PRAVILNIKO DISCIPLINSKOJ I MATERIJALNOJ ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH U GRADSKOJ UPRAVI GRADA SOMBORA("Sl. list grada Sombora", br. 4/2017) |
Ovim Pravilnikom, u skladu sa zakonom, utvrđuju se: disciplinska odgovornost zaposlenih u Gradskoj upravi grada Sombora (u daljem tekstu: Gradska uprava) za povrede dužnosti iz radnog odnosa; vrste povreda dužnosti iz radnog odnosa; disciplinski postupak i izricanje disciplinske mere; materijalna odgovornost zaposlenih u Gradskoj upravi za štetu koju na radu ili u vezi s radom namerno ili iz krajnje nepažnje zaposleni prouzrokuje poslodavcu; postupak za utvrđivanje materijalne odgovornosti; druga pitanja koja se odnose na postupak za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti i izricanje mera u disciplinskom postupku i postupak za utvrđivanje materijalne odgovornosti.
Zaposlenima, u smislu stava 1. ovog člana smatraju se službenici i nameštenici koji obavljaju poslove iz nadležnosti gradske uprave.
Za svoj rad zaposleni u Gradskoj upravi odgovaraju materijalno i disciplinski.
Krivična odnosno prekršajna odgovornost ne isključuje disciplinsko kažnjavanje za isto delo koje je bilo predmet krivičnog odnosno prekršajnog postupka, bez obzira na to da li je zaposleni oslobođen krivične odgovornosti odnosno prekršajne odgovornosti.
Pod povredom dužnosti iz radnog odnosa u smislu odredaba ovog Pravilnika podrazumeva se postupanje zaposlenih u Gradskoj upravi suprotno odredbama važećih zakonskih propisa kojima su propisane dužnosti iz radnog odnosa, akata Skupštine grada Sombora, kao i Kodeksa poslovnog ponašanja i poslovne etike zaposlenih u Gradskoj upravi grada Sombora.
Zaposleni u Gradskoj upravi koji svojom krivicom ne ispunjava dužnosti iz radnog odnosa ili se ne pridržava naloga i uputstava Načelnika Gradske uprave (u daljem tekstu: Načelnik) ili neposrednog rukovodioca donetih u vezi sa izvršavanjem radnih zadataka i poslova, odgovara za povredu dužnosti iz radnog odnosa u skladu sa ovim Pravilnikom.
Zaposleni u Gradskoj upravi disciplinski su odgovorni za povrede dužnosti iz radnog odnosa koje učine svojom krivicom sa umišljajem ili iz nehata.
Povrede dužnosti iz radnog odnosa mogu biti lakše i teže.
Lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa jesu:
1) kašnjenje na posao tri ili više puta, u periodu od dva uzastopna meseca ili šest dana u periodu od dvanaest uzastopnih meseci, odnosno neopravdano odsustvovanje u toku radnog vremena ili raniji odlazak sa posla u istim vremenskim okvirima;
2) nesavesno čuvanje službenih spisa ili podataka suprotno propisima koji regulišu ovu oblast;
3) neopravdan izostanak s rada jedan radni dan;
4) neopravdano neobaveštavanje neposredno pretpostavljenog o razlozima sprečenosti za dolazak na rad u roku od 24 sata od nastanka razloga;
5) povreda Kodeksa poslovnog ponašanja i poslovne etike zaposlenih u Gradskoj upravi grada Sombora, koja nije obuhvaćena nekom od povreda dužnosti iz radnog odnosa predviđenih Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ili posebnim zakonom.
