POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA ZAJEČARA("Sl. list grada Zaječara", br. 1/2008, 13/2009, 9/2011 i 30/2017) |
Ovim Poslovnikom uređuju se konstituisanje, rad i organizacija Skupštine grada Zaječara (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Pečat Skupštine je okruglog oblika, sa grbom Republike Srbije u sredini i sa tekstom, koji je ćiriličnim pismom ispisan oko grba: "Republika Srbija - Grad Zaječar - Skupština grada Zaječara - Zaječar".
1. Sazivanje prve, konstitutivne sednice
Prvu, konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva, u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu, ako to u zakonskom roku ne učini predsednik Skupštine iz prethodnog saziva.
Predsedavajućem u radu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Na prvoj sednici Skupštine, po pravilu, vrši se:
- izbor članova Verifikacionog odbora;
- razmatranje izveštaja Gradske izborne komisije;
- potvrđivanje mandata odbornika;
- polaganje zakletve odbornika;
- izbor predsednika Skupštine;
- postavljenje sekretara Skupštine;
- donošenje Poslovnika o radu Skupštine.
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
Potvrđivanje mandata odbornika vrši se na osnovu uverenja o izboru za odbornika i izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru za odbornika sa izveštajem Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima, na prvoj sednici Skupštine obrazuje se Verifikacioni odbor, sastavljen od tri člana, osim u slučaju iz stava 3. ovog člana.
Članove Verifikacionog odbora predlaže predsedavajući, i to po jednog člana iz reda odbornika sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
U slučaju kada više od tri liste imaju najveći broj odborničkih mandata zbog jednakog broja odbornika, Verifikacioni odbor može imati i više od tri člana.
Ako neki odbornik, predložen za člana Verifikacionog odbora, ne želi da učestvuje u radu ovog odbora, predsedavajući će predložiti drugog odbornika sa odnosne izborne liste, a ukoliko nijedan odbornik sa te liste ne želi da bude član odbora, predsedavajući će predložiti odbornika sa sledeće liste koja je dobila najveći broj odborničkih mandata.
Verifikacioni odbor je izabran ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika. Glasanje je javno.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član Odbora.
Verifikacioni odbor prestaje sa radom kada Skupština potvrdi mandate odbornika.
Verifikacioni odbor utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima, kao i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa, o čemu podnosi Skupštini izveštaj u pisanom obliku.
Na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora, Skupština javnim glasanjem donosi odluku o potvrđivanju mandata odbornicima čija su uverenja o izboru za odbornike u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima.
Odbornicima, čija uverenja o izboru nisu u saglasnosti sa izveštajem Gradske izborne komisije, odlaže se potvrđivanje mandata da bi Gradska izborna komisija izvršila proveru valjanosti uverenja koje je izdala, o čemu Skupštini podnosi izveštaj najkasnije na prvoj narednoj sednici.
O potvrđivanju mandata iz prethodnog stava, Skupština odlučuje javnim glasanjem, posle razmatranja izveštaja Gradske izborne komisije.
Odbornik kome je potvrđivanje mandata odloženo, ima pravo da prisustvuje sednici Skupštine i da učestvuje u njenom radu, bez prava odlučivanja.
Kada je potvrđivanje mandata izvršeno za odbornike koji čine više od polovine ukupnog broja odbornika, pristupa se izboru predsednika Skupštine i postavljenju sekretara Skupštine.
Izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine, Skupština je konstituisana.
3. Polaganje zakletve odbornika
Na prvoj sednici Skupštine, posle potvrđivanja mandata, odbornici polažu zakletvu čitanjem naglas teksta zakletve, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Zaječara pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Zaječara i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana."
Posle čitanja zakletve, odbornici potpisuju tekst zakletve i predaju ga Službi za skupštinske poslove.
III PREDSEDNIK I ZAMENIK PREDSEDNIKA SKUPŠTINE
Kandidata za predsednika Skupštine može da predloži najmanje 1/3 odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem, u pisanom obliku, najkasnije 24 časa pre održavanja sednice.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, ime i prezime izvestioca predlagača, saglasnost kandidata i obrazloženje.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve primljene predloge kandidata za predsednika Skupštine, najkasnije do početka sednice.
U ime predlagača, izvestilac predlagača je dužan da usmeno obrazloži predlog.
Predloženi kandidat za predsednika Skupštine ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
O predloženim kandidatima otvara se pretres.
Nakon pretresa, predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine, po azbučnom redu prezimena kandidata.
Predsednik Skupštine bira se tajnim glasanjem.
Glasanjem za izbor predsednika Skupštine rukovodi predsedavajući, a u radu mu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine iz prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika ne može da rukovodi glasanjem, niti da pomaže u rukovođenju.
Ukoliko je predsedavajući jedan od kandidata za predsednika, glasanjem rukovodi najstariji odbornik koji nije kandidat za predsednika.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Ako je predloženo više kandidata, na glasačkom listiću se kandidati navode po redosledu utvrđenom na listi kandidata, sa rednim brojem ispred imena.
Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata.
Odbornik može glasati samo za jednog kandidata, i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću navodi se ime kandidata, a glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, odnosno da li je glasao "ZA" ili "PROTIV".
Za predsednika Skupštine izabran je kandidat koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako je predložen samo jedan kandidat i on ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak predlaganja i izbora predsednika Skupštine se ponavlja.
Postupak predlaganja i izbora predsednika Skupštine se ponavlja i ako je predloženo više kandidata, a ni jedan od njih ne dobije potrebnu većinu glasova.
Postupak ponovnog predlaganja i izbora predsednika u slučajevima navedenim u stavu 2. i 3., sprovodi se na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Ako ni u drugom krugu glasanja ni jedan od kandidata ne dobije potrebnu većinu, postupak predlaganja i izbora predsednika Skupštine se ponavlja na prvoj sledećoj sednici, s tim što se više ne mogu predlagati kandidati koji nisu dobili potreban broj glasova.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost odmah po objavljivanju rezultata izbora za predsednika Skupštine i preuzima rukovođenje sednicom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem, podnošenjem ostavke, ili ako mu prestane mandat odbornika.
Skupština može razrešiti predsednika pre isteka vremena na koje je izabran, na način i po postupku predviđenim za njegov izbor.
Sednicom, na kojoj se odlučuje o razrešenju predsednika Skupštine, predsedava zamenik predsednika Skupštine, a u slučaju njegove odsutnosti ili u slučaju da zamenik predsednika Skupštine nije izabran, ovom sednicom predsedava najstariji odbornik.
