GODIŠNJI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI NAORUŽANJA I VOJNE OPREME ZA 2015. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 51/2017)

 

I UVOD

Osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme za 2015. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 28. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme1 (u daljem tekstu: Zakon) kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza NVO i pružanju usluga i dostavlja ga Vladi".

Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti naoružanja i vojne opreme usvaja Vlada i o tome informiše Narodnu skupštinu. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije.

Sistem kontrole izvoza naoružanja i vojne opreme, definisan u svim svojim fazama Zakonom i pratećim propisima, predstavlja značajan segment u procesu pristupanja EU. Ovo je posebno važno, imajući u vidu da je Republika Srbija tradicionalno značajan proizvođač i izvoznik naoružanja i vojne opreme u regionu jugoistočne Evrope. U tom smislu je postojanje razvijenog i sa međunarodnim standardima usklađenog nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti od posebnog značaja, a radi ostvarivanja i zaštite spoljnopolitičkih, bezbednosnih i odbrambenih interesa zemlje, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeđenja poštovanja međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zajednička pozicija EU koja se odnosi na kriterijume u izvozu oružja (Common position 944/2008), ugrađena je u naše zakonodavstvo2. Pored toga, naša Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme u potpunosti je usklađena sa EU listom ove robe.

______
1"Službeni glasnik RS", broj 107/14
2 Videti član 17. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, kao i Odluku o kriterijumima za izdavanje dozvole za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene ("Službeni list SCG", broj 11/05)

Republika Srbija je uspostavila efikasan sistem kontrole naoružanja i vojne opreme i odnosnih tehnologija, a njegovo unapređenje smatra jednim od svojih prioritetnih ciljeva. Ovo posebno ako se ima u vidu njen geografski položaj, kao i postojanje latentne opasnosti od međunarodnog terorizma.

U skladu sa međunarodnim preporukama, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadležnim ministarstvima, nastoji da obezbedi potpunu transparentnost u oblasti izvoza naoružanja i vojne opreme. Godišnji izveštaj se, po usvajanju na Vladi, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", kao i na internet stranici Ministarstva. Imajući u vidu karakter podataka koje Izveštaj sadrži precizno je izbalansiran i ustanovljen nivo njegove transparentnosti koji predstavlja kompromis između obaveze objavljivanja, sa jedne strane, i zaštite poslovnih interesa preduzeća, sa druge strane. Zbog toga su podaci iskazani zbirno, kako se ne bi, ni na koji način, ugrozila njihova poverljivost (dozvole za izvoz/uvoz NVO se izdaju pod oznakom "poverljivo").

Izveštaj sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole, aktivnom učešću na seminarima i daljem unapređenju sistema kontrole, kao i statističke podatke koji su dati u Odeljcima.

Odeljci uz Izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o licima koja su registrovana za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, odnosno koja su upisana u Registar koji se vodi u Ministarstvu3, zatim o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama za 2015. godinu.

Ovaj izveštaj ne sadrži informacije o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme u zemlji obzirom da je ta materija u nadležnosti Ministarstva odbrane.

Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke Evropske unije po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica Evropske unije4 i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija vodi bazu podataka o zahtevima za izdavanje dozvola, izdatim, oduzetim i dozvolama koje su prestale da važe, kao i o realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i samih privrednih subjekata. Naime, članom 27. Zakona propisana je obaveza da dostavljanja podataka o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana isteka roka važnosti dozvole. Ukoliko se u periodu važenja dozvole (godinu dana) posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti nadležnom ministarstvu. Podaci na ovaj način prikupljeni ne moraju uvek biti sasvim precizni s obzirom na razlike u izveštajima koje mogu postojati između pravnog lica i Uprave carina, a iz razloga što podatke o realizaciji izvoza i uvoza, privredna društva daju po brojevima iz nacionalnih kontrolnih listi5, a Uprava carina dostavlja kvartalno Ministarstvu podatke o realizaciji konkretnih dozvola, sa podacima o uvozniku/izvozniku, količinama, trgovačkom nazivu, vrednosti, kursu valute, datumu realizacije dozvole, kao i carinskim ispravama po kojima je izvršen uvoz, odnosno izvoz. Ako je predmet izvoza jedna od pet kategorija naoružanja (tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija kalibra 75 mm, borbeni avioni, jurišni helikopteri) koja je bila na upotrebi u Ministarstvu odbrane, izvoznik je u obavezi da 30 dana pre realizacije izvoza o tačnom datumu, količinama i mestima izvoza obavesti Verifikacioni centar Uprave za međunarodnu vojnu saradnju Sektora za politiku odbrane.

Izvoznici, odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste kao i njen opis, (broj iz nacionalne kontrolne liste), broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci iskazani su u USD, a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu korišćen je zvanični srednji kurs NBS na dan 31. decembra 2015. godine.