Teže povrede dužnosti iz radnog odnosa jesu:
1) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nepotpuno izvršavanje poslova ili naloga pretpostavljenog;
2) nezakonit rad, odnosno nezakonita izrada službene dokumentacije, netačna ili na drugi način nepravilna obrada iste ili propuštanje radnji za koje je službenik ovlašćen, čime je došlo do odgovornosti poslodavca ili nastanka štete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa - neistinito prikazivanje ličnih svojstava ili okolnosti koje predstavljaju osnov za korišćenje prava iz radnog odnosa;
4) povreda načela nepristrasnosti ili političke neutralnosti ili izražavanje i zastupanje političkih uverenja na radu;
5) odavanje podataka koji prema posebnim propisima predstavljaju tajne podatke;
6) zloupotreba obaveštavanja o sumnji u postojanje korupcije;
7) primanje poklona u vezi sa vršenjem poslova suprotno odredbama ovog zakona, primanje usluge ili koristi za sebe ili drugo lice ili korišćenje rada radi uticanja na ostvarivanje sopstvenih prava ili prava lica povezanih sa službenikom ili nameštenikom;
8) dodatni rad koji nije u skladu sa uslovima određenim ovim zakonom;
9) preuzimanje dužnosti direktora, zamenika ili pomoćnika direktora u pravnom licu ili povreda ograničenja članstva u organima pravnog lica određenog ovim zakonom;
10) osnivanje privrednog društva, javne službe i bavljenje preduzetništvom;
11) neprenošenje upravljačkih prava u privrednom subjektu na drugo lice, nedostavljanje podataka rukovodiocu o licu na koje su preneta upravljačka prava ili nedostavljanje rukovodiocu dokaza o prenosu upravljačkih prava;
12) neprijavljivanje interesa koji službenik ili s njime povezano lice može imati u vezi sa odlukom organa u čijem donošenju učestvuje;
13) nezakonito raspolaganje sredstvima, kao i nesavestan odnos prema sredstvima kojima službenik, odnosno nameštenik rukuje;
14) povreda prava drugih službenika i nameštenika;
15) nedolično, nasilničko ili uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima;
16) dolazak na rad u alkoholisanom stanju ili pod uticajem drugih opojnih sredstava, odnosno uživanje alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena;
17) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa;
18) neopravdani izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana;
19) odbijanje propisanog lekarskog pregleda;
20) dva puta ponovljena lakša povreda dužnosti utvrđena konačnim rešenjem kojim je izrečena disciplinska mera, u periodu od dve godine.
Ako postoji osnovana sumnja da je zaposleni učinio težu povredu radne obaveze iz člana 7. stav 1. tačka 16) ovog pravilnika, Načelnik će naložiti da se zaposleni podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava i aparata (alkotest i dr.) u skladu sa Pravilnikom o postupku provere zaposlenih u Gradskoj upravi grada Sombora da li su pod uticajem alkohola ili drugih psihoaktivnih supstanci, odnosno sredstava koja izazivaju bolesti zavisnosti.
1. Pokretanje i vođenje disciplinskog postupka
Disciplinski postupak pokreće Načelnik, na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je neposredni rukovodilac zaposlenom licu.
Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom, koji se dostavlja zaposlenom licu i na koji žalba nije dopuštena.
Svako zaposleno lice koje sazna za učinjenu povredu dužnosti iz radnog odnosa može Načelniku da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Inicijativa se podnosi u pismenom obliku, mora biti obrazložena i sadrži: ime i prezime zaposlenog lica koje je učinilo povredu dužnosti iz radnog odnosa; radno mesto zaposlenog lica na koje je raspoređen; vreme, mesto i način izvršenja povrede; kvalifikaciju povrede radnih dužnosti; dokaze na kojima se zasniva sumnja da je zaposleni učinio povredu radnih dužnosti; ime i prezime podnosioca inicijative i datum podnošenja inicijative.
Načelnik nije vezan za kvalifikaciju povrede radnih dužnosti koja je predložena inicijativom za pokretanje disciplinskog postupka.
Disciplinski postupak je javan, s tim što se javnost može isključiti ako to zahteva potreba čuvanja državne ili druge propisane tajne.
Zaključak o isključenju javnosti donosi Načelnik.
Zaključak o isključenju javnosti mora biti obrazložen i objavljen na oglasnoj tabli.
Protiv zaključka iz stava 2. ovog člana nije dozvoljena posebna žalba već se isti može pobijati žalbom protiv odluke donete u disciplinskom postupku.
Zaposleni čija se disciplinska odgovornost utvrđuje mora biti saslušan u disciplinskom postupku i mora mu se omogućiti odbrana.
O pokretanju disciplinskog postupka obavezno se obaveštava se Sindikalna organizacija Gradske uprave Sombora (u daljem tekstu: Sindikat), čiji je zaposleni član.