Ukoliko predlog za razrešenje predsednika Skupštine ne bude usvojen na sednici Skupštine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje predsednika Skupštine, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Ako predsednik Skupštine podnese ostavku ili mu prestane mandat odbornika, na prvoj narednoj sednici Skupštine, koju saziva zamenik predsednika Skupštine, ili najstariji odbornik u slučaju da zamenik predsednika Skupštine nije izabran, bez otvaranja pretresa, utvrđuje se da je predsedniku Skupštine prestala funkcija danom podnošenja ostavke, odnosno danom prestanka mandata odbornika.
Ako predsedniku Skupštine prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, postupak izbora novog predsednika sprovodi se u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, na narednoj sednici Skupštine, najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja sednice na kojoj je utvrđen prestanak funkcije predsednika Skupštine.
Do izbora novog predsednika Skupštine, sednice Skupštine saziva i njima predsedava zamenik predsednika, a u slučaju njegove odsutnosti ili u slučaju da zamenik predsednika nije izabran, najstariji odbornik.
2. Zamenik predsednika Skupštine
Zamenik predsednika Skupštine zamenjuje predsednika Skupštine u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Na izbor zamenika predsednika Skupštine i prestanak njegove funkcije, primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na predsednika Skupštine.
IV SEKRETAR I ZAMENIK SEKRETARA SKUPŠTINE
Sekretar Skupštine se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Sekretar Skupštine pomaže predsedniku Skupštine u pripremi i rukovođenju sednicama Skupštine, u primeni Poslovnika Skupštine i u sprovođenju odluka Skupštine.
Sekretar Skupštine postavlja se na obrazložen predlog predsednika Skupštine, na četiri godine, odnosno do isteka mandata Skupštine, s tim što može biti ponovo postavljen.
Za sekretara Skupštine može biti postavljeno lice koje ima završen pravni fakultet, položen stručni ispit za rad u organima državne uprave i najmanje tri godine radnog iskustva.
Skupština odlučuje o postavljenju sekretara Skupštine javnim glasanjem, većinom od prisutnih odbornika.
Sekretaru Skupštine prestaje mandat pre isteka vremena na koje je postavljen: razrešenjem, raspuštanjem Skupštine ili podnošenjem ostavke.
Skupština, javnim glasanjem, odlučuje o razrešenju sekretara Skupštine, na obrazložen predlog predsednika Skupštine.
Ako sekretar Skupštine podnese Skupštini ostavku, Skupština ne odlučuje o razrešenju sekretara, već samo konstatuje, bez pretresa, prestanak njegovog mandata danom podnošenja ostavke.
Kada sekretaru Skupštine prestane mandat pre isteka vremena na koje je postavljen, u slučajevima iz stava 2. i stava 3. ovog člana, Skupština će na istoj, a najkasnije na prvoj narednoj sednici postaviti novog sekretara Skupštine.
Kada sekretaru Skupštine prestane mandat zbog isteka mandata Skupštine ili zbog njenog raspuštanja, on ostaje na dužnosti do postavljenja novog sekretara Skupštine.
2. Zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti.
Na postavljenje zamenika sekretara Skupštine i prestanak njegove funkcije, primenjuju se odredbe ovog Poslovnika koje se odnose na sekretara Skupštine.
Radi razmatranja pitanja iz svoje nadležnosti, Skupština obrazuje stalna radna tela, kao i povremena radna tela za obavljanje određenih zadataka, u skladu sa Statutom grada Zaječara (u daljem tekstu: Statut) i ovim Poslovnikom.
Stalna radna tela Skupštine se obrazuju kao odbori i komisije.
Odbori imaju predsednika, zamenika predsednika i 7 članova, a komisije imaju predsednika, zamenika predsednika i 5 članova.
Članovi stalnih radnih tela biraju se za mandatni period za koji su izabrani odbornici Skupštine.
Stalna radna tela Skupštine su:
1. Odbor za komunalne delatnosti,
2. Odbor za društvene delatnosti,
3. Odbor za privatno preduzetništvo,
4. Odbor za razvoj poljoprivrede i sela,
5. Odbor za omladinu i sport,
6. Odbor za administrativna pitanja,
7. Komisija za Statut grada Zaječara,
8. Komisija za zaštitu i unapređivanje životne sredine,
9. Komisija za budžet i finansije,
10. Komisija za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja,
11. Komisija za predlaganje naziva ulica, trgova, škola, institucija i ustanova i drugih delova naseljenih mesta.
Članovi stalnih radnih tela biraju se iz reda odbornika i građana, po pravilu, na predlog odborničkih grupa, srazmerno broju odbornika koje imaju u Skupštini.
Predsednik i zamenik predsednika stalnog radnog tela biraju se iz reda odbornika.
Odbornik može biti član najviše dva stalna radna tela.
Članovi Gradskog veća ne mogu biti članovi radnih tela.
O predloženoj listi za izbor članova stalnih radnih tela Skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.
Stalno radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina od prisutnih odbornika, a ako je predloženo više lista za isto radno telo, odbornik glasa samo za jednu listu.
Ako stalno radno telo ne bude izabrano, ceo postupak se ponavlja na narednoj sednici Skupštine.
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti predsednika, zamenika predsednika, ili pojedine članove stalnih radnih tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje može podneti: predsednik Skupštine, predsednik radnog tela, ili grupa od najmanje 10 odbornika.
Član stalnog radnog tela razrešen je kad za to glasa većina odbornika prisutnih na sednici Skupštine.
Sednice radnog tela saziva predsednik radnog tela, po potrebi.
Pismeni poziv za sednicu radnog tela, sa materijalom koji će se razmatrati na sednici, dostavlja se članovima radnog tela, po pravilu, najkasnije tri dana pre dana za koji se saziva sednica.
Radno telo može odlučivati ako sednici prisustvuje većina članova radnog tela, a odluke su punovažne kada za njih glasa većina prisutnih članova.
U radu sednice radnog tela obavezno učestvuje predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
Sednici radnog tela može, po odobrenju predsednika radnog tela, prisustvovati i učestvovati u njenom radu, bez prava odlučivanja, i odbornik koji nije član radnog tela.
Ako se sednica radnog tela saziva povodom održavanja sednice Skupštine opštine sazvane po hitnom postupku, pismeni poziv za sednicu, sa materijalom koji će se razmatrati na sednici, dostavlja se članovima radnog tela najkasnije pre početka sednice radnog tela.
Radno telo podnosi Skupštini izveštaj o radu na sednici, koji sadrži ocene, stavove i predloge o pitanjima koje je radno telo razmatralo, kao i preporuke i zaključke usvojene na sednici.
Radno telo određuje izvestioca, koji na sednici Skupštine obrazlaže izveštaj radnog tela.
Ukoliko radno telo ne dostavi Skupštini izveštaj o radu na sednici, Skupština može doneti odluku o pojedinom pitanju i bez tog izveštaja.
