ZAKONO POTVRĐIVANJU KONVENCIJE O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 10/2017) |
ČLAN 1
Potvrđuje se Konvencija o nuklearnojsigurnosti, sačinjena 17. juna 1994. godine u Beču, u originalu na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku.
ČLAN 2
Tekst Konvencije o nuklearnoj sigurnosti, u originalu na engleskom jeziku i u prevodu na srpski jezik, glasi:
KONVENCIJA O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI
PREAMBULA
Ugovorne strane
(i) svesne značaja, koji za međunarodnu zajednicu ima obezbeđivanje sigurne, dobro pravno uređene i životnoj sredini prilagođene upotrebe nuklearne energije;
(ii) potvrđujući potrebu da se visok nivo nuklearne sigurnosti širom sveta i dalje unapređuje;
(iii) potvrđujući da je za nuklearnu sigurnost odgovorna država koja ima nadležnost nad nuklearnim postrojenjem;
(iv) u želji za unapređenjem delotvorne nuklearne sigurnosne kulture;
(v) svesne da akcidenti na nuklearnom postrojenju u jednoj državi mogu prouzrokovati prekogranične uticaje;
(vi) imajući u vidu odredbe Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala iz 1979, Konvencije o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama iz 1986. i Konvencije o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radiološke opasnosti iz 1986;
(vii) potvrđujući važnost međunarodne saradnje za jačanje nuklearne sigurnosti kroz postojeće bilateralne i multilateralne mehanizme, kao i kroz ovu podsticajnu konvenciju;
(viii) saglasne u tome da Konvencija nameće obavezu primene osnovnih načela koja se odnose na sigurnost nuklearnih postrojenja, više nego što obuhvata primenu detaljnih sigurnosnih standarda, kao i u tome da postoje međunarodne sigurnosne smernice koje se povremeno dopunjuju radi osavremenjavanja načina za postizanje visokog nivoa sigurnosti;
(ix) utvrđujući potrebu da se, bez odlaganja, otpočne sa pripremama međunarodne konvencije o sigurnosti u oblasti upravljanja radioaktivnim otpadom, čim postupak za razvoj sigurnosnih načela za upravljanje otpadom koji je u toku bude imao široku međunarodnu saglasnost;
(x) prepoznajući važnost daljeg stručno-tehničkog rada na sigurnosti drugih delova nuklearnog gorivnog ciklusa, kao i to da bi taj rad mogao vremenom da olakša razvoj postojećih i pripremu budućih međunarodnih instrumenata.
Sporazumele su se o sledećem:
CILJEVI, ZNAČENJE POJMOVA I PREDMET UREĐIVANJA
Ciljevi Konvencije su:
(i) da se ostvari i širom sveta kontinuirano sprovodi visok nivo nuklearne sigurnosti, kroz jačanje nacionalnih mera i međunarodne saradnje, uključujući, prema potrebi, i tehničku saradnju u oblasti sigurnosti;
(ii) da se uspostavi i kontinuirano sprovodi efikasna zaštita od mogućih radijacionih rizika u nuklearnim postrojenjima, kako bi se lica, društvo i životna sredina zaštitili od štetnih uticaja jonizujućih zračenja iz takvih postrojenja;
(iii) sprečavanje akcidenata sa radiološkim posledicama i ublažavanje takvih posledica ako bi do njih došlo.
Za svrhu ove konvencije:
(i) nuklearno postrojenje za svaku od ugovornih strana jeste bilo koja kopnena civilna nuklearna elektrana koja je pod njenom nadležnošću, uključujući one objekte za skladištenje, rukovanje i tretman radioaktivnih materijala koji se nalaze na istoj lokaciji i direktno su povezani s radom nuklearne elektrane. Takva elektrana prestaje da bude nuklearno postrojenje onda kad se trajno uklone svi gorivni elementi iz jezgra reaktora i izvrši njihovo sigurno skladištenje, u skladu sa odobrenim procedurama, a plan dekomisije odobri regulatorno telo;
(ii) regulatorno telo za svaku ugovornu stranu jeste bilo koje telo ili tela kojima je ta ugovorna strana dala zakonsko ovlašćenje da izdaje licence i da reguliše lociranje, projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, rad i dekomisiju nuklearnih postrojenja;
(iii) licenca jeste bilo koje odobrenje koje je regulatorno telo izdalo podnosiocu zahteva, koji time stiče odgovornost za izbor lociranje, projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, rad ili dekomisiju nuklearnog postrojenja.
