PRAVILNIKO POSTAVLJANJU BAŠTA UGOSTITELJSKIH OBJEKATA NA TERITORIJI GRADA SOMBORA("Sl. list Grada Sombora", br. 5/2017) |
Ovim Pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i postupak za postavljanje bašta ugostiteljskih objekata (u daljem tekstu: bašta) na javnim površinama na teritoriji Grada Sombora, a sve u skladu sa odredbama Odluke o uređenju Grada.
Javna površina na kojoj se može postaviti bašta je javno građevinsko zemljište na teritoriji Grada Sombora (u daljem tekstu: lokacija), i to:
1. deo javne površine u pešačkoj ulici,
2. deo javne površine u kolsko-pešačkoj ulici,
3. deo javne površine na trotoaru, i
4. deo javne zelene površine.
Lokacija bašte može biti:
- Ekstra A zona u Somboru
- Ekstra B zona u Somboru
- Ekstra C zona u Somboru
- Prva položajna zona u Somboru
- Druga položajna zona u Somboru
- Treća položajna zona u Somboru
- Četvrta položajna zona u Somboru
- I, II i III položajna zona u naseljenim mestima.
Položajne zone u gradu Somboru i naseljenim mestima utvrđuju se u skladu sa važećom Odlukom o građevinskom zemljištu.
Bašta, u smislu ovog Pravilnika je montažno-demontažni objekat privremenog karaktera u funkciji ugostiteljske delatnosti koja se obavlja u ugostiteljskom objektu, i postavlja se na javnoj površini.
Bašta sadrži sledeće elemente: stolove, stolice, suncobrane i odgovarajući lako pokretljive montažno-demontažne elemente, a koji se uračunavaju u ukupnu površinu koju zauzima letnja bašta.
Nijedan element bašte ne sme da izlazi van dozvoljenog gabarita bašte.
Elementi bašte ne smeju biti trajno fiksirani za podlogu ankerima, te u tom smislu zabranjeno je razbijanje, bušenje i degradiranje podloge.
Bašta se postavlja na osnovu odobrenja koje se izdaje u obliku rešenja.
Rešenje iz stava 1. ovog člana kojim se odobrava zauzeće javne površine, a radi postavljanja letnje bašte, donosi JKP "Prostor" Sombor.
Na rešenje kojim se odlučuje o zahtevu za postavljanje bašte, može se podneti žalba Gradskom veću grada Sombora, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Bašta se može postaviti i koristiti u periodu od 01. marta do 01. novembra, ukoliko to dozvoljavaju vremenske prilike.
II USLOVI I NAČIN POSTAVLJANJA BAŠTE
Položaj, dimenzije bašte i drugi urbanističko-tehnički uslovi određuju se situacionim planom izrađenim od Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo gradske uprave Grada Sombora, a za Ekstra A zonu skladu sa Elaboratom o uređenju pešačke zone u Somboru izrađenom od JP "Urbanizam" Sombor, broj tehničkog dnevnika 13/09 od aprila 2009. godine i dopunom Elaborata (grafički deo od 07.04.2017. godine).
Ukoliko ugostiteljski objekat promeni vlasnika ili zakupca, a ispred objekta se postavlja bašta istih oblika i dimenzija, nije potrebno ishodovati novo situaciono rešenje, već se može koristiti postojeće, pod uslovom da je u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.
Bašta se može postavljati na javnoj površini ispred, bočno ili u zaleđu ugostiteljskog objekta, u nivou ugostiteljskog objekta i u dužini ugostiteljskog objekta.
Površina na kojoj se bašta objekta može postavljati određena je dužinom fronta ugostiteljskog objekta i simetralama uglova koje on zaklapa u odnosu na ostale delove zgrade i susedne zgrade.
Površina bašte iz stava 2. ovog člana može biti proširena na površinu ispred zgrade u kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, pod uslovom da se pribavi pisanu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika prostora dela zgrade ispred kojeg se bašta postavlja.
