PRAVILNIKO OSNOVNIM PRAVILIMA U OBLASTI CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA I NADLEŽNOSTIMA EVROPSKE AGENCIJE ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA("Sl. glasnik RS", br. 23/2012 i 104/2017) |
Ovim pravilnikom uređuju se osnovna pravila u oblasti civilnog vazduhoplovstva koja se odnose: na osnovne zahteve za projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplovnih proizvoda, osoblje i organizacije koje su uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda; na osoblje i organizacije koje su uključene u operacije vazduhoplova; na projektovanje, proizvodnju i održavanje aerodromske opreme i osoblje i organizacije koje su uključene u ove delatnosti, kao i na projektovanje, proizvodnju i održavanje sistema i sastavnih elemenata za upravljanje vazdušnim saobraćajem i pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i osoblje i organizacije koje su uključene u ove delatnosti.
Preuzimanje uredbi Evropske zajednice
Ovim pravilnikom preuzimaju se:
(1) Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ (daje se u Prilogu 1. ovog pravilnika);
(2) Uredba Komisije (EZ) br. 690/2009 od 30. jula 2009. o izmenama i dopunama Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ (daje se u Prilogu 2. ovog pravilnika);
(3) Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1108/2009 od 21. oktobra 2009. o izmenama i dopuna Uredbe (EZ) br. 216/2008 u oblasti aerodroma, upravljanja vazdušnim saobraćajem i usluga u vazdušnoj plovidbi i stavljanju van snage Uputstva 2006/23/EZ (daje se u Prilogu 3. ovog pravilnika);
(4) Uredba Komisije (EU) br. 6/2013 od 8. januara 2013. godine kojom se menja i dopunjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ (daje se u Prilogu 4. ovog pravilnika);
(5) Uredba Komisije (EU) br. 2016/4 od 5. januara 2016. godine kojom se menja i dopunjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 u pogledu suštinskih zahteva za zaštitu životne sredine (daje se u Prilogu 5. ovog pravilnika).
Značenje pojedinih izraza u ovom pravilniku
ECAA sporazum označava Multilateralni sporazum između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja.
Izrazi "Zajednica", "propisi Zajednice", "Ugovor o osnivanju Evropske zajednice" (Ugovor), "država članica", "aerodrom Zajednice", avio-prevozilac Zajednice" i "Službeni list Evropske Unije" koji se koriste u prilozima ovog pravilnika tumače se saglasno tač. 2. i 3. Aneksa II ECAA sporazuma.
Izrazi "nacionalna vazduhoplovna vlast", "nadležni organ", "vazduhoplovna vlast države članice", "nadležni nacionalni organ" i "vazduhoplovna regulatorna vlast države članice" koji se koriste u prilozima ovog pravilnika tumače se kao Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Za potrebe ovog pravilnika koriste se izrazi sadržani u Prilogu 1. ovog pravilnika, kao i izrazi iz Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 549/2004 od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (Okvirna uredba), izmenjene i dopunjene Uredbom Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1070/2009 od 21. oktobra 2009. godine kojom se menjaju i dopunjavaju Uredbe (EZ) br. 549/2004, (EZ) br. 550/2004, (EZ) br. 551/2004 i (EZ) br. 552/2004, kako bi se poboljšao učinak i održivost evropskog vazduhoplovnog sistema, koja je u pravni poredak Republike Srbije preuzeta Prilogom 1. Pravilnika o uslovima i načinu izdavanja i važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi ("Službeni glasnik RS", br. 32/11, 54/12 i 24/13).
Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i nadležnostima Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja ("Službeni glasnik RS", broj 68/10).
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ
NAČELA
Oblast primene
Član 1
1. Ova uredba primenjuje se na:
(a) projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja i osoblje i organizacije koje su uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje ovih vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja;
(b) osoblje i organizacije koje su uključene u operacije vazduhoplova.
2. Ova uredba se ne primenjuje kad se proizvodi, delovi, uređaji i organizacije iz stava 1. ovog člana koriste u vojnim, carinskim, policijskim i sličnim operacijama. Države članice usvajaju mere kojima omogućavaju da ove operacije koliko je to moguće i na prikladan način uvažavaju ciljeve ove uredbe.
Ciljevi
Član 2
1. Osnovni cilj ove uredbe je da uspostavi i održi visok i ujednačen nivo bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u Evropi.
2. Dodatni ciljevi ove uredbe u oblastima koje ona uređuje su sledeći:
(a) obezbeđivanje visokog i ujednačenog nivoa zaštite životne sredine;
(b) olakšavanje slobodnog kretanja robe, lica i usluga;
(c) podsticanje delotvornosti regulatornih postupaka i postupaka sertifikacije i izbegavanje dupliranja na nacionalnom i evropskom nivou;
(d) pomoć državama članicama u ispunjavanju njihovih obaveza koje proizlaze iz Čikaške konvencije, postavljanjem osnova za zajedničko tumačenje i ujednačenu primenu Čikaške konvencije i omogućavanjem da se njene odredbe uvažavaju u ovoj uredbi i pravilima za njeno izvršenje;
(e) isticanje gledišta Zajednice o pravilima i standardima bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavljanjem primerene saradnje s trećim državama i međunarodnim organizacijama;
(f) obezbeđivanje ujednačene primene uslova poslovanja za sve učesnike na unutrašnjem tržištu.
3. Osnovni i dodatni ciljevi ove uredbe postižu se:
(a) pripremom, donošenjem i ujednačenom primenom svih potrebnih akata;
(b) priznavanjem, bez dodatnih zahteva, sertifikata, dozvola, odobrenja ili drugih dokumenata koji su izdati za proizvode, osoblje i organizacije saglasno ovoj uredbi i pravilima za njeno izvršenje;
(c) osnivanjem nezavisne Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija);
(d) ujednačenom primenom svih potrebnih akata od strane nacionalnih vazduhoplovnih vlasti i Agencije, unutar njihovih odgovornosti.
Definicije
Član 3
Pojedini izrazi koji se koriste u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:
1) delovi i uređaji označavaju svaki instrument, opremu, mehanizam, deo, aparat, pribor, pripadak ili dodatak, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov. Ovo obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise;
2) kvalifikovana organizacija označava organ kome može da se poveri poseban posao sertifikacije od strane i pod nadzorom i odgovornošću Agencije ili nacionalne vazduhoplovne vlasti;
3) komercijalni let označava svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera i klijenta pri čemu klijent nema nikakvu kontrolu nad operaterom;
4) ovlašćenje (rating) označava izjavu u dozvoli kojom se utvrđuju prava, posebni uslovi ili ograničenja koji se odnose na dozvolu;
5) operater označava svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;
6) proizvod označava vazduhoplov, motor ili elisu;
7) sertifikat označava odobrenje, dozvolu i drugi dokument koji se izdaje kao rezultat sertifikacije;
8) sertifikacija označava sve oblike priznavanja da su proizvodi, delovi ili uređaji, lica ili organizacije usklađeni s važećim zahtevima, uključujući pravila za izvršenje ove uredbe, kao i izdavanje odgovarajućeg sertifikata kojim se ta usklađenost potvrđuje;
9) složeni motorni vazduhoplov označava:
(i) avion:
- s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju koja prelazi 5.700 kg, ili
- koji je sertifikovan za konfiguraciju najvećeg dozvoljenog broja putničkih sedišta koja je veća od 19, ili
- koji je sertifikovan za operacije s minimalnom posadom od najmanje dva pilota, ili
- koji je opremljen s jednim ili više turbomlaznih ili više turboelisnih motora; ili
(ii) helikopter koji je sertifikovan:
- s maksimalnom masom na poletanju koja prelazi 3.175 kg, ili
- za konfiguraciju najvećeg dozvoljenog broja putničkih sedišta koja je veća od devet, ili
- za operacije s minimalnom posadom od najmanje dva pilota; ili
(iii) vazduhoplov s nagibnim rotorom;
10) stalni nadzor (continuing oversight) označava poslove kojima se proverava da li se uslovi pod kojima je sertifikat izdat trajno ispunjavaju tokom važenja sertifikata, kao i preduzimanje zaštitnih mera;
11) Čikaška konvencija označava Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i Anekse uz Konvenciju, koja je potpisana u Čikagu 7. decembra 1944. godine;
12) uređaj za obuku kojim se simulira let (Flight Simulation Training Device - FSTD) označava bilo koji tip uređaja kojim se na zemlji simuliraju uslovi leta; on uključuje uređaj za simuliranje celokupnog leta (FFS), trenažer letenja (FTD), uređaj za obuku letačko-navigacionih postupaka (FNPT) i uređaj za osnovno instrumentalno letenje (BITD).
OSNOVNI ZAHTEVI
Osnovni principi i primenjivost
Član 4
1. Vazduhoplovi i na njima ugrađeni proizvodi, delovi i uređaji koji su:
(a) projektovani ili proizvedeni u organizaciji nad kojom bezbednosni nadzor obavlja Agencija ili država članica; ili
(b) registrovani u državi članici, izuzev ako je bezbednosni regulatorni nadzor (regulatory safety oversight) prenesen trećoj državi i ako ih ne koristi operater iz Zajednice; ili
(c) registrovani u trećoj državi i koje koristi operater nad čijim letovima nadzor obavlja država članica ili koje za letove u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice koristi operater koji ima sedište ili boravište u Zajednici; ili
(d) registrovani u trećoj državi ili registrovani u državi članici koja je prenela svoj bezbednosni regulatorni nadzor trećoj državi, i koje za letove u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice koristi operater koji je iz treće države, moraju da budu usklađeni sa ovom uredbom.
2. Sa ovom uredbom mora da bude usklađeno osoblje koje je uključeno u operacije vazduhoplova iz stava 1 (b), (c) ili (d) ovog člana.
3. Operacije vazduhoplova iz stava 1 (b), (c) ili (d) ovog člana moraju da budu usklađene sa ovom uredbom.
4. Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se na vazduhoplove iz Aneksa II ove uredbe.
5. Odredbe st. 2. i 3. ovog člana ne primenjuju se na vazduhoplove iz Aneksa II ove uredbe, izuzev na vazduhoplove iz tač. (a) (ii), (d) i (h) kad se koriste za javni avio-prevoz.
6. Ovom uredbom ne dira se u prava trećih država koja su određena međunarodnim konvencijama, posebno Čikaškom konvencijom.
Plovidbenost
Član 5
1. Vazduhoplovi iz člana 4. stav 1 (a), (b) i (c) ove uredbe moraju da ispunjavaju osnovne zahteve za plovidbenost sadržane u Aneksu I ove uredbe.
2. Usklađenost vazduhoplova iz člana 4. stav 1(b) ove uredbe i na njima ugrađenih proizvoda, delova i uređaja utvrđuje se prema sledećim zahtevima:
(a) proizvodi moraju da imaju potvrdu o tipu. Potvrda o tipu, odobrenje za promenu potvrde o tipu i dodatna potvrdu o tipu izdaju se kad podnosilac zahteva pokaže da je proizvod usklađen sa osnovama za izdavanje potvrde o tipu iz člana 20. ove uredbe, kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz stava 1. ovog člana, i kad proizvod nema nijednu osobinu ili karakteristiku koje nepovoljno utiču na bezbednost njegovih operacija. Potvrda o tipu obuhvata proizvod sa svim ugrađenim delovima i uređajima;
(b) za delove i uređaje mogu da se izdaju posebni sertifikati kad se pokaže da su usklađeni s detaljnim specifikacijama plovidbenosti kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz stava 1. ovog člana;
(c) za svaki vazduhoplov izdaje se pojedinačna potvrda o plovidbenosti, kad se pokaže da je vazduhoplov usklađen sa projektom tipa odobrenim u njegovoj potvrdi o tipu i kad s tim povezana dokumentacija, pregledi i ispitivanja pokažu da je vazduhoplov sposoban za bezbedne operacije. Ova potvrda važi dok se ne suspenduje ili ne stavi van snage ili ukine, i dok se vazduhoplov održava prema osnovnim zahtevima za kontinuiranu plovidbenost iz tačke 1.d Aneksa I ove uredbe i merama iz stava 5. ovog člana;
(d) organizacije koje su odgovorne za održavanje proizvoda, delova i uređaja moraju da pokažu da su osposobljene i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima. Ako drukčije nije dogovoreno, osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem dozvole organizaciji.. Prava koja su data organizaciji i obim odobrenja navode se u uslovima iz dozvole;
(e) organizacije koje su odgovorne za projektovanje i proizvodnju proizvoda, delova i uređaja moraju da pokažu da su osposobljene i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima. Ako drukčije nije dogovoreno, osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem dozvole organizaciji. Prava koja su data organizaciji i obim odobrenja navode se u uslovima iz dozvole;
Pored toga:
(f) od osoblja koje je odgovorno za puštanje proizvoda, delova ili uređaja u upotrebu (spremnost za upotrebu) posle radova održavanja može da se zahteva odgovarajuća dozvola (sertifikat osoblja);
(g) sposobnost organizacija koje sprovode obuku za održavanje da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima da izdaju sertifikate iz tačke (f) ovog člana može da se prizna izdavanjem potvrde organizaciji.
