POKRAJINSKA SKUPŠTINSKA ODLUKA O PROGRAMU IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2017. GODINU ("Sl. list AP Vojvodine", br. 24/2017)

Član 1

Ovom pokrajinskom skupštinskom odlukom (u daljem tekstu: Odluka), utvrđuje se Program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine za 2017. godinu, obim sredstava za njegovo sprovođenje, kao i način njihovog raspoređivanja i korišćenja.

Član 2

Program iz člana 1. ove odluke čini njen sastavni deo.

Član 3

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Autonomne pokrajine Vojvodine".

 

PROGRAM

IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA 2017. GODINU

 

UVOD

S ciljem što zdravijeg i kvalitetnijeg života pojedinca i celokupnog stanovništva, neophodno je posmatrati zdravlje u skladu s definicijom Svetske zdravstvene organizacije (u daljem tekstu: SZO), koja glasi: "Zdravlje je stanje potpunog psihičkog, fizičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti." Ovako široka definicija zdravlja zahteva sveobuhvatnu akciju svih segmenata društva. U najnovijem dokumentu "Zdravlje 2020" (Health 2020: a European policy framework saporting action across goverment and society for health and wellbeing), SZO takođe zaključuje da dobro zdravlje i briga za zdravlje ne mogu biti briga samo jednog sektora u društvu, već da je održivo i pravedno unapređivanje zdravlja rezultat efektivne politike u svim sektorima i na svim nivoima vlasti, kao i truda društva u celini. Pri tome, konstatuje se da vlade država članica OECD troše samo 3% zdravstvenog budžeta za promociju zdravlja i prevenciju bolesti, što nije dovoljno i nije racionalno. Najcelovitiji odgovor naše države na ovaj zahtev sadržan je u Strategiji održivog razvoja Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 57/08). Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast koji - osim ekonomske efikasnosti, tehnološkog napretka, više čistijih tehnologija, inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja - obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, smanjenje zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje novih zagađenje, kao i unapređivanje zdravstvenih uslova i kvaliteta života stanovnika.

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jesu one oblasti koje su u vezi s prevencijom i kontrolom hroničnih nezaraznih bolesti kojima je današnje društvo najviše opterećeno, te prevencijom i kontrolom zaraznih bolesti zbog njihove stalne pretnje i zbog moguće pojave novih bolesti, kao i zaštitom i unapređivanjem životne sredine i faktora koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Stoga, predloženi poseban program obuhvata upravo ove prioritetne oblasti. Da bismo imali dobru polaznu osnovu za definisanje prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva Autonomne pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina).

Pravni osnov za donošenje posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jeste član 14. stav 2. Zakona o javnom zdravlju ("Službeni glasnik RS", broj 15/16), kojim je utvrđeno da autonomna pokrajina donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju - koje sačinjava u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom, kao i za realizaciju programskih zadataka: Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 107/05, 72/09 - drugi zakon, 88/10, 99/10, 57/11, 119/12, 45/13 - drugi zakon, 93/14, 96/15 i 106/15), Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ("Službeni glasnik RS", broj123/14), Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 15/2016).

Prilikom donošenja programa, polazi se i od strategija i nacionalnih programa koje je donela Vlada Republike Srbije (posebno: Zdravstvena politika Srbije [2002], Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji [2003], Nacionalni milenijumski ciljevi razvoja u Republici Srbiji [2006], Strategija razvoja zdravlja mladih u Republici Srbiji [2006], Nacionalna strategija o starenju 2006-2015. [2006], Strategija kontrole duvana [2007], Strategija razvoja zaštite mentalnog zdravlja [2007], Nacionalna strategija održivog razvoja [2008], Strategija za borbu protiv droga [2009], Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti [2009], Strategija za unapređenje položaja Roma [2009], Strategija javnog zdravlja Republike Srbije [2009], Izmenjen i dopunjen nacionalni program za integraciju republike Srbije u Evropsku uniju, Republika Srbija, Vlada, Beograd [2009]).

Program se zasniva i na osnovnim principima i vrednostima, sadržanim u međunarodnim dokumentima donetim pod okriljem SZO, a posebno u Deklaraciji iz Alma Ate (1978); Otavskoj povelji o promociji zdravlja (1986); Deklaraciji iz Džakarte na uvođenju promocije zdravlja u 21. vek (1997); Političkom okviru za evropski region "Zdravlje za sve" (2005); Evropskoj strategiji za zdravlje i razvoj dece i mladih "Od rezolucije do akcije 2005-2008." (2005); Deklaraciji "Zdravlje u svim politikama" (2007); Talinskoj povelji "Zdravstveni sistemi za zdravlje i blagostanje" (2008) i drugim međunarodno priznatim dokumentima, kao što su, na primer, Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (1989); Revidirana evropska socijalna povelja (1996); Evropska povelja o pravima pacijenata (2002), te dokumentima donetim u okviru Evropske unije (u daljem tekstu: EU): Lisabonska strategija (2000); Evropski akcioni plan za životnu sredinu i zdravlje 2004-2010. (2004); Beli papir, "Zajedno za zdravlje", Strateški pristup 2008-2013. (2007), kao i upitnik-informacije koju Evropska komisija zahteva od Vlade Srbije radi pripreme mišljenja o zahtevu Srbije za članstvo u Evropsku uniju - oblast II Javno zdravlje (odgovor na pitanja br. 35, 37 i 45).

Poseban program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine u 2017. godini sačinjen je u saradnji Instituta za javno zdravlje Vojvodine (u daljem tekstu: Institut) sa Zavodom za javno zdravlje Subotica, Zavodom za javno zdravlje Sombor, Zavodom za javno zdravlje Pančevo, Zavodom za javno zdravlje Zrenjanin, Zavodom za javno zdravlje Kikinda i Zavodom za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

Prioritetne oblasti kojima će se posvetiti programski zadaci iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine jesu:

• Registracija obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva AP Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (MNB), koje učestvuju s preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. Radi valjane procene broja obolelih i umrlih na bazi ovih registara, potrebno je unapređivanje kvaliteta registracije tih bolesti i uvođenje registara ostalih hroničnih nezaraznih bolesti.

• Kontrola zaraznih bolesti

Zarazne bolesti zbog svojih karakteristika predstavljaju značajan javno-zdravstveni problem, iako nisu među vodećim uzrocima mortaliteta u AP Vojvodini. Stoga, neophodno je unaprediti epidemiološki nadzor (ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima) i ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti.

Takođe, neophodno je sprovoditi sistematsku vakcinaciju s visokim obuhvatom dece, bez teritorijalnih i populacionih razlika i povećati obuhvat odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, zbog čega se - kao preduslov - mora uvesti elektronski imunizacioni registar (koji na nivou Republike Srbije ne postoji).

• Povećanje odgovornosti za zdravlje

S ciljem očuvanja i poboljšanja zdravlja stanovništva, razvoja zdravih okruženja i afirmacije zdravih stilova života, potrebno je dalje unapređivanje aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja, naročito aktivnosti koje su usmerene na osetljive populacione grupe i zdravstvene probleme koji najviše doprinose opterećenju bolestima stanovništva AP Vojvodine.

Program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine u 2017. godini realizovaće Institut u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Subotica, Zavodom za javno zdravlje Sombor, Zavodom za javno zdravlje Pančevo, Zavodom za javno zdravlje Zrenjanin, Zavodom za javno zdravlje Kikinda i Zavodom za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE ZDRAVSTVENE SITUACIJE

Vitalno-demografska situacija

• Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u AP Vojvodini je u 2015. godini živeo 1.891.701 stanovnik, što je za oko 140.000 stanovnika manje od broja stanovnika prema Popisu stanovništva iz 2002. godine.

• Očekivano trajanje života duže je za žene (77,1 godina) nego za muškarce (71,4 godine) i kraće je nego u Beogradskom regionu, na jugu Srbije i zemljama Evropskog regiona.

• Starenje stanovništva je izraženo, odnosno prosečna starost stanovništva jeste 42,4 godine, a skoro svaka šesta osoba (17,9%) starija je od 65 godina.

• Stopa nataliteta je nepovoljna (rađa se devetoro dece na 1.000 stanovnika).

• Prosečna starost majke pri rođenju deteta jeste 29,1 godina.

• Stopa mortaliteta održava se na visokim vrednostima (14,8‰).

• Stanovništvo AP Vojvodine najčešće umire od kardiovaskularnih (51,9%), malignih bolesti (22,5%) i bolesti sistema za disanje (5,6%).

• Stopa smrtnosti odojčadi iznosi 5,1‰ i ima povoljne vrednosti.

U 2015. godini, registrovana su dva smrtna slučaj žena zbog komplikacije trudnoće, porođaja ili babinja (stopa maternalnog mortaliteta je 11,4 na 100.000 živorođene dece).

• Potencijalno izgubljene godine života značajan su indikator prevremene smrtnosti. Stanovništvo AP Vojvodine ima veći broj potencijalno izgubljenih godina života zbog prevremene smrtnosti nego stanovništvo centralne Srbije.

• Prirodni priraštaj je nepovoljan i ima negativnu vrednost (-5,5‰).

