ODLUKAO VODOVODU I KANALIZACIJI("Sl. glasnik grada Jagodina", br. 4/2017 i 21/2017) |
Ovom Odlukom određuju se objekti vodovoda i kanalizacije koji se smatraju komunalnim objektima od posebnog društvenog interesa i propisuju se uslovi i način snabdevanja vodom građana, privrednih i drugih subjekata i korisnika (u daljem tekstu: korisnici), odvođenje i prečišćavanje fekalnih i industrijskih otpadnih voda, uslovi izgradnje, rekonstrukcije, održavanje i korišćenje objekata i uređaja za snabdevanje vodom i odvođenja fekalnih i industrijskih otpadnih voda, način i uslovi priključivanja na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, mere ograničenja potrošnje vode i mere zaštite objekata i uređaja vodovoda i kanalizacije.
Grad Jagodina uređuje u skladu sa zakonom, ovom odlukom i drugim odlukama uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti obezbeđujući naročito:
1) odgovarajuća količina, obim i kvalitet komunalnih usluga, koji podrazumeva naročito: zdravstvenu i higijensku ispravnost prema propisanim standardima i normativima, tačnost u pogledu rokova isporuke, sigurnost i zaštitu korisnika u dobijanju usluga, pouzdanost, pristupačnost i trajnost u pružanju usluga;
2) razvoj i unapređivanje kvaliteta i asortimana komunalnih usluga, kao i unapređivanje organizacije rada, efikasnosti i drugih uslova pružanja usluga;
3) saglasnost sa načelima održivog razvoja;
4) efikasno korišćenje materijalnih sredstava i smanjenje troškova obavljanja komunalnih delatnosti uspostavljanjem saradnje dve ili više jedinica lokalne samouprave i drugim aktivnostima kada za to postoji mogućnost;
5) konkurenciju u obavljanju delatnosti.
Radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i zaštite životne sredine jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njihovo sprovođenje.
Grad Jagodina obezbeđuje organizovano i trajno obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, a naročito:
1. materijalne, tehničke i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za obezbeđivanje tehničkog i tehnološkog jedinstva sistema;
2. opšte uslove za trajno i kontinuirano obavljanje komunalnih delatnosti;
3. potreban obim i kvalitet komunalnih usluga u zavisnosti od potreba i materijalnih mogućnosti korisnika usluga, materijalnih mogućnosti opštine, kao i od mogućnosti za razvoj komunalnih delatnosti;
4. ostvarivanje nadzora i kontrole u oblasti komunalnih delatnosti.
Komunalnim objektima, u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana, smatraju se građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za proizvodnju komunalnih proizvoda i pružanje komunalnih usluga korisnicima, površine javne namene, kao i uređeno građevinsko zemljište i druga dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.
Obavljanje komunalnih delatnosti
Komunalne delatnosti iz ove odluke na teritoriji Grada Jagodina, u skladu sa zakonom, ovom odlukom i propisima donetim na osnovu njih, obavlja Javno preduzeće "Standard" Jagodina (u daljem tekstu: Jazno preduzeće).
Korisnikom usluga snabdevanja vodom za piće i odvođenje otpadnih voda smatra se fizičko lice, preduzetnik i pravno lice, imalac radnje, koje koristi objekat ili posebni deo objekta spojenog na tehnički sistem za isporuku vode preko vodovodnog priključka ili kanalizacionog priključka, odnosno sopstvenik zgrade ili stana, poslovnog prostora, zakupac, organizacije i organi koji koriste vodu u javne svrhe, kao i svaki faktički korisnik objekta spojenog na tehnički sistem za isporuku vode.
II TEHNIČKI I DRUGI POSEBNI USLOVI ZA ISPORUKU VODE I ODVOĐENJA OTPADNIH VODA
Tehnički sistem za isporuku vode:
Tehnički sistem za isporuku vode predstavlja tehničko-tehnološku celinu koju čine sledeća postrojenja i uređaji:
1. Izvorišta sa objektima, opremom i zonama sanitarne zaštite;
2. Cevovodi sirove vode od bunara do sabirnog rezervoara kao i cevovod za regeneraciju sa pratećom opremom;
3. Cevovodi vode za piće od sabirnog rezervoara na izvorištu vode do rezervoara na Đurđevom brdu sa pratećim objektima;
4. Rezervoari na Đurđevom brdu;
5. Postrojenja za potiskivanje vode;
6. Vodovodna mreža;
7. Priključci do mernog uređaja korisnika;
8. Uređaj za merenje isporučene količine vode na priključku (u daljem tekstu: vodomer);
9. Šahta za merni uređaj.
Postrojenja i uređaji iz stava 1. ovog člana od rednog broja 1. do rednog broja 8. čine javni vodovod odnosno smatraju se komunalnim objektima od posebnog društvenog interesa.
Tehnički sistemi javne kanalizacije:
Kanalizacija se deli na: javnu i unutrašnju.
Javnu kanalizaciju koja može biti gravitaciona i kanalizacija "niskog pritiska" čine:
1. Priključni vodovi na javnu kanalizaciju,
2. Sekundarni vodovi kanalizacione mreže,
3. Kolektori,
4. Silazna šahta,
5. Crpne stanice na javnoj kanalizaciji,
6. Vodonepropusni šaht,
7. Pumpe niskog pritiska sa odgovarajućom elektroopremom,
8. Centralni sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Unutrašnju kanalizaciju čine: objekti, uređaji i vodovi od prvog revizionog šahta, odnosno od regulacione linije ako ne postoji revizioni šaht, septičke jame.
U fekalnu kanalizaciju dozvoljeno je isključivo ispuštati otpadne vode koje po kvalitetu zadovoljavaju odredbe pravilnika vršioca komunalne delatnosti za upuštanje otpadnih voda.
Objekti i uređaji vodovodne i kanalizacione mreže iza vodomera i iza prve priključne kanalizacione šahte, odnosno regulacione linije, kao i instalacije do objekta i u objektu - korisnika smatraju se unutrašnjom instalacijom.
Objekti i uređaji vodovoda i kanalizacije koji se izgrađuju u skladu sa urbanističkim planovima i namenjeni su za jedan objekat ne smatraju se javnim objektima.
Javnim vodovodom i kanalizacijom upravlja Javno preduzeće kojem se ovi poslovi poveravaju, čija je delatnost: proizvodnja, prerada, prečišćavanje i isporuka vode za piće i druge potrebe, upravljanje vodovodnom mrežom do mernog instrumenta potrošača, obuhvatajući i merni instrument.
Prečišćavanjem i odvođenjem otpadnih voda sa sakupljanjem otpadnih voda od priključka potrošača na uličnu mrežu, odvođenje kanalizacionom mrežom, prečišćavanjem i ispuštanjem iz mreže, upravlja Javno preduzeće.
Objekti iz člana 2. ove Odluke izgrađuju se iz sredstava:
1. deo doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta,
2. udružena sredstva preduzeća i drugih zainteresovanih investitora,
3. mesnog samodoprinosa građana,
4. komunalne naknade utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje građevinsko zemljište,
5. budžeta lokalne samouprave,
6. zajmova,
7.kredita,
8. posebnog namenskog učešća građana na osnovu udruživanja sredstava, posebno formirana u ovu svrhu.
Program razvoja vodovodne i kanalizacione mreže utvrđen je Generalnim urbanističkim planom, programom rada nadležnih fondova, programom razvoja vodovoda i kanalizacije Javnog preduzeća, planovima razvoja mesnih zajednica i programima utvrđenim od strane Skupštine grada.
Izvođači koji rade - izgrađuju objekte vodovoda i kanalizacije ne mogu pristupiti izgradnji bez projekta koji mora da bude usaglašen sa projektima vodovodnog i kanalizacionog sistema.
Izgradnja, rekonstrukcija i proširenje mreže i drugih objekata i instalacija vodovoda i kanalizacije vrši se na osnovu odobrene investiciono - tehničke dokumentacije.
Na objektima iz prethodnog stava ne mogu se vršiti nikakvi radovi bez odobrenja Javnog preduzeća.
Kada nadležni organ grada Jagodina odobri izvođaču radova da kao investitor izvede hidro-građevinske radove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži izvođač je obavezan da radove izvede u skladu sa odobrenom investiciono-tehničkom dokumentacijom, tehničkim uslovima i nadzorom od strane Javnog preduzeća.
Ako se objekti vodovodne i kanalizacione mreže izvedu suprotno odredbi stava 1. ovog člana Javno preduzeće ne može dati saglasnost za upotrebu tih objekata niti se oni mogu upotrebljavati dok se ne otklone nedostaci na njima.
Izgrađeni komunalni objekti predaju se na korišćenje, upravljanje i održavanje Javnom preduzeću, u skladu sa odlukom Skupštine grada.
Ako objekat iz stava 1. ovog člana ne ispunjava propisane uslove izgradnje i korišćenja, a nalazi se u eksploataciji prenosi se Javnom preduzeću kada se dovede u stanje potrebne funkcionalne sposobnosti u skladu sa propisima o izgradnji objekta.
IV SPAJANJE VODOVODNIH INSTALACIJA SA JAVNIM VODOVODOM
Pod unutrašnjim vodovodnim instalacijama, u smislu ove Odluke, podrazumevaju se cevovodi i uređaji od ventila iza vodomera, ukoliko je vodomerni šaht na maksimalnoj udaljenosti 1m od regulacione linije, ako ovo nije slučaj onda se pod unutrašnjim instalacijama smatraju cevovodi iza regulacione linije.
Unutrašnje vodovodne instalacije spajaju se sa javnim vodovodom, odnosno uličnom vodovodnom mrežom preko vodovodnog priključka.