3. Vazduhoplovi iz člana 4. stav 1(a) ove uredbe i na njima ugrađeni proizvodi, delovi i uređaji moraju da budu usklađeni sa stavom 2 (a), (b) i (e) ovog člana.
4. Odstupajući od st. 1. i 2. ovog člana:
(a) odobrenje za let može da se izda kad se pokaže da je vazduhoplov sposoban da bezbedno obavi osnovni let. Ona se izdaje sa odgovarajućim ograničenjima, prvenstveno radi zaštite bezbednosti trećih lica;
(b) ograničena potvrda o plovidbenosti izdaje se za vazduhoplov za koji nije izdata potvrda o tipu prema stavu 2(a) ovog člana. Onda mora da se pokaže da vazduhoplov ispunjava posebne specifikacije plovidbenosti i da, uprkos odstupanja od osnovnih zahteva iz stava 1. ovog člana, omogućava odgovarajuću bezbednost za njegovu namenu. Vazduhoplovi koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničenih potvrda o plovidbenosti i ograničenja pri njihovom korišćenju određuju se saglasno merama iz stava 5. ovog člana;
(c) kad to opravdava broj vazduhoplova istog tipa koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničene potvrde o plovidbenosti, može da se izda ograničena potvrda o tipu i utvrdi odgovarajuća osnova za sertifikaciju tipa.
5. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe. One posebno navode:
(a) uslove za određivanje osnova za sertifikaciju tipa koji se primenjuju na proizvode i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(b) uslove za određivanje detaljnih specifikacija plovidbenosti koji se primenjuju na delove i uređaje i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(c) uslove za određivanje posebnih specifikacija plovidbenosti koji se primenjuju na one vazduhoplove koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničene potvrde o plovidbenosti i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(d) uslove za izdavanje i širenje obaveznih obaveštenja potrebnih za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti proizvoda;
(e) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, suspenziju ili stavljanje van snage potvrde o tipu, ograničene potvrde o tipu, odobrenja za promenu potvrde o tipu, potvrde o plovidbenosti, ograničene potvrde o plovidbenosti, odobrenja za let i sertifikata proizvoda, delova i uređaja, što uključuje:
(i) uslove za određivanje vremena na koje se izdaju sertifikati i uslove za produženje njihovog važenja kad je njihovo trajanje ograničeno;
(ii) ograničenja koja se primenjuju kod izdavanja odobrenja za let. Ograničenja se posebno odnose na:
- svrhu leta,
- vazdušni prostor koji se koristi za let,
- osposobljenost letačkog osoblja,
- prevoz drugih lica pored letačkog osoblja;
(iii) vazduhoplove koji ispunjavaju uslove za izdavanje ograničene potvrde o o plovidbenosti i s tim povezanih ograničenja;
(iv) minimalni program obuke osoblja koje ima pravo sertifikacije održavanja, da bi se omogućila usklađenosti sa stavom 2(f) ovog člana;
(v) minimalni program obuke pilota i prikladnost simulatora povezanih sa programom obuke, da bi se omogućila usklađenost s članom 7. ove uredbe;
(vi) Glavnu listu minimalne ispravnosti opreme, kako je primereno, i dodatne specifikacije plovidbenosti za određeni tip operacija, da bi se omogućila usklađenost s članom 8. ove uredbe;
(f) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole organizaciji koji se zahtevaju prema stavu 2 (d), (e) i (g) ovog člana i uslove pod kojima se ne zahteva njihovo izdavanje;
(g) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, suspenziju ili stavljanje van snage dozvola osoblja koji se zahtevaju prema stavu 2(f) ovog člana;
(h) odgovornosti imalaca sertifikata;
(i) način na koji se za vazduhoplove iz stava 1. ovog člana, koji nisu obuhvaćeni st. 2. ili 4. ovog člana, pokazuje usklađenost sa osnovnim zahtevima;
(j) način na koji se za vazduhoplove iz člana 4. stav 1(c) ove uredbe pokazuje usklađenost sa osnovnim zahtevima.
6. Pri usvajanju mera iz stava 5. ovog člana Komisija se posebno stara da one:
(a) odražavaju najnovije stanje tehnike i najbolju praksu u oblasti plovidbenosti;
(b) uvažavaju svetska vazduhoplovna iskustva i naučna i tehnička dostignuća;
(c) omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda;
(d) za vazduhoplove iz člana 4. stav 1(c) ove uredbe ne postave zahteve koji su nespojivi sa obavezama država članica prema Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva (ICAO).
Osnovni zahtevi za zaštitu životne sredine
1. Proizvodi, delovi i uređaji moraju da ispunjavaju zahteve za zaštitu životne sredine koji su sadržani u Amandmanu 8. Sveska I i Amandmanu 5. Sveska II Aneksa 16 Čikaške konvencije, koji se primenjuju od 24. novembra 2005. godine, izuzev Dodataka na Aneks 16.
2. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata zahteva iz stava 1. ovog člana kojima se oni usklađuju sa izmenama i dopunama Čikaške konvencije i njenih Aneksa koje stupe na snagu posle usvajanja ove uredbe i primenjuju se u državama članicama, ako ne proširuju obim ove uredbe, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 5. ove uredbe.
3. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata zahteva iz stava 1. ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 5. ove uredbe pri čemu može, po potrebi, da se koristi sadržina dodataka navedenih u stavu 1. ovog člana.
Piloti
1. Piloti koji su uključeni u operacije vazduhoplova iz člana 4. stav 1 (b) i (c) ove uredbe, uređaji za obuku kojim se simulira let i lica i organizacije uključeni u obuku, testiranje, proveravanje i zdravstvene preglede ovih pilota moraju da ispunjavaju odgovarajuće "osnovne zahteve" iz Aneksa III ove uredbe.
2. Izuzev za vreme obuke, lice može da obavlja dužnosti pilota samo ako ima dozvolu i lekarsko uverenje koji odgovaraju operacijama koje obavlja.
Dozvola se izdaje licu koje ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa osnovnim zahtevima u pogledu teorijskog znanja, praktičnih sposobnosti, poznavanja jezika i iskustva, kao što je to predviđeno u Aneksu III ove uredbe.
Licu se izdaje lekarsko uverenje ako ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa osnovnim zahtevima u pogledu zdravstvene sposobnosti, kao što je to predviđeno u Aneksu III ove uredbe. Lekarska uverenja izdaje ovlašćeni lekar vazduhoplovne medicine ili vazduhoplovno-medicinski centar.
Nezavisno od podstava 3. ovog stava, kad je u pitanju dozvola rekreativnog pilota, lekarsko uverenje može da izda lekar opšte prakse koji detaljno poznaje zdravstvenu prošlost podnosioca zahteva, ako je to dopušteno nacionalnim propisima, i saglasno detaljnim pravilima za izvršenje koja se usvajaju prema postupku koji je naveden u članu 65. stav 3. ove uredbe; ova pravila za izvršenje obezbeđuju održavanje potrebnog nivoa bezbednosti.
U dozvoli i lekarskom uverenju pilota navode se prava koja su data pilotu i obim dozvole i lekarskog uverenja.
Zahtevi iz podstavova 2. i 3. ovog stava mogu da se ispune prihvatanjem dozvola i lekarskih uverenja koje je izdala treća država ili koji su izdati u njeno ime, ako je pilot uključen u operacije vazduhoplova iz člana 4. stav 1(c) ove uredbe.
3. Sposobnost organizacija za obuku pilota i vazduhoplovno-medicinskih centara da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima da izdaju dozvole i lekarska uverenja priznaje se izdavanjem potvrde.
Potvrda se izdaje ako organizacija, odnosno vazduhoplovno-medicinski centar ispunjavaju pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa III ove uredbe.
U potvrdi se navode prava koja su data izdavanjem potvrde.
4. Za uređaj za obuku kojim se simulira let koji se koristi u obuci pilota izdaje se sertifikat. Sertifikat se izdaje kad se pokaže da uređaj zadovolja pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa III ove uredbe.
5. Lica koja su odgovorna za sprovođenje letačke obuke ili obuke na uređaju kojim se simulira let ili za procenjivanje praktičnih sposobnosti pilota i ovlašćeni lekari vazduhoplovne medicine moraju da imaju odgovarajući sertifikat. Sertifikat se izdaje kad lice pokaže da ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa III ove uredbe.
U sertifikatu se navode prava koja su data izdavanjem sertifikata.
6. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe. One posebno određuju:
(a) različita ovlašćenja koja se unose u dozvole i lekarska uverenja pilota, koja odgovaraju različitim vrstama dužnosti;
(b) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, potvrda i sertifikata iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana i uslove pod kojima se ne zahteva izdavanje ovih sertifikata i odobrenja;
(c) prava i odgovornosti imalaca dozvola, ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, potvrda i sertifikata iz st. 2, 3, 4. i 5. ovog člana;
(d) uslove za konverziju postojećih nacionalnih dozvola pilota i nacionalnih dozvola inženjera letača u dozvole pilota i uslove za konverziju nacionalnih lekarskih uverenja u opštepriznata lekarska uverenja;
(e) uslove pod kojima se prihvataju dozvole koje je izdala treća država, pri čemu se ne dira u bilateralne sporazume zaključene prema članu 12. ove uredbe;
(f) način na koji piloti vazduhoplova iz tač. (a)(ii), (d) i (f) Aneksa II ove uredbe, kad se koriste za javni avio-prevoz, ispunjavaju osnovne zahteve iz Aneksa III ove uredbe.
7. Pri usvajanju mera iz stava 6. ovog člana, Komisija se posebno stara da one odraze najnovije stanje tehnike, uključujući najbolju praksu, i naučna i tehnička dostignuća u oblasti stručne obuke pilota.
Ove mere uključuju i odredbe potrebne za izdavanje svih vrsta pilotskih dozvola i ovlašćenja koje zahteva Čikaška konvencija i izdavanje dozvola rekreativnom pilotu za nekomercijalne letove vazduhoplova čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 2.000 kg i koji ne odgovara nijednom merilu iz člana 3. tačka 9) ove uredbe.
Letačke operacije (Air operations)
1. Pri operacijama vazduhoplova iz člana 4. stav 1 (b) i (c) ove uredbe moraju da budu ispunjeni osnovni zahtevi iz Aneksa IV ove uredbe.
2. Ako u pravilima za izvršenje nije drukčije određeno, operater koji se bavi komercijalnim letovima mora da pokaže da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane s njegovim pravima. Osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem sertifikata. U sertifikatu se navode prava koja su data operateru i obim operacija.
3. Ako u pravilima za izvršenje nije drukčije određeno, operater koji se ne bavi komercijalnim letovima, a koristi složeni motorni vazduhoplov, daje izjavu (deklaraciju) da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane s korišćenjem vazduhoplova.
4. Kabinsko osoblje koje je uključeno u korišćenje vazduhoplova iz člana 4. stav 1 (b) i (c) ove uredbe mora da ispunjava osnovne zahteve iz Aneksa IV ove uredbe. Osoblje koje je uključeno u komercijalne letove mora da ima potvrdu (attestation), za početak kao što je navedeno u tački (d) odeljka O Aneksa III OPS 1 1005 Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1899/2006 od 12. decembra 2006. godine kojom se menja i dopunjava Uredba Saveta (EEZ) br. 3922/91; shodno proceni države članice, ovaj dokaz mogu da izdaju odobreni operateri ili odobrene organizacije za obuku.
5. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe. One posebno određuju:
(a) uslove za korišćenje vazduhoplova prema osnovnim zahtevima iz Aneksa IV ove uredbe;
(b) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata iz stava 2. ovog člana i uslove pod kojima se sertifikat zamenjuje izjavom (deklaracijom) operatera da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane sa korišćenjem vazduhoplova;
(c) prava i odgovornosti imalaca sertifikata;
(d) uslove i procedure u vezi sa izjavom (deklaracijom) operatera iz stava 3. ovog člana i u vezi s nadzorom nad njime, i uslove pod kojima se izjava (deklaracija) zamenjuje pokazivanjem operatera da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane s njegovim pravima koja su mu priznata izdavanjem sertifikata;
(e) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage potvrde koja se izdaje kabinskom osoblju iz stava 4. ovog člana;
(f) uslove pod kojima se operacije zabranjuju, ograničavaju ili podležu posebnim uslovima u interesu bezbednosti;
(g) način na koji operacije vazduhoplova iz tač. a(ii), (d) i (h) Aneksa II ove uredbe, kad se koriste za javni avio-prevoz, ispunjavaju odgovarajuće osnovne zahteve iz Aneksa IV ove uredbe.
6. Mere iz stava 5. ovog člana:
- odražavaju najnovije stanje tehnike i najbolju praksu u oblasti operacija vazduhoplova,
- određuju različite vrste operacija i dopuštaju pokazivanje da su ispunjeni zahtevi i usklađenost srazmerni složenosti operacija i s njima povezanim rizikom,
- uvažavaju svetska iskustva u korišćenju vazduhoplova i naučna i tehnička dostignuća,
- za javni avio-prevoz, ne dirajući u prethodnu alineju, za početak se razvijaju na osnovu zajedničkih tehničkih propisa i upravnih postupaka navedenih u Aneksu III Uredbe (EEZ) br. 3922/91,
- zasnivaju se na proceni rizika i primerene su obimu i dometu operacija,
- omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda,
- za vazduhoplove iz člana 4. stav 1(c) ove uredbe ne postavljaju zahteve koji su nespojivi sa obavezama država članica prema ICAO.
Vazduhoplovi kojima operater iz treće države leti u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice
1. Vazduhoplovi iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe, njihova posada i operacije, moraju da ispunjavaju važeće standarde ICAO. U odsustvu standarda ICAO, vazduhoplovi i njihove operacije moraju da ispune zahteve iz Aneksa I, III i IV ove uredbe, ako ovi zahtevi nisu suprotni pravima trećih država iz međunarodnih ugovora.
2. Operateri koji se bave komercijalnim letovima i pri tome koriste vazduhoplove iz stava 1. ovog člana moraju da pokažu da su osposobljeni i da imaju sredstva za ispunjavanje zahteva iz stava 1. ovog člana.
Zahtevi iz podstava 1. ovog stava mogu da se ispune prihvatanjem sertifikata koje je izdala treća država ili koji su izdati u ime treće države.
Osposobljenost i sredstva iz podstava 1. ovog stava priznaju se izdavanjem ovlašćenja. U njemu se navode prava koja su operateru data i obim operacija.
3. Od operatera vazduhoplova koja se bavi nekomercijalnim letovima složenim motornim vazduhoplovom, a koristi vazduhoplove iz stava 1. ovog člana, može da se zahteva izjava (deklaracija) da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane s korišćenjem vazduhoplova.
4. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe. One posebno određuju:
(a) način na koji za vazduhoplove iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe ili za posadu koji nemaju standardne ICAO potvrde o plovidbenosti ili dozvole, može da se izda ovlašćenje za let u Zajednicu, unutar Zajednice ili iz Zajednice;
(b) uslove za korišćenje vazduhoplova prema stavu 1. ovog člana;
(c) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, ograničavanje, suspenziju ili stavljanje van snage ovlašćenja operatera iz stava 2. ovog člana, uz uvažavanje sertifikata koji je izdala država registracije ili država operatera, pri čemu se ne dira u primenu Uredbe (EZ) br. 2111/2005 i propisa koji su doneseni za njeno izvršenje;
(d) prava i odgovornosti imalaca ovlašćenja;
(e) uslove i procedure u vezi sa izjavom operatera iz stava 3. ovog člana i u vezi s nadzorom nad njime;
(f) uslove pod kojima se operacije zabranjuju, ograničavaju ili podležu posebnim uslovima u interesu bezbednosti, prema članu 22. stav 1. ove uredbe.
5. Pri usvajanju mera iz stava 4. ovog člana, Komisija se posebno stara:
(a) da se na odgovarajući način koriste preporučena praksa i smernice (guidance material) ICAO;
(b) da nijedan zahtev ne prevaziđe ono što se zahteva od vazduhoplova iz člana 4. stav 1(b) ove uredbe i njihovih operatera;
(c) da se, kad je to primereno, preduzimaju mere usvojene saglasno članu 5. stav 5. i članu 8. stav 5. ove uredbe;
(d) da postupak pribavljanja ovlašćenja bude jednostavan, srazmeran, isplativ i delotvoran i da omogućava pokazivanje da su ispunjeni zahtevi i usklađenost srazmerni složenosti operacija i s njima povezanih rizika. Pri ovome posebno se uvažavaju:
(i) rezultati ICAO Univarzalnog programa provere i nadzora bezbednosti (Universal Safety Oversight Audit Programme);
(ii) podaci do kojih se dođe pregledom na platformi i putem izveštaja o bezbednosnom pregledu stranog vazduhoplova na platformi (Safety Assessment of Foreign Aircraft Programme, SAFA);
(iii) drugi priznati podaci o bezbednosnim aspektima konkretnog operatera.
Nadzor i mere prinude
1. Države članice, Komisija i Agencija moraju da sarađuju kako bi omogućili da proizvodi, lica i organizacije na koje se primenjuje ova uredba budu usklađeni sa ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje.
2. Radi primene stava 1. ovog člana, države članice, pored nadzora sertifikata koji su izdale, sprovode istraživanja, preglede vazduhoplova na platformi i preduzimaju svaku meru - uključujući i prizemljenje vazduhoplova - potrebnu da se spreči dalja povreda propisa.
3. Radi primene stava 1. ovog člana, Agencija sprovodi istraživanja prema članu 24. stav 2. i članu 55. ove uredbe.
4. Da bi se nadležnom organu omogućilo preduzimanje primerenih mera prinude, države članice, Komisija i Agencija razmenjuju podatke o utvrđenim povredama propisa.
5. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe. One posebno određuju:
(a) uslove za prikupljanje, razmenu i širenje podataka;
(b) uslove za pregled vazduhoplova na platformi, uključujući i one koji su sistematični;
(c) uslove za prizemljenje vazduhoplova koji ne ispunjava zahteve iz ove uredbe ili pravila za njeno izvršenje.
Priznavanje sertifikata (Recognition of certificates)
1. Države članice, bez dodatnih tehničkih zahteva i procena, priznaju sertifikate koji su izdati prema ovoj uredbi. Ako je prvobitno priznanje dato za određenu namenu ili namene, svako kasnije priznanje obuhvata samo istu namenu ili namene.
2. Na sopstvenu inicijativu ili na zahtev države članice ili Agencije, Komisija može da pokrene postupak koji je predviđen u članu 65. stav 7. ove uredbe kako bi odlučila da li je sertifikat koji je izdat prema ovoj uredbi delotvorno usklađen sa ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje.
U slučaju neusklađenosti ili nedelotvorne usklađenosti, Komisija zahteva da izdavalac sertifikata preduzme odgovarajuće korektivne i zaštitne mere, kao što su ograničavanje ili suspenzija sertifikata. Pored toga, odredba stava 1. ovog člana prestaje da se primenjuje na sertifikat, od dana kad Komisija obavesti države članice o svojoj odluci.
3. Kad Komisija pribavi dovoljno dokaza da je izdavalac iz stava 2. ovog člana preduzeo odgovarajuće korektivne mere da bi otklonio neusklađenost ili nedelotvornu usklađenost i da zaštitne mere nisu više potrebne, ona odlučuje da se odredba stava 1. ovog člana ponovno primenjuje na sertifikat, od dana kad ona obavesti države članice o svojoj odluci.
4. Dok se ne usvoje mere iz člana 5. stav 5, člana 7. stav 6. i člana 9. stav 4. ove uredbe, i ne dirajući u primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima.
5. Dok se ne usvoje mere iz člana 8. stav 5. ove uredbe, i ne dirajući u primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima ili, kad je to primenjivo, na osnovu odgovarajućih zahteva iz Uredbe (EEZ) br. 3922/91.
6. Ovim članom ne dira se u primenu Uredbe (EZ) br. 2111/2005 i pravila za njeno izvršenje.
Prihvatanje sertifikata treće države (Acceptance of third-country certification)
1. Odstupajući od ove uredbe i pravila za njeno izvršenje, Agencija ili vazduhoplovna vlast države članice mogu da izdaju sertifikate na osnovu sertifikata koje je izdala vazduhoplovna vlast treće države, kao što je to predviđeno sporazumima o priznavanju sertifikata zaključenim između Zajednice i treće države.
2. (a) U odsustvu sporazuma koji je zaključila Zajednica, država članica ili Agencija mogu da izdaju sertifikate na osnovu sertifikata koje je izdao nadležni organ treće države, primenom sporazuma koji je država članica zaključila s trećom državom pre stupanja na snagu s tim povezanih odredaba ove uredbe, o čemu se obaveštavaju Komisija i ostale države članice. Agencija može, takođe, da izdaje ovakve sertifikate u ime bilo koje države članice, na osnovu sporazuma koji je jedna država članica zaključila s trećom državom.
(b) Ako Komisija smatra da:
- sporazum između države članice i treće države ne omogućava nivo bezbednosti koji je istovetan onom koji je određen ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje, i/ili
- sporazum stvara diskriminaciju među državama članicama koja nije posledica nužnih bezbednosnih razloga ili da je protivan spoljnoj politici Zajednice prema trećoj državi,
ona može, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 2. ove uredbe, da zahteva od države članice da promeni, suspenduje ili otkaže sporazum, saglasno članu 307. Ugovora.
(c) Država članica preduzima potrebne mere kako bi takav sporazum što pre otkazala pošto na snagu stupi sporazum između Zajednice i treće države, u onim oblastima koje kasniji sporazum uređuje.
Kvalifikovane organizacije
Agencija ili nacionalna vazduhoplovna vlast dužne su da pre poveravanja specifičnog posla sertifikacije kvalifikovanoj organizaciji, obezbede da te organizacije ispunjavaju merila iz Aneksa V ove uredbe.
Odredbe o fleksibilnosti
1. Ova uredba i pravila za njeno izvršenje ničim ne sprečavaju državu članicu da trenutno reaguje na bezbednosni problem u koji su uključeni proizvodi, lica ili organizacije na koje se primenjuje ova uredba.
Država članica odmah obaveštava Agenciju, Komisiju i ostale države članice o preduzetim merama i razlozima za njih.
2. (a) Agencija procenjuje da li bezbednosni problem može da se reši primenom njenih ovlašćenja iz člana 18 (d) ove uredbe. U tom slučaju, ona donosi odgovarajuću odluku u roku od mesec dana od prijema obaveštenja prema stavu 1. ovog člana.
(b) Ako Agencija smatra da bezbednosni problem ne može da se reši prema tački (a) ovog stava, ona u roku iz tačke (a) ovog stava izdaje, prema članu 18 (b) ove uredbe, preporuku o tome da li ova uredba i pravila za njeno izvršenje treba da se izmene ili dopune i da li mere o kojima je obaveštena treba staviti van snage ili zadržati.
3. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ove uredbe, pored ostalog i njenim dopunjavanjem, a koje su povezane s time da li nedovoljan nivo bezbednosti ili manjkavosti ove uredbe ili pravila za njeno izvršenje opravdavaju njihove izmene i dopune, i da li mere preduzete prema stavu 1. ovog člana mogu biti nastavljene - usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 6. ove uredbe. U tom slučaju mere na odgovarajući način preduzimaju sve države članice, s tim što se na njih primenjuje član 11. ove uredbe. Ako se ustanovi da mere nisu opravdane, država članica ih stavlja van snage.
4. Država članica može da odobri izuzeće od osnovnih zahteva predviđenih ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje, u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba sa ograničenim trajanjem pod uslovom da to ne utiče nepovoljno na nivo bezbednosti. O odobrenim izuzećima država članica odmah obaveštava Agenciju, Komisiju i ostale države članice, onda kad izuzeća počnu da se ponavljaju ili odobravaju na vreme duže od dva meseca.
5. Agencija procenjuje da li je izuzeće o kome je obavestila država članica manje ograničavajuće od važećih pravila Zajednice i u roku od mesec dana od prijema obaveštenja izdaje, prema članu 18 (b) ove uredbe, preporuku o tome da li je izuzeće saglasno opštim bezbednosnim ciljevima ove uredbe ili drugim propisima Zajednice.