• U 2015. godini sklopljeno je 10.066 brakova, a razvedena su 3.063 braka.

Morbiditet - oboljevanje stanovništva

• U najznačajnije uzroke vanbolničkog i bolničkog morbiditeta stanovništva AP Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (npr. kardiovaskularne bolesti, maligna oboljenja, hronične bolesti organa za disanje), kao i grupa bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva, koje su značajni uzroci odsustvovanja s posla, kao i invaliditeta.

• Vodeći uzroci oboljevanja dece predškolskog i školskog uzrasta jesu bolesti sistema za disanje (41,6% odnosno 34,6%). U morbiditetu predškolske dece značajno mesto zauzimaju zarazne i parazitarne bolesti (11,8%), dok kada su školska deca u pitanju zapažaju se još i povrede, trovanja i posledice delovanja spoljnih faktora (5,0%).

• U vanbolničkom morbiditetu žena, poseban značaj imaju tumori (2,9%) koji se nalaze na četvrtom mestu. Najčešće dijagnoze u okviru ove grupe jesu: tumori glatkog mišića materice, dobroćudni tumori jajnika i dobroćudni tumori dojke.

• U bolničkom morbiditetu dominiraju tumori (16,4%), bolesti sistema krvotoka (11,9%) i bolesti sistema za varenje (8,3%). Posmatrano prema dijagnozama bolesti registrovanih u stacionarnim ustanovama AP Vojvodine, u 2014. godini - ukoliko se izuzmu hospitalizacije zbog spontanog porođaja u slučaju jednoplodne trudnoće - najčešći uzrok hospitalizacije jeste zloćudni tumor dojke, a slede zloćudni tumor dušnika i pluća i druga medicinska nega.

Vodeći uzroci bolničkog mortaliteta jesu bolesti sistema krvotoka, tumori i bolesti sistema za disanje.

Ponašanje i zdravlje

• Sprovedene su ukupno 52 zdravstveno-promotivne kampanje, u okviru kojih je organizovanim aktivnostima neposredno obuhvaćeno preko 400.000 stanovnika svih populacionih grupa.

• Stručnjaci instituta/zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine kreirali su 39.897 primeraka štampanih i elektronskih zdravstveno-vaspitnih i zdravstveno-promotivnih sredstava.

• Institut/zavodi za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine organizovali su ukupno 122 edukativna sastanka i seminara, na kojima je učestvovalo više od 10.000 učesnika.

• U saradnji sa 111 medijskih partnera u AP Vojvodini, Institut i šest zavoda realizovali su više od 2.700 medijskih sadržaja.

Situacija u vezi sa zaraznim bolestima

• U pogledu većeg broja zaraznih bolesti, epidemiološka situacija u AP Vojvodini ostala je uobičajena za ovo područje, a stopa smrtnosti od zaraznih bolesti ostala je niska.

• Pogoršanje epidemiološke situacije morbila posledica je importovanja i epidemijskog širenja morbila među nevakcinisanim adolescentima i adultima. Zahvaljujući vakcinalnom imunitetu mlađe populacije i postinfektivnom imunitetu starijih lica, epidemija nije imala široke razmere i nije prouzrokovala teže zdravstvene posledice.

• HIV infekcije ostaju globalno jedan od vodećih javnozdravstvenih problema. U 2015. godini broj otkrivenih HIV pozitivnih osoba predstavlja najveći broj novootkrivenih HIV infekcija u jednoj godini od uvođenja nadzora nad ovim oboljenjem u našoj zemlji.

• Globalnoj promeni geografske distribucije vektorskih bolesti doprineo je uticaj klimatskih faktora na rasprostranjenost i učestalost vektora. Od 2012. godine, groznica zapadnog Nila prepoznata je kao nova autohtona bolest, a 2015. godine u AP Vojvodini prvi put je dijagnostikovan importovan slučaj denga groznice.

• Zastoj u centralizovanom snabdevanju vakcinama u zemlji uzrokovao je prekide u sprovođenju obavezne sistematske imunizacije jednom ili više obaveznih vakcina, što se negativno odrazilo na ostvareni obuhvat u 2015. godini.

• Obuhvat imunizacijom po kliničkim indikacijama (vakcina protiv gripa, pneumokoknih infekcija) ostao je nizak i nedovoljan da se ovom merom uspešnije utiče na smanjenje obolevanja i umiranja.

CILJEVI PROGRAMA

Opšti cilj:

• unapređivanje i očuvanje zdravlja stanovništva na teritoriji AP Vojvodine obezbeđivanjem informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, produženju životnog veka, poboljšanju kvaliteta življenja i osposobljenosti stanovništva AP Vojvodine za nezavisno funkcionisanje.

Specifični ciljevi:

• unapređivanje javnog elektronskog servisa za zarazne bolesti i evidenciju hroničnih bolesnika, koji će moći da podrži sve procese evidentiranja i izveštavanja u vezi sa zaraznim i nezaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine, ali i da obezbedi druge informacije značajne za evidenciju i epidemiološko ispitivanje. To će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera, te sprovođenje aktivnosti na izgradnji geografskog informacionog servisa (GIS) za praćenje i analizu javnozdravstvenih informacija na teritoriji AP Vojvodine, omogućavanje podrške u odlučivanju o najvažnijim javnozdravstvenim problemima, omogućavanje novog načina uticaja na zdravstveni nadzor, zaštitu životne sredine i raspoređivanje resursa u zdravstvu, kao i bolje razumevanje prostorne organizacije zdravstvene zaštite;

• obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih i nezaraznih bolesti, o karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika s ciljem planiranja interventnih mera i aktivnosti u okviru društvene brige za zdravlje na nivou AP Vojvodine;

• unapređivanje nadzora nad određenim zaraznim bolestima (npr. OSG, grip, akutne respiratorne infekcije, virusni gastroenterititsi) u populaciji i kod hospitalizovanih bolesnika, procenom epidemiološke situacije i identifikacijom najugroženijih populacionih grupa, radi blagovremene dijagnoze i lečenja obolelih i predlaganja mera sprečavanja i suzbijanja ovih oboljenja;

• smanjenje unosa natrijum-hlorida kod dece predškolskog i školskog uzrasta i mladih s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

AKTIVNOSTI PROGRAMA

Aktivnosti posebnog programa iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine sprovode se putem četiri programska zadatka:

1. praćenje i analiza zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine;

2. održavanje i unapređivanje javnog elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine;

3. unapređeni kliničko-epidemiološki nadzor nad određenim zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine;

4. kontrola sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u AP Vojvodini.

Aktivnosti i metodologija detaljno se opisuju uz svaki programski zadatak zasebno.

Program iz oblasti javnog zdravlja za teritoriju AP Vojvodine realizovaće Institut i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama na svim nivoima zdravstvene zaštite i određenim naučnim ustanovama.

INDIKATORI I METODOLOGIJA SPROVOĐENJA PROGRAMA

Indikatori i metodologija sprovođenja programa definišu uz svaki programski zadatak zasebno.

TABELARNI PRIKAZ UKUPNIH TROŠKOVA ZA REALIZACIJU PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP U 2017. GODINI

Tabela 1
u dinarima

Redni broj	NAZIV TROŠKOVA PROGRAMA	IZNOS UKUPNO POTREBNIH SREDSTAVA
1	2	3
1.	TROŠKOVI NABAVKE OPREME	5.250.000,00
2.	TROŠKOVI SPECIJALIZOVANIH USLUGA I MATERIJALA	1.000.600,00
3.	TROŠKOVI NAKNADA ZA RAD UČESNIKA U PROGRAMSKIM ZADACIMA	989.682,17
	UKUPNO:	7.240.282,17

 

PROGRAMSKI ZADACI PROGRAMA IZ OBLASTI JAVNOG ZDRAVLJA ZA TERITORIJU AP VOJVODINE U 2017. GODINI

1. PRAĆENJE I ANALIZA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNIŠTVA AP VOJVODINE

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Analiza zdravstvenog stanja stanovništva jeste osnova za sagledavanje postojeće situacije, za objektivnu identifikaciju prioritetnih zdravstvenih problema i donošenje mera za njihovo rešavanje. Ona je neophodna za adekvatno planiranje zdravstvene zaštite, donošenje odgovarajućih strategija, programa i postavljanje ciljeva zdravstvene politike.

Retrospektivne analize zdravstvenog stanja stanovništva ukazuju na probleme u vezi sa sve izraženijim starenjem stanovništva, specifičnim potrebama vulnerabilnih kategorija, kretanjem zaraznih i hroničnih nezaraznih bolesti, koje su od sociomedicinskog i ekonomskog značaja, kao i na probleme u pogledu organizacije i rada zdravstvene službe. Analiza će ukazati i na probleme u vezi s kvalitetom vazduha, vode, te zdravstvenom ispravnošću namirnica i dati uvid u epidemiološku situaciju. Stoga, neophodno je obezbeđivanje osnovnih informacija o zdravlju stanovništva kao celine i osetljivih kategorija stanovništva, merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike i merenje ishoda po zdravlje, koje će biti iskazano očekivanim trajanjem života i potencijalno izgubljenim godinama života.

