ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZ PARIZA("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2017) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum iz Pariza, sačinjen u Parizu 12. decembra 2015. godine, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma iz Pariza, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM IZ PARIZA
Strane u ovom sporazumu,
Kao Strane Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, u daljem tekstu "Konvencija",
U skladu sa Platformom iz Durbana za efikasne akcije koja je ustanovljena odlukom 1/SR.17 Konferencije strana Konvencije na njenom sedamnaestom zasedanju,
Radi sprovođenja cilja Konvencije, rukovodeći se njenim principima, uključujući princip jednakosti i zajedničke ali diferencirane odgovornosti i odgovarajućih mogućnosti, poštujući različite nacionalne okolnosti,
Uviđajući potrebu za delotvornim i naprednim odgovorom na neposrednu pretnju klimatskih promena zasnovanom na najboljim dostupnim naučnim saznanjima,
Takođe uviđajući i specifične potrebe i posebne okolnosti Strana koje su zemlje u razvoju, naročito onih koje su posebno osetljive na negativne posledice promene klime, kao što je utvrđeno Konvencijom,
Uzimajući u potpunosti u obzir specifične potrebe i posebnu situaciju najmanje razvijenih zemalja u pogledu finansiranja i transfera tehnologija,
Uviđajući da Strane mogu biti pogođene ne samo promenama klime, već i uticajima preduzetih mera kao odgovor na njih,
Naglašavajući suštinsku vezu između akcija protiv klimatskih promena, odgovora i uticaja sa pristupom održivom razvoju i iskorenjivanjem siromaštva,
Uviđajući kao ključni prioritet zaštitu bezbednosti hrane i iskorenjivanje gladi i posebno osetljivost sistema za proizvodnju hrane na negativne uticaje promene klime,
Uzimajući u obzir imperative pravedne tranzicije radne snage i kreiranje dostojanstvenog rada i kvalitetnih poslova u skladu sa nacionalno definisanim prioritetima razvoja,
Uviđajući da su klimatske promene zajednička briga čovečanstva, Strane treba da, prilikom preduzimanja akcija za rešavanje problema promena klime, poštuju i promovišu ljudska prava, pravo na zdravlje, prava autohtonih naroda, lokalnih zajednica, migranata, dece, osoba sa invaliditetom i ugroženih ljudi, kao i pravo na razvoj, rodnu ravnopravnost, osnaživanje žena i međugeneracijsku jednakost,
Uviđajući značaj očuvanja i po potrebi, unapređenja, ponora i rezervoara gasova sa efektom staklene bašte utvrđenih u Konvenciji,
Primajući k znanju značaj obezbeđivanja integriteta svih ekosistema, uključujući okeane, kao i zaštite biodiverziteta, prepoznatog u nekim kulturama kao Majka Zemlja, i primajući k znanju značaj koji za neke ima koncept "klimatske pravde" prilikom preduzimanja akcija na rešavanju problema klimatskih promena,
Potvrđujući značaj obrazovanja, obuke, javne svesti, učešća javnosti, javnog pristupa informacijama i saradnje na svim nivoima za pitanja uključena u ovom sporazumu,
Uviđajući značaj angažovanja svih nivoa vlasti i različitih aktera, u skladu sa relevantnim nacionalnim zakonodavstvom Strana, u borbi protiv klimatskih promena,
Takođe, uviđajući da održivi načini života i održivi načini potrošnje i proizvodnje, pre svega u Stranama Konvencije koje su razvijene zemlje, igraju važnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena,
Sporazumele su se o sledećem:
Za svrhe ovog Sporazuma, važe definicije sadržane u članu 1. Konvencije. Osim toga:
1. "Konvencija" označava Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, usvojenu u Njujorku 9. maja 1992. godine.
2. "Konferencija strana" označava Konferenciju strana u Konvenciji.
3. "Strana" označava stranu u ovom sporazumu.
1. Ovaj sporazum, kako bi se unapredilo sprovođenje Konvencije i postizanje njenog cilja, nastoji da osnaži globalni odgovor na pretnje izazvane klimatskim promenama, uvažavajući održivi razvoj i napore na iskorenjavanju siromaštva, uključujući:
(a) Ograničenje rasta prosečne globalne temperature značajno ispod 2 °C u odnosu na predindustrijski nivo i nastavak napora da se ograniči rast temperature do 1,5 °C u odnosu na predindustrijski nivo, uviđajući da bi to značajno smanjilo rizike i uticaje klimatskih promena;
(b) Povećanje sposobnosti prilagođavanja na negativne uticaje i jačanje otpornosti na klimatske promene i razvoj praćen niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, na način koji ne ugrožava proizvodnju hrane;
(v) Usklađivanje finansijskih tokova sa potrebama razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte i ojačanom otpornosti na klimatske promene.
2. Ovaj sporazum će se sprovoditi tako da odražava jednakost i princip zajedničke ali diferencirane odgovornosti i odgovarajućih mogućnosti, uvažavajući pojedinačne nacionalne okolnosti.
Kao nacionalno određene doprinose globalnom odgovoru na promene klime, sve Strane se pozivaju da ulože ambiciozne napore i o istima izveštavaju, kako je definisano u čl. 4, 7, 9, 10, 11. i 13, a zarad ostvarivanja ciljeva ovog sporazuma utvrđenih u članu 2. Napori svih Strana predstavljaće napredak tokom vremena, uviđajući potrebu pružanja podrške Stranama koje su zemlje u razvoju u cilju efikasnog sprovođenja ovog sporazuma.
1. Kako bi se postigli dugoročni ciljevi ograničenja rasta temperature utvrđeni u članu 2, Strane nastoje da dostignu globalni maksimum emisija gasova sa efektom staklene bašte što je pre moguće, uzimajući u obzir da će za dostizanje tog maksimuma Stranama koje su zemlje u razvoju biti potrebno više vremena, te da potom ubrzaju smanjenje emisija u skladu sa najboljim dostupnim naučnim saznanjima, a kako bi se u drugoj polovini ovog veka postigao balans između antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i količina odstranjenih putem ponora, i to na osnovu jednakosti i u kontekstu održivog razvoja i napora da se iskoreni siromaštvo.
