PRAVILNIKO NAČINU PRILAGOĐAVANJA SADRŽAJA I/ILI FORMATA UDŽBENIKA("Sl. glasnik RS", br. 55/2017) |
Ovim pravilnikom propisuju se bliži uslovi u pogledu načina prilagođavanja sadržaja i/ili formata udžbenika i udžbeničkog kompleta za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (u daljem tekstu: prilagođeni udžbenik).
Prilagođeni udžbenik, u smislu ovog pravilnika, je prethodno po zakonu odobreni udžbenik kome je odgovarajućim prilagođavanjem sadržaja i/ili formata, odnosno pisma i formata omogućena pristupačnost za učenike sa smetnjama u razvoju, odnosno invaliditetom, u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.
Prilagođeni udžbenik može biti:
1) štampan Brajevim pismom,
2) štampan uvećano na odgovarajućem papiru,
3) prilagođen u elektronskom obliku,
4) prilagođen za korišćenje asistivne tehnologije.
Prilagođavanje udžbenika za slepe učenike vrši se na Brajevom pismu u štampanom obliku ili u odgovarajućem elektronskom obliku.
Prilagođavanje udžbenika za slabovide učenike vrši se uvećanjem štampe ili u odgovarajućem elektronskom obliku.
Prilagođavanje udžbenika za učenike sa motoričkim smetnjama vrši se prilagođavanjem udžbenika u elektronskom obliku, izradom audio udžbenika, odnosno štampanjem udžbenika na čvrstoj podlozi.
Uputstvo za prilagođavanje udžbenika u štampanoj formi nalazi se u Prilogu 1, koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Izdavač, u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika, priprema prilagođeni udžbenik tako što delove njegovog sadržaja izrađuje u sledećim elektronskim oblicima:
1) tekstualni,
2) zvučni,
3) slika,
4) video.
Prilagođeni udžbenik za učenike sa invaliditetom i učenike sa smetnjama u razvoju, odnosno za učenike koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu, može biti izrađen multimedijalno, odnosno kao kombinacija oblika iz stava 1. ovog člana pravilnika, i obezbeđuje interaktivnost učeniku.
Po potrebi nastavnik može koristiti sadržaje iz odobrenog ili prilagođenog udžbenika iz st. 1. i 2. ovog člana, i prilagoditi ih u skladu sa potrebama i mogućnostima učenika.
Uputstvo za prilagođavanje udžbenika iz st. 1. i 2. ovog člana nalazi se u Prilogu 2, koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Elektronski dodatak udžbenika prilagođava se na način koji učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom omogućava njegovo nesmetano korišćenje.
Uputstvo za prilagođavanje elektronskog dodatka udžbeniku nalaze se u Prilogu 3, koji je sastavni deo ovog pravilnika.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
UPUTSTVO ZA PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKA U ŠTAMPANOJ FORMI
Prilagođavanje udžbenika za slepe učenike
Prilagođavanje udžbenika za slepe učenike podrazumeva jedan od tri formata: zvučni, elektronski i brajični format. Elektronski format udžbenika treba da omogući izradu zvučnog i brajičnog formata. Bez obzira da li je reč o zvučnom ili brajičnom, udžbenik se preuređuje tzv. tiflotehničkom i tiflodidaktičkom adaptacijom.
Tiflotehnička adaptacija podrazumeva prilagođavanje tehničkim uslovima stvaranja formata - zvučnog ili brajičnog. Brajičnom formatu daje se prednost, jer je to jedini način da slepi učenici savladaju i vežbaju pravopis. Adaptacija udžbenika za štampanje brajicom podrazumeva prilagođavanje teksta uređajima za brajičnu štampu i prilagođavanje materijala maksimalno povoljnim uslovima korišćenja. Red u udžbeniku može da ima od 60 do 100 slovnih mesta, a brajični red ima od 30 do 44 slovnih mesta. Preporučuje se format A4 od 30 do 32 slovna mesta. Što je više slovnih mesta, to je knjiga kabastija.
Brajične knjige se uvek štampaju u više svezaka. Potrebne su veće margine bliže povezu, jer se materijal teško čita ako je papir savijen. U udžbeniku štampanom u brajičnom formatu delimično je moguće isticanje grafičkim sredstvima npr: normalni tekst, podvučen tekst i uvučen tekst. Nije moguće isticanje teksta tamnim, masnim, obojenim, sitnim ili krupnim slovima ćirilice i latinice i sl. Postoje znaci za podvučena slova, ali i to ne bi trebalo da se koristi u velikoj meri, jer otežava čitanje.