Načelnik vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere.
Postupak za utvrđivanje povrede dužnosti iz radnog odnosa je hitan.
Načelnik može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti.
Načelnik je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.
Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata.
U disciplinskom postupku shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Načelnik na osnovu inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka sprovodi prethodan postupak.
U prethodnom postupku se sprovode pripremne radnje i utvrđuje postojanje uslova za vođenje disciplinskog postupka.
Po sprovedenom prethodnom postupku Načelnik može doneti: Zaključak kojim će odbaciti zahtev za pokretanje disciplinskog postupka, ili Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka.
Načelnik će Zaključkom odbaciti inicijativu odnosno predlog za pokretanje disciplinskog postupka ako utvrdi: da je nastupila zastarelost za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka; da radnja za koju se zaposleni tereti ne predstavlja povredu dužnosti iz radnog odnosa; da ne postoje dokazi o povredi radne obaveze i izvršiocu; da je licu protiv koga je podneta inicijativa prestao radni odnos.
Prethodni postupak se mora okončati u roku od 8 dana od dana prijem zahteva.
Ukoliko inicijativa odnosno predlog za pokretanje disciplinskog postupka ne bude odbačen, donosi se zaključak o pokretanju disciplinskog postupka.
Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka sadrži: naznačenje donosioca, pravni osnov, ime i prezime lica protiv koga se pokreće postupak sa podacima iz osnovne evidencije o radu i adresom stanovanja, vreme, mesto, način izvršenja i opis povrede dužnosti iz radnog odnosa, dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede dužnosti iz radnog odnosa, potpis i pečat i broj i datum donošenja.
Obaveštenje o pokretanju disciplinskog postupka dostavlja se sindikalnoj organizaciji, ukoliko je zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak član sindikalne organizacije.
Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi za vođenje disciplinskog postupka, Načelnik odnosno predsednik disciplinske komisije zakazuje usmenu raspravu.
Na usmenoj raspravi zaposleno lice ima pravo da izloži svoju odbranu.
Zaposleno lice može da se na raspravi brani sam ili preko zastupnika, a može da za raspravu dostavi i pismenu odbranu. Rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog lica ako za to postoje opravdani razlozi, a zaposleno lice je na raspravu uredno pozvano.
Zaposlenom protiv koga je pokrenut disciplinski postupak mora se ostaviti najmanje osam dana za pripremu odbrane, računajući od dana prijema zaključka kojim je pokrenut disciplinski postupak do dana zakazivanja usmene rasprave.
Na usmenu raspravu se pozivaju: zaposleni protiv koga se vodi disciplinski postupak, podnosilac inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka, svedoci, veštaci, predstavnik sindikalne organizacije, branilac i druga lica čije je prisustvo potrebno po oceni Načelnika odnosno predsednika disciplinske komisije.
Poziv za usmenu raspravu sadrži: naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva na raspravu, mesto, dan i čas održavanja rasprave, predmet zbog kog se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, veštak, svedok itd) i koja pomoćna sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi odnosno podnese, pouku o pravu zaposlenog protiv koga se vodi disciplinski postupak da uzme branioca i upozorenje da je, u slučaju sprečenosti da se odazove pozivu, dužno da o tome izvesti načelnika i da će se rasprava održati i u slučaju ako pozvano lice na raspravu ne dođe, a svoj izostanak ne opravda, kao i obaveštenje o isključenju javnosti, ukoliko je takav zaključak donet.
Načelnik odnosno disciplinska komisija na usmenoj raspravi utvrđuje činjenično stanje od značaja za odlučivanje o odgovornosti zaposlenog.
Usmenom raspravom rukovodi Načelnik odnosno predsednik disciplinske komisije.
Nakon otvaranja usmene rasprave utvrđuje se da li su pozivi uredno dostavljeni svim pozvanim licima i da li su se pozvani odazvali pozivu.
Ako zaposleni protiv koga je pokrenut i protiv koga se vodi disciplinski postupak nije došao i nema dokaza da je uredno pozvan, rasprava se odlaže.
Odsustvovanje podnosioca inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka, nije smetnja održavanju rasprave.
Rasprava se može održati i u odsustvu zaposlenog ako se dokaže da je uredno pozvan i nije pisanim putem opravdao svoj izostanak.
Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi za održavanje rasprave, pristupa se čitanju inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka.
Nakon čitanja inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka zaposleni se poziva da iznese svoju odbranu.
Po saslušanju odbrane pristupa se izvođenju dokaza.
Dokazna sredstva u postupku mogu biti: čitanje isprava, spisa, akata i drugih službenih evidencija, saslušanje svedoka, uviđaj, veštačenje i druga sredstva u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Načelnik odnosno predsednik disciplinske komisije može odlučiti da se rasprava odloži, kad je potrebno da se upotpuni izvođenje dokaza.
Kada budu izvedeni svi dokazi koji se ocene potrebnim za utvrđivanje činjeničnog stanja, omogućiće se sindikalnoj organizaciji da iznese svoje mišljenje, usmeno na raspravi, ili u pismenoj formi, u roku ne može biti duži od osam dana od dana održavanja usmene rasprave.
O saslušanju zaposlenog protiv koga se vodi disciplinski postupak, saslušanju svedoka i izvođenju drugih dokaza, kao i o toku rasprave vodi se zapisnik.
Zapisnik potpisuju Načelnik odnosno disciplinska komisija, zaposleni, branilac i drugi učesnici u postupku.
Zapisnik sa usmene rasprave uručuje se prisutnim licima, a dostavlja se zaposlenom protiv koga je pokrenut disciplinski postupak u roku od tri dana od dana održavanja usmene rasprave, ukoliko je u skladu sa članom 21. stav 6. ovog Pravilnika usmena rasprava održana u njegovom odsustvu.
Ukoliko predstavnik sindikalne organizacije ne prisustvuje usmenoj raspravi, zapisnik se dostavlja sindikalnoj organizaciji u roku od tri dana od dana održavanja usmene rasprave.
Nakon što se utvrde sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, savesnom i brižljivom ocenom svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, donosi se odluka u disciplinskom postupku o izboru i odmeravanju disciplinske mere.
Odluku donosi Načelnik odnosno disciplinska komisija u roku od osam dana od dana zaključenja rasprave.
Pri donošenju odluke uzimaju se u obzir olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, i subjektivne i objektivne okolnosti pod kojima je povreda dužnosti izvršena, naročito težina povrede radne obaveze i njene posledice, stepen odgovornosti zaposlenog protiv koga je vođen disciplinski postupak, uslovi pod kojima je povreda dužnosti iz radnog odnosa, prethodni rad i ponašanje zaposlenog o čijoj odgovornosti se odlučuje posle učinjene povrede radne obaveze i druge okolnosti koje mogu biti od uticaja na utvrđivanje disciplinske odgovornosti i izricanje disciplinske mere.
O tome da li je zaposlenom ranije već bila izrečena disciplinska mera vodi se računa samo ako ona nije još izbrisana iz kadrovskog lista.
Po sprovedenom disciplinskom postupku, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Načelnik odnosno disciplinska komisija donosi rešenje kojim se:
- zaposleni oglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera,
- zaposleni oslobađa se od odgovornosti,
- postupak obustavlja.
Rešenje kojim se zaposleni oglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera donosi se kada se utvrdi da je zaposleni učinio povredu dužnosti iz radnog odnosa i da je odgovoran za njeno izvršenje.
Rešenje kojim se zaposleni oslobađa odgovornosti donosi se kada se utvrdi da zaposleni nije učinio povredu dužnosti iz radnog odnosa odnosno ako povreda za koju se zaposleni tereti ne predstavlja povredu dužnosti iz radnog odnosa, ako postoje okolnosti koje isključuju disciplinsku odgovornost (nužna odbrana) i ako se ne dokaže da je zaposleni učinio povredu koja mu se stavlja na teret.
Rešenje kojim se obustavlja postupak donosi se kada zaposlenom u toku postupka prestane radni odnos u Gradskoj upravi.
Rešenje obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Rešenje se dostavlja zaposlenom putem lične dostave, podnosiocu inicijative odnosno predloga, i Sindikatu čiji je zaposleni član.
