GODIŠNJI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI POSLOVA IZVOZA, UVOZA, PRUŽANJA BROKERSKIH USLUGA I TEHNIČKE POMOĆI U OBLASTI ROBE DVOSTRUKE NAMENE ZA 2015. GODINU ("Sl. glasnik RS", br. 51/2017)

 

I UVOD

Osnov za izradu Godišnjeg izveštaja o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti robe dvostruke namene za 2015. godinu (u daljem tekstu: Izveštaj) sadržan je u članu 26. stav 3. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene1 kojim je propisano da "Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pruženim brokerskim uslugama i tehničkoj pomoći, uključujući podatke o zabrani tranzita i dostavlja ga Vladi".

Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti robe dvostruke namene usvaja Vlada i o tome informiše Narodnu skupštinu. Ovaj izveštaj daje pregled izvoza i uvoza navedene robe, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine, u skladu sa preporukama, standardima i pravilima Evropske unije.

Sistem izvozne kontrole, definisan u svim svojim fazama zakonima i pratećim propisima, predstavlja značajan segment u procesu pristupanja EU. Cilj kontrole spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene je borba protiv širenja oružja za masovno uništavanje (OMU). Kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke namene (Dual use Items)2 i nacionalne kontrolne liste roba za koje je potrebna dozvola, a koje su usklađene sa relevantnim listama EU u ovoj oblasti, značajan je element te borbe.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) je 2004. godine usvojio Rezoluciju o neširenju oružja za masovno uništenje (Rezolucija SB 1540) kojom se širenje nuklearnog, biološkog i hemijskog oružja označava kao glavna pretnja međunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom Savet bezbednosti poziva sve države članice UN da ispune svoje obaveze u vezi sa kontrolom naoružanja i/ili razoružanjem i spreče širenje svih vrsta oružja za masovno uništenje. U Rezoluciji se ističe obaveza svih država potpisnica da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih u praksi kroz uspostavljanje domaćeg sistema kontrole u ovoj oblasti i preduzimanja mera za njihovu primenu.

Izveštaj o izvozu i uvozu robe dvostruke namene sadrži informacije o politici izvozno-uvozne kontrole, nacionalnom zakonodavstvu, nacionalnim kontrolnim listama, kriterijumima za izdavanje dozvole, institucijama nadležnim u postupku izdavanja dozvole, međunarodnim obavezama, dosadašnjem iskustvu na polju izvozne kontrole kao i statističke podatke koji su dati u Odeljcima.

Odeljci uz Izveštaj sadrže podatke, prikazane po tabelama, o izdatim, odbijenim i oduzetim dozvolama, kao i o realizaciji spoljnotrgovinskog prometa robe dvostruke namene za 2015. godinu.

Prilikom izrade Izveštaja poštovane su preporuke Evropske unije po pitanju forme i sadržine nacionalnog izveštaja, kako bi bio kompatibilan sa izveštajima država članica Evropske unije i upotrebljiv u svrhu poređenja sa nacionalnim izveštajima zemalja u regionu i šire.

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (u daljem tekstu: Ministarstvo) vodi bazu podataka o spoljnotrgovinskom prometu robe dvostruke namene i njegovoj realizaciji po izdatim dozvolama na osnovu podataka dobijenih od carinskih organa kao i lica registrovanih za obavljanje ovih poslova. Naime, članom 27. Zakona propisana je obaveza preduzeća da dostavi podatke o izvršenom izvozu i uvozu kontrolisane robe, i to u roku od 15 dana od dana isteka roka važnosti dozvole. Ukoliko se u periodu važenja dozvole (godinu dana) posao ne realizuje, original neiskorišćene dozvole mora se vratiti nadležnom ministarstvu. Podaci na ovaj način prikupljeni ne moraju uvek biti sasvim precizni s obzirom na razlike u izveštajima koje mogu postojati između pravnog lica i Uprave carina, a iz razloga što podatke o realizaciji izvoza i uvoza, privredna društva daju po brojevima iz nacionalnih kontrolnih listi3, a Uprava carina dostavlja kvartalno Ministarstvu podatke o realizaciji konkretnih dozvola, sa podacima o uvozniku/izvozniku, količinama, trgovačkom nazivu, vrednosti, kursu valute, datumu realizacije dozvole, kao i carinskim ispravama po kojima je izvršen uvoz, odnosno izvoz. Ne postoji potpuna usklađenost između tarifnih brojeva i brojeva iz nacionalnih kontrolnih lista4.