Kada je kod površine bašte iz stava 2. ovog člana jedna od dimenzija manja od 3 m, ona se može proširiti i na okolnu površinu ispred susedne zgrade, tako da ne prelazi 6 m i pod uslovom da se pribavi pisanu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika prostora dela zgrade ispred kojeg se bašta postavlja.
Deo bašte koji se nalazi ispred susedne zgrade, ne može se postavljati na delu trotoara uređenom za parkiranje (niša za parkiranje).
Bašta koja se postavlja u pešačkoj zoni, može se proširiti i na površinu ispred zgrade koja se nalazi naspram ugostiteljskog objekta, pod uslovom da se pribavi pisanu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika prostora dela te zgrade ispred kojeg se bašta postavlja.
Kada se bašta postavlja tako da se delom prevazilazi širinu ugostiteljskog objekta, potrebno je pribaviti pisanu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika prostora dela zgrade ispred kojeg se bašta postavlja, kada rastojanje bašte od tog dela zgrade iznosi manje od 6 m.
Izuzetno od odredbe člana 8. stav 1. bašta može da se postavi na javnoj površini ispred susednih poslovnih objekata, uz pisanu saglasnost vlasnika lokala ispred kojih se postavlja bašta.
Bašta se, po pravilu, postavlja tako da bude odvojena od zgrade u kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, a kada se postavlja uz zgradu ne sme ometati glavne pešačke tokove i narušavati arhitektonske i urbanističke vrednosti zgrade.
Postavljanje bašte ispred objekta vrši se u skladu sa propisanim normativima za zaštitu objekata od požara, tako da omogućava:
- pristup vatrogasnog vozila objektu ispred kojeg se nalazi sa dve strane na kojima postoje otvori;
- korišćenje platoa za gašenje u minimalnoj širini od 5,5 m i minimalnoj dužini od 15 m.
Ukoliko se u dvorišnom delu objekta nalazi više ugostiteljskih objekata, može se odobriti postavljanje bašte na javnoj površini ispred objekta u kome se ugostiteljski objekat nalazi, u površini srazmernoj površini lokala koju koristi, u slučaju da su ispunjeni uslovi iz ovog Pravilnika.
Bašta ne može da se postavi ispred kioska.
Zabranjeno je zatvaranje strana bašte u smislu formiranja objekta.
Javna površina koja se zauzima postavljanjem bašte u ul. Kralja Petra I propisuje se Elaboratom i dopunom Elaborata iz člana 7. ovog Pravilnika.
Najmanja širina bašte iznosi 1,50 m.
Najmanja udaljenost bašte od ivice kolovoza mora da bude 0,65 m, od javne površine određene za parkiranje vozila i biciklističke staze 0,50 m, a od obeleženog pešačkog prelaza i od autobuskog stajališta 3,00 m.
Bašta se može postaviti na trotoaru, ukoliko je trotoar dovoljno širok da je na njemu moguće obezbediti potrebnu širinu prolaza za pešake.
Minimalna širina prolaza za pešake je 1,20 m.
U zoni intenzivnog saobraćaja, minimalna širina zone za kretanje pešaka je 1,60 m.
U Ekstra A zoni minimalna širina zone za kretanje pešaka je 3 m računajući od regulacione linije odnosno od stepenika koji je u regulaciji, osim ako Elaboratom iz člana 7. ovog Pravilnika nije drugačije uređeno.
Prilikom postavljanja bašte, ne sme se ometati funkcija kolskog i pešačkog saobraćaja.
Bašta u pešačkoj zoni i na trgu postavlja se tako da obezbedi najmanje 3,5 m za prolaz urgentnih vozila.
Bašta može da se postavi u blizini kolskog ili pešačkog ulaza u zgradu, dvorište, pasaž ili garažu, tako da se obezbedi minimalna bočna udaljenost bašte od ulaza 0,50 m.
