ODLUKAO USKLAĐIVANJU POSLOVANJA JAVNOG PREDUZEĆA "NACIONALNI PARK KOPAONIK" SA POTPUNOM ODGOVORNOŠĆU, KOPAONIK SA ZAKONOM O JAVNIM PREDUZEĆIMA("Sl. glasnik RS", br. 100/2016 i 90/2017) |
Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik" sa potpunom odgovornošću, Kopaonik (u daljem tekstu: Javno preduzeće) osnovano je Zakonom o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS", broj 39/93), radi obavljanja poslova upravljanja Nacionalnim parkom Kopaonik.
Osnivanje Javnog preduzeća upisano je u sudski registar Okružnog privrednog suda u Kraljevu pod brojem Fi-8973/93 od 21. septembra 1993. godine, registarski uložak 1-1029/00, a prevedeno je u Registar privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre rešenjem broj BD 67798/2005 od 14. jula 2005. godine, pod matičnim brojem 07359721.
Osnivač Javnog preduzeća je Republika Srbija, a prava osnivača vrši Vlada, Beograd, Nemanjina 11, matični broj 07020171 (u daljem tekstu: Osnivač).
Javno preduzeće posluje pod poslovnim imenom: Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik" sa potpunom odgovornošću, Kopaonik.
Sedište Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik" je na Kopaoniku, 36354 Kopaonik.
Javno preduzeće ima svojstvo pravnog lica i prava, obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom i ovom odlukom.
Javno preduzeće poseduje pečat, štambilj i memorandum, čiji se izgled i sadržina utvrđuju Statutom Javnog preduzeća (u daljem tekstu: Statut).
Pretežna delatnost Javnog preduzeća je:
- Šifra delatnosti: 9104
Naziv delatnosti: delatnost botaničkih i zooloških vrtova i zaštita prirodnih vrednosti.
Delatnost Javnog preduzeća od opšteg interesa je upravljanje zaštićenim područjem, u skladu sa zakonom.
Javno preduzeće obavlja i delatnosti: zaštite, unapređenja, prezentacije i popularizacije nacionalnog parka i njegovih prirodnih vrednosti i kulturnih dobara; obezbeđivanja nesmetanog odvijanja prirodnih procesa i održivog korišćenja prirodnih resursa, prikupljanja, obrade podataka i vođenja evidencije o prirodnim vrednostima, ljudskim aktivnostima i procesima koji predstavljaju faktor ugrožavanja i oštećenja nacionalnog parka; praćenja stanja očuvanosti prirode i stepena ugroženosti objekata geonasleđa, divljih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa, stanišnih tipova, ekološki značajnih područja, ekoloških koridora i predela; nadzora nad sprovođenjem uslova i mera zaštite prirode u nacionalnom parku; nadzora nad pravnim i fizičkim licima koji obavljaju dozvoljene delatnosti u nacionalnom parku u skladu sa zakonom; gazdovanja i održivog korišćenja šuma; zaštite, gajenja, unapređivanja i održivog korišćenja lovne i ribolovne faune; upravljanja građevinskim zemljištem koje mu je preneto na korišćenje; organizovanja istraživanja u oblasti zaštite i razvoja nacionalnog parka; održivog turizma u nacionalnom parku; projektovanja, izgradnje i održavanja objekata koji su u funkciji zaštite održivog turizma; geodetskih poslova vezanih za šume, zemljište i objekte; upravljanje posetiocima i druge delatnosti koje su određene Statutom, u skladu sa zakonom.
Javno preduzeće je dužno da obezbedi trajno obavljanje delatnosti od opšteg interesa, kao i razvoj i unapređenje delatnosti.
3. Prava, obaveze i odgovornosti Osnivača prema Javnom preduzeću i Javnog preduzeća prema Osnivaču
Osnivač daje saglasnost na sledeće akte Javnog preduzeća:
1) dugoročne i srednjoročne planove poslovne strategije i razvoja;
2) godišnje programe poslovanja;
3) poseban program za korišćenje sredstava iz budžeta (subvencije, garancije ili druga sredstva);
4) Statut;
5) odluku o raspodeli dobiti, odnosno odluku o načinu pokrića gubitka;
6) odluku o raspolaganju (pribavljanju i otuđenju) sredstava u javnoj svojini koja su preneta u svojinu Javnog preduzeća, velike vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, utvrđenih osnivačkim aktom;
7) davanje garancija, avala, jemstava, zaloga i drugih sredstava obezbeđenja za poslove koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa;
8) plan upravljanja;
9) akt o proceni vrednosti kapitala, program i odluke o svojinskoj transformaciji;
10) izdavanje, prodaju i kupovina udela, kao i prodaja udela u Javnom preduzeću ili kupovinu udela ili akcija u drugom preduzeću, odnosno privrednom društvu;
11) druge odluke u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa i ovom odlukom.