Prečnik vodovodnog priključka, veličinu i tip vodomera, kao i uslove za projektovanje vodomerne šahte, u skladu sa tehničkim normativima propisuje Javno preduzeće, a na osnovu projektne dokumentacije koju dostavlja investitor.
Vodovodni priključak počinje od spoja sa uličnom vodovodnom mrežom ili od cevi sekundarne mreže u blokovskoj izgradnji, a završava se u skloništu za vodomer, obuhvatajući i vodomere.
Svaki objekat koji se snabdeva vodom iz javnog vodovoda mora imati svoj poseban vodomer.
Od uličnog spoja može se ugraditi jedna vodovodna cev za dva ili više objekta koja se iza regulacione linije ulice grana u posebne spojeve za svaki objekat.
Stambena zgrada koja ima zaseban ulaz i čine posebnu građevinsku celinu smatra se zasebnim objektom u smislu ove Odluke i može imati poseban priključak.
Izgrađeni priključak na vodovodnu mrežu, odmah nakon izgradnje i ispostavljanja konačnog obračuna, bez posebne saglasnosti investitora postaje deo javnog vodovoda, kao sastavni deo vodovodne mreže.
Vodomer se ugrađuje u vodomerni šaht neposredno iza regulacione linije objekta, ograde i granice placa, a najviše na rastojanju do 1 m od regulacione linije.
Izuzetno, vodomerni šaht može da se ugradi na javnoj površini (ispred regulacione linije) ako je objekat postavljen na regulacionoj liniji.
Ako se objekat nalazi u stambenom prilazu ili slepoj ulici, gde nije izgrađena vodovodna mreža, vodomerni šaht se ugrađuje na početku iste ili se vrši produženje mreže o trošku budućih korisnika.
Način utvrđivanja, zaštita i smeštaj vodomera vrši se prema tehničkim uslovima koje propisuje Javno preduzeće.
Nabavku mernog instrumenta koji će biti ugrađen na priključku kao centralni vodomer i svog ostalog neophodnog materijala pri priključivanju na vodovodnu mrežu vrši Javno preduzeće o trošku vlasnika odnosno korisnika.
Nabavku mernog instrumenta koji će biti ugrađen kao pomoćno ili kontrolno merilo i svog ostalog neophodnog materijala vrši korisnik ili investitor o svom trošku.
Kapacitet i tip mernog instrumenta, vrstu i kvalitet materijala određuje Javno preduzeće.
Objekti izgrađeni bez odobrenja za gradnju ne mogu se priključiti na komunalne objekte.
Objekti koji su u postupku legalizacije mogu biti u skladu sa zakonom, do okončanja postupka legalizacije, privremeno priključeni na javni vodovod.
Objekti koji su izgrađeni pre donošenja propisa o planiranju i izgradnji i kao takvi upisani u katastar mogu biti trajno priključeni na javni vodovod, sa potrebnim odobrenjem za izgradnju priključka na vodovodnu i/ili kanalizacionu mrežu.
Objekti za koje se izdaje privremena građevinska dozvola mogu biti u skladu sa zakonom a na osnovu odluke organa koji je nadležan za izdavanje građevinske dozvole, privremeno priključeni na javni vodovod.
Investitor je obavezan da registruje gradilišni priključak u Javnom preduzeću, pre početka izvođenja radova.
Međusobni odnosi za korišćenje gradilišnog priključka između investitora odnosno korisnika i Javnog preduzeća uređuju se ugovorom.
Korisnik gradilišnog vodovodnog priključka dužan je da Javnom preduzeću odjavi korišćenje vode po prestanku potrebe za korišćenjem vode i dužan je da zatraži demontažu gradilišnog priključka i izgradi priključak za trajno snabdevanje objekta vodom.
Gradilišni vodovodni priključak ne može se koristiti za trajno snabdevanje vodom, osim ako odmah nije izgrađen trajni priključak.
Priključak iz jednog objekta u drugi nije dozvoljen, osim kada se povezuju pomoćni objekti stambene zgrade (garaže, pomoćne zgrade i drugi objekti koji pripadaju stambenoj zgradi).
Preprodaja vode nije dozvoljena.
Kada ne postoje tehničke mogućnosti da se priključak izvede preko zemljišta korisnika priključka ili u opštoj upotrebi, vlasnici i nosioci prava trajnog korišćenja zemljišta dužni su da dozvole postavljanje cevi vodovodnog priključka preko zemljišta kojim raspolaže.
U slučaju iz prethodnog stava, fizička i pravna lica za čiji se objekat vrši povezivanje priključka preko tuđeg zemljišta dužni su da naknade stvarno pričinjenu štetu do koje dolazi izvođenjem i korišćenjem priključka.
O naknadi štete iz prethodnog stava rešava se sporazumno, odnosno po pravilima imovinskog prava.
Ako fizičko lice ili pravno lice ne dozvoljava izgradnju šahtova odnosno prolaz vodovodne ili kanalizacione cevi preko njegovog zemljišta na zahtev Javnog preduzeća nadležni organ gradske uprave doneće rešenje u prvom stepenu kojim će se naložiti tom licu da prolaz dozvoli i da se u skladu sa zakonom vodovodni i kanalizacioni objekti izgrade.
Uz zahtev iz prethodnog stava Javno preduzeće dostavlja svoje mišljenje u vezi predmetnog spora kao i potrebnu dokumentaciju na osnovu koje će organ gradske uprave odlučiti.
Rešenje prvostepenog organa iz stava 1. ovog člana nadležni organ gradske uprave dužan je doneti u roku od 3 dana od prijema zahteva Javnog preduzeća.
Žalba ne odlaže izvođenje radova koji su odobreni prvostepenom odlukom.
Spoj stambenog objekta može se dozvoliti na već izgrađenom priključku za drugi objekat, ispred vodomera, ako ne postoje tehnički i drugi uslovi da se izvede poseban priključak.
Korisnici priključka ne mogu se protiviti spajanju drugog objekta na njihov priključak ukoliko se time ne pogoršavaju uslovi za snabdevanje vodom njihovih objekata o čemu mišljenje daje Javno preduzeće.
Sa javnim vodovodom ne mogu se spojiti vodovodne instalacije koje su povezane na izvorišta izvan javnog vodovoda dok Javno preduzeće ne preuzme ta izvorišta na upravljanje i korišćenje.
Izgradnja priključka za vodovodnu i kanalizacionu mrežu može se otpočeti na osnovu odobrenja za izgradnju.
Odobrenje za izgradnju priključka daje nadležni organ gradske uprave u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.
Radove na izgradnji, rekonstrukciji i popravci priključaka za vodovodnu mrežu od uličnog voda (mesta priključenja), do vodomera i na vodomeru može izvoditi samo Javno preduzeće.
U slučaju da korisnik vrši rekonstrukciju postojećeg vodovodnog priključka radi potrebe za većom količinom vode, dužan je platiti naknadu Javnom preduzeću za proširenje postojećeg kapaciteta, što se uređuje posebnim ugovorom između Javnog preduzeća i podnosioca zahteva.
Tehničke i druge uslove za priključenje na mrežu javnog vodovoda i kanalizacije određuje Javno preduzeće u skladu sa odobrenom investiciono-tehničkom dokumentacijom i programom razvoja vodovodne i kanalizacione mreže.
Tehničke i druge uslove za priključenje na mrežu iz prethodnog stava, Javno preduzeće je dužno da izda u roku od 15 dana od prijema urednog zahteva.
Kada je priključak urađen u skladu sa odobrenom investiciono-tehničkom dokumentacijom i odobrenjem za gradnju pod datim tehničkim uslovima, Javno preduzeće daje pismenu saglasnost za upotrebu priključka uz naplatu određene naknade i evidentiranje potrošača.
Komunalni i drugi radovi koji se izvode u neposrednoj blizini, iznad ili ispod komunalnih objekata (cevovoda i drugih postrojenja i uređaja) i u zonama i pojasevima sanitarne zaštite mogu se izvoditi samo uz prethodnu saglasnost Javnog preduzeća.
Sve radove na zaštiti i obezbeđenju komunalnih objekata u slučaju izvođenja radova iz stava 1. ovog člana izvodi Javno preduzeće ili drugi izvođač pod nadzorom Javnog preduzeća, na teret investitora.
Prilikom izvođenja radova na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju objekata koje se nalaze ispod, iznad ili pored izgrađene vodovodne i kanalizacione mreže i drugih uređaja i instalacija, investitor radova i izvođač radova je dužan da čuva vodovodne objekte od oštećenja kao i da nadoknadi komunalnoj organizaciji i trećim licima eventualno nastalu štetu.
Izvođač zemljanih radova na području gde postoji vodovodna i kanalizaciona mreža dužni su da pre početka radova pribave katastarske podatke o podzemnim instalacijama da ne bi na njima došlo do oštećenja prilikom iskopa.
Privremeni priključak na javni vodovod radi privremenog snabdevanja vodom korisnika može se odobriti radi izgradnje i uređenja novih zelenih površina za organizovanje i održavanje većih sportskih, kulturnih i drugih sličnih manifestacija, kao i u drugim slučajevima kada je zbog hitnosti, radi sprečavanja ugrožavanja života i zdravlja ljudi to potrebno i neophodno.
Ukoliko se u zgradi nalazi mešovito poslovni i stambeni prostor, odnosno potrošači koji plaćaju različite cene za vodu, moraju se ugraditi vodomeri za odvojeno registrovanje potrošnje.
U stambenim zgradama sa više ulaza, postavlja se poseban vodovodni priključak za svaki ulaz, osim ako Javno preduzeće ne odredi drugačije.
U stambeno-poslovnim objektima i poslovnim objektima sa više korisnika, tj. odvojenih poslovnih prostorija (tržni, poslovni centri i sl.), potrebno je da se na jedan vodovodni priključak odvoji veza sa ugradnjom ventila i posebnog vodomera za svaki lokal. U vodomernom šahtu potrebno je ugraditi vodomere za sanitarne i protivpožarne potrebe za stambeni deo objekta.