Bašta može da se postavi u blizini raskrsnice, na minimalnoj udaljenosti od 6,00 m pod uslovom da se obezbedi odgovarajuća preglednost raskrsnice.
U okviru bašte u Ekstra A zoni nije dozvoljeno postavljanje ograda i podijuma, upotreba betonske galanterije i svih vrsta fiksnih konstrukcija.
U okviru bašte u Ekstra B, Ekstra C, I, II, III i IV zoni u Somboru i I, II, III zoni u naseljenim mestima može da se:
1. postavi montažno-demontažan ograda visine od 0,80 m, bez fiksiranja, izrađena od drveta ili metala, koja mora da bude providna i žardinjere sa ukrasnim biljkama izrađene od terakote ili drveta, pod uslovom da ograda, odnosno žardinjere ne izlaze iz gabarita bašte;
2. postavi podijum izrađen od drveta, visine od 0,16 m, tako da omogućava slivanje atmosferskih voda i čišćenje vodenim mlazom.
Odabir i projektovanje elemenata bašte vrši se tako da bašta:
- oblikom, dimenzijama, materijalom i bojom predstavlja skladnu i funkcionalnu celinu;
- poseduje jednostavne forme, jasno definisane visinske regulacije;
- sadrži transparentne elemente i materijale neutralnog, svedenog kolorita i
- bude u skladu sa karakteristikama i estetskim vrednostima zgrade ispred koje se postavlja i prostora u kojem se nalazi.
Elementi bašte treba da dimenzijama, težinom, međusobnim vezama i postavljanjem:
- omogućavaju brzu montažu, demontažu i transport,
- ne oštećuju površinu na koju se postavljaju, objekte uređenja i opremanja te površine i okolno zelenilo, fiksiranjem za njih ili na neki drugi način i
- budu pogodni i bezbedni za nesmetano kretanje dece, starih osoba i osoba sa invaliditetom.
Postavljanje bašte vrši se tako da su komunalni objekti (stub javne rasvete i kontaktne mreže, hidrant, šaht i drugi) na bezbednom rastojanju izvan bašte i da budu dostupni za nesmetano korišćenje i održavanje najmanje sa jedne strane.
Svi nepomerljivi elementi bašte koji zahtevaju demontažu (podna platforma, suncobran, tenda, ograda i sl.) moraju biti na rastojanju od:
- 1 m od ivice otvora silaza u šaht, hidranta, kape nabušnice, i stuba javne rasvete, elektro mreže i telekomunikacionih sistema;
- 2 m od šahta i komore kanalskog toplovoda;
- 1 m od osovine razvodnog ormara telekomunikacionog sistema;
- 2 m od osovine stuba i zidnog nosača kontaktne mreže.
U slučajevima iz stava 2. ove odluke pristup otvoru silaza u šaht, komori kanalskog toplovoda, hidrantu, kapi nabušnice, stubu i zidnom nosaču kontaktne mreže, razvodnom ormanu telekomunikacionog sistema mora biti slobodan najmanje sa jedne strane i to sa strane kolskog prilaza.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod bašte koja se postavlja na tlo bez podne platforme, moguće je postavljanje i na površini šahta podzemnog objekta, uz prethodnu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika tog objekta.
Prilikom postavljanja bašte u blizini drveta, sadnice, žive ograde, rundele, žardinjere i drugog objekta zelenila, mora se omogućiti njihovo nesmetano održavanje.
Elementi bašte postavljaju se tako da oko stabla drveta ili sadnice ostane slobodan prostor najmanje u dimenzijama površine sadnog mesta tj. elemenata horizontalne zaštite, kao i slobodan pristup sa najmanje jedne strane i to sa strane kolskog prilaza.