______
3 Član 7. Zakona
4 Godišnji izveštaj EU, koji se zasniva na doprinosima koje su dale sve države članice, podnosi se Savetu i objavljuje u "C" seriji Službenog lista Evropske unije. Pored toga, svaka država članica koja izvozi opremu prema Zajedničkoj listi vojne opreme objavljuje nacionalni izveštaj o svom izvozu vojne opreme, pripremljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, a koji sadrži informacije za Godišnji izveštaj EU o sprovođenju pravila ponašanja, kao što je propisano u Uputstvu za korisnike i u skladu sa operativnom odredbom 8 Pravila ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza oružja. Države članice postavljaju kao jedan od prioriteta u bliskoj budućnosti neprekidno usklađivanje nacionalnih izveštaja, uključujući i statističke podatke, kako bi time dale svoj doprinos većoj homogenosti podataka koje treba uvrstiti u Godišnji izveštaj EU
5 Primenjuje se Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme koju je svojom odlukom usvojila Vlada ("Službeni glasnik RS", broj 109/16)

II NACIONALNO ZAKONODAVSTVO

U oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:

1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme6;

2. Podzakonski akti;

3. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi; i

4. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast.

______
6 "Službeni glasnik RS", broj 107/14

1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme

Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme stupio je na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica EU (Portugal, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.

Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.

Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.

Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine) zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.

2. Podzakonski akti

Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:

1. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU7);

2. Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene8;

3. Pravilnik o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći9;

4. Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme10;

5. Pravilnik o obrascima saglasnosti za bezbednosnu proveru11 i

6. Pravilnik o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme.12

2.1. Nacionalne kontrolne liste

Odlukom Vlade,donetom na osnovu člana 4. Zakona, utvrđena je Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme13.

Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.

Osnovni cilj utvrđivanja nacionalne kontrolne liste i njenog usklađivanja sa listama Evropske unije kao i kontrole prometa robe koja je u njoj navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja, proizvoda i tehnologija, kao i preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza naoružanja.

Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno, robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu. Kratak pregled proizvoda iz NKL NVO (prema br. od 1 do 22) dat je u Prilogu 1 (Nacionalna kontrolna lista NVO i jedinice mera) uz ovaj izveštaj.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme, kao i EU Military List obuhvata listu roba međunarodnih kontrolnih režima u delu naoružanja i vojne opreme, kao što su Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije (Missile Technology Control Regime - MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group - NSG), Australijska grupa (The Australia Group - AG) i Konvencija o hemijskom oružju (Chemical Weapons Convention - CWC).

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva14.

______
7 "Službeni glasnik RS", broj 109/16
8 "Službeni list SCG", broj 11/05
9 "Službeni glasnik RS ", broj 28/15
10 "Službeni glasnik RS ", broj 28/15
11 "Službeni glasnik RS", broj 28/15
12 "Službeni glasnik RS", broj 32/15
13 "Službeni glasnik RS", broj 66/15
14 www.mtt.gov.rs

4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi

Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o naoružanju, kontroli naoružanja i jačanju bezbednosnih mera, i to:

1. Konvencija o zabrani ili smanjenju upotrebe nekih vrsta konvencionalnog naoružanja koje bi moglo biti posebno opasno ili bi moglo imati nediskriminatorne posledice - tzv. nehumano naoružanje (CCW) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);

2. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (SRJ ratifikovala 2000. godine);

3. Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prometa protivpešadijskih mina i njihovog uništenja - Otavska Konvencija o zabrani zemljišnih mina (Srbija i Crna Gora predala instrumente ratifikacije Generalnom sekretaru UN, septembra 2003. godine, a obaveze proistekle iz Konvencije su preuzete 1. marta 2004. godine);

4. Mere i instrumenti malog oružja i lakog naoružanja (SALW) - Dokument OEBS o malom oružju 2000, Dokument OEBS o skladištima konvencionalne municije 2003, Dokument OEBS o sertifikatima o krajnjem korisniku 2004, Dokument OEBS o trgovinskom posredovanju (brokeringu) 2004, Dokument OEBS o lakim prenosivim sistemima protivvazdušne odbrane 2003 (MANPADS), Regionalni plan za primenu Pakta stabilnosti 2001, Program akcije UN za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje nedozvoljene trgovine malim oružjem i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA SALW), Protokol UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem i njegovim delovima, komponentama i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv međunarodnog organizovanog kriminala (UN FP) 2006;

5. Bečki dokument o merama za jačanje poverenja i bezbednosti 1999 (CSBM);

6. Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja u skladu sa članom IV Aneksa 1B Dejtonskog sporazuma, i

7. Sporazum o trgovini naoružanjem koji je Republika Srbija potpisala 2013. godine a ratifikovala oktobra 2014. godine15. Sporazum je stupio na snagu 24. decembra 2014. godine.