Za novoprojektovane stambene objekte za kolektivni oblik stanovanje i stambeno-poslovne objekte potrebno je da svaki stan ima zaseban vodomer i da svaka funkcionalno odvojena celina (poslovni prostor, lokali i sl), ima zaseban vodomer.
Projektnim rešenjem reguliše se postavljanje vodomera, tako da se može vršiti nesmetano očitavanje vodomera i potrošnja vode, na jedan od sledećih načina:
1. Smeštanjem svih vodomera za stanove i poslovni prostor u posebnu prostoriju u okviru objekta koji se priključuje na mestu pogodnom za očitavanje, ili
2. Smeštanjem vodomera za svaki stan i poslovni prostor u posebne ormariće na svakoj etaži u hodnicima, zajedničkim prostorijama i sl, pri čemu položaj ormarića mora biti pristupačan i mora se omogućiti nesmetano očitavanje.
3. Ugradnja vodomera za svaki stan i poslovni prostor sa elektronskim mehanizmom za daljinsko očitavanje potrošnje vode, u skladu sa tehničkom specifikacijom Javnog preduzeća.
Novoprojektovani objekti povezuju se na gradsku vodovodnu mrežu preko centralnog vodomera, a iza centralnog vodomera montiraju se kontrolni vodomeri za stanove i poslovni prostor.
Nadležnost i obaveza održavanja vodovodne mreže Javnog preduzeća je do centralnog vodomera.
Nadležnost i odgovornost održavanja unutrašnjih vodovodnih instalacija od centralnog vodomera do kontrolnih vodomera i od kontrolnog vodomera do točećih mesta stana i poslovnog prostora je obaveza vlasnika stambenog i poslovnog prostora.
Servisiranje, baždarenje, popravku, periodični pregled i zamenu kontrolnih vodomera vrši Javno preduzeće o trošku vlasnika stambenog i poslovnog prostora.
Prilikom izgradnje objekata iz ovog člana, Javno preduzeće određuje tip vodomera i dimenzije ormarića za smeštaj kontrolnih vodomera.
U objektima kolektivnog oblika stanovanja koji su već priključeni na sistem vodosnabdevanja sa ugrađenim centralnim vodomerom obavezna je ugradnja kontrolnih vodomera za svaki stan.
Kontrolni vodomeri za svaki pojedinačni stan se ugrađuju u skladu sa tehničkim uslovima koje propisuje Javno preduzeće. Sav utrošak jedne stambene jedinice mora biti evidentiran sa neophodnim brojem kontrolnih vodomera. Svaka vertikala u stambenoj jedinici mora biti obuhvaćena merenjem utroška vode.
Kontrolni vodomeri po stanovima će biti evidentirani u bazi podataka o vodomerima Javnog preduzeća i obračun utrošene vode će se vršiti na osnovu utrošaka evidentiranih kontrolnim vodomerima isključivo ukoliko svi stanovi jedne stambene zgrade imaju ugrađene kontrolne vodomere.
U svim stanovima u kojim nisu ugrađeni kontrolni vodomeri isti se moraju ugraditi najkasnije do 30.06.2018. godine. Do ugradnje kontrolnih vodomera u svim stanovima koji nemaju ugrađene kontrolne vodomere obračun utrošene vode će se vršiti u skladu sa članom 71. ove Odluke.
U stanovima vodomeri se ugrađuju isključivo u skladu sa definisanim uslovima u ovom članu.
V SPAJANJE INSTALACIJA NA JAVNU KANALIZACIJU
U cilju zaštite čovekove sredine građani i pravna lica dužni su da svoje objekte priključe na izgrađenu javnu mrežu kanalizacije gde god za to postoje tehnički uslovi.
Zahtev za priključenje na sistem kanalizacije građani i pravna lica moraju podneti najkasnije u roku od 12 meseci od momenta kada se sistem izgradi.
Troškovi priključenja su na teret korisnika, odnosno vlasnika objekta, uz mogućnost plaćanja na rate.
Ukoliko ne postoje uslovi za priključenje na javnu kanalizaciju nosioc prava korišćenja, odnosno sopstvenik zgrade i drugog objekta dužan je da izgradi septičku jamu na zemljištu koje se koristi za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa higijensko-tehničkim propisima i urbanističko-tehničkim uslovima za izgradnju ovih jama.
Korisnik septičke jame dužan je da se stara o njenom redovnom čišćenju, kao i da ne dozvoli izlivanje njenog sadržaja.
Sadržaj iz septičkih jama se cisternama dovozi do šahte koju Javno preduzeće odredi uz evidentiranje i adekvatnu nadoknadu.
Pražnjenje septičkih jama Javno preduzeće može da poveri preduzeću koje raspolaže odgovarajućom opremom, s tim što je to preduzeće dužno da sa Javnom preduzećem sklopi Ugovor kao i da za svaku cisternu dostavi dokaz o kvalitetu otpadnih voda koje će ispuštati u gradsku kanalizaciju.
Ukoliko kvalitet otpadnih voda prekoračuje maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) koje se smeju upuštati u gradsku kanalizaciju, što je regulisano posebnim Pravilnikom, takav sadržaj se neće upustiti pre nego što se kvalitet otpadnih voda ne dovede do propisanog kvaliteta.
Po izvršenom spajanju zgrade ili drugog objekta sa uličnom kanalizacionom mrežom, nosilac prava korišćenja, odnosno, sopstvenik zgrade ili drugog objekta dužan je da septičku jamu isprazni, očisti i prestane da koristi kao fekalnu septičku jamu najkasnije u roku od 15 dana.
Unutrašnje instalacije kanalizacije zgrade ili drugog objekta koji se nalazi u ulici ili graniči sa ulicom u kojoj je izgrađena ulična kanalizaciona mreža, moraju se spojiti sa mrežom u svemu prema građevinsko-tehničkim propisima koji regulišu izvođenje i korišćenje takvog objekta.
Sa uličnom kanalizacionom mrežom spaja se i zgrada, odnosno, objekat u ulici u kojoj nije izgrađena ulična vodovodna mreža, a koji se snabdeva iz sopstvenih izvora.
Unutrašnje kanalizacione instalacije objekta spajaju se sa javnom kanalizacijom preko kanalizacionog priključka.
Kanalizacioni priključak je cevni spoj od ulične kanalizacione mreže do prve revizione šahte korisnika.
Svaki objekat mora da ima poseban kanalizacioni priključak.
U stambenim zgradama sa više ulaza za svaki ulaz postavlja se poseban kanalizacioni priključak. Izuzetno, može se dozvoliti zajednički kanalizacioni priključak za više objekata definisan uslovima Javnog preduzeća.
Kanalizacioni priključak počinje od šahte ulične razvodne mreže i završava se u prvoj šahti iza regulacione linije odnosno na 1 m unutar granice zemljišta koje se koristi, a prema tehničkim uslovima koje izdaje Javno preduzeće.
Radove na izgradnji i rekonstrukciji i održavanju fekalnog priključka može izvoditi samo Javno preduzeće uz naplatu troškova od korisnika po utvrđenom cenovniku predmeta i predračuna radova.
Korisnici koji su priključeni na kanalizaciju "niskog pritiska" gde je neophodno upumpavanje otpadne vode u mrežu, imaju obavezu da izvrše nabavku i održavanje unutrašnjih instalacija, vodonepropusnog šahta, pumpi i elektroormana, održavanje priključka od vodonepropusnog šahta do sekundarne ulične mreže i kao i troškova električne energije za rad pumpi, a sve prema uslovima Javnog preduzeća.
Izuzetno, unutrašnje instalacije kanalizacije mogu se spojiti sa uličnom kanalizacionom mrežom preko susednog zemljišta, odnosno, tuđe nepokretnosti. Ovakvi priključci se moraju prekinuti kada se stvore uslovi za neposredno priključenje objekta na uličnu kanalizacionu mrežu, o trošku korisnika priključka.
Prinudan prelaz preko tuđe nepokretnosti može se izvesti samo po postupku utvrđenim odgovarajućim zakonskim propisima i ovom odlukom, ili uz pisanu saglasnost vlasnika, odnosno korisnika nepokretnosti. Troškovi ovakvih priključaka padaju na teret neposrednog korisnika.
Ukoliko je investitor pravno lice ili preduzetnik u zavisnosti od vrste delatnosti koju obavlja, u obavezi je, da pored dokumentacije neophodne za odobrenje priključenja na sistem kanalizacije podnese i dokaz o kvalitetu otpadnih voda koje će ispuštati u gradsku kanalizaciju.
Ukoliko kvalitet otpadnih voda prekoračuje maksimalno dozvoljene koncentracije (MDK) koje se smeju upuštati u gradsku kanalizaciju, što je regulisano posebnim Pravilnikom, takav priključak se neće izvesti pre nego što se kvalitet otpadnih voda ne dovede do propisanog kvaliteta.
Investitor, odnosno, vlasnik objekta dužan je da obezbedi prethodno prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa zakonom (predtretman) pre priključivanja na javnu kanalizacionu mrežu.
Radi zaštite objekata od povratnog dejstva otpadnih voda izazvanih usporima uličnih odvoda, položaj sanitarnih objekata (slivnika, nužnika, revizionih otvora koje čine kućnu instalaciju i instalaciju posebne namene) ne može biti ispod kote nivelete ulice.
Izuzetno Javno preduzeće može pismeno odobriti priključenje objekata čiji su sanitarni uređaji ispod kote nivelete ulice ukoliko su projektovani i ugrađeni zaštitni uređaji. Zaštitni uređaj ugrađuje korisnik i isti je sastavni deo unutrašnje kanalizacione instalacije.
