na lokomotivi izvodi se ili iz lokomotivskog akumulatora ili iz posebnog akumulatora, koji se ugrađuje na lokomotivi.
11.11 Otkazi na opremi ne smeju da izazovu pogrešno ili lažno prenošenje komandi i obaveštenja.
11.12 Pre puštanja sistema RDV u rad vrše se sva ispitivanja i podešavanja koja su potrebna za ispravan rad.
12.1 RDV moraju omogućiti 100% pokrivanja pruge elektromagnetskim talasima, uključujući tunele i useke, tj. mora se omogućiti ostvarivanje kvalitetnih radio veza između vučnog vozila u pokretu i dispečerskog centra sa svake tačke na pruzi koja pripada rejonu dispečerskog centra.
12.2 RDV grade se na osnovu plana frekvencija, koji podrazumeva najmanji mogući broj radnih frekvencija za ostvarenja odredaba iz tačaka 12.1 i 17. ovog priloga.
12.3 Preporučuje se primena plana frekvencija sa grupama od po četiri frekvencije, za dupleksne radio veze. Konkretan plan frekvencija za radio dispečerske veze u Republici Srbiji razrađen je na bazi preporuke iz tačke 17. ovog priloga.
Ako se četiri frekvencije iz grupe frekvencija obeleže uslovno sa 1, 2, 3 i 4, onda je frekvencija f1 radna frekvencija predajnika mobilnih stanica montiranih na lokomotivama. Frekvencija f1 jedne od grupa na primeru iz plana frekvencija u tački 17. ovog priloga je 457,700 MHz. Simetrična frekvencija dupleksnog para je f3 koja je za 10 MHz viša od f1. Frekvencije f2 i f4 moraju biti simetrično raspoređene u odnosu na f3, pa se dobijaju vrednosti f2=467,650 MHz, f3=467,700 MHz, i f4=467,750 MHz.
Predloženi način formiranja grupa od po četiri frekvencije baziran je na kanalnom rasteru od 25 kHz.
12.4 Frekvencije f2, f3 i f4 koriste se kao predajne za predajnike fiksnih stanica.
12.5 RDV čine dispečerski centri, fiksne stanice raspoređene duž pruga, modulacione linije i mobilne stanica na vučnim vozilima.
12.6 Dispečerski radio centar se oprema specijalnim manipulativnim pultom koji omogućava brzu i sigurnu manipulaciju i kontrolu, jednostavno uspostavljanje i raskidanje već uspostavljenih veza.
12.7 Fiksne radio stanice raspoređuju se duž pruge tako da se ostvari 100% pokrivenosti pruge. Rastojanje između uzastopnih fiksnih stanica zavisi od konfiguracije terena, slabljenja radio talasa i odnosa signal/šum na ulazu u prijemnik.
12.8 Predajne frekvencije fiksnih stanica kombinuju se tako da susedne stanice ne smetaju jedna drugoj. Ako jedna stanica ima predajnu frekvenciju f2 njoj najbliža radi na frekvenciji f3, susedna na f4 a sledeća ponovo na f2. Ove tri frekvencije ciklično se ponavljaju.
12.9 Modulacija signala fiksnih stanica obavlja se signalom koji se iz radio dispečerskog centra do fiksne stanice prenosi posebnom modulacionom linijom. Niskofrekventni signal iz dispečerskog centra istovremeno moduliše sve fiksne radio stanice koje rade na jednoj dispečerskoj deonici.
12.10 Fiksne stanice stalno emituju poseban signal koji služi kao kriterijum za izbor najpovoljnije fiksne stanice za ostvarivanje veze sa vučnim vozilom.
12.11 Mobilne radio stanice montiraju se na vučnom vozilu. Predajnici svih mobilnih radio stanica emituju na zajedničkoj predajnoj frekvenciji (f1). Prijemnici mobilne radio stanice rade u režimu frekvencijskog diverzitija, tj. upoređivanjem tri signala fiksnih radio-stanica vrši se automatski izbor najpovoljnijeg. Tri signala koja se emituju od fiksnih stanica emituju se na nosećim frekvencijama f2, f3 i f4 grupe od četiri frekvencije.
12.12 Kada se od strane mobilne radio stanice na vučnom vozilu izvrši automatski izbor najpovoljnije fiksne stanice za vezu sa dispečerskim centrom, onda se samo izabrana fiksna stanica priključuje na modulacionu liniju, dok se sve ostale fiksne stanice isključuju sa modulacione linije. Tako se obezbeđuje mogućnost održavanja samo jedne radio veze između dispečerskog centra i vučnog vozila koje je u pokretu ili stoji.