______
15 "Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 14/14

5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast

Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, u oblasti izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, od značajna za svakodnevno obavljanje poslova izdavanja dozvola u ovoj oblasti, kao što su:

1. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme ("Službeni list SRJ", broj 41/96, "Službeni list SCG", broj 7/05 - dr. zakon i "Službeni glasnik RS", broj 85/05 - dr. zakon);

2. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);

3. Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 111/12 i 29/15);

4. Zakon o oružju i municiji ("Službeni glasnik RS", broj 20/15);

5. Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13); i

6. Zakon o zaštiti državne granice ("Službeni glasnik RS", br. 97/08 i 20/15 - dr. zakon).

III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE

Poslovi izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u tri faze:

1. Registrovanje lica (pravnih lica i preduzetnika) za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;

2. Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći, i

3. Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova.

1. Registracija

Poslove izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može da vrši pravno lice i preduzetnik, registrovano za obavljanje ovih delatnosti kod nadležnog ministarstva, prema članu 7. Zakona. Pravo za obavljanje izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći stiče se, danom upisa lica u Registar, koji vodi nadležno ministarstvo16, i koje izdaje Rešenje o upisu, sa rokom važenja od pet godina.

Način vođenja Registra, postupak registracije, potrebna dokumenta, kao i sadržina Registra, bliže su uređeni Pravilnikom o načinu vođenja registra lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći17.

______
16 Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija shodno odredbama Zakona o ministarstvima ("Službeni glasnika RS", broj 44/14)
17 "Službeni glasnik RS", broj 28/15

2. Izdavanje dozvola

Shodno odredbi člana 12. stav 1. Zakona "dozvola za izvoz i uvoz NVO, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći, dozvola izdata pod posebnim uslovima, kao i dozvola izdata po osnovu izuzeća je isprava koju izdaje Ministarstvo".

Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme18 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.

U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije u skladu sa članom 16. Zakona. Shodno odredbi člana 16. "Ministarstvo može, u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti" propisano je takođe da "ako neki od organa ne da saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".

Zakon propisuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure, ako se:

1) "izvozi ili uvozi NVO koje pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koji ulaze na, prelaze preko, ili izlaze sa carinske teritorije Republike Srbije radi:

(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama;

(2) učešća u multinacionalnim operacijama;

(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije.

2) izvozi ili uvozi NVO u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."

Pored toga, u skladu sa navedenom posebnom procedurom, može se izdati i dozvola za tzv. "nekomercijalni izvoz i uvoz".

Nadležno ministarstvo može odbiti izdavanje dozvole ako se steknu uslovi propisani članom 21. Zakona.

Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 22. Zakona.

Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 23. ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 24. Zakona.

Nadležno ministarstvo, kada je u pitanju uvoz naoružanja i vojne opreme, izdaje Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz kontrolisane robe, nadležno ministarstvo proverava dostavljeni sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 14. Zakona (da nije stariji od šest meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača). U saradnji sa ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, diplomatskim putem proverava se verodostojnost izdatih sertifikata krajnjeg korisnika (da li su izdati od strane ovlašćenih organa i institucija zemlje u koju se roba izvozi).

Za transport i tranzit naoružanja i vojne opreme neophodna su odobrenja koja izdaju nadležni organi. Za transport kopnenim i vodenim putem odobrenje izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a odobrenje za transport vazdušnim putem izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, na osnovu prethodno izdate dozvole Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i pribavljenih saglasnosti Ministarstva odbrane i Ministarstva spoljnih poslova.

Odobrenja za tranzit predmeta naoružanja i vojne opreme ukoliko se obavlja kopnenim i/ili vodenim putem izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova po prethodno pribavljenim saglasnostima Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane, a ukoliko se tranzit obavlja vazdušnim putem, odobrenje izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, uz saglasnost Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva odbrane.

______
18 "Službeni glasnik RS", broj 28/15

2.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole

Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene19 propisuje osam kriterijuma koji moraju da se razmotre i primene pre izdavanja dozvole. Ona je u potpunosti usklađena sa Pravilima ponašanja u izvozu oružja EU - EU Code of Conduct on Arms Export. Vlada je 20. novembra 2008. godine usvojila zaključak o prihvatanju načela iz Kodeksa ponašanja Evropske unije.

Navedena pravila ponašanja u izvozu oružja zamenjena su u državama Članicama EU tzv. Zajedničkom pozicijom (Common Position 944/2008). Republika Srbija još uvek nije donela zaključak kojim formalno prihvata zajedničku poziciju, ali je sve kriterijume propisane za izdavanje dozvola unela u Zakon. Ti kriterijumi su da se pre izdavanja svake dozvole utvrdi da li (njeno izdavanje):

1) ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, posebno u odnosu na sankcije usvojene od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, kao i sporazuma o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje i drugih međunarodnih sporazuma;

2) ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg odredišta ili doprinosi da ta zemlja krši međunarodno priznate odredbe humanitarnog prava, kao i međunarodnog prava ljudskih prava;

3) omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe NVO;

4) ugrožava očuvanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;

5) ugrožava bezbednost ili odbrambene interese Republike Srbije;

6) je suprotno spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;

7) ima negativan uticaj na odnos države krajnjeg korisnika prema međunarodnoj zajednici, posebno njen odnos prema terorizmu, međunarodno organizovanom kriminalu i poštovanju međunarodnog prava;

8) doprinosi riziku preusmeravanja NVO ili reeksporta pod nepoželjnim uslovima;

9) izvoz NVO odgovara tehničkim kapacitetima države prijema;

10) priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni NVO navedenoj u zahtevu.

