Radi lakšeg sagledavanja izmena i dopuna propisa, nova sadržina odredaba data je zelenom, prethodna crvenom bojom, a nepromenjene odredbe nisu posebno označene, tako da pregledanjem crno-zelenog teksta pregledate važeću, a crno-crvenog teksta, prethodnu verziju propisa. Prečišćen tekst bez crvenih i zelenih oznaka i dalje možete videti na tabu "Tekst dokumenta". |
Propis - analitički prikaz promenaZAKONO OSNOVNOM OBRAZOVANJU I VASPITANJU("Sl. glasnik RS", br. 55/2013 i 101/2017) |
Ovim zakonom uređuje se osnovno obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon), potvrđenim međunarodnim konvencijama, poveljama, sporazumima i ovim zakonom.
Termini izraženi u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni ženski i muški rod lica na koja se odnose.
Delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Osnovno obrazovanje i vaspitanje je delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba.
Obrazovno-vaspitni rad u smislu ovog zakona obuhvata nastavu i druge oblike organizovanog rada sa učenicima.
[ČLAN 1 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja osnovna škola (u daljem tekstu: škola), i to:
1) osnovna škola;
2) osnovna škola za obrazovanje odraslih;
3) osnovna muzička škola;
4) osnovna baletska škola;
5) osnovna škola za učenike sa smetnjama u razvoju [.] i invaliditetom.
Izuzetno, delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja obavlja i obrazovno-vaspitni centar kao ustanova u kojoj se osim osnovnog obrazovanja i vaspitanja, odnosno predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja, ostvaruje i srednje obrazovanje i vaspitanje.
Delatnost osnovnog obrazovanja odraslih ostvaruje se u skladu sa Zakonom i posebnim zakonom koji uređuje oblast obrazovanja odraslih.
Škola obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja ostvarivanjem školskog programa, u školskom i drugom prostoru, organizovanjem izdvojenog odeljenja škole.
Pravo na osnovno obrazovanje i vaspitanje
Svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi.
Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je to potrebno, u skladu sa zakonom.
Obaveznost osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Osnovno obrazovanje i vaspitanje obavezno je i ostvaruje se u skladu sa zakonom.
Pripremni predškolski program ostvaruje se u skladu sa zakonom i deo je obaveznog obrazovanja i vaspitanja.
[ČLAN 2 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik [staratelj] dužan je da obezbedi da njegovo dete upiše i redovno pohađa školu.
Dete državljanin Republike Srbije ima pravo da osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče u nacionalnoj školi.
[ČLAN 3 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik [staratelj] učenika ima pravo da za svoje dete izabere osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj ili privatnoj školi, odnosno obrazovanje kod kuće ili na daljinu, [.] u skladu sa Zakonom.
Osnovni zadatak škole je da omogući kvalitetno obrazovanje i vaspitanje za svako dete i učenika, pod jednakim uslovima, bez obzira gde se škola nalazi, odnosno gde se obrazovanje i vaspitanje odvija.
Lica koja obavljaju obrazovno-vaspitni rad i druga lica zaposlena u školi naročito će promovisati jednakost među svim učenicima i aktivno se suprotstavljati svim vrstama diskriminacije i nasilja.
Obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
[ČLAN 4 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste: dete sa intektualnim smetnjama, dete sa senzornim smetnjama, dete sa motoričkim smetnjama, dete sa teškoćama u učenju, dete sa govorno-jezičkim smetnjama, dete sa problemom u ponašanju, dete sa emocionalnim teškoćama, dete sa smetnjama u razvoju koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se dete suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna mu je najkompleksnija podrška ili dete sa drugim smetnjama zbog kojih mu je potrebna podrška.
[Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete sa intelektualnim, čulnim i motoričkim smetnjama u razvoju.]
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa Zakonom.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.
Obrazovanje i vaspitanje učenika sa izuzetnim sposobnostima
[ČLAN 5 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Učenik sa izuzetnim sposobnostima ima pravo na individualni obrazovni plan koji omogućava da se njegov razvoj i napredovanje odvija prema sposobnostima i interesovanjima, u skladu sa Zakonom.
Učenik sa izuzetnim sposobnostima upisan u prvi razred srednje muzičke, odnosno baletske škole, koji je završio sedmi razred osnovne škole ima pravo da polaganjem razrednih ispita završi školu.
Učenik sa izuzetnim muzičkim, odnosno baletskim sposobnostima ima pravo da stiče muzičko ili baletsko obrazovanje i vaspitanje na osnovu jedinstvenog školskog programa za talente koji se donosi na osnovu [nastavnog] plana i programa nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja i [nastavnog] plana i programa nastave i učenja muzičkog ili baletskog obrazovanja i vaspitanja.
Jezik ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada
[ČLAN 6 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 12
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Izuzetno, za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine odnosno dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom, ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine daje saglasnost za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred. Ako nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni program.
Bliže uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada dvojezično na jeziku i pismu nacionalne manjine i na srpskom jeziku propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom i srpskom jeziku ili na stranom jeziku i jeziku i pismu nacionalne manjine, uz saglasnost Ministarstva.
Bliže uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično iz stava 7. ovog člana propisuje ministar.
Kada se obrazovanje stiče na jeziku nacionalne manjine, stranom jeziku ili dvojezično, učenje srpskog jezika je obavezno.
Obrazovno-vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.
[Član 12
Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.
Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se i na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično, ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika.
Škola može da ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo), u skladu sa zakonom. Saglasnost za ostvarivanje školskog programa na jezicima nacionalnih manjina za manje od 15 učenika Ministarstvo daje po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ako nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku i pismu nacionalne manjine, škola je u obavezi da za učenika organizuje nastavu srpskog jezika.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za učenika pripadnika nacionalne manjine organizuje se nastava jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet.
Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi na stranom jeziku, odnosno dvojezično, uz saglasnost Ministarstva.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na stranom jeziku, učeniku se organizuje nastava srpskog jezika.
Bliže uslove za ostvarivanje programa obrazovno-vaspitnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Obrazovno-vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.]
[ČLAN 7 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Prema programu obrazovanja i vaspitanja koji ostvaruje, škola može da bude nacionalna škola ili strana škola.
[Nastavni] Plan i program nastave i učenja donet na osnovu Zakona ostvaruje nacionalna škola.
Strani program u skladu sa Zakonom ostvaruje strana škola.
Prema osnivaču, škola može da bude javna škola ili privatna škola.
Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave je osnivač javne škole.
Drugo domaće i strano pravno ili fizičko lice je osnivač privatne škole.
Javna škola osniva se u skladu sa aktom o mreži škola.
Mreža škola treba da je racionalna i da obezbeđuje ostvarivanje jednakog prava na dostupnost obrazovanja i vaspitanja svim učenicima na određenom području.
Dostupnost mreže podrazumeva mogućnost sticanja obrazovanja i vaspitanja u sedištu ili drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja škole, primereno udaljenom od mesta stanovanja, uz infrastrukturnu povezanost i uslove koji ne ugrožavaju zdravlje i bezbednost učenika.
Privatna škola osniva se u skladu sa Zakonom.
Ukoliko ima više osnivača privatne škole njihova međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.
[ČLAN 8 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nacionalna škola osniva se kao javna, a može da se osnuje i kao privatna škola.
Stranu školu osniva strana država, strano ili domaće pravno ili fizičko lice, u skladu sa Zakonom.
Javna isprava koju izdaje strana škola priznaje se i izjednačava sa javnom ispravom koju izdaje nacionalna škola, nakon sprovođenja postupka priznavanja strane školske isprave.
[ČLAN 9 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje.
Radi unapređivanja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i škola koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.
Škola u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja u kojoj stiču obrazovanje i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da angažuje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u skladu sa Zakonom.
Angažovanje zaposlenog iz stava 3. ovog člana, vrši se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku u skladu sa Zakonom.
Škola posebne pedagoške orijentacije
[ČLAN 10 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 19
Škola može da ostvaruje i program posebne pedagoške orijentacije kada Ministarstvo utvrdi da realizacija tog programa obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Programi pedagoške orijentacije iz stava 1. ovog člana su: Montesori program, Dekroli program, Štajner program i slični programi, za koje škola koja ih ostvaruje poseduje sertifikat međunarodno priznatog udruženja škola iste pedagoške orijentacije.
[Član 19
Privatna škola može da se osnuje i kao škola posebne pedagoške orijentacije (Montesori, Dekroli, Štajner i slični programi) kada Ministarstvo utvrdi da realizacija njenog programa obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak osnovnog obrazovanja i vaspitanja.
Škola iz stava 1. ovog člana mora da poseduje sertifikat međunarodno priznatog udruženja škola iste pedagoške orijentacije.]
Škola koja ima rešenje o verifikaciji, može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju (objektu škole ili drugom prostoru) ako ispunjava uslove propisane Zakonom.
Nastava i drugi oblici obrazovno-vaspitnog rada van sedišta škole ostvaruju se uz uvažavanje demografskih, geografskih, ekonomskih i kulturnih specifičnosti.
Škola može početi sa radom van sedišta, po dobijanju rešenja o verifikaciji za obavljanje delatnosti u izdvojenom odeljenju, u skladu sa Zakonom.
III CILJEVI I ISHODI OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja
[ČLAN 11 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 21
Osnovni ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu:
1) obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju učenika;
2) obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj učenika, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju;
3) sveobuhvatna uključenost učenika u sistem obrazovanja i vaspitanja;
4) razvijanje i praktikovanje zdravih životnih stilova, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;
5) razvijanje svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine i ekološke etike, zaštite i dobrobiti životinja;
6) kontinuirano unapređivanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja i vaspitanja zasnovanog na proverenim naučnim saznanjima i obrazovnoj praksi;
7) razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno učešće u savremenom društvu koje se menja;
8) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;
9) razvijanje ključnih kompetencija za celoživotno učenje i međupredmetnih kompetencija u skladu sa razvojem savremene nauke i tehnologije;
10) razvoj svesti o sebi, stvaralačkih sposobnosti, kritičkog mišljenja, motivacije za učenje, sposobnosti za timski rad, sposobnosti samovrednovanja, samoinicijative i izražavanja svog mišljenja;
11) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;
12) razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva;
13) razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti;
14) razvijanje kompentencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu;
15) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti;
16) razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine;
17) povećanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja i vaspitanja, završavanje obrazovanja i vaspitanja u predviđenom roku sa minimalnim produžetkom trajanja i smanjenim napuštanjem školovanja;
18) povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije kao države zasnovane na znanju.
[Član 21
Ciljevi osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu:
1) pun i usklađen intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog deteta i učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima;
2) sticanje kvalitetnih znanja i veština i formiranje vrednosnih stavova, jezičke, matematičke, naučne, umetničke, kulturne, medijske, tehničke, finansijske i informatičke pismenosti, neophodnih za nastavak školovanja i aktivnu uključenost u život porodice i zajednice;
3) razvoj stvaralačkih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa, kao i izražavanje na jezicima različitih umetnosti;
4) razvoj sposobnosti pronalaženja, analiziranja, primene i saopštavanja informacija, uz vešto i efikasno korišćenje medija i informaciono-komunikacionih tehnologija;
5) osposobljavanje za rešavanje problema, povezivanje i primenu znanja i veština u daljem obrazovanju i svakodnevnom životu;
6) razvoj motivacije za učenje i osposobljavanje za samostalno učenje i obrazovanje tokom celog života;
7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izražavanja svog mišljenja;
8) osposobljavanje za donošenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budućeg života;
9) razvoj ključnih kompetencija potrebnih za život u savremenom društvu;
10) razvoj i praktikovanje zdravog načina života, svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti;
11) razvoj svesti o značaju održivog razvoja, zaštite i očuvanja prirode i životne sredine, ekološke etike i zaštite životinja;
12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, osećanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva;
13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog građanina, za život u demokratski uređenom i humanom društvu zasnovanom na poštovanju ljudskih i građanskih prava, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, poštenja i lične odgovornosti;
14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti državi Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i svog maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, poštovanje i očuvanje nacionalnog i svetskog kulturnog nasleđa;
15) razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne i uzrasne ravnopravnosti i tolerancije.]