Izvoznici odnosno uvoznici dostavljaju podatke o kategoriji robe iz kontrolne liste kao i njen opis, (broj iz nacionalne kontrolne liste), broju komada, krajnjoj upotrebi, finansijskoj vrednosti, zemlji izvoza odnosno uvoza i zemlji krajnjeg odredišta odnosno zemlji porekla. Vrednosni podaci iskazani su u USD a za preračunavanje iznosa iz jedne valute u drugu korišćen je zvanični srednji kurs NBS na dan 31. decembra 2015. godine.

______
1 "Službeni glasnik RS", broj 95/13
2 Roba dvostruke namene obuhvata širok dijapazon materijala, opreme i tehnologije koja može biti upotrebljena dvostruko, za razvoj oružja za masovno uništenje (OMU) sa jedne strane, i u civilne svrhe, sa druge strane
3 Primenjuje se Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme koju je Odlukom usvojila Vlada ("Službeni glasnik RS, broj 109/16), kao i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, koju je utvrdila Vlada ("Službeni glasnik RS", broj 29/16)
4 U EU, takođe, postoji problem praćenja, naročito robe dvostruke namene prema tarifnim oznakama odnosno korespondencije brojeva iz nacionalnih lista robe dvostruke namene sa tarifnim brojevima prema Carinskoj tarifi

II NACIONALNO ZAKONODAVSTVO

U oblasti spoljne trgovine kontrolisanom robom, nacionalno zakonodavstvo koje se primenjuje čine:

1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme5;

2. Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene6;

3. Podzakonski akti;

4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi i

5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast.

______
5 "Službeni glasnik RS", broj 107/14
6 "Službeni glasnik RS", broj 95/13

1. Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme

Zakon o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme stupio je na snagu 16. oktobra 2014. godine. U izradi Zakona učestvovali su eksperti iz država članica EU (Portugal, Češka i Belgija), kao i eksperti iz SAD-a.

Cilj Zakona je da se uspostavi efikasna državna kontrola u oblasti spoljnotrgovinskog prometa naoružanjem i vojnom opremom radi ostvarivanja i zaštite bezbednosnih, spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa, međunarodnog kredibiliteta i integriteta i poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela Republika Srbija.

Zakon predstavlja osnov za sveobuhvatnu kontrolu izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme kao i kontrolu pružanja brokerskih i usluga tehničke pomoći, propisuje obavezu i uslove registracije privrednih subjekata za obavljanje ovih poslova i proceduru izdavanja dozvola, definiše zadatke i ulogu nadležnih organa u vezi sa propisanom administrativnom procedurom i predviđa sankcije za njegovo kršenje.

Donošenjem Zakona, zajedno sa ranije donetim Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene (novembar 2013. godine) zaokružen je pravni okvir i uspostavljen pravni osnov za efikasnu izvoznu kontrolu navedene robe, u skladu sa međunarodnim standardima.

2. Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene

Izvoz, uvoz i tranzit robe dvostruke namene, kao i pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći u vezi sa tom robom, u Republici Srbiji su uređeni Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, koji je stupio je snagu 8. novembra 2013. godine.

Ovim zakonom su, između ostalog, uređeni predmet i cilj zakona, uslovi, način i postupak za izdavanje dozvola za izvoz i uvoz robe dvostruke namene, pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći, ustanovljene obaveze izveštavanja za učesnike u ovim poslovima, normirana kontrola od strane nadležnih organa Republike Srbije, predviđene kaznene odredbe, kao i druga pitanja od značaja za kontrolu izvoza i uvoza robe dvostruke namene.

Stupanjem na snagu pomenutog zakona prestala je obaveza Ministarstva da registruje privredne subjekte za izvoz i uvoz robe dvostruke namene; predviđena je mogućnost produženja važenja izdate dozvole na rok za okončanje posla predviđen ugovorom, jer se po pravilu izdaje sa rokom važenja do jedne godine; inkorporirana i tzv. "sveobuhvatnu klauzulu" (catch-all) kojom se jača izvozno-uvozna kontrola robe dvostruke namene i pružanje usluga u vezi sa tom robom, itd.

