PRAVILNIKO USPOSTAVLJANJU MREŽA GNSS PERMANENTNIH STANICA("Sl. glasnik RS", br. 72/2017) |
Ovim pravilnikom uređuju se način i uslovi pod kojima se na delu teritorije ili celoj teritoriji Republike Srbije uspostavljaju mreže permanentnih stanica koje koriste tehnologiju globalnih navigacionih satelitskih sistema (u daljem tekstu: GNSS permanentne stanice).
Pod mrežom GNSS permanentnih stanica u ovom pravilniku podrazumeva se skup stanica opremljenih stalno operativnim GNSS prijemnicima i GNSS antenama, koje zajedno sa kontrolnim centrom, neophodnim hardverom, softverom i komunikacionom infrastrukturom omogućuju prikupljanje, arhiviranje, obradu, modeliranje i distribuciju GNSS podataka.
Mreža GNSS permanentnih stanica, uspostavljena u skladu sa ovim pravilnikom na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, smatra se sastavnim delom državnog referentnog okvira Republike Srbije i može se koristiti za izvođenje radova iz delokruga Republičkog geodetskog zavoda.
Mrežu GNSS permanentnih stanica može uspostavljati samo geodetska organizacija koja poseduje odgovarajuću licencu za rad u skladu sa odredbama Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15 - US, 96/15 i 47/17 - autentično tumačenje).
Geodetska organizacija iz stava 1. ovog člana mora posedovati dokaz o poreklu opreme i softvera koje koristi za uspostavljanje mreže GNSS permanentnih stanica.
Broj mreža GNSS permanentnih stanica koje uspostavlja jedna geodetska organizacija nije ograničen.
Mrežu GNSS permanentnih stanica, koja se uspostavlja na delu ili celoj teritoriji Republike Srbije, čini najmanje šest permanentnih stanica, koje su približno ravnomerno površinski raspoređene i koje generišu mrežne GNSS korekcije na području koje pokrivaju.
Maksimalno međustanično rastojanje u mreži GNSS permanentnih stanica mora biti manje od 70 km.
Geodetska organizacija koja je uspostavila mrežu GNSS permanentnih stanica ima pravo da ugovara, pruža usluge i vrši naplatu servisa.
Primenjene tarife ne mogu biti niže od onih definisanih u Pravilniku o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda ("Službeni glasnik RS", br. 116/13, 5/14 - ispravka, 8/14, 120/14, 29/15, 35/16, 110/16 i 48/17).
Geodetska organizacija koja je uspostavila mrežu GNSS permanentnih stanica mora obezbediti potpun uvid u kontrolu rada svog kontrolnog centra i na zahtev Republičkog geodetskog zavoda dostavlja izveštaje o registrovanim korisnicima sa specifikacijom ugovorene usluge.
Geodetska organizacija koja je uspostavila mrežu GNSS permanentnih stanica mora obezbediti aplikaciju za kontrolu korisničkog pristupa od strane Republičkog geodetskog zavoda.
Lokacija za postavljanje permanentne stanice bira se tako da zadovoljava sledeće uslove u vezi satelitske vidljivosti, stabilnosti, višestruke refleksije i interferencije:
1) odsustvo fizičkih smetnji i prepreka u svim pravcima sa vertikalnim uglom većim od 50;
2) minimalne predviđene promene u okolini, u pogledu postojećih ili novih objekata, rastinja i sl.;
3) stabilnost podloge, odnosno izbor mesta koje nije podložno pomeranju zbog sleganja i klizišta, ili vibracijama zbog intenzivnog saobraćaja;
4) odsustvo velikih reflektujućih prirodnih ili veštačkih objekata u neposrednoj okolini, kao što su metalne i staklene površine, žičane ograde, bazeni, jezera i stajaća voda;
5) odsustvo jakih izvora radio zračenja u neposrednoj okolini, kao što su visokonaponski vodovi, trafo stanice, radarske stanice ili bežični komunikacioni uređaji.
Pogodnost lokacije se dokazuje analizom podataka kontinualno prikupljenih na lokaciji u trajanju od najmanje 24 časa.
Lokacija za postavljanje permanentne stanice mora imati mogućnost pouzdanog povezivanja i komunikacije sa kontrolnim centrom preko interneta, uz dovoljno širok frekvencijski opseg i garantovanu dostupnost.
Permanentna stanica mora biti na bezbednoj lokaciji, koja je neprekidno dostupna ovlašćenoj osobi radi održavanja i eventualnih intervencija.
Lokacija na kojoj se postavlja permanentna stanica mora biti osigurana od oštećenja i krađe.
Za lokaciju odabranu za postavljanje permanentne stanice izrađuje se opis položaja koji sadrži približne koordinate, položaj na digitalnoj podlozi odgovarajuće razmere, kao i fotografije bliže i dalje okoline.