2. Svaka Strana će pripremiti, objaviti i ispunjavati sve naredne nacionalno utvrđene doprinose koje namerava da ostvari. Strane će preduzimati domaće mere na ublažavanju kako bi ostvarile ciljeve tih doprinosa.
3. Svaki naredni nacionalno utvrđen doprinos Strane predstavljaće napredak u odnosu na do tada aktuelan i odražavaće njenu najveću moguću ambiciju, kao i njenu zajedničku ali diferenciranu odgovornost i odgovarajuće mogućnosti uvažavajući različite nacionalne okolnosti.
4. Strane, razvijene zemlje, treba da nastave da budu lideri preduzimanjem ciljeva apsolutnog smanjenja emisija na nivou cele privrede. Strane, zemlje u razvoju, treba da nastave sa povećanjem napora na ublažavanju i ohrabruju se da vremenom postepeno dostižu smanjenje ili ograničenje emisija na nivou cele privrede, u skladu sa svojim različitim nacionalnim okolnostima.
5. Stranama zemljama u razvoju pružiće se podrška za sprovođenje ovog člana, u skladu sa čl. 9, 10. i 11, uzimajući u obzir da će veća podrška Stranama zemljama u razvoju omogućiti ambicioznije akcije.
6. Najmanje razvijene zemlje i male ostrvske zemlje u razvoju mogu da pripreme i dostave strategije, planove i akcije razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte koji odražavaju njihove posebne okolnosti.
7. Propratne koristi za ublažavanje koje proističu iz mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i/ili planova privredne diversifikacije mogu da doprinesu rezultatima ublažavanja u skladu sa ovim članom.
8. Prilikom izveštavanja o svojim nacionalno utvrđenim doprinosima, sve Strane će pružati informacije neophodne za jasnost, transparentnost i razumevanje u skladu sa Odlukom 1/SR.21 i svim relevantnim odlukama Konferencije strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
9. Svaka Strana će dostavljati nacionalno utvrđene doprinose na svakih pet godina u skladu sa odlukom 1/SR.21 i svim relevantnim odlukama Konferencije strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, i biće informisana o rezultatima globalnog razmatranja iz člana 14.
10. Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza će na svom prvom zasedanju razmotriti zajedničke vremenske okvire za nacionalno utvrđene doprinose.
11. Strana može, u svakom trenutku, izmeniti svoj postojeći nacionalno utvrđen doprinos tako da poveća nivo ambicioznosti, u skladu sa smernicama koje je usvojila Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
12. Nacionalno utvrđeni doprinosi koje Strane dostavljaju biće beleženi u javni registar koji održava Sekretarijat.
13. Strane će proračunavati svoje nacionalno utvrđene doprinose. Prilikom proračuna antropogenih emisija i količina uklonjenih putem ponora koje odgovaraju njihovim nacionalno utvrđenim doprinosima, Strane će promovisati ekološki integritet, transparentnost, tačnost, celovitost, uporedivost i doslednost i obezbediti da se izbegne duplo računanje, u skladu sa smernicama koje je usvojila Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
14. U kontekstu nacionalno utvrđenih doprinosa, za definisanje i sprovođenje ublažavanja koje dovode do smanjenja antropogenih emisija i povećanja uklanjanja, Strane treba da, po potrebi, uzmu u obzir postojeće metodologije i smernice navedene u Konvenciji, u skladu sa odredbama stava 13. ovog člana.
15. Pri sprovođenju ovog sporazuma, Strane će razmotriti bojazni Strana čije su privrede najviše pogođene uticajima mera za borbu protiv klimatskih promena, naročito Strana koje su zemlje u razvoju.
16. Strane, uključujući regionalne organizacije za ekonomsku saradnju i njihove države članice, koje su postigle sporazum o zajedničkim aktivnostima shodno stavu 2. ovog člana, izvestiće Sekretarijat o odredbama predmetnog sporazuma, uključujući nivoe emisija alocirane svakoj od Strana za relevantni vremenski period, kada dostavljaju njihove nacionalno utvrđene doprinose. Sekretarijat će zauzvrat obavestiti Strane i potpisnice Konvencije o uslovima tog sporazuma.
17. Svaka Strana u takvom sporazumu biće odgovorna za svoj nivo emisija utvrđen u sporazumu, kako je navedeno u stavu 16, a u skladu sa st. 13. i 14. ovog člana i čl. 13. i 15.
18. Ako Strane koje zajednički deluju čine to u okviru i zajedno sa regionalnom organizacijom za ekonomsku saradnju koje su i same Strane u ovom sporazumu, svaka država članica te regionalne organizacije za ekonomsku saradnju je, pojedinačno i zajedno sa regionalnom organizacijom za ekonomsku saradnju, odgovorna za svoj nivo emisije u skladu sa sporazumom iz stava 16. ovog člana, i u skladu sa st. 13. i 14. ovog člana i čl. 13. i 15.
19. Sve Strane treba da nastoje da izrade i dostave svoje dugoročne strategije razvoja praćenog niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa članom 2. uzimajući u obzir njihove zajedničke ali diferencirane odgovornosti i pojedinačne mogućnosti uvažavajući različite nacionalne okolnosti.
1. Strane treba da, po potrebi, preduzimaju akcije na očuvanju i unapređenju ponora i rezervoara gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa članom 4. stav 1. (g) Konvencije, uključujući i šume.
2. Strane se podstiču da preduzimaju akcije kako bi sprovele i podržale postojeći okvir, i kroz plaćanje na osnovu rezultata, u skladu sa odgovarajućim smernicama i odlukama već donetim pod okriljem Konvencije za: politike i pozitivne podsticaje aktivnostima koje se odnose na smanjenje emisija usled smanjenja seča i degradacija šuma, i ulogu u očuvanju, održivom upravljanju šumama i povećanju zaliha ugljenika u šumama u zemljama u razvoju; i alternativne politike, kao što su zajednički pristupi ublažavanju i prilagođavanju u cilju integralnog i održivog upravljanja šumama, naglašavajući značaj podsticaja koji su povezani sa benefitima koji nisu u vezi sa smanjenjem emisija povezanih, tamo gde je to moguće.