Administrativno-tehničke poslove za radna tela vrši Služba za skupštinske poslove, a stručne poslove vrši nadležno odeljenje Gradske uprave.
Odbor za komunalne delatnosti ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor razmatra planove i programe razvoja komunalnih delatnosti, programe i izveštaje o radu javnih komunalnih preduzeća, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja od neposrednog interesa za građane u oblasti komunalnog uređenja i režima korišćenja građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, izgradnje, održavanja i korišćenja lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja, koje su ovlašćeni predlagači podneli Skupštini na razmatranje i usvajanje.
Odbor za društvene delatnosti ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor razmatra planove i programe razvoja društvenih delatnosti, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja od neposrednog interesa za građane u oblasti: kulture, tehničke kulture, obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, društvene brige o deci i javnog obaveštavanja, koje su ovlašćeni predlagači podneli Skupštini na razmatranje i usvajanje.
Odbor za privatno preduzetništvo ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor razmatra planove i programe razvoja, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti privatnog preduzetništva (uključujući zanatstvo, ugostiteljstvo i turizam), koje su ovlašćeni predlagači podneli Skupštini na razmatranje i usvajanje.
Odbor za razvoj poljoprivrede i sela ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor razmatra planove i programe razvoja, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti poljoprivrede i razvoja sela.
Odbor za omladinu i sport ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor razmatra planove i programe razvoja, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti fizičke kulture i života mladih.
Odbor za administrativna pitanja ima predsednika, zamenika predsednika i sedam članova.
Odbor utvrđuje predloge odluka i drugih opštih akata kojima se uređuju pitanja ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i donosi opšte i pojedinačne akte o pravima izabranih i postavljenih funkcionera u organima grada.
Komisija za Statut grada Zaječara ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Komisija priprema i utvrđuje Nacrt statuta grada Zaječara, nacrte odluka o izmenama i dopunama Statuta grada Zaječara, Predlog statuta grada Zaječara i predloge odluka o izmenama i dopunama Statuta grada Zaječara i dostavlja ih Skupštini grada.
Komisija za zaštitu i unapređivanje životne sredine ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Komisija razmatra planove i programe zaštite životne sredine, predloge odluka i drugih opštih akata, kao i druga pitanja iz oblasti sistema zaštite i unapređivanja životne sredine, očuvanja i razvoja prirodnih i radom stvorenih vrednosti, racionalnog korišćenja, sprečavanja i otklanjanja zagađivanja životne sredine.
Komisija za budžet i finansije ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Komisija razmatra Nacrt budžeta grada Zaječara, završni račun budžeta, korišćenje sredstava budžeta i materijalno-finansijsko poslovanje organa grada.
Komisija za izbor i imenovanja, nagrade i priznanja ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Komisija razmatra pitanja u vezi sa izborom, imenovanjima i razrešenjima i daje svoje mišljenje o tim pitanjima Skupštini, utvrđuje predloge za dodelu nagrada i priznanja i upućuje ih Skupštini na usvajanje.
Komisija za predlaganje naziva ulica, trgova, škola, institucija i ustanova i drugih delova naseljenih mesta ima predsednika, zamenika predsednika i pet članova.
Komisija razmatra predloge građana, institucija iz oblasti kulture, preduzeća i ustanova i drugih organizacija u vezi naziva ulica, trgova, škola, institucija i ustanova i drugih delova naseljenih mesta i na osnovu njih, predloga organa Grada i individualnih predloga članova Komisije utvrđuje svoje predloge po ovim pitanjima, koje dostavlja Skupštini na usvajanje.
Skupština, po potrebi, a na predlog gradonačelnika, osniva povremene komisije, radne grupe i druga povremena radna tela radi razmatranja određenih pitanja i izvršavanja posebnih zadataka iz nadležnosti Skupštine.
Povremena radna tela Skupština osniva aktom kojim se određuju: zadatak, sastav i broj članova, vreme na koje se obrazuje ili rok za završetak zadatka radnog tela.
Aktom o osnivanju uređuje se i obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za to radno telo.
Predsednik i članovi povremenog radnog tela mogu biti birani iz sastava odbornika i građana.
Na obrazovanje i rad povremenih radnih tela shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika o obrazovanju i radu stalnih radnih tela.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici jedne političke stranke, odnosno političke organizacije, koja ima najmanje pet odbornika.
Odborničku grupu od najmanje pet odbornika mogu udruživanjem da obrazuju i odbornici političkih stranaka ili drugih političkih organizacija koje u Skupštini imaju manje od pet odbornika.
Odbornička grupa se obrazuje tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član odborničke grupe.
U spisku se određuju predsednik i zamenik predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Odbornička grupa može da podnosi Skupštini inicijativu za razmatranje određenih pitanja na sednicama Skupštine, kao i svoja mišljenja i predloge o pitanjima koja se razmatraju na sednici Skupštine.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da predstavlja odborničku grupu u raspravi po određenoj tački dnevnog reda, o čemu predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine, najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
U toku trajanja mandata Skupštine mogu se obrazovati nove odborničke grupe, a može doći i do promene sastava određene odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o obrazovanju nove ili promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi, predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Danom pristupanja određenoj odborničkoj grupi odborniku prestaje članstvo u odborničkoj grupi čiji je do tada bio član.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, predsednik Skupštine obaveštava odbornike na prvoj narednoj sednici.
VII GRADONAČELNIK, ZAMENIK GRADONAČELNIKA I GRADSKO VEĆE
Gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, na način i po postupku predviđenim u članu 69. ovog Poslovnika.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine. Predlog mora biti u pisanom obliku.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, stranačku pripadnost, saglasnost kandidata i obrazloženje.
Predsednik Skupštine je dužan da usmeno obrazloži svoj predlog.
Predloženi kandidat za gradonačelnika ima pravo da se predstavi i iznese svoj program rada.
Gradonačelniku izborom na ovu funkciju prestaje mandat odbornika u Skupštini. Gradonačelnik je na stalnom radu u gradu.
Gradonačelniku prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem ili podnošenjem ostavke.
Skupština može razrešiti gradonačelnika pre isteka vremena na koje je izabran, na obrazložen predlog najmanje 1/3 odbornika.
Predlog se podnosi predsedniku Skupštine u pisanoj formi.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga.
O razrešenju gradonačelnika Skupština odlučuje tajnim glasanjem.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću navodi se ime gradonačelnika, a glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Nevažećim glasačkim listićem smatra se nepopunjeni glasački listić i glasački listić koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "ZA" ili "PROTIV".
Gradonačelnik je razrešen ako je za razrešenje glasala većina od ukupnog broja odbornika.