Suncobran ili tenda se postavljaju tako da oko drveta čija se krošnja nalazi iznad suncobrana ili tende postoji slobodan prostor, u dimenzijama površine elemenata horizontalne zaštite, a oko sadnice i drveta kod kojih se krošnja nalazi u visini suncobrana ili tende prostor u dimenzijama površine elemenata horizontalne zaštite uvećanim sa svake strane za 0,40 m.
Prilikom postavljanja suncobrana ili tende, ne sme se menjati izgled i veličina objekta zelenila.
Bašta može da se postavi na rastojanju od najmanje 3 m od spomenika, skulpture, fontane ili česme, tako da se ne nalazi na njima pripadajućim površinama i da omogućava njihovo nesmetano korišćenje i održavanje, kao i slobodan pristup sa najmanje jedne strane.
Zaštita bašte od visokih temperatura može se obezbediti različitim uređajima za hlađenje, koji mogu biti postavljeni kao samostalni elementi, ili ugrađeni u druge elemente bašte.
Postavljanje uređaja za hlađenje električnom energijom vrši se u skladu sa posebnim propisima koji se odnose na električne instalacije niskog napona.
Bašta se ne može postaviti na sledećim javnim površinama:
- u zoni raskrsnice, ukoliko ometa preglednost raskrsnice;
- u širini kolskog ulaza u zgradu ili dvorište,
- na površinama za parkiranje;
- na površinama gde ometa pristup komunalnim, protivpožarnim i drugim službenim vozilima.
Bašta može biti zasenčena velikim platnenim suncobranima ili tendama, što se bliže uređuje rešenjem o postavljenju bašte.
Tenda je slobodnostojeća konstrukcija sa odgovarajućim zastorom sa namenom zaštite od sunca.
Tenda koja se postavlja na tlo je tipa suncobrana ili tenda na slobodnostojećem ramu.
Rešenjem za postavljanje bašte određuje se i dimenzija, konstrukcija, oblik, boja i izgled tende.
Maksimalna visina tende koja se postavlja uz objekat koji se nalazi u okviru Ekstra A, B i C zone je 4 m.
Tenda ne sme da zaklanja više od 50% fasade objekta uz koji je tenda postavljena.
Na izgled suncobrana ili tende koji se kao elementi bašte postavljaju u okviru zaštićenog istorijskog jezgra grada Sombora - "Venac", potrebna je saglasnost Glavnog urbaniste grada Sombora.
Postavljanjem bašte ne može se menjati nagib tla i njegova površinska obrada.
Nivelisanje bašte može se vršiti samo kada je to neophodno zbog nagiba tla, postavljanjem montažno-demontažne platforme, koja ne može biti viša od 0,45 m, uz obavezno zatvaranje prostora ispod platforme metalnim rešetkama, koje su pričvršćene za konstrukciju platforme.
Na zelenim površinama u Ekstra C zoni, I, II, III i IV zoni u Somboru i I, II, III zoni u naseljenim mestima, bašte se moraju postaviti na montažnim-demontažnim elementima uzdignutim iznad površine za visinu od najviše jednog stepenika.
U Ekstra C zoni udaljenost letnje bašte od puta ili biciklističke staze mora biti najmanje 2 m.
Postavljanjem bašte ne sme se menjati ili oštetiti postojeća podloga.
Elementi bašte ne mogu biti fiksirani za javnu površinu zavrtnjima, ankerima ili na neki drugi način.
U okviru bašte nije dozvoljeno: zidanje bilo kakvih zidova, betoniranje podnih platoa, postavljanje roštilja, ražnja, fontane i rashladnih uređaja za prodaju napitaka i sladoleda.
U okviru bašte dozvoljeno je postavljanje audio i video uređaja i šank pulta.
U okviru bašte dozvoljeno je emitovanje muzike putem muzičkog uređaja i izvođenje muzike uživo, izuzev radnim danom u vremenu od 14 do 17 časova i od 22 do 7 časova narednog dana, a u danima vikenda u vremenu od 14 do 17 časova i od 24 do 08 časova narednog dana.