1. Strane uvažavaju izbor pojedinih Strana koje se odlučuju na nastavak dobrovoljne saradnje u pogledu sprovođenja svojih nacionalno utvrđenih doprinosa, kako bi povećale ambicioznost svojih mera ublažavanja i prilagođavanja i promovisale održivi razvoj i integritet životne sredine.
2. Strane će, u slučaju angažovanja na dobrovoljnoj osnovi u zajedničkom pristupu koja podrazumeva prenete rezultate ublažavanja u nacionalno utvrđene doprinose, promovisati održivi razvoj i obezbediti integritet životne saradnje i transparentnost, uključujući u rukovođenje, i izvršiće detaljan proračun kako bi, između ostalog, izbegle dvostruko računanje, u skladu sa smernicama koje je usvojila Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
3. Upotreba prenetih rezultata ublažavanja klime sa međunarodnog nivoa u cilju ostvarivanja nacionalno utvrđenih doprinosa u skladu sa ovim sporazumom biće dobrovoljna i odobrena od Strane učesnice u Sporazumu.
4. Ovim se, pod nadležnošću i prema smernicama Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, uspostavlja mehanizam koji doprinosi ublažavanju emisija gasova sa efektom staklene bašte i pruža podršku održivom razvoju a koji Strane mogu da koriste na dobrovoljnoj osnovi. On će biti nadležan od tela uspostavljenog od strane Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, sa ciljem da:
(a) promoviše smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte uz podsticanje održivog razvoja;
(b) podstiče i olakšava učešće javnih i privatnih subjekata ovlašćenim od Strane u aktivnostima u vezi sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte;
(v) doprinese smanjenju nivoa emisija u zemlji domaćinu koja će imati koristi od aktivnosti na ublažavanju koje rezultiraju smanjenjem emisija, a koje mogu biti korišćene i od druge Strane za ispunjenje nacionalno utvrđenih doprinosa; i
(g) obezbedi ukupno smanjenje emisija na globalnom nivou.
5. Smanjenje emisija ostvareno kroz mehanizam definisan u stavu 4. ovog člana ne može da se koristi za postizanje nacionalno utvrđenih doprinosa države domaćina ukoliko ga druga Strana koristi kako bi dokazala da je ostvarila svoj nacionalno utvrđeni doprinos.
6. Konferencija država članica Konvencije, koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza treba da obezbedi da se deo prihoda od aktivnosti u okviru mehanizma iz stava 4. ovog člana koristi za pokrivanje administrativnih troškova, kao i za pomoć Stranama zemljama u razvoju koje su posebno ranjive na negativne efekte promene klime da pokriju troškove mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
7. Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza će na svom prvom zasedanju usvojiti pravila, modalitete i procedure za mehanizam iz stava 4. ovog člana.
8. Strane prepoznaju značaj dostupnosti integrisanog, sveobuhvatnog i uravnoteženog pristupa koji nije tržišnog karaktera a kao pomoć u Stranama za sprovođenje njihovih nacionalno utvrđenih doprinosa, u kontekstu održivog razvoja i iskorenjavanja siromaštva, na koordinisan i efikasan način, uključujući, između ostalog, ublažavanje, prilagođavanje, finansiranje, transfer tehnologija i izgradnju kapaciteta, gde je to moguće. Ovi pristupi imaju za cilj da:
(a) promovišu ambicioznost mera za ublažavanje i prilagođavanje;
(b) ojačaju učešće javnog i privatnog sektora u sprovođenju nacionalno utvrđenih doprinosa; i
(v) omoguće mogućnosti za koordinaciju instrumenata i relevantnih institucionalnih aranžmana.
9. Ovim se definiše okvir za pristupe održivom razvoju koji nemaju tržišni karakter kako bi se promovisali pristupi iz stava 8. ovog člana.
1. Strane ovim utvrđuju globalni cilj u oblasti prilagođavanja kroz jačanje adaptivnih kapaciteta, jačanje otpornosti i smanjenje ranjivosti na klimatske promene, sa ciljem da doprinesu održivom razvoju i obezbede adekvatan odgovor u smislu prilagođavanja za cilj ograničenja rasta temperature iz člana 2.
2. Strane uviđaju da je prilagođavanje globalni izazov sa kojim se suočavaju svi na lokalnom, podnacionalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, i da je prilagođavanje ključna komponenta koja doprinosi dugoročnom globalnom odgovoru na klimatske promene kako bi se zaštitili ljudi, sredstva za život i ekosistemi, uzimajući u obzir hitne i neposredne potrebe Strana zemalja u razvoju a koje su posebno ranjive na negativne efekte promene klime.
3. Napori Strana zemalja u razvoju za prilagođavanje trebaju biti prepoznati, u skladu sa modalitetima koje na svom prvom zasedanju treba da usvoji Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
4. Strane prepoznaju da je trenutna potreba za prilagođavanjem značajna i da viši nivoi ublažavanja mogu da umanje potrebu za dodatnim naporima na prilagođavanju, kao i da veće potrebe za prilagođavanjem mogu da izazovu veće troškove prilagođavanja.
5. Strane potvrđuju da mere prilagođavanja treba da slede nacionalo orijentisan pristup, koji je rodno odgovoran, participativan i potpuno transparentan i uzima u obzir ugrožene grupe, zajednice i ekosisteme, i koji se rukovodi i zasniva na najboljim dostupnim naučnim činjenicama i, gde je moguće, tradicionalnim znanjem, znanjem autohtonih naroda i lokalnih sistema znanja, sa ciljem integrisanja prilagođavanja u relevantne socio-ekonomske i politike i mere životne sredine, po potrebi.
6. Strane uviđaju značaj pružanja podrške i obezbeđivanja međunarodne saradnje u naporima za prilagođavanje i uzimaju u obzir potrebe Strana zemalja u razvoju, naročito onih koje su posebno osetljive na negativne posledice promena klime.