Ako izuzeće nije saglasno opštim bezbednosnim ciljevima ove uredbe ili drugom propisu Zajednice Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 7. ove uredbe, donosi odluku da se takvo izuzeće ne odobri. U tom slučaju država članica izuzeće stavlja van snage.
6. Kad se na drugi način postiže nivo zaštite koji je istovetan nivou koji se postiže primenom pravila za izvršenje ove uredbe, država članica može, ali bez diskriminacije na osnovu državne pripadnosti, da odobri odstupanje od pravila za izvršenje ove uredbe.
Ona obaveštava Agenciju i Komisiju o nameri da odobri odstupanje i navodi razloge koji opravdavaju potrebu za time i uslove koji omogućavaju postizanje istovetnog nivoa zaštite.
7. Agencija u roku od dva meseca od prijema obaveštenja iz stava 6. ovog člana izdaje, prema članu 18 (b) ove uredbe, preporuku o tome da li nameravano odobrenje odstupanja ispunjava uslove iz stava 6. ovog člana.
Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ove uredbe njenim dopunjavanjem, a koje su povezane s time da li predloženo odstupanje može da se odobri, usvajaju se u regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 6. ove uredbe, u roku od mesec dana od prijema preporuke Agencije. Komisija u tom slučaju obaveštava o svojoj odluci sve države članice koje takođe stiču pravo da preduzimaju tu meru. Na ovu meru primenjuje se član 15. ove uredbe.
Informaciona mreža
1. Komisija, Agencija i nacionalne vazduhoplovne vlasti razmenjuju sve podatke koje su im na raspolaganju u vezi s primenom ove uredbe i pravila za njeno izvršenje. Pravo na pristup podacima imaju subjekti kojima je povereno istraživanje udesa i nezgoda ili analiza događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
2. Ne dirajući u pravo javnosti na pristup dokumentima Komisije kao što je ono predviđeno u Uredbi (EZ) br. 1049/2001 Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 3. ove uredbe, usvaja mere za širenje podataka iz stava 1. ovog člana zainteresovanim stranama, na sopstvenu inicijativu. Ove mere, koje mogu da budu opšte ili pojedinačne, zasnivaju se na potrebi:
(a) da se licima i organizacijama prenesu podaci koji su im potrebni za unapređenje vazduhoplovne bezbednosti;
(b) da se širenje podataka ograniči samo na ono što je nužno potrebno za njihovu upotrebu od korisnika, da bi se omogućila odgovarajuća poverljivost podataka.
3. Nacionalne vazduhoplovne vlasti preduzimaju, saglasno nacionalnim propisima, mere potrebne da se omogući poverljivost podataka primljenih prema stavu 1. ovog člana.
4. Da bi se javnost obavestila o opštem stanju bezbednosti, Agencija svake godine objavljuje analizu bezbednosti. Od stupanja na snagu mera iz člana 10. stav 5. ove uredbe, analiza bezbednosti mora da sadrži analizu svih podatka primljenih saglasno članu 10. ove uredbe. Analiza je jednostavna i lako razumljiva i u njoj se navodi da li postoje povećani bezbednosni rizici. U analizi se ne otkrivaju izvori podataka.
Zaštita izvora podatka
1. Kad fizično lice dobrovoljno dostavi Komisiji ili Agenciji podatke iz člana 15. stav 1. ove uredbe, izvor podataka ne sme da se otkrije. Kad se podaci daju nadležnom nacionalnom organu, izvor podataka štiti se prema nacionalnim propisima.
2. Ne dirajući u propise krivičnog i drugih kaznenih prava, države članice suzdržavaju se od pokretanja postupka za neplanirane i nenamerne povrede propisa za koje su saznale samo zato što su o njima obaveštene prema ovoj uredbi i pravilima za njeno izvršenje.
Ovo ne važi za svesni nehat.
3. Ne dirajući u propise krivičnog i drugih kaznenih prava, države članice saglasno postupcima iz nacionalnih propisa i prakse, obezbeđuju da zaposleni koji daju podatke na podlozi ove uredbe i pravila za njeno izvršenje ne postanu žrtve diskriminacije svojih poslodavaca.
Ovo ne važi za svesni nehat.
4. Ovim članom ne dira se u nacionalne propise o dostupnosti podataka pravosudnim organima.
EVROPSKA AGENCIJA ZA BEZBEDNOST VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
Odeljak I
POSLOVI
Osnivanje i funkcije Agencije
1. Za izvršenje ove uredbe osniva se Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja.
2. Da bi omogućila pravilno funkcionisanje i razvoj bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, Agencija:
(a) obavlja sve poslove i daje mišljenja u oblastima koje obuhvata član 1. stav 1. ove uredbe;
(b) pomaže Komisiji tako što priprema mere koje se usvajaju za izvršenje ove uredbe. Kad to uključuje tehnička pravila koja se pre svega odnose na konstrukciju, projekat i operativne aspekte, Komisija ne može da izmeni sadržinu mera bez prethodnog usklađivanja sa Agencijom. Agencija pruža Komisiji potrebnu tehničku, naučnu i upravnu pomoć za obavljanje njenih poslova;
(c) preduzima potrebne mere u granicama ovlašćenja koja joj daju ova uredba i propisi Zajednice;
(d) sprovodi inspekcije i istraživanja koja su potrebna za obavljanje njenih poslova;
(e) u okviru svoje nadležnosti, u ime država članica, izvršava one funkcije i obavlja one poslove koje proističu iz međunarodnih ugovora, posebno Čikaške konvencije.
Mere Agencije
Agencija po potrebi:
(a) upućuje Komisiji svoja mišljenja;
(b) izdaje preporuke za primenu člana 14. ove uredbe i upućuje ih Komisiji;
(c) izdaje sertifikacione zahteve (certification specifications), uključujući pravila o plovidbenosti (kodove plovidbenosti, airworthiness codes), prihvatljive načine usaglašavanja (acceptable means of compliance) i smernice (guidance material) za primenu ove uredbe i pravila za njeno izvršenje;
(d) donosi odgovarajuće odluke za primenu čl. 20, 21, 22, 23, 54. i 55. ove uredbe;
(e) izdaje izveštaje o inspekcijama standardizacije koje sprovodi prema članu 24. stav 1. i članu 54. ove uredbe.
Mišljenja, sertifikacioni zahtevi i smernice
1. Da bi pomogla Komisiji u pripremi predloga osnovnih načela (basic principles), primenjivosti (applicability) i bitnih zahteva (essential requirement) koji se predlažu Evropskom parlamentu i Savetu, i u donošenju pravila za izvršenje - Agencija priprema njihove nacrte. Sve ove nacrte Agencija upućuje Komisiji u obliku mišljenja.
2. Saglasno članu 52. ove uredbe i pravilima za izvršenje koja donosi Komisija, Agencija razvija:
(a) sertifikacione zahteve, uključujući pravila o plovidbenosti i prihvatljive načine usaglašavanja;
(b) smernice,
koji se koriste u postupku sertifikacije.
Ovi dokumenti odražavaju najnovije stanje tehnike i najbolju praksu u oblastima koje obuhvataju i osavremenjuju se uvažavanjem svetskih vazduhoplovnih iskustava i naučnog i tehničkog razvoja.
Sertifikacija plovidbenosti i uticaja na životnu sredinu
1. Za proizvode, delove i uređaje iz člana 4. stav 1 (a) i (b) ove uredbe Agencija, po potrebi, i saglasno Čikaškoj konvenciji ili njenim aneksima, izvršava u ime država članica funkcije i poslove države projekta, proizvodnje ili registracije koji se odnose na odobrenje projekata. Stoga ona posebno:
(a) određuje i saopštava osnove za izdavanje potvrde o tipu za svaki proizvod za koji se zahteva potvrda o tipu ili promena potvrde o tipu. Osnove za sertifikaciju sastoje se od primenjivog pravila o plovidbenosti (kod plovidbenosti, airworthiness code), odredaba za koje je prihvaćen istovetan nivo bezbednosti i od posebnih detaljnih tehničkih specifikacija koje su potrebne kad svojstva projekta određenog proizvoda ili operativno iskustvo pokažu da bilo koja odredba pravila o plovidbenosti nije dovoljna ili nije pogodna da omogući usklađenost sa osnovnim zahtevima;
(b) određuje i saopštava posebne specifikacije plovidbenosti za svaki proizvod za koji se zahteva ograničena potvrda o plovidbenosti;
(c) određuje i saopštava detaljne specifikacije plovidbenosti za svaki deo ili uređaj za koji se zahteva potvrda o plovidbenosti;
(d) određuje i saopštava odgovarajuće zahteve za zaštitu životne sredine za svaki proizvod za koji se, prema članu 6. ove uredbe, zahteva sertifikacija uticaja na životnu sredinu;
(e) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija, sprovodi istraživanja povezana sa sertifikacijom proizvoda, delova i uređaja;
(f) izdaje odgovarajuće potvrde o tipu i s njima povezane promene;
(g) izdaje sertifikate za delove i uređaje;
(h) izdaje odgovarajuće sertifikate uticaja na životnu sredinu;
(i) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad pravno ili fizičko lice koje ima sertifikat ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje;
(j) garantuje funkcije kontinuirane plovidbenosti proizvoda, delova i uređaja koje nadzire, bez nepotrebnog odlaganja reaguje na bezbednosni problem i izdaje, saopštava i širi obavezne korisne informacije;
(k) za vazduhoplov za koji treba da bude izdato odobrenje za let određuje standarde plovidbenosti i postupke kojima se ispunjavaju uslovi iz člana 5. stav 4(a) ove uredbe;
(l) izdaje odobrenje za let vazduhoplova radi sertifikacije pod nadzorom Agencije, u dogovoru sa državom članicom u kojoj je vazduhoplov registrovan ili u kojoj vazduhoplov treba da bude registrovan.
2. U pogledu organizacija Agencija:
(a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi inspekcije i provere (odite, audits) organizacija koje sertifikuje;
(b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikata:
(i) organizacijama za projektovanje; ili
(ii) organizacijama za proizvodnju koje se nalaze u državi članici, ako ona to zatraži; ili
(iii) organizacijama za proizvodnju i organizacijama za održavanje koje se nalaze izvan država članica;
(c) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat organizacije onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad organizacija ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.
Sertifikacija pilota
1. Za lica i organizacije iz člana 7. stav 1. ove uredbe Agencija:
(a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi istraživanja i provere (odite) organizacija koje sertifikuje i, po potrebi, njihovog osoblja;
(b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikata organizaciji za obuku pilota i vazduhoplovno-medicinskih centara koji se nalaze izvan država članica i, po potrebi, njihovom osoblju;
(c) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad pravno ili fizičko lice koje ima sertifikat ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.
2. U pogledu uređaja za obuku kojim se simulira let iz člana 7. stav 1. ove uredbe Agencija:
(a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija, sprovodi tehničke inspekcije uređaja koje sertifikuje;
(b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikata za:
(i) uređaje za obuku kojim se simulira let koje koriste organizacije koje je sertifikovala Agencija; ili
(ii) uređaje za obuku kojim se simulira let koji se nalaze u državi članici, ako ona to zatraži; ili
(iii) uređaje za obuku kojim se simulira let koji se nalaze izvan država članica;
(c) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad pravno ili fizičko lice koje ima sertifikat ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.
Sertifikacija letačkih operacija
1. Agencija bez nepotrebnog odlaganja reaguje na problem bezbednosti operacija vazduhoplova, tako što određuje korektivne mere i širi s njima povezana obaveštenja, uključujući i države članice.
2. U pogledu ograničenja trajanja leta:
(a) Agencija izdaje odgovarajuće sertifikacione zahteve (certification specifications) kojima se omogućava usklađenost sa osnovnim zahtevima i, po potrebi, sa njima povezanim pravilima za izvršenje. Na početku, pravila za izvršenje uključuju sve bitne odredbe Odeljka Q Aneksa III Uredbe (EEZ) br. 3922/91 i uvažavaju najnovija naučna i tehnička dostignuća;
(b) država članica može da odobri pojedinačne sheme specifikacije trajanja leta, koje odstupaju od sertifikacionih zahteva iz tačke (a) ovog stava. Ona je dužna da o nameri da odobri takvu pojedinačnu shemu bez odlaganja obavesti Agenciju, Komisiju i ostale države članice;
(c) po prijemu obaveštenja Agencija procenjuje pojedinačnu shemu sa stanovišta naučnog i medicinskog vrednovanja, u roku od mesec dana. Posle toga, država članica može da izda odobrenje sa sadržinom kao u obaveštenju, izuzev ako Agencija s njom ne razmotri shemu i predloži joj da se ona izmeni. Ako se država članica složi sa ovim predlogom, ona shodno tome izdaje odobrenje;
(d) u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba sa ograničenim trajanjem koje se ne ponavljaju, odstupanje od sertifikacionih zahteva može da bude privremeno, dok Agencija ne da svoje mišljenje;
(e) država članica koja se ne složi sa zaključcima Agencije o pojedinačnoj shemi predaje pitanje u nadležnost Komisije da ona, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 3. ove uredbe, odluči da li je shema saglasna bezbednosnim ciljevima ove uredbe;
(f) sadržina pojedinačnih shema koje su prihvatljive za Agenciju ili o kojima je Komisija donela pozitivnu odluku prema tački (e) ovog stava - objavljuje se.