12.13. Antenski sistem fiksnih stanica prilagođava se linijskom karakteru radio veze. Primopredajna antena fiksnih stanica ima dvostruko usmerenu karakteristiku. Ovako izabrane antene usmeravaju izračenu energiju elektromagnetskih talasa u pravcu pruge.
Antena mobilnih radio stanica montiranih na vučnom vozilu je po dimenzijama i karakteristici usmerenosti prilagođena slobodnom profilu pruge, a dijagram zračenja je kružni.
12.14 Mobilne radio stanice su tako izvedene da se može primeniti daljinsko komandovanje za slučajeve korišćenja u vučnim vozilima koja imaju dve upravljačke kabine.
12.15 RDV se projektuju tako da omoguće integraciju žičnih automatskih, poluautomatskih, selektivnih i induktorskih telefonskih veza sa radio dispečerskim vezama.
12.16 Mora postojati tehnička mogućnost automatske permanentne kontrole ispravnosti svake fiksne stanice i dispečerskog centra. Svaka neispravnost alarmira se posebnim alarmnim signalima.
12.17 Manipulativni pult u radio centru i neki vitalni delovi sistema za napajanje kod fiksnih radio stanica moraju raditi u sistemu 100% "vruće rezerve".
12.18 Projektom se mora obezbediti mogućnost ostvarivanja veza i za slučajeve kada se desi otkaz neke od fiksnih stanica.
12.19 RDV moraju imati mogućnost rada u tri radna režima, koje definišu sledeće karakteristike:
Režim I
Primenjuje se princip selektivnog pozivanja vučnih vozila sa svim tehničkim karakteristikama navedenim u tački 16. ovog priloga.
Prenos informacija vrši se u digitalnom (tehnička šifra) i govornom obliku. Prenos informacija u digitalnom obliku obavlja se na osnovu odredbi koje su navedene u tački 17. ovog priloga.
Režim II
Primenjuje se princip selektivnog pozivanja vučnih vozila sa svim tehničkim karakteristikama navedenim u tački 16. ovog priloga.
Prenos informacija vrši se samo u govornom obliku.
Režim III
Primenjuje se sistem rada otvorene mreže. Pozivanje i uspostavljanje radio veze obavlja se govorom. Posle uspostavljanja željene veze mora postojati mogućnost blokiranja rada svih predajnika i prijemnika mobilnih radio stanica koje ne učestvuju u vezi. Takođe mora postojati signalizacija slobodnog radio kanala. Kada se uspostavi željena radio veza, na svim mobilnim radio stanicama koje ne učestvuju u vezi, posebnim signalom mora se signalizirati stanje radio kanala: "kanal zauzet" ili "kanal slobodan" ako nijedna radio veza nije u toku.
12.20 Projektom se posebno mora razraditi metod izjednačenja potrebnih niskofrekventnih nivoa signala koji se prenosi iz dispečerskog ili u dispečerski centar, na ulazu ili izlazu NF dela fiksnih radio stanica raspoređenih duž pruge, a na osnovu tehničkih karakteristika NF dela fiksnih stanica i modulacione linije. Za navedene potrebe dozvoljava se primena dvosmernih niskofrekventnih pojačavača sa automatskom regulacijom izlaznog nivoa, koji mora biti konstantan nezavisno od ulaznog nivoa.
12.21 Proračuni slabljenja, šumova i kvaliteta radio dispečerskih veza moraju u svemu odgovarati preporukama ITU za UKT radio telefonske veze.
12.22 Kvalitet veza na NF strani mora da zadovolji sledeće uslove:
- NF nivo za četvorožičnu vezu u dispečerskom centru je +/- 0 N za predajni i prijemni smer;
- broj grešaka pri prenosu digitalnih komandi i saopštenja ili kriterijuma za selektivni poziv i identifikaciju manji je od 10-6 (jedan pogrešno preneseni znak na milion prenesenih znakova);
- najveći dozvoljeni nivo šuma na NF izlazu iz fiksne stanice mora da se nalazi bar 4,6 N ispod nivoa korisnog signala, kada se vrši blokiranje prijemnika fiksnih stanica;
- na NF strani mobilnih i fiksnih stanica za učestanosti iznad 3 kHz mora postojati slabljenje od minimalno 5 N u odnosu na slabljenje u propusnom opsegu.