7. Strane treba da osnaže svoju saradnju u oblasti prilagođavanja, uzimajući u obzir Okvir za prilagođavanje iz Kankuna, uključujući sledeće:
(a) razmenu informacija, dobrih praksi, iskustava i znanja, koje se odnose na naučne rezultate, planiranje, politike i sprovođenje od značaja za akcije prilagođavanja;
(b) jačanje institucionalnih kapaciteta, uključujući one pod Konvencijom koje se koriste za sprovođenje ovog sporazuma, sa ciljem pružanja podrške sintezi relevantnih informacija i znanja, kao i pružanje tehničke podrške i usmeravanje Strana;
(v) jačanje naučnih saznanja o klimi, uključujući istraživanje, sistematsko osmatranje klimatskog sistema i sistema ranog upozoravanja, na način koji informiše klimatske službe i pomaže u donošenju odluka;
(g) podrška Stranama zemljama u razvoju u identifikaciji efikasnih praksi prilagođavanja, potreba, prioriteta, obezbeđene i dobijene podrške za akcije i napore, kao i izazove i nedostatke, na način kojim se podstiče primena dobrih praksi;
(d) povećanje efikasnosti i održivosti mera prilagođavanja.
8. Specijalizovane organizacije i agencije Ujedinjenih nacija podstiču se da podrže napore Strana u sprovođenju mera iz stava 7. ovog člana, uzimajući u obzir odredbe stava 5. ovog člana.
9. Svaka Strana treba da se, po potrebi, angažuje u procesima planiranja, i sprovođenja mera prilagođavanja, uključujući razvoj ili jačanje relevantnih planova, politika i/ili doprinosa, koji mogu uključivati:
(a) sprovođenje akcija, angažmana i/ili napora na prilagođavanju;
(b) proces formulisanja i sprovođenja nacionalnih planova prilagođavanja;
(v) procenu uticaja klimatskih promena i ranjivosti, u cilju izrade nacionalno utvrđenih prioritetnih akcija, uzimajući u obzir ugroženo stanovništvo, mesta i ekosisteme;
(g) monitoring i evaluaciju planova, politika, programa i mera prilagođavanja i naučene lekcije iz njih; i
(d) izgradnju otpornosti socio-ekonomskih i ekoloških sistema, uključujući kroz ekonomsku diversifikaciju i održivo upravljanje prirodnim resursima.
10. Svaka Strana treba da, po potrebi, periodično podnese i ažurira izveštaj o prilagođavanju, koji može uključiti njene prioritete, potrebe i podrške u sprovođenju, planove i akcije, bez stvaranja dodatnog opterećenja za Strane zemlje u razvoju.
11. Izveštaj o prilagođavanju iz stava 10. ovog člana se, kada je to moguće, periodično podnosi i ažurira, kao sastavni deo ili u kombinaciji sa drugim izveštajima ili dokumentima, uključujući nacionalni plan prilagođavanja, nacionalno utvrđen doprinos, kako je navedeno u članu 4. stav 2, i/ili Nacionalni izveštaj prema Konvenciji.
12. Izveštaj o prilagođavanju iz stava 10. ovog člana treba biti unet u javni registar kojim upravlja Sekretarijat.
13. Kontinuirana i snažna međunarodna podrška Stranama zemljama u razvoju u sprovođenju st. 7, 9, 10. i 11. ovog člana, u skladu sa odredbama čl. 9, 10. i 11. biće obezbeđena.
14. Razmatranje na globalnom nivou iz člana 14, između ostalog:
(a) prepoznaje napore na prilagođavanju Strana zemalja u razvoju;
(b) osnažuje sprovođenje akcija prilagođavanja, uzimajući u obzir izveštaj o prilagođavanju iz stava 10. ovog člana;
(v) razmatra adekvatnost i efikasnost mera i podrške prilagođavanju; i
(g) razmatra ukupan napredak u ostvarivanju globalnog cilja u pogledu prilagođavanja iz stava 1. ovog člana.
1. Strane prepoznaju značaj sprečavanja i minimiziranja gubitaka i šteta nastalih kao posledica negativnih uticaja promena klima, uključujući ekstremne vremenske prilike i događaje koji se dešavaju u dužem vremenskom periodu i posledica su promene klime, kao i ulogu održivog razvoja u smanjenju rizika od gubitaka i šteta.
2. Varšavski međunarodni mehanizam za štete i gubitke koji nastaju kao posledica promena klime je pod nadležnošću i rukovodstvom Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza i može biti unapređen i ojačan, kako je utvrdila Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
3. Strane treba da unaprede razumevanje, delovanje i podršku, uključujući i kroz Varšavski međunarodni mehanizam, na bazi saradnje i pomoći koje se odnose na štete nastale kao posledica klimatskih promena.
4. Shodno tome, oblasti saradnje i pomoći sa ciljem boljeg razumevanja, delovanja i podrške mogu uključiti:
(a) sisteme za rano upozoravanje;
(b) pripremljenost za hitne slučajeve;
(v) događaje koji se dešavaju u dužem vremenskom periodu, a posledica su promene klime;
(g) događaje koji mogu uključivati nepovratan i trajan gubitak i štetu;
(d) sveobuhvatnu procenu rizika i upravljanje rizikom;
(đ) objekte za osiguranje od rizika, udruživanje usled klimatskih rizika i druga rešenja u pogledu osiguranja;
(e) neekonomske gubitke;
(ž) otpornost zajednica, sredstava za život i ekosistema.
5. Varšavski međunarodni mehanizam će sarađivati sa postojećim telima i ekspertskim grupama u okviru Sporazuma, kao i sa relevantnim organizacijama i stručnim telima van Sporazuma.
1. Strane razvijene zemlje će obezbediti finansijska sredstva za pomoć Stranama zemljama u razvoju za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja kao nastavak njihovih postojećih obaveza prema Konvenciji.
2. Ostale Strane se podstiču da obezbede ili nastave da dobrovoljno obezbeđuju podršku te vrste.
3. Kao deo globalnog napora, Strane razvijene zemlje trebalo bi da i dalje imaju vodeću ulogu u mobilisanju finansijskih sredstava iz raznih izvora, instrumenata i kanala, ukazujući na značajnu ulogu javnih sredstava, putem raznih akcija, uključujući one za strategije koje donesu same države, i uzimajući u obzir potrebe i prioritete Strana zemalja u razvoju. Takvo mobilisanje finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena treba da predstavlja napredak u odnosu na prethodne napore.