Operateri trećih država
1. Za operatere vazduhoplova iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe koji se bave komercijalnim letovima, Agencija:
(a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi istraživanja i provere (odite);
(b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) ovlašćenja iz člana 9. stav 2. ove uredbe, ako država članica ne obavlja funkcije i poslove države operatera za ove operatere;
(c) menja, ograničava, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajuće ovlašćenje onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je ovlašćenje izdato ili kad organizacija ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.
2. Za operatere vazduhoplova iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe koji se ne bave komercijalnim letovima, Agencija:
(a) prima izjave (deklaracije) iz člana 9. stav 3. ove uredbe;
(b) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija nadzire operatere od kojih primi izjavu (deklaraciju).
3. Za vazduhoplove iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe Agencija izdaje ovlašćenja prema članu 9. stav 4(a) ove uredbe.
Nadzor nad primenom pravila
1. Agencija sprovodi inspekcije standardizacije u oblastima iz člana 1. stav 1. ove uredbe, da bi pratila primenu ove uredbe i pravila za njeno izvršenje od strane nacionalnih vazduhoplovnih vlasti, i o tome izveštava Komisiju.
2. Agencija sprovodi istraživanja preduzeća (privrednih društava) da bi pratila primenu ove uredbe i pravila za njeno izvršenje.
3. Agencija procenjuje uticaj primene ove uredbe i pravila za njeno izvršenje, uzimajući u obzir ciljeve iz člana 2. ove uredbe.
4. Komisija se savetuje sa Agencijom o primeni člana 14. ove uredbe i od nje prima preporuke o tome.
5. Metodi rada Agencije u obavljanju poslova iz st. 1, 3. i 4. ovog člana moraju da ispune zahteve koji se određuju prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 2. ove uredbe, uz uvažavanje načela iz čl. 52. i 53. ove uredbe.
Novčane kazne i periodična kaznena plaćanja
1. Ne dirajući u primenu čl. 20. i 55. ove uredbe, Komisija može, na zahtev Agencije, da:
(a) izrekne novčane kazne licima i preduzećima kojima je izdala sertifikat, ako oni namerno ili nemarno povrede ovu uredbu i pravila za njeno izvršenje;
(b) izrekne periodična kaznena plaćanja licima i preduzećima kojima je izdala sertifikat, koja se računaju od dana označenog u odluci, kako bi se oni primorali da primenjuju ovu uredbu i pravila za njeno izvršenje.
2. Novčane kazne i periodična kaznena plaćanja iz stava 1. ovog člana deluju odvraćajuće i srazmerne su ozbiljnosti slučaja i ekonomskoj snazi imaoca sertifikata, uz uvažavanje težine ugrožavanja bezbednosti. Iznos novčane kazne ne premašuje 4% godišnjeg prihoda ili prometa imaoca sertifikata. Iznos periodičnog kaznenog plaćanja ne premašuje 2,5% prosečnog dnevnog prihoda ili prometa imaoca sertifikata.
3. Komisija usvaja, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 3. ove uredbe, detaljna pravila za primenu ovog člana. Pri tome, ona posebno određuje:
(a) detaljna merila za određivanje iznosa novčane kazne i periodičnog kaznenog plaćanja;
(b) postupke ispitivanja, povezane mere i izveštaje, postupak u kome se donose odluke, uključujući pravo na odbranu, pristup dokumentaciji, pravno zastupanje, poverljivost i privremene odredbe o visini i ubiranju novčanih kazni i periodičnih kaznenih plaćanja.
4. Sud pravde Evropskih zajednica neograničeno je nadležan da preispituje odluke kojima je Komisija izrekla novčane kazne i periodična kaznena plaćanja. On može da poništi, snizi ili poveća novčanu kaznu i periodično kazneno plaćanje.
5. Odluke donesene prema stavu 1. ovog člana ne spadaju u oblast krivičnog i drugih kaznenih prava.
Istraživanje
1. Agencija može da razvija i finansira istraživanje koje je striktno u vezi s poboljšanjem obavljanja poslova iz njene nadležnosti, ne dirajući u propise Zajednice.
2. Agencija usklađuje svoje istraživačke i razvojne aktivnosti sa aktivnostima Komisije i država članica, da bi se omogućila međusobna usklađenost politika i akcija.
3. Rezultati istraživanja koje Agencija finansira objavljuju se, izuzev ako ih Agencija ne svrsta u poverljive.
Međunarodni odnosi
1. Agencija pomaže Zajednici i državama članicama da održavaju odnose s trećim državama, prema odgovarajućim propisima Zajednice. Ona pre svega pomaže u ujednačavanju pravila i međusobnom priznavanju odobrenja kojima se potvrđuje zadovoljavajuća primena pravila.
2. Agencija može da sarađuje s nacionalnim vazduhoplovnim vlastima trećih država i međunarodnim organizacijama nadležnim u oblastima koje su obuhvaćene ovom uredbom, na osnovu radnih aranžmana (arrangements) koje zaključuje s njima, prema odgovarajućim odredbama Ugovora. Ovi aranžmani podležu prethodnom odobrenju Komisije.
3. Agencija pomaže državama članicama da ispunjavaju njihove međunarodne obaveze, posebno iz Čikaške konvencije.
Odeljak II
UNUTRAŠNJE UREĐENJE AGENCIJE
Pravni status, smeštaj, lokalne kancelarije
1. Agencija je organ Zajednice. Ona je pravno lice.
2. Agencija uživa u svim državama članicama najširu pravnu i poslovnu sposobnost koje nacionalni propisi priznaju pravnim licima. Pored ostalog, ona može da pribavlja pokretnu i nepokretnu imovinu i da s njom raspolaže i da bude stranka u postupku pred sudom.
3. Agencija može da osnuje svoje lokalne kancelarije u državama članicama, uz njihovu saglasnost.
4. Agenciju predstavlja njen izvršni direktor.
Osoblje
1. Na osoblje Agencije primenjuju se Propisi o rukovodiocima u Evropskim zajednicama, Uslovi za zapošljavanje drugih službenika i pravila koja su zajednički donele institucije Evropskih zajednica radi primene Propisa o rukovodiocima i Uslova zapošljavanja, pri čemu se ne dira u primenu člana 39. ove uredbe na članove odbora za žalbe.
2. Prema svom osoblju Agencija ima ovlašćenja koja prema Propisima o rukovodiocima i Uslovima za zapošljavanje ima organ za imenovanje, pri čemu se ne dira u primenu člana 42. ove uredbe.
3. Osoblje Agencije sastoji se od striktno ograničenog broja rukovodilaca koje Komisija ili države članice postavljaju ili privremeno premeštaju na rukovodeće dužnosti u Agenciji. Ostalo osoblje čine zaposleni koje Agencija zapošljava za obavljanje njenih poslova.
Povlastice i imuniteti
Na Agenciju se primenjuje Protokol o povlasticama i imunitetima Evropskih zajednica, koji je aneks ugovora o osnivanju Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.
Odgovornost
1. Ugovorna odgovornost Agencije uređuje se pravom koje se primenjuje na predmetni ugovor.
2. Sud pravde Evropskih zajednica nadležan je da odlučuje na osnovu bilo koje arbitražne klauzule u ugovorima koje zaključi Agencija.
3. U slučaju vanugovorne odgovornosti, Agencija nadoknađuje štetu koju su prouzrokovale njene službe ili zaposleni u obavljanju njihovih poslova, prema opštim načelima koja su zajednička pravnim uređenjima država članica.
4. Sporove o naknadi štete iz stava 3. ovog člana rešava Sud pravde Evropskih zajednica.
5. Ličnu odgovornost službenika prema Agenciji uređuju Propisi o rukovodiocima i Uslovi za zapošljavanje koji se na njih primenjuju.
Objavljivanje dokumenata
1. Ne dirajući u odluke koje se donose primenom člana 290. Ugovora, sledeći dokumenti Agencije sačinjavaju se na svim službenim jezicima Zajednice:
(a) analiza bezbednosti iz člana 15. stav 4. ove uredbe;
(b) mišljenja koja Agencija upućuje Komisiji prema članu 19. stav 1. ove uredbe;
(c) opšti godišnji izveštaj o radu i program rada navedeni u članu 33. stav 2(b) odnosno članu 33. stav 2(c) ove uredbe.
2. Usluge prevođenja Agenciji pruža Prevodilački centar za organe Evropske unije.
Ovlašćenja upravnog odbora
1. Agencija ima upravni odbor.
2. Upravi odbor:
(a) imenuje izvršnog direktora i direktore koje predlaže izvršni direktor prema članu 39. ove uredbe;
(b) usvaja opšti godišnji izveštaj o radu Agencije i upućuje ga Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji, Revizorskom sudu i državama članicama najkasnije do 15. juna; delujući u ime Agencije, upućuje Evropskom parlamentu i Savetu (u daljem tekstu: budžetski organ) jednom godišnje sve podatke bitne za ishod postupka procenjivanja, posebno one o dejstvima ili posledicama promene Agenciji dodeljenih poslova;
(c) svake godine do 30. septembra i po prijemu mišljenja Komisije usvaja godišnji program rada Agencije za narednu godinu i upućuje ga Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i državama članicama; program rada usvaja se bez zadiranja u godišnji budžetski postupak Zajednice i program donošenja propisa Zajednice u oblastima vezanim za bezbednost u vazduhoplovstvu; programu rada prilaže se mišljenje Komisije;
(d) usvaja smernice za poveravanje poslova sertifikacije nacionalnim vazduhoplovnim vlastima i kvalifikovanim organizacijama, u dogovoru s Komisijom;
(e) određuje postupke po kojima izvršni direktor donosi odluke, prema čl. 52. i 53. ove uredbe;
(f) obavlja svoje funkcije vezane za budžet Agencije, prema čl. 59, 60. i 63. ove uredbe;
(g) imenuje članove odbora za žalbe, prema članu 41. ove uredbe;
(h) izvršava disciplinsku vlast nad izvršnim direktorom i, u dogovoru s njime, prema drugim direktorima;
(i) daje mišljenje o merama koje se odnose na takse i naknade, kao što je to predviđeno u članu 64. stav 1. ove uredbe;
(j) donosi svoj poslovnik o radu;
(k) odlučuje o jezičkim aranžmanima za Agenciju;
(l) po potrebi, dopunjava spisak dokumenata iz člana 32. stav 1. ove uredbe;
(m) određuje unutrašnje uređenje Agencije i usvaja politiku Agencije u odnosu na osoblje.
3. Upravni odbor može da savetuje izvršnog direktora o svemu što je striktno povezano sa strateškim razvojem bezbednosti u vazduhoplovstvu, uključujući i istraživanja koja su navedena u članu 26. ove uredbe.
4. Upravni odbor osniva savetodavno telo zainteresovanih strana, s kojim se savetuje pre donošenja odluka u pitanjima iz stava 2 (c), (e), (f) i (i) ovog člana. Upravni odbor može da se savetuje sa savetodavnim telom i o drugim pitanjima iz st. 2. i 3. ovog člana. On nije vezan mišljenjem savetodavnog tela.
5. Upravni odbor može da osnuje radna tela, da mu pomažu u izvršavanju njegovih funkcija, uključujući pripremu odluka i praćenje njihovog izvršenja.
Sastav upravnog odbora
1. Upravni odbor sastoji se od po jednog predstavnika svake države članice i jednog predstavnika Komisije. Članovi se imenuju na osnovu njihovog priznatog iskustva i posvećenosti civilnom vazduhoplovstvu, rukovodećih sposobnosti i znanja potrebnih za postizanje ciljeva ove uredbe. O tome se u potpunosti obaveštava nadležni odbor Evropskog parlamenta.