Ova konvencija se primenjuje na sigurnost nuklearnih postrojenja.
OBAVEZE
Svaka ugovorna strana će, u okviru svog pravnog poretka, preduzeti zakonske, regulatorne, upravne i druge mere koje su potrebne za sprovođenje obaveza preuzetih ovom konvencijom.
Svaka ugovorna strana će na razmatranje pre svakog sastanka, u skladu sa članom 20, podneti izveštaj o merama koje je preduzela za sprovođenje svake od obaveza iz ove konvencije.
Postojeća nuklearna postrojenja
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće korake kako bi obezbedila da se sigurnost nuklearnih postrojenja postojećih u vreme kada je Konvencija za tu ugovornu stranu stupila na snagu, ponovo proveri što pre je to moguće. Tamo gde je to u kontekstu ove konvencije potrebno, dotična ugovorna strana će po hitnom postupku obezbediti da se izvrše sva razložna i praktično izvodljiva unapređenja, kako bi se podigao nivo sigurnosti nuklearnog postrojenja. Ako takvo poboljšanje ne može da se postigne, treba planirati prestanak rada nuklearnog postrojenja što je pre u praksi moguće. Pri određivanju kada da će se prestati sa radom može se uzeti u obzir ukupni energetski kontekst i moguće alternative, kao i društveni, ekološki i ekonomski uticaj.
1. Svaka ugovorna strana će utvrditi i kontinuirano održavati zakonski i regulatorni okvir kako bi uredila i kontrolisala sigurnost nuklearnih postrojenja.
2. Zakonskim i regulatornim okvirom se predviđa:
(i) utvrđivanje merodavnih nacionalnih sigurnosnih zahteva i propisa;
(ii) sistem licenciranja koji se odnosi na nuklearna postrojenja i na zabranu rada nuklearnog postrojenja bez licence;
(iii) sistem regulatorne inspekcije i procenjivanja stanja kod nuklearnih postrojenja, kako bi se utvrdila usklađenost sa važećim propisima i uslovima za izdavanje licenci;
(iv) sprovođenje važećih propisa i uslova za izdavanje licenci, uključujući suspenziju, izmenu ili oduzimanje licenci.
1. Svaka ugovorna strana će osnovati ili odrediti regulatorno telo zaduženo za sprovođenje zakonskog i regulatornog okvira iz člana 7, koje će imati odgovarajuća ovlašćenja, nadležnost i finansijske i ljudske resurse za ispunjavanje obaveza koje su mu dodeljene.
2. Svaka ugovorna strana će preduzeti mere koje su potrebne da bi se obezbedilo racionalno razdvajanje funkcija tog regulatornog tela i funkcija svakog drugog tela, organa ili organizacije čiji je interes vezan za unapređenje ili korišćenje nuklearne energije.
Svaka ugovorna strana će obezbediti da odgovornost za sigurnost nuklearnog postrojenja prvenstveno bude na nosiocu odnosne licence i preduzeti odgovarajuće mere sa ciljem da svaki nosilac takve licence ispunjava svoje obaveze.
c) Opšte postavke po pitanju sigurnosti
Svaka ugovorna strana će preduzeti potrebne mere kako bi obezbedila da sve organizacije koje se bave delatnostima neposredno povezanim sa nuklearnim postrojenjima utvrde takvu strategiju koja daje dužan prioritet nuklearnoj sigurnosti.
1. Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kojima će obezbediti odgovarajuće finansijske resurse za obezbeđenje sigurnosti svakog nuklearnog postrojenja tokom celog njegovog životnog veka.