4. Povećanje finansijskih sredstava treba da ima za cilj postizanje ravnoteže između mera prilagođavanja i ublažavanja, uzimajući u obzir nacionalne strategije, kao i prioritete i potrebe Strana zemalja u razvoju, naročito onih koje su posebno ranjive na negativne uticaje promena klime i koje imaju značajna ograničenja kapaciteta, kao što su najmanje razvijene zemlje i male ostrvske zemlje u razvoju, s obzirom na potrebu za javnim sredstvima i sredstvima bespovratne pomoći za prilagođavanje.
5. Strane razvijene zemlje, po potrebi, dostavljaju svake dve godine indikativne kvantitativne i kvalitativne informacije iz st. 1. i 3. ovog člana, uključujući, ako su na raspolaganju, projekcije nivoa javnih finansijskih sredstava koje treba obezbediti Stranama zemljama u razvoju. Ostale Strane koje obezbeđuju finansijska sredstva podstiču se da dobrovoljno dostavljaju takve informacije svake dve godine.
6. Globalni presek stanja iz člana 14. uzeće u obzir relevantne informacije dostavljene od strane Strana razvijenih zemalja i/ili tela za sprovođenje Sporazuma o naporima vezanim za finansijska sredstva za borbu protiv klimatskih promena.
7. Strane razvijene zemlje obezbediće transparentne i dosledne informacije o podršci pruženoj Stranama zemljama u razvoju koja se na svake dve godine prikuplja javnim posredstvom, a u skladu sa modalitetima, procedurama i smernicama koje će na svom prvom zasedanju usvojiti Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, shodno članu 13. stav 13. Ostale Strane podstiču se da učine isto.
8. Finansijski mehanizam Konvencije, uključujući njegova operativna tela, služiće kao finansijski mehanizam ovog sporazuma.
9. Institucije koje deluju u okviru ovog sporazuma, uključujući operativna tela Finansijskog mehanizma Konvencije, nastoje da obezbede efikasan pristup finansijskim sredstvima kroz pojednostavljene procedure odobravanja i veću spremnost za pružanje podrške Stranama koje su zemlje u razvoju, naročito najmanje razvijenim zemljama i malim ostrvskim zemljama u razvoju, u skladu sa njihovim nacionalnim klimatskih strategijama i planovima.
1. Strane dele dugoročnu viziju o važnosti dostizanja razvoja i transfera tehnologija kako bi se povećala otpornost na klimatske promene i smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte.
2. Strane, imajući u vidu značaj tehnologije za sprovođenje akcija ublažavanja i prilagođavanja iz ovog sporazuma i prepoznajući postojeće napore u primeni i širenju tehnologija, pojačaće zajedničke akcije na razvoju i transferu tehnologija.
3. Tehnološki mehanizam uspostavljen u okviru Konvencije koristiće se i u okviru ovog sporazuma.
4. Ovim se usvaja tehnološki okvir kako bi se obezbedile sveobuhvatne smernice za rad Tehnološkog mehanizma u promovisanju i omogućavanju efikasnijih akcija na razvoju i transferu tehnologije, a u cilju podrške sprovođenju ovog sporazuma i sledeći dugoročne vizije iz stava 1. ovog člana.
5. Ubrzavanje, podsticanje i olakšavanje inovacija od ključnog su značaja za pružanje efikasnog, dugoročnog globalnog odgovora na klimatske promene i promovisanje ekonomskog rasta i održivog razvoja. Takvi napori će, po potrebi, biti podržani, između ostalog kroz Tehnološki mehanizam i finansijska sredstva, od strane Finansijskog mehanizma Konvencije za saradnju u istraživanju i razvoju, i obezbeđenje pristupa tehnologijama zemljama u razvoju, posebno u ranim fazama tehnološkog ciklusa.
6. Podrška, uključujući finansijsku, biće pružena Stranama zemljama u razvoju za sprovođenje ovog člana, uključujući jačanje saradnje u cilju razvoja i transfera tehnologije u različitim fazama tehnološkog ciklusa, a kako bi se postigla ravnoteža između podrške merama ublažavanja i prilagođavanja. Globalni presek stanja iz člana 14. uzeće u obzir raspoložive informacije o aktivnostima na pružanju podrške razvoju i transferu tehnologije Stranama koje su zemlje u razvoju.
1. Jačanje kapaciteta u skladu sa ovim sporazumom treba da unapredi kapacitete i sposobnosti Strana koje su zemlje u razvoju, naročito najmanje razvijenim zemljama i onim koje su posebno osetljive na negativne posledice klimatskih promena, kao što su male ostrvske zemlje u razvoju, da preduzmu delotvorne akcije na suzbijanju klimatskih promena, uključujući, između ostalog, sprovođenje mera prilagođavanja i ublažavanja, i treba da omogući razvoj, širenje i primenu tehnologija, pristup finansijskim sredstvima za borbu protiv klimatskih promena, relevantne aspekte obrazovanja, obuke i javnu svest, kao i transparentno, pravovremeno i tačno dostavljanje informacija.
2. Jačanje kapaciteta treba da inicira sama država; u zavisnosti od nacionalnih potreba u slučaju i na način da ono bude vlasništvo države Strane, naročito Strane koje su zemlje u razvoju, uvažavajući potrebe na nacionalnom, podnacionalnom i lokalnom nivou. Jačanje kapaciteta treba da se zasniva na primeni znanja, uključujući ono naučeno pod Konvencijom, da bude efikasan i kontinuiran proces, koji uključuje sve zainteresovane strane i sektore i uzima u obzir pitanja rodne ravnopravnosti.
3. Sve Strane treba da sarađuju kako bi se jačali kapaciteti Strana za sprovođenje ovog sporazuma. Strane razvijene zemlje treba da unaprede podršku akcijama izgradnje kapaciteta Strana zemalja u razvoju.