13. Tehničke karakteristike radio-uređaja su
A) Uređaji na vučnom vozilu
1. Opšte karakteristike za prijemnik i predajnik:
- razmak kanala 25 kHz;
- razmak između prijemne i predajne frekvencije 10 MHz;
- broj kanala 45 (40);
- broj četvoro-frekventnih grupa 20 (10);
- vrsta modulacije FM ili PM;
- NF širina opsega 300 do 3000 Hz;
- vrste rada dupleks i simpleks;
- otpor antene 50 Ω;
- temperaturni opseg -20 od +40 °C;
- otpornost na udarce 30 g, 18 m sec;
- otpornost na vibracije f=10 Hz do 150 Hz, amplituda ±0,35 mm, max 5 g;
- radni napon 12 ili 24 V = ± 10%;
- mora postojati stabilizator napona;
- mogućnost rada preko mikrofona - zvučnika i mikrotelefonske kombinacije;
- dva odvojena komandna sklopa;
- mogućnost priključenja sklopa za prenos digitalnih komandi;
- mogućnost lakog servisiranja;
- mogućnost priključenja akustičke i optičke signalizacije;
- otpornost na prskajuću vodu;
- mogućnost lake izmene kanala sa njihovim očitavanjem i fiksiranjem;
- prigušivač šuma;
- ostale karakteristike po međunarodnim preporukama.
2. Predajnik:
- RF snaga 6 W ± 10% sa mogućnošću smanjenja do 2 W;
- devijacija frekvencije ±5 kHz;
- stabilnost frekvencije ≤± 2,5 kHz;
- snaga zračenja sporednih frekvencija ≤25 x 10-6 W;
- snaga zračenja harmoničnih frekvencija ≤25 x 10-6 W;
- sporedni produkti modulacije ≤12 x 10-6 W;
- dozvoljena vrednost parazitne modulacije ≤40 dB;
- NF ulazni napon za normalnu devijaciju 100 mV/600 ω;
- ostale karakteristike po međunarodnim preporukama.
3. Prijemnik:
- osetljivost <1 μV;
- selektivnost u odnosu na susedni kanal ≥76 dB;
- slabljenje interkanalne modulacije >66 dB;
- slabljenje sporednih zračenja >70 dB;
- razmak šumova kod 10 μV > 40 dB;
- zračenje smetnji <2 x 10-9 W;
- minimalna devijacija ±3,5 kHz;
- podesivost šuma (squelch) između 6 dB s/š i RF ulaznog napona od 5 μV;
- NF izlazna snaga kod 70% devijacije 2.5 W;
- regulacija jačine zvuka kontinualna;
- vreme otvaranja za 70% NF snage kod 20 dB s/š 30 ms.
Pored toga, prijemnik mora imati i:
- mogućnost rada sa frekvencijskim diverzitijem na tri frekvencije sa automatskim izborom radne frekvencije;
- mogućnost izmene vrste rada: sa prenosom digitalnih komandi, prenos samo selektivnog poziva i pripadajućih signalizacija, potpuno otvoreni poziv (fonijski) uz signalizacije zauzetosti kanala, blokiranja nepotrebnih govornika i interventni poziv;
- mogućnost rada u simpleksu na određenom kanalu;
- niskofrekventna snaga u zvučniku 4 W;
- Ostale karakteristike po međunarodnim preporukama.
4. Antenski sistem:
- konstruktivna izvedba takva da ne zadire u slobodan profil duž elektrificirane pruge;
- mora biti zaštićen od mehaničkih oštećenja;
- dijagram zračenja kružni ili dvostruko usmeren;
- priključak antene nesimetričan 50 Ω.
B) Pružna fiksna stanica
1. Opšte karakteristike:
- radio frekvencijski opseg 467,450 do 468,300 MHz;
- broj kanala ≥ 1;
- vrsta modulacije FM ili PM;
- vrsta rada dupleks i simpleks;
- razmak kanala 25 kHz;
- razmak između prijemne i predajne frekvencije 10 MHz;
- antenski priključak 50 Ω;
- NF širina pojasa 300 do 3000 Hz +1,5 do -3 dB;
- faktor izobličenja ≤7%, mereno preko predajnika i prijemnika;
- napajanje 220 V ~ ±10%, 12, 24 ili 60 V=±10%;
- temperaturni opseg -25 do +45°C;
- relativna vlažnost 60% do 95%.