U slučaju štete na objektu korisnika, zbog nepostojanja ili neispravnosti uređaja iz prethodnog stava ili zbog nepostojanja kanalizacionog priključnog šahta, troškove otklanjanja nastale štete snosi korisnik ovakvog priključka.
Korisnici već priključenih kućnih instalacija čiji je položaj sanitarnih objekata ispod kote nivelete ulice, dužni su da obezbede potpunu zaštitu kanalizacionog priključka, (ugrade zaštitne uređaje), a u slučaju štete na objektu, snosiće punu odgovornost za svu nastalu štetu unutar objekta i na samom objektu.
Vlasnik ili korisnik objekta stara se o održavanju prve revizione šahte iza regulacione linije (odnosno svih šahtova i cevi unutar parcele na kojoj se nalazi objekat) i snosi troškove održavanja a takođe održava i sve unutrašnje instalacije.
Reviziona šahta mora da se održava tako da omogućuje pravilno funkcionisanje unutrašnjih instalacija kanalizacije, kao i nesmetan rad u njoj.
Nosilac prava korišćenja objekta, odnosno, vlasnik objekta i drugi korisnici objekta dužni su da omoguće pristup ovlašćenim radnicima Javnog preduzeća u objektu, odnosno, na zemljište koje objektu pripada radi kontrole ispravnosti, unutrašnjih instalacija kanalizacije i revizione šahte.
Površinske atmosferske vode se odvode posebnom mrežom slivnika, kanala i cevi kišne kanalizacije i ne smeju se uvoditi u cevi fekalne kanalizacije.
Javno preduzeće upravlja izgrađenom kišnom kanalizacijom i dužno je da je održava u funkcionalnom stanju.
Zabranjeno je:
1. samovoljno spajanje unutrašnjih i drugih instalacija kanalizacije sa gradskom kanalizacijom,
2. odvođenje otpadnih i atmosferskih voda preko unutrašnjih instalacija kanalizacije susedne zgrade,
3. ugrađivanje odvodne cevi na delu kanalizacionog priključka od ulične kanalizacione mreže do prvog revizionog šahta iza regulacione linije,
4. ubacivanje snega i leda u gradsku kanalizaciju,
5. ispuštanje vode sa kiselinama, alkalijama i raznim solima, vode koja sadrži benzin i ulje i koja štetno deluje na materijal od koga je kanalizacija izgrađena, vode zagrejane preko 40°C,
6. ubacivanje otpadnih materijala lakše specifične težine (hartije, smeća, vate, vlažne maramice i sl.) koje mogu dovesti do zagušenja i otežanog oticanja otpadnih voda, radioaktivnih otpadnih materijala i materijala koji obrazuju naslage na zidovima kanalizacije,
7. ubacivanje specijalnog medicinskog otpada i drugih materijala koji izazivaju zarazne i parazitne bolesti,
8. ubacivanje materijala koje razvijaju toksične i eksplozivne gasove i vrše štetne uticaje na kanalizaciju i okolinu (nafta i naftni derivati),
9. ubacivanje đubreta, pepela, kosti, gipsa, cementa, peska, krpa, komina, koštica, perja i drugih predmeta koji mogu oštetiti kanalizacionu mrežu ili ugroziti njihovo pravilno funkcionisanje,
10. nekontrolisano ubacivanje čvrstih materijala (asfalt, cigle, beton, pesak, šljunak, malter i slično),
11. samovoljno istakanje otpadnih voda iz septičkih jama i specijalnih vozila - cisterni preko revizionih otvora - šahti,
12. ubacivanje zapaljivih materijala i uopšte stvari koje mogu izazvati požar, eksploziju, oštetiti kanalizacionu mrežu ili otežati njegovo funkcionisanje,
13. upuštanje podzemnih i drugih upotrebljenih voda u kanalizaciju bez saglasnosti Javnog preduzeća,
14. odvođenje atmosferskih voda sa krovova, dvorišta, staza i drugih površina korisnika, kao i površina javne namene u fekalnu kanalizacionu mrežu.
U svim slučajevima iz stava 1. ovog člana Javno preduzeće će takav priključak isključiti, a korisnika priključka tužiti sudu radi naknade štete i podneti prekršajnu prijavu.
Javno preduzeće je dužno da koristi postojeći sistem za prečišćavanje fekalne i industrijske otpadne vode i da se stara sa drugim zainteresovanim subjektima za dogradnju i izgradnju savremenijih i tehnološki modernijih sistema za prečišćavanje vode iz fekalne kanalizacije pre ispuštanja iz sistema.
Otpadne vode odvode se cevima fekalne kanalizacije do stanice za prečišćavanje otpadnih voda.
VI NAČIN OBEZBEĐENJA KONTINUITETA U ISPORUCI VODE I ODVOĐENJU VODA
Obaveza vršioca i korisnika komunalne usluge u slučaju prekida i obustave komunalne usluge
Javno preduzeće dužno je da trajno i nesmetano pruža komunalne usluge korisnicima pod utvrđenim uslovima, odnosno da obavlja komunalne delatnosti koje su joj poverene.
Javno preduzeće je dužno da obezbedi odgovarajući kvalitet vode i kvalitet pružene usluge, koji podrazumeva zdravstvenu i higijensku ispravnost prema Propisanim standardima i normativima, sigurnost i pouzdanost korisnika u dobijanju usluga i zaštitu životne sredine.
Ako dođe do poremećaja ili prekida u pružanju komunalnih usluga, usled više sile ili drugih razloga, koje Javno preduzeće nije moglo predvideti, odnosno sprečiti, obavezno je da odmah preduzme mere na otklanjanju uzroka poremećaja, odnosno prekida ili da na drugi način obezbedi pružanje komunalnih usluga i da istovremeno o tome obavesti nadležne organe.
Kad nadležni organ iz stava 3. ovog člana primi obaveštenje o poremećaju pružanja komunalnih usluga, dužan je da bez odlaganja:
1. Odredi red prvenstva i način pružanja usluga onim korisnicima kod kojih bi, usled prekida, nastala opasnost po život i rad građana ili rad drugih organizacija ili bi nastala velika, odnosno nenadoknadiva šteta.
2. Naredi mere za zaštitu komunalnih objekata kao i druge imovine.
3. Preduzme mere za otklanjanje nastalih posledica i druge potrebne mere za obavljanje komunalne delatnosti.
4. Utvrdi razloge i eventualnu odgovornost za poremećaj, odnosno vršenje delatnosti i za naknadu učinjene štete.
Javno preduzeće dužno je da, po zahtevu nadležnog gradskog organa za inspekcijske poslove vrši i vanredne poslove u vezi sa obavljenim komunalnim delatnostima, kada je to neophodno za obezbeđenje korisnika usluga, uz obezbeđenje sredstava za te poslove.
Javno preduzeće je dužno da preko sredstava javnog informisanja ili na drugi povoljan način blagovremeno obaveštava korisnike komunalnih usluga o smetnjama i prekidima koji su nastali, koji će nastati ili koji mogu nastati u obavljanju komunalnih delatnosti, o načinu pružanja komunalnih usluga u tim okolnostima, kao i o drugim promenama od značaja za korisnika usluga i za obavljanje komunalnih delatnosti, najkasnije 24 časa pre nastanka situacije koje je predmet informisanja.
Ako se prekid u pružanju komunalnih usluga predviđa zbog planiranih radova na komunalnim objektima (rekonstrukcije i dr.), Javno preduzeće je dužno da izda saopštenje preko sredstava javnog informisanja i to najkasnije na 24 sata pre nameravanog prekida.
U slučaju iznenadnog kvara na javnom vodovodu, Javno preduzeće može i bez prethodnog obaveštavanja korisnika da prekine pružanje komunalne usluge, s tim što je dužno da odmah po prekidu, preko sredstava javnog informisanja, obavesti korisnike o razlozima, kao i o vremenu trajanja prekida.
Javno preduzeće je dužno da izvođenje radova iz prethodnog stava organizuje tako da prekid u snabdevanju vodom traje što kraće vreme. Kod izvođenja radova iz prethodnih članova Javno preduzeće nije obavezno da traži dozvolu za raskopavanje površina javne namene i površina u javnom korišćenju.
Ograničenje potrošnje vode ne odnosi se na potrebe gašenja požara.
Vodu iz javnog hidranta mogu koristiti pravna i fizička lica koja poseduju posebno odobrenje za takvo korišćenje vode kao i vatrogasne službe za gašenje požara.
Utrošenu količinu vode za gašenje požara ne plaća lice koje je gasilo požar ili čiji je objekat gašen već to ide na teret sredstava MUP - Sektora za vanredne situacije.
Hidranti za protivpožarnu zaštitu ili za druge namene u zgradama moraju se priključiti preko vodomera.
Ukoliko su hidranti za protivpožarnu zaštitu instalirani van objekata mimo vodomera ne mogu se koristiti u druge svrhe.
Remont i održavanje postrojenja za preradu otpadnih voda kojima se privremeno umanji operativnost postrojenja ne utiče na obavezu korisnika da plaćaju uslugu u istom periodu.
Pružanje komunalnih usluga za vreme štrajka i elementarnih nepogoda
Javno preduzeće je dužno da u skladu sa Zakonom o štrajku obaveste osnivača o štrajku koji se organizuje ili najavljuje u istima.
Javno preduzeće dužno je da za vreme štrajka obezbedi minimum procesa rada koji iznosi 30%.
Minimumom procesa rada utvrđuje se poslovi koji se moraju obavljati, vreme trajanja, broj angažovanih radnika i mehanizacije i slično po radnim jedinicama.
O minimumu procesa rada koji će se obavljati za vreme štrajka preduzeće obaveštava Gradsko Veće koje ocenjuje rad i dalje preduzimanje mera u vezi sa održavanjem komunalne higijene i pružanjem komunalnih usluga.