Osnivač daje prethodnu saglasnost na sledeće odluke Javnog preduzeća:
1) o ulaganju kapitala;
2) o statusnim promenama;
3) o osnivanju drugih pravnih subjekata.
Javno preduzeće donosi godišnji program poslovanja i dostavlja ga Osnivaču radi davanja saglasnosti, najkasnije do 1. decembra tekuće godine za narednu godinu.
Javno preduzeće je dužno da dugoročne i srednjoročne planove poslovne strategije i razvoja i godišnji program poslovanja uskladi sa zakonom i programskim i planskim aktima Osnivača.
Javno preduzeće dužno je da ministarstvu nadležnom za poslove privrede dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja, na obrascu izveštaja koji propiše ministar nadležan za poslove privrede, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Ako se usvojeni godišnji program poslovanja Javnog preduzeća ne sprovodi u delu koji se odnosi na zarade ili zapošljavanje, ministarstvo nadležno za poslove finansija i ministarstvo nadležno za poslove rada i zapošljavanja neće izvršiti overu obrazaca koje Vlada propisuje za kontrolu obračuna i isplate zarada u javnim preduzećima, u skladu sa zakonom.
U slučaju poremećaja u poslovanju Javnog preduzeća, Osnivač preduzima mere kojima će se obezbediti uslovi za nesmetano funkcionisanje Javnog preduzeća, a naročito:
1) promenu unutrašnje organizacije Javnog preduzeća;
2) razrešenje organa koje imenuje i imenovanje privremenih organa Javnog preduzeća;
3) ograničenje u pogledu prava raspolaganja pojedinim sredstvima u javnoj svojini;
4) druge mere određene zakonom kojim se uređuju uslovi i način obavljanja delatnosti od opšteg interesa i ovom odlukom.
Za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti Osnivač može u Javnom preduzeću utvrditi organizaciju koja je potrebna za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
U Javnom preduzeću, zaposleni ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa zakonom kojim se uređuju uslovi za organizovanje štrajka, kolektivnim ugovorom i drugim aktom Osnivača o minimumu procesa rada.
U slučaju da u Javnom preduzeću nisu obezbeđeni uslovi za ostvarivanje redovnog procesa rada usled više sile, ministarstvo nadležno za oblast kojoj pripada delatnost Javnog preduzeća postupa u skladu sa zakonom, ako oceni da mogu nastupiti štetne posledice za život i zdravlje ljudi ili njihove bezbednosti i bezbednosti imovine ili druge štetne neotklonjive posledice.
4. Uslovi i način utvrđivanja i raspoređivanja dobiti, odnosno način pokrića gubitka i snošenje rizika
Javno preduzeće posluje po tržišnim uslovima, a ostvarenu dobit utvrđuje i raspodeljuje u skladu sa zakonom.
Odluku o raspodeli dobiti donosi Nadzorni odbor uz saglasnost Osnivača.
Odlukom iz stava 2. ovog člana deo sredstava po osnovu dobiti usmerava se Osnivaču i uplaćuje se u budžet Republike Srbije, u skladu sa zakonom.
Odluku o načinu pokrića gubitka, donosi Nadzorni odbor uz saglasnost Osnivača.
5. Uslovi i način zaduživanja Javnog preduzeća
Javno preduzeće može da se zadužuje pod uslovima koji su predviđeni zakonom kojim se uređuje javni dug.
6. Zastupanje Javnog preduzeća
Javno preduzeće u poslovima unutrašnjeg i spoljno-trgovinskog prometa zastupa i predstavlja direktor, bez ograničenja.
Direktor može, u okviru svojih ovlašćenja, dati drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje Javnog preduzeća.
Direktor može, uz saglasnost nadzornog odbora, dati i opozvati prokuru, u skladu sa zakonom.
7. Osnovni kapital Javnog preduzeća
Osnovni kapital Javnog preduzeća iznosi 3.628.178.056,26 dinara i utvrđen je Bilansom stanja na dan 31. decembra 2015. godine Javnog preduzeća "Nacionalni park Kopaonik", osnovanog Zakonom o nacionalnim parkovima.
Kapital u Javnom preduzeću podeljen je na udele određene nominalne vrednosti i upisuje se u registar i to kao pravo javne svojine Osnivača (zaštićene prirodne vrednosti poverene na korišćenje i upravljanje Javnom preduzeću - šumsko zemljište, flora i fauna Nacionalnog parka Kopaonik) u iznosu od 3.603.787.459,26 dinara i svojine Javnog preduzeća na nepokretnim stvarima (upravna zgrada, čuvarske kuće na terenu, stan i ulazne stanice) u iznosu od 24.390.597,00 dinara.
