ZAKONO POTVRĐIVANJU ZAJEDNIČKE KONVENCIJE O SIGURNOSTI UPRAVLJANJA ISTROŠENIM GORIVOM I O SIGURNOSTI UPRAVLJANJA RADIOAKTIVNIM OTPADOM("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 10/2017) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Zajednička konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom, usvojena 5. septembra 1997. godine u Beču, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Zajedničke konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
ZAJEDNIČKA KONVENCIJA
O SIGURNOSTI UPRAVLJANJA ISTROŠENIM GORIVOM I O SIGURNOSTI UPRAVLJANJA RADIOAKTIVNIM
OTPADOM
PREAMBULA
Ugovorne strane
(i) Prepoznajući da rad nuklearnih reaktora stvara istrošeno gorivo i radioaktivni otpad, kao i da druge primene nuklearnih tehnologija takođe stvaraju radioaktivni otpad;
(ii) Prepoznajući da isti ciljevi sigurnosti važe i za upravljanje istrošenim gorivom i za upravljanje radioaktivnim otpadom;
(iii) Potvrđujući međunarodnoj zajednici značaj koji planiranje i sprovođenje valjanih postupaka ima za sigurnost upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
(iv) Prepoznajući značaj obaveštavanja javnosti o pitanjima koja se tiču sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
(v) Želeći da promovišu delotvornu nuklearnu sigurnosnu kulturu širom sveta;
(vi) Potvrđujući da krajnju odgovornost za obezbeđivanje sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom snosi država;
(vii) Prepoznajući da definisanje politike gorivnog ciklusa leži na državi i da neke države svoje istrošeno gorivo smatraju vrednim resursom koji se može preraditi, dok je izbor drugih da ga odlože;
(viii) Prepoznajući da istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom isključenim iz sadašnje Konvencije zato što su u sklopu vojnih ili odbrambenih programa, treba da se upravlja u skladu sa ciljevima zadatim ovom Konvencijom;
(ix) Potvrđujući značaj međunarodne saradnje za unapređenje sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom kroz bilateralne i multilateralne mehanizme, kao i kroz ovu podsticajnu konvenciju;
(x) Svesne potreba zemalja u razvoju, a naročito najmanje razvijenih država i onih čija je privreda u tranziciji, kao i potrebe da se postojeći mehanizmi olakšaju da bi im se pomoglo u ispunjenju njihovih prava i obaveza postavljenih ovom podsticajnom konvencijom;
(xi) Ubeđene da bi radioaktivni otpad, dok god je to u skladu sa sigurnošću upravljanja takvim materijalom, trebalo da bude odložen u onoj državi u kojoj je i stvoren, a prepoznajući da se, u određenim okolnostima, sigurno i efikasno upravljanje istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom može unaprediti kroz sporazume među ugovornim stranama o korišćenju objekata u jednoj od njih za dobrobit drugih strana, naročito tamo gde otpad potiče od zajedničkih projekata;
(xii) Prepoznajući da svaka država ima pravo da zabrani uvoz na svoju teritoriju stranog istrošenog goriva i radioaktivnog otpada;
(xiii) Uzimajući u obzir Konvenciju o nuklearnoj sigurnosti (1994), Konvenciju o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama (1986), Konvenciju o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radiološke opasnosti (1986), Konvenciju o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala (1980), Konvenciju o sprečavanju zagađivanja mora izbacivanjem otpada i drugih materijala, sa izmenama i dopunama (1994) i druge odgovarajuće međunarodne instrumente;
(xiv) Uzimajući u obzir principe sadržane u međuagencijskom dokumentu "Međunarodni osnovni sigurnosni standardi za zaštitu od jonizujućih zračenja i za sigurnost izvora zračenja" (1996), u Sigurnosnim načelima MAAE pod naslovom "Principi upravljanja radioaktivnim otpadom" (1995), kao i u postojećim međunarodnim standardima koji se odnose na sigurnost transporta radioaktivnih materijala;
(xv) Pozivajući se na poglavlje 22. Dnevnog reda 21. konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju iz Rio de Žaneira usvojenoj 1992. godine, koje potvrđuje veliki značaj sigurnog i po životnu sredinu ispravnog upravljanja radioaktivnim otpadom;
(xvi) Prepoznajući poželjnost jačanja sistema međunarodne kontrole koji se posebno primenjuje na radioaktivne materijale iz člana 1(3) Bazelske konvencije o kontroli prekograničnog kretanja opasnih otpada i njihovog odlaganja (1989); sporazumele su se o sledećem:
CILJEVI, ZNAČENJE POJMOVA I OBLAST PRIMENE
Ciljevi Konvencije su:
(i) da se širom sveta postigne i održi visok nivo sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom, kroz unapređenje nacionalnih mera i međunarodne saradnje, uključujući, tamo gde je to primereno, tehničku saradnju vezanu za sigurnost;
(ii) da se obezbedi da za vreme svih faza upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom postoji delotvorna odbrana od potencijalnih opasnosti tako da pojedinci, društvo i životna sredina budu, sada i u budućnosti, zaštićeni od štetnih posledica jonizujućih zračenja na takav način da potrebe i težnje sadašnje generacije budu zadovoljene bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe i težnje;
(iii) da se spreče akcidenti sa radijacionim posledicama i da se ublaže posledice, ako do njih dođe, u toku bilo koje faze upravljanja istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom.
