POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA POŽAREVCA("Sl. glasnik grada Požarevca", br. 6/2017 - prečišćen tekst) |
Ovim poslovnikom upeđuje se način pripreme, vođenje, rad sednice Skupštine Grada Požarevca (u daljem tekstu: Skupština), način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Skupštinu predstavlja i zastupa predsednik Skupštine.
Pojmovi upotrebljeni u ovom Poslovniku u gramatičkom muškom rodu, podrazumevaju prirodni muški i ženski rod lica na koje se odnose.
Pojmovi upotrebljeni u svim aktima, donetim na osnovu ovog Poslovnika, u muškom rodu, a imaju i ženski rod, podrazumevaju i istovremeno obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.
Rad Skupštine je javan.
U slučajevima predviđenim zakonom, statutom Grada i ovim poslovnikom, javnost se isključuje.
U Skupštini je u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
1. Sazivanje prve, konstitutivne sednice Skupštine
Prvu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora, a ako on to ne učini u ostavljenom roku konstitutivnu sednicu Skupštine sazvaće najstariji odbornik u narednom roku od 10 dana.
Prvom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), kome u radu pomaže sekretar Skupštine iz prethodnog saziva, a u njegovom odsustvu po jedan najmlađi odbornik iz dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta.
Na prvoj sednici Skupštine vrši se potvrđivanje mandata odbornika, izbor predsednika, zamenika predsednika, postavljanje sekretara Skupštine i imenovanje Komisije za izbor i imenovanja Skupštine, Komisije za mandatno-imunitetska pitanja i Gradske izborne komisije u Požarevcu.
2. Potvrđivanje, verifikacija mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti u Skupštini danom potvrđivanja mandata.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja verifikacionog odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenja izborne komisije da su izabrani.
Kada Skupština posle konstituisanja odlučuje o potvrđivanju mandata novih odbornika u glasanju i o dnevnom redu sednice Skupštine, pored odbornika, mogu učestvovati i kandidati kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenja Gradske izborne komisije da su izabrani.
Protiv odluke donete u vezi sa potvrđivanjem mandata odbornika može se izjaviti žalba Upravnom sudu u Beogradu u roku od 48 časova od dana donošenja odluke Skupštine.
Odbornici, na prvoj, konstitutivnoj sednici Skupštine, biraju Verifikacioni odbor koji završava sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Skupština na konstitutivnoj sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih odbornika, obrazuje Verifikacioni odbor od tri člana i to po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Glasa se javno dizanjem ruku.
Verifikacionim odborom predsedava najstariji član.
Skupština prekida tok sednice i određuje rok za podnošenje izveštaja.
Verifikacioni odbor, na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima odbornika i uverenja o izboru za svakog odbornika, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li je uverenje izdato od ovlašćenog organa i o tome podnosi Skupštini izveštaj u pisanoj formi, koji sadrži:
- predlog za potvrđivanje mandata odbornika,
- predlog da se ne potvrde mandati pojedinih odbornika, sa obrazloženjem,
- predlog da se odloži potvrđivanje mandata pojedinih odbornika.
Predsedavajući Verifikacionog odbora podnosi izveštaj Skupštini.
Izveštaj Verifikacionog odbora Skupština pretresa u celini.
Po završetku pretresa odlučuje se o izveštaju u celini, ako nema osporavanja mandata pojedinih odbornika od strane Verifikacionog odbora, javnim glasanjem.
Ako Verifikacioni odbor u svom izveštaju, odnosno odbornik na sednici, predloži da se potvrđivanje mandata pojedinom odborniku odloži, ili da mu se mandat ne potvrdi, o svakom takvom predlogu glasa se posebno. Glasa se javno, dizanjem ruke.
Odbornik čije je potvrđivanje mandata odložena ima pravo da prisustvuje sednicama Skupštine i da učestvuje u njenom radu bez prava odlučivanja, najduže 30 dana, osim o dnevnom redu sednice Skupštine, o izboru Verifikacionog odbora i o potvrđivanju svog mandata, kada učestvuje i u odlučivanju.
Posle tog roka na prvoj narednoj sednici Skupštine njegov mandat se potvrđuje, ili se ne potvrđuje, u kom slučaju Gradska izborna komisija će mandat dodeliti kandidatu sa izborne liste koga bude predložio podnosilac izborne liste.
Skupština može odložiti potvrđivanje mandata pojedinog odbornika i obavezati Gradsku izbornu komisiju da izvrši proveru valjanosti izdatog uverenja o izboru odbornika i o tome obavesti Skupštinu, najkasnije u roku od 8 dana.
O potvrđivanju mandata iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje posle podnetog izveštaja Gradske izborne komisije.
Odbornici kojima je potvrđen mandat polažu zakletvu, davanjem i potpisivanjem svečane izjave, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine Grada Požarevca pridržavati Ustava, zakona i Statuta Grada Požarevca i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana Grada Požarevca."
Potvrđivanjem mandata novoizabranim odbornicima prestaje mandat odbornicima iz prethodnog saziva Skupštine.
Skupština Grada se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljanjem sekretara Skupštine.
U Skupštini se obrazuju odborničke grupe.
Odbornička grupa učestvuje u radu Skupštine na način utvrđen ovim poslovnikom.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju istoj registrovanoj političkoj stranci, koaliciji registrovanih političkih stranaka ili grupi građana.
Odbornička grupa ima najmanje 4 odbornika.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak grupe koji je potpisao svaki njen član. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe i njegov zamenik.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
Predsednik odborničke grupe, u pisanom obliku, obaveštava predsednika Skupštine o promeni sastava odborničke grupe.
Prilikom pristupanja novih članova odborničkoj grupi predsednik odborničke grupe dostavlja predsedniku Skupštine njihove potpisane izjave o pristupanju.
Odborničku grupu predstavlja predsednik odborničke grupe.
Odbornička grupa ima zamenika predsednika odborničke grupe, koji ga zamenjuje u slučaju odsutnosti ili sprečenosti.
U toku sednice Skupštine odbornička grupa može ovlastiti jednog svog člana da po određenoj tački dnevnog reda predstavlja grupu i o tome predsednik odborničke grupe pismeno obaveštava predsednika Skupštine najkasnije do otvaranja rasprave po toj tački dnevnog reda.
Ako odborničku grupu predstavlja zamenik predsednika, odnosno ovlašćeni predstavnik, on preuzima ovlašćenja predsednika odborničke grupe.
IV DONOŠENJE SKUPŠTINSKIH AKATA
1. Vrste akata koje donosi Skupština
Skupština donosi: statut, poslovnik, odluke, rešenja, zaključke, programe, preporuke, planove, autentična tumačenja akata koje donosi i drugu vrstu akata, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Statutom se uređuju: prava i dužnosti Grada i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika Skupštine, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana poslovima iz nadležnosti Grada, osnivanje i rad mesne zajednice i drugih oblika mesne samouprave, uslovi za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za grad.