Nepostojanje posebnog programa / programskog zadatka na republičkom nivou

Prioritetne oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva obuhvataju prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti kojima je društvo danas najviše opterećeno, te prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, zbog njihove stalne pretnje i moguće pojave novih bolesti, kao i zaštitu i unapređivanje životne sredine i faktore koji imaju ili mogu da imaju uticaj na zdravlje. Resursi zdravstvene službe - na osnovu praćenja i analize zdravstvenog stanja stanovništva AP Vojvodine - treba da služe donosiocima odluka za predlaganje posebnih programa zdravstvene zaštite na teritoriji AP Vojvodine, u skladu sa zakonskim propisima. Ovi parametri ne analiziraju se na nivou AP Vojvodine programima koji su doneti i finansirani na republičkom nivou. Prilikom definisanja ovih prioriteta, mora se najpre pratiti i analizirati zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

Obezbeđivanje informacija neophodnih za procenu zdravstvenih resursa usmerenih ka unapređivanju zdravlja, kvaliteta života, kao i produženju životnog veka stanovništva AP Vojvodine.

Specifični ciljevi:

• identifikacija najznačajnijih zdravstvenih problema, tendencija kretanja oboljenja, faktora rizika, uočavanje razlika u zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti stanovništva različitih područja i kategorija;

• planiranje interventnih mera i aktivnosti za rešavanje vodećih zdravstvenih problema, kao i problema u vezi s radom i organizacijom zdravstvene službe.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Zdravlje stanovništva AP Vojvodine procenjivaće se kontinuiranim monitoringom.

Stručnjaci Instituta odrediće vrstu podataka koji će se koristiti u analizi zdravstvenog stanja stanovništva, izvore podataka, način metodološke obrade podataka, kao i način prezentacije i interpretacije podataka.

Prikupljanje i obrada podataka za analizu zdravstvenog stanja

Na osnovu definisanih stručno-metodoloških procedura, prikupljaju se podaci od okružnih zavoda za javno zdravlje AP Vojvodine, koji se dostavljaju Institutu, gde će se nadalje kontrolisti i obrađivati ti podaci. Radi što bolje kontrole, obrade i unapređivanja analize podataka, koristiće se podaci obezbeđeni javnim elektronskim servisima za prijavljivanje zaraznih bolesti i evidentiranje hroničnih bolesnika na teritoriji AP Vojvodine.

Kontrola analize zdravstvenog stanja

Kontrola analize zdravstvenog stanja odnosi se na potpunost i kvalitet podataka, način njihove obrade i interpretacije.

Institut će obaviti analizu zdravstvenog stanja, koja će obuhvatiti: analizu vitalno-demografske situacije, vanbolnički i bolnički morbiditet, organizaciju i korišćenje vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, promociju zdravlja i zdravstveno vaspitanje, epidemiološku situaciju hroničnih nezaraznih i zaraznih bolesti i sprovođenje obaveznih imunizacija, zdravstvenu ispravnost namirnica i gotovih obroka, analizu stanja životne sredine i rezistencije bakterija na antimikrobne lekove.

Analizu će raditi lekari Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Umnožavanje i distribucija analize zdravstvenog stanja

Objedinjena i verifikovana analiza zdravstvenog stanja šalje se osnivaču pomenutog instituta, zavodima za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i drugima.

Izvršioci programskog zadatka

Programske zadatke radiće Institut i zavodi za javno zdravlje s teritorije AP Vojvodine (Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica i Zavod za javno zdravlje Sombor).

INDIKATORI

• demografski pokazatelji - profil stanovništva AP Vojvodine: dinamika kretanja broja stanovništva, promene u polnoj i starosnoj strukturi stanovništva, natalitetu, fertilitetu i prirodnom priraštaju, potencijalno izgubljene godine života, zaključenim i razvedenim brakovima;

• umiranje stanovništva (mortalitet): mortalitet prema polu, starosti i vodećim uzrocima umiranja;

• očekivano trajanje života na rođenju;

• obolevanje stanovništva - morbiditet: podaci o registrovanom vanbolničkom i bolničkom morbiditetu, kao i podaci o kretanju hroničnih nezaraznih i zaraznih bolesti - osnovni pokazatelji za definisanje interventnih mera;

• korišćenje i rad zdravstvene službe: podaci o korišćenju vanbolničke i bolničke zdravstvene zaštite, s posebnim naglaskom na ostvarivanje preventivne zdravstvene zaštite, posebno osetljivih kategorija stanovništva (trudnice, porodilje, deca);

• aktivnosti promocije zdravlja i zdravstvenog vaspitanja;

• spoljašnja sredina: nadzor zdravstvene ispravnosti vode za piće, namirnica, kvaliteta vazduha životne sredine, ispravnosti vode otvorenih i zatvorenih bazena, javnih kupališta, reka i jezera koji predstavljaju pokazatelji stanja životne sredine;

• rezistencija bakterija na antimikrobne lekove.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA

 

R. br.	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
1	Materijalni troškovi
1.1.	- umnožavanje ZS Vojvodine za 2016. godinu na CD-u	komad	200	33,00	6.600,00	0,00	6.600,00
1.2.	- A4 papir, 80 gr	ris	6	282,84	1.697,04	0,00	1.697,04
1.3.	- toner (HP Laser JET 2055)	ketridž	3	6.900,00	20.700,00	0,00	20.700,00
	UKUPNO				28.997,04	0,00	28.997,04
2	Nematerijalni troškovi - Institut
2.1.	- dvadeset pet lekara specijalista	čas rada	100	705,62	70.562,00	70.562,00	0,00
2.2.	- četiri doktora medicine	čas rada	16	522,74	8.363,84	8.363,84	0,00
2.3.	- dva dipl.inž. elektrotehnike	čas rada	8	432,12	3.456,96	3.456,96	0,00
2.4.	- tri medicinske sestre - tehničarke (VŠS)	čas rada	12	347,39	4.168,68	4.168,68	0,00
2.5.	- devet medicinskih sestara - tehničarki (SSS)	čas rada	63	311,38	19.616,94	19.616,94	0,00
2.6.	- dva programera (VŠS)	čas rada	8	304,08	2.432,64	2.432,64	0,00
2.7.	- jedan sistem-operater	čas rada	4	232,06	928,24	928,24	0,00
2.8.	- dva operatera	čas rada	8	232,06	1.856,48	1.856,48	0,00
	UKUPNO				111.385,78	111.385,78	0,00
3.	Nematerijalni troškovi - zavodi u APV
3.1.	- osamnaest lekara specijalista	čas rada	72	705,62	50.804,64	50.804,64	0,00
3.2.	- osamnaest medicinskih sestara - tehničarki (SSS)	čas rada	72	311,38	22.419,36	22.419,36	0,00
3.3.	- šest informatičara (VŠS)	čas rada	24	304,08	7.297,92	7.297,92	0,00
	UKUPNO				80.521,92	80.521,92	0,00
	UKUPNO 1+2+3				220.904,74	191.907,70	28.997,04

 

2. UNAPREĐIVANJE JAVNOG ELEKTRONSKOG SERVISA ZA PRIJAVLJIVANJE ZARAZNIH BOLESTI I EVIDENTIRANJE HRONIČNIH BOLESNIKA NA TERITORIJI AP VOJVODINE

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Praćenje zaraznih bolesti

Najveći broj zaraznih bolesti na području AP Vojvodine prijavljuje se na osnovu kliničke dijagnoze, bez etiološke potvrde (laboratorijska mikrobiološka dijagnostika). Zbog neusaglašenosti kriterijuma prijavljivanja, isti klinički entiteti prijavljuju se pod različitim dijagnozama. Etiološki nerazjašnjene slučajeve oboljenja nije moguće epidemiološki povezati, te se najveći broj zaraznih bolesti registruje kao pojedinačna oboljenja. Grupisanje oboljenja i epidemije niskog intenziteta se ne otkrivaju. Laboratorijsko ispitivanje za etiološku potvrdu dijagnoze se ili ne koristi dovoljno ili nije u funkciji nadzora (ukoliko pacijenti ne preuzmu rezultat ili se s rezultatom ne jave lekaru). Poneki lekari ne učestvuje ili nedovoljno učestvuje u sistemu nadzora, što prouzrokuje subregistraciju oboljenja. Insuficijentnost prijavljivanja negativno se odražava na kvalitet nadzora nad zaraznim bolestima, a koji ima ključni značaj za donošenje strateških programa i praćenje efekata mera prevencije i kontrole zaraznih bolesti.

