ZAKONO POTVRĐIVANJU SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE O PRENOSU NADLEŽNOSTI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 4/2017) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, sačinjen u Beogradu 17. decembra 2014. godine, u originalu na engleskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o prenosu nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u originalu na engleskom jeziku i prevodu na srpski jezik glasi:
SPORAZUM
IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE REPUBLIKE HRVATSKE O PRENOSU NADLEŽNOSTI ZA PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU
Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Hrvatske (u daljem tekstu: "ugovorne strane")
U želji da olakšaju bezbedno obavljanje međunarodnih letova preko njihovih zajedničkih državnih granica u interesu korisnika vazdušnog prostora i njihovih putnika;
Za potrebe podsticanja odnosa u pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju između ugovornih strana na obostranu korist;
Imajući u vidu da su strane potpisnice Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, koja je otvorena za potpisivanje 7. decembra 1944. godine u Čikagu i u želji da zaključe sporazum u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u skladu sa međunarodnim standardima i preporučenim praksama utvrđenim u Aneksu 11 uz Čikašku konvenciju, preko njihovih teritorija i dalje;
Pozivajući se na Institucionalnu strategiju Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva (ECAC) za upravljanje vazdušnim saobraćajem u Evropi (ATM) i Protokol kojim se konsoliduje Međunarodna konvencija o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe EVROKONTROL od 13. decembra 1960. godine, više puta izmenjena, koja je otvorena za potpisivanje 27. juna 1997. godine (revidirana Konvencija);
U želji da zaključe sporazum za potrebe pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u skladu sa regulativom Jedinstvenog evropskog neba tako da se mogu postići njegovi ciljevi, a korisnici vazdušnog prostora mogu iskoristiti pogodnosti njegovog sprovođenja;
Pozivajući se na Uredbu (EZ) br. 550/2004 Evropskog parlamenta i Saveta o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u okviru Jedinstvenog evropskog neba, sa izmenama i dopunama, a posebno na član 2. stav 4. u kojem se navodi da "Nacionalna nadzorna tela blisko sarađuju kako bi obezbedila odgovarajući nadzor nad pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi koji imaju važeći sertifikat koji je izdala jedna država članica, a pružaju usluge i u vazdušnom prostoru koji je u nadležnosti druge države članice. Takva saradnja podrazumeva aranžmane za rešavanje slučajeva neusaglašenosti sa primenljivim Zajedničkim zahtevima koji su utvrđeni u članu 6. ili sa uslovima utvrđenim u Aneksu II". Iako još uvek nije članica Evropske unije, Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, primenjuje gorenavedenu uredbu prema svojim obavezama u okviru Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Islanda, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja;
Prihvatajući da zaključivanje sporazuma između država u pogledu prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju ne dovodi u pitanje načelo da svaka država ima potpun i isključivi suverenitet nad vazdušnim prostorom iznad svoje teritorije niti nadležnost svake države da sprovodi svoja ovlašćenja u pogledu obezbeđivanja i odbrane unutar nacionalnog vazdušnog prostora;
Prihvatajući da je cilj ovog sporazuma sagledavanje pravnih i institucionalnih aspekata prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u skladu sa Dodatkom 1 i Dodatkom 2 uz ovaj Sporazum;
Sporazumele su se o sledećem:
Predmet ovog sporazuma je definisanje prava i obaveza ugovornih strana u pogledu:
a) prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju preko dela vazdušnog prostora Republike Srbije, kako je definisano u Dodatku 1 uz ovaj sporazum u skladu sa odredbom utvrđenom u Aneksu 11 Čikaške konvencije, primenljivim zakonodavstvom Evropske unije i uslovima i odredbama ovog sporazuma;
b) prenosa nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju preko dela vazdušnog prostora Republike Hrvatske, kako je definisano u Dodatku 2 uz ovaj sporazum u skladu sa odredbom utvrđenom u Aneksu 11 Čikaške konvencije, primenljivim zakonodavstvom Evropske unije i uslovima i odredbama ovog sporazuma.
Za potrebe ovog sporazuma, osim ako nije drugačije navedeno, izraz:
1. "Sporazum" označava ovaj sporazum, njegove dodatke i sve izmene istih.