Poslovnikom se uređuju: način pripreme, vođenje i rad sednice Skupštine i druga pitanja vezana za rad Skupštine.
Odlukom se na opšti način uređuju pitanja iz određenih oblasti koje spadaju u nadležnost Grada.
Rešenjem se imenuje, obrazuje, utvrđuje, određuje neka pravna stvar kada se odlučuje o pojedinačnim pravima i obavezama pojedinačnih subjekata.
Zaključkom se preciziraju stavovi, odnosno opredeljenja, mišljenja, konstatacije, zaduženja i ovlašćenja povodom razmatranja određenih pitanja.
Autentičnim tumačenjem se daje tumačenje akata ili pojedinih njihovih odredaba koje Skupština donosi.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine podnosi Gradsko veće, osim rešenja o imenovanju skupštinskih radnih tela, upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova, organizacija i službi, čiji je osnivač grad i školskih odbora osnovnih i srednjih škola, koje predlaže Komisija za izbor i imenovanja.
Predlog odluke i drugog akta za usvajanje na sednici Skupštine može podneti i svaki odbornik, odbornička grupa i 500 birača Grada.
Predlog se podnosi u obliku u kome se akt donosi i mora da bude obrazložen. Obrazloženje sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje akta, objašnjenje cilja koji se želi postići i procenu iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje akta.
Predlog odluka i drugog akta pre razmatranja u Skupštini mogu razmatrati nadležna radna tela i Gradsko veće, ako Gradsko veće nije predlagač odluke i drugog akta, osim u situacijama kada nisu obrazovana radna tela, odnosno nije izabrano Gradsko veće.
Nadležna radna tela i Gradsko veće u svojim izveštajima i mišljenjima mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog akta u celini ili predložiti da Skupština donese odluku ili akt u tekstu izmenjenom delom ili u celini, u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, ili da predlog ne prihvati.
Ukoliko nadležna radna tela i Gradsko veće ne dostave izveštaje, odnosno mišljenje, Skupština može odlučiti da se predlog akta razmatra i bez njih.
Skupština o predlogu akta koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu akta.
Kada se zaključi rasprava o određenom pitanju ne može se ponovo otvarati.
O predlogu se glasa u celini.
Ako je stavljen amandman prvo se odlučuje o njemu, a onda o predlogu u celini.
Predlagač akta, odnosno njegov predstavnik, može na početku rasprave da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do zaključenja rasprave o predlogu, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Predlagač akta ima pravo da povuče predlog sve do završetka rasprave o predlogu akta na sednici Skupštine.
Akti koje donosi Skupština, a za čije donošenje je zakonom propisana prethodna saglasnost ili mišljenje nadležnog ministarstva, mogu se donositi na sednici tek po dobijanju saglasnosti, odnosno mišljenja i u skladu sa istima.
Predlog za izmenu i dopunu predloga odluka i drugih akata-amandman podnosi se predsedniku Skupštine.
Amandman mogu podneti odbornik, odbornička grupa, Gradsko veće i stalna radna tela Skupštine.
Amandman se podnosi u pisanoj formi i mora biti obrazložen.
Podnosilac amandmana ne može sam, ili zajedno sa drugim odbornikom, da podnese više amandmana na isti član predloga akta.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član ovog poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana,
- naziv i član predloga akta na koji se amandman podnosi,
- tekst izmene, odnosno dopune predloga akta,
- obrazloženje razloga za podnošenja amandmana i
- naziv podnosioca amandmana.
Amandman se može podneti počev od dana prijema predloga akta u Skupštini, a najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice za koju je predloženo razmatranje tog predloga akta, a izuzetno do početka rasprave na sednici Skupštine o predlogu akta, kojim je dopunjen dnevni red sednice Skupštine.
Amandman na urbanistički plan može se podneti najkasnije dva dana pre održavanja sednice Skupštine, a uz tekst amandmana odbornicima se dostavlja i mišljenje Komisije za planove.
Predlagač akta može podnositi amandmane sve do zaključenja rasprave po predlogu akta.
Amandmani koji su neblagovremeni, nepotpuni, uvredljivi ili upućeni suprotno odredbama ovog poslovnika ne mogu biti predmet rasprave ni odlučivanja na sednici Skupštine.
O amandmanu se obavezno izjašnjava predlagač, odnosno predstavnik predlagača.
Gradsko veće se izjašnjava o amandmanu kada ono nije predlagač.
Predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta i Gradsko veće dužni su da, pre sednice Skupštine razmotre amandmane koji su podneti na predlog akta i predlažu Skupštini koje amandmane da prihvati, a koje da odbije.
Ako se predlagač akta u načelu ne složi sa amandmanom ili sa njegovom formulacijom, predložiće novu formulaciju amandmana.
Ako podnosilac amandmana prihvati novu formulaciju, amandman postaje sastavni deo predloga akta.
Ako podnosilac ne prihvati novu formulaciju, onda Skupština glasa prvo o amandmanu onakvom kakvim ga je formulisao podnosilac.
Amandman koga prihvati predlagač akta postaje sastavni deo akta i o njemu Skupština posebno ne odlučuje.
O amandmanima koje predlagač akta nije prihvatio odlučuje Skupština posebno prilikom glasanja o predlogu akta.
O podnetom amandmanu može raspravljati samo podnosilac amandmana i predlagač akta na koji se amandman odnosi.
Ukoliko je podnosilac amandmana odbornička grupa o amandmanu govori predsednik odborničke grupe.
Dužina izlaganja lica iz stava 1. i 2. ovog člana ne može trajati duže od tri minuta.
Skupština odlučuje o podnetim amandmanima po redosledu članova predloga akta.
Amandman koji podnese predlagač postaje sastavni deo predloga i o njemu se Skupština posebno ne izjašnjava.
Ako je podneto više amandmana na isti član predloga, prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe tog člana, a zatim o amandmanima kojim se predlaže izmena celog člana.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu, osim o amandmanu koji je postao sastavni deo predloga akta.
O amandmanima na akt se odlučuje istom većinom glasova koja je potrebna za donošenje akta.
Kada se završi rasprava o predlogu akta i kada je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
4. Donošenje autentičnog tumačenja akata
Predlog za donošenje autentičnog tumačenja akata može da podnese ovlašćeni predlagač akta.
Ako Komisija za propise oceni da je predlog opravdan sačinjava predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga podnosiocu predloga i Skupštini.
Ako Komisija za propise oceni da predlog nije opravdan o tome obaveštava podnosioca predloga i Skupštinu.