Započinjanjem implementacije softverskog rešenja u domovima zdravlja i prikupljanjem podataka u vezi sa evidentiranjem i prikupljanjem prijava zaraznih bolesti, od 2013. godine, prijave su počele da pristižu kontinuirano, svakodnevno, uvek u istom periodu za prethodni dan. Tokom 2013. i 2014. godine, elektronski servis implementiran je u trideset šest domova zdravlja na teritoriji AP Vojvodine, čime je obuhvaćeno 85% vojvođanskog stanovništva. Uporednom analizom, uočena je značajna razlika: naime, putem elektronskog servisa registrovani broj zaraznih bolesti za 74% veći je od broja prijava koje su u Institut stigle putem prijava. U periodu od 01.01. do 31.12.2015. godine, na teritoriji Grada Novog Sada registrovano je devetnaest epidemija zaraznih bolesti, od kojih je devet otkriveno prvenstveno zahvaljujući funkcionisanju elektronskog servisa. Etiološki uzročnik utvrđen je u svim registrovanim epidemijama.

Praćenje imunizacije

Usled problema u snabdevanju vakcinama, u AP Vojvodini, kao i u drugim delovima Republike Srbije, uočljiv je pad obuhvata obaveznim vakcinama, ali i vakcinama koje se prema važećem pravilniku daju prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama.

Postojeći način evidencije imunizacije jeste raznolik, složen i oduzima puno vremena, a pritom ne omogućava ažurno sagledavanje vakcinalnog obuhvata, praćenje bezbednosti vakcina, izveštavanje i planiranje imunizacije.

Važećim zakonskim propisima utvrđeno je i obavezno prijavljivanje neželjenih reakcija posle imunizacije (Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima). Lekar koji utvrdi neželjenu reakciju dužan je da to prijavi epidemiološkoj službi nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje na propisanom obrascu. Uprkos tome, stvarna učestalost neželjenih reakcija nije poznata, jer postoji inertnost dela zdravstvenih radnika u pogledu obaveze prijavljivanja. Osim toga, zakonom propisani formular prijave neželjene reakcije neadekvatan je i nisu definisani kriterijumi za prijavljivanje neželjenih reakcija. Postojećim načinom registracije nije moguće utvrditi učešće neželjenih reakcija u odnosu na ukupan broj vakcinisane dece i broj aplikovanih doza određene vakcine.

Praćenje hroničnih nezaraznih bolesti

Prema Zakonu o evidencijama i pratećim podzakonskim aktima, u medicinsku dokumentaciju upisuju se dijagnoze bolesti, tj. slučajevi oboljenja, te u propisanim zbirnim izveštajima koje dostavljaju domovi zdravlja nadležnom zavodu za javno zdravlje nema informacija o broju obolelih lica, polnoj i starosnoj strukturi pacijenata, kao ni o pojedinačnim dijagnozama, što predstavlja veliku insuficijentnost postojećeg zdravstveno-statističkog sistema.

Uvođenje javnog elektronskog servisa daje mogućnosti za evidentiranje i praćenje broja obolelih od hroničnih nezaraznih bolesti (hroničnih bolesnika) na teritoriji AP Vojvodine, sagledavanja udela hroničnih bolesnika u opštoj populaciji i praćenje hroničnih nezaraznih oboljenja koja se ne prate putem registara, što je izuzetno važno s obzirom na to što se samo na bazi kvalitetnih zdravstvenih podataka mogu donositi adekvatne odluke i kreirati odgovarajuće strategije.

Do sada, u elektronski servis za evidentiranje lica obolelih od hroničnih nezaraznih oboljenja uključeno je 85% domova zdravlja iz AP Vojvodine, s tendencijom postizanja obuhvata od 100%. Krajnji cilj primene elektronskog servisa u evidenciji hroničnih nezaraznih bolesti jeste dobijanje potpunijih podataka, neophodnih za praćenje epidemiološke situacije. Kako bi se to omogućilo u praksi, trenutno se radi na kontroli kvaliteta podataka koji pristižu putem servisa.

Podaci se vode, prikupljaju i obrađuju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Nepostojanje posebnog programa / programskog zadatka na republičkom nivou

Radi unapređivanja epidemiološkog nadzora, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima, potrebno je ubrzati protok informacija putem elektronskog servisa za prijavljivanje zaraznih bolesti, koji na nivou Republike Srbije ne postoji.

Sastavni deo servisa čini elektronski imunizacioni registar koji na republičkom nivou ne postoji, a koji treba da obezbedi kontrolu obuhvata sistematskom vakcinacijom, bez teritorijalnih i populacionih razlika i da omogući povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka, kao i to da se lakše sagledava potrošnja vakcina radi što boljeg planiranja njihove nabavke.

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva AP Vojvodine svrstavaju se masovne nezarazne bolesti (MNB), koje učestvuju s preko 80% u ukupnoj smrtnosti. Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, na nivou Republike Srbije uspostavljeni su registri za akutni koronarni sindrom, šećernu bolest i maligne bolesti. Radi adekvatne procene broja obolelih i umrlih na bazi postojećih registara, potrebno je stalno unapređivanje kvaliteta registracije ovih bolesti, kao i uvođenje registara za praćenje ostalih hroničnih nezaraznih oboljenja od većeg javnozdravstvenog značaja.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti ciljevi:

• uspostavljanje javnog elektronskog servisa s ciljem da podrži sve procese prijavljivanja i izveštavanja u vezi sa zaraznim bolestima na teritoriji AP Vojvodine (u skladu s pomenutim zakonom i pravilnikom), ali i da obezbedi druge informacije značajne za prijavljivanje, postavljanje dijagnoze i epidemiološko ispitivanje, što će povećati kvalitet nadzora i efikasnost preduzetih mera;

• obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama zaraznih bolesti, karakteristikama uzročnika oboljenja i faktorima rizika, radi planiranja interventnih mera i aktivnosti, omogućava preciznije definisanje zdravstvene politike u AP Vojvodini u okviru društvene brige za zdravlje na pokrajinskom nivou;

• uspostavljanje modernog, efikasnog i fleksibilnog imunizacionog servisa u AP Vojvodini, (radi uvida u vakcinalni obuhvat svim vakcinama u skladu sa zakonom) doprineće uspešnijoj kontroli vakcinabilnih bolesti, a unapređivanjem nadzora nad postvakcinalnim reakcijama i komplikacijama omogućiće se procena njihovog uticaja na realizaciju programa imunizacije;

• unapređivanje javnog elektronskog servisa s ciljem obuhvata celokupne populacije na teritorije AP Vojvodine, obezbeđivanjem podrške za sve procese evidentiranja hroničnih bolesnika i izveštavanja u vezi s nezaraznim bolestima;

• obezbeđivanje informacija o epidemiološkim karakteristikama nezaraznih bolesti i faktorima rizika radi planiranja neophodnih dopunskih istraživanja i interventnih mera i aktivnosti u AP Vojvodini.

Specifični ciljevi:

• razvoj modernog sistema ranog otkrivanja i upozoravanja na pretnje po zdravlje stanovništva AP Vojvodine, posebno u vanrednim situacijama;

• usaglašavanje kriterijuma prijavljivanja s preporukama Evropske unije;

• unapređivanje protoka podataka o pojavi nekih zaraznih bolesti, kao i podataka o izvršenim mikrobiološkim uslugama unutar zdravstvenog sistema na teritoriji AP Vojvodine (izabrani lekar, ustanove primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i ustanove zdravstvenog osiguranja);

• uvođenje elektronskog imunizacionog registra kako bi se omogućilo: precizno i ažurno sagledavanje obuhvata sistematskom vakcinacijom, bez teritorijalnih i populacionih razlika; lakše izveštavanje i planiranje imunizacije; bolje praćenje bezbednosti vakcina; otkrivanje razloga neodazivanja na vakcinaciju; inkorporiran sistem aktivnog podsećanja na termin imunizacije; povećanje obuhvata odraslog stanovništva vakcinacijom protiv gripa, tetanusa i pneumokoka; lakše sagledavanje potrošnje vakcina radi što boljeg planiranja njihove nabavke;

• utvrđivanje stope javljanja postvakcinalnih reakcija i komplikacija u poređenju s brojem vakcinisane dece određenom vakcinom i brojem aplikovanih doza određene vakcine, kao i utvrđivanje ućešća težih neželjenih reakcija i komplikacija i njihovog uticaja na ostvareni obuhvat imunizacijom;

• povećanje nivoa znanja zdravstvenih radnika koji sprovode imunizaciju o vakcinama i vakcinama preventabilnim bolestima;

• pravljenje registra hroničnih bolesnika;

• sagledavanje kombinovane patologije obolelih na teritoriji AP Vojvodine;

• unapređivanje javnog elektronskog servisa i kvalitetniji epidemiološki nadzor nad nezaraznim bolestima;

• uključivanje u sistem onih domova zdravlja koji još nisu uključeni u ovaj program.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

1. Implementacija softverskog sistema za prikupljanje podataka o licima obolelim od zaraznih i hroničnih nezaraznih oboljenja u domovima zdravlja u AP Vojvodini koji do sada nisu uključeni u program.

2. Implementacija imunizacionog registra u sedam domova zdravlja AP Vojvodine (Služba za zdravstvenu zaštitu dece), u saradnji sa stručnjacima Instituta, zavoda za javno zdravlje na teritoriji Vojvodine i Institutom za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.