Svaka država članica imenuje člana upravnog odbora i njegovog zamenika, koji zastupa člana ako je odsutan. Komisija takođe imenuje svog predstavnika i njegovog zamenika. Mandat traje pet godina. Može da se obnovi.
2. Kad je to primereno, u pogledu učestvovanja predstavnika trećih država Evrope i uslova za njihovo učestvovanje primenjuju se aranžmani iz člana 66. ove uredbe.
3. Savetodavno telo iz člana 33. stav 4. ove uredbe imenuje četiri svoja člana da učestvuju u radu upravnog odbora, kao posmatrači. Oni što je više moguće zastupaju različita gledišta u savetodavnom telu. Njihov mandat traje 30 meseci i može da se obnovi samo jednom.
Predsedavanje upravnim odborom
1. Upravni odbor bira među svojim članovima predsednika i zamenika predsednika. Zamenik predsednika po službenoj dužnosti zamenjuje predsednika kad je sprečen da obavlja dužnosti.
2. Mandat predsednika i zamenika predsednika prestaje s prestankom članstva u upravnom odboru. Shodno tome, mandat predsednika i zamenika predsednika traje tri godine. Mandat može da se obnovi samo jednom.
Sednice
1. Sednice upravnog odbora saziva predsednik upravnog odbora.
2. Izvršni direktor učestvuje u raspravama.
3. Upravni odbor održava najmanje dve redovne sednice godišnje. Pored toga, sastaje se i na zahtev predsednika ili najmanje trećine njegovih članova.
4. Upravni odbor može da pozove svakog čije mišljenje može biti korisno da prisustvuje sednici kao posmatrač.
5. Članu upravnog odbora mogu, saglasno Poslovniku o radu upravnog odbora, da pomažu savetnici ili stručnjaci.
6. Upravni odbor ima sekretarijat koji obezbeđuje Agencija.
Glasanje
1. Ne dirajući u primenu člana 39. stav 1. ove uredbe, upravni odbor donosi odluke dvotrećinskom većinom glasova njegovih članova. Na zahtev člana upravnog odbora, odluka iz člana 33. stav 2(k) ove uredbe donosi se jednoglasno.
2. Svaki član koji je imenovan prema članu 34. stav 1. ove uredbe ima jedan glas. U odsustvu člana, umesto njega ima pravo da glasa njegov zamenik. Posmatrači i izvršni direktor Agencije nemaju prava glasa.
3. Poslovnikom o radu upravnog odbora detaljnije se uređuju postupci glasanja, posebno uslovi pod kojima član može da deluje u ime drugog člana i, po potrebi, svi zahtevi u vezi s kvorumom.
Funkcije i ovlašćenja izvršnog direktora
1. Agencijom upravlja njen izvršni direktor koji je potpuno nezavisan u obavljanju svojih poslova. Ne dirajući u ovlašćenja Komisije i upravnog odbora, izvršni direktor ne traži i ne prima nikakva uputstva od bilo koje vlade ili drugog organa.
2. Evropski parlament ili Savet mogu da pozovu izvršnog direktora da im podnese izveštaj o svom radu.
3. Izvršni direktor ima sledeće funkcije i ovlašćenja:
(a) odobrava mere Agencije navedene u članu 18. ove uredbe, u okviru ograničenja određenih ovom uredbom, pravilima za njeno izvršenje i drugim važećim pravilima;
(b) odlučuje o inspekcijama i istraživanjima kao što je to predviđeno u čl. 54. i 55. ove uredbe;
(c) poverava poslove sertifikacije nacionalnim vazduhoplovnim vlastima i kvalifikovanim organizacijama, prema smernicama upravnog odbora;
(d) stara se o međunarodnim poslovima i tehničkoj saradnji s trećim državama prema članu 27. ove uredbe;
(e) preduzima sve potrebne mere, uključujući donošenje internih upravnih uputstva i objavljivanje saopštenja, da bi funkcionisanje Agencije bilo saglasno ovoj uredbi;
(f) svake godine priprema nacrt opšteg izveštaja i predaje ga upravnom odboru;
(g) primenjuje ovlašćenja iz člana 29. stav 2. ove uredbe prema osoblju Agencije;
(h) priprema procenu prihoda i rashoda Agencije prema članu 59. ove uredbe i izvršava budžet prema članu 60. ove uredbe;
(i) prenosi svoja ovlašćenja na druge članove osoblja Agencije prema postupku koji je predviđen u članu 65. stav 2. ove uredbe;
(j) donosi odluke o osnivanju lokalnih kancelarija u državama članicama prema članu 28. stav 3. ove uredbe, uz saglasnost upravnog odbora;
(k) priprema i izvršava godišnji program rada;
(l) odgovara na zahteve za pomoć koji pristignu od Komisije.
Imenovanje visokih rukovodilaca
1. Izvršni direktor imenuje se na osnovu zasluga i dokumentovane stručnosti i iskustva značajnih za civilno vazduhoplovstvo. Izvršnog direktora imenuje i razrešava upravni odbor, na predlog Komisije. Upravni odbor donosi njegovu odluku tročetvrtinskom većinom glasova članova. Pre imenovanja, upravni odbor može od odabranog kandidata da zatraži da pred nadležnim odborom ili odborima Evropskog parlamenta da izjavu i odgovori na pitanja njihovih članova.
2. Izvršnom direktoru može da pomaže jedan ili više direktora. Ako je izvršni direktor odsutan ili sprečen, njega zamenjuje jedan od direktora.
3. Direktori Agencije imenuju se na osnovu profesionalne stručnosti važne za civilno vazduhoplovstvo. Direktore imenuje i razrešava upravni odbor, na predlog izvršnog direktora.
4. Mandat izvršnog direktora i drugih direktora traje pet godina. Mandat direktora može da se obnovi, a mandat izvršnog direktora može da se obnovi samo jednom.
Ovlašćenja odbora za žalbe
1. U Agenciji se osniva jedan ili više odbora za žalbe.
2. Odbor za žalbe odgovoran je da odlučuje o žalbama na odluke iz člana 44. ove uredbe.
3. Odbor za žalbe održava sednice po potrebi. Saglasno postupku koji je predviđen u članu 65. stav 3. ove uredbe, Komisija određuje broj odbora za žalbe i dodeljuje im poslove.
Sastav odbora za žalbe
1. Odbor za žalbe sastoji se od predsednika i druga dva člana.
2. Predsednik i drugi članovi imaju zamenike koji ih zastupaju kad su odsutni.
3. Predsednika, druge članove i njihove zamenike imenuje upravni odbor, s liste stručnih kandidata koju usvaja Komisija.
4. Kad odbor za žalbe smatra da to priroda žalbe zahteva, on može da pozove najviše dva dodatna člana s liste iz stava 3. ovog člana.
5. Kvalifikacije koje su potrebne za imenovanje člana svakog odbora za žalbe, ovlašćenja pojedinih članova u fazi pripreme odlučivanja i uslove za glasanje određuje Komisija, prema postupku koji je predviđen u članu 65. stavu 3. ove uredbe.
Članovi odbora za žalbe
1. Mandat članova odbora za žalbe, uključujući i predsednika i zamenike članova, traje pet godina. Mandat može da se obnovi.
2. Članovi odbora za žalbe su nezavisni. Pri donošenju odluka nisu vezani nikakvim uputstvima.
3. Članovi odbora za žalbe ne smeju da obavljaju druge dužnosti u Agenciji. Članovi odbora za žalbe mogu da rade sa skraćenim radnim vremenom.
4. Članovi odbora za žalbe ne mogu tokom mandata biti udaljeni s funkcije, niti s liste stručnih kandidata, izuzev kad za to postoje ozbiljni razlozi i kad Komisija, pošto pribavi mišljenje upravnog odbora, donese takvu odluku.
Isključenje i prigovor
1. Članovi odbora za žalbe ne mogu da učestvuju u žalbenom postupku ako imaju neki lični interes ili ako su pre toga kao zastupnici stranke učestvovali u postupku ili u donošenju odluke koja je predmet žalbe.
2. Ako usled nekog razloga iz stava 1. ovog člana ili drugog razloga član odbora za žalbe smatra da ne treba da učestvuje u žalbenom postupku, on o tome obaveštava odbor za žalbe.
3. Stranka u žalbenom postupku može da izjavi prigovor na člana odbora iz razloga iz stava 1. ovog člana ili ako smatra da je član odbora pristrastan. Prigovor nije dopušten ako stranka u žalbenom postupku, uprkos znanja za razlog za prigovor, nije preduzela procesne radnje. Prigovor ne može da se izjavi zbog državljanstva člana.
4. O merama koje se preduzimaju u slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana, odbor za žalbe odlučuje bez učešća tog člana. Njega u odboru za žalbe tada zamenjuje njegov zamenik.
Odluke koje su predmet žalbe
1. Žalba može da se izjavi na odluke koje Agencija donese prema čl. 20, 21, 22, 23, 55. ili 64. ove uredbe.
2. Žalba koja je izjavljena prema stavu 1. ovog člana ne odlaže izvršenje odluke. Agencija ipak može da odloži izvršenje odluke, ako smatra da to okolnosti dopuštaju.
3. Žalba na odluku kojom nije obustavljen postupak prema jednoj stranci može da se izjavi samo u žalbi na konačnu odluku, izuzev kad je dopuštena posebna žalba na odluku.
Lica koja mogu da izjave žalbu
Svako fizičko ili pravno lice može da izjavi žalbu na odluku koja je na njega naslovljena ili na odluku koja ima direktan i individualan uticaj na njega mada je naslovljena na drugog. Stranka u postupku može biti stranka u žalbenom postupku.
Rok za žalbu i oblik žalbe
Žalba, zajedno sa obrazloženjem, izjavljuje se u pismenom obliku Agenciji, u roku od dva meseca od kad je lice obavešteno o merama ili, ako obaveštenja nema - u roku od dva meseca od dana kad je lice saznalo za mere.
Privremena izmena odluke
1. Izvršni direktor može da izmeni odluku ako smatra da je žalba prihvatljiva i osnovana. Ovo ne važi ako je žalilac suprotstavljen drugoj stranci u žalbenom postupku.
2. Ako odluka ne bude izmenjena u roku od mesec dana od prijema obrazložene žalbe, Agencija odmah odlučuje o tome da li da odloži ili ne odloži izvršenje odluke prema članu 44. stav 2. ove uredbe, i žalbu dostavlja odboru za žalbe.
Ispitivanje žalbe
1. Ako je žalba dopuštena, odbor za žalbe ispituje da li je osnovana.
2. Pri ispitivanju žalbe prema stavu 1. ovog člana odbor za žalbe postupa hitno. On poziva stranke u žalbenom postupku, onoliko često koliko je potrebno, da u određenom roku dostave primedbe na njegova obaveštenja ili na izjave drugih stranaka u žalbenom postupku. Stranke u žalbenom postupku imaju pravo da daju usmene izjave.
Odluke o žalbi
Odbor za žalbe može da primeni svako ovlašćenje iz nadležnosti Agencije ili da slučaj prenese nadležnom telu Agencije. Ono je vezano odlukom odbora za žalbe.
Tužba Sudu pravde Evropskih zajednica
1. Sudu pravde Evropskih zajednica može da se izjavi tužba kojom se zahteva poništenje akta Agencije koji pravno obavezuje treću stranu, zbog nečinjenja ili štete koje je Agencija prouzrokovala u toku svog rada.
2. Sudu pravde Evropskih zajednica može da se izjavi tužba za poništenje odluka koje Agencija donese prema čl. 20, 21, 22, 23, 55. ili 64. ove uredbe kad se iscrpe svi žalbeni postupci unutar Agencije.
3. Agencija je dužna da preduzme sve mere potrebne za izvršenje presude Suda pravde Evropskih zajednica.
Direktna žalba
Države članice i institucije Zajednice mogu da na odluku Agencije izjave direktnu žalbu Sudu pravde Evropskih zajednica.
Odeljak III
METODI RADA
Postupci za izdavanje mišljenja, sertifikacionih zahteva i smernica
1. Što je pre moguće po stupanju na snagu ove uredbe upravni odbor uspostavlja pregledne (transparentne) postupke za izdavanje mišljenja, sertifikacionih zahteva i smernica iz člana 18 (a) i (c) ove uredbe.
Ovi postupci:
(a) zasnivaju se na stručnom znanju i iskustvu kojima raspolažu vazduhoplovne regulatorne vlasti država članica;
(b) po potrebi, uključuju odgovarajuće stručnjake relevantnih zainteresovanih strana;
(c) omogućavaju da Agencija objavljuje dokumente i što više se savetuje sa zainteresovanim stranama, saglasno vremenskom planu i postupku koji Agenciju obavezuje da pismeno odgovara u postupku savetovanja.