Skupština odlučuje o predlozima Komisije za propise iz stava 2. i 3. ovog člana.
Ako Skupština ne prihvati stav Komisije za propise da autentično tumačenje nije opravdano, zadužiće Komisiju za propise da sačini predlog autentičnog tumačenja.
U pogledu postupka za donošenje autentičnog tumačenja shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje akata.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba, ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo, ili moglo imati štetne posledice po interese građana, preduzeća i drugih organa i organizacija, kao i grad, predlog akta se može izneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u odgovarajućim organima i radnim telima Skupštine.
Predlog akata za čije se donošenje predlaže hitan postupak, može se staviti na dnevni red sednice Skupštine ako je podnet najkasnije 24 časa pre početka te sednice.
Svaki ovlašćeni predlagač može podneti predlog da se o određenom pitanju odluči po hitnom postupku, s tim što mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitnost odlučivanja. O predlogu za donošenje akta po hitnom postupku Skupština odlučuje bez rasprave.
Pre glasanja Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt donese po hitnom postupku predlog akta se unosi u dnevni red sednice kao prva tačka dnevnog reda.
Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti odbornicima i Gradskom veću najkasnije do početka sednice.
Kad Skupština prihvati predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, ona određuje rok u kome će Gradsko veće dati mišljenje o predlogu akta.
Ako Gradsko veće u utvrđenom roku ne da mišljenje o predlogu akta predlog akta će se razmatrati i bez mišljenja Gradskog veća.
Amandman na predlog akta koji se razmatra po hitnom postupku može se podnositi najkasnije do početka pretresa predloga akta, u pisanoj ili usmenoj formi.
O amandmanima se izjašnjavaju predlagač akta, nadležna stalna radna tela i Gradsko veće.
6. Potpisivanje, čuvanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta podnetog na potpis predsedniku Skupštine svojim potpisom overava sekretar Skupštine.
Na izvornik odluke i drugog akta Skupštine i na izvornik autentičnog tumačenja stavlja se pečat Skupštine.
Izvornikom odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja smatra se tekst odluke, odnosno drugog akta ili autentičnog tumačenja usvojen na sednici Skupštine.
Izvornik odluke, odnosno drugog akta Skupštine i autentičnog tumačenja čuva se u dokumentaciji Skupštine.
O izradi izvornika, stavljanju pečata na njih, njihovom čuvanju i evidenciji stara se sekretar Skupštine.
Akta koja donosi Skupština objavljuju se u "Službenom glasniku Grada Požarevca".
O objavljivanju odluka i drugih akata Skupštine i autentičnih tumačenja stara se sekretar Skupštine.
Sekretar Skupštine, na osnovu izvornog teksta odluke, drugog akta ili autentičnog tumačenja, daje ispravke grešaka u objavljenom tekstu odluke i drugog akta ili autentičnog tumačenja, ako za tim ima potrebe.
1. Pripremanje i sazivanje sednice
Skupština radi u sednicama.
Sednice Skupštine se sazivaju elektronskim putem, a mogu se sazvati i pisanim putem u slučaju da sazivanje elektronskom putem nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema, o čemu odluku donosi predsednik Skupštine.
Saziv za sednicu sadrži: dan, čas i mesto održavanja sednice, predlog dnevnog reda, potpis predsednika, odnosno sazivača i pečat Skupštine.
Saziv za sednicu Skupštine dostavlja se odbornicima najkasnije pet dana pre dana određenog za održavanje sednice.
Kada se sednica Skupštine saziva pisanim putem, odbornicima se sa sazivom, po pravilu, dostavlja i zapisnik sa prethodne sednice, odgovarajući materijal po predloženom dnevnom redu, koji se dostavlja u štampanom obliku ili na DVD-u, a kada se sednica saziva elektronskim putem, odbornicima se na lične naloge elektronske pošte, koje otvara Gradska uprava Grada Požarevca, dostavlja saziv za sednicu, sa linkom za preuzimanje odgovarajućeg materijala za sednicu Skupštine i zapisnika sa prethodne sednice, koji se nalazi na sazivu za sednicu Skupštine i dostupan je za pregledanje na prenosnom elektronskom uređaju u sali u kojoj se održava sednica Skupštine, koji odbornici dobijaju na korišćenje od Gradske uprave Grada Požarevca.
Kada se sednica Skupštine saziva elektronskim putem, odbornici se putem SMS poruke na lične mobilne telefone obaveštavaju da je materijal iz stava 5. ovog člana dostavljen elektronskim putem.
Izuzetno, ako konkretne okolnosti zahtevaju, materijal se odbornicima može dostaviti na samoj sednici, ili se može usmeno izložiti od strane predlagača.
Postojanje izuzetnih okolnosti ceni predsednik Skupštine Grada.
Izuzetno, u hitnim slučajevima, predsednik Skupštine može sazvati sednicu Skupštine sa rokom kraćim od pet dana, a dnevni red za ovu sednicu može predložiti na samoj sednici.
Kada se sednica održava shodno prethodnom stavu ovog člana na samoj sednici mogu se podnositi amandmani u pisanoj formi ili usmeno.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za rad, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine na osnovu pristiglih predloga i materijala i izveštaja sekretara Skupštine.
Materijale koji se mogu uvrstiti u dnevni red sednice predsedniku Skupštine Grada mogu podneti: Gradsko veće, odbornička grupa, najmanje 1/3 odbornika, kao i predlagači ovlašćeni zakonom, statutom i odlukama Skupštine Grada.
U dnevni red sednice se mogu uvrstiti samo materijali koji su sačinjeni u skladu sa odredbama ovog poslovnika i koji su predsedniku Skupštine Grada dostavljeni najkasnije 10 dana pre dana održavanja sednice.
Predlog sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, odnosno izvestioca na Skupštini Grada.
Ukoliko su predlagači odbornička grupa, ili 1/3 odbornika, a predlog ne sadrži ime i prezime predstavnika predlagača, smatraće se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe, odnosno prvopotpisani odbornik.
Gradsko veće kao predlagač, za obrazlaganje podnetog materijala na sednici, može odrediti više predstavnika predlagača.
Materijali iz prethodnog člana, koji se kao predlozi upućuju predsedniku Skupštine, radi uvršćivanja u dnevni red sednice, dostavljaju se u pisanoj formi, u dva primerka, sa obrazloženjem, kao i u elektronskom obliku.
U predlog dnevnog reda sednice Skupštine mogu se uvrstiti samo oni predlozi akata koji su pripremljeni u skladu sa statutom i ovim poslovnikom.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa.
Za sednicu Skupštine, pored odbornika, pozivaju se Gradonačelnik, zamenik Gradonačelnika, pomoćnici Gradonačelnika, članovi Gradskog veća, predlagači materijala, načelnik Gradske uprave i rukovodioci osnovnih organizacionih jedinica Gradske uprave.