Protiv rešenja kojim se zaposleni oglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera, zaposleni može podneti žalbu žalbenoj komisiji grada Sombora kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalbena komisija grada Sombora primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Žalba protiv rešenja kojim se zaposleni oglašava krivim i izriče mu se disciplinska mera zadržava izvršenje rešenja do njegove konačnosti.
U žalbi se navodi rešenje koje se pobija, označava donosilac, broj i datum rešenja protiv koga se podnosi žalba, kao i razlozi podnošenja žalbe. Ukoliko se u žalbi iznose nove činjenice i novi dokazi, podnosilac žalbe dužan je da obrazloži zbog čega te činjenice i dokaze nije izneo u toku postupka.
Žalba podneta po isteku roka iz člana 27. ovog Pravilnika, kao i žalba koja nije izjavljena od strane zaposlenog protiv koga je vođen disciplinski postupak odbacuje prvostepeni organ zaključkom.
Protiv zaključka o odbacivanju žalbe može se žalba žalbenoj komisiji grada Sombora, u roku od 15 dana od dana dostavljanja zaključka.
Razmatrajući podnetu žalbu, žalbena komisija grada Sombora preispituje odluku načelnika odnosno disciplinske komisije kao prvostepenog organa, i može rešenjem:
- odbiti žalbu kao neosnovani i potvrditi prvostepeno rešenje,
- usvojiti žalbu kao osnovanu i vratiti predmet prvostepenog organu na ponovni postupak i odlučivanje, ili
- usvojiti žalbu kao osnovanu i doneti novo rešenje kojim se zamenjuje ranije doneto rešenje o disciplinskoj odgovornosti.
Drugostepeno rešenje se dostavlja zaposlenom putem lične dostave, podnosiocu inicijative odnosno predloga za pokretanje disciplinskog postupka i Sindikatu, čiji je zaposleni član.
Protiv odluke žalbene komisije grada Sombora može da se pokrene upravni spor.
6. Zastarelost pokretanja i vođenja disciplinskog postupka
Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od izvršene povrede, a za teže povrede protekom dve godine od izvršene povrede.
Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede dužnosti zastareva protekom jedne godine od pokretanja disciplinskog postupka, a za teže povrede dužnosti protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.
Zastarelost ne teče dok disciplinski postupak nije moguće pokrenuti ili voditi zbog odsustva zaposlenog, za vreme postupka kontrole zakonitosti upravnog akta kojim je odlučeno o disciplinskoj meri ili iz drugih opravdanih razloga.
Za povrede radnih obaveza zaposlenom se može izreći jedna od disciplinskih mera, i to:
- za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa iz člana 6. ovog Pravilnika može da se izrekne novčana kazna do 20% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena.
- za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa iz člana 7. ovog Pravilnika može da se izrekne:
1) novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;
2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda;
3) zabrana napredovanja do četiri godine;
4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten;
5) prestanak radnog odnosa.
Zaposleni protiv koga je pokrenut disciplinski postupak za težu povredu dužnosti iz radnog odnosa može da bude udaljen sa rada do okončanja disciplinskog postupka, ako bi njegovo ostajanje na radu moglo da šteti interesima Gradske uprave ili ometalo vođenje disciplinskog postupka.
Zaposleni takođe može biti udaljen sa rada ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom.
Udaljenje iz stava 1. i 2. ovog člana traje do okončanja disciplinskog odnosno krivičnog postupka.
Rešenje o udaljenju s rada donosi načelnik ili disciplinska komisija, u zavisnosti od toga ko vodi disciplinski postupak.
Rešenje o udaljenju s rada opoziva se, po službenoj dužnosti ili na predlog zaposlenog, ako prestanu razlozi zbog kojih je doneseno.
Na rešenje o udaljenju s rada zaposleni može da izjavi žalbu u roku od pet dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Žalbena komisija dužna je da o žalbi odluči u roku od pet dana od dana prijema žalbe.
Zaposleni koji je, u skladu sa zakonom, udaljen sa rada ima pravo na naknadu plate shodnom primenom opštih propisa o radu.
9. Izvršenje disciplinske mere
Rešenje o disciplinskoj odgovornosti odnosno Rešenje kojim je izrečena disciplinska kazna izvršava se kada postane konačno.