[ČLAN 12 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Član 21a
Cilj orijentacije ka opštim međupredmetnim kompetencijama i ključnim kompetencijama je dinamičnije i angažovanije kombinovanje znanja, veština i stavova relevantnih za različite realne kontekste koji zahtevaju njihovu funkcionalnu primenu.
Opšte međupredmetne kompetencije zasnivaju se na ključnim kompetencijama, razvijaju se kroz nastavu svih predmeta, primenjive su u različitim situacijama i kontekstima pri rešavanju različitih problema i zadataka i neophodne svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, uključivanje u društvene tokove i zapošljavanje i čine osnovu za celoživotno učenje.
Opšte međupredmetne kompetencije za kraj osnovnog obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji su:
1) kompetencija za učenje;
2) odgovorno učešće u demokratskom društvu;
3) estetička kompetencija;
4) komunikacija;
5) odgovoran odnos prema okolini;
6) odgovoran odnos prema zdravlju;
7) preduzimljivost i orijentacija ka preduzetništvu;
8) rad sa podacima i informacijama;
9) rešavanje problema;
10) saradnja;
11) digitalna kompetencija.
[ČLAN 13 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nakon završetka osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenici će:
1) imati usvojen integrisani sistem naučno zasnovanih znanja o prirodi i društvu i biti sposobni da tako stečena znanja primenjuju i razmenjuju;
2) umeti da efikasno usmeno i pismeno komuniciraju na srpskom, odnosno na srpskom i jeziku nacionalne manjine i najmanje jednom stranom jeziku koristeći se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i simboličkim sredstvima;
3) biti funkcionalno pismeni u matematičkom, naučnom i finansijskom domenu;
4) umeti da efikasno i kritički koriste naučna znanja i tehnologiju, uz pokazivanje odgovornosti prema svom životu, životu drugih i životnoj sredini;
5) biti sposobni da razumeju različite forme umetničkog izražavanja i da ih koriste za sopstveno izražavanje;
6) biti osposobljeni za samostalno učenje;
7) biti sposobni da prikupljaju, analiziraju i kritički procenjuju informacije;
8) moći da identifikuju i rešavaju probleme i donose odluke koristeći kritičko i kreativno mišljenje i relevantna znanja;
9) biti spremni da prihvate izazove i promene uz odgovoran odnos prema sebi i svojim aktivnostima;
10) biti odgovorni prema sopstvenom zdravlju i njegovom očuvanju, primenjivati usvojene zdravstvene navike neophodne za aktivan i zdrav životni stil;
11) umeti da prepoznaju i uvaže ljudska i dečja prava i biti sposobni da aktivno učestvuju u njihovom ostvarivanju;
12) imati razvijeno osećanje pripadnosti sopstvenoj porodici, naciji i kulturi, poznavati sopstvenu tradiciju i doprinositi njenom očuvanju i razvoju;
13) znati i poštovati tradiciju, identitet i kulturu drugih zajednica i biti sposobni da sarađuju sa njihovim pripadnicima;
14) biti sposobni da efikasno i konstruktivno rade kao članovi tima, grupe, organizacije i zajednice.
IV PROGRAMI I ORGANIZACIJA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
[ČLAN 14 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Obrazovno-vaspitni rad u školi ostvaruje se na osnovu školskog programa, u skladu sa Zakonom.
Škola može da ostvaruje i:
1) školski program za obrazovanje odraslih;
2) školski program za muzičko obrazovanje;
3) školski program za baletsko obrazovanje;
4) individualni program srpskog jezika, odnosno jezika nacionalne manjine za učenike koji ne poznaju jezik na kojem se izvodi nastava;
5) predškolski program, odnosno pripremni predškolski program;
6) druge programe usmerene na unapređivanje i povećanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.
Izuzetno, škola može da ostvaruje i predškolski program, ukoliko nije moguće organizovanje predškolskog programa na nivou predškolske ustanove, uz saglasnost Ministarstva.
Škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u skladu sa individualnim obrazovnim planom učenika.
[ČLAN 15 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
(Brisano)
Član 24
Model centar je škola, koja unutar školskog programa ostvaruje i druge programe i aktivnosti usmerene na unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada, povećanje kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja.
Bliže uslove na osnovu kojih škola stiče status model centra i druga pitanja od značaja za rad model centra propisuje ministar.]
[ČLAN 16 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Obavezni predmeti, izborni programi i aktivnosti
Član 25
U školi se izučavaju obavezni predmeti i izborni programi i aktivnosti propisani planom i programom nastave i učenja, prema školskom programu, u skladu sa Zakonom.
U privatnoj školi, umesto izbornih programa i aktivnosti propisanih planom i programom nastave i učenja, škola može da realizuje druge programe i aktivnosti prema školskom programu.
Član 25
U školi se izučavaju nastavni predmeti propisani nastavnim planom i programom, u skladu sa Zakonom.
Nastavni predmeti jesu:
1) obavezni predmeti;
2) izborni predmeti propisani Zakonom i nastavnim planom i programom;
3) i fakultativni predmeti, u skladu sa školskim programom.
U privatnoj školi, umesto izbornih predmeta propisanih nastavnim planom i programom, škola može da realizuje nastavu drugih predmeta prema školskom programu.]
[ČLAN 17 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 26
Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Razvojni plan škole sadrži prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od značaja za razvoj ustanove, i to:
1) mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na završnom ispitu;
2) mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;
3) mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima;
4) mere prevencije osipanja učenika;
5) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadržaj pojedinih nastavnih predmeta;
6) plan pripreme za završni ispit;
7) plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;
8) plan stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora;
9) mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja učenika;
10) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;
11) plan uključivanja roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u rad škole;
12) plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;
13) druga pitanja od značaja za razvoj škole.
Razvojni plan sadrži kriterijume i merila za praćenje ostvarivanja razvojnog plana i služi kao oslonac za izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole.
[Član 26
Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.
Razvojni plan škole sadrži i:
1) mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na završnom ispitu;
2) mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;
3) mere prevencije nasilja i povećanja saradnje među učenicima, nastavnicima i roditeljima;
4) mere prevencije osipanja učenika;
5) druge mere usmerene na dostizanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja koji prevazilaze sadržaj pojedinih nastavnih predmeta;
6) plan pripreme za završni ispit;
7) plan uključivanja škole u nacionalne i međunarodne razvojne projekte;
8) plan stručnog usavršavanja nastavnika, stručnih saradnika i direktora;
9) mere za uvođenje inovativnih metoda nastave, učenja i ocenjivanja učenika;
10) plan napredovanja i sticanja zvanja nastavnika i stručnih saradnika;
11) plan uključivanja roditelja, odnosno staratelja u rad škole;
12) plan saradnje i umrežavanja sa drugim školama i ustanovama;
13) druga pitanja od značaja za razvoj škole.
Razvojni plan sadrži i merila za praćenje ostvarivanja razvojnog plana.
Razvojni plan služi kao oslonac za izradu školskog programa i godišnjeg plana rada škole.]
[ČLAN 18 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Plan i program nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja
Član 26a
Plan nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:
1) listu obaveznih predmeta i izbornih programa i aktivnosti po razredima;
2) ukupan godišnji fond časova po predmetima, programima i aktivnostima;
3) nedeljni fond časova po predmetima, programima i aktivnostima.
Program nastave i učenja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju sadrži:
1) ciljeve osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
2) ciljeve učenja predmeta, izbornih programa i aktivnosti po razredima;
3) opšte predmetne kompetencije;
4) specifične predmetne kompetencije;
5) ishode učenja;
6) obrazovne standarde za osnovno obrazovanje i vaspitanje;
7) ključne pojmove sadržaja svakog predmeta;
8) uputstvo za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa;
9) uputstvo za formativno i sumativno ocenjivanje učenika;
10) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, učenika sa izuzetnim sposobnostima, za obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine i obrazovanje odraslih.
[ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 27
Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se na osnovu školskog programa.
Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika u izboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.
Školski program se donosi u skladu sa Zakonom.
Nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje na školski i vaspitni program ustanova za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalne manjine.
Pojedini delovi školskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.
Škola objavljuje školski program u skladu sa Zakonom i opštim aktom škole.
Školski program sadrži:
1) ciljeve školskog programa;
2) plan nastave i učenja osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
3) programe obaveznih predmeta po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;
4) izborne programe po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;
5) programe aktivnosti po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;
6) program dopunske i dodatne nastave;
7) program kulturnih aktivnosti škole;
8) program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti;
9) program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;
10) program vannastavnih aktivnosti učenika;
11) program profesionalne orijentacije;
12) program zdravstvene zaštite;
13) program socijalne zaštite;
14) program zaštite životne sredine;
15) program saradnje sa lokalnom samoupravom;
16) program saradnje sa porodicom;
17) program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;
18) program rada školske biblioteke;
19) način ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana škole koji utiču na obrazovno-vaspitni rad.
Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.
Školski program, naročito u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, sadrži i:
1) način prilagođavanja rada i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad;
2) način prilagođavanja ciljeva i ishoda, kao i sadržaja obrazovno-vaspitnog rada i
3) način ostvarivanja dodatne podrške za učenike škole.
Sastavni deo školskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.
Školski program za obrazovanje odraslih, školski program za muzičko obrazovanje i vaspitanje, školski program za baletsko obrazovanje i vaspitanje, pripremni predškolski program i izuzetno predškolski program deo su školskog programa kada ih škola ostvaruje.
U okviru školskog programa osnovna muzička, odnosno osnovna baletska škola može da ostvaruje i program muzičkog, odnosno baletskog vaspitanja i obrazovanja za decu predškolskog uzrasta u trajanju do jedne godine.
U okviru školskog programa, za decu i učenike koji ne poznaju srpski jezik, škola može da realizuje i program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika.
[Član 27
Školski program je dokument na osnovu kojeg se ostvaruje razvojni plan i ukupan obrazovno-vaspitni rad u školi.
Školski program predstavlja osnovu na kojoj svaki nastavnik i stručni saradnik planira i realizuje svoj rad.
Školski program omogućava orijentaciju učenika i roditelja, odnosno staratelja u izboru škole, praćenje kvaliteta obrazovno-vaspitnog procesa i njegovih rezultata, kao i procenu individualnog rada i napredovanja svakog učenika.
Školski program se donosi na osnovu nastavnog plana i programa u skladu sa Zakonom.
Pojedini delovi školskog programa inoviraju se u toku njegovog ostvarivanja.
Škola objavljuje školski program u skladu sa Zakonom i opštim aktom škole.
Školski program sadrži:
1) ciljeve školskog programa;
2) nastavni plan osnovnog obrazovanja i vaspitanja;
3) programe obaveznih i izbornih predmeta po razredima, sa načinima i postupcima za njihovo ostvarivanje;
4) program dopunske i dodatne nastave;
5) program kulturnih aktivnosti škole;
6) program školskog sporta i sportskih aktivnosti;
7) program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja;
8) program slobodnih aktivnosti učenika;
9) program profesionalne orijentacije;
10) program zdravstvene zaštite;
11) program socijalne zaštite;
12) program zaštite životne sredine;
13) program saradnje sa lokalnom samoupravom;
14) program saradnje sa porodicom;
15) program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi;
16) program rada školske biblioteke;
17) način ostvarivanja drugih oblasti razvojnog plana škole koji utiču na obrazovno-vaspitni rad.
Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.
Kada škola realizuje fakultativni predmet, njegov program sastavni je deo školskog programa.
Sastavni deo školskog programa je i program bezbednosti i zdravlja na radu koji obuhvata zajedničke aktivnosti škole, roditelja, odnosno staratelja i jedinice lokalne samouprave, usmerene na razvoj svesti za sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.
Školski program za obrazovanje odraslih, školski program za muzičko obrazovanje i vaspitanje, školski program za baletsko obrazovanje i vaspitanje, predškolski program, odnosno pripremni predškolski program deo su školskog programa kada ih škola ostvaruje.
U okviru školskog programa osnovna muzička, odnosno osnovna baletska škola može da ostvaruje i program muzičkog, odnosno baletskog vaspitanja i obrazovanja za decu predškolskog uzrasta u trajanju do jedne godine.
U okviru školskog programa, za decu i učenike koji ne poznaju srpski jezik, škola može da realizuje i program za sticanje elementarnih znanja iz srpskog jezika.]
Načela izrade školskog programa
Školski program utemeljen je na načelima:
1) usmerenosti na procese i ishode učenja;
2) zasnovanosti na standardima, uz sistematsko praćenje i procenjivanje kvaliteta programa;
3) uvažavanja uzrasnih karakteristika u procesu sticanja znanja i veština, formiranja stavova i usvajanja vrednosti kod učenika;
4) horizontalne i vertikalne povezanosti u okviru predmeta i između različitih nastavnih predmeta;
5) poštovanja individualnih razlika među učenicima u pogledu načina učenja i brzine napredovanja, kao i mogućnosti ličnog izbora u slobodnim aktivnostima;
6) zasnovanosti na participativnim, kooperativnim, aktivnim i iskustvenim metodama nastave i učenja;
7) uvažavanja iskustva, učenja i znanja koja učenici stiču van škole i njihovo povezivanje sa sadržajima nastave;
8) razvijanja pozitivnog odnosa učenika prema školi i učenju, kao i podsticanja učenikovog interesovanja za učenje i obrazovanje u toku celog života;
9) korišćenja pozitivne povratne informacije, pohvale i nagrade kao sredstva za motivisanje učenika;
10) uvažavanje uzrasnih karakteristika u procesu psihofizičkog razvoja obezbeđivanjem uslova za život i rad u školi.
[ČLAN 20 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 29
Godišnjim planom rada škole utvrđuju se vreme, mesto, način, nosioci ostvarivanja školskog programa i druga pitanja od značaja za ostvarivanje školskog programa.
Godišnji plan rada škola donosi u skladu sa školskim kalendarom, razvojnim planom i školskim programom, do 15. septembra.
Ukoliko u toku školske godine dođe do promene nekog dela godišnjeg plana rada, škola donosi izmenu godišnjeg plana rada u odgovarajućem delu.
[Član 29
Škola donosi godišnji plan rada, u skladu sa Zakonom.]
Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja
[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Osnovno obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se u trajanju od osam godina u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i [nastavnim] planom i programom nastave i učenja.
Prvi ciklus obuhvata prvi, drugi, treći i četvrti razred.
Drugi ciklus obuhvata peti, šesti, sedmi i osmi razred.
Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje traje od dve do šest godina i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa [nastavnim] planom i programom nastave i učenja donetim na osnovu Zakona.
Osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje traje četiri godine i ostvaruje se u dva obrazovna ciklusa, u skladu sa [nastavnim] planom i programom nastave i učenja donetim na osnovu Zakona.
Osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje, osnovno baletsko obrazovanje i vaspitanje i osnovno obrazovanje odraslih stiče se pohađanjem nastave ili polaganjem ispita.
Muzičko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje za učenike sa izrazitim muzičkim, odnosno baletskim sposobnostima traje osam godina.
Trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja može biti duže ili kraće od trajanja iz st. 1. i 7. ovog člana, u zavisnosti od postignuća i napredovanja učenika.
Učeniku koji je navršio 15 godina života prestaje obaveza pohađanja škole istekom te školske godine.
Škola je dužna da učeniku koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, omogući školovanje do navršenih 17 godina života, ako to zahteva učenik ili njegov roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik.
Učenik koji je navršio 15 godina života, a nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, može da nastavi sticanje obrazovanja po programu funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.
[ČLAN 22 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Organizacija obrazovno-vaspitnog rada
Član 31
Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju, u grupi i individualno.
Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika.
Izuzetno, odeljenje istog razreda može da ima do 33 učenika uz saglasnost Ministarstva.
U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Broj učenika utvrđen u stavu 2. ovog člana umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad, odnosno sa učenjem jezika na kome se odvija obrazovno-vaspitni rad (IOP1), odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođavanjem ciljeva, sadržaja i načina ostvarivanja programa nastave i učenja i ishoda obrazovno-vaspitnog rada (u daljem tekstu: IOP2).
Obrazovno-vaspitni rad od prvog do četvrtog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.
Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset učenika.
Za predmete za koje je podela odeljenja na grupe predviđena planom i programom nastave i učenja organizuje se ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada u grupi.
Izuzetno, u grupi može da se organizuje i ostvarivanje nastave izbornih programa, ukoliko nije moguće organizovanje obrazovno-vaspitnog rada na nivou odeljenja.
Grupa iz stava 9. ovog člana, po pravilu, formira se na nivou razreda i ima najmanje 15, a najviše do 30 učenika. Obrazovno-vaspitni rad u grupi sa manje od 15 učenika organizuje se uz saglasnost ministra.
Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da ima do deset učenika, a kada odeljenje čine učenici sa smetnjama koje se manifestuju istovremeno u nekoliko oblasti, usled čega se učenik suočava sa brojnim preprekama u zadovoljenju osnovnih potreba i potrebna im je najkompleksnija podrška, odeljenje istog razreda ima do šest učenika.
U muzičkoj i baletskoj školi obrazovno-vaspitni rad organizuje se u grupi, u klasi i individualno.
Član 31
Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i u grupama, a po potrebi i individualno.
Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika.
U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Broj učenika utvrđen u stavu 2. ovog člana umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima.
Obrazovno-vaspitni rad od prvog do četvrtog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.
Kombinovano odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, a odeljenje od tri ili četiri razreda do deset učenika.
Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da ima do deset učenika.]
[ČLAN 23 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 32
Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u školi.
Pored redovne nastave, koja može da se organizuje poludnevno i celodnevno, u školi se organizuje dopunska, dodatna i pripremna nastava.
Škola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.
Izuzetno, ukoliko iz objektivnih razloga škola iz stava 3. ovog člana ne može da obezbedi ravnomernu promenu smena, nastavu organizuje i bez promene smena, u dogovoru sa Ministarstvom, odnosno nadležnom školskom upravom.
Za učenike kojima je potrebna pomoć u savladavanju programa i učenju, škola organizuje dopunsku nastavu.
Za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje dodatnu nastavu.
Za učenike upućene na razredni i popravni ispit, škola organizuje pripremnu nastavu.
Pripremna nastava se organizuje pre početka ispitnog roka, u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po dva časa dnevno za svaki predmet.
Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola može da realizuje individualnu nastavu kroz programe podrške deci i učenicima sa smetnjama u razvoju.
Pripremu učenika za polaganje završnog ispita škola može da organizuje tokom drugog polugodišta osmog razreda, a dužna je da organizuje pripremu učenika za polaganje završnog ispita deset dana pre polaganja ispita u trajanju najmanje dva časa dnevno iz predmeta koji su obuhvaćeni polaganjem.
[Član 32
Nastava je osnova obrazovno-vaspitnog procesa u školi.
Pored redovne nastave, koja može da se organizuje poludnevno i celodnevno, u školi se organizuje dopunska, dodatna i pripremna nastava.
Škola koja organizuje redovnu poludnevnu nastavu u dve smene stara se da svi učenici ravnomerno pohađaju nastavu u obe smene, smenjujući se u jednakim vremenskim intervalima, ne dužim od jednog meseca.
Za učenike kojima je potrebna pomoć u savladavanju programa i učenju, škola organizuje dopunsku nastavu.
Za učenike od četvrtog do osmog razreda sa posebnim sposobnostima, sklonostima i interesovanjima za pojedine predmete, škola organizuje dodatnu nastavu.
Za učenike upućene na razredni i popravni ispit, škola organizuje pripremnu nastavu.
Pripremna nastava se organizuje pre početka ispitnog roka, u trajanju od najmanje pet radnih dana sa po dva časa dnevno za svaki predmet.
Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje se dodatna podrška u skladu sa individualnim obrazovnim planom.
Škola je dužna da organizuje pripremu učenika za polaganje završnog ispita tokom drugog polugodišta osmog razreda, a deset dana pre polaganja ispita najmanje dva časa dnevno.]
Nastavni program verske nastave, na usaglašeni predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama, donosi ministar.
Organizovanje i ostvarivanje verske nastave prati Komisija za versku nastavu u školi (u daljem tekstu: Komisija).
Komisiju obrazuje Vlada na vreme od šest godina.
U Komisiju se imenuju po jedan predstavnik tradicionalnih crkava i verskih zajednica, tri predstavnika organa nadležnog za poslove odnosa sa crkvama i verskim zajednicama i tri predstavnika Ministarstva.
Član Komisije može biti razrešen pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, na predlog predlagača i ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Komisije, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja.
U slučaju razrešenja člana Komisije pre isteka mandata, Vlada postavlja novog člana po pribavljenom predlogu predstavnika čiji je član razrešen.
Predsednika i zamenika predsednika Komisije biraju članovi Komisije na prvoj sednici, većinom glasova od ukupnog broja članova Komisije.
Komisija obavlja poslove koji se, naročito, odnose na:
1) usaglašavanje predloga programa verske nastave;
2) udžbenike i druga nastavna sredstava, u skladu sa zakonom kojim se uređuju pitanja vezana za udžbenike i druga nastavna sredstva;
3) davanje mišljenja o listama nastavnika verske nastave;
4) druga pitanja vezana za praćenje organizovanja i ostvarivanja programa verske nastave.
Način rada i druga pitanja od značaja za rad Komisije, uređuju se poslovnikom o radu Komisije.
[ČLAN 24 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 34
Za učenike prvog ciklusa organizuje se razredna nastava, a za učenike drugog ciklusa predmetna nastava, a kada postoje uslovi i zajednička nastava više srodnih predmeta sa interdisciplinarnim sadržajem, u skladu sa školskim programom.
Izuzetno, za učenike prvog ciklusa može da se organizuje predmetna nastava iz stranog jezika i izbornih programa, u skladu sa zakonom i planom i programom nastave i učenja.
Izuzetno, u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, nastava u drugom ciklusu može da se organizuje kao razredna nastava, u skladu sa školskim programom.
Za pripadnike nacionalne manjine predmetna nastava može da se organizuje iz predmeta srpski jezik kao nematernji i izbornog programa jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture od prvog razreda.
[Član 34
Za učenike prvog ciklusa organizuje se razredna nastava, a za učenike drugog ciklusa predmetna nastava, a kada postoje uslovi i zajednička nastava više srodnih predmeta sa interdisciplinarnim sadržajem, u skladu sa školskim programom.
Izuzetno, za učenike prvog ciklusa može da se organizuje predmetna nastava iz stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta, u skladu sa zakonom i nastavnim planom i programom.
Za pripadnike nacionalne manjine predmetna nastava može da se organizuje iz srpskog jezika i jezika nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture od prvog razreda.]