Po potrebi na sednicu se mogu pozvati i druga lica.
2. Otvaranje sednice i dnevni red
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, koga u slučaju sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine otvara sednicu Skupštine i na osnovu službene evidencije o prisutnosti odbornika ili upotrebom elektronskog sistema konstatuje da je prisutno više od polovine ukupnog broja odbornika.
Postojanje kvoruma se utvrđuje primenom elektronskog sistema, na taj način što je svaki odbornik dužan da se identifikuje prilikom ulaska u salu ubacivanjem identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke.
Odborniku koji zloupotrebi elektronski sistem za utvrđivanje kvoruma, odnosno koristi tuđu identifikacionu karticu predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Ako sistem za elektronsko glasanje nije u funkciji, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike, kvorum se utvrđuje prebrojavanjem odbornika.
Predsednik Skupštine može da odluči da se kvorum utvrđuje prebrojavanjem odbornika i u drugim slučajevima.
Ako se utvrdi da ne postoji većina odbornika predsednik Skupštine odlaže sednicu za određeno vreme - čas ili dan. O odlaganju sednice obaveštavaju se odbornici koji su odsutni i to pisanim putem, ili na drugi pogodan način (u slučaju odlaganja sednice za određeni čas), odnosno pisanim putem (u slučaju odlaganja sednice za određeni dan).
Sednica Skupštine se može odložiti (za određeni čas ili dan) i ako se u toku sednice konstatuje da ne postoji većina odbornika.
Ako odbornik izrazi sumnju u postojanje kvoruma za rad može da zatraži da se kvorum utvrdi prozivanjem odbornika, o čemu Skupština odlučuje bez pretresa.
Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Kad predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika za punovažno odlučivanje Skupština počinje sa radom.
Na početku rada Skupštine predsednik Skupštine obaveštava Skupštinu o odbornicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Skupštine, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Istovremeno predsednik Skupštine daje potrebna objašnjenja u vezi sa radom na sednici i drugim pitanjima.
Pre prelaska na utvrđivanje dnevnog reda, usvaja se zapisnik sa prethodne sednice.
Ako zapisnik prethodne sednice Skupštine nije odbornicima dostavljen najkasnije 72 časa pre odlučivanja o njemu, usvajanje tog zapisnika odlaže se za narednu sednicu Skupštine.
Primedbe na zapisnik se dostavljaju u pisanom obliku, putem elektronske pošte i telefaksa predsedniku Skupštine, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Skupštine na kojoj se zapisnik usvaja.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Usvojene primedbe postaju sastavni deo zapisnika.
Skupština o zapisniku odlučuje bez rasprave, većinom glasova prisutnih odbornika.
Po izjašnjavanju o zapisniku Gradonačelnik i Gradsko veće mogu podneti izveštaj o realizaciji odluka i drugih akata Skupštine, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev Skupštine.
Izveštaj iz prethodnog stava Gradonačelnik, odnosno Gradsko veće može podneti u pisanoj ili usmenoj formi.
O podnetom izveštaju ne otvara se rasprava.
O podnetom izveštaju Skupština se ne izjašnjava.
Potrebna obaveštenja o značajnim radnjama između dve sednice, pre nego što pređe na dnevni red, daje predsednik Skupštine usmeno.
O ovome se ne otvara rasprava.
Dnevni red sednice utvrđuje Skupština.
Odbornici, odborničke grupe, 1/3 odbornika, stalna radna tela Skupštine, Gradsko veće i Gradonačelnik i drugi ovlašćeni predlagači za donošenje akta mogu da predlože povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda, dopunu predloženog dnevnog reda, spajanje rasprave i promenu redosleda pojedinih tačaka predloženog dnevnog reda.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za dopunu predloženog dnevnog reda.
Predlozi iz stava 2. ovog člana se dostavljaju predsedniku Skupštine, u pisanom obliku, najkasnije 24 časa pre časa određenog za početak sednice Skupštine.
Izuzetno, predlozi za dopunu predloženog dnevnog reda koji se odnose na izbor, postavljenje, imenovanje, razrešenje i prestanak mandata, dostavljaju se najkasnije do početka sednice Skupštine.
Predlozi kojima se vređa moral, dostojanstvo Skupštine, dostojanstvo i integritet odbornika ili drugih lica neće biti uzeti u razmatranje, o čemu predsednik Skupštine obaveštava odbornike.
Ako je predlog iz stava 2. ovog člana podnela odbornička grupa odnosno 1/3 odbornika, u predlogu mora biti naznačen predstavnik predlagača. Ako to nije učinjeno, smatra se da je predstavnik predlagača predsednik odborničke grupe odnosno prvi potpisani odbornik.
Ako predlozi iz stava 2. ovog člana nisu podneti u skladu s odredbama ovog poslovnika, Skupština ih neće razmatrati, niti će se o njima izjašnjavati.
Predlozi iz stava 2. ovog člana, dostavljaju se odbornicima do časa određenog za početak sednice.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda, Skupština odlučuje o svakom predlogu, bez rasprave, sledećim redosledom:
- za hitni postupak,
- za povlačenje pojedinih tačaka iz predloženog dnevnog reda,
- za dopunu predloženog dnevnog reda,
- za spajanje rasprave,
- za promenu redosleda pojedinih tačaka.
O predloženim izmenama i dopunama predloženog dnevnog reda obavlja se pretres, u kome mogu učestvovati samo:
- predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača;
- predlagač akta na koji se promena odnosi, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača akta.
Učešće u raspravi o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda može trajati najduže tri minuta.
Skupština odlučuje posebno o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, većinom glasova prisutnih odbornika.
Nove tačke koje su unete u dnevni red na osnovu predloga za dopunu dnevnog reda, predloga za spajanje rasprave, predloga za hitan postupak, uvršćuju se u dnevni red po redosledu predlaganja, osim ako je predlagač predložio drugi redosled razmatranja, o čemu se Skupština izjašnjava bez pretresa.
O dnevnom redu u celini Skupština odlučuje bez pretresa, većinom glasova prisutnih odbornika.
Skupština može, u toku sednice, bez pretresa, izvršiti izmene u redosledu tačaka dnevnog reda, uz saglasnost predlagača odgovarajućih akata.
Po otvaranju rasprave svake tačke dnevnog reda sednice Skupštine pravo da dobiju reč imaju po sledećem redosledu:
- predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta,
- izvestioci nadležnih radnih tela,
- odbornici koji su na sednicama radnih tela izdvojili mišljenje,
- predsednici, odnosno predstavnici odborničkih grupa i
- odbornici po redosledu prijavljivanja.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša predstavnike pojedinih preduzeća, organa i organizacija, kao i pojedine građane.