2. Svaka ugovorna strana će obezbediti da dovoljan broj kvalifikovanog osoblja odgovarajućeg obrazovanja, obučenih i kontinuirano uvežbavanih, bude na raspolaganju za rad u svim sa sigurnošću povezanim aktivnostima u okviru svakog nuklearnog postrojenja ili za svako nuklearno postrojenje tokom njegovog čitavog životnog veka.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kojima će obezbediti da se u obzir uzimaju sposobnosti kao i ograničenja ljudskog delovanja tokom celog životnog veka nuklearnog postrojenja.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere da se uspostave i primenjuju programi za osiguranje kvaliteta, imajući u vidu da je potrebno da se pouzdano ispunjavaju posebni zahtevi za sve aktivnosti koje su od značaja za nuklearnu sigurnost tokom celog životnog veka nuklearnog postrojenja.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kako bi obezbedila:
(i) da se sveobuhvatne i sistematske procene sigurnosti vrše pre izgradnje i puštanja u rad nuklearnog postrojenja, kao i tokom celog njegovog životnog veka. Te procene će biti dobro dokumentovane, ažurirane na osnovu operativnog iskustva u radu postrojenja i značajnih novih informacija koje se odnose na sigurnost i pregledane u okviru nadležnosti regulatornog tela;
(ii) potvrdu da je obezbeđena trajna usklađenost fizičkog stanja i rada nuklearnog postrojenja s njegovim projektom, važećim nacionalnim sigurnosnim zahtevima, kao i ograničenjima u radu i radnim uslovim, a putem analiza, nadzora, ispitivanja i inspekcija.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kojima će obezbediti da se izlaganje profesionalno izloženih lica i stanovništva zračenju koje emituje nuklearno postrojenje u svim radnim stanjima održava na najnižem mogućem nivou, kao i da nijedno lice ne bude izlagano dozama zračenja koje premašuju nacionalno propisane granične doze.
Spremenost za vanredne situacije
1. Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere da bi obezbedila postojanje planova za delovanje u vanrednoj radijacionoj situaciji na lokaciji i van lokacije, koji se rutinski proveravaju za nuklearna postrojenja i koji obuhvataju aktivnosti koje će se izvoditi u slučaju vanredne situacije.
Kod svakog novog nuklearnog postrojenja, takvi planovi moraju da se pripreme i testiraju pre nego što postrojenje otpočne sa radom u oblasti iznad malih snaga, koje je odobrilo regulatorno telo.
2. Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kako bi svom stanovništvu i nadležnim organima država koje su u neposrednoj blizini nuklearnog postrojenja, u meri u kojoj postoji verovatnoća da će oni biti ugroženi vanrednom radijacionom situacijom, dostavila odgovarajuće informacije za planiranje i odgovor u vanrednim radijacionim situacijama.
3. Ugovorne strane koje nemaju nuklearno postrojenje na sopstvenoj teritoriji će, u meri u kojoj postoji verovatnoća da će i same biti ugrožene u slučaju radiološke vanredne situacije u nuklearnom postrojenju u neposrednoj blizini, preduzeti odgovarajuće mere za pripremu i ispitivanje planova za delovanje u vanrednim radijacionim situacijama za svoju teritoriju koji obuhvataju aktivnosti koje bi se izvodile u slučaju takve vanredne situacije.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kako bi se ustanovile i primenjivale odgovarajuće procedure:
(i) za procenu svih značajnih faktora koji su u vezi s lokacijom, a za koje postoji verovatnoća da mogu uticati na sigurnost nuklearnog postrojenja tokom njegovog planiranog životnog veka;
(ii) za procenu verovatnog uticaja predloženog nuklearnog postrojenja na sigurnost stanovništva, društva i životne sredine;
(iii) za, po potrebi, ponovno procenjivanje svih značajnih faktora navedenih u tačkama (i) i (ii), da bi se obezbedila kontinuirana sigurnosna prihvatljivost nuklearnog postrojenja;
(iv) za konsultacije s ugovornim stranama u neposrednoj blizini predloženog nuklearnog postrojenja, u meri u kojoj postoji verovatnoća da će biti ugrožene tim postrojenjem, kao i za dostavljanje, na zahtev, neophodnih informacija tim ugovornim stranama, kako bi im se omogućilo da ocene i naprave sopstvenu procenu verovatnog sigurnosnog uticaja tog nuklearnog postrojenja na sopstvenoj teritoriji.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kojima će obezbediti:
(i) da projektovanjem i izgradnjom nuklearnog postrojenja bude predviđeno nekoliko nivoa i metoda za pouzdanu zaštitu (zaštitu po dubini) od ispuštanja radioaktivnih materijala, u cilju sprečavanja nastanka akcidenata, kao i od ublažavanja njihovih posledica u slučaju da do njih ipak dođe;
(ii) da projektovanjem i izgradnjom nuklearnog postrojenja budu obuhvaćene tehnologije koje su iskustveno proverene ili potvrđene putem testiranja ili analize;
(iii) da se projektovanjem nuklearnog postrojenja omogućava pouzdan i stabilan rad kojim se lako upravlja, imajući posebno u vidu ljudski faktor i uzajamni odnos čoveka i mašine.