Za potrebe ove konvencije:
(a) zatvaranje jeste završavanje svih operacija u nekom trenutku nakon smeštanja istrošenog goriva ili radioaktivnog otpada u objekat za odlaganje. To uključuje završne inženjerske radove ili drugi rad potreban da bi se objekat doveo u stanje koje će pružiti sigurnost na duži rok;
b) dekomisija jesu svi koraci koji dovode do oslobađanja nuklearnog objekta od regulatorne kontrole, izuzev objekta za odlaganje. Ti koraci uključuju procese dekontaminacije i demontaže;
v) emisija pri normalnom režimu rada jeste plansko i kontrolisano ispuštanje u životnu sredinu, kao legitiman postupak u okviru granica koje odobrava regulatorno telo, tečnih ili gasovitih radioaktivnih materijala koji potiču od kontrolisanih nuklearnih postrojenja u toku normalnog rada;
g) odlaganje jeste smeštanje istrošenog goriva ili radioaktivnog otpada u odgovarajući objekat bez namere njegovog vraćanja;
d) licenca jeste svako odobrenje, dozvola ili potvrda izdata od strane regulatornog tela za vršenje bilo koje aktivnosti povezane sa upravljanjem istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom;
đ) nuklearni objekat jeste civilni objekat i pripadajuće zemljište, zgrade i oprema u kojima se radioaktivni materijali proizvode, obrađuju, koriste, njima se rukuje, skladište se ili odlažu u takvim razmerama da je neophodno da se razmotri sigurnost;
e) radni vek jeste period u kom se postrojenje za upravljanje istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom koristi za svoju planiranu svrhu. U slučaju objekta za odlaganje, period započinje onda kada se istrošeno gorivo ili radioaktivni otpad prvi put stave u objekat i završava prilikom zatvaranja objekta;
ž) radioaktivni otpad jeste radioaktivni materijal u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju koji ugovorna strana ili fizičko ili pravno lice čiju odluku prihvata ugovorna strana, ne predviđa za dalje korišćenje, a koji, kao radioaktivni otpad, podleže kontroli regulatornog tela prema zakonodavstvu i regulatornom okviru ugovorne strane;
z) upravljanje radioaktivnim otpadom jesu sve aktivnosti, uključujući aktivnosti dekomisije, koje se odnose na rukovanje, prethodnu obradu, obradu, kondicioniranje, skladištenje, ili odlaganje radioaktivnog otpada, isključujući transport van lokacije. Ono takođe može da uključuje emisiju pri normalnom režimu rada;
i) objekat za upravljanje radioaktivnim otpadom jeste svaki objekat ili postrojenje čija je osnovna svrha upravljanje radioaktivnim otpadom, uključujući nuklearni objekat koji je u postupku dekomisije, samo ako je on određen od ugovorne strane kao objekat za upravljanje radioaktivnim otpadom;
j) regulatorno telo jeste svako telo ili tela kojima je dato zakonsko ovlašćenje od ugovorne strane da regulišu bilo koji aspekt sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom uključujući davanje licenci;
k) prerada jeste proces ili radnja, čija je svrha izdvajanje radioaktivnih izotopa iz istrošenog goriva radi dalje upotrebe;
l) zatvoreni izvor jeste radioaktivni materijal koji je trajno zatvoren u kapsulu ili dobro povezan i u čvrstom stanju, isključujući reaktorske gorivne elemente;
lj) istrošeno gorivo jeste nuklearno gorivo koje je ozračeno u jezgru reaktora i trajno uklonjeno iz njega;
m) upravljanje istrošenim gorivom jesu sve aktivnosti koje se odnose na rukovanje ili skladištenje istrošenog goriva, isključujući transport van lokacije. Ono takođe može da uključuje emisiju pri normalnom režimu rada;
n) objekat za upravljanje istrošenim gorivom jeste objekat ili postrojenje čija je osnovna svrha upravljanje istrošenim gorivom;
nj) država odredišta jeste država ka kojoj se planira ili vrši prekogranično kretanje;
o) država porekla jeste država iz koje se planira ili vrši prekogranično kretanje;
p) država tranzita jeste bilo koja država osim države porekla ili države odredišta, preko čije teritorije se planira ili vrši prekogranično kretanje;
r) skladištenje jeste držanje istrošenog goriva ili radioaktivnog otpada u objektu koji obezbeđuje njihovo čuvanje, sa namerom povraćaja;
s) prekogranično kretanje jeste otpremanje istrošenog goriva ili radioaktivnog otpada od države porekla do države odredišta.
1. Ova konvencija se primenjuje na sigurnost upravljanja istrošenim gorivom iz civilnih nuklearnih reaktora. Istrošeno gorivo koje se drži u objektima za preradu kao deo postupka prerade ne potpada pod delokrug ove konvencije osim ako ugovorna strana ne proglasi preradu kao deo upravljanja istrošenim gorivom.
2. Ova konvencija se takođe primenjuje i na sigurnost upravljanja radioaktivnim otpadom koji nastaje pri civilnim namenama. Međutim, ova se konvencija ne primenjuje na otpad koji sadrži samo prirodno nastale radioaktivne materijale, a koji ne potiče od nuklearnog gorivnog ciklusa, osim ako on predstavlja iskorišćeni zatvoreni izvor ili ga ugovorna strana, za potrebe ove konvencije, deklariše kao radioaktivni otpad.
3. Ova konvencija se ne primenjuje na sigurnost upravljanja istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom u sklopu vojnih ili odbrambenih programa, osim ako ga ugovorna strana deklariše za potrebe ove konvencije kao istrošeno gorivo ili radioaktivni otpad. Međutim, ova konvencija se primenjuje na sigurnost upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom iz vojnih ili odbrambenih programa ukoliko i samo onda kada se takvi materijali trajno prevedu u civilne programe i njima isključivo rukovodi u sklopu civilnih programa.
4. Ova konvencija se primenjuje i na emisiju pri normalnom režimu rada koja je predviđena članovima 4, 7, 11, 14, 24. i 26.
SIGURNOST UPRAVLJANJA ISTROŠENIM GORIVOM
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da pojedinci, društvo i životna sredina budu adekvatno zaštićeni od radijacionih rizika u svim fazama upravljanja istrošenim gorivom.