Zakonom o izvozu i uvozu robe dvostruke namene je u potpunosti sistem kontrole izvoza usklađen sa evropskim zakonodavstvom, kao i sa međunarodnim standardima. Zakon je uspostavio jak sistem kontrole i nadzora u ovoj oblasti, radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta, kao i obezbeđenje poštovanja međunarodnih obaveza koje je preuzela naša zemlja.

3. Podzakonski akti

Podzakonskim aktima bliže se uređuju određena pitanja iz materije Zakona. U tom smislu, doneti su sledeći propisi:

1. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste naoružanja i vojne opreme7 (usklađena sa Zajedničkom vojnom listom EU8);

2. Odluka o utvrđivanju Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene9 (usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene EU);

3. Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene10;

4. Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole, obrascu i sadržaju sertifikata i potvrda koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene11;

5. Pravilnik o obliku i sadržaju izveštaja o izvozu, uvozu, pruženoj brokerskoj usluzi i tehničkoj pomoći robe dvostruke namene12.

________
7 "Službeni glasnik RS", broj 66/15
8 Zajednička vojna lista EU ima status političke obaveze u okviru Zajedničke spoljne i politike bezbednosti
9 "Službeni glasnik RS", broj 44/15
10 Objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05
11 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 55/14
12 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 55/14

3.1. Nacionalne kontrolne liste

Navedenim odlukama Vlade, donetim na osnovu člana 4. Zakona o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme i člana 5. Zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, utvrđene su nacionalne kontrolne liste i to:

- Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme13 i

- Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene.14

Zakonom je propisano da Vlada može utvrditi i druge liste radi izvršavanja obaveza iz međunarodnih ugovora.

Osnovni cilj utvrđivanja nacionalnih kontrolnih listi i njihovog usklađivanja sa listama Evropske unije kao i kontrole prometa robe koja je u njima navedena jeste unapređenje regionalne i međunarodne bezbednosti radi postizanja što veće transparentnosti i odgovornosti u oblasti transfera konvencionalnog naoružanja i proizvoda i tehnologija dvostruke namene, kao i sprečavanje proliferacije oružja za masovno uništenje, sistema za njihovo lansiranje i pratećih materijala i tehnologija, odnosno preduzimanje mera i postupaka da kontrolisana roba ne dođe u posed terorista.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme (naoružanje, vojna oprema i odnosne tehnologije) je usklađena sa EU Zajedničkom listom vojne opreme obuhvaćene Pravilima ponašanja Evropske unije o postupanju kod izvoza naoružanja.

Roba koja se nalazi na Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme (NKL NVO) obuhvata novo i polovno naoružanje i vojnu opremu, odnosno, robu koja je projektovana ili modifikovana za vojnu upotrebu.

Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene (uključujući softver i tehnologije), koja pored civilne može imati i vojnu namenu je usklađena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije.

Kontrolna Lista roba i tehnologija dvostruke namene EU integriše liste svih različitih međunarodnih kontrolnih režima uključujući Vasenarski sporazum (Wassenaar Arrangement - WA), Režim kontrole raketne tehnologije (Missile Technology Control Regime - MTCR), Grupu nuklearnih snabdevača (Nuclear Suppliers Group - NSG), Australijsku grupu (The Australia Group - AG) i Konvenciju o hemijskom oružju (Chemical Weapons Convention - CWC). Lista ima fleksibilnu formu koja dozvoljava integraciju različitih novih međunarodnih kontrola i data je u Prilogu 1 (Nacionalna kontrolna lista RDN i jedinice mera), uz ovaj izveštaj.

Određivanje broja iz nacionalne kontrolne liste zahteva dobro poznavanje sadržaja nacionalnih lista kontrolisanom robom, pogotovo liste robe dvostruke namene (Kategorije 0-9), kao i karakteristika i osobina same robe. Neophodno je najpre izvršiti prepoznavanje artikala u okviru programa oružja masovne destrukcije (nuklearno, hemijsko, biološko ili raketno oružje) što obuhvata širok spektar proizvoda i tehnologija. Ponekad se dešava da se jedan isti proizvod, u zavisnosti od krajnje upotrebe robe i/ili krajnjeg korisnika, kao i njegovih karakteristika, može naći na vojnoj ili listi robe dvostruke namene i odnosnih tehnologija.