2. "usluga u vazdušnom saobraćaju (ATS - Air Traffic Service)" kao generički izraz uključuje uslugu informisanja vazduhoplova u letu, uslugu uzbunjivanja, savetodavne usluge u vazdušnom saobraćaju, uslugu kontrole letenja koje pružaju ugovorne strane.
3. "pružalac usluge u vazdušnoj polovidbi (ANSP - Air Navigation Service Provider)" označava svaki javnopravni ili privatnopravni subjekt koji pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za potrebe obavljanja opšteg vazdušnog saobraćaja.
4. "odgovarajući pružalac usluge u vazdušnoj plovidbi" označava odgovarajućeg subjekta kojeg su ugovorne strane odredile da pruža usluge u vazdušnom saobraćaju, naime:
- za Republiku Srbiju: Kontrola letenja Srbije i Crne Gore SMATSA d.o.o. (u daljem tekstu: SMATSA)
- za Republiku Hrvatsku: Hrvatska kontrola zračne plovidbe d.o.o. (u daljem tekstu: HKZP).
5. "Upravljanje vazdušnim prostorom (ASM - Airspace Management)" označava funkciju planiranja sa primarnim ciljem poboljšanog korišćenja dostupnog vazdušnog prostora dinamičkom raspodelom vremena i, povremeno, razdvajanje vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika na osnovu kratkoročnih potreba.
6. "upravljanje tokom vazdušnog sobraćaja (ATFM - Air Traffic Flow Management)" označava regulisanje vazdušnog saobraćaja kako bi se izbeglo prekoračivanje kapaciteta aerodroma ili kontrole letenja pri upravljanju saobraćajem, i kako bi se omogućilo efikasno korišćenje dostupnog kapaciteta.
7. "usluga uzbunjivanja" označava uslugu obaveštavanja odgovarajućih organizacija o vazduhoplovima koje je potrebno pronaći i pružiti im pomoć, kao i pružanja pomoći tim organizacijama, po potrebi.
8. "ATS jedinica" označava generički izraz koji se može odnositi na jedinicu kontrole letenja, centar za informisanje vazduhoplova u letu, službu aerodromskog informisanja u letu ili prijavni biro za usluge u vazdušnom saobraćaju.
9. "Čikaška konvencija" označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, otvorenu za potpisivanje 7. decembra 1944. godine u Čikagu, i obuhvata:
- svaku njenu izmenu koju su ratifikovale obe ugovorne strane i koja je stupila na snagu prema članu 94a Konvencije, i
- sve Anekse ili svaku izmenu Aneksa usvojenu prema članu 90. Konvencije, u meri u kojoj su međunarodni standardi iz člana 37. Konvencije u takvom Aneksu ili izmeni u bilo kojem trenutku na snazi u obe ugovorne strane.
10. "Sertifikacioni NNT" označava, u pogledu određenog ANSP-a, nacionalno nadzorno telo (NNT) koje je imenovala ili osnovala određena ugovorna strana, a koje je sertifikovalo taj ANSP, naime:
- Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: RSDCV), koji je sertifikovao SMATSA;
- Hrvatska agencija za civilno vazduhoplovstvo (u daljem tekstu: HACV) koja je sertifikovala HKZP.
11. "Prenos usluga u vazdušnom saobraćaju" označava prenos nadležnosti sa jedne države (delegirajuća država) na drugu državu (država pružalac) za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora koji se proteže preko teritorije delegirajuće države.
12. "delegirajuća država" označava državu koja prenosi drugoj državi nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora iznad njene teritorije, kako sledi:
- Republika Srbija u slučajevima koji su opisani u Dodatku 1 uz ovaj sporazum;
- Republika Hrvatska u slučajevima koji su opisani u Dodatku 2 uz ovaj sporazum.
13. "GAT" - (General Air Traffic) ili opšti vazdušni saobraćaj označava letove koji se obavljaju u skladu sa pravilima i propisima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
14. "MS" - Ministarstvo zaduženo za civilno vazduhoplovstvo.
15. "država pružalac" označava državu čiji je određeni ANSP odgovoran za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, kako sledi:
- Republika Srbija, preko dela vazdušnog prostora definisanog u Dodatku 1 uz ovaj sporazum;
- Republika Hrvatska, preko dela vazdušnog prostora definisanog u Dodatku 2 uz ovaj sporazum.
16. "OAT" - (Operational Air Traffic) ili operativni vazdušni saobraćaj označava letove koji nisu u skladu sa odredbama navedenim za OVS i za koje su pravila i postupke definisali odgovarajući organi.