Ukoliko Javno preduzeće ne utvrdi minimum procesa rada Gradsko veće utvrđuje minimum procesa rada u svakoj radnoj jedinici i obaveštava osnivača.
U slučaju neobezbeđivanja minimuma procesa rada a ugroženi su život, zdravlje i imovina građana i preduzeća, osnivač može poveriti obavljanje komunalne delatnosti i pružanje komunalnih usluga drugom preduzeću ili preduzetniku.
Drugo preduzeće ili preduzetnik kome su povereni poslovi iz prethodnog stava dužni su da se pridržavaju mera koje su im utvrđene i naložene.
U slučaju elementarnih i drugih nepogoda preduzeća koja pružaju komunalne usluge dužni su da se pridržavaju naredbi i uputstva Štaba za vanredne situacije i drugih organa.
Po prestanku elementarne nepogode pravna lica, preduzetnici i fizička lica dužna su da pristupe odmah na uklanjanju posledica, raščišćavanju terena, saniranju objekata i drugo.
Dok traje elementarna nepogoda preduzeća koja održavaju i staraju se o komunalnim objektima ukoliko preti opasnost po život i zdravlje građana ili štete velikih razmera preduzimaće mere na sprečavanju šteta i štetnih posledica u granicama koliko to uslovi dozvoljavaju.
U cilju obezbeđivanja kontinuiteta u isporuci vode kao i održavanja potrebnog nivoa u zadovoljavanju potreba korisnika, Gradsko veće može narediti mere štednje ili redukovanu potrošnju vode saglasno mogućnostima tehničkog sistema za isporuku vode.
Javno preduzeće i korisnici su dužni da se pridržavaju propisanih mera iz stava 1. ovog člana.
VII PRAVA I OBAVEZE JAVNOG PREDUZEĆA I KORISNIKA
Javno preduzeće je dužno da:
1. Vrši isporuku vode u skladu sa propisanim standardima i normativima u pogledu kvaliteta i ispravnosti vode, vrši odvođenje otpadnih voda u skladu sa propisanim standardima i normativima.
2. Trajno čuva kompletnu tehničku dokumentaciju o stvarno izvedenom stanju javnog vodovoda i javne kanalizacije.
3. Primenjuje propisane tehničke uslove;
4. Održava postrojenja i uređaje javnog vodovoda i javne kanalizacije;
5. Održava vodovodni priključak od spoja na uličnu vodovodnu cev do regulacione linije, ograde i granice parcele potrošača - korisnika o svom trošku;
6. Održava deo vodovodnog priključka od regulacione linije, ograde i granice parcele potrošača - korisnika do ventila iza vodomera o trošku korisnika vode, odnosno vlasnika ili korisnika objekata ili nepokretnosti;
7. Održava vodovodni priključak, u slučaju kada se vodomerna šahta nalazi na javnoj površini, od spoja na uličnu vodovodnu cev do regulacione linije o trošku korisnika;
8. U zgradama sa poslovnim prostorijama, stanovima ili na drugi način određenim za obavljanje delatnosti ili načinom korišćenja, gde su ugrađeni kontrolni vodomeri, Javno preduzeće održava vodovodni priključak do ventila iza centralnog vodomera;
9. Održava i kontroliše ispravnost vodomera osim kontrolnih u stanovima i poslovnim prostorima koje održava o trošku korisnika;
10. Vrši zamenu neispravnih vodomera po službenoj dužnosti ili na zahtev korisnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva;
11. Vrši priključenje unutrašnjih instalacija na javni vodovod i kanalizaciju;
12. Redovno održava u ispravnom stanju sve objekte za vodosnabdevanje;
13. Obezbeđuje vodu za javne svrhe, sem pranja ulica i polivanja zelenih površina;
14. Planira i usklađuje svoje planove sa planskim dokumentima grada Jagodina.
Javno preduzeće ima pravo:
1. Na naknadu za pružene komunalne usluge;
2. Na privremeno isključenje korisnika u slučajevima predviđenim ovom Odlukom.
Korisnik je dužan:
1. Da održava unutrašnje instalacije vodovoda i kanalizacije u ispravnom stanju, o svom trošku;
2. Da održava vodomerni šaht o svom trošku i brine se da uvek bude suvo, čisto, uredno i pristupačno, kako bi se vodomer mogao očitavati ili popravljati;
3. Da vodomer zaštiti od mraza, oštećenja i krađe, kao i da blagovremeno preduzme mere da se priključeni vod i instalacija zaštiti od smrzavanja;
4. Da u slučaju prenamene dela objekta iz stambenog u poslovni i poslovnog u stambeni podnese zahtev za izdvajanje vodomera u roku od 8 (osam) dana od dana nastale promene;
5. Da prijavi svaku prenamenu objekta iz stambenog u poslovni i poslovnog u stambeni, u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka promene;
6. Da postupi u skladu sa tehničkim uslovima pri izvođenju radova;
7. Registrovani korisnik i novi faktički sledbenik dužni su da prijave Javnom preduzeću svaku promenu bitnu za korišćenje prava iz ove Odluke u roku od 8 (osam) dana od dana nastanka promene, u protivnom ostaje obaveza plaćanja svih dospelih obaveza kako dotadašnjeg korisnika tako i sledbenika i to neograničeno solidarno sve do prijavljivanja promene;
8. Dužan je da dopusti pristup i omogući očitavanje vodomera, održavanje vodovodnog priključka i kontrolu ispravnosti drugih uređaja čija bi neispravnost mogla da nanese štetu javnom vodovodu, kao i da dozvoli zamenu vodomera u okviru redovne kontrole u slučaju kvara ili zamagljena vodomera;
9. Da Javnom preduzeću redovno plaća naknadu za izvršenu komunalnu uslugu u rokovima propisanim ovom Odlukom.
10. Korisnici kontrolnih vodomera održavaju o svom trošku instalacije vodovoda do tako registrovanog kontrolnog vodomera;
11. Kod objekata kolektivnog tipa stanovanja, gde nije izvršen prenos vlasništva svih stambenih jedinica, investitor se smatra vlasnikom svake stambene jedinice ili poslovnog prostora za koji Javno preduzeće nije obavešteno o prenosu vlasništva.
Korisniku je zabranjeno:
1. Da sam ukloni vodomer ili skine plombu sa vodomera, popravlja ga ili da angažuje drugo lice, osim Javnog preduzeća;
2. Da koristi kućne vodovodne instalacije za uzemljenje električnih instalacija i uređaja;
3. Da zatvara ventil ispred vodomera, osim u slučaju havarije na unutrašnjim instalacijama, s tim da o tome odmah obavesti Javno preduzeće;
4. Otvaranje ventila na zaobilaznom vodu u šahti za smeštaj - vodomera i skidanje plombe bez saglasnosti i znanja Javnog preduzeća;
5. Da izvrši samovlasno priključenje na sistem vodovodne mreže;
6. Da priključi unutrašnje vodovodne instalacije preko vodovodnog priključka ili unutrašnjih instalacija drugog korisnika;
7. Ugrađivanje vodovodne cevi na vodovodnom priključku ispred vodomera.
Korisnik ima pravo da traži vanrednu kontrolu ispravnosti vodomera. Zahtev za vanrednu kontrolu podnosi se u pisanoj formi Direkciji za mere i dragocene metale, u skladu sa Zakonom o metrologiji i pravilniku o načinu vanrednog pregleda merila.
Troškove vanrednog pregleda merila snosi korisnik, ako overeno merilo sa važećim žigom zadovoljava propisane metrološke zahteve.
Troškove vanrednog pregleda merila snosi Javno preduzeće, ako merilo ne zadovoljava propisane metrološke zahteve.
Ako je ustanovljeno da vodomer odstupa više od plus ili minus 2%, ispravlja se zaračunati iznos za vodu prema visini ustanovljene greške.
Obračunati iznos može se ispraviti samo za vreme u kojem je vodomer neispravno radio i to prema prosečnoj potrošnji vode za poslednja tri meseca u kojem je vodomer ispravno radio.
Periodični pregled vodomera koji su u upotrebi vrši se u rokovima propisanim Zakonom o metrologiji i drugim podzakonskim aktima.
Popravku vodomera, bez obzira da li se vrši u vremenu ili po isteku roka važenja žiga, vrši Javno preduzeće.
Korisnik je dužan da omogući Javnom preduzeću skidanje vodomera u cilju periodičnog pregleda i zamenu ispravnim ili izbaždarenim vodomerom, bez obaveze da na priključak vrati isti vodomer.
Nabavku i zamenu vodomera vrši Javno preduzeće.
Troškove zamene vodomera koji nije u skladu sa tipom vodomera koji određuje Javno preduzeće, snosi korisnik usluga.
Troškove servisiranja vodomera usled zamagljenja, a bez mehaničkih oštećenja mehanizma, snosi Javno preduzeće.
Troškove zamene i servisiranja vodomera snosi korisnik usluga - potrošač u slučaju:
1. Zamene stakla i drugih delova vodomera oštećenih usled nezaštićenosti od mraza i drugih mehaničkih i fizičkih uticaja;
2. Zamene izlaznog ventila u vodovodnoj šahti;
3. Ostalih intervencija izazvanih oštećenjem instalacija zbog dotrajalosti, nestručnog rukovanja, namernog oštećenja i sl.;
4. Oštećenja vodomera izazvanih vrelom vodom iz neispravnih kućnih instalacija;
5. Zbog tehničke zastarelosti tipa vodomera;
6. Iz drugih objektivnih razloga.
Troškovi servisiranja vodomera u stambenoj zgradi iz prethodnog stava padaju na teret vlasnika stanova.