3. Monitoring rada i izveštavanje o postignutim rezultatima.

Izvršioci: Institut za javno zdravlje Vojvodine, Novi Sad - koordinator programskog zadatka, Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, Novi Sad, zavodi za javno zdravlje s teritorije AP Vojvodine (Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica i Zavod za javno zdravlje Sombor), zdravstveni radnici iz sedam domova zdravlja koji sprovode imunizaciju na teritoriji AP Vojvodine (Dom zdravlja Novi Sad, Dom zdravlja Subotica, Dom zdravlja Kikinda, Dom zdravlja Sombor, Dom zdravlja Pančevo, Dom zdravlja Sremska Mitrovica i Dom zdravlja Zrenjanin).

INDIKATORI

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• porast incidencije određenih zaraznih bolesti, registrovanih u zdravstvenim ustanovama koje koriste javni elektronski servis za prijavljivanje zaraznih bolesti;

• broj registrovanih epidemija sa utvrđenim infektivnim agensom;

• broj (%) lekara domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 60% u toku godine;

• broj (%) neželjenih reakcija nakon imunizacije - prema vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj (%) težih neželjenih reakcija nakon imunizacije - prema vrstama obavezne vakcine i uzrastu dece;

• broj zdravstvenih ustanova koje koriste javni elektronski servis za evidenciju hroničnih bolesnika;

• broj izabranih lekara koji pravilno popunjavaju podatke o evidenciji hroničnih bolesnika;

• incidencije i prevalencije određenih nezaraznih bolesti

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA

 

R.br.	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
1.	Materijalni troškovi
1.1.	- usluge održavanja softvera	komad	3	200.000,00	600.000,00	400.000,00	200.000,00
	UKUPNO				600.000,00	400.000,00	200.000,00
2.	Nematerijalni troškovi - Institut
2.1.	- dvanaest lekara specijalista	čas rada	48	705,62	33.869,76	33.869,76	0,00
2.2.	- dva doktora medicine	čas rada	8	607,00	4.856,00	4.856,00	0,00
2.3.	- jedan dipl. inž. elektrotehnike	čas rada	20	432,12	8.642,40	8.642,40	0,00
2.4.	- sedam medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	28	311,38	8.718,64	8.718,64	0,00
2.5.	- dva programera(SSS)	čas rada	40	232,06	9.282,40	9.282,40	0,00
2.6	- jedan sistem-operater	čas rada	10	232,06	2.320,60	2.320,60	0,00
	UKUPNO				67.689,80	67.689,80	0,00
3.	Nematerijalni troškovi - zavodi u APV
3.1.	- trideset lekara specijaliste	čas rada	120	705,62	84.674,40	84.674,40	0,00
3.2.	- osamnaest medicinskih sestara - tehničarki (SSS)	čas rada	72	311,38	22.419,36	22.419,36	0,00
3.3.	- šest programera(SSS)	čas rada	120	232,06	27.847,20	27.847,20	0,00
3.4.	- šest operatera	čas rada	120	232,06	27.847,20	27.847,20	0,00
	UKUPNO				162.788,16	162.788,16	0,00
4.	Nematerijalni troškovi - domovi zdravlja (Novi Sad, Subotica, Kikinda, Sombor, Pančevo, Sremska Mitrovica i Zrenjanin)
4.1.	- sedam lekara specijalista	čas rada	28	705,62	19.757,36	19.757,36	0,00
4.2.	- sedam medicinskih sestara - tehničara (SSS)	čas rada	28	311,38	8.718,64	8.718,64	0,00
	UKUPNO				28.476,00	28.476,00	0,00
	UKUPNO 1+2+3+4				858.953,96	658.953,96	200.000,00

 

3. UNAPREĐENI KLINIČKO-EPIDEMIOLOŠKI NADZOR NAD ODREĐENIM ZARAZNIM BOLESTIMA NA TERITORIJI AP VOJVODINE

PRIKAZ I ANALIZA POSTOJEĆE SITUACIJE

Neophodan preduslov za efikasno reagovanje i smanjenje negativnih posledica epidemija i pandemija gripa na zdravlje stanovništva jeste uspostavljanje kvalitetnog epidemiološkog nadzora.

S tim ciljem, u sezoni 2004/05. godine, sentinelni nadzor nad oboljenjima sličnim gripu (OSG) i akutnim respiratornim infekcijama (ARI) prvi put je implementiran u AP Vojvodini i sproveden na teritoriji Južnobačkog okruga, u opštinama Novi Sad i Bačka Palanka, kao pilot-studija. S obzirom na zadovoljavajuće rezultate pilot-studije, sentinelni nadzor nad OSG i ARI proširen je na druge opštine u AP Vojvodini i sprovođen je narednih deset sezona, s tim što se od sezone 2009/10. godine sprovodi u svim okruzima u AP Vojvodini, na teritoriji devetnaest domova zdravlja, a od sezone 2013/14. godine sentinelnim nadzorom nad OSG i ARI obuhvaćene su sve opštine AP Vojvodine. Nadzor koordinišu zavodi za javno zdravlje, kao partneri Instituta.

Dosadašnja iskustva pokazuju da ovaj nadzor pruža relevantne informacije za praćenje epidemiološke situacije, toka i težine epidemije gripa i uticaja preduzetih mera na javljanje ove bolesti, te se zbog toga planira da se ovaj nadzor dalje sprovodi i unapređuje.

Teška akutna respiratorna infekcija (SARI) i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS) jesu oboljenja koja prati visok letalitet. U etiologiji ovih oboljenja učestvuju i infektivni agensi. U slučaju infektivne etiologije, brzo postavljanje dijagnoze ima ključni značaj za izbor terapije, a time - i na ishod bolesti.

U epidemiji gripa, ARDS je vodeći uzrok smrtnog ishoda od ove bolesti. Pored virusa gripa, i drugi infektivni agensi mogu biti uzročno povezani s teškim akutnim respiratornim oboljenjima,, kao što je novi korona virus, nazvan Middle East Respiratory Azndrome Coronavirus (MERS-CoV), koji se razlikuje od drugih korona virusa, do sada izolovanih iz ljudi, uključujući i SARS-CoV. Najveći broj obolelih jesu stanovnici Saudijske Arabije, ali i inostrani građani koji su boravili u ovoj zemlji. Većina obolelih razvila je kliničku sliku teške akutne respiratorne bolesti, s visokim letalitetom.

Stoga, postavljanje etiološke dijagnoza ima i epidemiološki značaj za praćenje težine epidemije gripa, učešća drugih infektivnih agensa u etiologiji ovih bolesti i otkrivanje importovanja oboljenja koja mogu da predstavljaju globalnu pretnju (virusi gripa H5 i H7 i MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, humani bokavirus i respiratorni sinicijalni virus).

Rotavirusni gastroenteritisi jesu jedan od glavnih uzročnika morbiditeta u dečjem uzrastu. Procenjuje se da su u zemljama u razvoju odgovorni za 500.000 do 870.000 smrtnih ishoda godišnje u uzrastu do pet godina.

Norovirusi, posle rotavirusa, drugi su najčešći uzročnici nebakterijskih, virusnih gastroenteritisa kod dece i najčešći etiološki virusni faktori akutnih gastroenteritisa kod odraslih. Odgovorni su za više od 1.000.000 hospitalizacija i preko 200.000 smrtnih slučajeva širom sveta, godišnje, kod dece ispod pet godina starosti. Vodeći su uzročnici epidemija povezanih sa upotrebom kontaminirane hrane, a prenose se i kontaminiranom vodom i kontaktom sa inficiranim osobom ili kontaminiranim predmetima.

Danas se zna da su astrovirusi česti uzročnici gastroenteritisa, naročito kod dece uzrasta do dve godine i kod starijih osoba. Incidenca astrovirusnih infekcija kreće se u granicama od 2% do 9% kod dece s gastroenteritisima - kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju.

Adenovirusni gastroenteritisi javljaju se tokom cele godine, iako nešto češće u jesen i proleće. Sertipovi 40 i 41 serogrupe F izazivači su adenovirusnih gastroenteritisa. Adenovirusi su drugi najčešći uzročnici proliva kod dece (iza rotavirusa). Obolevaju deca mlađa od dve godine, jer nakon desete godine života većina osoba poseduje serumska antitela protiv multiplih serotipova. Ponekad se mogu zaraziti i starija deca i odrasli u njihovoj okolini. Obolevaju i specifične grupe odraslih, naročito osobe u poluzatvorenim kolektivima (internati, gerontološke ustanove, specijalne ustanove). Tada se adenovirusne infekcije javljaju epidemijski.

Rezultati koje je Institut sprovođenjem ove programske aktivnosti dobio potvrdili su to da su virusni gastroenteritisi značajan deo patologije dečjeg uzrasta i česti uzročnici epidemija u populaciji. Uvođenjem molekularne dijagnostike za dokazivanje virusne etiologije gastroenteritisa, omogućeno je da se kod 42% hospitalizovanih pacijenata iz ciljne grupe postavi etiološka dijagnoza bolesti i da se broj epidemija crevnih zaraznih bolesti s nepoznatim uzročnikom smanji za jednu trećinu. Mada se rotavirusi smatraju najčešćim uzročnicima gastroenteritisa kod dece mlađeg uzrasta, ovim istraživanjem rotavirusne infekcije registrovali smo i u ostalim starosnim grupama do 20 godina, dok se procenat pozitivnih rezultata na noroviruse povećavao prema starijim starosnim grupama.