17. "Teritorijalni NNT" označava, u pogledu određenog dela vazdušnog prostora, nacionalno nadzorno telo (NNT) koje je imenovala ili osnovala konkretna ugovorna strana, koje je nadležno za nadzor nad upravljanjem vazdušnim saobraćajem i nadzor nad pružanjem usluga u vazdušnoj plovidbi u tom delu vazdušnog prostora, naime:
- RSDCV, koji je nadležan za deo vazdušnog prostora koji je definisan u Dodatku 1 uz ovaj sporazum;
- HACV, koji je nadležan za deo vazdušnog prostora koji je definisan u Dodatku 2 uz ovaj sporazum.
18. "Teritorija" u odnosu na državu ima značenje definisano u članu 2. Čikaške konvencije.
19. "ICAO" označava Međunarodnu organizaciju civilnog vazduhoplovstva. ICAO je specijalizovana agencija UN-a, osnovana 1944. godine radi podsticanja bezbednog i neometanog razvoja međunarodnog civilnog vazduhoplovstva u celom svetu. ICAO utvrđuje standarde i preporučene prakse koji su, između ostalog, neophodni za bezbednost i obezbeđivanje vazdušnog saobraćaja i zaštitu životne sredine u oblasti vazduhoplovstva.
20. "FIR" (Flight Information Region - oblast informisanja u letu) označava određenu oblast vazdušnog prostora u kojoj se pružaju usluge obaveštavanja u letu i usluge uzbunjivanja.
Osim ako nije drugačije navedeno ili ako se u određenom kontekstu ne zahteva drugačije, drugi izrazi i pojmovi korišćeni u ovom sporazumu tumače se u skladu sa njihovom upotrebom i tumačenjem u relevantnom zakonodavstvu Evropske unije donetom na osnovu Ugovora o funkcionisanju Evropske unije i na osnovu Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu.
Odredbe ovog Sporazuma ne dovode u pitanje suverenitet država ugovornih strana nad vazdušnim prostorom iznad njihovih teritorija ili njihova prava i obaveze shodno Čikaškoj konvenciji i drugim instrumentima međunarodnog prava.
Ugovorne strane su saglasne da se nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, preko dela vazdušnog prostora definisanog u Dodatku 1 uz ovaj Sporazum, prenese sa SMATSA na HKZP, u skladu sa uslovima i odredbama iz Aneksa 11 uz Čikašku konvenciju, primenljivim zakonodavstvom Evropske unije i ovim sporazumom.
Ugovorne strane su saglasne da se nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, preko dela vazdušnog prostora definisanog u Dodatku 2 uz ovaj Sporazum, prenese sa HKZP na SMATSA, u skladu sa uslovima i odredbama iz Aneksa 11 uz Čikašku konvenciju, primenljivim zakonodavstvom Evropske unije i ovim sporazumom.
Ugovorne strane su ovim putem saglasne da SMATSA i HKZP mogu da dodaju, modifikuju ili menjaju Dodatke uz ovaj Sporazum uz prethodno pisano odobrenje relevantnih MS ugovornih strana. Ugovorne strane obezbeđuju kontinuiranu celovitost i integritet Sporazuma.
Ugovorne strane ovim putem ovlašćuju SMATSA i HKZP da pregovaraju i zaključe dodatna Pisma o dogovoru koja sadrže određene operativne i tehničke aspekte u vezi sa ovim pitanjima. Ti dogovori moraju biti zasnovani na ovom sporazumu i njegovim Dodacima. U tom slučaju, SMATSA i HKZP pisanim putem obaveštavaju relevantna MS Ugovornih strana.
Operativni i tehnički podaci koji se odnose na prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju iz člana 4. ovog Sporazuma razmenjuju se pisanim putem između relevantnih ANSP, uzimajući u obzir ICAO standarde i preporučene prakse, važeće EU i nacionalno zakonodavstvo, kao i lokalne okolnosti.
Pismima o dogovoru definišu se i preciziraju pravila i postupci koji se primenjuju u skladu sa odredbama ovog sporazuma i ona prate strukturu opšteprihvaćenog formata EVROKONTROL Pisma o dogovoru.