U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je propisano i da se, ukoliko zahtev za izdavanje dozvole sadrži elemente i podatke o kršenju prva 4 kriterijuma, on automatski odbija, a za kršenje kriterijuma 5-8 procenu vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve EU za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.

Prilikom razmatranja zahteva za izdavanje dozvole za izvoz, pored navedenih kriterijuma, uzimaju se u obzir i:

a) potencijalni efekti države na ekonomski, finansijski i komercijalni interes, uključujući i dugoročni interes u uspostavljanju stabilnih i demokratskih odnosa sa trgovinskim partnerima;

b) potencijalni efekti na odnose države sa zemljom u koju se vrši izvoz;

v) potencijalni efekti na transformaciju i oživljavanje namenske industrije, i

g) potencijalni efekti na ukupni privredni razvoj države.

Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja su uključena u administrativnu proceduru izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost odnosno mišljenje da li su se stekli uslovi za izdavanje dozvole ili ne.

_______
19 Odluka je doneta na osnovu člana 3. stav 2. Zakona i objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05

2.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole

Prema članu 16. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.

Ministarstvo može, u zavisnosti od vrste NVO na koje se zahtev odnosi, zatražiti mišljenje i od drugih ministarstava, posebnih organizacija i agencija nadležnih u odgovarajućoj oblasti.

Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.

Uloga svakog ministarstva precizno je definisana članom 17. Zakona.

3. Nadzor i kontrola

Ministarstvo vrši nadzor nad sprovođenjem uvoza i izvoza NVO, pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći, kao i nad sprovođenjem propisa donetih na osnovu Zakona, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove i ministarstvom nadležnim za spoljne poslove, kao i organom državne uprave nadležnim za poslove nacionalne bezbednosti. U slučaju potrebe, Ministarstvo sarađuje i sa drugim ministarstvima, agencijama i posebnim organizacijama nadležnim u odgovarajućoj oblasti.

Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.

Carinsku kontrolu vrši Uprava carina i tromesečno obaveštava nadležno ministarstvo o realizaciji izdatih dozvola.

Shodno odredbi člana 36. Zakona, tokom vršenja carinske kontrole NVO koja je predmet izvoza i uvoza, carinski organi mogu, u okviru svojih nadležnosti, prekinuti sprovođenje carinskog postupka izvoza/uvoza NVO, o čemu će odmah obavestiti Ministarstvo.

Obaveze carinskih organa u sprovođenju odredaba Zakona, shodno članu 37, propisane su Pravilnikom o obavezama carinskih organa u postupku izvoza, uvoza i tranzita naoružanja i vojne opreme20.

Na osnovu ovog pravilnika, carinski organi prilikom davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u odgovarajući carinski postupak, dužni su da utvrde da li je uz jedinstvenu carinsku ispravu priložena dozvola izdata od strane nadležnog ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju spoljne trgovine kontrolisanom robom odgovaraju podacima iz deklaracije i stvarnom stanju robe.

Takođe, carinski organi, prilikom davanja odobrenja za stavljanje robe u carinski postupak tranzita kontrolisane robe kopnenim i vodenim putem, dužni su da utvrde da li je uz deklaraciju priloženo odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova. U slučaju tranzita kontrolisane robe vazdušnim putem, potrebno je odobrenje organa nadležnog za vazdušni saobraćaj.

Shodno članu 4. gore pomenutog pravilnika, carinski organi će privremeno zadržati kontrolisanu robu, ako utvrde:

- da uz deklaraciju nije priložena odgovarajuća dozvola ili odobrenje;

- da podaci navedeni u deklaraciji ne odgovaraju podacima navedenim u dozvoli, odnosno odobrenju;

- da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli, odnosno odobrenju.

O prekidu carinskog postupka i privremenom zadržavanju robe carinski organ je dužan da odmah obavesti nadležno ministarstvo, uz navođenje razloga zbog kojih je to učinjeno.

Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši kontrolu i nadzor prevoza i tranzita naoružanja i vojne opreme, oružja i municije i eksplozivnih materija, preko državne granice i na teritoriji Republike Srbije, u drumskom i železničkom saobraćaju21.