Muzički uređaji u bašti koji koriste električnu energiju moraju se postaviti na način kojim se ne ugrožava život, zdravlje, bezbednost i sigurnost ljudi, i bezbednost imovine.
Audio i video uređaji koji predstavljaju izvore svetla i zvuka moraju biti takvog intenziteta i položaja da ne ometaju saobraćajnu, stambenu i drugu namenu okolnih površina i objekata, u skladu sa važećim standardima i propisima.
III SADRŽINA ZAHTEVA, DOKUMENTACIJA I POSTUPAK DAVANJA REŠENJA
Zahtev za izdavanje odobrenja za postavljanje bašte može podneti pravno lice ili preduzetnik koji obavlja ugostiteljsku delatnost u objektu u čijoj je funkciji bašta (u daljem tekstu: investitor).
Zahtev iz prethodnog stava se podnosi JKP "Prostor" Sombor, i obavezno sadrži:
- ime i prezime i adresa, odnosno naziv i sedište podnosioca zahteva;
- naziv i adresu ugostiteljskog objekta;
- opis lokacije;
- vreme, odnosno period za koji traži korišćenje dela javne površine;
- popis priloga.
Uz zahtev se podnosi:
- rešenje o registraciji za obavljanje ugostiteljske delatnosti sa fotokopijom PIB-a;
- dokaz o pravu svojine, korišćenja, odnosno zakupa ugostiteljskog objekta ispred kojeg se postavlja bašta ili se nalazi u neposrednoj blizini javne površine na koju se postavlja bašta;
- izgled (fotografija, fotomontaža i sl.) suncobrana ili tende kao elementa bašte u okviru zaštićenog istorijskog jezgra grada Sombora - "Venac".
Rešenje o zauzeću javne površine, a radi postavljanja bašte, donosi JKP "Prostor" najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema urednog i potpunog zahteva.
Rešenje o zauzeću javne površine sadrži naročito: ime, prezime i adresa, odnosno naziv i sedište korisnika, naziv ugostiteljskog objekta ispred kojeg se bašta postavlja, mesto, površinu koju zauzima, elemente koji čine baštu, vreme na koje se postavlja i obavezu uklanjanja po isteku važnosti odobrenja i obavezu uklanjanja u slučaju da nisu ispunjeni uslovi predviđeni rešenjem kojim se dozvoljava postavljanje bašte.
Sastavni deo rešenja o zauzeću javne površine za postavljanje bašte čini situaciono rešenje izrađeno od strane Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i građevinarstvo koje sadrži skicu sa položajem, dimenzijama i drugim urbanističko tehničkim uslovima za postavljanje, kada se prvi put podnosi zahtev za postavljnjanje bašte ili ako se situaciono rešenje-skica razlikuje od ranije odobrenog rešenja za istu baštu.
Sastavni deo situacionog rešenja je izgled (fotografija, fotomontaža i sl.) suncobrana ili tende, kada su oni sastavni deo bašte u okviru zaštićenog istorijskog jezgra grada Sombora - "Venac".
Podnosilac zahteva za zauzeće javne površine radi postavljanja bašte ugostiteljskog objekta je obveznik plaćanja takse za izradu situacionog rešenja saglasno Tarifnom broju 14. Odluke o gradskim administrativnim taksama.
Rešenje o zauzeću javne površine radi postavljanja bašte neće se izdati licu:
- koje ima neizmiren dug po osnovu neplaćene komunalne takse za korišćenje prostora na javnim površinama u poslovne svrhe;
- koje ima neizmiren dug zakupnine po osnovu zakupa poslovnog prostora, u vlasništvu, odnosno korisništvu Grada Sombora;
- ako je račun ugostiteljske radnje u blokadi;
- ako je u prethodnom periodu bilo sprovedeno prinudno uklanjanje bašte u vlasništvu podnosioca zahteva.