Čineći to, svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi:
(i) obezbedila da se kritičnost i uklanjanje zaostale toplote generisane pri upravljanju istrošenim gorivom rešavaju na odgovarajući način;
(ii) obezbedila da stvaranje radioaktivnog otpada povezanog sa upravljanjem istrošenim gorivom bude na izvodljivom minimumu, u skladu sa usvojenom politikom gorivnog ciklusa;
(iii) uzela u obzir međuzavisnosti različitih mera za upravljanje istrošenim gorivom;
(iv) obezbedila delotvornu zaštitu pojedinaca, društva i životne sredine, primenjujući na nacionalnom nivou odgovarajuće metode zaštite odobrene od strane regulatornog tela u okviru svog nacionalnog zakonodavstva koje je u skladu sa međunarodno priznatim kriterijumima i standardima;
(v) uzela u obzir biološke, hemijske i druge opasnosti koje mogu biti povezane sa upravljanjem istrošenim gorivom;
(vi) nastojala da izbegne aktivnosti koje bi mogle da na buduće generacije imaju razumno predvidive uticaje veće od onih dozvoljenih za sadašnju generaciju;
(vii) težila da izbegne nametanje neprimerenih tereta za buduće generacije.
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake za preispitivanje sigurnosti svakog objekta za upravljanje istrošenim gorivom koji postoji u vreme kada Konvencija stupi na snagu za tu ugovornu stranu i da obezbedi da se, ukoliko je to potrebno, izvrše sva razumno izvodljiva poboljšanja kako bi se unapredila sigurnost takvog objekta.
Lociranje predloženih objekata
1. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake da obezbedi da su uspostavljene i da se sprovode procedure za predloženi objekat za upravljanje istrošenim gorivom, kako bi se:
(i) ocenili svi relevantni faktori u vezi sa lokacijom koji mogu da utiču na sigurnost takvog objekta za vreme njegovog radnog veka;
(ii) ocenio verovatni uticaj takvog postrojenja na sigurnost pojedinaca, društva i životne sredine;
(iii) podaci o sigurnosti takvog objekta stavili na uvid javnosti;
(iv) konsultovale ugovorne strane u blizini takvog objekta, u onoj meri u kojoj mogu biti pogođene od takvog objekta, i na njihov im se zahtev, obezbedili osnovni podaci koji se odnose na objekat i tako im se omogućilo da procene verovatni sigurnosni uticaj objekta na njihovu teritoriju.
2. U tom nastojanju, svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da takvi objekti nemaju neprihvatljive posledice po druge ugovorne strane time što su locirani u skladu sa opštim sigurnosnim zahtevima iz člana 4.
Projektovanje i izgradnja objekata
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da:
(i) projekat i izgradnja objekta za upravljanje istrošenim gorivom obezbeđuju odgovarajuće mere za ograničavanje mogućih radijacionih uticaja na pojedince, društvo i životnu sredinu, uključujući one koji nastaju od emisije pri normalnom režimu rada ili emisije u slučaju vanrednog događaja;
(ii) u fazi projektovanja budu uzeti u obzir idejni projekti i, po potrebi, tehničke mere za dekomisiju objekta za upravljanje istrošenim gorivom;
(iii) tehnologije koje se koriste pri projektovanju i izgradnji objekta za upravljanje istrošenim gorivom budu zasnovane na iskustvu, testiranju i analizama.
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da se:
(i) pre izgradnje objekta za upravljanje istrošenim gorivom, izvrše sistematska analiza sigurnosti i procena uticaja na životnu sredinu koje odgovaraju opasnostima koje objekat predstavlja tokom svog radnog veka;
(ii) pre nego što objekat za upravljanje istrošenim gorivom počne sa radom, pripreme ažurirane i detaljnije verzije analize sigurnosti i procene uticaja na životnu sredinu, kada se to oceni kao potrebno, da bi se dopunile procene iz stava (i).
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da:
(i) se licenca za rad objekta za upravljanje istrošenim gorivom zasniva na odgovarajućim procenama kao što je precizirano članom 8. i da je uslovljena izradom programa za puštanje u rad kojim se potvrđuje da je objekat, takav kako je izgrađen, u skladu sa projektom i sigurnosnim zahtevima;
(ii) operativna ograničenja i uslovi koji proizilaze iz testiranja, operativnog iskustva i procena, kao što se precizira u članu 8, budu definisani i prema potrebi revidirani;
(iii) se rad, održavanje, nadzor, inspekcija i testiranje objekta za upravljanje istrošenim gorivom vrše u skladu sa utvrđenim procedurama;
(iv) inženjerska i tehnička podrška u svim oblastima vezanim za sigurnost bude dostupna tokom čitavog radnog veka objekta za upravljanje istrošenim gorivom;
(v) događaji od značaja za sigurnost budu blagovremeno prijavljeni regulatornom telu od strane nosioca licence;
(vi) programi za prikupljanje i analizu odgovarajućeg operativnog iskustva budu uspostavljeni i da se postupa prema rezultatima, gde je to potrebno;
(vii) planovi za dekomisiju objekta za upravljanje istrošenim gorivom budu pripremljeni i, po potrebi, ažurirani, na bazi podataka dobijenih tokom radnog veka tog objekta, kao i da budu preispitani od strane regulatornog tela.
Ako je, shodno svom zakonodavnom i regulatornom okviru, ugovorna strana predvidela istrošeno gorivo za odlaganje, odlaganje takvog istrošenog goriva mora da bude u skladu sa obavezama iz Glave 3. koja se odnosi na odlaganje radioaktivnog otpada.
SIGURNOST UPRAVLJANJA RADIOAKTIVNIM OTPADOM
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da su u svim fazama upravljanja radioaktivnim otpadom pojedinci, društvo i životna sredina adekvatno zaštićeni od radijacionih i drugih opasnosti.
U tom nastojanju, svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi:
(i) obezbedila da se kritičnost i odvođenje zaostale toplote nastale tokom upravljanja radioaktivnim otpadom rešavaju na odgovarajući način;
(ii) obezbedila da stvaranje radioaktivnog otpada bude na izvodljivom minimumu;
(iii) uzela u obzir međuzavisnosti različitih mera za upravljanje radioaktivnim otpadom;
(iv) obezbedila delotvornu zaštitu pojedinaca, društva i životne sredine, primenjujući na nacionalnom nivou odgovarajuće metode zaštite odobrene od strane regulatornog tela u okviru svog nacionalnog zakonodavstva koje je u skladu sa međunarodno priznatim kriterijumima i standardima;
(v) uzela u obzir biološke, hemijske i druge opasnosti koje mogu biti povezane sa upravljanjem radioaktivnim otpadom;
(vi) nastojala da izbegne aktivnosti koje bi mogle da na buduće generacije imaju razumno predvidive uticaje veće od onih dozvoljenih za sadašnju generaciju;
(vii) težila da izbegne nametanje neprimerenih tereta za buduće generacije.