Značajno je istaći, da, shodno članu 34. zakona, lica (fizička i pravna) koja se bave izvozom i uvozom naoružanja i vojne opreme kao i pružanjem brokerskih usluga i tehničke pomoći u vezi sa navedenom robom, kao i lica koja se bave transportom ili tranzitom dužna su da nadležnim organima navedenim u članu 33. Zakona, omoguće uvid radi nadzora u svim fazama prometa, transporta, tranzita i skladištenja NVO.

Izvoznik, uvoznik, broker ili pružalac tehničke pomoći, kao i lice koje nabavlja i čuva NVO, preduzima sve potrebne mere u cilju sprečavanja nestanka ili oštećenja NVO.

U slučaju nestanka ili oštećenja NVO, navedeno lice je dužno da odmah obavesti ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, kao i Ministarstvo nadležno za izdavanje dozvole u roku od 24 časa od momenta nestanka ili oštećenja NVO.

Izvoznik, uvoznik, broker i pružalac tehničke pomoći, dužan je da čuva dokumentaciju o prometu NVO najmanje deset godina po obavljenom poslu, da omogući izvršenje kontrole i nadzora i obezbedi potrebnu pomoć u njenom sprovođenju i da se pridržava uslova navedenih u dozvoli.

U nadležnom ministarstvu, shodno odredbama Zakona, formirana je računarska baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane višekorisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno-uvozne kontrole spoljnotrgovinskog prometa kontrolisane robe i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima kao i izveštajem UN o prometu malog i lakog i konvencionalnog naoružanja i predstojećim obavezama u smislu Izveštavanja u skladu sa obavezama koje proističu iz Sporazuma o trgovini naoružanjem.

_____
20 "Službeni glasnik RS", broj 32/15 - Pravilnik je doneo ministar finansija radi pune primena Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14)
21 "Službeni glasnik SFRJ", br. 44/77, 45/85 i 18/89 i "Službeni glasnik RS", br. 53/93, 67/93 i 48/94.

IV STATISTIČKI PREGLED

Odeljak 1

Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2015. godini

Spisak lica upisanih u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, brokerskih usluga i tehničke pomoći u 2015. godini, čine lica koja se po prvi put registruju za izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, kao i lica koja su ponovo upisana (preregistrovana) tokom 2015. godine. Preregistracija lica upisanih tokom 2010. godine se vršila sukcesivno tokom 2015. godine u zavisnosti od datuma upisa i proteka zakonom propisanog roka važenja rešenja od pet (5) godina.

U 2015. godini, u pomenuti registar, upisano je 25 novih privrednih subjekta, a preregistrovano 48. Prema pravnoj formi, u broju upisanih i preregistrovanih u 2015. godini, dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (65 lica), što čini 89,04% upisanih, dok je broj akcionarskih društava (7) značajno manji, sa procentualnim učešćem od 9,58%, i jedan preduzetnik, što čini 1,36%.

Analizirajući oblik vlasništva kapitala registrovanih i preregistrovanih privrednih subjekata, preovlađuje privatna vlasnička struktura sa oko 83,56% (61 lice), državna sa oko 13,69% (10 lica), mešovita sa 4,10% (tri lica) i društvena vlasnička struktura sa oko 2,73% (dva lica).

Prema poreklu osnivačkog kapitala upisanih i preregistrovanih lica u Registar, na dan 31. decembra 2015. godine, preovlađuje domaći kapital sa oko 89,04% (65 lica), dok je učešće stranog oko 6,8% (pet lica), odnosno mešovitog kapitala oko 4,10% (tri lica).

Polazeći od kriterijuma utvrđenih Zakonom o računovodstvu i reviziji22, u broju upisanih i preregistrovanih u 2015. godini je: 52,05%, odnosno 38 mikro privrednih subjekata, 30,13%, odnosno 22 malih, 8,21% 6 srednjih, 8,21, odnosno šest velikih privrednih subjekata i 1,36%, odnosno jedan preduzetnik.

_______
22 "Službeni glasnik RS", br. 46/06, 111/09, 99/11 - dr. zakon i 62/13 - dr. zakon.

Odeljak 2

Podaci o izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO

Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2015. godini je izdata 461 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 807,17 miliona USD23. U odnosu na 2014. godinu broj ukupno izdatih dozvola povećan je za oko 21%, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola povećana za oko 67,4 miliona USD (za oko 9%).

Izdate su dozvole za izvoz NVO kupcima u 68 zemalja, što u odnosu na 2014. godinu znači da je tržište prošireno za dve zemlje. Pri tome, izdate su dozvole za izvoz NVO krajnjim korisnicima u 77 zemalja. U spoljnotrgovinskom poslu izvoza naoružanja i vojne opreme za 40 zemalja krajnjeg odredišta učestvovali su posrednici iz 26 zemalja.

Prema broju izdatih dozvola, najatraktivnije su sledeće destinacije: Republika Bugarska (53), Republika Kipar (31), Sjedinjene Američke Države (27), Federacija Sent Kits i Nevis (25), Crna Gora (24), Bosna i Hercegovina (19), Republika Singapur (17), Republika Slovačka (16) i Republika Grčka (15). Za ovih 10 destinacija u 2015. godini je izdato 227 dozvola, što čini 49% od ukupnog broja izdatih dozvola za izvoz NVO.