[ČLAN 25 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola je dužna da za učenike četvrtog razreda organizuje časove predmetne nastave radi upoznavanja učenika sa predmetnim nastavnicima koji će realizovati nastavu u petom razredu.
Časovi predmetne nastave iz stava 1. ovog člana planiraju se na osnovu [nastavnog] programa nastave i učenja za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, u saradnji učitelja i odgovarajućih nastavnika predmetne nastave.
Časove predmetne nastave za učenike četvrtog razreda realizuju svi nastavnici predmetne nastave iz stava 1. ovog člana, po dva puta u toku školske godine, odnosno jedanput u toku polugodišta.
Škola može, s istim ciljem i na isti način, da organizuje časove predmetne nastave i za učenike od prvog do trećeg razreda.
Celodnevna nastava i produženi boravak
Škola može da organizuje celodnevnu nastavu i produženi boravak kao posebne oblike obrazovno-vaspitnog rada, uz saglasnost Ministarstva.
U okviru celodnevne nastave i produženog boravka obezbeđuju se igra, kulturno-umetničke, sportske aktivnosti, učenje, izrada domaćih zadataka i izvršavanje drugih obaveza učenika u bezbednom okruženju pod nadzorom nastavnika.
Bliže uslove organizovanja celodnevne nastave i produženog boravaka propisuje ministar.
Nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju
[ČLAN 26 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola može da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju, uz saglasnost Ministarstva.
Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da o potrebi organizovanja nastave za učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju obavesti školu.
[Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kući, odnosno zdravstvenoj ustanovi.
Roditelj, odnosno staratelj je dužan da o potrebi organizovanja nastave kod kuće ili u zdravstvenoj ustanovi obavesti školu.]
Način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju propisuje ministar.
[ČLAN 27 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 38
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje troškova obrazovanja i vaspitanja.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.
Škola iz stava 2. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.
Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem IOP-a 2, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.
Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika kod kuće.
Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće, propisuje ministar.
[Nastava kod kuće i na daljinu
Član 38
Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovno školsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće.
Roditelj, odnosno staratelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je dete, odnosno učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.
Škola iz stava 2. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom.
Osnovno školsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.
Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih standarda.
Nastava može da se ostvaruje, na zahtev roditelja, odnosno staratelja i kao nastava na daljinu.
O obrazovanju na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.
Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika kod kuće i na daljinu.
Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće i nastave na daljinu propisuje ministar.]
[ČLAN 28 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 38a
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da se opredeli da njegovo dete osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da podnese pisani zahtev za organizovanje nastave na daljinu školi u kojoj njegovo dete stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje do kraja nastavne godine za sledeću školsku godinu.
Nastava na daljinu mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća.
Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a stiče osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.
O obrazovanju na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava, potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.
Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje stiče nastavom na daljinu.
Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave na daljinu propisuje ministar.
[ČLAN 29 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Kulturne aktivnosti škole ostvaruju se na osnovu programa kulturnih aktivnosti.
Kulturne aktivnosti obuhvataju: proslavu dana škole, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja, proslave školskih i državnih praznika, priredbe, predstave, izložbe, koncerte, takmičenja i smotre, posete ustanovama kulture, zajedničke aktivnosti škole i jedinice lokalne samouprave i druge aktivnosti koje doprinose proširenju uticaja škole na vaspitanje učenika i kulturnom razvoju okruženja škole.
Proslave školskih i državnih praznika, početka i kraja školske godine i završetka osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja za učenike organizuju se u školi ili u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave u ustanovama iz oblasti kulture i sporta [kulture].
[ČLAN 30 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Program školskog sporta i sportsko-rekreativnih aktivnosti
[Program školskog sporta i sportskih aktivnosti]
Radi razvoja i praktikovanja zdravog načina života, razvoja svesti o važnosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, o potrebi negovanja i razvoja fizičkih sposobnosti, kao i prevencije nasilja, narkomanije, maloletničke delinkvencije, škola u okviru školskog programa, realizuje i program školskog sporta, kojim su obuhvaćeni svi učenici.
Škola je dužna da, u okviru programa školskog sporta, u saradnji [zajedno] sa jedinicom lokalne samouprave, organizuje nedelju školskog sporta najmanje jednom u toku polugodišta.
Program nedelje školskog sporta obuhvata sportsko-rekreativne aktivnosti svih učenika, kao i kulturno-umetničke manifestacije na temu iz oblasti fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
[Nedelja školskog sporta obuhvata takmičenja svih učenika u sportskim disciplinama prilagođenim uzrastu i mogućnostima učenika.]
[ČLAN 31 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja
[Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja ]
Program zaštite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, program sprečavanja diskriminacije i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kao što su, naročito, upotreba alkohola, duvana, psihoaktivnih supstanci i maloletnička delinkvencija, sastavni su deo školskog programa i ostvaruju se u skladu sa Zakonom.
Programi iz stava 1. ovog člana ostvaruju se kroz različite nastavne i slobodne aktivnosti sa učenicima, zaposlenima, roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa utvrđenim potrebama.
U ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana uključuju se i fizička i pravna lica sa teritorije jedinice lokalne samouprave, ustanove u oblasti kulture i sporta, vršnjački posrednici, kao i lica obučena za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, diskriminacije i drugih oblika rizičnog ponašanja.
Listu lica obučenih za prevenciju i intervenciju u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, diskriminacije i drugih oblika rizičnog ponašanja i listu škola koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju programa iz stava 1. ovog člana, utvrđuje ministar.
Bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 4. ovog člana propisuje ministar.
Liste iz stava 4. ovog člana objavljuju se na zvaničnoj internet strani Ministarstva.
[ČLAN 32 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Program vannastavnih aktivnosti učenika
Član 42
Radi jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, sadržajnog i celishodnog korišćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja društvenog života i razonode učenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, škola je dužna da realizuje vannastavne aktivnosti učenika u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.
Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju muzičke i dramske grupe učenika, školskog lista, folklora i sportskih sekcija.
Škola je obavezna da za učenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije.
[Program slobodnih aktivnosti učenika
Član 42
Radi jačanja obrazovno-vaspitne delatnosti škole, podsticanja individualnih sklonosti i interesovanja, sadržajnog i celishodnog korišćenja slobodnog vremena, kao i radi bogaćenja društvenog života i razonode učenika, razvijanja i negovanja drugarstva i prijateljstva, škola je dužna da realizuje slobodne aktivnosti učenika.
Slobodne aktivnosti organizuju se u oblasti nauke, tehnike, kulture, umetnosti, medija i sporta.
Škola posebnu pažnju posvećuje formiranju muzičke i dramske grupe učenika, školskog lista, folklora i sportskih sekcija.
Škola je obavezna da za učenike, u okviru svojih kapaciteta, besplatno organizuje sportske sekcije.]
Profesionalna orijentacija učenika
[ČLAN 33 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola u saradnji sa ustanovama za profesionalnu orijentaciju pomaže roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] i učenicima u izboru srednje škole i zanimanja, prema sklonostima i sposobnostima učenika i u tom cilju prati njihov razvoj i informiše ih o karakteru i uslovima rada pojedinih zanimanja.
Radi praćenja individualnih sklonosti učenika i pružanja pomoći učenicima i njihovim roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] u izboru srednje škole i zanimanja, škola formira tim za profesionalnu orijentaciju, u čijem sastavu su stručni saradnici i nastavnici.
Tim za profesionalnu orijentaciju realizuje program profesionalne orijentacije za učenike sedmog i osmog razreda.
Zdravstvena zaštita učenika u školi
[ČLAN 34 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 44
Škola sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite učenika, u skladu sa zakonom.
[Član 44
Škola sarađuje sa zdravstvenim ustanovama u sprovođenju zdravstvene zaštite učenika, posebno u obavljanju lekarskih pregleda dece koja polaze u prvi razred, sprovođenju redovnih sistematskih lekarskih pregleda i vakcinacija, u skladu sa zakonom.]
Socijalna zaštita učenika u školi
Škola u saradnji sa nadležnim ustanovama brine o socijalnoj zaštiti, posebno učenika iz osetljivih društvenih grupa, na osnovu programa socijalne zaštite.
Ukoliko je potrebno škola organizuje prikupljanje sredstava za ove svrhe kroz akcije školskog sporta, volontiranja i drugih dobrotvornih akcija.
[ČLAN 35 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Zaštita životne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na razvoj ekološke svesti, kao i očuvanje prirodnih resursa.
Očuvanje prirodnih resursa iz stava 1. ovog člana obuhvata i upoznavanje sa korišćenjem i racionalnom upotrebom tih resursa u oblasti energetike.
Škola doprinosi zaštiti životne sredine ostvarivanjem programa zaštite životne sredine - lokalnim ekološkim akcijama, zajedničkim aktivnostima škole, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja] i jedinice lokalne samouprave u analizi stanja životne sredine i akcija za zaštitu životne sredine u skladu sa zakonom.
Program saradnje sa lokalnom samoupravom
Saradnja sa lokalnom samoupravom realizuje se na osnovu programa saradnje sa lokalnom samoupravom, koji čini deo školskog programa.
Škola prati i uključuje se u dešavanja na teritoriji jedinice lokalne samouprave i zajedno sa njenim predstavnicima planira sadržaj i način saradnje, naročito o pitanjima od kojih zavisi razvitak škole.
[ČLAN 35 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja.
Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.
Program saradnje sa porodicom obuhvata i organizaciju otvorenog dana škole svakog meseca, kada roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici [staratelji] mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu.
Radi praćenja uspešnosti programa saradnje sa porodicom, škola, na kraju svakog polugodišta, organizuje anketiranje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja], u pogledu njihovog zadovoljstva programom saradnje sa porodicom i u pogledu njihovih sugestija za naredno polugodište.
Mišljenje roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja], dobijeno kao rezultat anketiranja, uzima se u obzir u postupku vrednovanja kvaliteta rada škole.
Izleti, ekskurzije i nastava u prirodi
[ČLAN 36 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Škola može da planira i organizuje izlete, ekskurzije i nastavu u prirodi, na način i pod uslovima utvrđenim [nastavnim] planom i programom nastave i učenja.
Program izleta, ekskurzija i nastave u prirodi sastavni je deo školskog programa i godišnjeg plana rada škole.
Škole koje imaju odgovarajuće uslove, kao i ustanove koje su specijalizovane za ostvarivanje kvalitetnih programa za decu i učenike u funkciji aktivnog slobodnog vremena, sa posebnim usmerenjem na sportsko-rekreativne aktivnosti i koje imaju odgovarajuće uslove, mogu da budu centri za realizaciju nastave u prirodi, kao i za realizaciju aktivnosti učenika više škola (Centar dečjih odmarališta, Pionirski grad i druge odgovarajuće ustanove namenjene deci i učenicima).
[Škole u seoskim sredinama mogu da budu centri za realizaciju nastave u prirodi, odnosno zajedničkih aktivnosti učenika - škole domaćina i gostujuće škole, ukoliko ispunjavaju uslove za realizaciju programa nastave u prirodi.]
[ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Školska biblioteka je mesto bibliotečko-informacione, vaspitno-obrazovne i kulturne aktivnosti škole.
U školskoj biblioteci prikuplja se, obrađuje i učenicima, nastavnicima i stručnim saradnicima daje na korišćenje bibliotečko-informaciona građa (knjige, serijske publikacije i dr.) i izvori.
Biblioteka je dužna da u svom fondu prikuplja udžbenike i druga nastavna sredstva namenjena učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i stručnu literaturu za nastavnike i stručne saradnike.
Zadatak školske biblioteke je da kod učenika razvija navike čitanja i korišćenja bibliotečkih usluga, kao i da učenike osposobljava da koriste informacije u svim oblicima i na svim medijima i omogući im da ovladaju veštinama potrebnim za učenje u toku celog života.
Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom. Muzička i baletska škola ima nototeku, a baletska škola i medijateku.
[Škola je dužna da ima školsku biblioteku, u skladu sa zakonom.]
Program rada školske biblioteke sastavni je deo školskog programa.
Dečje i učeničke organizacije u školi
[ČLAN 38 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 51
Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika, a može da se povezuje i sa organizacijama dece i učenika van škole (organizacija gorana, planinara, izviđača i sl.), u skladu sa zakonom.
[Član 51
Škola može da ima svoje organizacije dece i učenika, a može da se povezuje i sa organizacijama van škole (Prijatelji dece Srbije, Crveni krst, organizacija gorana, planinara, izviđača i sl.), u skladu sa zakonom.]
Vođenje letopisa i predstavljanje rada škole
[ČLAN 39 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 52
Škola je dužna da vodi letopis za svaku školsku godinu.
Letopis sadrži podatke o aktivnostima škole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada, kao i druge podatke od značaja za predstavljanje škole.
Škola letopis objavljuje na svojoj internet strani do 1. oktobra za prethodnu školsku godinu.
Škola je dužna da ima svoju internet stranu.
[Član 52
Škola je dužna da vodi letopis za svaku školsku godinu.
Letopis sadrži pisane podatke o aktivnostima škole i realizaciji obrazovno-vaspitnog rada.
Škola u publikaciji predstavlja program i organizaciju rada, u skladu sa godišnjim planom rada, kao i prava i dužnosti učenika, pravila ponašanja, kućni red i druge podatke od značaja za predstavljanje škole.
Škola publikaciju iz stava 2. ovog člana objavljuje na svojoj internet strani do 1. oktobra za tekuću školsku godinu, a može je podeliti učenicima u štampanom obliku.
Škola je dužna da ima svoju internet stranu.]
[ČLAN 40 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 53
Škola može da osnuje učeničku zadrugu radi razvoja preduzetničkog duha, pozitivnog odnosa učenika prema radu, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i profesionalne orijentacije.
Rad učeničke zadruge uređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom.
Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i udžbenike, pribor i opremu koja je potrebna za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.
Sredstva stečena radom učeničke zadruge koriste se za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, ekskurzije, ishranu učenika, nagrade članovima učeničke zadruge i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u školi i u druge svrhe u skladu sa aktima kojima se uređuje rad učeničke zadruge.
Učenička zadruga se upisuje u registar zadruga shodnom primenom odredaba zakona kojim se uređuje registracija zadruga.
Sadržinu osnivačkog akta, sticanje i prestanak statusa zadrugara, upravljanje i način rada učeničke zadruge, bliže uređuje ministar.
[Član 53
U školi može da se osnuje učenička zadruga radi razvoja pozitivnog odnosa učenika prema radu, profesionalne orijentacije, povezivanja nastave sa svetom rada, kao i razvoja pozitivnog odnosa prema timskom radu.
Rad učeničke zadruge uređuje se statutom škole i pravilima za rad zadruge, u skladu sa zakonom.
Škola može pružati usluge i prodavati proizvode nastale kao rezultat rada u učeničkoj zadruzi, kao i školski pribor i opremu.
Sredstva stečena radom učeničke zadruge koriste se za proširenje materijalne osnove rada učeničke zadruge, ekskurzije, ishranu učenika, nagrade članovima zadruge i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u školi i u druge svrhe u skladu sa aktima kojima se uređuje rad učeničke zadruge.]
[ČLAN 41 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 54
Za decu građana Republike Srbije u inostranstvu može da se organizuje nastava na srpskom jeziku po posebnom programu, u skladu sa Zakonom.
[Član 54
Za decu građana Republike Srbije koji su na privremenom boravku u inostranstvu može da se obezbedi dopunsko osnovno obrazovanje i vaspitanje po posebnom nastavnom planu i programu.]
[ČLAN 42 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 55
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike, o deci koja treba da se upišu u prvi razred osnovne škole najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.
Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika.
U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.
Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu.
Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.
Deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije, a sa dostavljenim dokazom o zdravstvenom pregledu deteta.
Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog, odnosno pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.
Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.
U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili potrebu za pružanjem dodatne podrške u obrazovanju. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, škola upućuje pisani zahtev osnivaču po pribavljenom mišljenju interresorne komisije.
Dete starosti od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti.
Proveru spremnosti deteta vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.
U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa, odnosno pedagoga škola može da preporuči:
1) upis deteta u prvi razred;
2) upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta, kome je preporučen upis deteta u školu nakon godinu dana, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu u roku od osam dana od dana dobijanja preporuke škole iz stava 12. ovog člana. Komisiju čine: psiholog, pedagog, nastavnik razredne nastave i pedijatar deteta.
Komisija škole, primenom standardnih postupaka i instrumenata, može da odobri upis deteta ili da potvrdi upis deteta u školu nakon godinu dana, o čemu odluku donosi u roku od 15 dana od dana prijema zahteva iz stava 13. ovog člana. Odluka komisije je konačna.
Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.
Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.
Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole do 30. aprila tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis, nakon sagledavanja raspoloživih kapaciteta, a u skladu sa prostornim, kadrovskim i finansijskim mogućnostima škole.
[Član 55
Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika.
U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, u skladu sa Zakonom.
Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa Zakonom.
Dete koje ima od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu.
Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti iz stava 3. ovog člana u skladu sa Zakonom.
Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred, na osnovu prethodne provere znanja.
Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, pedagoga i psihologa škole uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes deteta.]
[ČLAN 43 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Upis u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom
[Upis u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju]
U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja].
Upis u muzičku, odnosno baletsku školu
[ČLAN 44 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U osnovnu muzičku, odnosno osnovnu baletsku školu može da se upiše dete i učenik osnovne i srednje škole koji položi prijemni ispit za utvrđivanje muzičke, odnosno baletske sposobnosti,[.] u skladu sa planom i programom nastave i učenja osnovnog muzičkog obrazovanja i vaspitanja i planom i programom nastave i učenja osnovnog baletskog obrazovanja i vaspitanja.
Učenik koji nije završio prvi ciklus osnovne muzičke, odnosno osnovne baletske škole može da se upiše u drugi ciklus nakon položenog ispita za proveru znanja.
Učenik osnovne muzičke ili osnovne baletske škole može da nastavi sticanje muzičkog, odnosno baletskog obrazovanja i vaspitanja po jedinstvenom školskom programu za talente, ako se utvrdi da ima izuzetne muzičke, odnosno baletske sposobnosti.
Odgovornost za upis i redovno pohađanje nastave
[ČLAN 45 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 58
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik po prijemu obaveštenja iz stava 3. ovog člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, odnosno ne obavesti školu o razlozima izostajanja učenika, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave i nadležnu ustanovu socijalne zaštite.
[Član 58
Roditelj, odnosno staratelj odgovoran je za upis deteta u školu, za redovno pohađanje nastave i obavljanje drugih školskih obaveza.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno staratelje, o deci koja treba da se upišu u prvi razred najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu.
Škola je dužna da u roku od 30 dana obavesti roditelja, odnosno staratelja, o odluci po njegovom zahtevu za upis deteta van područja škole.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno staratelja i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
Škola je dužna da obavesti roditelja, odnosno staratelja o učeniku koji neredovno pohađa ili je prestao da pohađa nastavu, najkasnije dva dana od dana prestanka pohađanja nastave.
Ako roditelj, odnosno staratelj po prijemu obaveštenja iz stava 5. ovoga člana ne obezbedi da u roku od tri dana učenik nastavi redovno da pohađa nastavu, škola odmah obaveštava jedinicu lokalne samouprave.]
[ČLAN 46 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 59
Vreme provedeno u školi izraženo je u satima i obuhvata časove obaveznih predmeta, izbornih programa i vreme provedeno u aktivnostima, propisane zakonom i planom i programom nastave i učenja, koje su sadržane u školskom programu i u funkciji su razvoja sposobnosti, interesovanja i kreativnosti učenika.
Učenik u prvom ciklusu ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 20 sati nedeljno.
Učenik u drugom ciklusu ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 25 sati nedeljno.
Učenik u prvom ciklusu koji stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine ima obavezne predmete, izborne programe i aktivnosti do 22 sata nedeljno, a u drugom ciklusu do 27 sati nedeljno.
U nedeljni broj sati iz st. 2-4. ovog člana ne uračunava se trajanje časova dopunske i dodatne nastave.
[Opterećenje učenika i trajanje časa
Član 59
Učenik u prvom ciklusu ima do 20 časova nastave nedeljno, odnosno do četiri časa nastave dnevno.
Učenik u drugom ciklusu ima do 25 časova nastave nedeljno, odnosno do pet časova nastave dnevno.
Učenik u prvom ciklusu koji stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje na jeziku nacionalne manjine ima do 23 časa nastave nedeljno, a u drugom ciklusu do 28 časova nastave nedeljno.
U nedeljni broj časova iz st. 1, 2. i 3. ovog člana ne uračunavaju se časovi iz izbornih predmeta i vannastavnih aktivnosti.
Časovi nastave iz st. 1, 2. i 3. ovog člana mogu se uvećati do tri časa nedeljno ostalim aktivnostima planiranim školskim programom.
Čas nastave traje 45 minuta.
Izuzetno, čas nastave može da traje duže ili kraće od 45 minuta, u skladu sa nastavnim planom i programom.
Trajanje časa nastave može se prilagoditi posebnim uslovima u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u određenom vremenskom periodu, uz saglasnost Ministarstva.]
[ČLAN 47 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 59a
Škola u skladu sa planom i programom nastave i učenja vrši raspored obaveznih predmeta, izbornih programa i aktivnosti, odnosno utvrđuje raspored časova.
Raspored časova može da se menja u toku nastavne godine.
Čas nastave traje 45 minuta.
Izuzetno, čas nastave može da traje duže ili kraće od 45 minuta, u skladu sa planom i programom nastave i učenja.
Trajanje časa nastave može se prilagoditi posebnim uslovima u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad u određenom vremenskom periodu, uz saglasnost Ministarstva.
[ČLAN 48 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 60
Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja učenika u toku savladavanja programa obaveznih predmeta.
Nastavnik je dužan da redovno ocenjuje učenike u skladu sa zakonom.
Praćenje razvoja, napredovanja i postignuća učenika obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.
Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja IOP-a 1, i to na način koji uzima u obzir njegove jezičke, motoričke i čulne mogućnosti.
Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po IOP-u 2, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti prilagođenih ciljeva i ishoda, u skladu sa IOP-om 2.
Učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče obrazovanje i vaspitanje na prilagođen i obogaćen način, primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu praćenja ostvarivanja propisanih ishoda i standarda postignuća i angažovanja.
Učeniku se ne može umanjiti ocena iz obaveznog predmeta zbog neprimerenog ponašanja.
[Član 60
Ocenjivanje je sastavni deo procesa nastave i učenja kojim se obezbeđuje stalno praćenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i standarda postignuća i angažovanja učenika u toku savladavanja školskog programa.
Nastavnik je dužan da redovno ocenjuje učenike u skladu sa zakonom.
Praćenje razvoja, napredovanja i postignuća učenika obavlja se formativnim i sumativnim ocenjivanjem.
Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana, i to na način koji uzima u obzir njegove jezičke, motoričke i čulne mogućnosti.
Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim standardima postignuća, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagođenih standarda.
Učenik sa izuzetnim sposobnostima koji stiče obrazovanje i vaspitanje na prilagođen i obogaćen način, primenom individualnog obrazovnog plana, ocenjuje se na osnovu praćenja ostvarivanja propisanih ciljeva, opštih i posebnih standarda postignuća i angažovanja.