Po osnovu ulaganja sredstava u javnoj svojini, Republika Srbija stiče udele u Javnom preduzeću i prava po osnovu tih udela.
8. Sredstva za rad Javnog preduzeća
Javno preduzeće, u okviru obavljanja svojih delatnosti, stiče i pribavlja sredstva iz sledećih izvora:
1) budžeta Republike Srbije, odnosno jedinice lokalne samouprave;
2) naknada za korišćenje zaštićenog područja;
3) prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti upravljanja zaštićenim područjem;
4) sredstava obezbeđenih za realizaciju programa, planova i projekata u oblasti zaštite prirode;
5) donacija, poklona i pomoći;
6) domaćih projekata i programa, projekata i programa Evropske unije i drugih međunarodnih projekata, i
7) drugih izvora, u skladu sa zakonom.
9. Imovina Javnog preduzeća i raspolaganje stvarima u javnoj svojini
Imovinu Javnog preduzeća čine pravo svojine na nepokretnim i pokretnim stvarima, novčana sredstva, hartije od vrednosti, oprema i druga imovinska prava koja su preneta u svojinu Javnog preduzeća (upravna zgrada, Vizitor centar, čuvarske kuće na terenu, ulazne stanice, službena vozila i dr) uključujući i pravo korišćenja na stvarima u javnoj svojini.
Javno preduzeće upravlja i raspolaže svojom imovinom u skladu sa zakonom, ovom odlukom i Statutom.
Javno preduzeće za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.
Organi Javnog preduzeća su:
1) Nadzorni odbor;
2) direktor.
Nadzorni odbor Javnog preduzeća ima pet članova koje imenuje Osnivač na period od četiri godine pod uslovima, na način i po postupku utvrđenim zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Jedan član Nadzornog odbora imenuje se iz reda zaposlenih, dok jedan član ovog odbora mora biti nezavisan.
Predstavnik zaposlenih u Nadzornom odboru predlaže se na način utvrđen Statutom.
Predsednik i članovi Nadzornog odbora moraju ispunjavati uslove propisane zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Nadzorni odbor:
1) donosi dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;
2) donosi godišnji program poslovanja, usklađen sa dugoročnim i srednjoročnim planom poslovne strategije i razvoja iz tačke 1. ovog stava;
3) usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg programa poslovanja;
4) usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti;
5) usvaja finansijske izveštaje;
6) nadzire rad direktora;
7) donosi Statut;
8) odlučuje o statusnim promenama, osnivanju drugih pravnih subjekata i ulaganju kapitala;
9) donosi odluku o raspodeli dobiti, odnosno načinu pokrića gubitka;
10) zaključuje ugovore o radu sa direktorom, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
11) vrši druge poslove u skladu sa zakonom i Statutom.
Odluke iz stava 1. tač. 1), 2), 7), 9) ovog člana Nadzorni odbor donosi uz saglasnost Osnivača.
Odluke iz stava 1. tačka 8) ovog člana Nadzorni odbor donosi uz prethodnu saglasnost Osnivača.
Nadzorni odbor odlučuje većinom glasova svojih članova.
Nadzorni odbor ne može preneti pravo odlučivanja o pitanjima iz svoje nadležnosti na direktora ili drugo lice u Javnom preduzeću.
Predsednik i članovi Nadzornog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u Nadzornom odboru, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Direktora imenuje Osnivač, na period od četiri godine, a na osnovu javnog konkursa sprovedenog u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Statutom mogu biti određeni i drugi uslovi za imenovanje direktora.
Direktor je funkcioner koji obavlja javnu funkciju.
Direktor ne može imati zamenika.
Direktor:
1) predstavlja i zastupa Javno preduzeće;
2) organizuje i rukovodi procesom rada;
3) vodi poslovanje Javnog preduzeća;
4) odgovara za zakonitost rada Javnog preduzeća;
5) predlaže dugoročni i srednjoročni plan poslovne strategije i razvoja i odgovoran je za njihovo sprovođenje;
6) predlaže godišnji program poslovanja i odgovoran je za njegovo sprovođenje;
7) predlaže finansijske izveštaje;
8) izvršava odluke Nadzornog odbora;
9) bira predstavnike Javnog preduzeća u skupštini društva kapitala čiji je jedini vlasnik javno preduzeće;
10) zaključuje ugovore o radu sa zaposlenim u Javnom preduzeću, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi;
11) donosi akt o sistematizaciji;
11a) bira izvršne direktore;
12) vrši druge poslove određene zakonom, ovom odlukom i Statutom.