Svaka ugovorna strana će preduzeti odgovarajuće mere kojima će obezbediti:
(i) da početno odobrenje za rad nuklearnog postrojenja bude zasnovano na odgovarajućoj analizi sigurnosti i programu za puštanje u rad, kojima se dokazuje da je postrojenje izgrađeno u skladu s projektom i sigurnosnim zahtevima;
(ii) da pogonski uslovi i ograničenja koji proističu iz analize sigurnosti, ispitivanja i radnog iskustva budu određeni i po potrebi revidirani u svrhu utvrđivanja sigurnosnih granica za rad postrojenja;
(iii) da se rad, održavanje, inspekcija i testiranje nuklearnog postrojenja sprovode u skladu s odobrenim procedurama;
(iv) da postoje utvrđene procedure za slučaj predviđenih događanja i za slučaj akcidenata u toku rada postrojenja;
(v) da potrebni inženjering i tehnička podrška za sve oblasti koje su u vezi sa sigurnošću budu na raspolaganju tokom celog životnog veka nuklearnog postrojenja;
(vi) da nosilac odnosne licence blagovremeno izveštava regulatorno telo o svim događajima od značaja za sigurnost;
(vii) da postoje utvrđeni programi za prikupljanje i analizu iskustva u radu postrojenja i da se postupa prema dobijenim rezultatima i donetim zaključcima, kao i da se koriste postojeći mehanizmi kako bi se značajna iskustva podelila sa međunarodnim telima i sa drugim operativnim organizacijama i regulatornim telima;
(viii) da se generisanje radioaktivnog otpada, koji potiče od rada nuklearnog postrojenja vrši na najnižem praktično izvodljivom nivou za dati proces, i u pogledu aktivnosti i po zapremini, kao i da se kod svakog neophodnog tretmana i skladištenja istrošenog goriva i otpada koji su neposredno vezani za rad nuklearnog postrojenja i koji su na istoj lokaciji kao i nuklearno postrojenje, u obzir uzimaju kondicioniranje i odlaganje.
SASTANCI UGOVORNIH STRANA
1. Ugovorne strane održavaju sastanke (u daljem tekstu: Redovni sastanci), radi razmatranja izveštaja podnetih u skladu sa članom 5. i usvojenim procedurama iz člana 22.
2. Zavisno od odredbi iz člana 24, mogu se, po potrebi, osnivati i raditi tokom redovnih sastanaka, podgrupe sastavljene od predstavnika ugovornih strana, radi razmatranja pojedinačnih pitanja iz izveštaja.
3. Svaka ugovorna strana će imati u razumnoj meri priliku da raspravlja o izveštajima koje su podnele druge ugovorne strane, kao i da zatraži razjašnjenje tih izveštaja.