U periodu 2005-2015. godine24 je izdato 3.905 dozvola za izvoz NVO.

______
23 Iskazano u milionima američkih dolara, u daljem tekstu mil. USD
24 Podaci se odnose na period od 31. marta 2005. do 31. decembra 2015. godine. Nadležnost u sprovođenju kontrole spoljne trgovine naoružanja i vojne opreme je marta 2005. godine prebačena sa vojnog (Ministarstvo odbrane) na civilni organ uprave (tadašnje Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose SCG) od kada se vodi evidencija i baza podataka o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama i Vlada usvaja godišnji izveštaj o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa u skladu sa članom 28. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme ("Službeni glasnik RS", broj 107/14)

Videti Grafikon broj 1.

Vrednosno gledano, najznačajnije izvozne destinacije u 2015. godini su bile: Sjedinjene Američke Države (191,87 mil. USD, odnosno oko 24%), Republika Bugarska (100,92 mil. USD, odnosno oko 13%), Ujedinjeni Arapski Emirati (99,69 mil. USD, odnosno oko 12%), Demokratska Narodna Republika Alžir (65,25 mil. USD, odnosno oko 8%), Republika Kipar (61,58 mil. USD, odnosno oko 8%), Kraljevina Saudijska Arabija (24,75 mil. USD, odnosno oko 3%), Narodna Republika Bangladeš (20,87 mil. USD, odnosno oko 3%) i Arapska Republika Egipat (18,9 mil. USD, odnosno oko 2%).

Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza, prema izdatim dozvolama izvoznicima za prvih osam destinacija iznosi 583,82 mil. USD što čini oko 72% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2015. godini. Vrednost izdatih dozvola za sve ostale destinacije izvoza iznosi 223,34 mil. USD što čini oko 28% od ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO u 2015. godini.

Videti Grafikon broj 6.

Posmatrajući vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO u 2015. godini, kao i u sedmogodišnjem periodu od 2009. godine do 2015. godine, najvažnija izvozna destinacija su Sjedinjene Američke Države. Ugovorena vrednost izvoza u Sjedinjene Američke Države u 2015. godini čini oko 24% ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz NVO.

U periodu 2005-2015. godine25 ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz NVO iznosi 5.772,76 mil. USD. Za uporedne vrednosti izvoza i uvoza NVO po godinama.

Videti Grafikon broj 2.

______
25 Isto

Odeljak 3

Podaci o izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO

Za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2015. godini je izdato 218 dozvola, u ukupnoj vrednosti od 173,8 mil. USD. U odnosu na 2014. godinu povećan je broj ukupno izdatih dozvola za oko 41%, a ukupna vrednost izdatih dozvola je povećana za 72,7 mil. USD (za oko 72%).

Izdate su dozvole za uvoz iz 31 zemlje, što u odnosu na 2014. godinu znači povećanje za dve destinacije.

Najveći broj izdatih dozvola u 2015. godini se odnosio na uvoz iz: Bosne i Hercegovine (29), Crne Gore (25), Republike Bugarske (19), Sjedinjenih Američkih Država (18), Republike Slovenije (16), Republike Češke (12) i Republike Francuske (11). Broj uvoznih dozvola izdatih za gore navedenih sedam zemalja iznosi 130, što čini 60% od broja ukupno izdatih uvoznih dozvola i ukazuje na veću koncentraciju uvoza iz malog broja zemalja.

U periodu 2005-2015. godine26 je izdato ukupno 1.628 dozvola za uvoz NVO.

______
26 Isto

Videti Grafikon broj 1.

Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su: Republika Bugarska (30,97 mil. USD, odnosno oko 18%), Ruska Federacija (30,27 mil. USD, odnosno oko 17%), Bosna i Hercegovina (26,86 mil. USD, odnosno oko 15%), Kraljevina Belgija (25,38 mil. USD, odnosno oko 15%), Republika Slovenija (14,4 mil. USD, odnosno oko 8%), Republika Francuska (9,01 mil. USD, odnosno oko 5%), Crna Gora (7,55 mil. USD, odnosno oko 4%), Republika Hrvatska (6,36 mil. USD, odnosno oko 4%) i Republika Slovačka (4,99 mil. USD, odnosno oko 3%).

Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova uvoza, prema izdatim dozvolama za prvih devet destinacija iznosi 155,79 mil. USD, što čini oko 90% vrednosti svih izdatih dozvola. Uvoz sa svih ostalih destinacija iznosi 18,02 mil. USD, ili oko 10% od ukupne vrednosti izdatih uvoznih dozvola.

Videti Grafikon broj 7.