U brajičnoj publikaciji učenik ne može da unosi novi podatak direktno, već se to radi u posebnoj svesci. Ako su tekstovi sa zadacima i vežbama sastavni deo udžbenika, izrađuju se na posebnim listovima. Složene tabele sa više od tri stupca su veliki problem za štampanje brajicom. Vežba tipa: poveži podatke iz tabele A sa podacima u tabeli B predstavlja komplikaciju za štampanje jer te dve tabele tada moraju često da se štampaju jedna iznad druge umesto jedna pored druge.
Brajični redovi su elektronska pomagala, tj. uređaji koji prebacuju tekst u brajicu red po red. Postoje tri formata ovih redova: 20, 40 i 80-slovni red.
Zvučni format može da se dobije: živim čitanjem, snimanjem teksta na nosače zvuka i prebacivanjem teksta u neki od zvučnih softvera, kao što su Anrider, Balabolka, Dejzi. Delovi udžbenika se raspoređuju u fajlove koji moraju da budu jasno naznačeni tako da olakšaju pronalaženje potrebnog dela udžbenika. Priručni materijali se po pravilu odnose na teme u gradivu, a ako ima više fajlova oni moraju po sadržaju da budu jasno obeleženi.
Tiflodidaktička adaptacija podrazumeva intervencije u strukturi i sadržaju udžbenika u skladu sa didaktičkim principima. Kada se udžbenik, radna sveska i sveska za laboratorijska vežbanja štampaju u odvojenim knjigama ili u odvojenim segmentima knjige na konvencionalnom pismu, onda se taj materijal vezuje za jednu temu glavne knjige. U prilagođenom udžbeniku tematska jedinica mora da sadrži sve te elemente na jednom mestu. Isto važi i za ostale priručne materijale. Svaka sveska mora na naslovnoj strani imati redni broj i poseban sadržaj sveske. Rečnici, liste, rešenja zadataka, nepravilni glagoli u stranim jezicima moraju se nalaziti u svakoj svesci. Sveska ne sme da se prekida na pola tematske celine. Sva rešenja, beleške o piscima moraju da se podele po sveskama. Dakle, brajična sveska nekog udžbenika treba da odražava raspored didaktičkog materijala u knjizi na običnom pismu, da predstavlja celinu koja može da se koristi samostalno. Kada dete uči, treba da ima sve elemente na jednom mestu.
Tipični zahtevi u zadacima i vežbama su neadekvatni za slepog korisnika udžbenika kao što su: nacrtaj, oboj, zaokruži, upiši u prazna polja, precrtaj, poveži sliku sa rečima, izračunaj prema podacima sa slike ili grafikona, odnosno sve što je vizuelnog karaktera. Informacije ispod slika moraju da se premeste i uključe u deo nastavne jedinice. Neprihvatljivo je svako obeležavanje slikovnim simbolima delova aktivnog materijala kao što su: nove činjenice; proverimo znanja; dopunski materijal i sl. Sve to mora da se obeleži nekim opipljivim/reljefnim grafičkim znakom kao što su: zvezdice, uglaste zagrade itd. Svi uvedeni simboli moraju biti na listi u svakoj svesci udžbenika.
Prilagođavanje udžbenika za štampanje brajevim pismom ima tri faze:
1. prilagođavanje teksta udžbenika u nekom od tekst procesora,
2. priprema za štampu u softveru brajičnog štampača i štampanje,
3. povezivanje udžbenika.
Prilagođavanje udžbenika za slabovide učenike
Učenici koji su slabovidi, po pravilu koriste štampani materijal. Neki od njih mogu da čitaju štampu bez adaptacija, ali većini slabovidih učenika su potrebni materijali sa uvećanim fontom ili uređaji za uvećavanje teksta. Pod tehničkom adaptacijom udžbenika za slabovide učenike podrazumeva se preštampavanje udžbenika uvećanim crno obojenim slovima, izbor fontova sa linijama podjednake debljine uz povećan razmak između reči i redova.