Ugovorne strane su saglasne da se pravila i postupci koji se odnose na pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u Državi pružaocu primenjuju pri pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora Delegirajuće države koji je definisan u Dodatku 1 i Dodatku 2 uz ovaj Sporazum.
Ugovorne strane se mogu saglasiti da se izvesna pravila i postupci Delegirajuće države, koji se odnose na pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, i dalje primenjuju u odnosnom vazdušnom prostoru.
Ugovorne strane su saglasne da Sertifikaciono NNT sprovodi celokupan nadzor i bezbednosni nadzor u pogledu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora koji je definisan u Dodatku 1 i Dodatku 2 uz ovaj Sporazum.
Ugovorne strane obezbeđuju zaključivanje pisanog Sporazuma o saradnji između NNT u kojem se navode uslovi za ostvarivanje prava i obaveza njihovih NNT prema ovom članu i za razmenu i širenje bezbednosnih i drugih relevantnih informacija.
Ugovorne strane su saglasne da je licenca kontrolora letenja izdata od strane jedne ugovorne strane, ako je izdata u skladu sa primenljivim zakonodavstvom Evropske unije, validna za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora države druge ugovorne strane u okviru kojeg se nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju prenosi u skladu sa uslovima iz ovog sporazuma.
Obuka namenjena osoblju za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju jedne ugovorne strane, koje pruža usluge u vazdušnom saobraćaju u delu vazdušnog prostora države druge ugovorne strane, sadrži zahteve u vezi sa odnosnim vazdušnim prostorom.
UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM PROSTOROM
Ugovorne strane su saglasne da će zajednički, u koordinaciji, usklađivati i sprovoditi postupak upravljanja vazdušnim prostorom u delu vazdušnog prostora koji je opisan u Dodatku 1 i Dodatku 2 uz ovaj Sporazum, uz potpuno poštovanje operativnih zahteva i međunarodnih obaveza, standarda i preporučenih praksi.
Svaka ugovorna strana snosi troškove bilo koje aktivnosti sprovedene u okviru ovog Sporazuma, osim ako se ugovorne strane ne dogovore drugačije.
Država pružalac je odgovorna za štetu nastalu usled njenog voljnog nepostupanja i grubog nemara, ili za štetu njenih posrednika ili za štetu bilo kojeg lica koje postupa u njeno ime, shodno odredbama ovog Sporazuma.
Potraživanja od Države pružaoca, njenih posrednika ili bilo kojeg lica koje postupa u njeno ime, rešavaju se pred sudovima u skladu sa zakonom države pružaoca.
Delegirajuća država može podneti tužbu protiv države pružaoca kako bi dobila obeštećenje ili isplatu troškova koji su nastali kao rezultat gubitka ili štete nanete usled nemara države pružaoca, njenih posrednika ili bilo kojeg lica koje postupa u njeno ime, uz primenu odredaba ovog Sporazuma. Tužba se rešava pred sudovima u skladu sa zakonom države pružaoca.
Državni vazduhoplovi koji nisu vazduhoplovi delegirajuće države ne mogu, bez prethodnog diplomatskog odobrenja ili posebne dozvole Delegirajuće države, ući u onaj deo vazdušnog prostora u kojem je preneta nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
Na državne vazduhoplove koji saobraćaj obavljaju kao GAT, primenjuju se ista pravila i postupci kao i za ostali GAT, ali po potrebi treba utvrditi posebne procedure kojima se dozvoljava njihov pristup vazdušnom prostoru.
Državni vazduhoplovi koji saobraćaj obavljaju kao OAT predmet su prethodne koordinacije između oba ANSP, u skladu sa Pismima o dogovoru.
POSTUPCI ZA KOORDINACIJU I NEPREDVIĐENE SLUČAJEVE IZ VOJNIH I DRUGIH RAZLOGA
ANSP koordinišu tekuće planove leta i druge podatke o letovima u vazdušnom prostoru u kojem je preneta nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju.
Pisma o dogovoru dopunjuju se postupcima za koordinaciju i nepredviđene slučajeve koje su uspostavili odnosni ANSP, u skladu sa prethodnom koordinacijom sa odgovarajućim vojnim organima.
Ugovorne strane saglašavaju se sa sadržajem i objavljuju sve relevantne informacije o delu vazdušnog prostora definisanog u Dodatku 1 i Dodatku 2 uz ovaj sporazum, u kojem je preneta nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju, u svojim Vazduhoplovnim informativnim paketima, a kako se definiše u Aneksu 15 uz Čikašku konvenciju.