U postupku predlaganja zaključne ocene predmetni nastavnik uzima u obzir i uspeh učenika postignut na takmičenjima, nagrade, pohvale i diplome, nastupe na kulturnim i sportskim manifestacijama u školi i na teritoriji jedinice lokalne samouprave, radove učenika objavljene u školskom listu i drugim listovima i časopisima, radove na izložbama, konkursima i sl.
Učeniku se ne može umanjiti ocena iz nastavnog predmeta zbog njegovog odnosa prema slobodnim aktivnostima ili neprimerenog ponašanja.]
[ČLAN 49 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 61
Učenik se ocenjuje iz obaveznog predmeta i vladanja, opisnom i brojčanom ocenom, u skladu sa Zakonom.
Ocena je javna i saopštava se učeniku sa obrazloženjem.
U prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik se iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisnom ocenom.
Od drugog do osmog razreda učenik se iz obaveznog predmeta, izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisno i brojčano.
Brojčana ocena iz obaveznog predmeta je: odličan (5), vrlodobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.
Uspeh učenika iz izbornih programa i aktivnosti ocenjuje se opisno i to: ističe se, dobar i zadovoljava.
U toku polugodišta učenik mora biti ocenjen iz svakog obaveznog predmeta najmanje četiri puta.
Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.
Zaključna ocena iz obaveznog predmeta utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta.
Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika prvog razreda je opisna, utvrđuje se na osnovu opisnih ocena o razvoju i napredovanju učenika i iskazuje se kao mišljenje o razvoju i napredovanju učenika.
Mišljenje iz stava 10. ovog člana unosi se u đačku knjižicu i učenik prelazi u naredni razred.
Zaključna ocena iz obaveznog predmeta za učenika od drugog do osmog razreda je brojčana.
Zaključna ocena iz izbornih programa i aktivnosti je opisna i to: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika.
Zaključnu ocenu iz predmeta utvrđuje deo odeljenjskog veća koji čine nastavnici koji predaju učeniku na predlog predmetnog nastavnika, a ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine.
U postupku predlaganja zaključne ocene nastavnik razredne nastave, odnosno predmetni nastavnik uzima u obzir celokupno zalaganje i postignuća učenika u toku obrazovno-vaspitnog rada i to: uspeh učenika postignut na takmičenjima, nagrade, pohvale i diplome, nastupe na kulturnim i sportskim manifestacijama u školi i van škole, radove učenika objavljene u školskom listu i drugim listovima i časopisima, radove na izložbama, konkursima i sl.
Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta u toku polugodišta, odnosno dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena.
Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.
Ako nastavnik iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da organizuje čas iz stava 17. ovog člana, škola je dužna da obezbedi odgovarajuću stručnu zamenu.
Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.
Kada obavezni predmet sadrži module, zaključna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta.
[Član 61
Učenik se ocenjuje iz nastavnih predmeta i vladanja, opisnom i brojčanom ocenom, u skladu sa Zakonom.
Ocena je javna i saopštava se učeniku sa obrazloženjem.
Brojčana ocena uspeha učenika iz obaveznih, izbornih i fakultativnih predmeta je: odličan (5), vrlo dobar (4), dobar (3), dovoljan (2) i nedovoljan (1). Ocena nedovoljan (1) je neprelazna.
Uspeh učenika iz izbornih predmeta propisanih Zakonom ocenjuje se opisno.
U toku polugodišta učenik mora biti ocenjen iz svakog nastavnog predmeta najmanje četiri puta.
Izuzetno, ukoliko je nedeljni fond nastavnog predmeta jedan čas, učenik se ocenjuje najmanje dva puta u polugodištu.
Zaključna ocena u prvom razredu je opisna i utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu opisnih ocena o razvoju i napredovanju učenika u toku savladavanja školskog programa.
U ostalim razredima, zaključna ocena iz predmeta je brojčana, osim iz izbornih predmeta propisanih Zakonom.
Zaključna ocena iz izbornih predmeta propisanih Zakonom je: ističe se, dobar i zadovoljava i ne utiče na opšti uspeh učenika.
Zaključnu ocenu iz predmeta utvrđuje odeljenjsko veće na predlog predmetnog nastavnika, na kraju prvog i drugog polugodišta.
Učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta u toku polugodišta, ne može da se utvrdi zaključna ocena.
Učenika koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, a nema propisani broj ocena u polugodištu, nastavnik je dužan da oceni na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta uz prisustvo odeljenjskog starešine, pedagoga ili psihologa.
Ako predmetni nastavnik iz bilo kojih razloga nije u mogućnosti da organizuje čas iz stava 12. ovog člana, škola je dužna da obezbedi odgovarajuću stručnu zamenu.
Odeljenjski starešina je u obavezi da redovno prati ocenjivanje učenika i ukazuje predmetnim nastavnicima na broj propisanih ocena koje učenik treba da ima u polugodištu radi utvrđivanja zaključne ocene.
Kada nastavni predmet sadrži module, zaključna ocena se izvodi na osnovu pozitivnih ocena svih modula u okviru predmeta.]
[ČLAN 50 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz vladanja počev od šestog razreda.
Opšti uspeh učenika je: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan.
Učenik je postigao opšti uspeh:
1) odličan - ako ima srednju ocenu najmanje 4,50;
2) vrlo dobar - ako ima srednju ocenu od 3,50 zaključno sa 4,49;
3) dobar - ako ima srednju ocenu od 2,50 zaključno sa 3,49;
4) dovoljan uspeh - ako ima srednju ocenu do 2,49.
Učenik nije sa uspehom završio razred ukoliko ima više od dve nedovoljne ocene, osim ocene iz vladanja ili nije položio popravni ispit, osim učenika drugog i trećeg razreda osnovne škole koji se prevodi u naredni razred.
[ČLAN 51 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Vladanje učenika od prvog do petog razreda ocenjuje se opisno u toku i na kraju polugodišta.
Zaključna ocena iz vladanja učenika iz stava 1. ovog člana jeste: primerno; vrlo dobro; dobro; zadovoljavajuće i nezadovoljavajuće i ne utiče na opšti uspeh učenika.
Vladanje učenika od šestog do osmog razreda ocenjuje se opisno u toku polugodišta.
Ocena iz vladanja iz stava 3. ovog člana na kraju prvog i drugog polugodišta jeste brojčana, i to: primerno (5), vrlo dobro (4), dobro (3), zadovoljavajuće (2) i nezadovoljavajuće (1), i utiče na opšti uspeh učenika.
Prilikom ocenjivanja vladanja sagledava se ponašanje učenika u celini, imajući pri tom u vidu i angažovanje učenika u aktivnostima izvan nastave u skladu sa školskim programom (slobodne aktivnosti, učenička zadruga, zaštita životne sredine, zaštita od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i programi prevencije drugih oblika rizičnog ponašanja, kulturna aktivnost škole).
Na ocenu iz vladanja ne utiču ocene iz obaveznog [nastavnih] predmeta.
Zaključnu ocenu iz vladanja na predlog odeljenjskog starešine utvrđuje odeljenjsko veće.
Dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju
[ČLAN 52 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 64
Detetu i učeniku kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju, rizika od ranog napuštanja školovanja i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, prilagođavanje načina ostvarivanja školskog programa i izradu, donošenje i ostvarivanje individualnog obrazovnog plana.
Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje.
Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima jedinice lokalne samouprave, kao i sa školom za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, odnosno školom koja ima odeljenje za učenike sa smetnjama u razvoju, drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou.
Škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.
Posebnu stručnu pomoć iz stava 3. ovog člana mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Liste lica i škola iz stava 6. ovog člana utvrđuje ministar.
Liste iz stava 7. ovog člana objavljuju se na zvaničnoj internet strani Ministarstva.
[Član 64
Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.
Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje.
Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno staratelj može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou.
Posebnu stručnu pomoć iz stava 3. ovog člana mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja.
Liste lica i škola iz stava 5. ovog člana utvrđuje ministar.
Bliže uslove za utvrđivanje lista iz stava 6. ovog člana propisuje ministar.
Liste iz stava 6. ovog člana objavljuju se na zvaničnoj internet strani Ministarstva.]
[ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 65
Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u celini ili delimično.
Direktor donosi odluku o oslobađanju učenika od praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara.
Učenik koji je oslobođen praktičnog dela nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja ocenjuje se na osnovu teorijskih znanja, u skladu sa programom predmeta.
Izuzetno, učenik može da bude oslobođen nastave stranog jezika za određenu školsku godinu i određeni razred na osnovu odgovarajućeg uverenja o položenom ispitu iz stranog jezika izdatom od strane škole, u skladu sa članom 73. ovog zakona.
[Član 65
Učenik može biti privremeno ili za određenu školsku godinu oslobođen nastave fizičkog vaspitanja u celini ili delimično.
Nastavničko veće donosi odluku o oslobađanju učenika od fizičkog vaspitanja na osnovu predloga izabranog lekara.
Učenik osnovne muzičke, odnosno baletske škole može biti oslobođen pohađanja nastave izbornog predmeta u školi, na zahtev roditelja, odnosno staratelja.
Odluku o oslobađanju učenika iz stava 3. ovog člana donosi nastavničko veće, na osnovu potvrde o svojstvu učenika koju izdaje osnovna muzička, odnosno baletska škola.]
Pohvaljivanje i nagrađivanje učenika
Učenik koji se ističe u učenju i vladanju pohvaljuje se ili nagrađuje.
Opštim aktom škole određuju se uslovi i način za dodeljivanje pohvala i nagrada, kao i za izbor učenika generacije.
U toku školovanja učeniku se dodeljuje diploma ili nagrada za izuzetan opšti uspeh, odnosno diploma za izuzetan uspeh iz pojedinih nastavnih predmeta i izuzetnog postignuća u bilo kojoj oblasti rada škole.
Vrste diploma, odnosno nagrada i bliže uslove za njihovo dodeljivanje propisuje ministar.
Učenik koji se ističe znanjem i sposobnostima može da završi školu u roku kraćem od osam godina.
U toku jedne školske godine učenik može da završi dva razreda.
Nastavničko veće utvrđuje ispunjenost uslova za brže napredovanje učenika.
Uslove i postupak napredovanja učenika propisuje ministar.
Za učenike sedmog i osmog razreda organizuje se učenički parlament, u skladu sa Zakonom.
Učenički parlament na kraju svake školske godine dostavlja izveštaj o svom radu školskom odboru i savetu roditelja škole.
[ČLAN 54 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Učenik koji je nastanjen na udaljenosti većoj od četiri kilometra od sedišta škole ima pravo na besplatan prevoz.
Učenik ima pravo na besplatan prevoz i u slučaju kada pohađa školu na teritoriji druge jedinice lokalne samouprave, ako je ta škola na udaljenosti većoj od četiri kilometra i najbliža je mestu prebivališta učenika.
Učenik kome je na osnovu zahteva roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja] omogućeno da pohađa školu van područja kome pripada ima pravo na besplatan prevoz samo u okviru školskog područja u kojem ima prebivalište.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz bez obzira na udaljenost njegovog prebivališta od škole.
Škola u okviru školskog objekta, u saradnji sa savetom roditelja škole, organizuje ishranu za učenike.
Škola u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave i donatorima može da obezbedi za sve učenike besplatnu ishranu u celini ili delimično.
Bliže uslove za organizovanje, ostvarivanje i praćenje ishrane učenika u osnovnoj školi propisuje ministar i ministar nadležan za poslove zdravlja.
Sredstva za viši kvalitet obrazovanja, koja škola ostvaruje po osnovu učešća roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja], jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora, proširene delatnosti i učeničke zadruge, dužna je prioritetno da koristi za ishranu i pomoć učenika.
[ČLAN 55 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Uspeh učenika ocenjuje se i na ispitu.