1. Pripremni sastanak ugovornih strana se održava najkasnije u roku od šest meseci od stupanja na snagu ove konvencije.
2. Na tom pripremnom sastanku, ugovorne strane određuju datum prvog redovnog sastanka. Taj redovni sastanak se održava što pre je to moguće, ali najkasnije trideset meseci od datuma stupanja na snagu ove konvencije.
3. Na svakom redovnim sastanku, ugovorne strane će odrediti datum sledećeg sastanka. Vremenski intervali između redovnih sastanaka neće biti duži od tri godine.
1. Na pripremnom sastanku koji se održava u skladu s članom 21, ugovorne strane pripremaju i konsenzusom usvajaju Poslovnik o radu i Pravilnik o finansijskom poslovanju. Ugovorne strane posebno, u skladu s Poslovnikom, utvrđuju sledeće:
(i) smernice za formu i strukturu izveštaja koji se podnose u skladu s članom 5;
(ii) datum za podnošenje tih izveštaja;
(iii) postupak za razmatranje tih izveštaja.
2. Ugovorne strane mogu da na redovnim sastancima, po potrebi, razmatraju aranžmane koji su ustanovljeni saglasno gornjim tačkama (i) do (iii) i da konsenzusom usvoje izmene, osim ako drugačije nije propisano Poslovnikom. One takođe mogu da konsenzusom dopunjavaju Poslovnik i Pravilnik o finansijskom poslovanju.
Vanredni sastanak ugovornih strana održava se:
(i) ako na sastanku tako odluči većina prisutnih ugovornih strana s pravom glasa, s tim da se uzdržavanje od glasanja smatra glasanjem; ili
(ii) na pismeni zahtev ugovorne strane, u roku od šest meseci od dana kada o tom zahtevu budu obaveštene ugovorne strane i Sekretarijat iz člana 28. primi obaveštenje da je zahtev podržala većina ugovornih strana.
1. Svaka ugovorna strana prisustvuje sastancima ugovornih strana i to tako što na njima učestvuje po jedan njen predstavnik, a, po potrebi, i zamenici, eksperti i savetnici.
2. Ugovorne strane mogu da konsenzusom pozovu bilo koju međuvladinu organizaciju koja je nadležna za pitanja koja su merodavna za ovu konvenciju da, po tom osnovu, prisustvuje, u svojstvu posmatrača, nekom od sastanaka ili posebnim zasedanjima. Od posmatrača će se tražiti da pismenim putem, i to unapred, prihvate odredbe člana 27.
Ugovorne strane konsenzusom usvajaju i stavljaju na uvid javnosti dokument sa pitanjima koja su razmatrana na sastanku i usvojenim zaključcima.
1. Jezici koji će na sastancima ugovornih strana biti u upotrebi su arapski, kineski, engleski, francuski, ruski i španski, osim ako drugačije nije posebno predviđeno Poslovnikom.
2. Izveštaji koji se podnose u skladu sa članom 5, pripremaju se na nacionalnom jeziku ugovorne strane koja ga podnosi, ili na jednom od naznačenih jezika koji se kao zvanični jezik utvrdi Poslovnikom. Ukoliko se izveštaj podnese na službenom jeziku ugovorne strane koji nije istovremeno i zvanični jezik sastanka, ugovorna strana će obezbediti njegov prevod na zvanični jezik sastanka.
3. Ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2, Sekretarijat će uz naplatu preuzeti prevođenje izveštaja dostavljenih na nekom drugom jeziku, na utvrđeni zvanični jezik sastanka.
1. Odredbe ove konvencije ne utiču na prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa zaštitom tajnosti podataka propisanih u okviru njihovih nacionalnih zakonodavstava. U svrhu ovog člana, "podaci" između ostalog, obuhvataju: (i) lične podatke; (ii) podatke koji su zaštićeni po osnovu zaštite prava intelektualne svojine ili kao industrijski ili poslovno poverljive informacije, kao i (iii) podaci koji su u vezi sa nacionalnom bezbednošću ili sa fizičkom zaštitom nuklearnih materijala ili nuklearnih postrojenja.