Ukoliko predlog za razrešenje gradonačelnika ne bude usvojen na sednici Skupštine, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika, pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Ako gradonačelnik podnese ostavku, na prvoj narednoj sednici Skupštine, bez otvaranja pretresa, utvrđuje se da je gradonačelniku prestala funkcija danom podnošenja ostavke.
Gradonačelnik koji je razrešen ili je podneo ostavku ostaje na dužnosti i vrši tekuće poslove iz svoje nadležnosti do izbora novog gradonačelnika.
Ako gradonačelniku prestane funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, postupak izbora novog gradonačelnika sprovodi se u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, na narednoj sednici Skupštine i mora se okončati najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke.
Zamenik gradonačelnika zamenjuje gradonačelnika u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidata za zamenika gradonačelnika iz reda odbornika.
Zamenik gradonačelnika se bira na isti način kao gradonačelnik i o njemu Skupština odlučuje istovremeno kada i o izboru gradonačelnika.
Zameniku gradonačelnika izborom na ovu funkciju prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Zamenik gradonačelnika može biti na stalnom radu u Gradu.
Zameniku gradonačelnika prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran: razrešenjem ili podnošenjem ostavke, kao i u slučaju razrešenja gradonačelnika.
Skupština može razrešiti zamenika gradonačelnika pre isteka vremena na koje je izabran, na obrazložen predlog gradonačelnika ili najmanje 1/3 odbornika, koji mora biti u pisanoj formi.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika.
Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru zamenika gradonačelnika tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Ako zamenik gradonačelnika podnese ostavku, na prvoj narednoj sednici Skupštine, bez otvaranja pretresa, utvrđuje se da je zameniku gradonačelnika prestala funkcija danom podnošenja ostavke.
Na istoj sednici vrši se izbor novog zamenika gradonačelnika.
Zamenik gradonačelnika kome je utvrđen prestanak funkcije zbog podnošenja ostavke ili razrešenja gradonačelnika, ostaje na dužnosti i vrši tekuće poslove do izbora novog zamenika gradonačelnika.
Gradsko veće je izvršni organ grada koji obavlja poslove utvrđene zakonom i Statutom.
Gradsko veće čine: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća koje bira Skupština, a čiji je broj utvrđen Statutom.
Organizacija i način rada Gradskog veća reguliše se posebnom odlukom Skupštine, u skladu sa Statutom.
Kandidat za gradonačelnika predlaže kandidate za članove Gradskog veća koje bira Skupština i o njima Skupština istovremeno odlučuje kada i o izboru gradonačelnika i zamenika gradonačelnika.
Predlog sadrži: ime i prezime kandidata, kratku biografiju, saglasnost kandidata i obrazloženje i mora biti u pisanom obliku.
Članovi Gradskog veća koje bira Skupština ne mogu istovremeno biti i odbornici.
Odborniku koji bude izabran za člana Gradskog veća prestaje odbornički mandat.
Članovi Gradskog veća biraju se na četiri godine, na način i po postupku predviđenim u članu 69. Poslovnika.
Član Gradskog veća može biti razrešen ili podneti ostavku pre isteka vremena na koje je izabran.
Predlog za razrešenje člana Gradskog veća može podneti gradonačelnik ili najmanje trećina od ukupnog broja odbornika.
Predlog se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje člana Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini podnese predlog za izbor novog člana Gradskog veća.
Skupština istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru člana Gradskog veća, tajnim glasanjem, većinom od ukupnog broja odbornika.
Ako član Gradskog veća podnese ostavku, na prvoj narednoj sednici Skupštine, bez otvaranja pretresa, utvrđuje se da je članu Gradskog veća prestala funkcija danom podnošenja ostavke.
Član Gradskog veća kome je utvrđen prestanak funkcije zbog podnošenja ostavke, ostaje na dužnosti i vrši tekuće poslove do izbora novog člana Gradskog veća.
Razrešenjem gradonačelnika prestaje mandat Gradskom veću.
Ako Gradskom veću ili pojedinim njegovim članovima prestane mandat pre isteka vremena na koje su birani, postupak izbora novog Gradskog veća, odnosno pojedinih novih članova, sprovodi se po odredbama ovog Poslovnika na narednoj sednici Skupštine, najkasnije u roku od 30 dana od dana razrešenja odnosno podnošenja ostavke.
4. Postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća
Skupština istovremeno odlučuje o izboru gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća.
O predlozima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća otvara se jedinstven pretres.
Glasanjem za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća rukovodi predsednik Skupštine, a u radu mu pomažu dva najmlađa odbornika i sekretar Skupštine.
Kandidati za navedene funkcije ne mogu da pomažu u rukovođenju glasanjem.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima, koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću navodi se prvo kandidat za gradonačelnika, zatim kandidat za zamenika gradonačelnika i na kraju kandidati za članove Gradskog veća, po azbučnom redu prezimena kandidata.
Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "ZA" ili "PROTIV".
Predloženi kandidati su izabrani ako dobiju većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu glasova, postupak predlaganja i izbora se ponavlja na prvoj narednoj sednici.
Ako ni u drugom krugu glasanja predloženi kandidati ne dobiju potrebnu većinu, postupak predlaganja i izbora se ponavlja na prvoj sledećoj sednici, s tim što se više ne mogu predlagati isti kandidati.
Postupak izbora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članova Gradskog veća mora se okončati u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Predlog dnevnog reda Skupštine priprema predsednik Skupštine, uz pomoć sekretara Skupštine.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine, a u njegovoj odsutnosti ili sprečenosti, njegov zamenik.
Sednica Skupštine saziva se po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se u vreme obeležavanja Dana grada Zaječara i na njoj se uručuju nagrade i priznanja grada Zaječara.
Predsednik Skupštine je dužan da sazove sednicu na pisani zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje 1/3 od ukupnog broja odbornika i to u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Ukoliko predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 4. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva i njom predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva.
Uz zahtev za sazivanje sednice Skupštine obavezno se dostavljaju: predlog dnevnog reda sednice sa tačkama iz nadležnosti Skupštine utvrđene Zakonom i Statutom i predlozi opštih i pojedinačnih akata čiji je pretres predviđen pojedinim tačkama dnevnog reda.
Odluke i druge akte predložene od strane ovlašćenih predlagača o pitanjima iz nadležnosti Skupštine, uz koje je, u skladu sa Poslovnikom, dostavljen odgovarajući materijal, predsednik Skupštine može da uvrsti u predlog dnevnog reda.