Ostale karakteristike
- mora postojati mogućnost daljinskog napajanja naponom od 60 V uz uslov da je maksimalan otpor petlje 3 Ω;
- mogućnost telekomande i to: uključivanje i isključivanje tastovanja predajnika, slanje poziva modulacijom preko posebne linije minimalno 150 km, za veća rastojanja dati posebna rešenja;
- mogućnost lakog servisiranja;
- lokalne komande: uključivanje i isključivanje tastovanja predajnika, poziv, preklapanje dvožično/četvorožično, uključivanje i isključivanje.
2. Predajnik:
- RF snaga 6 W sa mogućnošću smanjenja do 2 W;
- devijacija frekvencije ±5 kHz;
- širina NF pojasa 300 do 3000 Hz +1,5 do -3 dB;
- vreme tastovanja ≤ 10 ms za 70% snage;
- stabilnost frekvencije ≤ 2,5 kHz;
- zračenje harmoničnih frekvencija ≤ 25x10-6 W;
- zračenje sporednih frekvencija ≤ 25x10-6 W;
- sporedni produkti modulacije ≤ 12x10 -6 W;
- parazitna modulacija ≤ 40 dB;
- NF ulazni nivo za:
četvorožični rad (600 Ω) 0 do -2N;
dvožični rad (600 Ω) 0 do -1N.
3. Prijemnik:
- osetljivost < 1μV
- selektivnost na susedni kanal ≥ 76 dB
- slabljenje intermodulacije > 50 dB
- slabljenje sporednih frekvencija ≥ 80
- NF-pojas 300 - 3000 Hz
- podešavanje šuma od 0 do 26 dB s/š
- zračenje smetnji ≤ 20x10-9 W
- NF-nivo izlaza za:
- četvorožični rad (600 Ω) + 1 N sa mogućnošću regulacije
- dvožični rad (600 Ω) -0,3 N sa mogućnošću regulacije
4. Antenski sistem:
- impedansa antene 50 Ω;
- priključak antene nesimetričan (coax);
- karakteristika zračenja usmerena ili kružna;
- dobitak antene ≥ 2 dB;
- prema konfiguraciji terena ova se antena može zameniti antenom koja ima radijalno zračenje.
Konstruktivno izvođenje mora biti takvo da zadovolji uslove rada na otvorenom prostoru i sve atmosferske prilike, uključujući i brzine vetra do 150 km/h.
14. Zahtevi koje mora da ispuni sistem za selektivni poziv su:
Mogućnosti uređaja u radio dispečerskom centru
14.1 Pojedinačno selektivno pozivanje i uspostavljanje veze sa mobilnim radio stanicama na vučnim vozilima, čiji su karakteristični pozivni brojevi bilo koja kombinacija šestocifrenog, petocifrenog, četvorocifrenog ili trocifrenog pozivnog broja, pri čemu se vodi računa o tome da se kod petocifrenog pozivnog broja kao prva cifra može koristiti nula, kod četvorocifrenog broja dve nule, a kod trocifrenog broja tri nule.
14.2 Prijem karakterističnog signala za identifikaciju pozvane (izabrane) mobilne radio stanice na vučnom vozilu. Karakterističan signal identifikacije emituje selektivno pozvana radio stanica na vučnom vozilu posle prijema selektivnog poziva.
Na manipulativnoj ploči uređaja u dispečerskom centru mora da postoji mogućnost očitavanja karakterističnog pozivnog broja.
Ako se pozvana radio stanica na vučnom vozilu ne identifikuje, uključuje se alarmni signal, broj pozvane mobilne stanice se ne pokazuje na pokazivaču, a veza se automatski raskida.
14.3 Emitovanje signala za "opšti poziv" omogućava istovremeno pozivanje i uspostavljanje veze sa svim vučnim vozilima koja se trenutno nalaze u rejonu dispečerskog centra koji je uputio "opšti poziv".
Kada se veze uspostave posle opšteg poziva, ne obavlja se identifikacija pozvanih vučnih vozila.
Kada se uspostave veze u režimu "opšti poziv", mora da postoji mogućnost prenosa digitalnih komandi i saopštenja.