Posmatrajući ukupnu vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO, najvažnija uvozna destinacija u 2015. godini, je Republika Bugarska. Ugovorena vrednost uvoza iz Republike Bugarske u 2015. godini čini oko 18% ukupno ugovorene vrednosti uvoza, ugovorena vrednost uvoza iz Ruske Federacije je neznatno manja i čini oko 17% ukupno ugovorene vrednosti uvoza, dok ugovorena vrednost uvoza iz Bosne i Hercegovine i Kraljevine Belgije čini po oko 15% ukupne vrednosti izdatih dozvola za uvoz NVO.

U periodu 2005-2015. godine27 ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz NVO iznosi 822,83 mil. USD.

Videti Grafikon broj 2.

______
27 Isto

Odeljak 4

Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO

U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza po dozvolama izdatim za izvoz NVO u 2015. godini (videti Odeljak 2) i realizacija dozvola koje su izdate u 2014. godini sa rokom važenja u 2015. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.

Ukupna realizacija izvoza NVO je iznosila 304,28 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija izvoza u 2015. godini iznosi oko 37,7% odobrenog izvoza28. U odnosu na 2014. godinu povećana je vrednost realizovanog izvoza za 36,43 mil. USD (za 13,6%) i povećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa 36,21% na 37,7%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama.

Videti Grafikon broj 4.

Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u: Sjedinjene Američke Države (60,65 mil. USD, odnosno oko 19,93% ukupnog realizovanog izvoza), Republiku Bugarsku (21,49 mil. USD, odnosno oko 7,06% ukupnog realizovanog izvoza), Republiku Keniju (18,74 mil. USD, odnosno 6,16% ukupnog realizovanog izvoza), Narodnu Republiku Bangladeš (18,53 mil. USD, odnosno oko 6,09% ukupnog realizovanog izvoza), Arapsku Republiku Egipat (17,07 mil. USD, odnosno oko 5,61% ukupnog realizovanog izvoza), Demokratsku Narodnu Republiku Alžir (15,99 mil. USD, odnosno 5,26% ukupnog realizovanog izvoza), Republiku Kipar (14,99 mil. USD, odnosno 4,93% ukupnog realizovanog izvoza), Kraljevinu Saudijsku Arabiju (14,85 mil. USD, odnosno 4,88% ukupnog realizovanog izvoza), Republiku Irak (14,20 mil. USD, odnosno 4,67% ukupnog realizovanog izvoza) i Ujedinjene Arapske Emirate (13,44 mil. USD, odnosno 4,42% ukupnog realizovanog izvoza). Izvoz NVO u ovih deset zemalja iznosi 209,97 mil. USD, što čini oko 69% ukupne realizacije izvoza NVO u 2015. godini.

U periodu 2005-2015. godine29 ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi 1.880,11 mil. USD. U ovom periodu je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti NVO, u kumulativnom iznosu od 1.531,55 mil. USD, što ukazuje na veliki potencijal naše namenske industrije. Kretanje rasta izvoza konstantno nadmašuje stopu rasta uvoza NVO u posmatranom periodu. U 2015. godini je ostvaren najveći suficit trgovinskog bilansa od uvođenja civilne kontrole u ovu oblast i iznosio je 252,90 mil. USD.

Videti Grafikon broj 3.

________
28 Navedeni procenat izveden je samo u odnosu na izvoz odobren u 2015. godini
29 Isto

Odeljak 5

Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO

U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza po dozvolama izdatim za uvoz NVO u 2015. godini (videti Odeljak 3) i realizacija dozvola koje su izdate u 2014. godini sa rokom važenja u 2015. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.

Ukupna realizacija uvoza NVO je iznosila 51,38 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija uvoza u 2015. godini iznosi oko 29,56% odobrenog uvoza. U odnosu na 2014. godinu povećana je vrednost realizovanog uvoza za 18,55 mil. USD (za oko 56,50%), ali je smanjen procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 32,47% na oko 29,56%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama.

Videti Grafikon broj 5.

Najveća vrednost u realizaciji uvoza NVO u 2015. godini je ostvarena uvozom iz: Republike Češke (14,3 mil. USD, odnosno oko 27,82% ukupnog realizovanog uvoza), Bosne i Hercegovine (10,11 mil. USD, odnosno oko 19,68% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Bugarske (6,22 mil. USD, odnosno oko 12,11% ukupnog realizovanog uvoza), Švajcarske Konfederacije (4,80 mil. USD, odnosno oko 9,35% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Slovačke (2,92 mil. USD, odnosno oko 5,68% ukupnog realizovanog uvoza), Crne Gore (2,75 mil. USD, odnosno oko 5,36% ukupnog realizovanog uvoza), Rumunije (1,84 mil. USD, odnosno oko 3,58% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Francuske (1,53 mil. USD, odnosno oko 2,97% ukupnog realizovanog uvoza), Sjedinjenih Američkih Država (1,40 mil. USD, odnosno oko 2,73% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Slovenije (1,35 mil. USD, odnosno oko 2,62% ukupnog realizovanog uvoza) i Kraljevine Belgije (1,01 mil. USD, odnosno 1,96% ukupnog realizovanog uvoza). Uvoz NVO iz ovih jedanaest zemalja iznosi 48,22 mil. USD, što čini oko 93,85% ukupne realizacije uvoza NVO u 2015. godini.