Skupština je dužna da se izjasni da li da se u dnevni red uvrste, po redosledu podnošenja, odluke i drugi akti koji su predloženi od strane ovlašćenih predlagača i tiču se pitanja iz nadležnosti Skupštine, koje predsednik Skupštine nije uvrstio u dnevni red. Ovlašćeni predlagač odluke i drugih akata ima pravo da obrazloži svoj predlog u trajanju od najduže pet minuta.
Odluke i drugi akti iz prethodnog stava o kojima se Skupština izjasnila da se uvrste u dnevni red, uvršćuju se kao poslednje tačke dnevnog reda, a pre tačke odbornička pitanja, ukoliko je tačka odbornička pitanja uvršćena u dnevni red.
Pismeni poziv za sednicu Skupštine sadrži dan, čas i mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Uz poziv za sednicu, odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predlog dnevnog reda i zapisnik sa prethodne sednice, osim kada je period od održavanja sednice sa koje treba dostaviti zapisnik do slanja poziva za narednu sednicu manji od 15 dana, u kom slučaju se zapisnik dostavlja uz poziv za sledeću sednicu.
Poziv i materijal za sednicu Skupštine dostavljaju se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana za koji se saziva sednica.
Materijal za pojedine tačke predloženog dnevnog reda može se dostaviti naknadno, najkasnije 24 časa pre početka sednice, ukoliko je zbog značaja, specifičnosti i složenosti pitanja koje je na dnevnom redu, potrebno više vremena za izradu odgovarajućeg materijala.
Predsednik Skupštine može da sazove sednicu Skupštine i u roku kraćem od sedam dana, a materijal za ovu sednicu može se podeliti odbornicima najkasnije do početka sednice (u daljem tekstu: sednica po hitnom postupku).
U slučaju postojanja naročito opravdanih razloga, sednicu po hitnom postupku predsednik Skupštine može da sazove i usmeno, u toku održavanja prethodno sazvane sednice, a ova sednica može biti održana istog dana kada i sednica na kojoj je sazvana, posle određene pauze, ili odmah po završetku prethodne sednice.
Kada se sednica zakazuje prema prethodnom stavu, materijal za tu sednicu odbornicima se deli pre njenog početka, a odbornici koji su odsutni sa sednice na kojoj je sednica po hitnom postupku usmeno sazvana, obaveštavaju se o času održavanja sednice telefonom.
2. Otvaranje sednice i učešće na sednici
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i, na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika, utvrđuje da li postoji kvorum za rad Skupštine.
Kvorum za rad Skupštine postoji ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja odbornika.
Ako se utvrdi da ne postoji kvorum za rad, predsednik određuje pauzu u trajanju potrebnom da se, po njegovoj proceni, obezbedi kvorum za rad Skupštine.
Ukoliko se kvorum na ovaj način ne može obezbediti, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan, o čemu se, pisanim putem ili telefonom, obaveštavaju samo odbornici za koje je prozivkom utvrđeno da su odsutni.
U drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština, bez pretresa.
U radu sednice Skupštine, pored odbornika, učestvuju: gradonačelnik, zamenik gradonačelnika, pomoćnici gradonačelnika, članovi Gradskog veća, sekretar Skupštine, načelnik i rukovodeći radnici Gradske uprave, ovlašćeni predstavnici drugih obrađivača materijala, kao i druga lica koja predsednik Skupštine pozove.
Na početku sednice, predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su opravdano sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko od pozvanih prisustvuje sednici.
Istovremeno, predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, po pravilu, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice Skupštine, osim u slučaju iz čl. 72. st. 2.
Odbornik može staviti primedbu samo na deo zapisnika koji se odnosi na njegovo izlaganje, koja mora biti konkretna i precizno formulisana (na kojoj strani, u kom pasusu ili redu se stavlja primedba).
O primedbama na zapisnik, Skupština odlučuje bez pretresa.
U delu teksta zapisnika, na koji se odnosi primedba koju je Skupština prihvatila, vrši se korekcija u skladu sa tom primedbom.
Odborniku koji se javio za reč radi stavljanja primedbe na zapisnik, a govori o sasvim drugoj temi, predsednik Skupštine je obavezan da izrekne meru opomene.
Rad na sednici Skupštine odvija se po dnevnom redu, koji Skupština utvrđuje na početku sednice, većinom glasova prisutnih odbornika.
Dnevni red sadrži predloge akata koje je predsednik Skupštine uvrstio u dnevni red, predloge akata koji su predloženi od strane ovlašćenih predlagača, a za koje se Skupština izjasnila da se uvrste u dnevni red i odbornička pitanja kao posebnu tačku.
Dnevni red sednice po hitnom postupku može da sadrži odbornička pitanja kao posebnu tačku, ukoliko je predsednik Skupštine u predlog dnevnog reda uvrstio tačku odbornička pitanja.
Izmene i dopune predloženog dnevnog reda, najkasnije 24 časa do početka sednice Skupštine, mogu predložiti gradonačelnik, odbornici, radna tela Skupštine i Gradsko veće.
Predlozi se dostavljaju predsedniku Skupštine u pisanom obliku, sa obrazloženjem i odgovarajućim materijalom, a skupštinska služba je dužna da prispele predloge i materijale dostavi odbornicima do početka sednice.
Ukoliko je sednica sazvana po hitnom postupku, ne može se podneti predlog za izmenu i dopunu dnevnog reda.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu dnevnog reda, i to sledećim redom:
- da se pojedine tačke povuku iz predloga dnevnog reda;
- da se dnevni red proširi;
- da se promeni redosled pojedinih tačaka.
O predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres, u kome mogu učestvovati samo predlagači promene dnevnog reda, odnosno njihovi ovlašćeni predstavnici i predlagači akta na koji se promena odnosi.
Učešće u pretresu iz stava 1. ovog člana može trajati najduže pet minuta.
O dnevnom redu u celini, Skupština odlučuje bez pretresa.
U slučaju da Skupština ne usvoji predloženi dnevni red, predsednik Skupštine zaključuje sednicu, a narednu sednicu zakazuje sa istim ili izmenjenim dnevnim redom.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Prijave za reč podnose se po otvaranju pretresa, a mogu se podnositi do njegovog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje reč odbornicima po redu prijavljivanja, s tim što svaki odbornik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč samo jedanput.
Gradonačelniku i zameniku gradonačelnika, pomoćnicima gradonačelnika, izvestiocima nadležnih radnih tela Skupštine i predstavniku predlagača, predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Govor svakog učesnika u pretresu, osim govora gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i predstavnika predlagača, može trajati najduže deset minuta.
Izuzetno, govor predsednika odborničkih grupa u pretresu može trajati najduže petnaest minuta.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja određenog vremena, opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako ovaj u toku narednog minuta ne završi govor, oduzeće mu reč.