14.4 Indikacija zauzetosti kanala obavlja se pomoću signalnih lampica.
Indikacija zauzetosti kanala izvodi se na svim radio stanicama koje rade u RDV.
14.5 U momentu kada se ostvari jedna veza sa izabranom stanicom na vučnom vozilu blokira se rad svih ostalih predajnika i prijemnika na vučnim vozilima.
14.6 Sistem selektivnog poziva u dispečerskom centru mora imati mogućnost prosleđivanja žičnih telefonskih veza na radio veze do vučnog vozila. Prosleđivanje se obavlja posle selektivnog poziva.
14.7 Uređaj za selektivni poziv u dispečerskom centru mora imati mogućnost prekida već uspostavljene veze, i to u bilo kom trenutku.
14.8 Raskidanje uspostavljene veze vrši se jednostrano. To znači da uspostavljenu vezu može raskinuti samo dispečerski centar. Veza se raskida polaganjem mikrotelefonske kombinacije ili pritiskom na poseban taster.
14.9 Uređaj u dispečerskom centru mora imati mogućnost prijema interventnog poziva koji emituju mobilne stanice na vučnim vozilima. Interventni poziv koristi mobilna stanica u uslovima kada je potrebno preneti hitno saopštenje dispečerskom centru, a radio kanal je zauzet.
Kada dispečerski centar primi interventni poziv, manipulant ima mogućnost ručnog raskidanja veze koja je u toku, sem u slučajevima kada se prenose digitalne komande "zaustavi odmah, dalja vožnja zabranjena", "opasnost" i "zaustavi sve vozove".
14.10 Mora postojati mogućnost potvrde prijema saopštenja ili komande koja je primljena u digitalnom obliku.
14.11 Poželjno je da postoji tehnička mogućnost automatskog ponavljanja selektivnog poziva, i to najviše još tri puta. Ukoliko se ni posle trećeg automatskog selektivnog pozivanja veza ne uspostavi, radni radio kanal prelazi u stanje "kanal slobodan".
14.12 Mora postojati mogućnost indikacije potvrde prijema komande.
14.13 Mora postojati mogućnost prijema poziva iz žične ŽAT mreže.
14.14. Mora postojati mogućnost prenosa digitalnih saopštenja, informacija i komandi.
14.15 Mora postojati mogućnost poziva i uspostavljanja veze sa bilo kojim korisnikom žične ŽAT mreže.
14.16 Mora postojati mogućnost emitovanja signala za blokiranje rada svih prijemnika i predajnika na mobilnim stanicama koje ne učestvuju u vezi a posle prijema poziva sa mobilne stanice.
Mogućnosti uređaja na vučnom vozilu
14.17 Mobilna stanica sa sistemom selektivnog poziva mora imati mogućnost prijema selektivnog poziva koji emituje dispečerski centar.
14.18 Mora postojati mogućnost automatskog emitovanja karakterističnog koda za identifikaciju, posle prijema selektivnog poziva.
14.19. Mora postojati mogućnost prijema signala za opšti poziv.
14.20. Mora postojati mogućnost prijema signala za zbirni poziv.
14.21. Mora postojati indikacija o stanju radio kanala. Indikacija treba da ima dva pojma: kanal slobodan i kanal zauzet.
14.22. Mora postojati mogućnost prosleđivanja ostvarene veze između vučnog vozila i dispečerskog centra na ozvučenje u vozu.
14.23 Mora postojati mogućnost emitovanja interventnog poziva za uspostavljanje veze sa dispečerskim centrom. Interventni poziv se emituje u slučajevima kada je radio kanal zauzet a saopštenje koje se mora preneti do dispečerskog centra ima karakter izuzetne hitnosti.
14.24 Mora postojati mogućnost potvrde prijema saopštenja ili komande koja je prenesena u digitalnom obliku.
14.25 Mora postojati mogućnost indikacije potvrde prijema komande.
14.26 Mora postojati mogućnost prenosa i prijema digitalnih komandi i saopštenja.
14.27 Mora postojati mogućnost ostvarivanja veze između dva vučna vozila kada vuku kao "zaprega".
15. Zahtevi koje mora da ispuni sistem za predaju i prijem digitalnih komandi i saopštenja su sledeći:
15.1 Da bi se omogućio prenos veće količine informacija preko dispečerske radio veza, potrebno je omogućiti prenos komandi i saopštenja u digitalnom obliku.