2. Kada, u kontekstu ove konvencije, neka ugovorna strana iznese podatak koji je sama odredila kao zaštićen u skladu sa opisom iz stava 1, taj će podatak biti korišćen samo u svrhe u koje je i bio dostavljen, a njegova će se poverljivost poštovati.
3. Sadržaj rasprava koje se vode tokom razmatranja izveštaja na svakom sastanku ugovornih strana smatra se poverljivim.
1. Međunarodna agencija za atomsku energiju (u daljem tekstu: Agencija) obezbeđuje sekretarijat za sastanke ugovornih strana.
2. Sekretarijat:
(i) saziva i priprema sastanke ugovornih strana i pruža za njih potrebne usluge;
(ii) prenosi ugovornim stranama informacije primljene ili pripremljene u skladu sa odredbama ove konvencije.
Troškove koje Agencija ima pri obavljanju funkcija navedenih u tačkama (i) i (ii) snosi Agencija iz sredstava svog redovnog budžeta.
3. Ugovorne strane mogu da od Agencije zatraže konsenzusom i druge usluge za podršku održavanja sastanaka ugovornih strana. Agencija može da obezbedi takve usluge pod pretpostavkom da za njihovo sprovođenje postoje takve mogućnosti u okviru njenog programa i redovnog budžeta. U slučaju da to nije moguće, Agencija takve usluge pruža ukoliko se obezbedi dobrovoljno finansiranje iz nekog drugog izvora.
ZAVRŠNE I DRUGE ODREDBE
U slučaju spora između dve ili više ugovornih strana po pitanju tumačenja ili primene ove konvencije, ugovorne strane će, u cilju rešavanja tog spora, obaviti konsultacije u okviru sastanaka ugovornih strana.
Potpisivanje, ratifikacija, prihvatanje, odobravanje, pristupanje
1. Ova konvencija će za sve države biti otvorena za potpisivanje u sedištu Agencije u Beču od 20. septembra 1994. godine pa sve do njenog stupanja na snagu.
2. Ova konvencija podleže ratifikaciji, prihvatanju ili odobravanju od strane država-potpisnica.
3. Nakon stupanja na snagu, ova konvencija će biti otvorena za pristupanje svim državama.
4. (i) Ova konvencija će biti otvorena za potpisivanje ili pristupanje i regionalnim organizacijama, pod pretpostavkom da su takvu regionalnu organizaciju osnovale suverene države, kao i da je ona nadležna za pregovaranje, zaključivanje i primenu međunarodnih sporazuma po pitanjima koja obuhvata ova Konvencija.
(ii) U pitanjima za koja su nadležne, takve organizacije će, u svoje sopstveno ime, ostvarivati prava i izvršavati obaveze koje ova konvencija postavlja državama koje su ugovorne strane.
(iii) Kada takva organizacija postane ugovorna strana ove konvencije, ona obaveštava depozitara iz člana 34. izjavom u kojoj se ukazuje na to koje su države njene članice, koji se članovi ove konvencije na nju odnose, kao i stepen svoje nadležnosti u oblasti obuhvaćenoj u tim članovima.
(iv) Takva organizacija nema dodatno pravo glasa uz već postojeće pravo glasa svojih država članica.
5. Instrumenti ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja polažu se kod depozitara.
1. Konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana nakon datuma polaganja kod depozitara dvadeset drugog instrumenta ratifikacije, prihvatanja ili odobravanja, uključujući i instrumente sedamnaest država, od kojih svaka ima najmanje jedno nuklearno postrojenje koje je dostiglo kritičnost u jezgru reaktora.
2. Za svaku državu ili regionalnu organizaciju koja ovu konvenciju ratifikuje, prihvati, odobri ili joj pristupi posle datuma polaganja poslednjeg instrumenta potrebnog za ispunjenje uslova predviđenih u stavu 1, ova konvencija će stupiti na snagu devedesetog dana nakon što ta država ili organizacija kod depozitara položi svoj odgovarajući instrument.
1. Svaka ugovorna strana može podneti predlog za izmene i dopune Konvencije. Predložene izmene i dopune će se razmatrati na redovnom ili na vanrednom sastanku.