4. Sve Strane koje učestvuju u jačanju kapaciteta Strana zemalja u razvoju za sprovođenje ovog sporazuma, uključujući one na regionalnom, bilateralnom i multilateralnom nivou, redovno će izveštavati o aktivnostima ili merama za jačanje kapaciteta. Strane zemlje u razvoju treba redovno da izveštavaju o napretku postignutom u sprovođenju planova, politika, akcija ili mera za jačanje kapaciteta za sprovođenje ovog sporazuma.
5. Aktivnosti na izgradnji kapaciteta trebaju biti unapređene kroz odgovarajuće institucionalne organizacije kako bi se obezbedilo sprovođenje ovog sporazuma, uključujući one uspostavljene pod Konvencijom koje su od značaja za Sporazum. Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, na svom prvom zasedanju, razmotriće i usvojiti odluku o inicijalnoj institucionalnoj organizaciji za jačanje kapaciteta.
Strane će sarađivati na primeni mera, gde je to moguće, kako bi poboljšale obrazovanje o klimatskim promenama, obuke, javnu svest, učešće javnosti i pristup javnosti informacijama, prepoznajući značaj ovih koraka u pogledu poboljšanja akcija definisanih ovim sporazumom.
1. Da bi se izgradilo međusobno poverenje i promovisalo efikasno sprovođenje, ovim se uspostavlja unapređen okvir za transparentne akcije i podršku, koji je istovremeno fleksibilan i uzima u obzir različite kapacitete Strana i oslanja se na zajedničko iskustvo.
2. Okvir za transparentnost obezbediće fleksibilnost primene odredbi ovog člana za one Strane zemlje u razvoju kojima je to potrebno s obzirom na njihove kapacitete. Modaliteti, procedure i smernice iz stava 13. ovog člana definisaće ovu fleksibilnost.
3. Okvir za transparentnost uspostaviće i poboljšati već postojeće mehanizme transparentnosti pod Konvencijom, uz uvažavanje posebnih okolnosti najmanje razvijenih i malih ostrvskih zemalja u razvoju, i biće sproveden na olakšan, nenametnut i nekažnjiv način uz poštovanje nacionalnog suvereniteta i izbegavanje nepotrebnog opterećenja Strana.
4. Mere transparentnosti Konvencije, uključujući Nacionalne izveštaje, dvogodišnje izveštaje i dvogodišnje ažurirane izveštaje, međunarodnu ocenu i reviziju i međunarodne konsultacije i analize, činiće deo iskustva za razvoj modaliteta, procedura i smernica iz stava 13. ovog člana.
5. Svrha okvira za transparentnost delovanja je obezbeđivanje jasnog razumevanja klimatskih promena u skladu sa ciljevima Konvencije, kako je propisano u članu 2, uključujući jasnoću i praćenje napretka u ostvarivanju pojedinačnih nacionalno utvrđenih doprinosa Strana iz člana 4. i njihove mere prilagođavanja iz člana 7, uključujući dobre prakse, prioritete, potrebe i nedostatke, kako bi se dostavile informacije radi globalnog preseka stanja navedenog u članu 14.
6. Svrha okvira za transparentnost podrške je da obezbedi razumevanje obezbeđene i dobijene podrške Strana za akcije borbe protiv klimatskih promena u skladu sa čl. 4, 7, 9, 10. i 11, i, u meri u kojoj je to moguće, pruži potpuni pregled ukupne obezbeđene finansijske podrške, za svrhu globalnog preseka stanja navedenog u članu 14.
7. Svaka Strana će redovno dostavljati sledeće informacije:
(a) nacionalni izveštaj o inventaru antropogenih emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora i količina odstranjenih putem ponora, za čiju izradu se koriste metodologije dobre prakse koje je usvojio Međuvladin panel o promeni klime i sa kojima se saglasila Konferencija strana u svojstvu sastanka strana u Sporazumu iz Pariza;
(b) informacije neophodne za monitoring napretka postignutog u sprovođenju i ostvarivanju nacionalno utvrđenog doprinosa iz člana 4.
8. Svaka Strana će pružiti informacije u vezi sa uticajima klimatskih promena i prilagođavanjem u skladu sa članom 7, kada je to moguće.
9. Strane razvijene zemlje će, a ostale Strane koje pružaju podršku treba da, dostave informacije o pruženoj finansijskoj podršci, podršci u transferu tehnologija, kao i podršci u jačanju kapaciteta Stranama zemljama u razvoju, u skladu sa čl. 9, 10. i 11.
10. Strane zemlje u razvoju treba da dostave informacije o potrebnoj i primljenoj finansijskoj podršci, podršci u transferu tehnologije, kao i podršci u jačanju kapaciteta u skladu sa čl. 9, 10. i 11.
11. Informacije koje je dostavila svaka Strana, propisane st. 7. i 9., proći će stručnu tehničku proveru, u skladu sa odlukom 1/SR.21. Strane zemlje u razvoju kojima je to neophodno s obzirom na kapacitete, proces provere pružiće pomoć u identifikaciji potreba za jačanjem kapaciteta. Osim toga, svaka Strana će učestvovati u olakšanoj, multilateralnoj proceni napretka u pogledu napora prema članu 9. kao i proceni sprovođenja i ostvarivanja svog nacionalno utvrđenog doprinosa.
12. Stručni tehnički pregled iz ovog stava uključiće procenu podrške koju je Strana obezbedila, kao i sprovođenja i ostvarivanja njenog nacionalno utvrđenog doprinosa. Osim toga, pregled će identifikovati oblasti koje Strana treba da unapredi i uključuje preispitivanje usklađenosti informacija sa modalitetima, procedurama i smernicama iz stava 13. ovog člana, uzimajući u obzir fleksibilnost koja se pruža Strani prema stavu 2. ovog člana. Pregled posebnu pažnju poklanja pojedinačnim nacionalnim mogućnostima i okolnostima Strana zemalja u razvoju.
13. Konferencija koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza će na svom prvom zasedanju, na osnovu iskustva iz primene mera koje se odnose na transparentnost u okviru Konvencije, usvojiti zajedničke modalitete, procedure i smernice, gde je to moguće, za transparentnost akcija i podrške, u skladu sa odredbama ovog člana.