2. Kad Agencija, na osnovu člana 19. ove uredbe, oblikuje mišljenja, sertifikacione zahteve i smernice koje treba da primenjuju države članice, ona uspostavlja postupak po kome se savetuje s državama članicama. Radi toga Agencija može da osnuje radnu grupu u koju je svaka država članica ovlašćena da imenuje stručnjaka.
3. Mere iz člana 18 (a) i (c) ove uredbe i postupci koji su uspostavljeni prema stavu 1. ovog člana objavljuju se u službenoj publikaciji Agencije.
4. Uspostavljaju se posebni postupci u kojima Agencija preduzima hitne mere kojima reaguje na bezbednosni problem i obaveštava zainteresovane strane o merama koje one moraju da preduzmu.
Postupci za donošenje odluka
1. Upravni odbor uspostavlja pregledne (transparentne) postupke za donošenje pojedinačnih odluka iz člana 18(d) ove uredbe.
Ovi postupci:
(a) omogućavaju saslušanje pravnog ili fizičkog lica na koga je odluka naslovljena i svake druge stranke na koju odluka neposredno i individualno utiče;
(b) predviđaju obaveštavanje pravnog ili fizičkog lica o odluci i objavljivanje odluke;
(c) predviđaju da pravno ili fizičko lice na koje je odluka naslovljena i svaka druga stranka u postupku budu obavešteni o pravnom leku koji im stoji na raspolaganju prema ovoj uredbi;
(d) garantuju da odluka bude obrazložena.
2. Upravni odbor uspostavlja postupke u kojima se detaljno određuju uslovi za obaveštavanje o odlukama, uz uvažavanje žalbenog postupka.
3. Uspostavljaju se posebni postupci u kojima Agencija preduzima hitne mere kojima reaguje na bezbednosni problem i obaveštava zainteresovane strane o merama koje one moraju da preduzmu.
Inspekcije država članica
1. Ne dirajući u izvršna ovlašćenja Komisije prema Ugovoru, Agencija pomaže Komisiji u nadzoru nad primenom ove uredbe i pravila za njeno izvršenje, tako što sprovodi inspekcije standardizacije u nacionalnim vazduhoplovnim vlastima država članica kao što je to predviđeno u članu 24. stav 1. ove uredbe. Saglasno propisima države članice, ovlašćeno osoblje Agencije i ovlašćeno osoblje koje odredi nacionalni organ koji učestvuje u inspekcijama standardizacije, ima pravo da:
(a) pregleda odgovarajuće evidencije, podatke, postupke i svaki drugi materijal koji je značajan za postizanje nivoa bezbednosti u vazduhoplovstvu koji je predviđen ovom uredbom;
(b) dobije kopije ili izvode iz ovih evidencija, podataka, postupaka i drugih materijala;
(c) traži usmeno objašnjenje na licu mesta;
(d) uđe u bilo koju odgovarajuću prostoriju, na teren ili prevozno sredstvo.
2. Osoblje Agencije koje je ovlašćeno da sprovodi inspekciju iz stava 1. ovog člana počinje da primenjuje svoja ovlašćenja pošto prethodno predoči pismena ovlašćenja u kojima su navedeni predmet i cilj inspekcije i dan njenog početka. Pre inspekcije, Agencija blagovremeno obaveštava državu članicu o inspekciji i identitetu ovlašćenog osoblja.
3. Država članica dužna je da se podvrgne inspekciji i da obezbedi da se njoj podvrgnu i odgovarajuća lica i organi.
4. Kad inspekcija prema ovom članu obuhvata i inspekciju privrednih društava (preduzeća), preduzetnika ili njihovih udruženja (organizacija) primenjuje se član 55. ove uredbe. Ako se neko od njih protivi inspekciji, država članica pruža pomoć ovlašćenom osoblju Agencije da sprovede inspekciju.
5. Izveštaji koji budu sačinjeni prema ovom članu stavljaju se na raspolaganje na službenom jeziku/jezicima države članice u kojoj je inspekcija sprovedena.
Istraživanja u preduzećima (privrednim društvima)
1. Agencija može sama da sprovede sva potrebna istraživanja u preduzećima (privrednim društvima) prema čl. 7, 20, 21, 22, 23. i 24. stav 2. ove uredbe ili da ih poveri nacionalnoj vazduhoplovnoj vlasti ili kvalifikovanoj organizaciji. Istraživanja se sprovode prema propisima države članice u kojoj se preduzimaju. Radi toga, lica koja su ovlašćena prema ovoj uredbi imaju ovlašćenje da:
(a) pregledaju odgovarajuće evidencije, podatke, postupke i svaki drugi materijal koji je značajan za obavljanje poslova Agencije;
(b) dobiju kopije ili izvode iz ovih evidencija, podataka, postupaka i drugih materijala;
(c) traže usmeno objašnjenje na licu mesta;
(d) uđu u bilo koju odgovarajuću prostoriju, na teren ili prevozno sredstvo;
(e) sprovedu inspekciju vazduhoplova u saradnji s državom članicom.
2. Osoblje koje je ovlašćeno da sprovodi istraživanja iz stava 1. ovog člana počinje da primenjuje svoja ovlašćenja pošto prethodno predoči pismena ovlašćenja u kojima su navedeni predmet i cilj istraživanja.
3. Pre početka istraživanja Agencija blagovremeno obaveštava državu članicu u kojoj se istraživanje sprovodi o samom istraživanju i identitetu ovlašćenog osoblja. Na zahtev Agencije, ovom ovlašćenom osoblju pri obavljanju njihovih poslova pomaže ovlašćeno osoblje države članice.
Godišnji program rada
Cilj godišnjeg programa rada jeste da podstiče trajnu bezbednost evropskog vazduhoplovstva i da omogući usklađenost sa funkcijama, ovlašćenjima i poslovima Agencije koji su određeni ovom uredbom. U godišnjem programu rada jasno se navode poslovi koji su Agenciji dodati, izmenjeni ili ukinuti u odnosu na prethodnu godinu.
Prikaz godišnjeg programa rada zasniva se na metodologiji koju Komisija koristi u okviru upravljanja zasnovanog na delatnostima (Activity-Based Management).
Opšti godišnji izveštaj
Opšti godišnji izveštaj opisuje način na koji je Agencija ispunila svoj godišnji program rada. On jasno navodi poslove koji su Agenciji dodati, izmenjeni ili ukinuti u odnosu na prethodnu godinu.
Izveštaj prikazuje aktivnosti Agencije i vrednuje njene rezultate sa stanovišta ciljeva i vremenskog plana, rizika povezanih sa njenim aktivnostima, upotrebe resursa i opšteg poslovanja.
Preglednost (transparentnost) i komunikacija
1. Na dokumente Agencije primenjuje se Uredba (EZ) br. 1049/2001.
2. Agencija može na sopstvenu inicijativu da podstiče komunikaciju u oblastima iz njene nadležnosti. Pored publikacije iz člana 53. stav 3. ove uredbe, ona posebno omogućava javnosti i zainteresovanim stranama brzo, objektivno, pouzdano i lako razumljivo obaveštavanje o svom radu.
3. Svako pravno i fizičko lice može da se pismeno obrati Agenciji na svakom jeziku iz člana 314. Ugovora. Ono ima pravo na odgovor na istom jeziku.
4. Obaveštenja koja Agencija prikupi prema ovoj uredbi podležu Uredbi Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 45/2001 od 18. decembra 2000. godine o zaštiti pojedinaca pri obradi ličnih podataka u institucijama i organima Zajednice i o slobodnom protoku takvih podataka.
Odeljak IV
FINANSIJSKI ZAHTEVI BUDŽET
1. Prihodi Agencije sastoje se od:
(a) doprinosa Zajednice;
(b) doprinosa svake evropske treće države s kojom je Agencija zaključila aranžman iz člana 66. ove uredbe;
(c) taksi koje plaćaju podnosioci zahteva ili imaoci sertifikata i odobrenja koje izdaje Agencija;
(d) naknada za publikacije, obuku i druge usluge Agencije;
(e) dobrovoljnih finansijskih doprinosa država članica, trećih država ili drugih subjekata, ako ne ugrožavaju nezavisnost i nepristrasnost rada Agencije.
2. Rashodi Agencije obuhvataju troškove za osoblje, upravne, infrastrukturne i operativne troškove.
3. Prihodi i rashodi su uravnoteženi.
4. Regulatorni budžet i takse koje se propisuju i ubiraju za delatnost sertifikacije posebno se prikazuju u budžetu Agencije.
5. Upravni odbor svake godine, na osnovu nacrta izveštaja o proceni prihoda i rashoda, sačinjava izveštaj o proceni prihoda i rashoda Agencije za narednu budžetsku godinu.
6. On najkasnije do 31. marta upućuje Komisiji i državama s kojima je Zajednica zaključila aranžmane iz člana 66. ove uredbe izveštaj o proceni iz stava 5. ovog člana, koji uključuje nacrt plana uspostavljanja Agencije i privremeni program rada.
7. Izveštaj o proceni Komisija dalje upućuje budžetskom organu, zajedno sa prethodnim nacrtom opšteg budžeta Evropske unije.
8. Koristeći izveštaj o proceni, Komisija unosi u prethodni nacrt opšteg budžeta Evropske unije procene koje smatra nužnim za plan uspostavljanja Agencije i iznos subvencija iz opšteg budžeta i prilaže ga budžetskom organu, prema članu 272. Ugovora.
9. budžetski organ odobrava budžetska sredstva za subvencionisanje Agencije. On usvaja i plan uspostavljanja Agencije.
10. budžet usvaja upravni odbor. budžet postaje konačan kad se usvoji opšti budžet Evropske unije. Po potrebi, usklađuje se s njime.
11. Upravni odbor što pre obaveštava budžetski organ o nameri da izvede projekat koji može da ima značajne finansijske posledice po finansiranje budžeta, posebno kad je povezan sa imovinom, kao što su zakup ili kupovina zgrada. O tome obaveštava i Komisiju. Kad jedno odeljenje budžetskog organa obavesti upravni odbor o nameri da izda mišljenje o projektu, ono upućuje svoje mišljenje upravnom odboru u roku od šest nedelja od dana prijema obaveštenja o projektu.
Izvršenje budžeta i nadzor
1. budžet Agencije izvršava izvršni direktor.
2. Najkasnije do 1. marta posle budžetske godine računovođa Agencije šalje privremeni završni račun računovođi Komisije, sa izveštajem o izvršenju budžeta i finansijskom poslovanju za budžetsku godinu. Računovođa Komisije konsoliduje privremene završne račune institucija i decentralizovanih organa prema članu 128. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 od 25. juna 2002. godine o finansijskoj uredbi koja se primenjuje na opšti budžet Evropskih zajednica.
3. Računovođa Komisije upućuje Revizorskom sudu najkasnije do 31. marta posle budžetske godine privremeni završni račun Agencije, sa izveštajem o izvršenju budžeta i finansijskom poslovanju za budžetsku godinu. Izveštaj o izvršenju budžeta i finansijskom poslovanju za budžetsku godinu upućuje se i Evropskom parlamentu i Savetu.
4. Pošto primi primedbe Revizorskog suda na privremeni završni račun Agencije prema članu 129. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002, izvršni direktor priprema završni račun Agencije na sopstvenu odgovornost i prilaže ga upravnom odboru na mišljenje.
5. Upravni odbor daje mišljenje o završnom računu Agencije.
6. Izvršni direktor najkasnije do 1. jula posle budžetske godine šalje završni račun Evropskom parlamentu, Savetu, Komisiji i Revizorskom sudu, s mišljenjem upravnog odbora.
7. Završni račun Agencije se objavljuje.
8. Izvršni direktor odgovara Revizorskom sudu na njegove primedbe najkasnije do 30. septembra. Svoj odgovor on upućuje i upravnom odboru.
9. Izvršni direktor upućuje Evropskom parlamentu, na njegov zahtev, podatke potrebne da se nesmetano razreši budžetska godina, kao što je to predviđeno u članu 146. stav 3. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002.
10. Evropski parlament, na preporuku Saveta donesenu kvalifikovanom većinom, daje pre 30. avgusta godine N + 2 razrešenje izvršnom direktoru u pogledu izvršenja budžeta za godinu N.