Elementi opisa položaja moraju demonstrirati ispunjenost uslova lokacije za postavljanje permanentne stanice.
GNSS antena koja se predviđa za postavljanje na permanentnoj stanici mora biti tehnološki savremena, od renomiranog proizvođača i sa sledećim osnovnim karakteristikama:
1) mogućnost višefrekventnog prijema signala sa najmanje dva navigaciona satelitska sistema (GPS i GLONASS), i operativna spremnost za prijem signala sa drugih navigacionih satelitskih sistema;
2) tehnologija koja minimalizuje interferenciju izazvanu višestrukom refleksijom signala;
3) stabilnost faznog centra bolja od 2 mm;
4) mogućnost funkcionisanja u temperaturnom opsegu od -55 °C do +85 °C, i pri vlažnosti od 100%;
5) mogućnost funkcionisanja u svim vremenskim uslovima (jak vetar, peščana oluja, jak pljusak i slično), saglasno IP67 standardu.
Za korišćeni tip GNSS antene moraju biti raspoloživi fajlovi sa vrednostima za relativnu i apsolutnu kalibraciju, određenim od strane Međunarodne GNSS službe (IGS).
GNSS prijemnik koji se predviđa za postavljanje na permanentnoj stanici mora biti tehnološki savremen, od renomiranog proizvođača i da koristi najnoviju raspoloživu GNSS tehnologiju, minimalno GPS i GLONASS satelite, tako da može pratiti operativne GNSS signale čak i na niskim elevacijama i u teškim uslovima.
Poželjno je da proizvođač GNSS prijemnika bude isti kao u slučaju GNSS antena.
GNSS prijemnik treba da je otporan na interferencije i da poseduje napredne softverske filtre za slabljenje uticaja višestruke refleksije signala.
GNSS prijemnik koji se predviđa za postavljanje na permanentnoj stanici mora zadovoljavati sledeće zahteve:
1) broj od 120 kanala ili više;
2) preciznost merenja od 0,2 mm za fazne i 2 cm za kodne pseudodužine;
3) interval registracije po izboru, od 0,05 do 60 sekundi;
4) mogućnost skladištenja najmanje pet dana podataka u intervalu od jedne sekunde sa minimumom podataka sa 12 satelita;
5) instalirane ili predviđene za instaliranje aplikacije za Web interface, FTP server, Email i NTRIP server;
6) mogućnost transmisije DGPS i RTK poruka u RTCM formatu;
7) funkcionisanje u temperaturnom opsegu od -40 °C do +65 °C, pri vlažnosti do 100%, kompatibilnost sa standardom IP67.
GNSS prijemnici i antene predviđeni za postavljanje na permanentnoj stanici moraju biti metrološki obezbeđeni i posedovati uverenje o etaloniranju ne starije od jedne godine, izdato od akreditovane metrološke laboratorije.
Hardver kontrolnog centra sadrži minimalno sledeću opremu:
1) server za prikupljanje originalnih podataka sa svih stanica, procesiranje mrežnog rešenja i kreiranje proizvoda sa monitoring aplikacijom;
2) server za rad Real-time servera i Web-servera za autorizovane korisnike;
3) eksternu backup jedinicu;
4) odgovarajući modem, ruter i firewall.
Hardver kontrolnog centra mora biti smešten u eksterni orman i mora da ima obezbeđeno neprekidno napajanje električnom energijom (UPS) u trajanju od najmanje četiri sata.
GNSS softver kontrolnog centra mora imati mogućnost izvršavanja sledećih opštih zadataka:
1) kontrola GNSS prijemnika, direktno i daljinski;
2) konfigurisanje GNSS prijemnika za internu i lokalnu RTK transmisiju koristeći različite kanale;
3) preuzimanje originalnih GNSS podataka, analiziranje, reformatiranje, arhiviranje i distribuciju GNSS podataka preko ftp i web servera;
4) generisanje fajlova sa spiskom događaja, alarma i upozorenja o statusu prijemnika, mreže i kvalitetu podataka;
5) distribucija pojedinačnih RTK korekcija korisnicima na terenu preko različitih distribucionih kanala;
6) upravljanje i kontrola korisničkog pristupa različitim servisima preko Web servera;
7) upravljanje i kontrola korisničkog pristupa različitim servisima u realnom vremenu;
8) računanje globalnog izravnanja mreže u realnom vremenu u cilju ocene svih GNSS grešaka;
9) generisanje i distribucija mrežnih RTK i DGPS korekcija za krajnje korisnike;
10) obezbeđivanje nezavisnog monitoringa stabilnosti svake permanentne stanice;
11) obezbeđivanje nezavisnog monitoringa svih tipova RTK korekcija za dato područje;
12) obezbeđivanje re-procesiranja ili simulacije mreže.