2. Tekst svake predložene izmene i dopune, kao i razlozi za njeno predlaganje, dostavljaju se depozitaru, koji o tom predlogu obaveštava ugovorne strane bez odlaganja, a najkasnije 90 dana pre sastanka za koji su podneti na razmatranje. Sve primedbe na takav predlog koje bude primio, depozitar će dostaviti ugovornim stranama.
3. Posle razmatranja predloženih izmena i dopuna, ugovorne strane će odlučiti da li da ih usvoje konsenzusom, ili da ih, u slučaju da konsenzus ne postoji, iznesu pred Diplomatsku konferenciju. Za odluku da se predložene izmene i dopune iznesu pred Diplomatsku konferenciju potrebne su dve trećine većinskih glasova prisutnih ugovornih strana koje glasaju na sastanku, s tim da je u vreme glasanja prisutna najmanje polovina od ukupnog broja ugovornih strana. Uzdržavanje od glasanja će se smatrati glasanjem.
4. Diplomatsku konferenciju za razmatranje i usvajanje izmena i dopuna na Konvenciju saziva depozitar, s tim da se ona održava najkasnije u roku od jedne godine nakon donošenja odgovarajuće odluke u skladu sa stavom 3. ovog člana. Na Diplomatskoj konferenciji će se nastojati da se izmene i dopune usvoje konsenzusom. U slučaju da to ne bude moguće, izmene i dopune se usvajaju dvotrećinskom većinom glasova svih ugovornih strana.
5. Izmene i dopune Konvencije koje se usvoje u skladu s gornjim st. 3. i 4. podležu ratifikaciji, prihvatanju, odobravanju ili potvrđivanju ugovornih strana i za one ugovorne strane koje su ih ratifikovale, odobrile, prihvatile ili potvrdile stupiće na snagu devedesetog dana od kad je depozitar primio relevantne instrumente od najmanje tri četvrtine ugovornih strana. Za svaku ugovornu stranu koja navedene izmene i dopune naknadno ratifikuje, prihvati, odobri ili potvrdi, izmene i dopune stupaju na snagu devedesetog dana nakon što je dotična ugovorna strana položila svoj odgovarajući instrument.
1. Svaka ugovorna strana može otkazati Konvenciju dostavljanjem pismenog obaveštenja depozitaru.
2. Otkazivanje će proizvesti dejstvo godinu dana od dana kada je depozitar primio ovo obaveštenje, ili nekog drugog, kasnijeg datuma, ukoliko je to posebno navedeno u tom obaveštenju.
1. Generalni direktor Agencije je depozitar ove Konvencije.
2. Depozitar ugovorne strane obaveštava o:
(i) potpisivanju Konvencije i polaganju instrumenata ratifikacije, prihvatanja, odobravanja ili pristupanja, u skladu sa članom 30;
(ii) datumu stupanja na snagu Konvencije, u skladu sa članom 31;
(iii) obaveštenjima o otkazivanju Konvencije i njihovim datumima, u skladu sa članom 33;
(iv) predlozima za izmene i dopune Konvencije koje su podnele ugovorne strane, izmenama i dopunama usvojenim na relevantnoj Diplomatskoj konferenciji ili sastanku ugovornih strana, kao i o datumu stupanja na snagu navedenih izmena i dopuna, u skladu sa članom 32.
Original ove konvencije, čiji su tekstovi na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku podjednako verodostojni, polaže se kod depozitara, koji ugovornim stranama šalje overene kopije Konvencije.
POTVRĐUJUĆI OVO, DOLE POTPISANI, ZA TO PROPISNO OVLAŠĆENI, POTPISUJU OVU KONVENCIJU.
Sačinjeno u Beču, ovog sedamnaestog dana juna hiljadu devetstotina devedeset i četvrte godine.
ČLAN 3
O sprovođenju Konvencije o nuklearnoj sigurnosti u Republici Srbiji stara se ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i regulatorno telo Vlade nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i zaštite od jonizujućih zračenja.
ČLAN 4
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".