Nepostojanje posebnog programa/programskog zadatka na republičkom nivou

Jedna od prioritetnih oblasti očuvanja i unapređivanja zdravlja stanovništva jeste oblast koja se prevencije i kontrole zaraznih bolesti, zbog stalne pretnje tih bolesti i moguće pojave novih bolesti. Potrebno je unaprediti epidemiološki nadzor, ujednačavanjem kriterijuma i kvaliteta prijavljivanja određenih zaraznih bolesti, proširivanjem dijagnostičkog spektra i implementacijom drugih, aktivnih oblika nadzora nad određenim zaraznim bolestima. Programom se predlaže rešavanje ovog problema, jer se to ne sprovodi na republičkom nivou.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti ciljevi:

• unapređivanje nadzora nad gripom i drugim uzročnicima akutnih respiratornih infekcija koje dovode do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;

• unapređivanje epidemiološkog nadzora nad virusnim gastroenteritisima, ujednačavanjem kriterijuma i proširivanjem dijagnostičkog spektra.

Specifični ciljevi:

• pravovremeno prikupljanje informacija o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini i razmena informacija s drugim mrežama u zemlji i u Evropi;

• prikupljanje, obrada, analiza i javna dostupnost kliničko-epidemioloških i virusoloških podataka o aktivnosti virusa gripa u AP Vojvodini;

• jačanje i harmonizacija epidemioloških i virusoloških metoda, primarno baziranih na integrisanom modelu sentinel nadzora, radi procene aktivnosti gripa u AP Vojvodini, u okviru mreže u Republici Srbiji i u okviru evropskog nadzora;

• doprinos godišnjoj determinaciji sadržaja vakcine protiv gripa u svetu;

• obezbeđivanje validnih informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u epidemiji gripa;

• unapređivanje rada Nacionalnog influenca centra SZO Instituta, kao dela mreže laboratorija SZO u Evropi i u svetu;

• procena učešća drugih uzročnika ARI, koji mogu da prouzrokuju znatan porast učestalosti ovih oboljenja u populaciji (respiratorni sincicijalni virus, adenovirusi);

• postavljanje etiološke dijagnoze teške akutne respiratorne bolesti;

• pravovremeno otkrivanje importovanja uzročnika koji mogu da predstavljaju globalnu pretnju zdravlju stanovništva;

• utvrđivanje prisustva komorbiditeta i drugih faktora rizika kod bolesnika s potvrđenom infektivnom etiologijom SARI ili ARDS-a;

• identifikacija prioritetnih grupa za intervenciju - faktori rizika;

• obezbeđivanje informacija za planiranja mera i sprovođenje aktivnosti u toku epidemije gripa, kao i u slučaju otkrivanja/importovanja drugih, epidemiološki značajnih uzročnika respiratornih infekcija koje mogu da dovedu do teških oblika bolesti i smrtnog ishoda;

• decentralizacija laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini;

• postavljanje etiološke dijagnoze gastroenteritisa u ciljnoj grupi;

• utvrditi učestalost rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa kao etioloških faktora virusnih gastroenteritisa na uzorku hospitalizovanih pacijenata, s posebnim osvrtom na uzrast do pet godina;

• utvrditi uzročnike epidemija gastroenteritisa, za koje je postavljena je sumnja na virusnu etiologiju.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

1. Ciljna grupa za sentinelni nadzor jeste stanovništvo AP Vojvodine. Populaciju pod nadzorom činiće ugovoreni pacijenti sentinelnih lekara. Mrežu sentinelnih lekara činiće lekari domova zdravlja (lekari opšte medicine, pedijatri iz dečjeg i školskog dispanzera). Kriterijum za izbor lekara jeste broj osiguranika (broj ugovorenih pacijenata), kako bi se obezbedila odgovarajuća veličina uzorka. Planira se da jedan lekar prati OSG i ARI u populaciji od 500 do 2500 osoba. Koordinacija sprovođenja sentinel nadzora na nivou okruga u nadležnosti je epidemiologa iz Instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Koordinacija svih aktivnosti na nivou AP Vojvodine, u nadležnosti je Instituta. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor ubrzaće se protok informacija, unaprediti saradnja među učesnicima u sistemu nadzora, koordinisati aktivnosti i dalje razvijati mreže za druge zarazne bolesti, u skladu s proširenim spektrom uzročnika OSG, koji će biti obuhvaćeni ispitivanjem. Planira se da u svakoj opštini nadzorom bude obuhvaćeno od 3% do 5% populacije, razvrstane po dobnim grupama (0-4, 5-14, 15-29, 30-64 i ≥65 godina). Unutar te populacije, registrovaće se OSG i ARI i pratiti specifična stopa incidencije OSG i ARI, prema uzrastu na teritoriji opštine, okruga i AP Vojvodine. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicije slučaja OSG koju je predložio Evropski influenca centr. U skladu sa utvrđenom metodologijom, sentinelni nadzor se sprovodi od 40. nedelje tekuće godine do 20. nedelje naredne godine, a u skladu sa sezonošću respiratornih infekcija i epidemija gripa. U tom periodu, broj registrovanih slučajeva OSG i ARI prate se po nedeljama, a podaci o broju registrovanih slučajeva OSG i ARI - po dobnim grupama - sentinelni lekari ili nadležni epidemiolozi zavoda unose elektronskim putem u posebno konstruisanu bazu za unos podataka. Institut prati kontinuitet unosa, obrađuje i analizira podatke i izveštaj o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji dostavlja svim učesnicima u projektu, Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju i Institutu za javno zdravlje Srbije, jednom nedeljno. Analiza aktuelne epidemiološke situacije - na nedeljnom nivou - kontinuirano će se postavljati na sajt Instituta, kako bi bila dostupna javnosti i medijima tokom čitavog perioda trajanja nadzora. Sastavni deo nadzora jeste virusološki nadzor nad virusima gripa, ali i drugim infektivnim agensima koji uzrokuju OSG i mogu da prouzrokuje znatan porast specifične incidenije u određenim uzrasnim grupama (respiratorni sincicijalni virus) ili porasta stope obolevanja u populaciji (adenovirusi). Lekar s teritorije opštine u kojoj je tendencija incidencije OSG u porastu u poređenju s prethodnom nedeljom nadzora i koji utvrdi da pacijenti tokom aktuelne nedelje ispunjavaju definiciju slučaja oboljenja sličnog gripu, obaveštava epidemiologa nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje, radi uzorkovanja bolesničkog materijala i prikupljanja osnovnih epidemiološko-kliničkih podataka. Uzorak se dostavlja u Institut, gde će se sprovesti laboratorijsko ispitivanje uzorka na viruse gripa. Primenjivaće se PCR metoda. Planira se uzimanje oko 500 uzoraka u toku jedne sezone.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje nove sentinelne mreže (utvrđivanje broja sentinelnih lekara koji su bili uključeni u nadzor i uključivanje novih);

• utvrđivanje veličine aktuelne populacije pod nadzorom lekara koji su već angažovani i populacije lekara koji su prvi put uključeni u aktivnosti;

• formiranje stručnog tima i izbor/reizbor okružnih koordinatora;

• izrada dokumentacije;

• edukacija novih učesnika u nadzoru;

• prijavljivanje OSG i ARI;

• uzorkovanje i transport bolesničkog materijala;

• laboratorijska obrada;

• tumačenje i izdavanje rezultata;

• obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja ka svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

2. Ciljna grupa za posvećeni nadzor nad teškom akutnom respiratornom bolešću jesu hospitalizovani bolesnici kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Programski zadatak realizovaće se putem saradnje bolničkih ustanova u kojima se leče pacijenti kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, regionalnih zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine i Instituta. Aktivnosti će biti usmerene na registrovanje bolesnika kod kojih je došlo do razvoja SARI i ARDS-a, a da nije poznat drugi uzrok nastanka. Uniformnost prijavljivanja obezbediće se korišćenjem definicija slučajeva SARI i ARDS-a. Primenom elektronske platforme za specijalizovani nadzor, unaprediće se saradnja među učesnicima u sistemu nadzora i ubrzati protok informacija. Na osnovu postavljene indikacije ordinirajućeg lekara, uzorkovaće se bolesnički materijal (nazalni/faringealni bris) za laboratorijsko ispitivanje radi postavljanja etiološke dijagnoze bolesti. Ispitivanje će se sprovoditi na viruse gripa, kao najčešćih prouzrokovača ovih oboljenja. U slučaju negativnog rezultata, ispitivanje će se proširiti i na druge virusne agense (MERS-CoV, humani meta pneumovirus, humani parainfluenca virusi 1, 2, 3 i 4, humani rinovirus, adenovirusi, humani boka virus i respiratorni sinicijalni virus), a prema kliničkim i epidemiološkim indikacijama, ispitivanje će se sprovesti i na uzročnike legionarske bolesti i Q groznice. Laboratorijsko ispitivanje sprovodiće Institut. U procesu decentralizacije laboratorijske dijagnostike u AP Vojvodini, laboratorijsko ispitivanje na najčešće očekivane uzročnike teške akutne respiratorne bolesti (grip A i B i legionela), sprovodiće i zavodi za javno zdravlje u Subotici, Sremskoj Mitrovici, Somboru, Kikindi i Pančevu. Laboratorijsko ispitivanje na Q sprovodiće se u saradnji s referentnom laboratorijom Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin.