Pod didaktičkom adaptacijom udžbenika za slabovide učenike podrazumeva se preštampavanje udžbenika tako što se grafičko likovni prilozi prilagođavaju perceptivnim mogućnostima učenika koji su slabovidi: da su u kolor tehnici sa ograničenim brojem detalja i jakim kontrastom između figure i pozadine od 60% do 100%. Pri tome treba voditi računa da se udžbenik ne osiromaši, već da se prezentiranjem nastavne građe omogući približno isto iskustvo slabovidim učenicima. Hartija na kojoj se štampaju udžbenici za slabovide treba da bude formata B-5, C-5, bez sjaja (mat), da bi se izbegla refleksija koja otežava vizuelno percipiranje. Boja papira treba da omogući potreban kontrast između figure i pozadine.
Grafički zahtevi:
- Format: udžbenik treba da bude s jedne strane u skladu sa funkcijom u nastavnom procesu, a s druge strane sa vrstom i stepenom oštećenog vida. Takvim zahtevima odgovara format B-5 (17,5 x 25 cm).
- Hartija na kojoj se štampa udžbenik treba da je bezdrvna, 70 ili 80 grama, bez sjaja (mat), sa blagim tonom žućkaste boje.
- Oblik slova: font Sans serif, Arial, Calibri ili Vedrana polucrni, blok pismo sa linijama jednake širine.
- Veličina slova: treba koristiti slova "Evropski Dido tipografski sistem" od 18 do 30 tipo tačke, sa potrebnim razmakom između slova radi bolje vizuelne diferencijacije pojedinih simbola.
Povez i korice treba da su dovoljno kvalitetni da bi se, zbog povećanih troškova i malog tiraža, ovim udžbenikom moglo koristiti više generacija. Poželjni obim udžbenika je najviše 150 stranica (udžbenik se štampa u više delova).
Literatura:
1. S. Dikić, Tiflologija, Beograd 1997.
2. S. Dikić, Metodika vaspitno obrazovnog rada sa slabovidim učenicima, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
3. S. Dikić, Specifičnosti vizuelnog opažanja slabovidih učenika, Naučna knjiga, Beograd 1991.
4. V. From, Problem čitanja u nastavi slabovidih, specijalna škola br. 1, Beograd, 1968.
5. M. Frostig, Development test of Visual Perception, Kalifornija, 1966.
6. M. Jozef, Tiflopedagogija, Budimpešta, 1985.
7. M.I. Zemcova, Slabovidi učenici, Beograd, 1975.
8. G. Zovko, Pedagoški aspekt slabovidosti, Zagreb, 1966.
9. G. Zovko, Specijalna pedagogija, Zagreb, 1972.
10. M. Tobin, Study in the Improvement of Visual Efficiency in Children Registered as Blind, New Beacon, London, 1972.
11. J. A. Kulagin, O osobenostima percepcije crteža od strane slabovidih učenika, Specijalna škola br. 2, Beograd, 1967.
12. Knowlton M., Voo J., Funkcional color Vision Deficit Task, Winter 1989, Volume XX, number 4, M. Kovačević, Savremena tipografija, Knjiga I, Beograd, 1981.
Prilagođavanje udžbenika za decu / učenike sa motoričkim smetnjama
Populacija dece/učenika sa motoričkim smetnjama je izuzetno heterogena. Prilagođavanje udžbenika za decu/učenike koji imaju otežanu pokretljivost gornjih ekstremiteta, teškoće u manipulativnoj spretnosti i grafomotornom izražavanju, podrazumeva jedan od tri formata: štampani, zvučni i elektronski (videti Prilog 2).
Grafički zahtevi:
- Format: udžbenik treba da bude s jedne strane u skladu sa funkcijom u nastavnom procesu, a s druge strane sa vrstom i stepenom motoričkog oštećenja. Takvim zahtevima odgovara format A-3 (29,7 x 42 cm).
- Hartija na kojoj se štampa: udžbenik se štampa na impregniranom kartonu, dovoljno čvrstom da omogućava listanje palmarnim delom šake., i obloženom materijalom koji omogućava prebrisavanje vlažnom krpom.
- Oblik slova: font Arial, Calibri ili Vedrana polucrni, blok pismo sa linijama jednake širine.
- Veličina slova: "Evropski Dido tipografski sistem" od 18 do 30 tipo tačke, sa potrebnim razmakom između slova radi bolje vizuelne diferencijacije pojedinih simbola.
Povez i korice treba da su dovoljno kvalitetni, da bi se ovim udžbenikom, zbog povećanih troškova i malog tiraža moglo koristiti više generacija. Obim udžbenika ne treba da bude veći od 150 stranica (redovan udžbenik se štampa iz više delova).