U školi se polažu popravni, razredni, završni ispit, ispit iz stranog jezika i drugi ispiti.
Ispiti iz stava 2. ovog člana, osim završnog ispita, polažu se pred ispitnom komisijom od tri člana od kojih su najmanje dva stručna za predmet.
Ispitnu komisiju obrazuje direktor škole.
Ako škola nema potreban broj stručnih lica za odgovarajući predmet angažuje se stručno lice iz druge škole.
Učenik osnovne muzičke, odnosno baletske škole polaže: prijemni ispit za utvrđivanje muzičke, odnosno baletske sposobnosti, kontrolni, godišnji, razredni i popravni ispit, u skladu sa [nastavnim] planom i programom nastave i učenja.
Način i vreme polaganja razrednih, popravnih ispita, ispita iz stranog jezika i drugih ispita uređuje se opštim aktom škole.
Razredni ispit polaže učenik koji nije ocenjen iz jednog ili više nastavnih predmeta.
Učenik može biti neocenjen iz nastavnog predmeta ukoliko nije pohađao nastavu više od trećine ukupnog godišnjeg broja časova tog predmeta i ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da nije dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou.
Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz jednog ili dva nastavna predmeta, ili ne pristupi polaganju razrednog ispita jednog ili dva nastavna predmeta, polaže popravni ispit.
Učenik koji na razrednom ispitu dobije nedovoljnu ocenu iz više od dva nastavna predmeta, ili koji ne pristupi polaganju razrednog ispita iz više od dva nastavna predmeta ponavlja razred, u skladu sa Zakonom.
[ČLAN 56 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 72
Popravni ispit polaže učenik od četvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz obaveznih predmeta.
Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog, odnosno završnog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.
Učenik koji polaže popravni ispit obavezan je da pohađa pripremnu nastavu, koju je škola dužna da organizuje neposredno pre polaganja popravnog ispita.
Učenik koji položi popravni ispit završava razred.
Učenik od četvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene i učenik koji ne položi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita ponavlja razred.
Učenik osmog, odnosno završnog razreda koji ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit ne ponavlja razred, već završava započeto obrazovanje i vaspitanje u istoj školi polaganjem ispita iz predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa Zakonom.
Učenik osmog razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja koji položi popravni ispit, stiče pravo da polaže završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju u propisanim rokovima.
[Član 72
Popravni ispit polažu učenici od četvrtog do osmog razreda koji na kraju drugog polugodišta imaju do dve nedovoljne zaključne brojčane ocene iz nastavnih predmeta.
Učenik od četvrtog do sedmog razreda polaže popravni ispit u avgustovskom ispitnom roku, a učenik osmog razreda u junskom i avgustovskom ispitnom roku.
Učenik od četvrtog do sedmog razreda koji na kraju drugog polugodišta ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene i učenik koji ne položi popravni ispit ili ne pristupi polaganju popravnog ispita ponavlja razred.
Učenik osmog razreda koji ima više od dve nedovoljne zaključne brojčane ocene ili ne položi popravni ispit ne ponavlja razred, već završava započeto obrazovanje i vaspitanje u istoj školi polaganjem ispita iz predmeta iz kojeg ima nedovoljnu ocenu, u skladu sa Zakonom.]
[ČLAN 57 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 73
Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.
Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se po propisanom programu nastave i učenja za određeni razred.
Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu.
Ispit iz stranog jezika može da se polaže i u drugoj školi, koja ostvaruje program tog jezika.
Izuzetno, učeniku može da se prizna uverenje o položenom ispitu iz stranog jezika kao dokaz o savladanosti programa stranog jezika za određeni razred, ako je to u najboljem interesu učenika, ukoliko je učenik nastavio sticanje osnovnoškolskog obrazovanja u drugoj školi, u kojoj se izučava drugi strani jezik u odnosu na školu u kojoj je prethodno sticao osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje.
Ocena o položenom ispitu iz stranog jezika unosi se u propisanu evidenciju.
[Član 73
Učenik može da polaže ispit iz stranog jezika koji nije izučavao u školi.
Ispit iz stava 1. ovog člana polaže se po propisanom nastavnom programu za određeni razred.
Škola izdaje učeniku uverenje o položenom ispitu.]
[ČLAN 58 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Član 74
Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit pisanim putem - rešavanjem testova.
Programom završnog ispita određuju se nastavni predmeti iz kojih učenik polaže završni ispit.
Prilagođavanje završnog ispita za učenike kojima je potrebna dodatna podrška vrši se u skladu sa vrstom potrebne dodatne podrške.
Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa Zakonom i zakonom koji uređuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Regularnost završnog ispita obezbeđuje direktor.
Rezultati završnog ispita služe školi za utvrđivanje kvaliteta rada nastavnika i škole, oslonac su za razvojno planiranje i unapređivanje sveukupnog rada škole i služe Ministarstvu za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.
Na osnovu rezultata završnog ispita ne vrši se rangiranje škola, ali uspešne škole koje pokažu izuzetnu pedagošku vrednost mogu da se nagrade, a neuspešne se upozoravaju na potrebu unapređivanja svog rada.
[Član 74
Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit.
Učenik polaže završni ispit po programu završnog ispita za školsku godinu u kojoj je završio osmi razred, pisanim putem - rešavanjem testova.
Programom završnog ispita određuju se nastavni predmeti iz kojih učenik polaže završni ispit.
Prilagođavanje završnog ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zavisno od vrste potrebne dodatne podrške, vrši se prema individualnom obrazovnom planu.
Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.
Polaganjem završnog ispita učenik stiče pravo na upis u srednju školu, u skladu sa Zakonom i zakonom koji uređuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Regularnost završnog ispita obezbeđuje direktor.
Rezultati završnog ispita služe školi za utvrđivanje kvaliteta rada nastavnika i škole, oslonac su za razvojno planiranje i unapređivanje sveukupnog rada škole i služe Ministarstvu za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.
Na osnovu rezultata završnog ispita ne vrši se rangiranje škola, ali uspešne škole koje pokažu izuzetnu pedagošku vrednost mogu da se nagrade, a neuspešne se upozoravaju na potrebu unapređivanja svog rada.
Organizaciju ispita iz stava 1. ovog člana, uslove pod kojima se sprovodi, sastav i proceduru rada komisija i druga pitanja vezana za polaganje završnog ispita propisuje ministar.]
VII VREDNOVANJE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA
Vrednovanje kvaliteta rada škole
Vrednovanje kvaliteta rada škole ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje kvaliteta.
Samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje vrši se u skladu sa Zakonom.
Na osnovu rezultata vrednovanja kvaliteta rada, škola sačinjava plan za unapređivanje kvaliteta rada u oblastima definisanim standardima kvaliteta rada ustanova.
Plan za unapređivanje kvaliteta rada sastavni je deo razvojnog plana škole.
[ČLAN 59 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Državno [Nacionalno] ispitivanje
Ostvarenost standarda postignuća učenika u toku osnovnog obrazovanja i vaspitanja proverava se i državnim [nacionalnim] ispitivanjem na uzorku škola i učenika.
Učenik je dužan da učestvuje u državnom [nacionalnom] ispitivanju.
Direktor je dužan da obezbedi uslove za ispitivanje i regularnost ispitivanja.
Rezultati državnog [nacionalnog] ispitivanja ne utiču na ocene, odnosno na opšti uspeh učenika.
Bliže uslove za sprovođenje državnog [nacionalnog] ispitivanja utvrđuje ministar.
Rezultati državnog [nacionalnog] ispitivanja služe za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji i koriste ih Ministarstvo, jedinica lokalne samouprave, obrazovne i naučne ustanove i građani, u skladu sa zakonom.
Škola rezultate koristi za unapređivanje svog razvojnog plana, školskog programa, plana stručnog usavršavanja i napredovanja nastavnika.
Škola učestvuje u međunarodnim ispitivanjima na osnovu međunarodnih ugovora, uz saglasnost Ministarstva.
Rezultati međunarodnih ispitivanja koriste se za procenu stanja i napretka obrazovanja u Republici Srbiji.
Zaposleni u školi ostvaruju pravo na štrajk u skladu sa Zakonom, ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje štrajk.
Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost zaposlenih i učenika, imovine i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka.
[ČLAN 60 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Nastavnici, odnosno stručni saradnici u školi ostvaruju pravo na štrajk, pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, u ostvarivanju prava građana od opšteg interesa u osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Minimum procesa rada za nastavnika je izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta po času u okviru dnevnog rasporeda i obavljanje ispita, a za stručnog saradnika i nastavnika u produženom boravku 20 časova rada nedeljno.
Ako nastavnici, odnosno stručni saradnici škole učestvuju u štrajku ne obezbeđujući minimum procesa rada iz stava 2. ovog člana, direktor škole pokreće disciplinski postupak.
Nastavniku, odnosno stručnom saradniku za povredu obaveze iz stava 2. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa.
Direktor škole za vreme štrajka organizovanog protivno odredbi stava 2. ovog člana, dužan je da obezbedi ostvarivanje nastave i obavljanje ispita dok traje štrajk.
Škola vodi evidenciju o:
1) učeniku, odnosno detetu;
2) uspehu učenika;
3) ispitima;
4) obrazovno-vaspitnom radu;
5) zaposlenom.
[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Evidenciju o učeniku čine podaci kojima se određuje njegov identitet (lični podaci), obrazovni, socijalni i zdravstveni status, kao i podaci o preporučenoj i pruženoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci.
Lični podaci o učeniku, odnosno detetu su: ime i prezime učenika, jedinstveni matični broj građana, pol, datum rođenja, mesto, opština i država rođenja, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, matični broj učenika, nacionalna pripadnost i državljanstvo.
Izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti nije obavezno.
Lični podaci o roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku [staratelju] ili hranitelju učenika, odnosno deteta su: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, pol, datum rođenja, mesto, opština i država rođenja, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, odnosno adresa elektronske pošte.
Podaci kojima se određuje obrazovni status učenika jesu: podaci o vrsti škole i trajanju obrazovanja i vaspitanja, jeziku na kojem se izvodi obrazovno-vaspitni rad, organizaciji obrazovno-vaspitnog rada, obaveznim i izbornim predmetima, stranim jezicima, podaci o individualnom obrazovnom planu, dopunskoj i dodatnoj nastavi, celodnevnoj nastavi i produženom boravku, slobodnim aktivnostima za koje se opredelio i drugim oblastima školskog programa u kojima učestvuje, učešću na takmičenjima, izostancima, izrečenim vaspitnim i vaspitno-disciplinskim merama, učešću u radu organa škole i opredeljenju za nastavak obrazovanja.
Podaci kojima se određuje socijalni status učenika, odnosno deteta, roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja] ili hranitelja su: podaci o uslovima stanovanja (stanovanje u stanu, kući, porodičnoj kući, podstanarstvu, domu, da li učenik ima svoju sobu i drugim oblicima stanovanja), udaljenosti domaćinstva od škole; stanju porodice (broj članova porodičnog domaćinstva, da li su roditelji živi, da li jedan ili oba roditelja žive u inostranstvu, bračni status roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja] ili hranitelja, njihov obrazovni nivo i zaposlenje), kao i podatak o primanju novčane socijalne pomoći i da li porodica može da obezbedi užinu, knjige i pribor za učenje.
Podatak kojim se određuje zdravstveni status učenika, odnosno deteta je podatak o tome da li je učenik obuhvaćen primarnom zdravstvenom zaštitom.
Podaci o preporučenoj i pruženoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci su podaci koje dostavlja interresorna komisija koja vrši procenu potreba i podaci o njihovoj ostvarenosti.