Nacionalna kontrolna lista naoružanja i vojne opreme i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, kao i ostala regulativa u ovoj oblasti, objavljene su na sajtu Ministarstva15.

_______
13 "Službeni glasnik RS", broj 109/16
14 "Službeni glasnik RS", broj 29/16
15 www.mtt.gov.rs

4. Ratifikovane međunarodne konvencije i sporazumi

Republika Srbija je potpisnik međunarodnih sporazuma i konvencija o zabrani širenja oružja za masovno uništavanje, i to:

1. Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT) - (SFRJ ratifikovala 1970, SRJ odobrila 2002. godine);

2. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksikološkog oružja i njegovog uništavanja (BWC) - (SFRJ ratifikovala 1973, SRJ odobrila 2001. godine);

3. Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njihovom uništenju (CWC) - (SRJ ratifikovala 2000. godine);

4. Režim kontrole raketne tehnologije (MTCR) (Srbija i Crna Gora je februara 2004. godine unilateralno prihvatila, da se pridržava MTCR-a dokumenta "Oprema, softver i tehnologija", od 30. maja 2003. godine i Uputstva za važne transfere osetljivih projektila od 7. januara 1993. godine);

5. Sveobuhvatan sporazum o zabrani nuklearnog testiranja (SVTS) (Srbija i Crna Gora ratifikovala ovaj sporazum 2004. godine).

5. Ostali propisi od uticaja na ovu oblast

Pored Zakona, u pozitivnom zakonodavstvu Republike Srbije, u oblasti spoljnotrgovinskog prometa robom dvostruke namene, primenjuju se i drugi zakoni, koji preciznije regulišu određena pitanja, značajna i od uticaja, za obavljanje spoljne trgovine u oblasti naoružanja. Ovu grupu zakona čine:

1. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 36/11 - dr. zakon, 88/11 i 89/15 - dr. zakon);

2. Carinski zakon ("Službeni glasnik RS", br. 18/10, 111/12 i 29/15);

3. Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 104/13);

4. Zakon o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik", broj 88/10);

5. Zakon o hemikalijama ("Službeni glasnik RS", br. 36/09, 88/10, 92/11, 93/12 i 25/15);

6. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti ("Službeni glasnik RS", br. 36/09 i 93/12) i dr.

III OSNOVA SISTEMA IZVOZNO-UVOZNE KONTROLE

Poslovi izvoza i uvoza robe dvostruke namene, kao i pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u ovoj oblasti obavljaju se u dve faze:

1. Izdavanje dozvola za svaki konkretan posao izvoza i uvoza robe dvostruke namene, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći;

2. Nadzor i kontrola vršenja navedenih poslova.

1. Izdavanje dozvola

Shodno odredbi člana 10. st. 1. i 2. Zakona "dozvola je isprava koju izdaje Ministarstvo, sa rokom važenja do jedne godine". Izuzetno se, ukoliko realizacija posla traje duže od godinu dana, njena važnost može produžiti do roka za okončanje posla predviđenog ugovorom.

Pravilnikom o obrascu i sadržini zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima koji prate izvoz i uvoz robe dvostruke namene16 definisana je forma zahteva za izdavanje dozvole i drugih obrazaca, kao i spisak dokumenata koje je neophodno podneti uz zahtev.

U postupku odlučivanja o konkretnom zahtevu nadležno ministarstvo pribavlja saglasnost Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. U skladu sa članom 13. Zakona, propisano je takođe da "ako neki od organa uskrati saglasnost, o izdavanju dozvole odlučuje Vlada".

Zakon propisuje postupak izdavanja dozvola za izvoz i uvoz, kao i dozvola za pružanje brokerskih usluga i usluga tehničke pomoći. Pored toga predviđeno je izdavanje dozvola po osnovu izuzeća od redovne procedure, ako se:

1) "izvozi ili uvozi roba koja pripada bezbednosnim ili odbrambenim snagama Republike Srbije, odnosno bezbednosnim ili odbrambenim snagama druge države, koji ulaze na, prelaze preko, ili izlaze sa carinske teritorije Republike Srbije radi:

(1) ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje proističu iz međunarodnih sporazuma i članstva u međunarodnim organizacijama;

(2) učešća u multinacionalnim operacijama;

(3) učešća na međunarodnim vežbama, koje se izvode na ili van teritorije Republike Srbije.