Prijave za reč podnose se po otvaranju rasprave u pisanom obliku, dizanjem ruke ili upotrebom elektronskog sistema, a mogu se podnositi do njenog zaključenja.
Niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Niko ne može da govori na sednici Skupštine dok ne zatraži i dobije reč od predsednika Skupštine.
Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Skupštine u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Za vreme govora odbornika ili drugih učesnika u raspravi nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koji se odnosi na privatni život drugih lica.
Govornik može dobiti reč po drugi put tek pošto se iscrpi lista govornika koji govore po prvi put i samo ako pitanje koje je na dnevnom redu, po oceni predsednika Skupštine, nije dovoljno raspravljeno.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika, načelniku Gradske uprave i predsedniku Gradske opštine, članovima Gradskog veća, predstavnicima odborničkih grupa, sekretaru Skupštine i predstavnicima predlagača predsednik Skupštine daje reč kada je zatraže.
Kada predsednik oceni da će rasprava o pojedinim pitanjima duže trajati ili kad je prijavljen veći broj govornika može predložiti da se ograniči trajanje govora svakog učesnika u raspravi (osim predlagača) i da svaki učesnik u raspravi o istom pitanju govori samo jedanput, o čemu se Skupština izjašnjava većinom glasova prisutnih odbornika.
Ograničenje trajanja govora može predložiti i svaki odbornik.
Kad je trajanje govora ograničeno predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako isti u toku narednog minuta ne završi govor oduzima mu reč.
Sednice Skupštine traju od 10 do 18 časova, a ako je potrebno i duže, ukoliko se izjasni većina od prisutnog broja odbornika.
Predlog iz stava 1. ovog člana može se izneti najkasnije do 17,00 časova.
O predlogu za produženje Skupština se izjašnjava odmah po njegovom iznošenju.
Svaki akt i radnja koja predstavlja odstupanje od utvrđene procedure u radu Skupštine predstavlja povredu poslovnika Skupštine.
Odborniku koji želi da govori o povredi ovog poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda.
Obrazloženje povrede ovog poslovnika ne može trajati duže od 3 minuta.
Ako odbornik ne navede odredbu poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, predsednik Skupštine je dužan da ga opomene.
Ako odbornik ne navede odredbu poslovnika koja je po njegovom mišljenju povređena, ili njegov govor ne sadrži obrazloženje, već se odnosi na druga pitanja, posle opomene predsednik Skupštine izriče meru oduzimanja reči.
Predsednik Skupštine je dužan da nakon toga da objašnjenje.
Ako i posle objašnjenja predsednika Skupštine odbornik ostaje pri tome da je poslovnik povređen predsednik Skupštine poziva Skupštinu da, bez pretresa, odluči o tom pitanju.
Skupština odlučuje o eventualnoj povredi poslovnika većinom glasova prisutnih odbornika.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku, ili pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Odbornik traži repliku dizanjem ruke.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Odluku u slučajevima iz stava 1. i 2. ovog člana donosi predsednik Skupštine.
Ukoliko predsednik Skupštine ne dozvoli traženu repliku odbornik koji je tražio repliku može zahtevati da se o tome izjasni Skupština, bez pretresa.
Odbornik koji je tražio repliku ima pravo da replicira najviše dva puta, a odbornik koji je repliku izazvao ima pravo da replicira samo jednom.
Replika ne može trajati duže od tri minuta.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Zbog povrede reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne sledeće mere: opomenu ili oduzimanje reči.
Skupština, na predlog predsednika Skupštine, bez pretresa, može da izrekne meru udaljenja sa sednice.
Opomena se izriče odborniku:
- koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Skupštine;
- koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč;
- koji i pored upozorenja predsednika Skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu;
- ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika, ili na drugi način ugrožava slobodu govora;
- ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica;
- ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze i
- ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a koji i posle toga čini povredu poslovnika iz člana 69. ovog poslovnika.
Odbornik kome je izrečena mera oduzimanja reči, dužan je da se, bez odlaganja, udalji sa govornice. U suprotnom predsednik Skupštine isključuje ozvučenje, a po potrebi određuje pauzu.
Mera oduzimanja reči ne odnosi se na pravo odbornika na repliku u daljem toku sednice.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Skupštine o izricanju mere oduzimanja reči, ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 69. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada odnosno drugog sličnog postupka, kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice u zgradi Skupštine.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se sednica održava.
Ukoliko odbornik odbije da se udalji sa sednice Skupštine predsednik Skupštine će naložiti službi ovlašćenoj za održavanje reda u zgradi Skupštine da tog odbornika udalji sa sednice i odrediti pauzu do izvršenja mere udaljenja.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice smatra se neopravdano odsutnim.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red.
Mere koje je izrekao predsednik Skupštine primenjuju se dok traje rasprava po tački dnevnog reda u toku koje su izrečene, a mera koju izrekne Skupština primenjuje se za sednicu na kojoj je izrečena.
Odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike na sednici, pored odbornika, a shodno se primenjuju na sednicama stalnih radnih tela i drugih radnih tela Skupštine.
U prostoriji u kojoj se održavaju sednice Skupštine Grada zabranjeno je unošenje oružja, korišćenje mobilnih telefona i drugih predmeta koji mogu ometati rad Skupštine Grada.
7. Prekidanje i zaključenje sednice
Kad usled obimnosti dnevnog reda, ili iz drugih razloga ne može da se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda predsedavajući može odlučiti da se sednica prekine i zakaže nastavak sednice u određeni dan i čas, o čemu se pisano obaveštavaju samo odsutni odbornici.
Sednicu Skupštine zaključuje predsednik Skupštine posle sprovedenog postupka odlučivanja o dnevnom redu. Nakon toga sprovodi se procedura po odborničkim pitanjima, kada su postavljena u smislu ovog poslovnika.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik.
O vođenju zapisnika stara se sekretar Skupštine.
U zapisnik se unose obavezno sledeći podaci:
- vreme i mesto održavanja sednice,
- ime predsedavajućeg i zapisničara,
- broj prisutnih odbornika,
- imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika,
- imena ostalih prisutnih,
- utvrđeni dnevni red,
- imena učesnika u raspravi,
- podaci o rezultatima glasanja,
- formulacija donetih akata i
- pitanja odbornika.
Završna odredba zapisnika je podatak o vremenu završetka sednice.
Predsednik Skupštine može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. To pravo ima i svaki govornik u pogledu formulacije svojih predloga i mišljenja.
Odbornik koji je na sednici Skupštine izdvojio svoje mišljenje može da traži da se njegova diskusija unese u zapisnik, doslovce kako je izneta.
Usvojen zapisnik potpisuju predsednik Skupštine, sekretar Skupštine i zapisničar.