Izuzetno, kad se iscrpi lista prijavljenih govornika, govornik može da dobije reč još jednom, i to samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Odbornici, po pravilu, govore s mesta, osim kada predsednik Skupštine smatra da svoje izlaganje treba da iznesu sa govornice.
Odborniku koji želi da govori o povredi Poslovnika, predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik koji je zatražio da govori o povredi Poslovnika dužan je da navede član Poslovnika koji je po njegovom mišljenju povređen, u protivnom predsednik Skupštine oduzeće mu reč.
Govor tog odbornika ne može trajati duže od tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da posle tog govora da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je Poslovnik povređen, predsednik poziva Skupštinu da, bez pretresa, odluči o tom pitanju.
Odbornik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već ukazano.
Odborniku koji se javio za reč jer smatra da je Poslovnik povređen, a govori o sasvim drugoj temi, predsednik Skupštine je obavezan da izrekne meru opomene.
Odbornik i drugi učesnici u radu sednice Skupštine mogu da govore samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik u svom govoru udalji od tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži te tačke, a ako govornik i pored opomene nastavi da govori mimo tačke dnevnog reda, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Niko ne može prekidati, niti opominjati odbornika, odnosno govornika, tokom njegovog izlaganja, osim predsednika Skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.
Odbornici i drugi učesnici u radu sednice su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Predsednik Skupštine je dužan da brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Ukoliko se odbornik ili drugi učesnik u pretresu u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o odborniku koji nije član iste odborničke grupe, odnosno o drugom učesniku u pretresu, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku odmah po završetku tog izlaganja.
Kada se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, pravo na repliku u njeno ime ima samo predsednik odborničke grupe ili od strane predsednika pismeno ovlašćeni predstavnik odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku, lice koje je tražilo repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez pretresa.
Lice koje je tražilo repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a lice koje je repliku izazvalo ima pravo da replicira samo jednom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
U slučaju da se povodom govora nekog odbornika ili drugog učesnika u pretresu više lica javi za repliku, repliciranje će se odvijati po redosledu prijavljivanja za repliku, s tim što će se prvo okončati replika između lica koje je repliku izazvalo i lica koje se javilo za repliku, u skladu sa stavom 5. ovog člana.
U toku sednice, kada oceni da je to opravdano, predsednik Skupštine može odrediti pauzu.
Posle usvajanja dnevnog reda, prelazi se na pretres po pojedinim pitanjima, a po redosledu utvrđenom u dnevnom redu sednice, osim ako je ovim Poslovnikom određeno da se o nekom pitanju odlučuje bez pretresa.
Svako pitanje pretresa se sve dok ima prijavljenih govornika, a potom predsednik Skupštine zaključuje pretres.
U toku pretresa po određenoj tački dnevnog reda, do zaključenja pretresa, nije neophodno postojanje kvoruma, sve dok Skupština ne pređe na odlučivanje, kada se kvorum mora obezbediti.
Pretres se po pravilu otvara za svaku tačku dnevnog reda posebno.
Na usmeni predlog predsednika Skupštine, gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i odbornika, Skupština može u toku sednice, bez pretresa, odlučiti da se spoji pretres za određene tačke dnevnog reda.
Ovakav predlog može se staviti sve do otvaranja pretresa za prvu tačku koja je obuhvaćena predlogom za spajanje pretresa.
U toku pretresa predloga akta, raspravlja se i o amandmanima na predlog akta.
Predlagač akta, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik, može na početku pretresa da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u pretresu sve do zaključenja pretresa, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
U pretresu može učestvovati i ovlašćeni predstavnik obrađivača materijala, kada je to neophodno da bi se stručno razjasnila sporna pitanja.
Predlagač akta ima pravo da povuče predlog od momenta njegovog podnošenja sve do završetka pretresa tog predloga.
Kad se pretres zaključi, prelazi se na glasanje o predlogu akta.
Predsednik Skupštine može predložiti da Skupština zaključi pretres i pre nego što je iscrpljena diskusija, ako smatra da je pitanje dovoljno raspravljeno. Takav predlog mogu podneti i gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i svaki odbornik.
O ovom predlogu glasa se bez pretresa.
Skupština može punovažno odlučivati ako je u momentu odlučivanja na sednici prisutna većina od ukupnog broja odbornika.
Na sednici Skupštine odlučuje se većinom glasova prisutnih odbornika, ako zakonom, Statutom ili drugim aktom nije za pojedina pitanja predviđena druga većina.
Kada utvrdi nedostatak kvoruma za odlučivanje, predsednik Skupštine prekida rad na sednici Skupštine i određuje pauzu dok se kvorum ne obezbedi.
Kada se kvorum za odlučivanje Skupštine ne može obezbediti, ili se iz drugih razloga ne može završiti razmatranje svih tačaka dnevnog reda, predsednik Skupštine će prekinuti sednicu i odrediti nastavak za određeni dan i čas, o čemu se obaveštavaju samo odbornici za koje je prozivkom utvrđeno da su odsutni.
Skupština odlučuje javnim glasanjem, osim ako Statutom, ovim Poslovnikom ili nekim drugim aktom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Javno glasanje može da se vrši elektronskim putem, pritiskom odgovarajućeg tastera na kutiji za elektronsko glasanje, ili podizanjem ruku odbornika, o čemu odlučuje predsedavajući.
Tajno glasanje se sprovodi putem glasačkih listića.
Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Odbornici i drugi učesnici u radu sednice Skupštine dužni su da se pridržavaju reda, koji podrazumeva sledeća pravila ponašanja u skupštinskoj sali:
- da pre ulaska u skupštinsku salu isključe zvuk na svojim mobilnim telefonima i da za sve vreme trajanja sednice ne uključuju zvuk na njima;
- da tokom trajanja sednice ne razgovaraju mobilnim telefonima;
- da se pridržavaju odredaba Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama;
- da se ponašaju pristojno i sa uvažavanjem ophode prema prisutnima na sednici;
- da ne govore pre nego što dobiju reč od predsednika Skupštine, ne dobacuju i prekidaju ili ometaju govornika u izlaganju i ne upotrebljavaju psovke ili druge uvredljive izraze.
Radi održavanja reda na sednici, odbornici i drugi učesnici u radu sednice Skupštine, dužni su da se ponašaju i u skladu sa odredbama čl. 84. ovog Poslovnika.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici, predsednik Skupštine može odborniku ili drugom učesniku u radu sednice Skupštine da izrekne sledeće mere: opomenu ili oduzimanje reči.