Raspodela troškova iz prethodnog stava ovog člana u objektima kolektivnog stanovanja vrši se jednakim zaduženjem vlasnika ili korisnika svih stambenih jedinica u objektu.
Troškove zamene i servisiranja kontrolnih vodomera u stanovima snosi vlasnik odnosno korisnik stana, u svakom slučaju.
Zabranjuje se:
1. prilaz neovlašćenih lica bunarima, crpnoj stanici i rezervoarima javnog vodovoda,
2. pristup i kretanje u zaštitnoj zoni izvorišta gradskog vodovoda u Ribaru i rezervoaru na Đurđevom brdu,
3. prelaz teškim teretnim vozilima preko 7,5 t iznad glavnog cevovoda izvan izgrađenih saobraćajnica,
4. vršenje iskopa zemlje, šljunka, peska i slično kao i gradnja objekata u blizini glavnog cevovoda na udaljenosti do 5 m,
5. povezivanje električnog uzemljenja na vodovodne i kanalizacione cevi,
6. ispuštanje ili ubacivanje u kanalizaciju tečnosti i predmeta koji mogu oštetiti cevovod i uređaje, izazvati eksploziju ili štetno delovati po zdravlje i život a naročito:
A) vode sa kiselinama, solima i alkalijama, benzin i druge naftne derivate ili masti, kao i sve druge razarajuće i otrovne materijale.
B) uzročnika zaraznih i parazitskih bolesti ili materije zaražene takvim uzročnicima,
V) materija koje razvijaju eksplozivne pojave,
G) ulivanje atmosferske vode sa krovova i terena u fekalnu kanalizaciju,
D) raznih čvrstih otpadaka i materijala koji bi mogli oštetiti kanale ili ugroziti njihovo pravilno funkcionisanje,
7. neovlašćeno otvaranje šahtova kanalizacija,
8. neovlašćeno otvaranje i zatvaranje ventila na uličnoj i vodovodnoj mreži, osim u slučaju opasnosti od poplave iz vodovoda i u slučaju gašenja požara,
9. vršenja ma u kom vidu oštećenja objekata vodovoda i kanalizacije.
Korisnici koji ispuštaju otpadne vode sa štetnim tečnostima iz tačke 6. prethodnog stava dužni su da za svoje potrebe izgrade uređaje za prethodno prečišćavanje otpadnih voda da ne bi štetne i opasne materije dospele u kanalizaciju.
Korišćenje vode može da se odjavi trajno ili privremeno. Korišćenje vode može se otkazati samo pismenim podneskom Javnom preduzeću.
Trajno isključenje vode može da se odjavi samo za objekte koje su srušeni, ili su predviđene za rušenje i iz kojih su stanari i drugi korisnici iseljeni uz zahtev za demontažu postojećeg priključka.
Korišćenje vode može privremeno da se odjavi kada objekat koji je priključen na sistem privremeno prestane da se koristi a najduže do 12 meseci.
Za korisnike u stanovima privremeno odjavljivanje korišćenja vode za određeni stan može se izvršiti uz potvrdu Skupštine stanara zgrade gde postoji centralni vodomer i po izmirenju nadoknade troškova za ovu uslugu u skladu sa odobrenim cenovnikom.
Za korisnike o objektima individualnog tipa stanovanja (kuća) privremeno odjavljivanje korišćenja vode može da se izvrši na zahtev vlasnika objekta uz potvrdu iz organa lokalne samouprave koja dokazuje da se objekat privremeno ne koristi i po izmirenju nadoknade troškova za ovu uslugu u skladu sa odobrenim cenovnikom.
U slučaju odjave korišćenja vode kao i prijave promene korisnika, korisnik je dužan da priloži dokaze da je izmirio svoje dospele obaveze prema Javnom preduzeću.
Troškove isključenja korišćenja vode, kao i troškove ponovnog priključivanja, snosi podnosilac zahteva a u skladu sa odobrenim cenovnikom.
VIII NAČIN OBRAČUNA I NAPLATE NAKNADE ZA ISPORUČENU VODU I USLUGE ODVOĐENJA OTPADNIH VODA
Svaki objekat mora imati ugrađen vodomer. Utrošena količine vode utvrđuje se vodomerom i plaća se po kubnom metru.
Paušalno utvrđivanje potrošnje vode je dozvoljeno kada nije moguće očitati vodomer ili je vodomer u kvaru.
Paušalno utvrđivanje potrošnje vode se vrši na jedan od sledećih načina:
- procenjeni mesečni utrošak utvrđuje se na bazi proseka potrošnje vode u poslednja tri meseca, kada je vodomer bio očitan,
- procenjeni mesečni utrošak je jednak utrošku koji je bio evidentiran na vodomeru u istom mesecu prethodne godine,
- u slučaju da Javno preduzeće poseduje podatak o prijavljenom broju članova domaćinstva u stanu procenjeni mesečni utrošak se utvrđuje na 5 m3 po prijavljenom članu domaćinstva,
- u slučaju da Javno preduzeće ne poseduje podatak o prijavljenom broju članova domaćinstva kod korisnika usluga procenjeni mesečni utrošak se utvrđuje na 5 m3 za po članu a za 3 člana koliko iznosi prosečan broj članova jednog domaćinstva u Jagodini.
Količina isporučene vode utvrđuje se prema razlici stanja brojila na vodomeru između dva čitanja, a obračun se vrši za sve kubne metre isporučene vode.
Javno preduzeće ne sme obračunavati ni izdavati račune na osnovu pokazivanja vodomera koji nije odobrila nadležna kontrola mere i ako na njemu nema plombe kao dokaz baždarenja.
Potrošnja vode u stambenim zgradama gde postoji ugrađen centralni vodomer za celu zgradu i ne postoje kontrolni vodomeri po stanovima obračunava se na osnovu utroška evidentiranog na centralnom vodomeru a raspodela potrošnje vrši se prema broju prijavljenih članova domaćinstava a na osnovu overenog spiska stanara od strane predsednika Skupštine zgrade ili predsednika Saveta zgrade a do 30.06.2018. godine.
Kod objekata kolektivnog tipa stanovanja, gde nije izvršen prenos vlasništva svih stambenih jedinica, investitor koji se smatra vlasnikom svih stambenih jedinica ili poslovnog prostora za koji Javno preduzeće nije obavešteno o prenosu vlasništva učestvuje u raspodeli potrošnje vode prema broju stambenih jedinica ili poslovnog prostora.
U slučaju da Javno preduzeće ne poseduje evidenciju o broju članova domaćinstava iz prethodnog obračunskog perioda, dužan je da na oglasnoj tabli zgrade ili ulaznim vratima zgrade istakne obaveštenje da se u roku od 15 dana od dana isticanja obaveštenja Javnom preduzeću dostavi spisak vlasnika odnosno korisnika stanova potpisan od strane predsednika skupštine zgrade ili saveta zgrade ili drugog lica koje je ima ovlašćenje vlasnika odnosno korisnika stanova. Ukoliko navedeni podatak ne bude dostavljen Javnom preduzeću, kao osnov za obračun će se uzeti broj od 4 člana domaćinstva.
U slučaju promene broja članova domaćinstva /predsednik Skupštine zgrade ili predsednik Saveta zgrade je u obavezi da dostavi izmene u pisanoj formi koje će biti primenjene na prvom narednom obračunu. Nije moguće ispravljati broj članova retroaktivno.
Promena broja članova u stambenim zgradama u kojima nije izabran predsednik Skupštine zgrade ili predsednik Saveta zgrade, vrši se na osnovu overene izjave tri svedoka koji su vlasnici tri stana u toj zgradi ili ulazu ili na osnovu overene izjave tri svedoka koji su prijavljeni sa mestom boravka na adresi tri različita stana predmetne stambene zgrade.
Ukoliko u stambenoj zgradi pored centralnog vodomera postoje i kontrolni vodomeri ugrađeni za sve stanove, obračun utrošene količine vode vršiće se tako što će se utrošena voda evidentirana na kontrolnim vodomerima obračunati svakom stanu pojedinačno prema utrošku koji su evidentirali kontrolni vodomeri za svaki stan pojedinačno.
Eventualna razlika zbira utrošaka svih kontrolnih vodomera i utroška evidentiranog na centralnom vodomeru će se ravnomerno rasporediti na sve stanove (zajednička potrošnja) kao i onih u kojima je potrošnja privremeno odjavljena. Isto se odnosi i na negativnu razliku. U tom slučaju se računi umanjuju za negativnu razliku centralnog i zbira kontrolnih vodomera.
Za stambene zgrade gde pored centralnog vodomera postoje i kontrolni vodomeri ugrađeni u pojedinim stanovima obračun utrošene vode do 30.06.2018. godine će se vršiti tako što će za stanove koji imaju ugrađene kontrolne vodomere da se obračuna utrošak koji se evidentira na kontrolnim vodomerima a za stanove koji nemaju ugrađene kontrolne vodomere izvršiće se zaduženje prosečnim utroškom utvrđenim na način definisan članom 71. ove Odluke.
Eventualna razlika zbira utrošaka svih kontrolnih vodomera i zbira procenjenog zaduženja za stanove bez kontrolnih vodomera i utroška evidentiranog na centralnom vodomeru će se ravnomerno rasporediti na sve stanove (zajednička potrošnja) kao i onih u kojima je potrošnja privremeno odjavljena.
U slučaju da svi stanovi jedne zgrade ili ulaza koji se snabdeva vodom preko jednog centralnog vodomera ne ugrade kontrolne vodomere do 30.06.2018. godine obračun će se vršiti raspodelom utroška sa centralnog vodomera na prijavljeni broj članova svih stanova, a do tada evidentirani kontrolni vodomeri će se brisati iz evidencije i time isključiti iz obračuna.
Plaćanje utrošene vode sa javnih česmi, vodopada, fontana i slično, utvrđuje se ugovorom sa ovlašćenog gradskom upravom grada Jagodina.
