ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O STATUSU I FUNKCIJAMA MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA NESTALA LICA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2017) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica, koji je sačinjen u Briselu, 15. decembra 2014. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM
O STATUSU I FUNKCIJAMA
MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA NESTALA LICA
Strane u ovom sporazumu,
Zabrinute što u današnjem svetu svake godine veliki broj lica nestane kao posledica oružanih sukoba, zloupotrebe ljudskih prava, prirodnih katastrofa i nesreća koje je izazvao čovek i drugih nedobrovoljnih razloga;
Primećujući da problem nestalih lica ne poštuje granice i da se pitanje nestalih sve češće posmatra kao nešto što izaziva zabrinutost na svetskom nivou, a za šta je potreban definisan i održiv međunarodni odgovor;
Shvatajući da je tokom poslednje dve decenije došlo do važnih pomaka u bavljenju ovim pitanjem, uključujući tu i pravno zasnovana nastojanja da se utvrdi gde su nestala lica i korišćenje savremenih sudskomedicinskih metoda radi tačnog ustanovljavanja njihove sudbine;
Svesne troškova po društvo i porodicu koji proističu iz nemogućnosti da se utvrde gde su nestali, kao i pretrpljene tuge i bola zbog neznanja gde su im voljeni ili okolnosti pod kojima su nestali;
Imajući na umu da su nestala lica uglavnom muškarci, naročito kada se radi o posledicama oružanih sukoba i zloupotrebe ljudskih prava, a da su oni koji za njima ostanu, žene i deca, naročito ranjivi;
Pozdravljajući napore vladinih i nevladinih organizacija na bavljenju pitanjem nestalih širom sveta;
Potvrđujući da države potpisnice treba da preduzmu sve praktične korake radi utvrđivanja gde se nalaze nestali, i to kao deo obaveza po osnovu međunarodnog prava, naročito instrumenata ljudskih prava i čl. 32-34. Dopunskog protokola I iz Ženevske konvencije;
Imajući na umu obimno iskustvo na pitanjima nestalih koje je stečeno preko Međunarodne komisije za nestala lica, te izražavajući rešenost da se poboljšaju pravni okviri koji podržavaju napore na traženju nestalih;
Podsećajući da je Međunarodna komisija osnovana na inicijativu predsednika SAD Bila Klintona 1996. godine na Samitu G-7 u Lionu u Francuskoj, prvobitno radi obezbeđivanja saradnje vlada na traženju nestalih iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji;
Dalje podsećajući da je Međunarodna komisija za nestala lica od 2004. godine organizacija koja je aktivna u celom svetu, pomažući organima državne vlasti u traženju i identifikovanju nestalih lica, bilo da je njihov nestanak usledio kao posledica oružanih sukoba, zloupotrebe ljudskih prava, prirodnih katastrofa ili onih koje je čovek uzrokovao, ili drugih nedobrovoljnih razloga, te dajući doprinos pravdi i unapređenju vladavine prava, čime se otklanjaju propusti u humanitarnom pravu;
Pozdravljajući inicijative pokrenute na Međunarodnoj konferenciji "Nestali: na dnevnom redu za budućnost" održanoj u Hagu 2013. godine, uključujući tu i uspostavljanje Globalnog foruma za nestala lica;
Prepoznajući uspešan rad Međunarodne komisije za nestala lica i sa željom da se uspostavi njen jasan pravni status kao međunarodne organizacije, a radi toga da joj se bolje omogući da sprovodi svoje funkcije na međunarodnom nivou;
Saglasile su se kako sledi:
1. Ovim se Međunarodna komisija za nestala lica osniva kao međunarodna organizacija, a u daljem tekstu pominje se kao "Komisija".
2. Komisija ima puni međunarodni pravni subjektivitet i uživa takva svojstva koja mogu biti neophodna za vršenje njenih funkcija i ispunjenje njenih svrha.
3. Komisija deluje u skladu sa ovim sporazumom.
Komisija nastoji da obezbedi saradnju država i drugih organa u traženju lica nestalih kao posledica oružanih sukoba, zloupotrebe ljudskih prava, prirodnih katastrofa i onih koje je čovek izazvao i drugih nedobrovoljnih razloga, i pomaže im u tome. Komisija takođe podržava rad drugih organizacija u njihovim naporima, podstiče učešće javnosti u svojim aktivnostima i doprinosi razvoju odgovarajućih vidova komemoracija i odavanju počasti nestalima.