Postojeći objekti i raniji postupci
Svaka ugovorna strana blagovremeno preduzima odgovarajuće korake za preispitivanje:
(i) sigurnosti svakog objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom koji postoji u trenutku kada Konvencija stupi na snagu za tu ugovornu stranu i da obezbedi da se, ukoliko je potrebno, izvrše sva razumno izvodljiva poboljšanja kako bi se unapredila sigurnost takvog objekta;
(ii) rezultata ranijih postupaka kako bi ustanovilo da li je potrebna neka intervencija po pitanju zaštite od zračenja, uzimajući u obzir da smanjenje štete koje proističe iz smanjenja doze treba da bude dovoljno da opravda štetu i troškove intervencije, uključujući i socijalnu cenu.
Lociranje predloženih objekata
1. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake da obezbedi da su uspostavljene i da se sprovode procedure za predloženi objekat za upravljanje radioaktivnim otpadom, kako bi se:
(i) ocenili svi relevantni faktori u vezi sa lokacijom koji mogu da utiču na sigurnost takvog objekta za vreme njegovog radnog veka kao i na objekte za odlaganje nakon zatvaranja;
(ii) ocenio verovatni uticaj takvog postrojenja na sigurnost pojedinaca, društva i životne sredine, uzimajući u obzir moguće promene uslova na lokaciji objekta za odlaganje po njegovom zatvaranju;
(iii) podaci o sigurnosti takvog objekta stavili na uvid javnosti;
(iv) konsultovale ugovorne strane u blizini takvog objekta, u onoj meri u kojoj mogu biti pogođene od takvog objekta, i na njihov im se zahtev, obezbedili osnovni podaci koji se odnose na objekat i tako im se omogućilo da procene verovatni sigurnosni uticaj objekta na njihovu teritoriju.
2. U tom nastojanju, svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da takvi objekti nemaju neprihvatljive posledice po druge ugovorne strane time što su locirani u skladu sa opštim sigurnosnim zahtevima iz člana 11.
Projektovanje i izgradnja objekata
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da:
(i) projekat i izgradnja objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom obezbeđuju odgovarajuće mere za ograničavanje mogućih radijacionih uticaja na pojedince, društvo i životnu sredinu, uključujući one od emisije pri normalnom režimu rada ili emisije u slučaju vanrednog događaja;
(ii) u fazi projektovanja, budu uzeti u obzir idejni projekti i, po potrebi, tehničke mere za dekomisiju objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom, osim za objekte za odlaganje;
(iii) u fazi projektovanja budu pripremljene tehničke mere za zatvaranje objekta za odlaganje;
(iv) tehnologije koje se koriste pri projektovanju i izgradnji objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom budu zasnovane na iskustvu, testiranju i analizama.
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da se:
(i) pre izgradnje objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom, izvrše sistematska analiza sigurnosti i procena uticaja na životnu sredinu koje odgovaraju opasnostima koje objekat predstavlja tokom svog radnog veka;
(ii) pored toga, pre izgradnje objekta za odlaganje, izvrše sistematska analiza sigurnosti i procena uticaja na životnu sredinu za razdoblje koje sledi nakon zatvaranja, a da se rezultati vrednuju prema kriterijumima koje utvrđuje regulatorno telo;
(iii) pre nego što objekat za upravljanje radioaktivnim otpadom počne sa radom, pripreme ažurirane i detaljnije verzije analize sigurnosti i procene uticaja na životnu sredinu, kada se to oceni kao potrebno, da bi se dopunile procene iz stava (i).
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da:
(i) se licenca za rad objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom zasniva na odgovarajućim procenama kao što je precizirano članom 15. i da je uslovljena izradom programa za puštanje u rad kojim se potvrđuje da je objekat, takav kako je izgrađen, u skladu sa projektom i sigurnosnim zahtevima;
(ii) operativna ograničenja i uslovi koji proizilaze iz testiranja, operativnog iskustva i procena, kao što se precizira u članu 15, budu definisani i prema potrebi revidirani;
(iii) se rad, održavanje, nadzor, inspekcija i testiranje objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom vrše u skladu sa utvrđenim procedurama. Za objekat za odlaganje, ovako dobijeni rezultati koriste se za verifikaciju i preispitivanje validnosti postavljenih pretpostavki i za ažuriranje procena kao što je precizirano članom 15. za razdoblje nakon zatvaranja;
(iv) inženjerska i tehnička podrška u svim oblastima vezanim za sigurnost bude dostupna tokom čitavog radnog veka objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom;
(v) se primenjuju procedure za karakterizaciju i razvrstavanje radioaktivnog otpada;
(vi) događaji od značaja za sigurnost budu blagovremeno prijavljeni regulatornom telu od strane nosioca licence;
(vii) programi za prikupljanje i analizu odgovarajućeg operativnog iskustva budu uspostavljeni i da se postupa u skladu sa rezultatima, gde je to potrebno;
(viii) planovi za dekomisiju objekta za upravljanje radioaktivnim otpadom, osim objekata za odlaganje, budu pripremljeni i, po potrebi, ažurirani, na bazi podataka dobijenih tokom radnog veka tog objekta, kao i da budu preispitani od strane regulatornog tela;
(ix) planovi za zatvaranje objekta za odlaganje budu pripremljeni i, po potrebi, ažurirani na bazi podataka dobijenih tokom radnog veka tog objekta, kao i da budu preispitani od strane regulatornog tela.