Postupak realizacije navedenih aktivnosti uključuje:

• formiranje stručnog tima;

• definisanje metodologije;

• izrada dokumentacije (ankete, izveštajni obrasci);

• edukacija mikrobiologa i biologa/zdravstvenih tehničara iz zavoda za javno zdravlje u Subotici i Sremskoj Mitrovici;

• registrovanje bolesnika u skladu s definicijom;

• uzorkovanje bolesničkog materijala;

• transport bolesničkog materijala;

• laboratorijsko ispitivanje uzoraka i tumačenje rezultata;

• prikupljanje epidemioloških i kliničkih podataka;

• obrada i analiza podataka, izrada i diseminacija izveštaja ka svim izvršiocima i Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo.

3. Planirano je da se pregleda 100 uzoraka fecesa hospitalizovanih pacijenata koji boluju od gastroenteritisa i 100 uzoraka fecesa obolelih u epidemijama gastroenterokolitisa, za koje je postavljena sumnja na virusnu etiologiju. Uzorci pacijenata biće testirani molekularnom real-time PCR dijagnostičkom metodom, upotrebom komercijalnog testa za simultanu detekciju rotavirusa, norovirusa, astrovirusa i adenovirusa.

Prikupljanje i obrada uzoraka fecesa pacijenata sumnjivih na virusni gastroenteritis: uzorci stolice, za hospitalizovane pacijente, biće dostavljani u saradnji sa Institutom i Klinikom za infektivne bolesti, Kliničkog centra Vojvodine. Uzorci stolice pacijenata obolelih u epidemijama biće dostavljani u saradnji sa epidemiološkom službom nadležnog zavoda za javno zdravlje na teritoriji AP Vojvodine. Obradu bolesničkog materijala i pripremu za ekstrakciju nukleinskih kiselina sprovodiće Centar za virusologiju Instituta.

Izolacija i dokazivanje virusnih nukleinskih kiselina iz uzoraka fecesa: ekstrakcija virusnih nukleinskih kiselina i vršiće se komercijalnim kitom za izolaciju RNK/DNK pomoću mini-spin kolona. Testiranje uzoraka virusnih nukleinskih kiselina na prisustvo RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa vršiće se metodom real-time RT PCR i DNK adenovirusa metodom real time PCR. Za izvođenje real time PCR testa biće upotrebljen komercijalni kit, za istovremeno dokazivanje i diferencijaciju RNK rotavirusa, norovirusa i astrovirusa i za dokazivanje DNK adenovirusa.

Obrada podataka i analiza dobijenih rezultata: dobijeni rezultati biće obrađeni i analizirani u odnosu na karakteristike pacijenata obolelih od gastroenteritisa, odnosno epidemija virusnih gastroenteritisa.

Za sprovođenje ovog programskog zadatka, pored postojeće RT PCR tehnologije koja je obezbeđena u svim zavodima za javno zdravlje, Institut će nabaviti Real time Multiplex PCR - automatizovani sistem za brza i pouzdana dijagnostička ispitivanja zaraznih bolesti, baziranih na molekularnoj metodi sa identifikacijom izazivača prema sindromima. Aparat će u jednom vremenu moći da potvrdi ili odbaci 13-17 različitih virusnih i bakterijskih uzročnika, što veoma doprinosi pravovremenom otkrivanju epidemija teških zaraznih bolesti iz grupe crevnih i respiratornih i ubrzava epidemiološka ispitivanja u vanrednim situacijama.

Izvršioci: Institut za javno zdravlje Vojvodine - koordinator programskog zadatka; zavodi za javno zdravlje s teritorije AP Vojvodine (Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica, Zavod za javno zdravlje Pančevo, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor), 135 sentinelnih lekara iz četrdeset četiri doma zdravlja s teritorije AP Vojvodine.

INDIKATORI

• broj (%) domova zdravlja koji su učestvovali u nadzoru u ≥ 90% izveštajnih nedelja; broj (%) sentinelnih lekara koji su dostavili ≥ 80% planiranih nedeljnih izveštaja o registrovanim OSG i ARI, u skladu sa protokolom;

• broj laboratorijski ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

• broj potvrđenih slučajeva gripa u poređenju sa ukupnim brojem testiranih uzoraka;

• broj ispitanih uzoraka bolesničkog materijala;

• broj (%) bolesnika kod kojih je postavljena etiološka dijagnoza teške akutne respiratorne bolesti;

• broj (%) bolesnika sa etiološkom dijagnozom teške akutne respiratorne bolesti za koje su dobijeni kliničko-epidemiološki podaci;

• broj (%) uzoraka prikupljenih od hospitalizovanih pacijenata, kod kojih je postavljena sumnja na virusni gastroenteritis;

• broj (%) pacijenata sa utvrđenom etiološkom dijagnozom virusnog gastroenteritisa;

• broj obrađenih epidemija gastroenterokolitisa;

• broj (%) epidemija gastroenterokolitisa za koje je utvrđena virusna etiologija.

Kvalitativni pokazatelji:

• geografska raširenost oboljenja u populaciji (u odnosu na OSG);

• intenzitet kliničke aktivnosti virusa (u odnosu na OSG);

• tendencija incidencije oboljenja sličnih gripu (u odnosu na OSG);

• stepen opterećenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (u odnosu na ARI).

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA

 

R.br.	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	Ukupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
1.	Materijalni troškovi - Institut
1.1.	- Real time Multiplex PCR - automatizovani sistem za brza i pouzdana IVD dijagnostička ispitivanja infektivnih bolesti, baziranih na molekularnoj metodi, sa identifikacijom izazivača prema sindromima	kom	1	5.250.000,00	5.250.000,00	5.250.000,00	0,00
1.2.	- testovi za istovremeno otkrivanje i identifikaciju više bakterijskih, virusnih, gljivičnih parazitarnih nukleinskih kiselina direktno iz uzorka, kao i mogućnost identifikacije gena mehanizma rezistencije dizajnirani prema vrsti patologije	reakcija	48	28.560,00	1.370.880,00	0,00	1.370.880,00
	UKUPNO				6.620.880,00	5.250.000,00	1.370.880,00
2.	Nematerijalni troškovi - Institut
2.1.	- šest lekara specijalista	čas rada	30	705,62	21.168,60	21.168,60	0,00
2.2.	- dva dipl. biologa	čas rada	30	526,98	15.809,40	15.809,40	0,00
2.3.	- tri zdravstvena tehničara	čas rada	15	311,38	4.670,70	4.670,70	0,00
2.4.	- jedan operater	čas rada	5	232,06	1.160,30	1.160,30	0,00
2.5.	- jedan pomoćni radnik	čas rada	5	164,75	823,75	823,75	0,00
	UKUPNO				43.632,75	43.632,75	0,00
3.	Nematerijalni troškovi - zavodi u APV
3.1.	- šest lekara specijaliste	čas rada	30	705,62	21.168,60	21.168,60	0,00
3.2.	- šest vozača	čas rada	30	203,35	6.100,50	6.100,50	0,00
3.3.	- šest zdravstvenih tehničara (SSS)	čas rada	30	311,38	9.341,40	9.341,40	0,00
	UKUPNO				36.610,50	36.610,50	0,00
4.	Nematerijalni troškovi - domovi zdravlja u APV
D1	- sto tridest pet lekara specijalista	čas rada	675	607,00	409.725,00	409.725,00	0,00
	UKUPNO				409.725,00	409.725,00	0,00
	UKUPNO 1+2+3+4				7.110.848,25	5.739.968,25	1.370.880,00

4. KONTROLA SADRŽAJA NATRIJUM-HLORIDA U OBROCIMA ORGANIZOVANE DRUŠTVENE ISHRANE DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA I ADOLESCENATA VOJVODINI