Tehnička adaptacija udžbenika:
- preštampavanje udžbenika uvećanim slovima,
- linija podjednake debljine i crno obojene uz povećan razmak između reči i redova.
Prilagođavanje radne sveske i radnog dela udžbenika:
Radne sveske i radni delovi koji prate udžbenike, štampaju se na isti način, ali broj zadataka, kao i prored između rečenica, zadataka, širina prostora između linija mora biti veća od standardne širine linija: iznosi od dva do pet puta uvećan prostor u odnosu na standardnu srazmeru prostora između linija.
Pisanje u reljefno oivičenim ramovima (radne sveske sa usečenim prozorima, gde svaki prozor predstavlja mesto za upisivanje jednog slova) jeste jedan od načina prilagođavanja koji omogućava kinestetičko i taktilno opažanje predviđene veličine slova i granice za pisanje.
Prethodna dva prilagođavanja omogućavaju lakše praćenje slovnog i rečeničkog niza, smanjuju mogućnost "šetanja" iz reda u red, usmeravaju i zadržavaju pažnju. Osim toga, mora se predvideti prostor za izražavanje alternativnim načinima (lepljenjem ilustracija, simbola, Blis simbola i slično) prilikom izvršavanja zadataka za vežbanje i proveru znanja u radnim sveskama.
Preporučuje se da svaki korak u rešavanju zadataka bude izdvojen (uspravnom linijom, oslikan kao zaseban oblik, npr. prvi korak je krug, drugi korak je kvadrat, rešenje je pravougaonik i slično). Između svakog koraka treba da stoji putokaz, koji označava kojim se smerom učenik kreće prilikom rešavanja zadataka. Jedan deo zadataka, kako u matematici, tako i u ostalim predmetima, treba da bude osmišljen tako da se na njih odgovara zaokruživanjem, dopunjavanjem ili povezivanjem, čime se omogućava i učenicima koji imaju nedovoljno ili neadekvatno razvijene grafomotorne sposobnosti da samostalno izrade školske zadatke.
Literatura:
1. Š. Golubović, S. Slavković, (2014). Manual ability and manual dexterity in children with cerebral palsy. Hippokratia, 18(4), 310-314.
2. E, Žgur, M.Čuk, (2012). Motor Performance in Primary School Children with Cerebral Palsy. In: M. Stošljević, D. Marinković, F. Eminović, Cerebral Palsy. A multidiciplinary and Multidimensional Approach. International Thematic Collection of Papers. University of East Sarajevo - Faculty of Medicine Foca, Bosnia and Herzegovina & Association of Special Educators and Rehabilitatiors of Serbia, 43-54.ž
3. D. Ilić Stošović, Teorija vaspitanja i obrazovanja osoba sa motoričkim poremećajima. Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2011.
4. D. Ilić Stošović, Specifičnosti inkluzivnog obrazovanja učenika sa cerebralnom paralizom. Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 2016.
UPUTSTVO ZA PRILAGOĐAVANJE UDŽBENIKAU ELEKTRONSKOJ FORMI
Kako bi tekstualni format bio pristupačan, neophodno je slediti sledeće opšte napomene:
- koristiti neki od standardnih fontova,
- koristiti postojeći standard za enkodovanje teksta u delovima dokumenta, a ukoliko je moguće koristiti unikod (unicode) standard,
- izbegavati kucanje teksta samo velikim slovima,
- obezbediti tekstualni ekvivalent sadržajima koji nisu tekstualni: slika, video, zvuk.
Namena: sve vrste smetnji
Preporučeni digitalni format zapisa:
- .txt
- .doc
- .docx
- .odf
- .xls
Kako bi zvučni format bio pristupačan, neophodno je slediti sledeće opšte napomene:
- obezbediti kontrolu jačine zvuka (za nagluve osobe),
- obezbediti vizuelne ekvivalente za audio signal (za gluve i nagluve osobe),
- izbegavati automatsku reprodukciju audio ili video zapisa i obezbediti kontrolu reprodukcije sadržaja pomoću tastature - funkcije "premotavanje unapred", "unazad" i "pauziranje",
- pružiti korisniku mogućnost ubacivanja oznaka/markera (bookmarks).