Usvojenom zapisniku prilaže se kopija materijala koji je bio razmatran na sednici.
Svaki odbornik ima pravo da ostvari uvid u zapisnik.
O čuvanju izvornika zapisnika stara se sekretar Skupštine.
Na sednici Skupštine vrši se snimanje celokupnog toka sednice. Snimljen zapis čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Svaka odbornička grupa može da dobije kopiju snimljenog zapisa na njen pisani zahtev.
Pravo je svakog odbornika da dobije prekucan tekst svoje diskusije ili diskusije drugog govornika u raspravi, na njegov zahtev.
Skupština odlučuje glasanjem odbornika, u skladu sa zakonom, statutom i ovim poslovnikom.
Odbornik ima pravo i dužnost da glasa o svakom predlogu o kome se odlučuje.
O svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red Skupština odlučuje posle rasprave, sem u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom utvrđeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda, ili da se vrati odgovarajućem organu, ili radnom telu na doradu.
Skupština odlučuje većinom glasova na sednici na kojoj prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika.
Kada je to utvrđeno zakonom i statutom Grada Skupština odlučuje po nekim pitanjima većinom glasova ukupnog broja odbornika.
Odbornici glasaju "za" predlog, "protiv" predloga, ili se uzdržavaju od glasanja.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, a tajno je samo u slučajevima predviđenim zakonom, statutom Grada i poslovnikom.
Skupština odlučuje javnim glasanjem: upotrebom elektronskog sistema za glasanje, dizanjem ruke ili prozivkom.
Javno glasanje upotrebom elektronskog sistema za glasanje vrši se na način određen ovim poslovnikom.
Dizanjem ruke glasa se ako elektronski sistem za glasanje nije u funkciji, ako se sednica održava u prostoriji u kojoj nema takvog sistema ili ako Skupština prethodno o tome odluči.
Na zahtev odbornika Skupština može, bez rasprave, odlučiti da se glasa prozivkom, na način određen ovim poslovnikom.
Glasanje upotrebom elektronskog sistema vrši se pritiskanjem određenih tastera, uz prethodnu identifikaciju odbornika ubacivanjem identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke.
Vreme za glasanje upotrebom elektronskog sistema iznosi 15 sekundi.
Po isteku vremena iz stava 2. ovog člana, predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja.
Rezultat svakog glasanja prikazuje se na monitorima.
Izvod svakog glasanja dostavlja se odborničkim grupama, na njihov zahtev.
Odbornici su dužni da koriste isključivo zadužene prenosne elektronske uređaje, da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem isključivo svoje identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke odnosno, da se odjave sa sistema prilikom napuštanja sale.
Odborniku koji koristi prenosni elektronski uređaj ili identifikacionu karticu drugog odbornika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji odbornika ubacivanjem identifikacione kartice u čitač i unošenjem odgovarajuće lozinke i ponovnom glasanju.
Odborniku koji se ne odjavi sa sistema prilikom napuštanja sale predsednik Skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Odbornik koji se nije identifikovao na način iz stava 1. ovog člana nema pravo da dobije reč.
Odbornici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz skupštinske sale.
Odbornik koji izgubi svoju identifikacionu karticu snosi troškove izrade nove identifikacione kartice.
Kada se glasa dizanjem ruke predsednik Skupštine poziva odbornike prvo da se izjašnjavaju - ko je za predlog, zatim - ko je protiv predloga i na kraju - ko se uzdržava od glasanja.
Nakon obavljenog glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje i saopštava rezultat glasanja, odnosno da li je predlog o kome se glasalo usvojen ili odbijen.
Ako najmanje pet odbornika izrazi sumnju u utvrđeni rezultat glasanja pristupa se prebrojavanju glasova i to se može učiniti samo jednom po istom pitanju.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom sekretar Skupštine proziva po azbučnom redu prezimena, a svaki prozvani odbornik izgovara reč "za", "protiv", ili "uzdržan". Predsednik Skupštine ponavlja ime i prezime odbornika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa.
Sekretar Skupštine zapisuje izjavu odbornika ili njegovu odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku.
Ako Skupština odluči da se glasa prozivkom u postupku izbora u kome je predloženo dva ili više kandidata odbornici koji pristupaju glasanju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju.
Skupština odlučuje tajnim glasanjem kad je to predviđeno zakonom, statutom Grada, ovim poslovnikom ili posebnom odlukom Skupštine.
Tajno se glasa glasačkim listićima.
Za svako glasanje štampa se 68 glasačkih listića.
Glasački listići su iste veličine, oblika i boje, a overeni su pečatom Skupštine.
Za svako ponovljeno glasanje, glasački listići štampaju se u drugoj boji.
Za štampanje i pečaćenje glasačkih listića obrazuje se posebna komisija, koju čini po jedan predstavnik svake odborničke grupe, a dok se ne obrazuju odborničke grupe, komisiju čini po jedan, najmlađi, odbornik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata. Predsednik komisije je najstariji odbornik iz reda članova komisije.
Komisija sastavlja zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije.
Rad komisije završava se predajom glasačkih listića i potpisanog zapisnika rukovodiocu glasanja.
Glasački listić sadrži predlog o kome se odlučuje i opredeljenje "za" i "protiv". Na dnu glasačkog listića reč "za" je na levoj, a reč "protiv" na desnoj strani. Odbornik glasa tako što zaokružuje reč "za" ili reč "protiv".
Prilikom izbora na glasačkim listićima kandidati se navode redosledom utvrđenim na listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga odbornik glasa.
Glasati se može za najviše onoliko kandidata koliko se bira i to između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću.
Ako je predložen samo jedan kandidat, na glasačkom listiću, ispod prezimena i imena kandidata, sa leve strane je reč "za", a sa desne strane reč "protiv". Glasanje se vrši zaokruživanjem reči "za" ili "protiv" kandidata.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, kome u radu pomažu zamenik predsednika Skupštine, sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz tri najveće odborničke grupe u Skupštini a dok se ne obrazuju odborničke grupe, po jedan, najmlađi, odbornik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata (u daljem tekstu: komisija za glasanje), ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Odborniku se uručuje glasački listić, tako što prilazi stolu predsednika, pošto je prethodno prozvan. Predsednik Skupštine uručuje odborniku glasački listić, a sekretar Skupštine označava kod imena i prezimena odbornika u spisku da mu je glasački listić uručen. Predsednik Skupštine pre početka glasanja određuje vreme trajanja glasanja.
Kad odbornik popuni glasački listić prilazi mestu gde se nalazi glasačka kutija i ubacuje u nju glasački listić, a sekretar Skupštine, kod imena i prezimena u spisku, označava da je odbornik glasao.