ISPITIVANJE UDESA ILI OZBILJNIH NEZGODA
Ugovorne strane sprovode istraživanje okolnosti udesa ili ozbiljnih nezgoda koji su se desili na njihovoj teritoriji.
Na zahtev, delegirajuća država dobija neophodne materijale od ANSP države pružaoca (npr. zapise radarskih podataka, prepise traka, itd.) kako bi mogla da sprovede istražni postupak u vezi sa udesom ili ozbiljnom nezgodom, koji su se desili na teritoriji delegirajuće države.
Država pružalac ima mogućnost da imenuje posmatrače koji prisustvuju istražnom postupku a delegirajuća država ima obavezu da toj državi prosledi izveštaj i nalaze istražnih radnji.
Svaki spor između ugovornih strana u pogledu tumačenja ili primene ovog sporazuma, uključujući njegovo postojanje, punovažnost ili prestanak i finansijske reperkusije, rešavaju se pregovorima između ugovornih strana. Ukoliko spor ne može da se reši pregovorima ugovornih strana u roku od šest meseci od datuma kada je jedna od ugovornih strana podnela pisani zahtev za održavanje pregovora, bilo koja ugovorna strana može da uputi spor na konačnu i obavezujuću arbitražu u skladu sa Opcionim pravilima Stalnog arbitražnog suda za rešavanje sporova između dve države.
Broj arbitara je tri. Ukoliko se u roku od šezdeset dana od dana prijema obaveštenja o arbitraži ugovorne strane ne dogovore oko tri arbitra, bilo koja ugovorna strana može da zahteva da Generalni sekretar Stalnog arbitražnog suda imenuje tri arbitra. Ugovorne strane dele troškove arbitražnog tribunala na podjednake delove.
Jezik koji se koristi u arbitražnom postupku je engleski jezik. Mesto arbitraže je Hag. Međunarodni biro Stalnog arbitražnog suda ima ulogu Registara i ima obavezu da pruži administrativne usluge po nalogu Stalnog arbitražnog suda.
PRESTANAK VAŽENJA I SUSPENZIJA
Bilo koja od ugovornih strana može raskinuti ovaj sporazum dostavljanjem pisanog obaveštenja drugoj ugovornoj strani, diplomatskim kanalima.
Prestanak važenja proizvodi pravno dejstvo jednu (1) godinu nakon što druga ugovorna strane primi takvo obaveštenje.
U slučaju rata, tokom perioda vanredne situacije ili u interesu javne bezbednosti, ili u drugim izuzetnim okolnostima, svaka ugovorna strana ima pravo da suspenduje ili raskine Sporazum sa trenutnim dejstvom, i u skladu sa tim obaveštava drugu ugovornu stranu.
Pisma o dogovoru iz člana 5. sadrže odredbe u pogledu njihove suspenzije i prestanka važenja.
Ovaj sporazum stupa na snagu datumom prijema poslednjeg pisanog obaveštenja u kojem se ugovorne strane putem diplomatskih kanala međusobno obaveštavaju da su ispunjeni njihovi odgovarajući unutrašnji zakonski zahtevi za stupanje na snagu ovog sporazuma.
Ovaj sporazum se privremeno primenjuje od datuma njegovog potpisivanja.
Odredbe sadržane u Dodacima uz ovaj Sporazum čine njegov sastavni deo.
Odredbe sadržane u Dodacima uz ovaj sporazum mogu se izmeniti u skladu sa uslovima utvrđenim u članu 4. ovog sporazuma.
Ukoliko jedna ugovorna strana smatra da je poželjno izmeniti bilo koju odredbu ovog sporazuma, može zatražiti konsultacije sa drugom ugovornom stranom. Sve izmene oko kojih su se dogovorile ugovorne strane moraju biti u pisanom obliku i stupaju na snagu u skladu sa odredbom člana 18. stav 1. ovog sporazuma.
Odgovarajući ANSP direktnim dogovorom mogu zajednički utvrditi izmene u datim Pismima o dogovoru, u pisanom obliku.
PRELAZNE MERE ZA SPORAZUME NA SNAZI
Sporazumi između relevantnih ANSP ugovornih strana koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog sporazuma procenjuju se radi eventualne revizije, u skladu sa odredbama utvrđenim u ovom sporazumu. Sama procena ne sprečava nastavak primene postojećih sporazuma.