Rešenje iz prethodnog stava postaje konačno:
1. kada istekne rok za podnošenje žalbe, a žalba nije podneta;
2. danom dostavljanja rešenja donetog po žalbi.
Rešenje kojim je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa izvršava načelnik.
Zaposlenom u kome je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena.
Rešenje kojim je izrečena novčana kazna izvršava se administrativnim putem odnosno obustavom od zarade zaposlenog.
Meru iz stava 3. ovog člana izvršava Odeljenje Gradske uprave nadležno za poslove finansija odnosno za obračun zarada zaposlenih.
10. Upis disciplinske kazne u kadrovsku evidenciju i njeno brisanje
Rešenje kojim je izrečena disciplinska kazna dostavlja se zaposlenom koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Disciplinska kazna izrečena konačnim rešenjem upisuje se kadrovsku evidenciju. Disciplinska kazna briše se iz kadrovske evidencije ako službeniku ne bude izrečena nova disciplinska kazna u naredne dve godine od izrečene disciplinske kazne za lakšu povredu, ili u naredne četiri godine od izrečene disciplinske kazne za težu povredu.
Zaposleni u Gradskoj upravi odgovoran je za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili iz krajnje nepažnje, prouzrokovao Gradskoj upravi.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako je nadoknađuje utvrđuje načelnik ili lice koje on za to pismeno ovlasti.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran ja za deo štete koju je prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknađuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.
Postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu, pokreće se zaključkom.
Načelnik je dužan da donese zaključak o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti u roku od pet dana od dana prijema prijave o prouzrokovanoj šteti ili ličnog saznanja da je prouzrokovana šteta.
Prijava iz stava 2. ovog člana, naročito, sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao; vreme i način izvršenja štetne radnje; dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu i predlog Načelniku da pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu.
Zaključak o pokretanju postupka za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog za štetu donosi se u pisanom obliku i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog; poslove na koje je zaposleni raspoređen; vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje; dokaze koji ukazuju da je zaposleni izvršio štetnu radnju.
Zaključak iz stava 1. ovog člana se dostavlja zaposlenom.
Visina štete utvrđuje se na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije vrednosti stvari. Ako se visina štete ne može utvrditi u tačnom iznosu, odnosno na osnovu cenovnika ili knjigovodstvene evidencije ili bi utvrđivanje njenog iznosa prouzrokovalo nesrazmerne troškove visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu
Kada Načelnik utvrdi činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog, Načelnik zakazuje usmenu raspravu o odgovornosti zaposlenog.
Nakon održane rasprave Načelnik donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobađa od odgovornosti.
Načelnik može zaposlenog obavezati da štetu nadoknadi u novcu ili, ako je to moguće, popravkom ili dovođenjem oštećene stvari u stanje u kome je postojalo pre nastupanja štete.
O tome da li pristaje ili ne pristaje da naknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.
Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili u utvrđenom roku od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, istu ne nadoknadi, pravo na nadoknadu štete može da se ostvari u parničnom postupku.
Zaposleni se oslobađa od odgovornosti za štetu koju je prouzrokovao izvršenjem naloga neposrednog rukovodioca ako mu je pismenim putem saopštio da izvršenje naloga može da prouzrokuje štetu.
Načelnik i zaposleni mogu da zaključe pismeni sporazum kojim određuju visinu i način naknade štete, koji ima snagu izvršne isprave.
Ukoliko bi isplatom naknade za štetu Gradskoj upravi bila ugrožena egzistencija zaposlenog i njegove porodice, zaposleni se može delimično osloboditi plaćanja naknade za štetu. Načelnik može i u drugim opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao, osim ako je štetu prouzrokovao namerno.
Predlog za oslobađanje od naknade štete može podneti zaposleni.
Pri donošenju odluke o delimičnom oslobađanju od naknade štete, Načelnik će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni naknadom štete bio doveden u težak materijalni položaj.
Zaposleni koji je u radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je nadoknadila Gradska uprava, dužan je da Gradskoj upravi nadoknadi iznos isplaćene štete u roku od šest meseci od dana isplaćene naknade štete.
Stupanjem na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u gradskoj upravi grada Sombora ("Sl. list grada Sombora", br. 19/2016).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Grada Sombora".