Izvršni direktor
Za izvršnog direktora bira se lice koje ispunjava uslove predviđene zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća i Statutom Javnog preduzeća.
Broj izvršnih direktora utvrđuje se Statutom, a ne može ih biti više od sedam.
Izvršni direktor mora biti u radnom odnosu u Javnom preduzeću.
Izvršni direktor odgovara za svoj rad direktoru i obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu je odredio direktor u skladu sa Statutom i pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Javnom preduzeću.
Izvršni direktor ne može imati zamenika.
Mandat direktora prestaje istekom perioda na koji je imenovan, ostavkom ili razrešenjem.
Postupak za imenovanje direktora pokreće se šest meseci pre isteka perioda na koji je imenovan, odnosno u roku od 30 dana od dana podnošenja ostavke ili razrešenja.
Direktor podnosi ostavku Osnivaču, u pisanoj formi.
Direktor se razrešava, odnosno može biti razrešen iz razloga predviđenih zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Predlog za razrešenje direktora podnosi ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Predlog iz stava 1. ovog člana može podneti i Nadzorni odbor, preko ministarstva nadležnog za poslove privrede.
Predlog za razrešenje direktora mora biti obrazložen, sa precizno navedenim razlozima zbog kojih se razrešenje predlaže i dostavlja se direktoru koji ima pravo da se u roku od 20 dana izjasni o razlozima zbog kojih se predlaže razrešenje.
Na postupak razrešenja direktora, primenjuje se zakon kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Direktor može biti suspendovan na način i pod uslovima predviđenim zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Javno preduzeće može imati vršioca dužnosti direktora koga imenuje Osnivač u slučajevima, pod uslovima i na period koji su predviđeni zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Javno preduzeće ima Komisiju za reviziju.
Komisija za reviziju ima tri člana koje imenuje Nadzorni odbor.
Nezavisan član Nadzornog odbora je predsednik Komisije za reviziju.
Članovi Komisije za reviziju moraju ispunjavati uslove propisane zakonom kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća.
Najmanje jedan član Komisije za reviziju mora biti lice koje je ovlašćeni revizor u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija ili koje ima odgovarajuća znanja i radno iskustvo u oblasti finansija i računovodstva.
Komisija za reviziju:
1) priprema, predlaže i proverava sprovođenje računovodstvenih politika i politika upravljanja rizicima;
2) ispituje primenu računovodstvenih standarda u pripremi finansijskih izveštaja i ocenjuje sadržinu tih izveštaja;
3) ispituje ispunjenost uslova za izradu konsolidovanih finansijskih izveštaja;
4) učestvuje u postupku izbora revizora i predlaže kandidata za revizora;
5) u slučaju potrebe daje obrazloženi predlog za otkaz ugovora sa revizorom;
6) vrši nadzor nad postupkom revizije, uključujući i određivanje ključnih pitanja koja treba da budu predmet revizije;
7) vrši proveru nezavisnosti i objektivnosti revizora;
8) vrši druge poslove koje joj poveri Nadzorni odbor.
Najmanje jedanput godišnje Komisija za reviziju podnosi Nadzornom odboru izveštaje o pitanjima iz stava 1. ovog člana.
Opšti akti Javnog preduzeća su Statut, odluke, pravilnici i drugi akti kojima se na opšti način uređuju određena pitanja.
Statut je osnovni opšti akt Javnog preduzeća.
Drugi opšti akti Javnog preduzeća ne smeju biti u suprotnosti sa odredbama Statuta.
Statutom se podrobnije uređuju: naziv i sedište; delatnost; upravljanje i organi upravljanja; unutrašnja organizacija; poslovanje; zastupanje; način i raspoređivanje dobiti; rezerve; opšti akti i način njihovog donošenja i druga pitanja značajna za rad i poslovanje Javnog preduzeća.
Javno preduzeće je pri obavljanju delatnosti dužno da se stara o zaštiti životne sredine u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Javno preduzeće je dužno da na svojoj internet stranici objavi:
1) radne biografije članova Nadzornog odbora, direktora i izvršnih direktora;
2) organizacionu strukturu;
3) godišnji program poslovanja, kao i sve njegove izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa, ako Javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu;
4) tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja;
5) godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora;
6) druge informacije od značaja za javnost.
15. Prelazne i završne odredbe
Javno preduzeće "Nacionalni park Kopaonik" nastavlja sa radom u skladu sa Zakonom o nacionalnim parkovima ("Službeni glasnik RS", broj 84/15), Zakonom o javnim preduzećima ("Službeni glasnik RS", broj 15/16) i ovom odlukom.
Javno preduzeće usaglasiće Statut sa ovom odlukom u roku od 90 dana od dana donošenja ove odluke.
Ovu odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".