Odbor poverenika i Generalni direktor
1. Komisiju čine Odbor poverenika, Generalni direktor i zaposleni. Poverenici se biraju među eminentnim ličnostima. Sadašnji članovi Odbora poverenika navedeni su u Aneksu uz ovaj sporazum.
2. Odbor poverenika ima pravo da usvaja propise koji se odnose, između ostalog, na imenovanje poverenika i njihove mandate, mandat imenovanja Generalnog direktora i mandat drugih zaposlenih u Komisiji. Odbor poverenika usvaja program rada koji se može po potrebi menjati. Program rada obično ne prelazi period od pet godina i sadrži potrebe Komisije za obavljanje takvog rada.
3. Odbor poverenika donosi odluke da pozove druga lica da se pridruže Odboru poverenika konsenzusom. Druge odluke mogu biti donete uz jedan glas protiv ili jedan uzdržan glas. Odbor poverenika bira jednog poverenika za predsedavajućeg.
4. Odbor poverenika može odlučiti da pozove druge eminentne ličnosti da im se pridruže ukoliko je to potrebno i može pozvati da se poverenici nominuju od strane država, bilo da su takve države strane ugovornice u ovom sporazumu ili nisu.
5. Generalni direktor može zadržati spoljašnje savetnike i stručnjake i održavati savetodavni mehanizam koji obuhvata predstavnike međunarodnih i drugih organizacija, kao i civilnog društva i akademske zajednice.
Konferencija država potpisnica
1. Konferencija prestavlja države potpisnice u ovom sporazumu.
2. Vlada svake države učesnice imenuje predstavnika koji deluje kao član Konferencije.
3. Konferencija bira predsednika i potpredsednika.
4. Odbor poverenika i Generalni direktor sazivaju Konferenciju najmanje jednom u tri godine.
5. Ako Konferencija ima želju da se sastane između perioda pomenutih u stavu 4. ovog člana, takav sastanak moraju sazvati Odbor poverenika i Generalni direktor na zahtev većine članova Konferencije.
6. Konferencija:
a. razmatra izveštaje o aktivnosti Komisije;
b. predlaže programske smernice za rad Odbora poverenika;
c. preporučuje državama učesnicama mere radi postizanja ciljeva Komisije;
d. usvaja poslovnik o radu Konferencije.
7. Odluke se donose većinom glasova prisutnih država potpisnica, uključujući tu i biranje predsednika i potpredsednika.
8. Odbor poverenika i Generalni direktor mogu povremeno i po potrebi (ad hoc) pozvati strane koje nisu države učesnice, kao i međunarodne i druge organizacije, a koje podržavaju rad Komisije, da učestvuju na sastancima Konferencije u svojstvu posmatrača.
9. Državu potpisnicu poziva Generalni direktor da bude domaćin sastanku Konferencije. Troškove putovanja i smeštaja koji se odnose na sastanak snosiće svaka država učesnica. Generalni direktor obezbeđuje sekretarijat za Konferenciju.
10. Konferencija ima finansijski odbor.
1. Odbor predstavlja države potpisnice koje su finansijski podržale Komisiju tokom izveštajnog perioda.
2. Vlada svake države potpisnice iz stava 1. ovog člana imenuje predstavnika koji nastupa kao član Odbora.
3. Odbor bira predsedavajućeg i zamenika predsedavajućeg.
4. Odbor se sastaje poslednjeg kvartala svake godine.
5. Odbor:
a. razmatra izveštaj Komisije o radu za godinu na isteku i sledeću godinu;
b. usvaja preporuke koje se odnose na finansijsko upravljanje Komisije u vezi sa čim obavezno uzima u obzir stanovišta važnih davalaca doprinosa Komisiji;
c. preispituje i odobrava Finansijske propise i format za izveštavanje Komisije;
d. usvaja poslovnik o radu Odbora.
6. Predsedavajući u konsultaciji sa Generalnim direktorom može dozvoliti učešće drugih država, bilo da su države potpisnice ili ne, kao i međunarodnih i drugih organizacija kao posmatrača, bez prava glasa.
7. Odbor donosi odluke većinom glasova prisutnih članova.
8. Svake godine Generalni direktor poziva člana Odbora da bude domaćin sastanku Odbora. Troškove putovanja i smeštaja koji se odnose na sastanak snosi svaki član.