15.2 Početak emitovanja svakog digitalnog saopštenja ili komande mora se izvoditi pritiskom na samo jedan taster.
15.3 Elektronski sklopovi koji se razvijaju za predaju i prijem digitalnih komandi i saopštenja omogućavaju otpremu 15 komandi iz dispečerskog centra i prijem 10 saopštenja koja emituje mobilna stanica sa vučnog vozila.
15.4 Da bi se primljene digitalne komande mogle razumeti i primeniti, utvrđena je sledeća lista komandi koje se iz dispečerskog centra predaju mobilnim stanicama na vučnim vozilima:
- javi se na vezu (telefon);
- vozi brže |
ove dve komande se primenjuju samo |
- vozi sporije |
na prugama sa telekomandom saobraćaja; |
- popusti kočnice;
- očekuj ukrštanje ili izuzetno zaustavljanje;
- očekuj posebno naređenje;
- javi svoj položaj;
- uključi ozvučenje u vozu;
- rezerva;
- zaustavi odmah, dalja vožnja zabranjena.
15.5 Digitalna saopštenja koja mašinovođa prenosi dispečerskom centru imaju sledeća značenja:
- želim da govorim;
- stojim pred signalom;
- teškoće u vuči, ili duža vožnja;
- neispravnost na drugom vozu ili pruzi;
- prijava centru;
- posredovanje veze;
- rezerva;
- rezerva;
- opasnost (na sopstvenom vozu);
- zaustavi sve vozove.
15.6 Da bi primljene digitalne komande mogle dešifrovati mašinovođe ili dispečeri, potrebno je da za svaku primljenu digitalnu komandu zasvetli određen taster na manipulativnoj ploči uređaja.
Na svakom od tastera mora biti nacrtan određen simbol, koji pokazuje o kojoj se komandi ili saopštenju radi.
U tabeli 1. ovog priloga dati su simboli na tasterima za pojedine digitalne komande i saopštenja.
Tabela 1: SIMBOLI NA TASTERIMA ZA DIGITALNE KOMANDE I SAOPŠTENJA
Da bi se mogla otpremiti određena digitalna komanda, potrebno je pritisnuti taster na kome je naslikan određeni simbol sa značenjem iz tabele 1.
15.7 Kada digitalna komanda bude primljena, potrebno je da zasvetli određeni taster sa odgovarajućim simbolom. Taster ostaje osvetljen sve dok mašinovođa ili dispečer ne pritisnu taster potvrde prijema digitalne komande ili saopštenja. U trenutku kada se taster potvrde prijema komande pritisne, svetleći tasteri na uređajima koji su predali i primili komandu ili obaveštenje gase se. Za vreme trajanja razgovora stanje se optički indicira.
15.8 Pošto mogućnost očitavanja primljene digitalne komande ili saopštenja zavisi, između ostalog, i od toga da li je signalna lampica u tasteru ispravna, potrebno je predvideti mogućnost provere ispravnosti signalnih lampica svake posebno, i to na mobilnim uređajima i uređajima u radio dispečerskom centru. Provera mora manipulativno biti krajnje jednostavna.
15.9 Digitalna komanda "zaustavi odmah, dalja vožnja zabranjena" ima izuzetan značaj pa ima poseban tretman. Kada se na uređaju u dispečerskom centru koji predaje ovu komandu pritisne odgovarajući taster, potrebno je da se upali signalna lampica i osvetli predviđeni simbol na tasteru. Pored toga, uključuje se i zvučni alarm. Taster za uključenje ove komande mora biti spregnut sa posebnim brojačem koji registruje broj upotreba ovog tastera.
Taster za predaju i prijem ove komande mora biti poslednji u nizu na manipulativnoj ploči uređaja.
Na uređaju koji prima ovu komandu pored svetlosne indikacije uključuje se i zvučni alarm, sa posebnim tonom.
Uređaj na vučnom vozilu mora imati tehničku mogućnost za uključenje ove komande na kočni sistem voza odnosno vučnog vozila. Kada komanda bude primljena, vrši se automatsko kočenje voza.
15.10 Digitalno saopštenje "opasnost (na sopstvenom vozu)" koje emituje mašinovođa sa voza takođe ima veliki značaj za saobraćajnu situaciju. Zbog toga taster na uređaju koji predaje saopštenje i koji prima saopštenja mora biti pretposlednji u nizu tastera. Na predajnom uređaju, kada se taster pritisne, on mora da zasvetli mirnim crvenim svetlom. Na uređaju koji prima saopštenje taster takođe zasvetli mirnim crvenim svetlom, i uključuje se zvučni signal.