Glasačka kutija mora biti prazna i od providnog materijala.
Po isteku vremena glasanja predsednik Skupštine zaključuje glasanje.
Pošto je glasanje završeno komisija za glasanje utvrđuje rezultat glasanja, u istoj prostoriji u kojoj je glasanje i obavljeno.
Pre otvaranja glasačke kutije prebrojaće se neuručeni glasački listići i staviti u poseban koverat, koji će biti zapečaćen.
Ako je broj upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju veći od broja odbornika koji su prema evidenciji glasali, glasanje se ponavlja.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata podatke o broju:
- uručenih glasačkih listića,
- upotrebljenih glasačkih listića odnosno glasačkih listića koji su ubačeni u glasačku kutiju,
- neupotrebljenih glasačkih listića, koji se pečate u poseban koverat,
- nevažećih glasačkih listića,
- važećih glasačkih listića,
- glasova "za" i glasova "protiv", odnosno, ako se prilikom izbora ili imenovanja glasa o više kandidata za istu funkciju, glasova koje su dobili pojedini kandidati.
Utvrđivanje rezultata glasanja obuhvata i konstataciju da je predlog izglasan, ili da nije izglasan propisanom većinom, odnosno kad se u izboru i imenovanju glasa o dva ili više kandidata za istu funkciju, koji kandidat je izabran, odnosno imenovan.
Nevažećim glasačkim listićem, ukoliko nije zakonom drugačije uređeno, smatra se nepopunjeni glasački listi i glasački listić iz koga se ne može sa sigurnošću utvrditi za koji je predlog glasao.
Prilikom glasanja o izboru nevažećim glasačkim listićem smatra se glasački listić na kome je zaokružen veći broj kandidata od broja koji se bira.
O utvrđivanju rezultata glasanja sastavlja se zapisnik koji potpisuju svi članovi komisije za glasanje.
U zapisnik se obavezno unosi dan i sat glasanja. Predsednik Skupštine odnosno predsedavajući objavljuje rezultat glasanja na sednici Skupštine.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG I VANREDNOG STANJA
Skupština nastavlja sa radom od proglašenja vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja do dana izbora novog saziva.
Odredbe ovog poslovnika primenjuju se u radu Skupštine i u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti ili ratnog stanja, ukoliko ovim poslovnikom i drugim opštim aktima Skupštine nije drugačije određeno.
Sednicu Skupštine u slučaju vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili ratnog stanja saziva predsednik Skupštine, na način i u rokovima primerenim datim okolnostima u vreme saziva iste.
Ukoliko sednica Skupštine ne može da se organizuje, Gradsko veće donosi akte iz nadležnosti Skupštine, s tim što je dužno da ih podnese na potvrdu Skupštini Grada čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Odbornici su dužni da u slučajevima vanrednog stanja, neposredne ratne opasnosti, ili ratnog stanja izveštavaju sekretara Skupštine o svakoj promeni adrese prebivališta ili boravišta.
Rad Skupštine i njenih radnih tela je dostupan javnosti.
Sednici Skupštine i njenih radnih tela mogu prisustvovati ovlašćeni predstavnici štampe i drugih vidova javnog informisanja.
Pre ulaska u salu za sednice akreditovani novinari dužni su da pokažu ovlašćenom licu svoju novinarsku karticu sredstva informisanja iz kojeg dolaze i dužni su da je nose na vidnom mestu.
Akreditovanim novinarima stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka i drugih opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Radio-stanice i televizijske stanice mogu prenositi tok sednice Skupštine, ukoliko Skupština drukčije ne odluči, u skladu sa članom 114. poslovnika.
Sednici Skupštine mogu prisustvovati i građani, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
Ukupan broj građana koji može da prisustvuje sednici ograničava se, ako je to potrebno radi obezbeđivanja nesmetanog toka sednice.
Građanin koji želi da prisustvuje sednici Skupštine dužan je da se prijavi predsedniku Skupštine i u obavezi je da na ulazu u salu za sednice Skupštine ovlašćenom radniku pokaže svoju ličnu kartu radi identifikacije.
Skupština može da izdaje službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja odgovarajuća služba, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu u Skupštini može da drži Gradonačelnik, predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti, zamenik predsednika Skupštine i predsednici odborničkih grupa, ili lice koje predsednik odborničke grupe ovlasti, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Sednice Skupštine i njenih radnih tela, u celini ili jedan njihov deo, mogu biti zatvorene za javnost iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom, ako to predloži predsednik Skupštine, Gradonačelnik, Gradsko veće Grada, radna tela ili najmanje 10 odbornika. Obrazložen predlog o tome daje predsednik Skupštine, gradonačelnik, predsednik radnog tela, odnosno 10 odbornika. O tom predlogu glasa se bez pretresa.
Predlog može biti iznet na sednici Skupštine, pre, u toku ili neposredno nakon utvrđivanja dnevnog reda sednice.
Predlog se može odnositi na isključenje javnosti po svim ili po pojedinim tačkama dnevnog reda.
O iznetom predlogu Skupština Grada odlučuje odmah po njegovom predlaganju.
Odbornik ima pravo i dužnost da prisustvuje sednicama Skupštine i njenih radnih tela čiji je član, da učestvuje u njihovom radu i odlučivanju, da izvršava poverene zadatke, predlaže Skupštini raspravu o određenim pitanjima, podnosi predloge za donošenje odluka i drugih akata, podnosi amandmane na predlog odluka i drugih akata i učestvuje u obavljanju i drugih poslova u Skupštini i radnim telima Skupštine i da traži informacije koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije odbornika od funkcionera Skupštine i Gradske uprave.
Odbornik ima pravo da prisustvuje sednicama drugih radnih tela Skupštine i ako nije njihov član i da učestvuje u njihovom radu bez prava odlučivanja.
Odborniku ne može se uskratiti ulazak i boravak u zgradi Grada.
Odbornik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima koja su predmet razmatranja Skupštine i da traži obaveštenja i obrazloženja od predsednika ili zamenika predsednika Skupštine, predsednika radnog tela i rukovodioca organizacionih jedinica Gradske uprave, po svim pitanjima koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik koji iz opravdanih razloga ne može da prisustvuje sednici obaveštava o tome predsednika ili sekretara Skupštine.
Na predlog predsedavajućeg Skupština može da odobri odsustvo odborniku sa sednice.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje u vezi sa poslovima Grada. Pitanja se podnose usmeno ili u pisanom obliku. Usmena pitanja podnose se na sednici Skupštine, a u pisanom obliku preko predsednika Skupštine.
Odbornik je dužan da pitanje jasno formuliše. Prilikom postavljanja pitanja u pisanom obliku odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno na sednici Skupštine, ili u pisanom obliku neposredno njemu, van sednice ili na sednici Skupštine.