14. Zemljama u razvoju biće obezbeđena podrška za sprovođenje ovog člana.
15. Stranama zemljama u razvoju kontinuirano će biti obezbeđena i podrška za jačanje kapaciteta za transparentnost.
1. Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza periodično će razmatrati sprovođenje Sporazuma kako bi ocenila napredak u ostvarivanju svrhe Sporazuma i njegovih dugoročnih ciljeva (u daljem tekstu: "Globalni presek stanja"). Ono će biti sveobuhvatno i pojednostavljeno, uzimajući u obzir ublažavanje i prilagođavanje i sredstva za sprovođenje i podršku, pravično i u skladu sa najboljim dostupnim naučnim saznanjima.
2. Konferencija strana koja istovremeno služi i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza obaviće svoj prvi Globalni presek stanja 2023. godine i svakih pet godina nakon toga, osim ako Konferencija strana koja deluje u svojstvu sastanka strana u Sporazumu iz Pariza ne odluči drugačije.
3. Ishod Globalnog preseka stanja pružiće Stranama obaveštenje, na način koji odgovara njihovim nacionalnim okolnostima, o aktivnostima i podršci u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma, kao i o jačanju međunarodne saradnje u pogledu borbe protiv klimatskih promena.
1. Uspostavlja se mehanizam koji olakšava sprovođenje i promoviše poštovanje odredaba ovog sporazuma.
2. Mehanizam iz stava 1. ovog člana činiće odbor čiji su članovi stručna lica i koji će pružati podršku i funkcionisati na transparentan način, štititi interese i ne propisivati kazne. Odbor će posebnu pažnju posvetiti pojedinačnim nacionalnim karakteristikama i okolnostima Strana.
3. Odbor će funkcionisati u skladu sa modalitetima i procedurama koje će, na svom prvom zasedanju, usvojiti Konferencija strana koja deluje u svojstvu sastanka strana u Sporazumu iz Pariza i izveštavaće Konferenciji koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza na godišnjem nivou.
1. Konferencija strana, najviši organ Konvencije, služiće kao sastanak Strana ovog sporazuma.
2. Strane Konvencije koje nisu Strane potpisnice ovog sporazuma mogu da učestvuju kao posmatrači u toku svakog zasedanja Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza. Kada Konferencija strana služi kao sastanak Strana potpisnica ovog sporazuma, odluke donete na osnovu ovog sporazuma odnosiće se samo na Strane potpisnice ovog sporazuma.
3. Kada Konferencija strana služi kao sastanak strana ovog sporazuma, svakog člana Biroa Konferencije strana koji predstavlja stranu Konvencije ali koji u tom trenutku nije Strana potpisnica Sporazuma, zameniće dodatni član imenovan od strane Strane potpisnice Sporazuma.
4. Konferencija strana koja služi kao sastanak strana Sporazuma iz Pariza redovno će proveravati implementaciju Sporazuma i, u okviru svog mandata, donositi odluke neophodne za promociju efikasne implementacije. Konferencija će vrštiti funkcije dodeljene Sporazumom i:
(a) uspostaviće pomoćna tela koja smatra neophodnim za sprovođenje Sporazuma; i
(b) vršiti ostale funkcije koje mogu biti neophodne za sprovođenje Sporazuma.
5. Poslovnik Konferencije strana i finansijske procedure u skladu sa Konvencijom primenjivaće se shodno principu mutatis mutandis u skladu sa Sporazumom, osim ako Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza drugačije ne odluči konsenzusom.
6. Prvo zasedanje Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza sazvaće Sekretarijat uporedo sa zasedanjem Konferencije strana koje će se održati po stupanju na snagu Sporazuma. Naknadna redovna zasedanja Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza održavaće se uporedo sa redovnim zasedanjima Konferencije strana, osim ako Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza ne odluči drugačije.
7. Vanredne sednice Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza održavaće se po potrebi odnosno u slučaju da Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza to smatra neophodnim ili na pismeni zahtev neke od Strana, pod uslovom da u roku od šest meseci od dana kada Sekretarijat dostavi zahtev Stranama potpisnicama Sporazuma, isti podrži najmanje jedna trećina Strana.
8. Specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija i Međunarodna agencija za atomsku energiju, kao i svaka država članica ili posmatrač koji nisu Strane Konvencije, mogu učestvovati kao posmatrači na zasedanjima Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza. Zahtev svakog tela ili agencije, bilo nacionalne ili međunarodne, vladine ili nevladine, koja je kvalifikovana za pitanja obuhvaćena Sporazumom i koja je obavestila Sekretarijat o nameri da u svojstvu posmatrača prisustvuje zasedanju Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza, može biti prihvaćen osim u slučaju da najmanje jedna trećina Strana ne uloži prigovor. Prijem i učešće posmatrača podležu poslovniku iz stava 5. ovog člana.
1. Sekretarijat uspostavljen članom 8. Konvencije služiće kao Sekretarijat Sporazuma.
2. Član 8. stav 2. Konvencije o funkcijama Sekretarijata i član 8. stav 3. Konvencije o dogovorima sklopljenim u vezi sa funkcionisanjem Sekretarijata, primenjuju se na Sporazum po principu mutatis mutandis. Pored toga, Sekretarijat obavlja funkcije propisane Sporazumom i Konferencijom strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza.
1. Pomoćni organ za nauku i tehnologiju i Pomoćni organ za implementaciju uspostavljeni u skladu sa čl. 9. i 10. Konvencije služiće pojedinačno i kao Pomoćni organ za nauku i tehnologiju i Pomoćni organ za implementaciju ovog sporazuma. Odredbe Konvencije koje se odnose na funkcionisanje ova dva tela primenjuju se na ovaj sporazum po principu mutatis mutandis. Zasedanja Pomoćnog organa za nauku i tehnologiju i Pomoćnog organa za implementaciju ovog sporazuma održavaće se uporedo sa sastancima Pomoćnog tela za naučne i tehnološke savete odnosno Pomoćnog tela za sprovođenje Konvencije.
