SPORAZUMO SPROVOĐENJU SPORAZUMA OD 12. OKTOBRA 1968. GODINE IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I SAVEZNE REPUBLIKE NEMAČKE O SOCIJALNOM OBEZBEĐENJU |
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija i Savezna Republika Nemačka sporazumele su se o sprovođenju Sporazuma o socijalnom obezbeđenju - u daljem tekstu nazvanog Sporazum - zaključenog 12. oktobra 1968. godine, kako sledi:
OPŠTE ODREDBE
U sledećim odredbama upotrebljavaju se izrazi u značenju koje imaju u Sporazumu.
(1) Prema članu 34. stav 2. Sporazuma obrazovani organi za vezu dužni su da u okviru svoje nadležnosti objašnjavaju osiguranicima prava i dužnosti prema Sporazumu. Oni se dogovaraju, ne dirajući u odredbe člana 34. stav 1. Sporazuma, i uz sudelovanje nadležnih organa svaki za svoje područje nadležnosti, o administrativnim merama - uključujući postupak za naknadu i plaćanje novčanih davanja primaocima na teritoriji druge države ugovornice - koje su potrebne i celishodne za sprovođenje Sporazuma.
(2) Ukoliko to već ne proizilazi iz pravnih propisa koje treba primenjivati, organi, pomenuti u članu 29. stav 1. Sporazuma, dužni su da u okviru svoje nadležnosti jedan drugom i licima na koje se Sporazum odnosi, saopštavaju činjenice i stavljaju na raspolaganje dokaze, koji su potrebni sa obezbeđenje prava i dužnosti zainteresovanih.
(3) Ako prema pravnim propisima koje treba primeniti postoji obaveza da se nosiocu ili nekom drugom organu saopšte određene činjenice, onda ova obaveza važi i u odnosu na odgovarajuće činjenice koje postoje na teritoriji druge države ugovornice ili u njenom pravnom sistemu.
POSEBNE ODREDBE
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Obaveza osiguranika, da nadležnom nosiocu prijavi postojanje nesposobnosti za rad, postoji kod primene člana 4. stav 1. Sporazuma samo prema nosiocu mesta boravka.
OSIGURANJE ZA SLUČAJ NESREĆE NA POSLU
Član 3. važi odgovarajuće.
PENZIJSKO OSIGURANJE
Ukoliko nemački pravni propisi to već ne propisuju, organ za vezu za penzijsko osiguranje radnika nadležan je za utvrđivanje davanja, izuzimajući mere za održanje, povećanje i ponovno uspostavljanje radne sposobnosti kao i za vraćanje doprinosa,
a) ako je i vreme osiguranja navršeno ili se može uračunati po jugoslovenskim pravnim propisima, ili
b) ako zbog drugog vremena, koje je proveo na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, treba primenjivati pravne propise o stranim penzijama, ili
c) ako nosilac prava prebiva na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. On je nadležan i za vraćanje doprinosa:
1) ako u njegovu nadležnost spada ili bi spadalo određivanje osiguraničkog broja, ako bi nosilac prava na teritoriji Savezne Republike Nemačke bio zaposlen sa obavezom osiguranja ili
2) ako nosilac prava prebiva na teritoriji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, ili
3) ako je nosilac prava dobio osiguranički broj od nekog drugog pokrajinskog zavoda za osiguranje i ako je na dan postavljanja zahteva bio jugoslovenski državljanin.
Ovim se ne dira u nadležnost posebnih zavoda.
DODATAK NA DECU
Organi za vezu u smislu člana 34. stava 2. rečenica 1. Sporazuma su:
u Saveznoj Republici Nemačkoj: - Glavni ured Saveznog zavoda za rad (Blagajna za isplatu dodatka na decu), Nürnberg,
u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji: - Savezni zavod za socijalno osiguranje.
(1) U Saveznoj Republici Nemačkoj, zahtev za dodatak na decu, prema članu 28. Sporazuma podnosi se preko poslodavca Uredu za zapošljavanje (Arbeitsamt), na čijem se području nalazi preduzeće u kojem je radnik zaposlen.
(2) U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji zahtev za dodatak na decu, prema članu 28. Sporazuma podnosi se preko poslodavca komunalnom zavodu za socijalno osiguranje na čijem području se nalazi preduzeće u kojem je radnik zaposlen.
Ako radnik dodatak na decu koji mu se isplaćuje ne koristi za izdržavanje deteta, važi sledeće:
1. Nadležni nosilac na zahtev i posredstvom organa za vezu zemlje u kojoj su deca nastanjena, po saslušanju radnika, isplaćuje sa oslobađajućim dejstvom pripadajući dodatak za dete, fizičkom ili pravnom licu koje se stvarno stara o detetu. Ako pored bračnog druga radnika ove uslove ispunjavaju i druga lica, onda se dodatak na decu isplaćuje bračnom drugu. U ostalim slučajevima, u kojima više lica ispunjavaju istovremeno pomenute uslove, dodatak na decu se isplaćuje licu, koje se pretežno stara o detetu.
2. Dodatak koji pripada jednom detetu u smislu tačke 1. je iznos koji se dobija deljenjem priznatog dodatka sa ukupnim brojem dece.
3. Radnik važi kao primalac dodatka na decu u smislu pravnih propisa o vraćanju nepravilno isplaćenog dodatka na decu.
Organ za vezu zemlje u kojoj deca prebivaju mora povući zahtev kada uslovi za njega više ne postoje.
ODREDBE
Ovaj sporazum važi i za Land Berlin, ukoliko Vlada Savezne Republike Nemačke ne podnese Vladi Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u roku od tri meseca, nakon stupanja na snagu ovog sporazuma, suprotnu izjavu.
(1) Za ovaj sporazum potrebna je ratifikacija. Ratifikacioni instrumenti razmeniće se što je pre moguće u Beogradu.
(2) Ovaj sporazum stupa na snagu posle razmene ratifikacionih instrumenata sa važnošću od dana kada je Sporazum stupio na snagu.
U potvrdu čega su opunomoćenici potpisali ovaj sporazum i stavili svoje pečate.
Rađeno u Bonu 9. novembra 1969. godine, u četiri originala, dva na srpskohrvatskom i dva na nemačkom jeziku, pri čemu svaki tekst je jednako obavezan.
Za Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju,
Dr Špicar, s. r.
Za Saveznu Republiku Nemačku,
Prof. dr K. Jantz, s. r.