Odbornička pitanja koja se odnose na poslove i zadatke iz nadležnosti Gradske uprave sekretar Skupštine upućuje načelnicima organizacionih jedinica Gradske uprave.
Načelnici organizacionih jedinica Gradske uprave imaju obavezu da obezbede blagovremeno davanje odgovora na postavljena pitanja.
Na pitanje koje je postavljeno na sednici Skupštine odgovor se, po pravilu, daje na istoj sednici.
Ako gradonačelnik, predsednik Skupštine, sekretar Skupštine ili načelnik Gradske uprave izjavi da nije u mogućnosti da na istoj sednici odgovori na postavljeno pitanje, odgovore će dati najkasnije na prvoj narednoj sednici Skupštine.
Pitanje na koje nije dat odgovor na istoj sednici i pitanje koje je postavljeno između dve sednice predsednik Skupštine dostavlja sekretaru Skupštine, radi pripreme odgovora za prvu narednu sednicu Skupštine.
Posle dobijanja odgovora odbornik koji je postavio pitanje može da se izjasni da li je zadovoljan odgovorom.
Ako odbornik nije zadovoljen odgovorom može tražiti da se o odgovoru otvori rasprava na jednoj od narednih sednica Skupštine.
O predlogu odbornika da se otvori rasprava povodom odgovora na odborničko pitanje Skupština se izjašnjava bez rasprave.
Stručna služba za skupštinske poslove obezbeđuje uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje:
- pruža stručnu pomoć u izradi predloga koji oni podnose Skupštini i njenim radnim telima i pomaže im u vršenju drugih poslova poverenih od strane radnih tela i Skupštine,
- obezbeđuje korišćenje dokumentacije za pojedina pitanja koja su na dnevnom radu Skupštine ili njenih radnih tela i
- stara se o obezbeđivanju tehničkih uslova za rad odbornika i vrši kancelarijske i druge poslove za njihove potrebe.
Radi pribavljanja informacija, odnosno stručnih mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta, razjašnjenja pitanja značajnih za pripremu predloga akta ili drugog pitanja koje je u nadležnosti radnog tela koje daje mišljenje na predloge odluka (u daljem tekstu: radno telo), kao i radi praćenja sprovođenja i primene odluka, odnosno ostvarivanja kontrolne funkcije Skupštine, radno telo može da organizuje javna slušanja.
Predlog za organizovanje javnog slušanja mogu da podnesu najmanje dva člana radnog tela.
Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži temu javnog slušanja i spisak lica koja bi bila pozvana.
Odluku o organizovanju javnog slušanja donosi radno telo.
O odluci iz stava 3. ovog člana, predsednik radnog tela obaveštava predsednika Skupštine.
Predsednik radnog tela na javno slušanje poziva članove radnog tela, odbornike i druga lica čije je prisustvo od značaja za temu javnog slušanja.
Poziv iz stava 5. ovog člana sadrži temu, vreme i mesto održavanja javnog slušanja, kao i obaveštenje o pozvanim učesnicima.
Javno slušanje se održava bez obzira na broj prisutnih članova radnog tela i može trajati najduže 120 minuta.
Nakon javnog slušanja, predsednik radnog tela dostavlja informaciju o javnom slušanju predsedniku Skupštine, članovima radnog tela i učesnicima javnog slušanja. Informacija sadrži imena učesnika na javnom slušanju, kratak pregled izlaganja, stavova i predloga iznetih na javnom slušanju.
Članovi radnog tela i učesnici javnog slušanja mogu da podnesu pisane primedbe na informaciju o javnom slušanju predsedniku radnog tela, koji ih dostavlja licima iz stava 8. ovog člana.
Javno slušanje mogu organizovati dva ili više radnih tela Skupštine.
XI OBAVLJANJE STRUČNIH I DRUGIH POSLOVA ZA POTREBE SKUPŠTINE
Stručne i druge poslove za potrebe Skupštine, njenih radnih tela, odbornike i odborničke grupe vrše odgovarajuće osnovne organizacione jedinice Gradske uprave, što se posebno uređuje Odlukom o Gradskoj upravi.
XII SARADNJA SKUPŠTINE SA SKUPŠTINAMA DRUGIH OPŠTINA I GRADOVA
Skupština sarađuje sa skupštinama, odnosno predstavničkim telima drugih gradova i opština u zemlji i inostranstvu.
Saradnja se ostvaruje uzajamnim posetama delegacija Skupštine ili pojedinih funkcionera, odnosno odbornika skupština drugih gradova i opština, razmenom informacija, drugih materijala i publikacija kao i putem drugih oblika saradnje sa odgovarajućim predstavničkim telima drugih država.
Delegacija Skupštine, odnosno predstavnik Skupštine ili odbornik dužni su da u roku od 10 dana od dana završene posete podnesu Skupštini izveštaj o poseti.
XIII TUMAČENJE, DONOŠENJE I PROMENA POSLOVNIKA
Autentično tumačenje poslovnika daje Skupština na predlog Komisije za propise.
Predlog za donošenje i promenu poslovnika, u pisanom obliku, može da podnese predsednik Skupštine, najmanje 1/3 odbornika ili odbornička grupa.
O predlogu iz stava 1. ovog člana poslovnika se otvara rasprava.
O predlogu iz stava 1. ovog člana poslovnika se odlučuje većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Kad Skupština odluči da se pristupi donošenju, odnosno promeni poslovnika, aktom o prihvatanju predloga za donošenje, odnosno promenu poslovnika određuje način i postupak donošenja, odnosno promene poslovnika, a može odrediti radno telo ili imenovati komisiju za izradu nacrta poslovnika.
Skupština donosi, odnosno vrši promenu poslovnika većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Za sve što nije regulisano ovim poslovnikom neposredno se primenjuju odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta Grada Požarevca i drugih propisa kojima se uređuje oblast samouprave.
Prečišćen tekst Poslovnika Skupštine Grada Požarevca obuhvata:
1. Poslovnik Skupštine Grada Požarevca ("Službeni glasnik Grada Požarevca",
br. 2/08), iz koga su izostavljeni član 122, kojim je utvrđeno kada prestaje
da važi prethodni poslovnik i član 123, kojim je utvrđeno kada poslovnik
stupa na snagu i
2. Odluku o izmenama i dopunama Poslovnika Skupštine Grada Požarevca ("Službeni
glasnik Grada Požarevca", br. 3/17), iz koje su izostavljeni član
36, kojim se ovlašćuje Komisija za propise da utvrdi prečišćen tekst Poslovnika
i da ga posle utvrđivanja dostavi "Službenom glasniku Grada Požarevca" na
objavljivanje i član 37, kojim je utvrđeno kada ta odluka stupa na snagu.