Evidenciju o uspehu učenika čine podaci kojima se utvrđuje postignut uspeh učenika u učenju i vladanju i to: ocene u toku klasifikacionog perioda, zaključne ocene iz nastavnih predmeta i vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta, ocene postignute na ispitima, zaključne ocene na kraju školske godine, izdatim đačkim knjižicama, svedočanstvima, diplomama, kao i posebnim diplomama za izuzetan uspeh, nagradama i pohvalama.
Evidenciju o ispitima čine podaci o razrednim, popravnim, kontrolnim i godišnjim ispitima, o završnom ispitu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i drugim ispitima u skladu sa zakonom.
Evidencija o obrazovno-vaspitnom radu
[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Evidenciju o obrazovno-vaspitnom radu čine podaci o: podeli predmeta na nastavnike i rasporedu časova nastave i ostalih oblika obrazovno-vaspitnog rada, udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, rasporedu pismenih radova, kontrolnim vežbama, podaci o ostvarivanju školskog programa, saradnji sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima [starateljima] i jedinicom lokalne samouprave i ostalim oblicima obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.
Evidenciju o zaposlenima čine sledeći podaci: ime i prezime, jedinstveni matični broj građana, pol, datum rođenja, mesto, opština i država rođenja, adresa, mesto, opština i država stanovanja, kontakt telefon, adresa elektronske pošte, nivo i vrsta obrazovanja, podaci o stručnom usavršavanju i stečenim zvanjima, podaci o državljanstvu, sposobnosti za rad sa decom i učenicima i proveri psihofizičkih sposobnosti, podatak o poznavanju jezika nacionalne manjine, podatak o vrsti i trajanju radnog odnosa i angažovanja, istovremenim angažovanjima u drugim ustanovama, izrečenim disciplinskim merama, podaci o stručnom ispitu i licenci, podaci o zaduženjima i fondu časova nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, plati i učešću u radu organa škole, a u svrhu ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa Zakonom.
Način prikupljanja podataka za evidenciju
[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Podaci za evidenciju prikupljaju se na osnovu dokumentacije izdate od strane nadležnih organa, kao i dokumentacije koju dostavljaju roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici [staratelji] i izjave roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika [staratelja].
Podaci za evidenciju obrađuju se u skladu sa zakonom.
Prikupljeni podaci čine osnov za vođenje evidencije.
U školi se vodi evidencija elektronski, u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete i na obrascima.
Vrste, naziv, sadržaj obrazaca i način vođenja evidencije propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje.
Evidencija se vodi na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom i latiničkim pismom u skladu sa zakonom.
Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje i na jeziku nacionalne manjine, evidencija se vodi i na jeziku i pismu te nacionalne manjine.
Škola koja ostvaruje pripremni predškolski program vodi evidenciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
Podatke u evidencijama prikuplja škola.
Direktor škole se stara i odgovoran je za blagovremen i tačan unos podataka i održavanje ažurnosti evidencija i bezbednost podataka, bez obzira na način njihovog vođenja.
Rokovi čuvanja podataka u evidenciji
Lični podaci iz evidencije o učenicima i podaci iz evidencije o uspehu učenika koji se odnose na zaključne ocene na kraju školske godine i rezultati na završnom ispitu čuvaju se trajno.
Svi ostali podaci iz čl. 81. do 84. ovog zakona čuvaju se deset godina.
Podaci iz evidencije o zaposlenima čuvaju se deset godina.
[ČLAN 62 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Na osnovu podataka unetih u evidenciju škola izdaje javne isprave.
Javne isprave, u smislu ovog zakona, jesu:
1) đačka knjižica;
2) prevodnica;
3) svedočanstvo o završenom razredu prvog ciklusa za učenike koji odlaze u inostranstvo i za odrasle;
4) svedočanstvo o svakom završenom razredu drugog ciklusa;
5) uverenje o položenom ispitu iz stranog jezika;
6) svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju;
7) uverenje o obavljenom završnom ispitu.
Škola upisanom učeniku, na početku školske godine, izdaje đačku knjižicu, a prilikom ispisivanja - prevodnicu.
Učenik prelazi iz jedne u drugu školu na osnovu prevodnice.
Škola učeniku prilikom ispisivanja izdaje prevodnicu.
Prevodnica se izdaje u roku od sedam dana od dana prijema obaveštenja o upisu učenika u drugu školu, a škola u koju učenik prelazi, u roku od sedam dana obaveštava školu iz koje se učenik ispisao da je primila prevodnicu.
Škola koja ostvaruje pripremni predškolski program izdaje javnu ispravu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje.
Javna isprava izdaje se na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, latiničkim pismom u skladu sa Zakonom, a kada se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine, javna isprava izdaje se i na jeziku i pismu te nacionalne manjine.
Sadržaj obrazaca javnih isprava propisuje ministar i odobrava njihovo izdavanje.
Škola izdaje duplikat javne isprave na propisanom obrascu, posle oglašavanja originala javne isprave nevažećim u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Škola izdaje uverenje o činjenicama o kojima vodi evidenciju, u nedostatku propisanog obrasca, u skladu sa zakonom.
Učeniku koji nije stekao osnovno obrazovanje i vaspitanje, a prestala mu je obaveza pohađanja nastave i učeniku koji odlazi u inostranstvo izdaje se svedočanstvo o poslednjem završenom razredu.
Verodostojnost javne isprave škola overava pečatom, u skladu sa zakonom.
Statutom škole određuje se lice odgovorno za upotrebu i čuvanje pečata.
Utvrđivanje stečenog obrazovanja i vaspitanja u nedostatku evidencije
Lice koje nema javnu ispravu o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju, odnosno arhivska građa je uništena ili nestala, može da podnese zahtev nadležnom sudu, radi utvrđivanja stečenog obrazovanja i vaspitanja.
Zahtev sadrži dokaze na osnovu kojih može da se utvrdi da je lice steklo osnovno obrazovanje i vaspitanje i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska građa uništena ili nestala.
Potvrdu da je arhivska građa uništena ili nestala izdaje škola u kojoj je lice steklo obrazovanje i vaspitanje ili druga ustanova koja je preuzela evidenciju, odnosno arhivsku građu. Ako takva ustanova ne postoji, potvrdu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Rešenje o utvrđivanju stečenog osnovnog obrazovanja i vaspitanja donosi nadležni sud u vanparničnom postupku, u skladu sa zakonom.
Rešenje kojim se utvrđuje stečeno osnovno obrazovanje i vaspitanje zamenjuje svedočanstvo o završenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
X PRIZNAVANJE STRANIH ŠKOLSKIH ISPRAVA
Državljanin Republike Srbije koji je u inostranstvu završio školu ili pojedine razrede škole, odnosno koji je u Republici Srbiji završio stranu školu ili pojedine razrede škole, ima pravo da zahteva priznavanje stečenih stranih školskih isprava, kao svedočanstva o stečenom osnovnom obrazovanju i vaspitanju ili pojedinom završenom razredu škole.
Strani državljanin i lice bez državljanstva ima pravo da zahteva priznavanje strane školske isprave, ako za to ima pravni interes.
Priznavanjem se strana školska isprava izjednačava sa odgovarajućom javnom ispravom stečenom u Republici Srbiji.
Stranu školsku ispravu priznaje Ministarstvo.
[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
U postupku priznavanja strane školske isprave primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku ukoliko ovim zakonom nije drukčije uređeno.
U postupku priznavanja iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir: sistem školovanja strane države, [nastavni] plan i program nastave i učenja, trajanje školovanja, prava koja daje strana školska isprava imaocu i druge okolnosti od značaja za odlučivanje.
Ako se u postupku priznavanja utvrdi da savladani strani [nastavni] plan i program nastave i učenja znatno odstupa od plana sa kojim se upoređuje, priznavanje se uslovljava polaganjem određenih ispita ili proverom znanja u školi.
Ministarstvo može utvrđivanje ispita i proveru znanja iz stava 3. ovog člana da poveri posebnoj stručnoj komisiji.
Ispiti utvrđeni kao uslov za priznavanje strane školske isprave polažu se u odgovarajućoj školi najkasnije do datuma koji odredi Ministarstvo.
Državljanin Republike Srbije, strani državljanin i lice bez državljanstva, koji nema odgovarajuću stranu školsku ispravu potrebnu za postupak priznavanja, može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Prethodnu proveru znanja obavlja tim sastavljen od nastavnika razredne nastave, odnosno predmetne nastave, pedagoga i psihologa škole, uvažavajući standarde postignuća i ceneći najbolji interes učenika.
Učenik koji je podneo zahtev za priznavanje strane školske isprave može da bude uslovno upisan u naredni razred, ukoliko postupak nije okončan do početka školske godine.
U slučaju iz stava 1. ovog člana škola je dužna da učenika odmah uključi u odgovarajući razred.
Lice koje zahteva priznavanje strane školske isprave uz zahtev dostavlja original te isprave i prevod ovlašćenog prevodioca.
Rešenje o priznavanju strane školske isprave konačno je u upravnom postupku.
Kratak sadržaj rešenja ispisuje se na originalu školske isprave i na primerku prevoda (klauzula o priznavanju).
Ministarstvo vodi evidenciju i čuva dokumentaciju o priznavanju strane školske isprave.
Sredstva za finansiranje delatnosti javne škole obezbeđuju se u skladu sa Zakonom.
Sredstva za obavljanje delatnosti privatne škole obezbeđuje osnivač.
XII ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE I NA OSNOVNO OBRAZOVANJE ODRASLIH
Prava učenika na sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja iz člana 2. stav 2, člana 4. stav 2, čl. 9-12, člana 15. stav 2, čl. 21-23, člana 31. st. 1, 3. i 4, člana 32. st. 1. i 4-8, člana 34. stav 1, čl. 41, 43, 45, 47, 50, člana 59. stav 8, čl. 60, 61, 64, 66, 69-74, čl. 76, 80-83. i čl. 90. i 91. odnose se i na prava odraslih na sticanje osnovnog obrazovanja, ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.
XIII POVERAVANJE POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE AUTONOMNOJ POKRAJINI
[ČLAN 64 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Poslovi utvrđeni članom 12. stav 4. [članom 12. stav 3.] (ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično i za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred), članom 96. stav 4. (priznavanje strane školske isprave), članom 97. st. 4. i 5. (postupak priznavanja strane školske isprave) i člana 99. stav 4. (vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o priznavanju strane školske isprave) ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.
[ČLAN 65 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]
Novčanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se za prekršaj škola ako:
1) obavi ispit suprotno odredbama ovog zakona (čl. 70-74);
2) ne vodi propisanu evidenciju ili evidenciju vodi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 80-89);
3) izda javnu ispravu suprotno odredbama ovog zakona (čl. 90-93).
Novčanom kaznom od 25.000,00 [5.000,00] do 100.000,00 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i direktor, odnosno odgovorno lice škole.
Usklađivanje organizacije i akata škole
Škola će uskladiti svoju organizaciju i opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Rok za donošenje podzakonskih akata
Vlada će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, obrazovati Komisiju iz člana 33. stav 2. ovog zakona.
Ministar će doneti podzakonske akte na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona u roku od dve godine od dana početka primene ovog zakona.
Podzakonski akti doneti do stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovog zakona.
Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o osnovnoj školi ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 53/93 - dr. zakon, 67/93 - dr. zakon, 48/94 - dr. zakon, 66/94 - US, 22/02, 62/03 - dr. zakon, 64/03 - ispr. dr. zakona, 58/04, 62/04, 79/05, 101/05 - dr. zakon i 72/09 - dr. zakon).
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se počev od školske 2013/2014. godine.
Samostalni članovi Zakona
o izmenama i dopunama
Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju
("Sl. glasnik RS", br. 101/2017)
Član 66
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 67
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".