15.11 Taster za predaju i prijem digitalnog saopštenja "zaustavi sve vozove" ima izuzetni značaj za saobraćaj. Zbog toga on mora biti obavezno poslednji u nizu tastera radi lakšeg uočavanja. Pored toga, taster uključuje žmigajuće crveno svetlo (signal) i zvučni alarm na prijemnoj strani.
Upotreba ovog tastera se posebno kontroliše, pa se na uređajima na vučnim vozilima on mora spregnuti sa brojačem koji registruje broj njegovih upotreba. Posle pritiska ovog tastera, na radio uređaju na vučnom vozilu pali se signalna lampica.
15.12 Vreme potrebno za prenos digitalne komande ili saopštenja mora biti što je moguće kraće, a najduže od 500 ms.
15.13 Pouzdanost prenosa, tj. broj grešaka koje se javljaju mora biti ispod 10-6 (na milion prenesenih znakova samo jedan može biti pogrešno prenet).
15.14. Kada se realizuje veza između dispečera i vučnog vozila za potrebe obaveštavanja putnika, mašinovođa mora imati mogućnost prisluškivanja veze koja je u toku, i to preko posebnog zvučnika.
15.15 Mašinovođa mora imati mogućnost provere veze na relaciji vučno vozilo - dispečerski centar i obratno. Ova mogućnost se mora predvideti i za uređaj u dispečerskom centru, a izvodi se pritiskom na određeni taster sa odgovarajućom indikacijom.
15.16 Mašinovođa mora imati mogućnost uključenja na ozvučenje voza bez aktiviranja radio veze.
15.17 Sistem selektivnog poziva i digitalnih komandi mora biti izgrađen na jedinstvenim principima za celu mrežu pruga Republike Srbije.
15.18 Elektronski sklopovi koji omogućavaju rad sistema izgrađuju se isključivo na bazi primene tehnike poluprovodnika i integrisanih kola.
15.19 Selektivno pozivanje mora biti razrađeno za šestocifrene pozivne brojeve. Ukoliko pozivni brojevi moraju da budu petocifreni, četvorocifreni ili trocifreni, princip šestocifrenog pozivnog se zadržava, s tim da prve cifre budu nule.
15.20 Konstrukcija dekodera selektivnog poziva na mobilnim radio stanicama mora da omogući promenu pozivnog broja stanice jednostavnim manipulacijama. Promena karakterističnog pozivnog broja mora omogućiti izmenu svih postojećih kombinacija u sistemu šestocifrenih brojeva, uzimajući u obzir i uslov iz tačke 17.19 ovog priloga.
15.21 Na manipulativnoj ploči sklopa za selektivni poziv mora postojati mogućnost izbora radnog radio kanala sa mogućnošću očitavanja broja radnog kanala.
Na istoj ploči mora postojati mogućnost izbora jednog od tri moguća režima rada.
15.22 Na posebnom mestu manipulativne ploče mobilne radio stanice mora se osigurati vidljivo očitavanje karakterističnog pozivnog broja. Pokazivač pozivnog broja može biti i mehaničke konstrukcije.
15.23 Da bi se omogućila nadgradnja izgrađenih sistema, sklopovi za selektivni poziv i identifikaciju smeštaju se u posebnoj zaštitnoj kutiji, a i sklopovi za digitalne komande i saopštenja moraju takođe imati svoju posebnu zaštitnu kutiju.
Manipulativni elementi za selektivni poziv i digitalne komande smeštaju se na pristupačnim manipulativnim pločama uređaja.
Kada se koristi sistem rada sa selektivnim pozivom i prenosom digitalnih komandi, obe posebne zaštitne kutije moraju imati mogućnost spajanja, a manipulativne ploče u tom slučaju moraju stajati jedna uz drugu i po funkciji predstavljati jedinstvenu manipulativnu ploču.
15.24 Dimenzije zaštitnih kutija i manipulativni elementi moraju biti što manji i prilagođeni uslovima montaže u skučenom prostoru kabine na vučnom vozilu.
15.25 Povezivanje konstruktivnih elemenata za selektivni poziv i digitalne komande sa radio-uređajima koji služe za prenos informacija izvodi se specijalnim kablovima, lemljenjem. Kablovi moraju biti zaštićeni protiv požara, kao i mehaničkih i hemijskih oštećenja.