2) izvozi ili uvozi roba u cilju pružanja humanitarne pomoći ili donacije u hitnim slučajevima."

Takve dozvole Ministarstvo izdaje u roku od 24 časa od dana prijema izjave krajnjeg korisnika, odnosno drugog dokumenta kojim se potvrđuje namene robe.

Izdata dozvola se može oduzeti, u slučajevima koji su izričito navedeni članom 19. Zakona.

Izdata dozvola može prestati da važi u slučajevima predviđenim članom 18. ili se može izmeniti u skladu sa uslovima propisanim članom 20. Zakona.

Nadležno ministarstvo, kada je u pitanju uvoz robe dvostruke namene, izdaje i Sertifikat krajnjeg korisnika - End User Certificate. Sa druge strane, kada je u pitanju izvoz navedene robe, nadležno ministarstvo proverava dostavljeni sertifikat krajnjeg korisnika, sa aspekta ispunjenosti uslova iz člana 12. Zakona (da nije stariji od 6 meseci, da sadrži sve neophodne elemente i da je preveden i prevod overen od strane ovlašćenog sudskog tumača).

________
16 "Službeni glasnik RS", br. 9/14 i 55/14

1.1. Kriterijumi za izdavanje dozvole

Odluka o kriterijumima za izdavanje dozvola za izvoz naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene17 propisuje osam kriterijuma koji moraju da se razmotre i primene pre izdavanja dozvole.

________
17 Odluka je doneta na osnovu člana 3. stav 2. Zakona i objavljena u "Službenom listu SCG", broj 11/05

Zakon obuhvata, kako kriterijume iz navedene odluke, tako i kriterijume propisane Zajedničkom pozicijom Evropske unije (Common Position 944/2008) koji se, iako usvojeni za izdavanje dozvola kada je u pitanju izvoz i uvoz naoružanja i vojne opreme, shodno primenjuju i na izdavanje tih dozvola za robu dvostruke namene. Ti kriterijumi su da se pre izdavanja svake dozvole utvrdi da li (njeno izdavanje):

1) ugrožava poštovanje međunarodnih obaveza Republike Srbije, koje proističu iz članstva u Ujedinjenim nacijama, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju i drugim međunarodnim organizacijama koje obavezuju Republiku Srbiju, odnosno članstva u međunarodnim kontrolnim režimima;

2) ugrožava poštovanje ljudskih prava u zemlji krajnjeg korisnika;

3) ugrožava održavanje regionalnog mira, bezbednosti i stabilnosti;

4) ugrožava bezbednosne ili odbrambene interese Republike Srbije, javnu bezbednost i ustavni poredak;

5) je suprotno spoljnopolitičkom ili ekonomskom interesu Republike Srbije;

6) omogućava izbijanje ili nastavak oružanih i drugih sukoba u državi krajnje upotrebe robe;

7) omogućava upotrebu robe za podsticanje nemira u državi krajnje upotrebe robe;

8) doprinosi riziku njenog preusmeravanja;

9) ima negativan uticaj na nacionalnu bezbednost, kao i na ponašanje države krajnjeg korisnika prema terorizmu i međunarodno organizovanom kriminalu, prirodu njenih savezništva i poštovanje međunarodnog prava i

10) priloženi dokumenti odgovaraju krajnjoj nameni navedenoj u zahtevu.

U skladu sa Zajedničkom pozicijom, Zakonom je propisano i da se, ukoliko zahtev za izdavanje dozvole sadrži elemente i podatke o kršenju prva 4 kriterijuma, automatski odbija, a za kršenje kriterijuma 5)-8) procenu vrše nadležne nacionalne institucije. Pravila su politički obavezujuća za države članice EU. Njihovom ugradnjom u nacionalno zakonodavstvo i doslednom primenom u proceduri izdavanja dozvola, Republika Srbija ispunjava zahteve EU za usklađivanje propisa u ovoj oblasti.

Ispunjenost kriterijuma procenjuju ministarstva koja su uključena u administrativnu proceduru izdavanja dozvole, svako prema svojoj nadležnosti, na osnovu kojih daju saglasnost odnosno mišljenje da li dozvolu treba izdati ili ne.