Radi napredovanja u vezi sa prethodno pomenutim svrhama i aktivnostima Komisija ima sledeća ovlašćenja:
a. da stiče nepokretnu i ličnu imovinu i da njome raspolaže;
b. da zaključuje ugovore i druge vrste sporazuma, uključujući tu i sporazume o upravljanju računima u banci i angažovanje oko drugih bankarskih i finansijskih transakcija;
c. da zapošljava;
d. da pokreće pravne postupke i da se brani u njima;
e. da preduzme druge zakonite radnje koje su neophodne radi postizanja svrha Komisije.
Sedište i međunarodni sporazumi
1. Komisija uspostavlja svoje sedište u Hagu u Holandiji. Sa zemljom domaćinom zaključuje Sporazum o sedištu kojim se poverenicima, zaposlenima, prostorijama, arhivu i imovini daju privilegije i imuniteti koji su neophodni za delotvorno vršenje njenih funkcija i ispunjenje njenih svrha.
2. Komisija nastoji da zaključi sporazume sa vladama država gde se odvijaju njene aktivnosti. Ovi sporazumi treba da obuhvate odredbe kojima se njenim poverenicima, zaposlenima, prostorijama, arhivu i imovini daju privilegije i imuniteti koji su neophodni za delotvorno vršenje njenih funkcija i ispunjenje njenih svrha.
3. Sporazum o sedištu iz stava 1. ovog člana predstavlja referentnu tačku za Komisiju u smislu zaključivanja međunarodnih sporazuma iz stava 2. ovog člana.
Finansijske potrebe Komisije, uključujući tu i njen program rada, zadovoljavaju se putem dobrovoljnih priloga, bespovratnih sredstava, donacija i sličnih oblika prihoda. Ni od jedne države potpisnice iz ovog sporazuma ili od bilo koje druge države ili međunarodne organizacije ne zahteva se da po osnovu ovog sporazuma daje procenjene ili druge doprinose radi finansiranja rada Komisije.
1. Ovaj sporazum otvoren je za potpisivanje od strane svih država u Briselu na dan 15. decembra 2014. godine i u Hagu od 16. decembra 2014. do 16. decembra 2015. godine. Država koja potpiše ovaj sporazum može izjaviti da ovaj sporazum primenjuje uslovno, u očekivanju njegovog stupanja na snagu.
2. Ovaj sporazum zahteva potvrđivanje, prihvatanje ili odobrenje država potpisnica. Instrumenti potvrđivanja, prihvatanja ili odobravanja deponuju se kod Vlade Holandije.
3. Ovaj sporazum otvoren je svim državama za pristupanje. Instrumenti pristupanja deponuju se kod Vlade Holandije.
4. Ovaj sporazum stupa na snagu trideset dana pošto dve države izraze svoju saglasnost da budu obavezane u smislu st. 2. ili 3. ovog člana.
5. Za svaku državu koja je saglasna da se obaveže počev od datuma stupanja na snagu ovog sporazuma, ovaj sporazum stupa na snagu za takvu državu 30 dana posle deponovanja njenog instrumenta kojim je izrazila saglasnost da bude obavezana.
6. Svaka država potpisnica može da se povuče iz ovog sporazuma. Povlačenje stupa na snagu dvanaest meseci pošto depozitar primi obaveštenje o povlačenju.
7. Sporazum se zaključuje za početni period od pet godina, posle koga može da se preispita, odnosno izmeni i dopuni na inicijativu izvornih država potpisnica. Posle toga, produžava se na neodređeno vreme.
8. Ovaj sporazum deponuje se kod Vlade Holandije, koja će delovati kao depozitar i dostaviće svakoj državi potpisnici overeni primerak Sporazuma.
9. Države koje su potpisale, potvrdile, prihvatile, odobrile ovaj sporazum ili su mu pristupile, depozitar obaveštava shodno st. 1, 2. i 3. ovog člana o sledećem:
a. potpisima, izjavama, potvrđivanjima, prihvatanjima, odobrenjima i pristupanjima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana;
b. datumima stupanja na snagu iz st. 4. i 5. ovog člana;
c. svakom povlačenju i datumu kada ono stupa na snagu iz stava 6. ovog člana.
KAO POTVRDU TOGA, dole potpisani, koji je uredno ovlašćen da to učini, potpisao je ovaj sporazum.
SAČINJENO u Briselu, dana 15. decembra 2014. godine, na engleskom jeziku, u samo jednom primerku.
Overena kopija originala
Direktor Sporazuma
Ministarstva spoljnih poslova
Kraljevine Holandije
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".