PRAVILNIKO NAČINU PRAĆENJA ZOONOZA I UZROČNIKA ZOONOZA("Sl. glasnik RS", br. 76/2017) |
Ovim pravilnikom određuju se zarazne bolesti iz grupe zoonoza (u daljem tekstu: zoonoze), način praćenja zoonoza i uzročnika zoonoza, način izveštavanja o uzročnicima zoonoza, kao i bliži uslovi o načinu vođenja evidencije o zaraznim bolestima iz grupe zoonoza.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeća značenja:
1) zoonoza je infekcija ili infektivna bolest koja se pod prirodnim uslovima, direktno ili indirektno, može preneti sa životinja na čoveka i obrnuto;
2) uzročnik zoonoza je bilo koji virus, bakterija, gljivica, parazit ili drugi biološki agens koji bi mogao biti uzročnik zoonoze;
3) zdravstvena zaštita životinja je rano otkrivanje, nadzor, zaštita od pojave, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih i parazitskih bolesti, uključujući i suzbijanje zoonoza, kao i uzgoj životinja određenih genotipa slobodnog od određenih bolesti i zaštita od drugih prenosivih i organskih bolesti;
4) praćenje (monitoring) je način prikupljanja, analiziranja i razmene podataka o pojavi zoonoza, uzročnika zoonoza i njihove otpornosti na antibiotike;
5) veterinarska organizacija (uređuje je Zakon o veterinarstvu) predstavlja veterinarsku ambulantu, veterinarsku stanicu, veterinarsku kliniku, veterinarsku apoteku, centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje, centar za skladištenje i distribuciju semena za veštačko osemenjavanje, koje ispunjavaju propisane veterinarske uslove i upisane su u Registar ministarstva nadležnog za poslove veterinarstva;
6) zdravstvena organizacija (uređuje je Zakon o zdravstvenoj zaštiti) na primarnom nivou: dom zdravlja, apoteka, zavodi; na sekundarnom nivou: opšta bolnica, specijalna bolnica; na tercijalnom nivou: klinika, institut, kliničko-bolnički centar, klinički centar;
7) antimikrobna rezistencija je sposobnost mikroorganizma određene vrste da preživi i naraste u prisutnosti date koncentracije antimikrobnog sredstva koja je obično dovoljna da spreči rast ili usmrti mikroorganizam iste vrste;
8) bolesti koje se prenose hranom su bolesti koje nastaju kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane. Hrana je kontaminirana ukoliko su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmi i /ili njihovi toksini. Epidemija bolesti koja se prenosi hranom nastaje kada najmanje dve osobe konzumiraju istu kontaminiranu hranu pod određenim okolnostima, ili situacija u kojoj posmatrani broj slučajeva oboljenja je iznad očekivanog broja i gde su ti slučajevi povezani ili postoji sumnja da su povezani, sa istom kontaminiranom hranom odnosno izvorom hrane.
Zoonoze u skladu sa ovim pravilnikom su:
1) bruceloza (Brucellosis);
2) ehinokokoza (Echinococcosis);
3) besnilo (Rabies);
4) Q groznica (Q-febris);
5) tularemija (Tularaemia);
6) avijarna influenca kod ljudi (Avian influenzae);
7) infekcija uzrokovana virusom Zapadnog Nila (Febris West Nile);
8) hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (Febris haemorrhagica cum syndroma renali).
Zoonozom, u širem smislu mogu se smatrati i zarazne bolesti kod kojih su rezervoar zaraze životinje a prenose se hranom, vodom, vazduhom, okruženjem (životnom sredinom), vektorima ili nekonvencionalnim uzročnicima i ozbiljne uvezene bolesti:
1) antraks (Anthrax);
2) botulizam (Botulismus);
3) kampilobakterioza (Campylobacteriosis);
4) kriptosporidioza (Cryptosporidiosis);
5) lambliaza (Giardiosis) (Lambliasis);
6) infekcija uzrokovana enterohemoragijskom E.koli (Infectio intestinalis per E. Coli enterohaemorrhagicam);
7) leptospiroza (Leptospirosis);
8) listerioza (Listeriosis);
9) salmoneloza (Salmonellosis);
10) toksoplazmoza (Toxoplasmosis);
11) trihineloza (Trichinelosis);
12) jersinioza (Yersinosis);
13) tuberkuloza uzrokovana Mycobacterium bovis;
14) SARS (teški akutni respiratorni sindrom);
15) kuga (Pestis);
16) virusne hemoragične groznice (Viral haemorrhagic fevers);
17) krpeljni meningoencefalitis (Encephalitis viralis ixodibus);
18) zarazne spongioformne encefalopatije, varijanta Krojcfeldt-Jakobsove bolesti.
Praćenje zoonoza i uzročnika zoonoza iz člana 3. ovog pravilnika, obezbeđuje uporedivost podataka o pojavi antimikrobne rezistencije uzročnika zoonoza, kod ljudi i kod životinja.
Zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude sprovode, u skladu sa zakonom, zdravstvene ustanove, privatna praksa i pravna lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost u saradnji sa nadležnim organima veterinarske delatnosti, a sastoje se od međusobnog izveštavanja o pojavi i kretanju tih bolesti, organizovanja i sprovođenja protivepidemijskih, higijenskih i drugih mera za sprečavanje, odnosno suzbijanje određenih zaraznih bolesti.
Obaveznom prijavljivanju, u skladu sa ovim pravilnikom, podleže:
1) svako oboljenje ili smrt od zarazne bolesti iz člana 3. ovog pravilnika u skladu sa definicijom slučaja;
2) sumnja na obolevanje od kuge, žute groznice, virusne hemoragijske groznice, SARS-a, botulizma, kao i pojave nepoznate zarazne bolesti;
3) epidemija zarazne bolesti iz člana 3. ovog pravilnika;
4) izlučivanje uzročnika paratifusa, drugih salmoneloza, jersinioza, kampilobakterioza;
5) svaki neuobičajeni događaj koji može ukazivati na zloupotrebu biološkog agensa ili epidemije izazvane nepoznatim uzročnikom;
6) svaka sumnja na pojavu zarazne bolesti iz člana 3. ovog pravilnika koja odgovara definiciji opasnosti po zdravlje od međunarodnog značaja, prema Međunarodnom zdravstvenom pravilniku (MZP) i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO);
7) laboratorijski utvrđen uzročnik zarazne bolesti iz člana 3. ovog pravilnika.
Prijavljivanje iz stava 1. ovog člana vrše zdravstvene ustanove, druga pravna lica koja mogu obavljati i zdravstvenu delatnost, privatna praksa i zdravstveni radnici, na propisanom obrascu, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (u daljem tekstu: Zakon).
Doktor medicine ili drugi zdravstveni radnik koji utvrdi oboljenje, sumnju na oboljenje ili smrt od zarazne bolesti iz stava 1. ovog člana, obavezan je da o tome bez odlaganja izvesti nadležni zavod, odnosno institut za javno zdravlje.
Zavod, odnosno institut za javno zdravlje odmah o tome obaveštava Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije.
Postavljanje dijagnoze zoonoza sprovodi se u skladu sa kliničkim, laboratorijskim i epidemiološkim kriterijumima prema ustanovljenoj definiciji slučaja.
Laboratorijsko ispitivanje radi utvrđivanja uzročnika zoonoza, evidencija i obaveštavanje o dobijenim rezultatima laboratorijskog ispitivanja sprovodi se u skladu sa Zakonom.
Laboratorije su dužne da u skladu sa Zakonom, o dobijenim rezultatima laboratorijskih ispitivanja obaveste:
1) podnosioca zahteva za laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza;
2) zavod, odnosno institut za javno zdravlje na teritoriji na kojoj se nalazi laboratorija koja je izvršila laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza;
3) organ uprave nadležan za poslove sanitarnog nadzora na teritoriji na kojoj se nalazi laboratorija koja je izvršila laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza, na zahtev tog organa;
4) referentnu laboratoriju.
Referentna laboratorija dužna je da u skladu sa Zakonom, o dobijenim rezultatima laboratorijskih ispitivanja obavesti:
1) podnosioca zahteva za laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza;
2) zavod, odnosno institut za javno zdravlje na teritoriji na kojoj se nalazi laboratorija koja je izvršila laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza;
3) organ državne uprave nadležan za poslove sanitarnog nadzora na teritoriji na kojoj se nalazi laboratorija koja je izvršila laboratorijsko ispitivanje uzročnika zoonoza, na zahtev tog organa.
Referentna laboratorija o rezultatima izvršenog laboratorijskog ispitivanja uzročnika zoonoza iz člana 3. ovog pravilnika, obaveštava nadležno ministarstvo najkasnije do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Zavod, odnosno institut za javno zdravlje koji utvrdi oboljenje ili smrt lica prouzrokovano zoonozom, dužno je da o tome izvesti Zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije, odnosno Institut za javno zdravlje Vojvodine na način predviđen propisom kojim se uređuje prijavljivanje zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja.
Zavod, odnosno institut za javno zdravlje koji utvrdi oboljenje ili smrt lica prouzrokovano zoonozom, dužno je da o tome odmah izvesti organe državne uprave nadležne za poslove sanitarnog i veterinarskog nadzora na teritoriji na kojoj je zarazna bolest utvrđena.
Organ državne uprave nadležan za poslove veterinarskog nadzora o utvrđenoj zoonozi obaveštava nadležne veterinarske organizacije.