1.2. Nadležne institucije u procesu izdavanja dozvole

Prema članu 13. Zakona, Ministarstvo kompletan zahtev za izdavanje dozvole dostavlja na saglasnost ministarstvu nadležnom za poslove odbrane, ministarstvu nadležnom za spoljne poslove i ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, kao i organu državne uprave nadležnom za poslove nacionalne bezbednosti.

Ministarstvo može u postupku odlučivanja o zahtevu obaviti konsultacije sa drugim organima, organizacijama i agencijama nadležnim za primenu ovog zakona.

2. Kontrola

Carinski organi, organi službi bezbednosti i nadležni inspekcijski organi Republike Srbije u okviru svojih ovlašćenja sprovode stalnu kontrolu nad vršenjem navedenih poslova.

Ministarstva, posebne organizacije i drugi organi državne uprave, pored obaveze čuvanja tajnih podataka, imaju pravo i obavezu da razmenjuju podatke o izvoznicima, uvoznicima, kao i o izvezenoj, odnosno uvezenoj robi dvostruke namene koji su neophodni za sprovođenje kontrole.

Izvoznici, uvoznici, banke i druge finansijske organizacije, kao i druga lica koja raspolažu informacijama neophodnim za sprovođenje kontrole izvoza i uvoza robe dvostruke namene, dužni su da dostave na uvid poslovne knjige, poštu, kao i bilo koju drugu informaciju ministarstvu, carinskim organima i tužilaštvu na njihov zahtev.

Odredbom člana 7. Zakona takođe je propisano da Ministarstvo može rešenjem zabraniti tranzit robe dvostruke namene o čemu, bez odlaganja, obaveštava organe nadležne za unutrašnje poslove kao i carinske organe.

U Ministarstvu je, shodno odredbama Zakona koje se odnose na evidentiranje svih podnetih zahteva za izdavanje dozvole, kao i izdatih, oduzetih, izmenjenih i dozvola koje su prestale da važe, formirana računarska baza podataka koja se, upotrebom odgovarajuće namenski projektovane višekorisničke računarske programske aplikacije, redovno ažurira. Navedena baza podataka je tako projektovana da obuhvata sve podatke značajne za sistem izvozno - uvozne kontrole robe dvostruke namene, i to u obimu i obliku koji zahteva izveštavanje po definisanim nacionalnim i regionalnim godišnjim izveštajima.

IV STATISTIČKI PREGLED

Odeljak 1

Podaci o izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN

Za izvoz robe dvostruke namene u 2015. godini je izdato 11 dozvola, u vrednosti od ukupno 20,67 miliona USD. U odnosu na 2014. godinu, smanjen je broj izdatih dozvola za oko 8%, ali je ukupna vrednost izdatih dozvola veća za 4,9 mil. USD (za oko 31%).

Izdate su dozvole za izvoz robe dvostruke namene kupcima u osam zemalja, što u odnosu na 2014. godinu znači da je tržište povećano za dve zemlje. Izvozne dozvole su izdate za sledeće destinacije: Crna Gora (4 dozvole), Bosna i Hercegovina, Irska, Kraljevina Bahrein, Republika Kenija, Republika Bugarska, Ruska Federacija i Švajcarska Konfederacija (svima po jedna dozvola).

U periodu 2005-2015. godine18 je izdato ukupno 50 dozvola za izvoz RDN.

Videti Grafikon br. 1.

Najvažnije izvozne destinacije gledano prema vrednosti izdatih dozvola su Švajcarska Konfederacija (6,69 mil. USD, odnosno 32,4%) i Republika Bugarska (6,29 mil. USD, odnosno 30,4%). Slede Republika Kenija (4,21 mil. USD, odnosno oko 20%), Irska (2,32 mil. USD, odnosno oko 11%), Ruska Federacija (0,89 mil. USD, odnosno oko 4%) itd.

Ukupna vrednost zaključenih spoljnotrgovinskih poslova izvoza RDN, prema izdatim dozvolama za prve tri destinacije iznosi 17,19 miliona USD, što čini oko 83% vrednosti svih izdatih dozvola. Vrednost ugovorenog izvoza na ostale destinacije iznosi 3,49 mil. USD, ili oko 17% od ukupne vrednosti izdatih izvoznih dozvola.