Prilikom rešavanja zahteva o zauzeću javne površine radi postavljanja bašte posebno će se ceniti preduzimanje mera od strane Policijske uprave za narušavanje javnog reda i mira u predmetnoj bašti u prethodnom periodu.
Primerak rešenja čiji je sastavni deo i situaciono rešenje iz člana 35. ovog Pravilnika, JKP "Prostor" Sombor dostavlja Odeljenju inspekcije i komunalne policije Gradske uprave grada Sombora.
Primerak rešenja kojim se odobrava postavljanje bašte na javnoj površini se dostavlja i službi nadležnoj za poslove javnih prihoda, radi naplate lokalne komunalne takse.
JKP "Prostor" Sombor obavezan je da vodi evidenciju izdatih odobrenja i pripadajuće tehničke dokumentacije.
Za bašte koje se postavljaju u ulici Kralja Petra I u Somboru, JKP "Prostor" Sombor je u obavezi odmah nakon donošenja rešenja iz člana 35. ovog Pravilnika, na prigodan način da označi granice bašte na terenu.
Investitor je obavezan nakon ishodovanja rešenja za postavljanje bašte, a pre njegovog preuzimanja, da položi u depozit jemstveni iznos na ime troškova uklanjanja bašte, za slučaj da istu ne ukloni sam nakon prestanka sa radom bašte, o čemu se investitoru izdaje posebna potvrda.
Depozit iz stava 1. ovog člana može se koristiti i za nadoknadu troškova prinudnog uklanjanja bašte, a na osnovu rešenja nadležnog komunalnog inspektora Odeljenja inspekcije i komunalne policije Gradske uprave Grada Sombora.
U slučaju iz stava 2. ovog člana, kao i u slučaju da investitor nije izmirio finansijske obaveze na ime lokalne komunalne takse za korišćenje javne površine, iz depozita će se naplatiti troškovi nastali usled nepostupanja investitora po rešenju.
Jemstveni iznos depozita iz člana 37. Pravilnika, ima vrednost od:
- 14.500,00 din. u Ekstra A zoni u Somboru;
- 10.000,00 din. u Ekstra B i C zoni u Somboru;
- 5.000,00 din. u I, II, III i IV zoni u Somboru;
- 3.500,00 din. u I, II i III zoni u naseljenim mestima.
IV OBAVEZE KORISNIKA I NAČIN KORIŠĆENJA BAŠTE
Investitor je obavezan u periodu korišćenja lokacije bašte, pridržavati se sanitarno-higijenskih propisa, propisa o zaštiti životne sredine, propisa o radnom vremenu, javnom redu i miru i ostalih propisa koji se primenjuju na predmetnu delatnost.
Investitor je dužan da:
1. baštu ugostiteljskog objekta i elemente bašte postavi i koristi u skladu sa izdatim odobrenjem i odredbama ovog Pravilnika;
2. baštu ugostiteljskog objekta održava u urednom stanju;
3. o svim promenama koje su od uticaja na korišćenje bašte obavesti JKP "Prostor" Sombor odmah po saznanju, odnosno odmah po nastanku promene;
4. ukloni baštu po prestanku važenja odobrenja za postavljanje i površinu na kojoj se bašta nalazila dovede u uredno stanje;
5. po uklanjanju bašte investitor je dužan da o tome odmah obavesti JKP "Prostor" Sombor;
6. na zahtev nadležnog organa grada, privremeno ukloni baštu kada je to neophodno zbog izvođenja neodložnih radova na zaštiti i održavanju komunalnih objekata, ili privremene izmene režima saobraćaja, dok te okolnosti traju;
7. licu ovlašćenom za vršenje nadzora omogući pristup i pregled bašte, dozvoli uvid u dokumentaciju, dostavi tražene podatke i postupa po drugim nalozima inspektora, odnosno komunalnog policajca.
Postavljenu baštu ili njen deo investitor korisnik ne može izdati u zakup, odnosno preneti na korišćenje drugom licu ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji ili raspolagati dodeljenom lokacijom na drugi način.