Geodetska organizacija koja uspostavlja mrežu GNSS permanentnih stanica dužna je da sav hardver, softver i firmver kontrolnog centra i permanentnih stanica održava i nadograđuje u skladu sa tekućom aktuelnom verzijom, servisnim pakovima ili ispravkama.
GNSS antena postavlja se na izabranoj lokaciji permanentne stanice na jedan od sledećih načina:
1) na betonski stub na tlu;
2) na čeličnu konstrukciju na tlu;
3) na odgovarajuću konstrukciju pričvršćenu na objekat.
GNSS antena ne sme imati sopstveno kretanje veće od 0,1 mm u odnosu na tačku za koju je pričvršćena.
GNSS antena se horizontira i orijentiše u pravcu severa pomoću posebne oznake, a ukoliko takva oznaka ne postoji, pomoću antenskog konektora.
Obavezno je da na izabranoj lokaciji permanentne stanice bude instalirana zaštita od udara groma.
Geodetsku tačku na izabranoj lokaciji permanentne stanice može predstavljati referentna tačka GNSS antene (ARP) ili posebno postavljena belega sa označenim markerom.
U slučaju da se koristi belega sa markerom, visina GNSS antene meri se vertikalno od markera do ARP, i između markera i ARP određuje se horizontalni ekscentricitet.
Visina GNSS antene i ekscentricitet određuju se sa tačnošću boljom od 1 mm.
GNSS prijemnik i komunikacioni uređaji postavljaju se na izabranoj lokaciji, po mogućstvu u eksternom ormanu.
Kablovi kojim se povezuju GNSS antene sa GNSS prijemnicima ne smeju biti duži od 30 m ili se u protivnom mora instalirati pojačivač.
Obavezno je da GNSS prijemnici i ostala stanična oprema, kao što su kompjuteri i komunikacioni uređaji, budu obezbeđeni neprekidnim izvorom električnog napajanja (UPS) u trajanju od najmanje četiri sata.
Koordinate tačaka mreže GNSS permanentnih stanica moraju biti kompatibilne po datumu sa koordinatama tačaka AGROS nacionalne referentne mreže, i odnositi se na referentni sistem ETRS89, odnosno njegovu realizaciju u formi referentnog okvira ETRF2000.
Za potrebe određivanja koordinata tačaka mreže GNSS permanentnih stanica, na njima se prikupljaju podaci GNSS opažanja za tri uzastopna dana.
Podaci GNSS opažanja prikupljaju se za isti vremenski period i na najmanje tri najbliže stanice AGROS nacionalne referentne mreže koje u potpunosti obuhvataju područje mreže GNSS permanentnih stanica.
Određivanje koordinata tačaka mreže GNSS permanentnih stanica vrši se sledećim postupkom:
1) osnovna obrada podataka GNSS opažanja prikupljenih na GNSS permanentnim stanicama i stanicama AGROS nacionalne referentne mreže za svaki dan zasebno, u svrhu definisanja skupa nezavisnih međustaničnih GNSS vektora;
2) preliminarno izravnanje mreže GNSS vektora po metodi najmanjih kvadrata za svaki dan zasebno, sa datumom definisanim službenim ETRF2000 koordinatama stanica AGROS nacionalne referentne mreže;
3) definitivno izravnanje mreže GNSS vektora iz sva tri dana sa istom datumskom definicijom, ukoliko je raspon između najveće i najmanje vrednosti koordinata istih tačaka po danima manji od 10 mm po horizontalnom položaju i 15 mm po visini.
Osnovna obrada podataka GNSS opažanja vrši se specijalizovanim naučnim ili komercijalnim softverom sa matematičkim modelima najviše tačnosti.
Prilikom osnovne obrade podataka GNSS opažanja koriste se podaci preciznih satelitskih efemerida, satelitskih časovnika, varijacija faznih centara antena prijemnika i satelita i kašnjenja signala pri prolasku kroz hardver satelita i prijemnika.
Postupak i rezultati osnovne obrade podataka GNSS opažanja, preliminarnog izravnanja mreže GNSS vektora i definitivnog izravnanja mreže GNSS vektora dokumentuju se u elaboratu računanja, čime se demonstrira kvalitet koordinata tačaka mreže GNSS permanentnih stanica.
Kontrola ispravnosti funkcionisanja uspostavljene mreže GNSS permanentnih stanica vrši se kontrolnim pozicioniranjem najmanje pet trajno stabilizovanih tačaka približno ravnomerno raspoređenih po području koje mreža obuhvata.