Videti Grafikon br. 6.

U periodu 2005-2015. godine19 ukupna vrednost izdatih dozvola za izvoz RDN iznosi 42,79 miliona USD.

Videti Grafikon br. 2.

______
18 Isto
19 Isto

Odeljak 2

Podaci o izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN

Za uvoz robe dvostruke namene u 2015. godini je izdato 161 dozvola, u vrednosti od ukupno 15,17 mil. USD. U odnosu na 2014. godinu povećan je broj izdatih dozvola za 23,8% i ukupna vrednost izdatih dozvola je manja za 2,17 mil. USD (za oko 12,5%).

Izdate su dozvole za uvoz iz 23 zemlje, što u odnosu na 2014. godinu znači povećanje za dve destinacije.

Najveći broj izdatih dozvola se odnosio na dozvole za uvoz sa sledećih destinacija: Savezna Republika Nemačka (44), Republika Slovenija (38), Kraljevina Belgija (11), Bosna i Hercegovina (9), Republika Austrija (7), Republika Češka (9) i Republika Austrija (7), Ruska Federacija (6) i SAD (5). Broj uvoznih dozvola, izdatih za gore navedenih sedam zemalja, iznosi 129, što čini oko 80% od ukupnog broja izdatih uvoznih dozvola i ukazuje na veću koncentraciju uvoza iz malog broja zemalja.

U periodu 2005-2015. godine20 je izdato 752 dozvole za uvoz RDN.

_______
20 Isto

Videti Grafikon br. 1.

Vrednosno gledano, najvažnije uvozne destinacije su bile: Savezna Republika Nemačka (3,26 mil. USD, odnosno oko 21%), Bosna i Hercegovina (1,68 mil. USD, odnosno oko 11%), Republika Slovenija (1,56 mil. USD, odnosno oko 10%), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,49 mil. USD, odnosno oko 10%), Ruska Federacija (1,32 mil. USD, odnosno oko 9%) i SAD (1,13 mil. USD, odnosno oko 7%), što ukupno iznosi 10,43 miliona USD i čini oko 69% vrednosti svih izdatih dozvola, dok vrednost dozvola izdatih za uvoz sa ostalih 17 destinacija čini oko 31%.

Videti Grafikon br. 7.

U periodu 2005-2015. godine21 ukupna vrednost izdatih dozvola za uvoz RDN iznosi 119,33 miliona USD.

Videti Grafikon br. 2.

_____
21 Isto

Odeljak 3

Podaci o realizaciji izvoza po izdatim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN

U ovom odeljku je prikazana realizacija izvoza po dozvolama izdatim za izvoz RDN u 2015. godini (videti Odeljak 1) i realizacija dozvola koje su izdate u 2014. godini, sa rokom važenja u 2015. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.

Ukupna realizacija izvoza RDN u 2015. godini je iznosila 11,5 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija izvoza RDN u 2015. godini iznosi oko 55,63% odobrenog izvoza. U odnosu na 2014. godinu povećana je vrednost realizovanog izvoza za 5,42 miliona USD (za 89,16%), i povećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 38,55% na oko 55,63%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama

Videti Grafikon br. 4.

Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Švajcarsku Konfederaciju (4,48 mil. USD, odnosno oko 39% ukupnog realizovanog izvoza), Arapsku Republiku Egipat (2,8 mil. USD, odnosno oko 24% ukupnog realizovanog izvoza) i Irsku (2,32 mil. USD, odnosno oko 20% ukupnog realizovanog izvoza). Vrednost izvoza u navedene dve zemlje predstavlja oko 83% celokupne vrednosti realizacije izvoza robe dvostruke namene u 2015. godini.

U periodu 2005-2015. godine22 ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz RDN iznosi 22,15 miliona USD. U ovom periodu je ostvaren deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni robe dvostruke namene, u iznosu od 58,89 mil. USD.

Videti Grafikon br. 3.

_______
22 Isto

Odeljak 4

Podaci o realizaciji uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN

U ovom odeljku je prikazana realizacija uvoza po dozvolama izdatim za uvoz RDN u 2015. godini (videti Odeljak 2) i realizacija dozvola koje su izdate u 2014. godini sa rokom važenja u 2015. godini, a nisu realizovane ili su delimično realizovane u godini izdavanja.