Institucionalne mere nakon zatvaranja
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da se nakon zatvaranja postrojenja za odlaganje:
(i) dokumenti o lokaciji, projektu i inventar tog objekta čuvaju u skladu sa zahtevima regulatornog tela;
(ii) sprovode aktivne ili pasivne institucionalne kontrole kao što su nadzor ili ograničenje pristupa, ukoliko je to potrebno; i
(iii) ukoliko se u toku bilo kog perioda aktivne institucionalne kontrole, ustanovi da je došlo do neplaniranog ispuštanja radioaktivnih materijala u životnu sredinu, sprovedu, ukoliko je potrebno, interventne mere.
OPŠTE SIGURNOSNE ODREDBE
Svaka ugovorna strana u okviru svog nacionalnog zakonodavstva preduzima zakonodavne, regulatorne i administrativno-upravne mere i druge neophodne korake za izvršenje svojih obaveza prema ovoj konvenciji.
Zakonodavni i regulatorni okvir
1. Svaka ugovorna strana uspostavlja i održava zakonodavni i regulatorni okvir kojim se uređuje sigurnost upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom.
2. Taj zakonodavni i regulatorni okvir obezbeđuje:
(i) uspostavljanje merodavnih nacionalnih sigurnosnih zahteva i propisa za radijacionu sigurnost;
(ii) sistem licenciranja aktivnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
(iii) sistem zabrane rada objekta za upravljanje istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom koji ne poseduje licencu;
(iv) sistem odgovarajuće institucionalne kontrole, regulatornog inspekcijskog nadzora i vođenja dokumentacije i izveštavanja; sprovođenje merodavnih propisa i uslova iz licenci;
(v) jasnu raspodelu odgovornosti tela uključenih u različite korake upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom.
3. Pri razmatranju da li da radioktivne materijale regulišu kao radioaktivan otpad, ugovorne strane uzimaju u obzir ciljeve ove konvencije.
1. Svaka ugovorna strana osniva ili određuje regulatorno telo kome poverava sprovođenje zakonodavnog i regulatornog okvira iz člana 19, i kome dodeljuje odgovarajuća ovlašćenja, nadležnost, kao i finansijske i ljudske resurse za ispunjenje odgovornosti koje su mu dodeljene.
2. Svaka ugovorna strana u skladu sa zakonodavnim i regulatornim okvirom preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila delotvornu nezavisnost regulatornih funkcija od drugih funkcija onih organizacija koje su angažovane bilo na upravljanju istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom, bilo na njihovom regulisanju.
1. Svaka ugovorna strana obezbeđuje da primarna odgovornost za sigurnost upravljanja istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom leži na nosiocu relevantne licence i preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da svaki takav nosilac licence ispunjava svoje odgovornosti.
2. Ako nijedan takav nosilac licence ili odgovorna strana ne postoji, odgovornost leži na ugovornoj strani u čijoj je jurisdikciji istrošeno gorivo ili radioaktivni otpad.
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće mere kako bi obezbedila:
(i) raspoloživost kvalifikovanih kadrova potrebnih za aktivnosti vezane za sigurnost u toku radnog veka objekta za upravljanje istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom;
(ii) raspoloživost odgovarajućih finansijskih sredstava za održavanje sigurnosti objekata za upravljanje istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom u toku njihovog radnog veka i za dekomisiju;
(iii) donošenje finansijskih mera kako bi se omogućio nastavak odgovarajućih kontrolnih i nadzornih institucionalnih aranžmana i u vremenskom periodu u kom je to potrebno, a koji sledi nakon zatvaranja objekta.
Svaka ugovorna strana preduzima potrebne korake kako bi obezbedila da su uspostavljeni i da se primenjuju odgovarajući programi osiguranja kvaliteta koji se tiču sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom.
1. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da u toku radnog veka objekta za upravljanje istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom:
(i) se izloženost profesionalno izloženih lica i stanovništva zračenju koje prouzrokuje objekat održava na najnižem razumno izvodljivom nivou, uzimajući u obzir i ekonomske i društvene faktore;
(ii) nijedan pojedinac ne bude u normalnim situacijama izložen dozama zračenja koje premašuju nacionalne propisane granice koje u obzir uzimaju međunarodno priznate standarde za zaštitu od zračenja; i
(iii) su preduzete mere za sprečavanje neplaniranih i nekontrolisanih ispuštanja radioaktivnih materijala u životnu sredinu.
2. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da emisija pri normalnom režimu rada bude ograničena, tako da:
(i) se izloženost zračenju održava na najnižem razumno izvodljivom nivou, uzimajući u obzir ekonomske i društvene faktore; i
(ii) nijedan pojedinac ne bude u normalnim situacijama izložen dozama zračenja koje premašuju nacionalne propisane granice koje u obzir uzimaju međunarodno usvojene standarde za zaštitu od zračenja.
3. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da tokom radnog veka nuklearnog objekta koji je u režimu regulatorne kontrole, u slučaju da dođe do neplaniranog ili nekontrolisanog ispuštanja radioaktivnih materijala u životnu sredinu, budu sprovedene odgovarajuće korektivne mere radi kontrole ispuštanja i ublažavanja njegovih posledica.
Spremnost za vanredne situacije
1. Svaka ugovorna strana obezbeđuje da pre i za vreme rada objekta za upravljanje istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom postoje odgovarajući planovi za delovanje u slučaju vanredne radijacione situacije na lokaciji i, po potrebi, van lokacije. Takvi planovi za delovanje u slučaju akcidenta treba da budu testirani u odgovarajućim vremenskim intervalima.
2. Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake radi pripreme i testiranja planova za delovanje u slučaju vanredne radijacione situacije za svoju teritoriju u meri u kojoj je verovatno da bude pogođena u slučaju vanredne radijacione situacije u objektu za upravljanje istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom u blizini njene teritorije.
Svaka ugovorna strana preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila sigurnost dekomisije nuklearnog objekta. Takvim se koracima obezbeđuje:
(i) postojanje raspoloživih kvalifikovanih kadrova i adekvatnih finansijskih resursa;
(ii) primena odredaba člana 24. u pogledu zaštite od zračenja na radu, kod emisije pri normalnom režimu rada ili emisije u vanrednom događaju;
(iii) primena odredaba člana 25. u pogledu spremnosti u slučaju vanredne situacije; i
(iv) čuvanje podataka i informacija koje su od značaja za dekomisiju.