Hitnom prijavljivanju, odnosno izveštavanju, u skladu sa ovim pravilnikom, podleže:
1) sumnja na obolevanje od kuge, žute groznice, virusne hemoragijske groznice, SARS-a, botulizma, kao i pojave nepoznate zarazne bolesti;
2) sumnja na pojavu zoonoze koja odgovara definiciji opasnosti po zdravlje od međunarodnog značaja, prema MZP i SZO prijavljuje se na Obrascu 1. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
3) pojava neuobičajenog događaja koji može ukazivati na zloupotrebu biološkog agensa ili epidemije izazvane nepoznatim uzročnikom;
4) epidemija zoonoza iz člana 3. ovog pravilnika, podnošenjem kopije prijave epidemije.
Hitno prijavljivanje, odnosno izveštavanje vrši se telefonom, u elektronskom obliku ili na drugi način pogodan za hitno obaveštavanje.
Informacija o epidemiji sadrži minimum podataka: identifikacione i demografske podatke o obolelima (uzrast, pol, prebivalište), datum oboljenja, datume ekspozicije, podatke o bolesti (simptomi i znaci), klasifikaciju slučaja, podatke o laboratorijskom ispitivanju, uzročniku zoonoze, okolnostima pod kojim je došlo do epidemije, uključujući pretpostavljeni ili dokazani izvor zaraze, put prenošenja, podatke o eksponiranim licima i druge podatke od značaja za širenje epidemije.
Zavod, odnosno institut za javno zdravlje, po završetku epidemiološkog istraživanja epidemije zoonoza, o tome izveštava organe državne uprave nadležne za poslove sanitarnog i veterinarskog nadzora na teritoriji na kojoj je epidemija zoonoze utvrđena, podnošenjem kopije odjave epidemije zaraznih bolesti i pismene završne informacije o epidemiji, koja sadrži konačan rezultat epidemiološkog istraživanja, uključujući podatke o utvrđenom izvoru zaraze i putu prenošenja, kao i konačnu identifikaciju uzročnika zoonoze.
Zavod, odnosno institut za javno zdravlje, kvartalno do 15. dana sledećeg meseca za prethodno tromesečje, dostavlja podatke o registrovanim zoonozama iz člana 3. ovog pravilnika, uzročnicima zoonoza i epidemiološkom ispitivanju organima državne uprave nadležnim za poslove sanitarnog i veterinarskog nadzora na teritoriji na kojoj je zarazna bolest utvrđena na Obrascu 2. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Nadležna veterinarska organizacija koja utvrdi obolevanje ili uginuće životinja od zoonoza dužna je da o tome odmah izvesti organ državne uprave nadležan za poslove veterinarskog nadzora u skladu sa Zakonom.
Organ državne uprave nadležan za poslove veterinarskog nadzora, po utvrđivanju oboljenja, odnosno uginuća životinja od zaraznih bolesti navedenih u članu 3. ovog pravilnika, kao i u slučaju pojave neuobičajenog događaja koji može ukazivati na zloupotrebu biološkog agensa ili epidemiju izazvanu nepoznatim uzročnikom, odmah obaveštava zavod, odnosno institut za javno zdravlje i organ državne uprave nadležan za poslove sanitarnog nadzora na teritoriji na kojoj je utvrđena zoonoza.
Hitno prijavljivanje, odnosno izveštavanje iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se telefonom, u elektronskom obliku ili na drugi način pogodan za hitno obaveštavanje, uz istovremeno podnošenje prijave sumnje, odnosno pojave zoonoze na Obrascu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U slučaju pojave epidemije zoonoza, odnosno epizootije zoonoza iz član 3. ovog pravilnika kod kojih se sprovodi epizootiološko ispitivanje, organ državne uprave nadležan za poslove veterinarskog nadzora, hitno dostavlja informaciju koja sadrži minimum podataka: identifikacione i demografske podatke (uzrast, pol, prebivalište) o obolelim i eksponiranim licima, potencijalnim ili dokazanim uzročnicima, izvoru zaraze, putevima širenja kao i opasnostima po zdravlje ljudi i preduzetim merama.
Završna informacija o epidemiji zoonoza, odnosno epizootije zoonoza sadrži konačan rezultat eprizootiološkog ispitivanja uključujući podatke o utvrđenom izvoru zaraze i putu prenošenja kao i konačnu identifikaciju uzročnika zoonoze.
Organ državne uprave nadležan za poslove veterinarskog nadzora, kvartalno do 15. dana sledećeg meseca za prethodno tromesečje, dostavlja podatke o registrovanim zoonozama iz člana 3. ovog pravilnika kao i uzročnicima zoonoza i sprovedenim epizootiološkim istraživanjima zavodu, odnosno institutu za javno zdravlje i organu državne uprave nadležnom za poslove sanitarnog nadzora na teritoriji na kojoj je zarazna bolest utvrđena.
Obrazac 1, Obrazac 2. i Obrazac 3. iz čl. 11, 12. i 13. ovog pravilnika odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obrasce 1-3, koji su sastavni deo ovog pravilnika, možete pogledati OVDE