15.26 Da bi se omogućila jednostavna manipulacija uređajima na vučnim vozilima koje imaju dve upravljačke kabine, treba obavezno predvideti daljinsku komandu. Manipulativna ploča za daljinsku komandu, sa svim manipulativnim elementima, po dimenzijama i tehničkim mogućnostima mora biti identična sa manipulativnom pločom samog uređaja.
Povezivanje elemenata daljinske komande sa uređajem izvodi se višežilnim kablovima, koji moraju imati protivpožarnu zaštitu, kao i zaštitu od mehaničkih i hemijskih oštećenja.
15.27 Klimatski, temperaturni i mehanički uslovi rada za sklopove selektivnog poziva i digitalnih komandi u svemu moraju odgovarati uslovima propisanim za mobilnu radio stanicu za montažu na vučnom vozilu.
15.28 Napajanje električnom energijom uređaja za selektivni poziv i digitalnu komandu vrši se iz istog električnog izvora iz koga se napaja i mobilna radio stanica.
16. Karakteristike modulacione linije su sledeće:
16.1 Modulaciona linija služi za povezivanje radio dispečerskog centra sa svim fiksnim radio stanicama duž pruge.
Sve fiksne radio stanice, posredstvom komutacionih elemenata, moraju da budu četvorožično paralelno vezane na modulacionu liniju.
Modulaciona linija mora da se gradi kao četvorožična. Jedan dvožični smer koristi se za predaju informacije iz centra ka fiksnim stanicama odnosno vučnim vozilima, a drugi za prijem informacije koje se emituju iz vučnih vozila.
16.2 Modulaciona linija realizuje se kao žična.
Na prugama koje su kablirane, za izgradnju modulacione linije na raspolaganju stoji po jedna četvorka u pružnom telekomunikacionom kablu, sa sledećim karakteristikama:
A) Nepupinova parica Ø 1,2 mm |
|
- otpor petlje |
32,2 Ω/km; |
- omska asimetrija |
1% maksimalno; |
- otpor izolacije |
10 GΩ/km; |
- dielektrična čvrstoća |
|
a) između plašta i svih ostalih provodnika |
2000 Veff/50 Hz/425 m, |
b) između žila a i žila b svake parice |
500 Veff/50 Hz/425 m; |
- slabljenje na 1.000 Hz |
60 mN/km. |
B) Nepupinova parica Ø 0,9 mm |
|
- otpor petlje |
55,2 Ω/km; |
- omska asimetrija |
1% maksimalno; |
- dielektrična čvrstoća |
|
a) između plašta i svih ostalih provodnika |
2000 Veff/50 Hz/425 m, |
b) između žila a i žila b svake parice |
500 Veff/50 Hz/425 m; |
- slabljenje na 1.000 Hz |
76 mN/km. |
Na prugama koje nisu kablirane, za izgradnju modulacione linije mogu se koristiti vazdušni vodovi. Za potrebe proračuna treba koristiti tehničke podatke za bakarne vazdušne vodove Ø 3 mm, razmaka provodnika a=200 mm, koji su ukršteni radi zaštite od preslušavanja.
16.3 Prilikom priključivanja fiksnih radio stanica na modulacionu liniju treba voditi računa o prilagođenju impedanse NF dela radio uređaja na karakterističnu impedansu žične modulacione linije i sve ostale parametre koji mogu da utiču na kvalitet i stabilnost veze.
17. Plan frekvencija RDV mora da zadovolji sledeće zahteve:
17.1 S obzirom na činjenicu da je za radio dispečerski sistem na mreži pruga Republike Srbije prihvaćen sistem koji radi na bazi frekvencijskog diverziti-prijema, za šta je potrebno formirati grupe od po 4 frekvencije, ovaj plan frekvencija razrađen je za čitavu mrežu.
17.2 Korišćenje radio-frekvencija za radio stanice na lokomotivi, koje rade u okviru radio dispečerskog sistema na prugama Republike Srbije, je u skladu sa Planom namene kao i UIC Preporukom 751-3 i CEPT Preporukom T/R 22-01.
17.3 Za radio stanice na lokomotivi dodeljuje se frekvencijski opseg TX/RX - 457,450-458,300/467,450-468,300 MHz.
Tabela 2: Plan frekvencija za potrebe RDV na mreži pruga Republike Srbije