Vodomere čitaju ovlašćena lica Javnog preduzeća. Čitanje vodomera vrši se u određenim vremenskim razmacima, a može se vršiti kad god je to potrebno.
Potrošač mora omogućiti čitanje vodomera. Ako zbog propusta potrošača čitač vodomera ne može da izvrši redovno čitanje utrošak će se proceniti i tačan obračun izvršiti pri sledećem redovnom čitanju. Ako potrošač ne dozvoli očitavanje utrošak će se računati prema potrošnji od 5 m3 i to za 4 člana domaćinstva.
U zimskom periodu kada meteorološki uslovi ne dozvoljavaju očitavanje, a da bi se izbeglo eventualno smrzavanje vodomera, ili u drugim opravdanim slučajevima, potrošnja vode obračunava se procenom. Tačan obračun izvršiće se posle prvog redovnog čitanja.
Kontrolne vodomere očitavaju vlasnici stambenog prostora, a tromesečnu kontrolu vrše ovlašćena lica Javnog preduzeća.
U stanovima gde su ugrađeni vodomeri sa elektronskim mehanizmom za daljinsko očitavanje potrošnja vode se očitava preko tog uređaja.
Kada se pravno lice bespravno priključi na javni vodovod količina isporučene vode utvrdiće se prema nominalnom protoku vodomera ekvivalentnog prečnika, priključene cevi za 1 sat dnevno, za jednu godinu unazad od trenutka saznanja za bespravno priključenje. Kod bespravnog priključenja fizičkog lica količina isporučene vode će se utvrditi prema mesečnoj količini od 20 m3 za jednu godinu unazad od trenutka saznanja za bespravno priključenje.
Na način iz stava 1. biće obračunata potrošnja i u slučaju bespravnog priključenja na kanalizacionu mrežu uz naplatu odgovarajuće takse.
Obračun potrošnje vode korisniku koji Javnom preduzeću prijavi nestanak vodomera i tom prilikom pruži dokaz da je nestanak vodomera prijavio policijskoj upravi, vrši se na osnovu proseka iz prethodna dva perioda čitanja, kada se vodomer očitavao.
Obračun potrošnje vode korisniku koji Javnom preduzeću prijavi nestanak vodomera, a ne pruži dokaz da je nestanak vodomera prijavio policijskoj upravi, vrši se prema stavu 1. ovog člana.
Cene komunalnih usluga se određuju na osnovu sledećih načela:
1) primena načela "potrošač plaća";
2) primena načela "zagađivač plaća";
3) dovoljnosti cene da pokrije poslovne rashode;
4) usaglašenost cene komunalnih usluga sa načelom pristupačnosti;
5) nepostojanja razlike u cenama između različitih kategorija potrošača, sem ako se razlika zasniva na različitim troškovima obezbeđivanja komunalne usluge.
Sredstva za obavljanje komunalnih delatnosti obezbeđuju se iz cene komunalnih usluga.
Cene komunalnih usluga utvrđuje Javno preduzeće.
Elementi za određivanje cena komunalnih usluga su:
1) poslovni rashodi iskazani u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima preduzeća;
2) rashodi za izgradnju i rekonstrukciju objekata komunalne infrastrukture i nabavku opreme, prema usvojenim planovima i programima Javnog preduzeća;
3) dobit Javnog preduzeća,
4) drugi elementi za obrazovanje cena komunalne usluge u zavisnosti od uslova na tržištu i specifičnosti pojedinih komunalnih usluga.
Cene komunalnih usluga koje plaćaju neposredni korisnici (individualna komunalna potrošnja) utvrđuje Javno preduzeće uz saglasnost Gradskog veća.
Odluku o promeni cena komunalnih usluga donosi Javno preduzeće.
Elemente za obrazovanje cena komunalnih usluga čine naročito:
1. Vrste, obim i kvalitet komunalnih usluga, koje se utvrđuju standardima, normativima i propisima iz ove oblasti,
2. Ovim i kvalitet uloženog rada u obavljanju komunalnih usluga, uzimajući u obzir složenost rada, uslove rada i standard zaposlenih u Javnom preduzeću,
3. Visina materijalnih troškova u obavljanju komunalnih usluga, prema standardima i normativima utroška energije materijalnih i drugih troškova ili planskih kalkulacija.
Cene komunalnih usluga mogu da se usklađuju prema promenama koje nastanu u nekom od nabrojenih elemenata iz prethodnog stava.
Uz zahtev za davanje saglasnosti na odluku o promeni cena komunalnih usluga, Javno preduzeće je dužno da dostavi obrazloženje o razlozima za promenu i detaljnu strukturu predložene cene.
Saglasnost na odluku o promeni cena komunalnih usluga donosi Gradsko veće.
Grad Jagodina i vršioci komunalnih usluga će posebnim ugovorom regulisati način finansiranja subvencionisanja cena za određene kategorije korisnika komunalnih usluga.
Sredstva koja su namenjena za finansiranje obnove i izgradnje objekata komunalne infrastrukture iskazuju se posebno i mogu se upotrebiti samo za te namene.
Grad Jagodina je u obavezi da prati kretanje cena komunalnih usluga, a naročito usklađenost cena komunalnih usluga sa principima, utvrđenim ovim zakonom.
Grad Jagodina može utvrditi kategorije korisnika komunalne usluge koji plaćaju subvencioniranu cenu komunalne usluge, kao i iznos subvencija za svaku kategoriju.
Grad Jagodina je dužan da dostavi spisak tih korisnika komunalne usluge Javnom preduzeću, kao i da mu nadoknadi subvencionirani deo cene.
Ugovorom o poveravanju može se predvideti subvencionirani iznos cene za određene kategorije korisnika koji se neće nadoknađivati.
Korisnik plaća Javnom preduzeću naknadu za izvršenu komunalnu uslugu do 20-tog u mesecu za prethodni mesec.
Po isteku roka plaćanja definisanih u prethodnom stavu, Javno preduzeće ima pravo da zaračunava kamatu na iznos neplaćenog duga za svaki dan zakašnjenja u skladu sa Zakonom.
Korisnik može da podnese prigovor Javnom preduzeću na obračun za pružene usluge u pisanoj formi, najkasnije u roku od 8 dana od dana prijema računa.
Prigovori podneti po isteku roka ne uzimaju se u obzir.
Javno preduzeće je dužno dati odgovor na podneti prigovor u roku od 8 dana po prijemu prigovora.
Korisnik komunalne usluge plaća utvrđenu cenu komunalne usluge prema stvarno pruženoj usluzi.
Korisnik kome nije pružena komunalna usluga ili usluga utvrđenog obima, kvaliteta i drugih utvrđenih svojstava ima pravo na povraćaj plaćene cene komunalne usluge koja mu nije pružena, a ako zbog toga pretrpi štetu ima pravo na naknadu štete.
Korisnik može da ostvari pravo iz prethodnog stava pod uslovom da je bez odlaganja obavestio Javno preduzeće Jagodina odnosno Gradsku upravu koja obavlja poslove inspekcijskog nadzora u najkraćem roku (istog odnosno najkasnije narednog dana), o nastalom poremećaju i pružanju komunalnih usluga.
Naknada za korišćenje kanalizacije plaća se prema utrošenoj količini vode.
Ako objekat nije priključen na gradski vodovod, nego se koristi sopstveno izvorište, naknada za korišćenje kanalizacije plaća se u paušalnom iznosu od 5 m3 za fizička lica po članu.
Pravna lica moraju da ugrade merač protoka prema uslovima Javnog preduzeća.
Naknade za izvršene komunalne usluge, mogu biti oslobođeni korisnici koji primaju socijalnu pomoć, na predlog Centra za socijalni rad, samo u slučaju ako naknadu za ta lica Javnom preduzeću isplati Centar za socijalni rad.
Potrošači vode i korisnici kanalizacije snose troškove za:
1. održavanje, popravku i zamenu priključka od ventila iza vodomera do svog objekta, montiranje i troškove transporta popravke vodomera,
2. demontaža, montiranje i troškovi transporta popravke kontrolnih vodomera,
3. održavanje, popravku i zamenu kanalizacionih cevi i šahti od uličnog spoja prema svom objektu i unutrašnje instalacije,
4. održavanje i ispiranje priključnih cevi od mesta priključka do svog objekta,
5. nabavka, ugradnja i održavanje merača protoka otpadnih voda na kanalizacionoj mreži za pravna lica koja koriste i vodu iz sopstvenog izvorišta.
Baždarenje vodomera i žigosanje vodomera - skidanje, transportni troškovi, ponovna montaža i cena baždarenja vrši se o trošku Javnog preduzeća, osim kontrolnih vodomera.