OSTALE ODREDBE
1. Svaka ugovorna strana uključena u prekogranično kretanje preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da takvo kretanje bude preduzeto na način koji je u skladu sa odredbama ove konvencije i relevantnim obavezujućim međunarodnim instrumentima.
Postupajući tako:
(i) ugovorna strana koja je država porekla preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da je prekogranično kretanje odobreno i da do njega dolazi samo uz prethodno obaveštavanje i saglasnost države odredišta;
(ii) prekogranična kretanja preko tranzitnih država podležu onim međunarodnim obavezama koje su relevantne za konkretne načine transporta koji se koriste;
(iii) ugovorna strana koja je država odredišta saglasiće se sa prekograničnim kretanjem samo ako ima administrativno-upravne i tehničke kapacitete, kao i regulatornu infrastrukturu potrebnu za upravljanje istrošenim gorivom ili radioaktivnim otpadom na način koji je u skladu sa ovom konvencijom;
(iv) ugovorna strana koja je država porekla daje odobrenje za prekogranično kretanje samo ako se uveri da su, pre prekograničnog kretanja, ispunjeni zahtevi tačke (iii), po pitanju saglasnosti države odredišta;
(v) ugovorna strana koja je država porekla preduzima odgovarajuće korake da bi dozvolila ponovni ulazak na svoju teritoriju, ukoliko prekogranično kretanje nije ili ne može biti do kraja obavljeno u skladu sa ovim članom, i ako ne postoji mogućnost da se napravi drugi siguran aranžman.
2. Ugovorna strana neće izdati dozvolu za otpremanje svog istrošenog goriva ili radioaktivnog otpada radi skladištenja ili odlaganja na odredište južnije od 60 stepeni južne geografske širine.
3. Ništa u ovoj konvenciji ne prejudicira ili utiče na:
(i) ostvarivanje prava pomorske, rečne i vazdušne plovidbe i sloboda kretanja brodova i vazduhoplova svih država, kako je to predviđeno međunarodnim pravom;
(ii) prava ugovorne strane u koju se radioaktivni otpad izvozi radi obrade, da u državu porekla vrati, ili da obezbedi vraćanje radioaktivnog otpada i drugih proizvoda koji nastaju njegovim tretmanom;
(iii) pravo ugovorne strane da izveze svoje istrošeno gorivo radi prerade;
(iv) prava ugovorne strane u koju se istrošeno gorivo izvozi radi prerade, da vrati ili da obezbedi vraćanje državi porekla, radioaktivnog otpada i drugih proizvoda nastalih kao rezultat radnji prerade.
1. Svaka ugovorna strana u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, preduzima odgovarajuće korake kako bi obezbedila da se posedovanje, reciklaža ili odlaganje iskorišćenih zatvorenih izvora odvijaju na siguran način.
2. Ugovorna strana će dozvoliti ponovni ulazak na svoju teritoriju za iskorišćene zatvorene izvore ako je u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, prihvatila da oni budu vraćeni proizvođaču koji je nadležan da prima i poseduje iskorišćene zatvorene izvore.
SASTANCI UGOVORNIH STRANA
1. Pripremni sastanak ugovornih strana održaće se najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ove konvencije.
2. Na tom sastanku, ugovorne strane će:
(i) utvrditi datum prvog redovnog sastanka u skladu sa članom 30. Taj redovni sastanak se održava što je pre moguće, ali najkasnije trideset meseci od dana stupanja na snagu ove konvencije;
(ii) pripremiti i usvojiti konsenzusom Poslovnik i Finansijska pravila;
(iii) posebno i u skladu sa Poslovnikom utvrditi:
(a) smernice u pogledu forme i strukture nacionalnih izveštaja koji se podnose u skladu sa članom 32;
(b) rok za podnošenje tih izveštaja;
(v) postupak za razmatranje tih izveštaja.
3. Svaka država ili regionalna organizacija integrativne ili druge prirode koja ratifikuje, prihvata, odobrava, pristupa joj ili potvrđuje ovu konvenciju, a za koju Konvencija još uvek nije stupila na snagu, može prisustvovati pripremnom sastanku kao da je ugovorna strana ove konvencije.
1. Ugovorne strane održavaju sastanke radi razmatranja izveštaja koji su podneseni u skladu sa članom 32.
2. Na svakom redovnom sastanku ugovorne strane:
(i) određuju datum sledećeg takvog sastanka, s tim da vremenski interval između redovnih sastanaka nije duži od tri godine;
(ii) mogu preispitati aranžmane uspostavljene u skladu sa članom 29. stav 2, i revidirati ih konsenzusom, osim ako Poslovnikom nije drugačije predviđeno. One takođe mogu konsenzusom vršiti izmene i dopune Poslovnika i Finansijskih pravila.
3. Na svakom redovnom sastanku svaka ugovorna strana ima razumnu mogućnost za raspravu o izveštajima koje su podnele druge ugovorne strane i može da zatraži razjašnjenje tih izveštaja.
Vanredni sastanak ugovornih strana održava se:
(i) ukoliko se sa tim saglasila većina ugovornih strana koje su prisutne i koje glasaju na sastanku; ili
(ii) na pismeni zahtev ugovorne strane, u roku od šest meseci od kada je taj zahtev prosleđen ugovornim stranama, a Sekretarijat na koji se upućuje članom 37. primio obaveštenje da zahtev podržava većina ugovornih strana.
1. U skladu sa odredbama člana 30. svaka ugovorna strana podnosi nacionalni izveštaj za svaki redovni sastanak ugovornih strana. Taj izveštaj sadrži mere koje su preduzete za izvršenje svake od obaveza iz Konvencije. Za svaku ugovornu stranu izveštaj takođe obrađuje:
(i) politiku upravljanja istrošenim gorivom;
(ii) praksu upravljanja istrošenim gorivom;
(iii) politiku upravljanja radioaktivnim otpadom;
(iv) praksu upravljanja radioaktivnim otpadom;
(v) kriterijume za definisanje i kategorizaciju radioaktivnog otpada.