Bašta se koristi za pružanje ugostiteljskih usluga gostima ugostiteljskog objekta u čijoj je funkciji postavljena.
Bašta se ne može koristiti kao magacin ugostiteljskog objekta i za drugu namenu.
Svi elementi bašte moraju biti u funkcionalnom stanju u toku radnog vremena ugostiteljskog objekta.
Ukoliko investitor ukloni baštu pre isteka roka određenim rešenjem o postavljanju, dužan je da o tome odmah pismeno obavesti JKP "Prostor" Sombor.
JKP "Prostor" Sombor u roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja od strane investitora donosi rešenje o prestanku važenja izdatog odobrenja i obaveštava službu nadležnu za poslove javnih prihoda koja vrši naplatu lokalne komunalne takse.
Investitor je dužan da za period u kojem je bašta bila postavljena na osnovu rešenja o postavljanju, izmiri finansijske obaveze na ime komunalne takse za zauzeće javne površine.
Investitoru koji bude postavio baštu suprotno uslovima iz rešenja, nadležna inspekcijska služba Odeljenja inspekcije i komunalne policije gradske uprave Grada Sombora ostaviće naknadni rok od 2 dana da uskladi baštu sa uslovima datim u rešenju.
Ako investitor ni u naknadno ostavljenom roku ne uskladi baštu sa uslovima datim u rešenju, bašta će biti uklonjena prinudnim putem na osnovu rešenja komunalnog inspektora, a o trošku investitora, prvenstveno na teret uplaćenog depozita iz člana 38. ovog Pravilnika.
Bašta se uklanja:
- kada je postavljena ili se koristi bez odobrenja;
- kada se promeni neki od uslova utvrđen odobrenjem, a korisnik ne uskladi baštu sa novim uslovima u ostavljenom roku, koji ne može biti duži od 2 dana;
- kada neovlašćeno lice koristi baštu;
- kada je to neophodno zbog izmene uslova i načina korišćenja površine;
- kada je to neophodno zbog preduzimanja tehničkih mera kojima se menja režim saobraćaja.
JKP "Prostor" Sombor donosi rešenje o uklanjanju bašte i o prestanku važenja izdatog odobrenja i obaveštava službu nadležnu za poslove javnih prihoda.
Na rešenje iz stava 2. ovog člana, korisnik može izjaviti žalbu u roku od petnaest dana od dana dostavljanja rešenja, Gradskom veću grada Sombora.
Komunalni inspektor, na zahtev nadležnog organa grada ili javnog preduzeća rešenjem može naložiti da se bašta privremeno ukloni kada je to neophodno zbog izvođenja neodložnih radova na zaštiti i održavanju komunalnih objekata, ili privremene izmene režima saobraćaja, dok te okolnosti traju.
Troškove uklanjanja i vraćanja objekta na prvobitno mesto snosi investitor, osim kada se uklanjanje vrši za potrebe sportskih, kulturnih, turističkih ili sličnih manifestacija kada troškove snosi organizator manifestacije.
Rešenje o privremenom uklanjanju bašte dostavlja se službi nadležnoj za poslove javnih prihoda koja vrši naplatu lokalne komunalne takse.
Nadzor nad primenama odredaba ovog Pravilnika vrši nadležni komunalni inspektor Odeljenja inspekcije i komunalne policije gradske uprave Grada Sombora.
Postupci za izdavanje rešenja o zauzeću javne površine radi postavljanja bašte, u kojima nije doneto prvostepeno rešenje, okončaće se po odredbama ovog Pravilnika.
Danom stupanja na snagu ovog Pravilnika prestaje da važi Pravilnik o postavljanju letnjih bašta na teritoriji grada Sombora ("Sl. list Grada Sombora", br. 3/2015).
Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja, a ima se objaviti u "Službenom listu Grada Sombora".