Namena: slabovide i slepe osobe; nagluve osobe; osobe sa disleksijom
Preporučeni digitalni format zapisa:
- .mp3
- .wav
Kako bi slika bila pristupačna neophodno je poštovati sledeće zahteve:
- izbegavati slike koje ne pružaju nikakvu dodatnu, smislenu ili važnu informaciju vezanu za sadržaj (apstraktne slike, bez jasnih kontura, koje nisu u vezi sa tekstom),
- izbegavati da se slika sastoji isključivo od tekstualnih informacija,
- slikama dodati alternativni tekst - opis koji saopštava istu poruku kao i vizuelni materijal, navesti šta je na slici prikazano i izbegavati opise koji počinju sa: "Slika..." u alternativnom tekstu,
- obezbediti alternativni tekst za svaki netekstualni element,
- izbegavati korišćenje crvene, zelene, žute boje i svetlijih sivih tonova kako bi osobe koje ne razlikuju boje mogle da razumeju sliku, grafi,
- treba da se vodi računa o dovoljnom stepenu kontrasta boja između teksta i pozadine,
- izbegavati nepotrebne pozadine sa previše slika, oblika i boja,
- izbegavati hiperveze (posebno označene reči, slika ili delovi slika u tekstovima, koji su u elektronskom obliku i predstavljaju posrednu vezu ka dodatnim informacijama) ili tekst koji se krije iza drugih objekata kao što su slike,
- omogućiti promenu dimenzija slika na internetu u skladu sa potrebama korisnika.
Namena: sve vrste smetnji
Preporučeni digitalni format zapisa:
- .jpg
- .gif
- .png
Kako bi video format bio pristupačan, neophodno je slediti sledeće opšte napomene:
- korisnicima koji ne mogu pristupiti vizuelnim medijskim kanalima potreban je zvučni opis onoga što je moguće videti;
- korisnicima koji ne mogu pristupiti audio-medijskim kanalima, potrebni su zatvoreni titlovi o dijalozima i svim važnim audio informacijama;
- korisnicima koji ne razumeju jezik koji se koristi u video materijalu potrebno je priložiti ili ekvivalentan tekst ili titlove, cilj je da titlovi nisu samo prepisane reči koje se izgovaraju u video materijalu, već i kratak opis onoga što se dešava;
- korisnicima koji ne mogu pristupiti vizuelnim ili zvučnim medijskim kanalima potrebne su skripte o videomaterijalu, odnosno titl sinhronizovani sa video materijalom (titlovi su alternativni način da se prikaže šta se u video materijalu čuje; skripta sadrži sve informacije predstavljene u video materijalu);
- obezbediti da korisnik može da kontroliše video: jačina zvuka, pauziranje videa, funkcije "brzo napred", "nazad" i "pauziranje".
Namena: gluve i nagluve osobe; slabovide osobe
Preporučeni digitalni format zapisa:
- .mp4
UPUTSTVO ZA PRILAGOĐAVANJE ELEKTRONSKOG DODATKA UDŽBENIKU
Elektronski dodatak udžbeniku je nastavno sredstvo kojim se učenicima sadržaji učenja približavaju na multimedijalni i interaktivni način. Elektronski dodatak udžbeniku omogućava visok stepen individualizacije učenja, doprinosi efikasnijem usvajanju znanja, razvijanju samostalnosti, podsticanju kreativnosti i motivacije za učenje, kao i izgrađivanju različitih međupredmetnih kompetencija.
Elektronski dodatak udžbeniku treba da bude pristupačan i za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Takav elektronski dodatak udžbeniku postaje podrška kvalitetnom obrazovanju za sve.
Otklanjanje prepreka u cilju povećanja pristupačnosti odnosi se uglavnom na sledeće smetnje:
- vizuelne: slepi, slabovidi učenici ili učenici sa daltonizmom,
- auditivne: gluvi ili nagluvi učenici,
- motoričke: nemogućnost korišćenja prstiju, gubitak fine kontrole mišića,
- druge zdravstvene: epileptični napadi izazvani vizuelnim (foto) efektima.
Prilikom otklanjanja prepreka za korišćenje elektronskog udžbenika i elektronskog dodatka udžbeniku poželjno je koristiti ISO 9241-171 standard, dok u slučaju elektronskog dodatka koji je baziran na veb tehnologijama koristiti su WCAG smernice W3C konzorcijuma.
Literatura:
1. ISO 9241-171: Ergonomics of human-system interaction - Part 171: Guidance on software accessibility
2. WCAG smernice: https://www.w3.org/standards/webdesign/accessibility