Realizacija uvoza po izdatim dozvolama za uvoz RDN u 2015. godini je iznosila 14,81 mil. USD. Posmatrajući vrednost izdatih dozvola, realizacija uvoza RDN u 2015. godini iznosi oko 98% odobrenog uvoza. U odnosu na 2014. godinu smanjena je vrednost realizovanog uvoza za 0,34 mil. USD (za oko 2%), i povećan je procenat realizacije izdatih dozvola sa oko 87% na oko 98%. Za uporedni pregled odobrenih i realizovanih vrednosti po godinama.

Videti Grafikon br. 5.

Najveća vrednost u realizaciji uvoza RDN u 2015. godini je ostvarena uvozom iz: Savezne Republike Nemačke (3,8 mil. USD, odnosno oko 26% ukupnog realizovanog uvoza), Republike Austrije (2,31 mil. USD, odnosno oko 16% ukupnog realizovanog uvoza), Kraljevine Španije (1,6 mil. USD, odnosno oko 11% ukupnog realizovanog uvoza), Sjedinjenih Američkih Država (1,13 mil. USD, odnosno oko 8% ukupnog realizovanog uvoza) i Republike Slovenije (1,03 mil. USD, odnosno oko 7% ukupnog realizovanog uvoza). Od ukupne vrednosti realizovanog uvoza RDN u 2014. godini realizovani uvoz sa navedenih pet destinacija iznosi 9,92 mil. USD, odnosno oko 67%.

U periodu 2005-2015. godine23 ukupna vrednost realizovanih dozvola za uvoz RDN iznosi 81,04 mil. USD. U ovom periodu je ostvarena veoma mala pokrivenost uvoza izvozom robe dvostruke namene (27,33%).

Videti Grafikon br. 3.

________
23 Isto

Odeljak 5

Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za izvoz RDN, prema destinaciji izvoza, razvrstano prema NKL RDN

Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za izvoz robe dvostruke namene u 2015. godini.

Odeljak 6

Podaci o odbijenim zahtevima i oduzetim dozvolama za uvoz RDN, prema destinaciji uvoza, razvrstano prema NKL RDN

Nije bilo odbijenih zahteva, niti oduzetih dozvola za uvoz robe dvostruke namene u 2015. godini.

V PRILOZI

Prilog 1: NACIONALNA KONTROLNA LISTA RDN I JEDINICE MERA

Prilog 1.1: Struktura Nacionalne kontrolne liste robe dvostruke namene

Tehničke kategorije:

0 - Nuklearni materijali, postrojenja i oprema

1 - Specijalni materijali i oprema koja se odnosi na njih

2 - Obrada materijala

3 - Elektronika

4 - Računari

5 - Telekomunikacije i "zaštita informacija"

6 - Senzori i laseri

7 - Navigacija i avionska elektronika

8 - Pomorstvo

9 - Vazdušni i svemirski prostor i pogonski sistemi

Grupe:

A - Sistemi, oprema i komponente

B - Oprema za testiranje proveru i proizvodnju

C - Materijali

D - Softver

E - Tehnologija

Multilateralne i unilateralne kontrole:

000-099 - Vasenarski sporazum

100-199 - Režim kontrole tehnologije projektila

200-299 - Grupa nuklearnih snabdevača

300-399 - Australijska grupa

400-499 - Konvencija o hemijskom oružju

500-599 - Rezervisano

600-699 - Rezervisano

700-799 - Rezervisano

800-899 - Rezervisano

900-999 - Unilateralne kontrole

Na primer, oznaka za merače gravitacije (gravimetri) u Kontrolnoj listi roba EU je 6A007.

Znači, da gravimetri pripadaju tehničkoj kategoriji 6 - Senzori i laseri, grupi A - Sistemi, oprema i delovi i da se nalazi pod kontrolom Vasenarskog sporazuma.

Prilog 1.2: Pregled korišćenih jedinica mera

Dole navedene oznake u Odeljcima izveštaja, imaju sledeće značenje:

GN - garnitura

KD - komad

LT - litar

ML - mililitar

TN - tona

KG - kilogram

GR - gram

MD - dužni metar

M2 - kvadratni metar

Priloge 1-3, koji su sastavni deo ovog izveštaja, možete pogledati OVDE