Kontrolno pozicioniranje tačaka vrši se u mrežnom RTK režimu rada, korišćenjem servisa uspostavljene mreže GNSS permanentnih stanica i odgovarajućeg servisa AGROS nacionalne referentne mreže.
Prilikom kontrolnog pozicioniranja, antena prijemnika postavlja se na stativ ili štap sa bipodom.
Opažanja se vrše sa najmanje tri merenja u trajanja od po 30 sekundi, sa intervalom registracije od jedne sekunde.
Brojni pokazatelj kvaliteta geometrijskog rasporeda satelita, PDOP, prilikom merenja mora biti manji od 8.
Definitivne koordinate tačaka računaju se kao aritmetička sredina iz tri merenja, pod uslovom da je raspon između minimalne i maksimalne vrednosti koordinata manji od 20 mm po horizontalnom položaju i 30 mm po visini.
Kvalitet rada mreže GNSS permanentnih stanica smatra se odgovarajućim ako se na svim kontrolnim tačkama koordinate razlikuju u odnosu na vrednosti dobijene korišćenjem servisa AGROS nacionalne referentne mreže manje od 30 mm po horizontalnom položaju i 45 mm po visini.
Rezultati postupka kontrole kvaliteta dokumentuju se u elaboratu računanja, kojim se dokazuje funkcionalnost rada mreže.
Geodetska organizacija koja je uspostavila mrežu GNSS permanentnih stanica vrši određivanje koordinata stanica i kontrolu kvaliteta najmanje jednom godišnje, a u svakom slučaju nakon obimnih građevinskih radova, pojave klizišta, zemljotresa ili druge aktivnosti koja može prouzrokovati nestabilnost permanentne stanice u horizontalnom ili vertikalnom smislu.
Ukoliko geodetska organizacija koja je uspostavila mrežu GNSS permanentnih stanica proširuje mrežu novim permanentnim stanicama, za izbor lokacije i karakteristika GNSS opreme, način postavljanja opreme, postupak računanja koordinata i kontrolu kvaliteta važe iste odredbe ovog pravilnika koje se odnose na već uspostavljene permanentne stanice.
Računanje koordinata i kontrola kvaliteta sprovode se po odredbama ovog pravilnika i u sledećim slučajevima:
1) kada se na jednoj ili više permanentnih stanica vrši zamena GNSS antene ili GNSS prijemnika;
2) kada se jedna ili više permanentnih stanica premešta na novu lokaciju.
Mreža GNSS permanentnih stanica može se uspostaviti tako da predstavlja bekap AGROS nacionalne referentne mreže, ako je broj permanentnih stanica takav da sa prosečnim međustaničnim rastojanjem od 70 km pokriva celokupnu teritoriju Republike Srbije.
Sa izborom lokacija za postavljanje permanentnih stanica bekap mreže mora se saglasiti Republički geodetski zavod.
U pogledu uslova koje mora zadovoljiti lokacija za postavljanje permanentne stanice, specifikacije GNSS prijemnika i antena, postupka određivanja koordinata, i postupka kontrole kvaliteta, važe odredbe ovog pravilnika koje se odnose na slučaj uspostavljanja mreže GNSS permanentnih stanica na delu teritorije Republike Srbije.
Geodetska organizacija koja uspostavlja bekap mrežu GNSS permanentnih stanica razmenjuje podatke sa svojih permanentnih stanica sa podacima permanentnih stanica mreže Republičkog geodetskog zavoda.
Geodetska organizacija koja je uspostavila bekap mrežu GNSS permanentnih stanica ima pravo da ugovara, pruža usluge i vrši naplatu servisa.
Primenjena tarifa mora biti ista ona koja je definisana u Pravilniku o visini takse za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.
Geodetska organizacija koja je uspostavila bekap mrežu GNSS permanentnih stanica mora obezbediti potpun uvid u kontrolu rada svog bekap kontrolnog centra, i na zahtev Republičkog geodetskog zavoda dostavlja izveštaje o registrovanim korisnicima sa specifikacijom ugovorene usluge.
Geodetska organizacija koja je uspostavila bekap mrežu GNSS permanentnih stanica mora obezbediti aplikaciju za kontrolu korisničkog pristupa od strane Republičkog geodetskog zavoda.
Geodetska organizacija koja je uspostavila bekap mrežu GNSS permanentnih stanica u obavezi je da:
1) održava i servisira svoju opremu;
2) unapređuje i održava softver;
3) primenjuje novu i savremeniju tehnologiju u skladu sa važećim standardima.
Geodetska organizacija koja uspostavlja bekap mrežu GNSS permanentnih stanica zaključuje o tome ugovor sa Republičkim geodetskim zavodom kojim se bliže regulišu međusobna prava i obaveze.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".