U periodu 2005-2015. godine30 ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz NVO iznosi 348,56 mil. USD. U ovom periodu je ostvarena višestruka pokrivenost uvoza izvozom, uz konstantan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom u oblasti NVO.

Videti Grafikon broj 3.

______
30 Isto

Odeljak 6

Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za izvoz NVO, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL NVO

U 2015. godini odbijen je jedan zahtev za izvoz naoružanja i vojne opreme za krajnjeg korisnika u Republici Sudan.

Nije bilo oduzetih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2015. godini.

Odeljak 7

Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za uvoz NVO, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL NVO

Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za uvoz naoružanja i vojne opreme u 2015. godini.

V PRILOZI

Prilog 1: NACIONALNA KONTROLNA LISTA NVO I JEDINICE MERA

1.1. Izvod iz nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme

1. Oružje glatke cevi kalibra manjeg od 20 mm, ostalo naoružanje i automatsko oružje kalibra 12,7 mm ili manjeg i pribor, te za njih specijalno projektovane komponente.

2. Oružja glatke cevi kalibra 20 mm ili većeg, ostala oružja ili naoružanje kalibra većeg od 12,7 mm, bacači i pribor, i za njih specijalno projektovane komponente.

3. Municija i upaljači za municiju, i za njih specijalno projektovane komponente.

4. Bombe, torpeda, rakete, projektili, ostale eksplozivne naprave i punjenja kao i pripadajuća oprema i pribor, specijalno projektovana za vojnu upotrebu kao i komponente specijalno projektovane za gore navedeno.

5. Upravljanje vatrom i odgovarajuća oprema za uzbunjivanje i upozoravanje, kao i srodni sistemi, oprema za testiranje, zahvatanje i zaključavanje cilja i zaštitu, kako sledi, specijalno projektovana za vojnu upotrebu, i komponente i pribor specijalno projektovani za gore navedeno.

6. Kopnena vozila i komponente.

7. Hemijski i biološki toksični agensi, "agensi za suzbijanje nemira", radioaktivni materijali, s tim u vezi oprema, komponente i materijali.

8. "Energetski materijali" i odgovarajuće supstance.

9. Ratni brodovi i borbena plovna sredstva (površinska ili podvodna), specijalna mornarička oprema i pribor, komponente i druga površinska plovila.

VAŽNA NAPOMENA: Za opremu za navođenje i navigaciju vidi tačku 11.

10. "Vazduhoplovi", "letelice lakše od vazduha", bespilotne letelice ("UAV"), vazduhoplovni motori i vazduhoplovna oprema, srodna oprema i komponente, specijalno projektovane ili modifikovane za vojnu upotrebu.

VAŽNA NAPOMENA: Za opremu za navođenje i navigaciju vidi tačku 11.

11. Elektronska oprema, "svemirske letelice" i njihove komponente koje se ne kontrolišu ni po jednoj drugoj osnovi na ovoj NKL NVO.

12. Sistemi oružja s velikom kinetičkom energijom i pripadajuća oprema, kao i za njih specijalno projektovane komponente.

13. Oklopna ili zaštitna oprema i konstrukcije i komponente.

14. Specijalizovana oprema za vojnu obuku ili simulirane vojne scenarije, simulatori specijalno projektovani za obuku za korišćenje bilo koje vrste vatrenog oružja ili naoružanja koje kontrolišu tač. 1. ili 2. i za to specijalno projektovane komponente i pribor.

15. Oprema za prikaz slike ili za protivmere, specijalno projektovana za vojnu upotrebu i za to specijalno projektovane komponente i pribor.

16. Otkivci, odlivci i ostali nedovršeni proizvodi, specijalno projektovani za proizvode koji podležu kontroli po tač. 1. do 4, 6, 9, 10, 12. ili 19.

17. Raznovrsna oprema, materijali i "biblioteke", i za to specijalno projektovane komponente.

18. "Oprema za izradu proizvoda" navedenih na ovoj NKL NVO.

19. Sistemi naoružanja usmerene energije (DEW), s tim povezana oprema ili oprema za protivmere i test modeli, i za njih specijalno projektovane komponente.

20. Kriogenička i "superprovodljiva" oprema, i komponente specijalno projektovane za nju.

21. "Softver".

22. "Tehnologija".

Prilog 1.2: Pregled korišćenih jedinica mera

Dole navedene oznake u odeljcima izveštaja, imaju sledeće značenje:

GN - garnitura

KD - komad

LT - litar

ML - mililitar

TN - tona

KG - kilogram

GR - gram

MD - dužni metar

M2 - kvadratni metar

Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog izveštaja, možete pogledati OVDE