Epidemiološka istraživanja, kliničke i eksperimentalne studije urađene u velikom broju zemalja nedvosmisleno su utvrdile da je unos natrijum-hlorida u direktnoj linearnoj korelaciji s prevalencijom hipertenzije i srednjom vrednošću visine krvnog pritiska u populaciji, opštim mortalitetom i specifičnim mortalitetom od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti. Preveliki unos natrijum-hlorida predstavlja doprinoseći činilac za razvoj kancera želuca, osteoporoze, bubrežnih kamenaca i težinu astme, a često je udružen i s prevelikim kalorijskim unosom, odnosno gojaznošću, posebno kod adolescenata. Prema podacima Ministarstva zdravlja iz 2013. godine, prevalencija hipertenzije odraslog stanovništva Republike Srbije iznosi 47,5%. Istraživanje Instituta pokazalo je da oko 66% osoba starijih od 45 ima hipertenziju. Prvi rezultati kontrole sadržaja natrijum-hlorida u obrocima društvene ishrane dece predškolskog i školskog uzrasta i studentske omladine u Novom Sadu pokazali su da znatno prevazilazi preporučeni dnevni unos od pet grama dnevno (odnosno tri grama dnevno za decu starijeg predškolskog uzrasta). Uspostavljanje partnerskih odnosa s predškolskim ustanova u Novom Sadu, osnovnim školama, domovima učenika i studentskim centrom pomoglo je da se nakon nekoliko godina sprovođenja programa sadržaj soli u ovim obrocima statistički znatno smanji. Dosadašnjom realizacijom programa u AP Vojvodini, postignuta je harmonizovana institucionalna saradnja Instituta i šest zavoda za javno zdravlje u AP Vojvodini. Ujednačena je metodologija rada i dobijeni su podaci o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine. Obrađeni podaci kontrole sadržaja soli u objektima organizovane društvene ishrane dece predškoloskog uzrasta na teritoriji AP Vojvodine u periodu od 2012. do 2014. godine pokazali su da je unos soli prevelik u objektima - i u urbanoj i u ruralnoj sredini. Iako je postignuto neko smanjenje u poređenju s prethodnom godinom, tokom 2013. godine utvrđeno je da deca predškolskog uzrasta obrocima organizovane društvene ishrane i dalje unose veće količine natrijum-hlorida od preporučenih. Sadržaj natrijum-hlorida i u obrocima u objektima organizovane društvene ishrane dece školskog uzrasta, adolescenata i studentske omladine na teritoriji AP Vojvodine takođe je prevelik. Sistematska istraživanja ovakve vrste, po prvi put, sprovode se na teritoriji AP Vojvodine. Svetska zdravstvena organizacija i Ekonomski forum, u svojim analizama iz 2011. godine, ukazali su na to da je za ukupno smanjenje opterećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima najisplativiji pristup rana prevencija primenom programa za redukciju faktora rizika. Ulaganje u program za redukciju unosa soli prepozanto je ne međunarodnom nivou kao jedan od najisplativijih programa (best buy) za smanjenje prevalancije visokog krvnog pritiska u populaciji i optrećenosti stanovništva masovnim nezaraznim bolestima. Sve zemlje članice Evropske unije, u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, još od 2008. godine sprovode nacionalne programe za redukciju unosa soli. Svetska zdravstvena organizacija svim zemljama preporučila je da preduzmu sve potrebne mere kako bi se do 2025. godine unos soli smanjio za 30%.

Nepostojanje posebnog programa/ programskog zadatka na republičkom nivou

U Republici Srbiji doneta je Strategija za prevenciju masovnih nezaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 22/09). U Akcionom planu za sprovođenje Strategije za period 2009-2015. godine, kao specifični ciljevi, navedeni su unapređivanje ishrane dece i mladih u objektima društvene ishrane i aktivnosti na redukciji unosa soli na populacionom nivou. Programi za implementaciju navedenih specifičnih ciljeva na nivou Republike Srbije nisu izrađeni.

CILJEVI PROGRAMSKOG ZADATKA

Opšti cilj:

• smanjenje unosa natrijum-hlorida dece predškolskog i školskog uzrasta i adolescenata s ciljem smanjenja rizika za razvoj hipertenzije, kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu, za koje je utvrđeno da veliki unos natrijum-hlorida predstavlja faktor rizika ili doprinoseći činilac.

Specifični ciljevi:

• uspostavljanje partnerskog odnosa sa objektima u kojima postoji organizovana društvena ishrana za decu predškolskog uzrasta i domovima učenika;

• praćenje sadržaja natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini, po jedinstvenoj, međunarodno priznatoj metodi rada;

• prikupljanje, obrada i analiza podataka o sadržaju natrijum-hlorida u obrocima organizovane društvene ishrane dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika u AP Vojvodini;

• kontrola sadržaja natrijum-hlorida u uzorcima industrijski proizvedenih namirnica koje se koriste u ishrani dece predškolskog uzrasta i adolescenata u domovima učenika;

• podizanje nivoa svesti o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u ishrani ljudi, putem rada u lokalnoj zajednici.

METODOLOGIJA I AKTIVNOSTI SPROVOĐENJA PROGRAMSKOG ZADATKA

Izrada plana rada:

1. uspostavljanje partnerske saradnje s rukovodstvom objekata i planerima organizovane društvene ishrane dece u predškolskim ustanovama i domovima učenikana teritoriji AP Vojvodine;

2. uzorkvanje obroka i kontrola sadržaja natrijum-hlorida;

3. uzorkovanje i kontrola sadržaja natrijumhlorida u industrijski proizvedenim namirnicama;

4. unapređivanje elektronske baze podataka;

5. prikupljanje i obrada podataka;

6. izrada štampanog zdravstveno-vaspitnog sredstva (liflet);

7. edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici; (septembar - novembar 2017);

8. organizovanje godišnje konferencije (decembar 2017);

9. izrada godišnjeg izveštaja (decembar 2017).

Izvršioci: Institut za javno zdravlje Vojvodine, Zavod za javno zdravlje Subotica, Zavod za javno zdravlje Sombor, Zavod za javno zdravlje Kikinda, Zavod za javno zdravlje Zrenjanin, Zavod za javno zdravlje Pančevo i Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica.

INDIKATORI

• uspostavljena programska institucionalna saradnja sa okružnim zavodima za javno zdravlje i ustanovama u kojima postoji organizovana društvena ishrana dece predškolskog uzrasta i adolscenata u domovima učenika;

• urađena laboratorijska ispitivanja;

• formirana baza podataka;

• izrađeno štampano zdravstveno-vaspitno sredstvo (liflet);

• organizovani edukativni programi o značaju smanjenog unosa natrijum-hlorida u lokalnoj zajednici (7);

• organizovana stručna konferencija;

• pripremljen izveštaj o postignutim rezultatima.

FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA REALIZACIJU PROGRAMSKOG ZADATKA

 

R.br.	Vrsta troška	Jedinica	Broj jedinica	Jedinična cena (din.)	aUkupno (din.)	Sredstva iz budžeta APV	Sopstvena sredstva
1.	Materijalni troškovi
1.1.	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima	komad	560	660,00	323.400,00	323.400,00	0,00
1.2.	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima u domovima učenika	uzorak	105	660,00	92.400,00	92.400,00	0,00
1.3.	- laboratorijsko određivanje soli u obrocima u industrijski proizvedenoj hrani	uzorak	245	660,00	184.800,00	184.800,00	0,00
	UKUPNO				600.600,00	600.600,00	0,00
2.	Nematerijalni troškovi Institut
2.1.
2.2.	- sedam lekara specijalista	čas rada	14	607,00	8.498,00	8.498,00	0,00
2.3.	- jedan lekar na specijalizaciji	čas rada	2	522,74	1.045,48	1.045,48	0,00
2.4.	- jedan dipl. inž. elektrotehnike	čas rada	2	432,12	864,24	864,24	0,00
2.5.	- jedan dipl. inž. informatike	čas rada	2	432,12	864,24	864,24	0,00
2.6	- jedan dipl. hemičar, doktor nauka	čas rada	2	526,98	1.053,96	1.053,96	0,00
2.7.	- jedan dipl. hemičar specijalista sanitarne hemije	čas rada	2	526,98	1.053,96	1.053,96	0,00
2.8.	- jedan dipl. tehnolog	čas rada	2	432,12	864,24	864,24	0,00
2.9.	- jedan laboratorijski tehničar	čas rada	2	311,38	622,76	622,76	0,00
2.10.	- jedan viši sanitarni tehničar	čas rada	2	347,39	694,78	694,78	0,00
2.11.	- četiri tehničara/sanitarna tehničara	čas rada	8	311,38	2.491,04	2.491,04	0,00
2.12.	- dva administrativna radnika	čas rada	4	232,06	928,24	928,24	0,00
2.13	- jedna medicinska sestra	čas rada	2	311,38	622,76	622,76	0,00
	UKUPNO				19.603,70	19.603,70	0,00
3.	Nematerijalni troškovi - zavodi u APV
3.1.	- šest lekara specijalista	čas rada	12	607,00	7.284,00	7.284,00	0,00
3.2.	- šest tehničara uzorkivača	čas rada	12	311,38	3.736,56	3.736,56	0,00
3.3.	- šest programera (SSS)	čas rada	12	232,06	2.784,72	2.784,72	0,00
3.4.	- šest administrativnih radnika	čas rada	12	232,06	2.784,72	2.784,72	0,00
3.5.	- šest dipl. hemičara	čas rada	12	432,12	5.185,44	5.185,44	0,00
3.6.	- šest hemijskih tehničara / laboratorijskih tehničara	čas rada	12	311,38	3.736,56	3.736,56	0,00
3.7.	- šest sanitarnih tehničara / uzorkivača	čas rada	12	311,38	3.736,56	3.736,56	0,00
	UKUPNO				29.248,56	29.248,56	0,00
	UKUPNO 1+2+3				649.452,26	649.452,26	0,00