Skupština može odborniku ili drugom učesniku u radu sednice Skupštine, na predlog predsednika Skupštine, bez pretresa, da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku ili drugom učesniku u radu sednice Skupštine koji se na sednici ne ponaša u skladu sa odredbama člana 97. stav 1. i 2., kao i u slučajevima predviđenim u članovima 76. stav 5., 82. stav 6., 83. stav 6. i 7. i 115. stav 6. ovog Poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku ili drugom učesniku u radu sednice Skupštine kome je prethodno izrečena mera opomene, a koji se i dalje ponaša protivno članu 84. stav 2. i 4. ovog Poslovnika.
Lice kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužno je da se bez odlaganja udalji sa govornice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se licu koje i posle izrečene dve mere opomene ili mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Lice kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, dužno je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava i nadalje se smatra neopravdano odsutnim.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu, u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Radi uspostavljanja reda na sednici, Predsednik Skupštine može, ukoliko je to neophodno, da angažuje službu obezbeđenja.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje pretres po tački dnevnog reda u toku koga su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog Poslovnika o održavanju reda na sednici Skupštine, shodno se primenjuju i na sednicama radnih tela Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
Zapisnik sadrži osnovne podatke o radu na sednici, i to: dan, čas i mesto održavanja sednice; broj prisutnih odbornika i imena odsutnih odbornika koji su blagovremeno opravdali svoj izostanak; prisutne predstavnike predlagača i obrađivača materijala i druga lica koja su se odazvala pozivu za učešće u radu sednice; utvrđeni dnevni red sednice; kratak prikaz diskusija koje se isključivo tiču određene tačke dnevnog reda; usvojene predloge i zaključke Skupštine; rezultat glasanja o svakom predlogu koji se razmatra, imena predsedavajućeg i zapisničara i drugo.
O sastavljanju zapisnika, stara se sekretar Skupštine.
IX POSTUPAK ZA DONOŠENJE ODLUKA I DRUGIH AKATA SKUPŠTINE
1. Predlaganje odluka i drugih akata
Predlog odluke i drugog akta iz nadležnosti Skupštine (u daljem tekstu: akt), mogu da podnesu: gradonačelnik, Gradsko veće, ovlašćeno radno telo Skupštine, odbornik ili grupa odbornika i građani putem građanske inicijative u broju utvrđenom Statutom.
Predlog akta podnosi se u obliku u kome će ga Skupština i doneti i mora biti obrazložen. Obrazloženje sadrži: pravni osnov za donošenje akta, razloge za donošenje i ciljeve koji se žele postići, obrazloženje svakog rešenja, kao i ocenu potrebnih finansijskih sredstava, načina i mogućnosti njihovog obezbeđivanja.
Predlog akta upućuje se predsedniku Skupštine, koji ga dostavlja nadležnim radnim telima Skupštine i Gradskom veću, ako ono nije predlagač.
Predlog koji ne bude usvojen na sednici Skupštine ne može se podneti pre isteka roka od šest meseci od dana kada nije usvojen, ukoliko se njime predlaže regulisanje istog pitanja odnosno pravnog odnosa na isti način.
Ograničenje iz prethodnog stava ne odnosi se na predloge koje podnosi Gradsko veće, kao ovlašćeni predlagač po Zakonu.
Predlog akta se, pre razmatranja u Skupštini, razmatra na sednicama nadležnih radnih tela Skupštine i Gradskog veća, kada ono nije predlagač.
Nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće dostavljaju Skupštini svoje mišljenje o predlogu akta i predlažu Skupštini da ga prihvati u celosti ili sa određenim amandmanima, ili da ga ne prihvati.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se predsedniku Skupštine, kao amandman, u pisanom obliku sa obrazloženjem, počev od dana dostavljanja materijala za sednicu, a najkasnije 48 časova pre početka sednice na kojoj se predlog akta razmatra.
Izuzetno, Gradsko veće i nadležno radno telo Skupštine mogu podneti amandmane i posle isteka roka predviđenog u prethodnom stavu, ukoliko se njihove sednice održavaju po isteku tog roka.
Ukoliko se materijal za sednicu dostavlja u skladu sa članom 72. stav 4. ovog Poslovnika, ili je sednica zakazana no hitnom postupku, amandman na predlog akta može se podneti na samoj sednici, do zaključenja pretresa po tački dnevnog reda u kojoj se predlog akta razmatra, u pisanom obliku.
Amandman mogu da podnesu odbornici, Gradsko veće, gradonačelnik i nadležna radna tela Skupštine.
Podneti amandman predsednik Skupštine upućuje predlagaču opšteg akta, nadležnim radnim telima Skupštine i Gradskom veću, kada ono nije predlagač.
Predlagač opšteg akta, nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće dužni su da, pre sednice Skupštine, razmotre podnete amandmane i obaveste Skupštinu za koje amandmane predlažu da ih Skupština prihvati, a za koje da ih odbaci.
U toku pretresa akta, amandmane mogu da podnose, u pisanom obliku, predlagač akta, odbornici, gradonačelnik, Gradsko veće i nadležno radno telo Skupštine, ali samo ako je potreba za amandmanom nastala usled prethodnog prihvatanja nekog drugog amandmana ili u slučaju predviđenom u članu 107. stav 3. Poslovnika.
Skupština odlučuje o prispelim amandmanima po redosledu članova akta na koje se amandmani odnose, i to najpre o amandmanima odbornika, a zatim i o amandmanima gradonačelnika, Gradskog veća i nadležnih radnih tela Skupštine, koji su podneti na iste članove predloga akta.
Amandmani koje je podneo predlagač akta, a koje su prihvatili nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće, kao i amandmani koje su prihvatili predlagač akta, nadležna radna tela Skupštine i Gradsko veće, postaju sastavni deo predloga akta i o njima Skupština posebno ne odlučuje.
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akta može da podnese ovlašćeni predlagač akta.
U vezi sa ovim predlogom, Skupština će obrazovati posebnu komisiju.
Komisija iz stava 2. ovog člana sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Skupštini i podnosiocu predloga za donošenje autentičnog tumačenja.
Skupština donosi autentično tumačenje akta u skladu sa odredbama ovog Poslovnika kojima je uređen postupak donošenja akata.
4. Izvornici i objavljivanje akata
Izvornikom akta ili autentičnog tumačenja smatra se njihov tekst koji je usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik akta Skupštine i izvornik autentičnog tumačenja overava se potpisom predsednika i pečatom Skupštine.
Izvornici akata Skupštine i autentičnih tumačenja čuvaju se u Službi za skupštinske poslove.
O izradi izvornika, overavanju, njihovom čuvanju i evidenciji o njima, stara se sekretar Skupštine.
Akti i autentična tumačenja, koje donosi Skupština, objavljuju se u "Službenom listu grada Zaječara", u skladu sa posebnom odlukom Skupštine.
O objavljivanju akata iz prethodnog stava stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornika, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu akta, odnosno autentičnog tumačenja.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje gradonačelniku, Gradskom veću i Gradskoj upravi, iz njihove nadležnosti.