2. Izveštaj takođe obuhvata:
(i) spisak objekata za upravljanje istrošenim gorivom koji podležu ovoj konvenciji, njihovu lokaciju, glavnu namenu i osnovne karakteristike;
(ii) popis istrošenog goriva koje podleže ovoj konvenciji i koje se čuva u skladištu i onoga koje se odlaže. Taj popis treba da sadrži opis materijala i da, ako je moguće, pruži podatke o njegovoj masi i ukupnoj aktivnosti;
(iii) spisak objekata za upravljanje radioaktivnim otpadom koji podležu ovoj konvenciji, njihovu lokaciju, glavnu namenu i osnove karakteristike;
(iv) popis radioaktivnog otpada koji podleže ovoj konvenciji i koji:
(a) se čuva u skladištu objekata za upravljanje radioaktivnim otpadom i nuklearnog gorivnog ciklusa;
(b) je odložen; ili
(v) je nastao kao rezultat ranijih postupaka.
Taj popis sadrži opis materijala i druge odgovarajuće raspoložive informacije, kao što su zapremina ili masa, aktivnost i specifični radionuklidi;
(v) spisak nuklearnih objekata u procesu dekomisije i status aktivnosti dekomisije u tim objektima.
1. Svaka ugovorna strana prisustvuje sastancima ugovornih strana na kojima je zastupa jedan predstavnik, a po potrebi i zamenici, eksperti i savetnici za koje to smatra važnim.
2. Ugovorne strane mogu da, uz konsenzus, pozovu bilo koju međuvladinu organizaciju merodavnu za pitanja obuhvaćena Konvencijom da, kao posmatrač, prisustvuje bilo kom sastanku, ili nekom posebnom zasedanju. Od posmatrača se traži da, pismeno i unapred, prihvate odredbe člana 36.
Ugovorne strane konsenzusom usvajaju i stavljaju javnosti na uvid dokument koji sadrži pitanja koja su razmatrana i zaključke koji su doneti na sastancima ugovornih strana.
1. Jezici sastanaka ugovornih strana su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski osim ako je drugačije predviđeno Poslovnikom.
2. Izveštaji podneti u skladu sa članom 32. se pripremaju na službenom jeziku ugovorne strane koja izveštaj podnosi ili na jedinstvenom odabranom jeziku koji je ugovoren Poslovnikom. Ako se izveštaj podnosi na nacionalnom, a ne na ugovorenom jeziku, prevod izveštaja na ugovoreni jezik obezbeđuje ugovorna strana.
3. Izuzetno od odredaba stava 2, Sekretarijat može da, uz naknadu, preuzme na sebe prevođenje na ugovoreni jezik onih izveštaja koji su podneti na nekom drugom jeziku, a koji je jedan od jezika sastanka.
1. Odredbe ove konvencije ne utiču na prava i obaveze ugovornih strana o zaštiti tajnosti podatka koje su propisane u okviru njihovih nacionalnih zakonodavstava. U smislu ovog člana, "podaci", između ostalog, obuhvataju podatke koji su u vezi sa državnom bezbednošću ili sa fizičkom zaštitom nuklearnih materijala, podatke koji su zaštićeni po osnovu prava intelektualne svojine ili kao industrijski ili poslovno poverljive informacije, kao i lične podatke.
2. Kada, u kontekstu ove konvencije, neka ugovorna strana iznese informaciju koju je sama odredila kao zaštićenu u skladu sa opisom iz stava 1, ta se informacija može koristiti samo u svrhe u koje je i bila dostavljena, a njena će se poverljivost poštovati.
3. U pogledu informacija koje se odnose na istrošeno gorivo ili radioaktivni otpad, a koje, shodno stavu 3. člana 3, potpadaju pod delokrug primene ove konvencije, odredbe ove konvencije neće uticati na isključivo diskreciono pravo odnosne ugovorne strane da odluči:
(i) o tome da li je ta informacija svrstana u poverljive ili nekako drugačije kontrolisana tako da njeno obelodanjivanje nije dozvoljeno;
(ii) da li treba da u kontekstu Konvencije pruži informaciju iz gore navedene tačke (i); i
(iii) koji su uslovi poverljivosti vezani za takvu informaciju ako se ona pruža u kontekstu ove konvencije.
4. Sadržaj rasprava tokom razmatranja nacionalnih izveštaja na svakom redovnom sastanku održanom shodno članu 30. smatra se poverljivim.
1. Međunarodna agencija za atomsku energiju (u daljem tekstu: "Agencija") obezbeđuje sekretarijat za sastanke ugovornih strana.
2. Sekretarijat:
(i) saziva, priprema i pruža usluge za sastanke ugovornih strana predviđene članovima 29, 30. i 31;
(ii) prenosi ugovornim stranama informacije dobijene ili pripremljene u skladu sa odredbama ove konvencije.
Troškovi koje napravi Agencija u vršenju svojih funkcija navedenih u gornjim tačkama (i) i (ii) snosi Agencija iz svog Redovnog budžeta.
3. Ugovorne strane mogu putem konsenzusa zatražiti od Agencije da obezbedi i druge usluge radi podrške sastancima ugovornih strana. Agencija može pružiti takve usluge ako je njihova realizacija moguća u okviru njenog Programa i Redovnog budžeta. Ukoliko to nije moguće, Agencija može pružiti takve usluge ukoliko se za to obezbedi dobrovoljno finansiranje iz drugih izvora.
ZAVRŠNE I DRUGE ODREDBE
U slučaju razmimoilaženja između dve ili više ugovornih strana u pogledu tumačenja ili primene ove konvencije, ugovorne strane obavljaju konsultacije na sastancima ugovornih strana sa ciljem rešavanja nesaglasnosti. U slučaju da konsultacije ne daju rezultate, može se pribeći mehanizmima posredovanja, mirenja i arbitraže koji su predviđeni međunarodnim pravom, uključujući pravila i preovlađujuću praksu Agencije.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobrenje i pristupanje
1. Ova konvencija je za sve države otvorena za potpisivanje u sedištu Agencije u Beču od 29. septembra 1997. godine pa sve do njenog stupanja na snagu.
2. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobrenju od strane država potpisnica.
3. Pošto stupi na snagu, ova konvencija će biti otvorena svim državama za pristupanje.
4. (i) Konvencija je otvorena za potpisivanje podložno naknadnom potvrđivanju, ili za pristupanje regionalnih organizacija integracione ili neke druge prirode, pod uslovom da su svaku takvu organizaciju osnovale suverene države i da je ona nadležna da pregovara, zaključuje i primenjuje međunarodne ugovore po pitanjima iz delokruga ove konvencije.
(ii) Po pitanjima za koja su nadležne, takve organizacije u sopstveno ime, ostvaruju prava i ispunjavaju obaveze koje ova konvencija dodeljuje državama ugovornicama.
(iii) U postupku u kome postaje strana ove konvencije, takva organizacija dostavlja depozitaru iz člana 43. izjavu u kojoj se navodi koje države su njene članice, koji se članovi Konvencije na nju primenjuju, kao i mera u kojoj je ona nadležna u oblasti uređenoj tim članovima.
(iv) Takva organizacija nema dodatno pravo glasa uz već postojeće pravo glasa svojih država članica.
5. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobrenja, pristupanja ili potvrđivanja se polažu kod depozitara.
1. Ova konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana kada je kod depozitara položen dvadeset peti instrument ratifikacije, prihvatanja ili odobrenja, uključujući instrumente petnaest zemalja od kojih svaka ima bar jednu nuklearnu elektranu u radu.
2. Za svaku državu ili regionalnu organizaciju integracione ili neke druge prirode koja ovu konvenciju ratifikuje, prihvati, odobri, pristupi joj ili je potvrdi posle datuma polaganja poslednjeg instrumenta potrebnog da se ispune uslovi postavljeni u skladu sa stavom 1, Konvencija stupa na snagu devedesetog dana od dana kada takva država ili organizacija kod depozitara položi odgovarajući instrument.
1. Svaka ugovorna strana može podneti predlog za izmene i dopune Konvencije. Predložene izmene i dopune razmatraju se na redovnom sastanku ili na nekom od vanrednih sastanaka.
2. Tekst i razlozi za predlaganje izmena i dopuna se dostavljaju depozitaru koji o ovom predlogu obaveštava ugovorne strane najkasnije devedeset dana pre sastanka za koji se predlog podnosi na razmatranje. Sve primedbe koje dobije na takav predlog, depozitar prosleđuje ugovornim stranama.
3. Ugovorne strane, nakon što razmotre predložene izmene i dopune, odlučuju da li da ih usvoje konsenzusom, ili da ih, u slučaju da konsenzus izostane, iznesu pred diplomatsku konferenciju. Za odluku da se predložene izmene i dopune iznesu pred diplomatsku konferenciju potrebna je dvotrećinska većina glasova prisutnih ugovornih strana koje glasaju na sastanku, s tim da je u vreme glasanja prisutna najmanje polovina od ukupnog broja ugovornih strana.
4. Diplomatsku konferenciju koja razmatra i usvaja izmene i dopune ove konvencije saziva depozitar i ona se održava najkasnije godinu dana od donošenja odgovarajuće odluke saglasno stavu 3. ovog člana. Diplomatska konferencija preduzima sve kako bi obezbedila da se izmene i dopune usvoje konsenzusom. Ukoliko to nije moguće, izmene i dopune usvajaju se dvotrećinskom većinom svih ugovornih strana.
5. Izmene i dopune ove konvencije koje su usvojene u skladu sa stavovima 3. i 4. ovog člana, podležu ratifikaciji, prihvatanju, odobrenju, ili potvrđivanju ugovornih strana i stupaju na snagu za one ugovorne strane koje su ih ratifikovale, prihvatile, odobrile ili potvrdile devedesetog dana od kada je depozitar od najmanje dve trećine ugovornih strana primio odgovarajuće instrumente. Za onu ugovornu stranu koja naknadno ratifikuje, prihvati, odobri ili potvrdi pomenute izmene i dopune, te izmene i dopune će stupiti na snagu devedesetog dana od kada ugovorna strana položi svoj odgovarajući instrument.
1. Svaka ugovorna strana može otkazati Konvenciju dostavljanjem pismenog obaveštenja depozitaru.
2. Otkazivanje stupa na snagu godinu dana od dana kada depozitar primi obaveštenje, ili nekog kasnijeg datuma ukoliko je to u obaveštenju navedeno.
1. Generalni direktor Agencije je depozitar ove konvencije.
2. Depozitar obaveštava ugovorne strane o:
(i) potpisivanju ove konvencije i o polaganju instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobrenja, pristupanja ili potvrđivanja u skladu sa članom 39;
(ii) datumu kada Konvencija stupi na snagu, u skladu sa članom 40;
(iii) obaveštenjima o otkazivanju Konvencije i datumu otkazivanja izvršenih u skladu sa članom 42;
(iv) predloženim izmenama i dopunama ove konvencije koje podnesu ugovorne strane, izmenama i dopunama koje se usvoje na odgovarajućoj diplomatskoj konferenciji ili sastanku ugovornih strana, i datumu stupanja na snagu tih izmena i dopuna, u skladu sa članom 41.
Original ove konvencije čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako verodostojni, polaže se kod depozitara, koji overene kopije istog upućuje ugovornim stranama.
POTVRĐUJUĆI OVO, DOLE POTPISANI, KOJI SU PROPISNO OVLAŠĆENI, POTPISALI SU OVU KONVENCIJU.
U Beču, petnaestog septembra, hiljadu devetsto devedeset i sedme godine.
ČLAN 3
O sprovođenju Zajedničke konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i o sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom u Republici Srbiji stara se ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i regulatorno telo Vlade nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i zaštite od jonizujućih zračenja.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".