2. Strane Konvencije koje nisu potpisnice Sporazuma mogu da učestvuju kao posmatrači na svakom zasedanju pomoćnih tela. Kada pomoćna tela služe kao pomoćna tela Sporazuma, odluke na osnovu ovog sporazuma mogu da donose samo Strane potpisnice Sporazuma.
3. Kada pomoćna tela uspostavljena u skladu sa čl. 9. i 10. Konvencije obavljaju svoje funkcije u vezi sa pitanjima koja se tiču Sporazuma, svaki član Biroa ovih pomoćnih tela koji predstavlja stranu Konvencije, ali, u tom trenutku, ne i stranu potpisnicu Sporazuma, biće zamenjen dodatnim članom kojeg će među sobom izabrati Strane potpisnice Sporazuma.
1. Pomoćna tela ili drugi institucionalni okviri uspostavljeni Konvencijom ili na osnovu Konvencije, osim onih koji su navedeni u Sporazumu, služiće ovom sporazumu po donošenju odluke Konferencije strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza. Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza definisaće funkcije pomoćnih tela ili okvira.
2. Konferencija strana koja će istovremeno služiti i kao sastanak država potpisnica Sporazuma iz Pariza može pružati dalje smernice pomoćnim telima i smernice za institucionalne okvire.
1. Ovaj sporazum će biti otvoren za potpisivanje i ratifikaciju, prihvatanje ili odobrenje od strane država i regionalnih organizacija za ekonomsku saradnju Strana Konvencije. Biće otvoren za potpisivanje u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku od 22. aprila 2016. do 21. aprila 2017. godine. Nakon toga, ovaj sporazum će biti otvoren za pristupanje po isteku datuma za potpisivanje. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja deponuju se kod depozitara.
2. Svaka regionalna organizacija za ekonomsku saradnju koja postane Strana ovog sporazuma, a da ni jedna od njenih država članica nije Strana u Sporazumu, obavezana je svim odredbama ovog sporazuma. U slučaju regionalnih organizacija za ekonomsku saradnju čije su jedna ili više država članica potpisnice Sporazuma, organizacija i njene države članice odlučuju o pojedinačnim odgovornostima u pogledu obavljanja svojih obaveza prema Sporazumu. U takvim slučajevima, organizacija i države članice ne mogu istovremeno da ostvaruju prava iz ovog sporazuma.
3. U svojim instrumentima ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja, regionalne organizacije za ekonomsku saradnju navode obim svoje nadležnosti po pitanjima iz ovog sporazuma. Ove organizacije takođe obaveštavaju depozitara, koji obaveštava Strane, o svakoj suštinskoj izmeni u obimu njihovih nadležnosti.
1. Ovaj sporazum stupa na snagu tridesetog dana nakon datuma kada je najmanje 55 strana Konvencije, koje su odgovorne za najmanje 55 procenata ukupne globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte, deponuje svoje instrumente ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
2. Samo za svrhu stava 1. ovog člana, "ukupna globalna emisija gasova sa efektom staklene bašte" označava poslednju aktuelnu količinu saopštenu na dan ili pre datuma usvajanja Sporazuma od strane potpisnica Konvencije.
3. U slučaju da država ili regionalna organizacija za ekonomsku saradnju ratifikuje, prihvati ili odobri ovaj sporazum ili mu pristupi nakon ispunjenja uslova navedenih u stavu 1. ovog člana, ovaj sporazum stupiće na snagu tridesetog dana nakon deponovanja za tu državu ili regionalnu ekonomsku organizaciju instrumenta ratifikacije, prihvatanja, odobrenja ili pristupanja.
4. Za svrhe stava 1. ovog člana, svaki instrument koji deponuje regionalna organizacija za ekonomsku saradnju neće se računati kao dodatak na instrumente koje su deponovale države članice ovih organizacija.
Odredbe člana 15. Konvencije o usvajanju i izmenama aneksa Konvencije primenjuju se na ovaj sporazum po principu mutatis mutandis.
1. Odredbe člana 16. Konvencije o usvajanju amandmana i aneksa Konvencije primenjuju se na ovaj sporazum po principu mutatis mutandis.
2. Aneksi čine sastavni deo Sporazuma i, osim ako nije drugačije predviđeno, upućivanje na ovaj sporazum predstavlja istovremeno upućivanje na svaki od njegovih aneksa. Takvi aneksi su ograničeni na liste, formulare i svaki drugi materijal deskriptivne prirode koji je naučnog, tehničkog, proceduralnog ili administrativnog karaktera.
Odredbe člana 14. Konvencije o rešavanju sporova primenjuju se na ovaj sporazum po principu mutatis mutandis.
1. Svaka Strana imaće jedan glas, osim u slučajevima predviđenim stavom 2. ovog člana.
2. Regionalne organizacije za ekonomsku saradnju, u pitanjima koja su u njihovoj nadležnosti, ostvaruju svoje pravo glasa brojem glasova koji je jednak broju njihovih država članica potpisnica Sporazuma. Takva organizacija neće ostvariti svoje pravo glasa ukoliko ga ostvari neka od njenih država članica, i obratno.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ovog sporazuma.
Nikakve izmene ne mogu biti stavljene na ovaj sporazum.
1. U svakom trenutku tri godine od datuma stupanja na snagu Sporazuma za neku Stranu, ta strana može da se povuče iz ovog sporazuma pisanim obaveštenjem depozitaru.
2. Svako takvo povlačenje stupa na snagu nakon isteka jedne godine od datuma prijema obaveštenja o povlačenju od strane depozitara ili nekog kasnijeg datuma koji može biti preciziran u obaveštenju o povlačenju.
3. Svaka Strana koja se povuče iz Konvencije smatra se da se povukla i iz ovog sporazuma.
Original ovog sporazuma, čiji su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski tekstovi jednako verodostojni, depovani su kod generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
SAČINJENO u Parizu dvanaestog dana decembra dvehiljadepetnaeste godine.
KAO POTVRDU TOGA, dole potpisani, propisno ovlašćeni u tom smislu, potpisali su ovaj sporazum.
ČLAN 3
Za sprovođenje međunarodnih obaveza preuzetih ovim sporazumom nadležno je ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".