Odborničko pitanje se postavljana sednici Skupštine, u pisanom ili usmenom obliku.
Predsednik Skupštine može da upozori odbornika, koji postavlja odborničko pitanje, da pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama Poslovnika, odnosno da nije upućeno nadležnom organu.
Predsednik Skupštine dostavlja odborničko pitanje gradonačelniku, Gradskom veću ili načelniku Gradske uprave.
Na sednici Skupštine sazvanoj po hitnom postupku, po pravilu, mogu se postavljati odbornička pitanja, shodno članu 77. stav 3. Poslovnika.
Vreme za postavljanje odborničkih pitanja određuje se u trajanju od najduže tri minuta za svakog odbornika.
Predsednik Skupštine je dužan da u predlog dnevnog reda uvrsti tačku odbornička pitanja najmanje jednom u tri meseca.
Odgovor na odborničko pitanje daje se na sednici Skupštine na kojoj ga je odbornik postavio, a uz saglasnost odbornika koji je postavio pitanje, gradonačelnik, Gradsko veće i načelnik Gradske uprave mogu dati odgovor na prvoj narednoj sednici Skupštine, u pisanom obliku.
Izuzetno, ako je u pripremi odgovora na odborničko pitanje potrebno utvrditi više činjenica, ili izvršiti složeniju analizu, rok za davanje odgovora na odborničko pitanje može se produžiti, ali ne duže od tri meseca.
Ukoliko odbornik koji je postavio pitanje nije zadovoljan datim odgovorom, ima pravo da dostavi dopunsko pitanje.
Ako odgovor na odborničko pitanje sadrži podatke koji predstavljaju državnu, vojnu ili službenu tajnu, gradonačelnik, odnosno načelnik Gradske uprave, predložiće da se odgovor sasluša na sednici Skupštine, bez prisustva javnosti, ali tek pošto se prethodno oslobodi obaveze čuvanja tajne.
XI SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE
Skupština sarađuje sa skupštinama drugih jedinica lokalne samouprave.
Saradnja sa skupštinama drugih jedinica lokalne samouprave ostvaruje se:
- razmenom informacija i dokumentacionih materijala o pitanjima koja se razmatraju na sednicama skupštine,
- davanjem mišljenja o pojedinim značajnim pitanjima iz nadležnosti skupština,
- uzajamnim posetama predstavnika skupština,
- formiranjem zajednica opština i gradova za određenu teritoriju,
- putem drugih oblika međusobne saradnje.
XII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG STANJA ILI VANREDNOG STANJA
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja ili vanrednog stanja, ukoliko opštim aktom Skupštine nije drugačije određeno.
Predsednik Skupštine, u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili vanredne situacije:
- određuje vreme i mesto održavanja sednica Skupštine,
- odlučuje o načinu pozivanja odbornika na sednice i o načinu i rokovima dostavljanja materijala za sednice,
- po potrebi određuje poseban način vođenja i čuvanja zapisnika sa sednica Skupštine,
- može odrediti da se predlozi odluka, drugih opštih akata i drugi materijali ne stavljaju na raspolaganje sredstvima javnog informisanja, dok Skupština drugačije ne odluči,
- odlučuje o načinu rada i izvršavanja zadataka Gradske uprave i službe za skupštinske poslove,
- vrši i druge poslove, utvrđene zakonom i drugim propisima.
U slučaju neposredne ratne opasnosti, za vreme ratnog stanja, vanrednog stanja ili vanredne situacije, predlozi odluka i drugih opštih akata, koja razmatra Skupština, mogu se izneti na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u nadležnim radnim telima, ukoliko to Skupština odluči. O ovim aktima Gradsko veće daje svoje mišljenje na samoj sednici Skupštine.
Odbornici su dužni da u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili vanredne situacije, izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela su javne.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela, radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih akata, kao i informacioni i dokumentacioni materijal o pitanjima koja razmatraju Skupština i njena radna tela.
Izuzetno, sednice Skupštine i njenih radnih tela mogu biti zatvorene za javnost, u slučajevima određenim Statutom, ovim Poslovnikom i drugim aktom Skupštine.
Na predlog predsednika, Skupština, odnosno radno telo Skupštine, bez pretresa, odlučuje da se sednica održi bez prisustva javnosti ili da se samo o pojedinim pitanjima raspravlja i odlučuje bez prisustva javnosti.
Sa sednica zatvorenih za javnost može se izdati saopštenje, koje će objaviti sredstva javnog informisanja.
Službeno saopštenje za štampu i druge oblike informisanja javnosti sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava ih predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu o pitanjima iz nadležnosti Skupštine, mogu da održavaju u prostorijama Skupštine predsednik i zamenik predsednika Skupštine, gradonačelnik, predsednici radnih tela i odbornici Skupštine.
XIV PRAVA I DUŽNOSTI ODBORNIKA
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnog tela Skupštine čiji je član.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini.
Predsednik Skupštine može da odobri odborniku odsustvo sa sednice, o čemu obaveštava Skupštinu.
Odbornik ima pravo na dnevnicu i na naknade drugih troškova za obavljanje odborničke funkcije, koje utvrđuje Skupština svojom odlukom.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za obavljanje funkcije odbornika, kao i da pokreće pitanja iz nadležnosti Skupštine.
Služba za skupštinske poslove obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za obavljanje funkcije odbornika i, na njihovo traženje:
- pruža stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i pomaže u vršenju drugih poslova poverenih od strane Skupštine i njenih radnih tela;
- obezbeđuje korišćenje "Službenog lista grada Zaječara", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine i njenih radnih tela;
- daje stručna objašnjenja o pojedinim problemima na koje se nailazi u toku rada Skupštine i njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za njihov rad i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija, čija se sadržina, oblik i način izdavanja, kao i evidencija o njima utvrđuju posebnom odlukom Skupštine.
XV STRUČNA SLUŽBA ZA SKUPŠTINSKE POSLOVE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine Grada, njenih odbora i komisija, odbornika i odborničkih grupa vrši stručna služba za skupštinske poslove.
Stručnom službom za skupštinske poslove rukovodi sekretar Skupštine Grada.
Naziv, organizacija i rad stručne službe za skupštinske poslove uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
XVI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika, prestaje da važi Poslovnik Skupštine opštine Zaječar ("Službeni list opština: Boljevac, Bor, Zaječar, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin i Sokobanja", broj 10/04 i 3/05).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja, a objaviće se u "Službenom listu grada Zaječara".
Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Poslovnika Skupštine grada Zaječara
("Sl. list grada Zaječara", br. 13/2009)
Član 7
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Zaječara".