IX SLUČAJEVI I USLOVI POD KOJIMA SE MOŽE USKRATITI ISPORUKA VODE
Komunalna usluga može, privremeno, da se uskrati korisniku:
1. ako samovoljno, bez odobrenja Javnog preduzeća koristi komunalnu uslugu,
2. ako nastane kvar, oštećenje ili smetnje na instalacijama
3. ako sklonište vodomera bude neispravno u higijesko-tehničkom smislu, a potrošač nije otklonio nedostatke ni posle date pismene opomene od strane nadležnog organa
4. ako se naknadno utvrdi da je vodovodni priključak nepropisno ukršten sa kanalizacijom, septičkom jamom, drugim instalacijama infrastrukture ili na drugi način se u sanitarno tehničkom smislu ugrožava sistem,
5. ako poveže unutrašnje vodovodne instalacije spojene sa javnim vodovodom sa vodovodnim instalacijama i uređajima koji dobijaju vodu iz sopstvenih izvora,
6. ako potrošač ne plati naknadu za utrošenu vodu i kanalizaciju,
7. ako unutrašnje vodovodne instalacije priključi na javni vodovod preko vodovodnog priključka ili unutrašnjih vodovodnih instalacija korisnika drugog objekta, odnosno nepokretnosti,
8. ako korisnik ne omogući očitavanje vodomera u dva uzastopna očitavanja,
9. ako ugradi vodovodnu cev na vodovodnom priključku ispred vodomera,
10. ako ukloni vodomer ili skine plombu sa vodomera,
11. ako ukloni plombu sa zatvarača ispred vodomera ili sa zatvarača na obilaznom vodu namenjenom za protivpožarne potrebe, bez obaveštenja i odobrenja Javnog preduzeća,
12. ako dovede u neispravnost vodovodnu instalaciju i time ugrozi bezbednost susednih objekata,
13. ako je od strane inspekcijskih organa zabranjeno korišćenje unutrašnjih vodovodnih instalacija,
14. ako vodu koristi nenamenski i preko dozvoljenog obima i u uslovima proglašene štednje,
15. ako koristi unutrašnje vodovodne instalacije za uzemljenje električnih instalacija i uređaja,
16. ako korisnik ne omogući pristup u zgradi ili drugu nepokretnost ovlašćenim licima Javnog preduzeća, radi održavanja vodovodnog priključka;
17. kada dotadašnji korisnik ne otkaže korišćenje vode, a konstatuje se rešenjem nadležnog suda da je nepoznata adresa, odseljen ili umro, a novi korisnik nije prijavljen uredno nadležnoj službi Javnog preduzeća,
18. ako u slučaju promene korisnika (nastalu prometom nepokretnosti, promenom adrese stanovanja, smrću itd) novi korisnik ne izvrši uredno prijavljivanje,
19. ako zaključava poklopac od šahta,
20. ako lica iz ove odluke ni posle poziva Javnog preduzeća istom ne dostavi spisak vlasnika odnosno korisnika stanova u roku koji je utvrđen ovom odlukom.
Po prestanku razloga za uskraćivanje komunalne usluge Javno preduzeće je dužno da u roku od 3 dana od dana podnošenja zahteva korisnika nastavi pružanje komunalnih usluga.
Naknadu uskraćivanja iz prethodnog stava i omogućavanja da se komunalna usluga ponovo koristi je na teret korisnika.
Cenu priključka određuje Javno preduzeće.
X OBJEKTI ZA JAVNO SNABDEVANJE VODOM
Javna vatrogasna služba ima pravo uzimati vodu za gašenje požara i za vreme ograničenja. Vatrogasna služba može trošiti vodu za svoje vežbe samo u sporazumu sa Javnim preduzećem. Voda utrošena za vežbe se plaća.
Preduzeće koje koristi vodu iz javnog hidranta dužna su da ga posle upotrebe ostave u ispravnom stanju.
Ako usled nestručnog i nekvalitetnog korišćenja hidranta, vodovodnog ispusta i dr. dođe do oštećenja, Javno preduzeće ima pravo na naknadu štete.
XI KORIŠĆENJE VODE U JAVNE SVRHE
Pod korišćenjem vode u javne svrhe, u smislu odredaba ove Odluke, podrazumeva se korišćenje vode za gašenje požara, pranje i polivanje ulica, zalivanje javnih zelenih površina, održavanje i izgradnja gradskih saobraćajnica, kao i za javne česme i fontane, javne sanitarne objekte i sl.
Količina vode utrošene u javne svrhe utvrđuje se vodomerima ili na drugi način koji omogućuje Javnom preduzeću da utvrdi količinu utrošene vode.
Uslovi korišćenja i način plaćanja vode utrošene u javne svrhe, osim za gašenje požara određuju se ugovorom koji preduzeće zaključi sa Javnim preduzećem i drugim licima kojima je povereno obavljanje navedenih delatnosti iz stava 1. ovog člana.
Vatrogasne jedinice, odnosno društva, imaju pravo da za potrebe gašenja požara koriste vodu iz svih hidranata.
Zabranjeno je korišćenje hidranata u druge svrhe, osim gašenja požara i ispiranja vodovodne mreže.
Poslove inspekcijskog nadzora nad primenom ove Odluke vrši Gradska uprava za inspekcijske poslove - Komunalna inspekcija u okviru svojih ovlašćenja.
U vršenju nadzora organ iz prethodnog stava ovog člana preduzima mere za koje je ovlašćen zakonom, drugim propisima i ovom Odlukom.
Novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu ako:
1. pristupi izgradnji objekata vodovoda i kanalizacije bez projekta koji mora da bude usaglašen sa projektima vodovodnog i kanalizacionog sistema - čl. 12,
2. izgradnju, rekonstrukciju i proširenje mreže i drugih objekata i instalacija vodovoda i kanalizacije vrši bez odobrene investiciono - tehničke dokumentacije - čl. 13.
3. izvođač ne izvede radove na vodovodnoj i kanalizacionoj mreži u skladu sa odobrenom investiciono-tehničkom dokumentacijom, tehničkim uslovima i nadzorom od strane Javnog preduzeća - čl. 14.
4. priključi na komunalne objekte izgrađene bez odobrenja za gradnju - čl. 19 st. 1
5. korisnik privremenog vodovodnog priključka ne odjavi korišćenje vode po prestanku potrebe za korišćenjem vode - čl. 21 st. 3
6. vrši preprodaju vode - čl. 22 st. 2
7. spoji vodovodne instalacije koje su povezane na izvorišta izvan javnog vodovoda sa javnim vodovodom - čl. 26
8. izvodi komunalne i druge radove u neposrednoj blizini, iznad ili ispod komunalnih objekata (cevovoda i drugih postrojenja i uređaja) i u zonama i pojasevima sanitarne zaštite bez prethodne saglasnosti Javnog preduzeća - čl. 31 st. 1
9. potrošač ne ugradi vodomer za odvojeno registrovanje potrošnje za poslovni i stambeni prostor - čl. 33
10. ukoliko ne ugradi kontrolni vodomer do 30.06.2018. god. - čl. 35 st. 4
11. koristi vodu iz javnog hidranta suprotno čl. 52
12. po prestanku elementarne nepogode ne pristupe odmah na uklanjanju posledica, na raščišćavanju terena, saniranju objekata i drugo - čl. 58 st. 1
13. ne postupi po naredbi Gradskog veća za mere štednje ili redukovanu potrošnju vode - čl. 60
14. ne postupa u skladu sa čl. 61
15. postupa protivno čl. 62
16. ne omogući Javnom preduzeću skidanje vodomera u cilju periodičnog pregleda i zamenu ispravnim ili izbaždarenim vodomerom - čl. 65 st. 2
17. ako postupa suprotno čl. 68
18. ne omogući očitavanje vodomera - čl. 76 st. 2
Za prekršaj iz prethodnog stava pravno lice će se kazniti novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara a preduzetnik od 10.000,00 do 150.000,00 dinara.
Novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu ako:
1. Zahtev za priključenje na mrežu vodovoda i sistem kanalizacije ne podnesu u roku od 12 meseci od momenta kada se sistem izgradi - čl. 36.
2. ne izgradi septičku jamu na zemljištu koje se koristi za redovnu upotrebu objekta, ukoliko ne postoje uslovi za priključenje na javnu kanalizaciju - čl. 37 st. 1
3. se ne stara o redovnom čišćenju septičke jame i dozvoli izlivanje njenog sadržaja - čl. 37. st.2
4. po priključenju na javnu kanalizacionu mrežu ne isprazni, očisti i prestane da koristi septičku jamu u roku od 15 dana od dana priključenja - čl. 37. st. 3
5. unutrašnje instalacije kanalizacije zgrade ili drugog objekta koji se nalazi u ulici ili graniči sa ulicom u kojoj je izgrađena ulična kanalizaciona mreža, ne spoji sa mrežom u svemu prema građevinsko-tehničkim propisima koji regulišu izvođenje i korišćenje takvog objekta - čl. 38
6. ukoliko pored dokumentacije neophodne za odobrenje priključenja na sistem kanalizacije ne podnese i dokaz o kvalitetu otpadnih voda koje će ispuštati u gradsku kanalizaciju - čl. 43 st. 1
• ne obezbedi prethodno prečišćavanje industrijskih agresivnih voda (predtretman) pre priključivanja na javnu kanalizacionu mrežu - čl. 43 st. 3
• se ne stara o održavanju prve revizione šahte iza regulacione linije i snosi troškove održavanja - čl. 45 st. 1
• postupa suprotno čl. 47 Odluke.
Za prekršaj iz prethodnog stava pravno lice će se kazniti novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara a preduzetnik od 10.000,00 do 150.000,00 dinara.
Javno preduzeće kazniće se novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara ako:
- ne koristi postojeći sistem za prečišćavanje fekalne i industrijske otpadne vode - čl. 48
- ne postupa u skladu sa čl. 50
- ne obavesti korisnike o prekidima i smetnjama u obavljanju komunalne delatnosti preko sredstava javnog informisanja ili na drugi odgovarajući način - čl. 51. st. 1.
- ne obezbedi minimum procesa rada tokom štrajka - čl. 55
- ne postupi po naredbi Gradskog veća za mere štednje ili redukovanu potrošnju vode - čl. 590
- ne postupa u skladu sa čl. 60.
Za prekršaj iz prethodnog stava kazniće se i odgovorno lice u Javnom preduzeću od 5.000,00 do 50.000,00 dinara.
XIV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Javno preduzeće je dužno da u roku od 3 meseca po stupanju na snagu ove odluke donese opšta akta koji obezbeđuju funkcionisanje odnosno primenu ove odluke.
Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje važnost i primena Odluke o vodovodu i kanalizaciji Skupštine grada Jagodina ("Sl. gl.", br. 2/90, 2/02).
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku grada Jagodine".