Ovaj sporazum i sve njegove izmene registruju se kod ICAO, u skladu sa odredbama člana 83. Čikaške konvencije.
U potvrdu čega su, dole potpisani, opunomoćeni u tu svrhu od strane svojih odnosnih Vlada, potpisali ovaj sporazum.
Sačinjeno u dva primerka u Beogradu dana 17. decembra 2014. godine na engleskom jeziku.
Za Vladu Republike Srbije |
|
Za Vladu Republike Hrvatske |
Određeni deo vazdušnog prostora Republike Srbije za prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju
Član 1
U okviru vazdušnog prostora Republike Srbije od 1.500 stopa do 4.000 stopa od srednjeg nivoa mora (MSL), nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju prenosi se na HKZP u vazdušnom prostoru istočno od administrativne linije između Republike Srbije i Republike Hrvatske, koja je horizontalno definisana sledećim koordinatama:
Tačka A |
453312.0N;0185608.0E |
Tačka B |
453337.0N;0190205.0E |
Tačka C |
453147.0N;0190747.0E |
Tačka D |
452930.0N;0190957.0E |
Tačka E |
452408.0N;0191106.0E |
Tačka F |
451721.0N;0190724.0E |
Član 2
Pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju zasniva se na mreži ATS ruta objavljenih u odgovarajućim Vazduhoplovnim informativnim paketima i primenjuje se od datuma primene ovog sporazuma.
SMATSA i HKZP su saglasni da se utvrđivanje, modifikacija, ukidanje i zatvaranje ATS ruta, koje su povezane sa vazdušnim prostorom opisanim u članu 1. ovog dodatka, sprovodi uzajamno i koordinisano, uz potpuno poštovanje operativnih zahteva, međunarodnih standarda i preporučenih praksi.
Član 3
HKZP, kao pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju koji je definisan u članu 1. ovog dodatka sprovodi aktivnosti usluge uzbunjivanja (ALR) u skladu sa ICAO standardima i preporučenim praksama, a sve dostupne podatke o vazduhoplovu u opasnosti redovno dostavlja nadležnom Koordinacionom centru za spasavanje (RCC Srbija) koji je odgovoran za koordinaciju traganja i spasavanje u dotičnom vazdušnom prostoru.
SMATSA je u obavezi da, pre početka primene ovog sporazuma, dostavi HKZP-u sve relevantne informacije o RCC Srbija koje su važne za međusobnu koordinaciju.
Određeni deo vazdušnog prostora Republike Hrvatske za prenos nadležnosti za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju
Član 1
U okviru vazdušnog prostora Republike Hrvatske od 7.000 stopa od srednjeg nivoa mora do FL205, nadležnost za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju prenosi se na SMATSA u vazdušnom prostoru zapadno od administrativne linije između Republike Srbije i Republike Hrvatske, koja se horizontalno definiše sledećim koordinatama:
Tačka A |
452035.0N;0190316.0E |
Tačka B |
450736.0N;0190439.0E |
Član 2
Pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju zasniva se na mreži ATS ruta objavljenih u odgovarajućim Vazduhoplovnim informativnim paketima i primenjuje se od datuma primene ovog sporazuma.
SMATSA i HKZP su saglasni da se utvrđivanje, modifikacija, ukidanje i zatvaranje ATS ruta, koje su povezane sa vazdušnim prostorom opisanim u članu 1. ovog dodatka, sprovodi zajednički i koordinisano, uz potpuno poštovanje operativnih zahteva, međunarodnih standarda i preporučenih praksi.
Član 3
SMATSA, kao pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju koji je definisan u članu 1. ovog dodatka, sprovodi aktivnosti usluge uzbunjivanja (ALR) u skladu sa ICAO standardima i preporučenim praksama, a sve dostupne podatke o vazduhoplovu u opasnosti redovno dostavlja nadležnom Koordinacionom centru za spasavanje (RCC Hrvatska), koji je odgovoran za koordinaciju traganja i spasavanje u dotičnom vazdušnom prostoru.
HKZP je u obavezi da, pre početka primene ovog sporazuma, dostavi SMATSA sve relevantne informacije o RCC Hrvatska koje su važne za međusobnu koordinaciju.
ČLAN 3
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".