Suzbijanje prevara
1. Na suzbijanje prevara, korupcije i drugih nezakonitih radnji neograničeno se primenjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1073/1999 od 25. maja 1999. godine o istragama koje vodi Evropska kancelarija za sprečavanje prevara (OLAF).
2. Agencija pristupa Međuinstitucionalnom sporazumu koji su 25. maja 1999. godine zaključili Evropski parlament, Savet Evropske unije i Komisija Evropskih zajednica koji uređuje unutrašnje istrage Evropske kancelarije za sprečavanje prevara i bez odlaganja usvaja odgovarajuće propise koji se primenjuju na njeno osoblje.
3. Odluke o finansiranju i iz njih proizlazeći izvršni sporazumi i instrumenti izričito određuju da Revizorski sud i OLAF mogu, po potrebi, da na licu mesta provere primaoce sredstava Agencije i posrednike odgovorne za njihovo dodeljivanje.
Procena
1. Upravni odbor naručuje nezavisnu eksternu procenu primene ove uredbe u roku od tri godine od dana kad Agencija počne svoje poslove i potom na svakih pet godina.
2. Pri proceni ispituje se učinak s kojim Agencija obavlja njene poslove. Vrednuje se uticaj ove uredbe, Agencije i njenih metoda rada na uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu. Pri proceni uvažavaju se stanovišta interesnih grupa na evropskom i nacionalnom nivou.
3. Upravni odbor prima ishod procene, pa Komisiji daje preporuke o eventualnim promenama ove uredbe ili promenama u Agenciji ili njenim metodima rada, a Komisija ove preporuke, svoje mišljenje i odgovarajuće predloge upućuje Evropskom parlamentu i Savetu. Po potrebi, uključuje se akcioni plan s vremenskim planom. Ishod procene i preporuke se objavljuju.
Finansijska pravila
Na Agenciju se primenjuju finansijska pravila koja usvoji upravni odbor, posle savetovanja s Komisijom. Ne sme da se odstupi od Uredbe Komisije (EZ, Euratom) br. 2343/2002 od 19. novembra 2002. godine o okvirnoj finansijskoj uredbi za organe iz člana 185. Uredbe Saveta (EZ, Euratom) br. 1605/2002 o finansijskoj uredbi koja važi za opšti budžet Evropskih zajednica, izuzev ako se odstupanje posebno ne zahteva za rad Agencije, a Komisija na to izda prethodnu saglasnost.
Uređivanje taksi i naknada
1. Mere koje su namenjene za izmene sporednih elemenata ove uredbe u pogledu taksi i naknada njenim dopunjavanjem, usvajaju se prema regulatornom postupku koji je detaljno naveden u članu 65. stav 4. ove uredbe.
2. Komisija se savetuje sa upravnim odborom o predlogu mera iz stava 1. ovog člana.
3. Mere iz stava 1. ovog člana posebno uređuju za šta se sve plaćaju takse i naknade prema članu 59. stav 1 (c) i (d) ove uredbe, visinu taksi i naknada i način na koji se one plaćaju.
4. Takse i naknade ubiraju se za:
(a) izdavanje i produženje važenja (obnavljanje) sertifikata i s tim povezane funkcije stalnog nadzora;
(b) pružanje usluga; prikazuju se stvarni troškovi svake pojedinačne usluge;
(c) obradu žalbi.
Sve takse i naknade izražavaju se i plaćaju u evrima.
5. Iznos taksi i naknada određuje se tako da prihodi od njih načelno budu dovoljni za pokriće svih troškova pruženih usluga. Ove takse i naknade, uključujući i one prikupljene 2007. godine, jesu namenski prihod Agencije.
ZAVRŠNE ODREDBE
Odbor
1. Komisiji pomaže odbor.
2. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se čl. 3. i 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
3. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se čl. 5. i 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
Rok iz člana 5 (6) Odluke 1999/468/EZ jeste mesec dana.
4. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1) do (4) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
5. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1) do (4) i 5 (b) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
Rokovi iz člana 5a (3) (c), 4 (b) i 4 (e) Odluke 1999/468/EZ jesu 20 dana.
6. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuju se član 5a (1), (2), (4), (5) (b) i (6) i član 7. Odluke 1999/468/EZ, uzimajući u obzir njen član 8.
7. Kod pozivanja na ovaj stav, primenjuje se član 6. Odluke 1999/468/EZ.
Pre donošenja svoje odluke, Komisija se savetuje sa odborom iz stava 1. ovog člana.
Rok iz člana 6(b) Odluke 1999/468/EZ jeste tri meseca.
Kad država članica uputi Savetu odluku Komisije, Savet može kvalifikovanom većinom, u roku od tri meseca, da donese drukčiju odluku.
Učešće trećih evropskih država
Agencija je otvorena za učešće evropskih trećih država koje su ugovorne strane Čikaške konvencije, koje su zaključile sporazume sa Evropskom zajednicom i koje su usvojile i primenjuju propise Zajednice u oblastima obuhvaćenim ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje.
Shodno odgovarajućim odredbama ovih sporazuma razvijaju se aranžmani kojima se, pored ostalog, određuju priroda, obim i detaljna pravila za učešće ovih država u radu Agencije, uključujući odredbe o finansijskim doprinosima i osoblju.
Početak rada Agencije
1. Agencija preuzima poslove sertifikacije prema članu 20. ove uredbe od 28. septembra 2003. godine. Do tada države članice nastavljaju da primenjuju važeće propise.
2. Tokom dodatnog prelaznog perioda od 42 meseca od datuma iz stava 1. ovog člana, države članice mogu da nastave da izdaju sertifikate i odobrenja odstupajući od čl. 5, 6, 12. i 20. ove uredbe - pod uslovima koje odredi Komisija u merama usvojenim za izvršenje navedenih članova. Kada u tom slučaju države članice izdaju sertifikate na osnovu sertifikata izdatih u trećim državama, mere koje usvaja Komisija moraju da uvažavaju načela iz člana 12. stav 2 (b) i (c) ove uredbe.
Kazne
Države članice određuju kazne za povredu ove uredbe i pravila za njegovo izvršenje. Kazne moraju da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće.
Ukidanja
1. Ovom uredbom ukida se Uredba (EZ) br. 1592/2002, pri čemu se ne dira u primenu podstava 2. ovog člana.
Pozivanja na ukinutu uredbu uzimaju se kao pozivanja na ovu uredbu, saglasno uporednoj tabeli iz Aneksa VI ove uredbe.
2. Stupanjem na snagu mera iz člana 7. stava 6. ove uredbe ukida se Uputstvo Saveta 91/670/EEZ.
3. Aneks III Uredbe (EEZ) br. 3922/91 briše se danom stupanja na snagu mera iz člana 8. stav 5. ove uredbe.
4. Odredbe člana 11. ove uredbe, primenjuju se na proizvode, delove, uređaje, lica i organizacije čija je sertifikacija obavljena ili priznata prema aktima iz st. 1, 2. i 3. ovog člana.
5. Stupanjem na snagu mera iz člana 10. stav 5. ove uredbe ukida se Uputstvo Evropskog parlamenta i Saveta 2004/36/EZ, pri čemu se ne dira u pravila za izvršenje iz člana 8. stav 2. ovog uputstva.
Stupanje ove uredbe na snagu
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
Odredbe čl. 5, 6, 7, 8, 9. i 10. ove uredbe, primenjuju se od datuma navedenih u odgovarajućim pravilima donesenim za izvršenje navedenih odredaba ove uredbe, ali ne kasnije od 8. aprila 2012. godine.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA PLOVIDBENOST IZ ČLANA 5. OVE UREDBE
1. Integritet proizvoda: Integritet proizvoda obezbeđuje se za sve uslove leta koji se očekuju tokom operativnog veka vazduhoplova. Usklađenost sa zahtevima pokazuje se procenama ili analizama kojima, po potrebi, mogu da se pridodaju testovi.
1.a. Struktura i materijal: Integritet strukture vazduhoplova obezbeđuje se saglasno operativnom opsegu vazduhoplova i dovoljno iznad njega, uključujući pogonski sistem, i održava se tokom operativnog veka vazduhoplova.
1.a.1. Svi delovi vazduhoplova čiji otkaz može da umanji integritet strukture moraju da se, bez štetnih deformacija ili otkaza, usklade sa sledećim elementima. Ovo obuhvata sve delove koji imaju značajnu masu i sredstva za njihovo učvršćivanje.
1.a.1.a. Moraju da se uvaže sve kombinacije opterećenja koje se razumno očekuju u okviru ili dovoljno iznad okvira mase, težišta, operativnih opsega i operativnog veka vazduhoplova. Ovo uključuje i opterećenja usled udara vetra, manevara, dovođenja kabine vazduhoplova pod pritisak (presurizacija kabine), pomeranja pokretnih površina vazduhoplova i upotrebe upravljačkih sistema i pogonskog sistema vazduhoplova, kako u vazduhu, tako i na zemlji.
1.a.1.b. Moraju da se uvaže opterećenja i mogući otkazi izazvani prinudnim sletanjem na zemlju ili na vodu.
1.a.1.c. Moraju da se uvaže dinamička dejstva pri reakciji strukture na sva opterećenja.
1.a.2. Vazduhoplov ne sme da ima aeroelastičnu nestabilnost i prekomerne vibracije.
1.a.3. Proizvodni postupci i materijali koji su korišćeni pri konstrukciji vazduhoplova moraju da rezultiraju poznatim i ponovljivim karakteristikama strukture vazduhoplova. Uvažava se svaka promena svojstva materijala koja je vezana za operativnu sredinu vazduhoplova.
1.a.4. Dejstva cikličnog opterećenja, propadanja prouzrokovana okruženjem i slučajni i pojedinačni izvori oštećenja ne smeju da umanje integritet strukture ispod prihvatljivog nivoa preostale čvrstine. Objavljuju se s tim povezana uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti.
1.b. Pogon: Integritet pogonskog sistema (tj. motora i elise, ako ona postoji) obezbeđuje se prema operativom opsegu pogonskog sistema i dovoljno iznad njega i održava tokom operativnog veka pogonskog sistema.
1.b.1. Pogonski sistem mora da, u okviru navedenih granica, proizvodi zahtevani potisak ili snagu u svim uslovima leta, pri čemu se uzimaju u obzir dejstva i uslovi okruženja.
1.b.2. Proizvodni postupci i materijali koji se koriste pri konstrukciji pogonskog sistema moraju da rezultiraju poznatim i ponovljivim strukturnim ponašanjem. Uvažava se svaka promena svojstva materijala koje je vezana za okruženje.
1.b.3. Dejstva cikličnog opterećenja pogonskog sistema vazduhoplova, pogoršanje prouzrokovano okruženjem i mogući otkaz dela ne smeju da umanje integritet pogonskog sistema ispod prihvatljivog nivoa. Za ove slučajeve objavljuju se potrebna uputstva za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova.
1.b.4. Moraju da se objave sva potrebna uputstva, obaveštenja i zahtevi koji omogućavaju bezbedno i ispravno povezivanje između pogonskog sistema i vazduhoplova.
1c. Sistemi i oprema
1c.1. Vazduhoplov ne sme da ima projektne karakteristike ili detalje za koje je iskustvo pokazalo da su opasni.
1.c.2. Vazduhoplov, uključujući sisteme, opremu i uređaje koji se zahtevaju za potvrdu o tipu ili u operativnim pravilima, moraju da funkcionišu kako je to određeno, pod svim predvidivim operativnim uslovima i saglasno operativnom opsegu i dovoljno iznad njega, uz uvažavanje operativne sredina sistema, opreme ili uređaja. Ostali sistemi, oprema i uređaji koji se ne zahtevaju za potvrdu o tipu ili koji se ne zahtevaju u operativnim pravilima ne smeju, nezavisno od toga da li su ispravni ili ne, da umanje bezbednost ili da ugroze ispravno funkcionisanje bilo kog drugog sistema, opreme ili uređaja. Korišćenje sistema, opreme i uređaja ne sme da iziskuje posebne sposobnosti ili snagu.
1.c.3. Sistemi vazduhoplova, oprema i s njima povezani uređaji, posmatrani odvojeno i u međusobnoj vezi, moraju biti tako projektovani da bilo koji katastrofalni otkaz ne proizađe iz pojedinačnog otkaza za koji ne može da se pokaže da je izuzetno malo verovatan, kao i da postoji obrnut odnos između verovatnoće otkaza i ozbiljnosti njegovih dejstava na vazduhoplov i njegove putnike. Od navedenog merila pojedinačnog otkaza prihvataju se odgovarajuća odstupanja vezana za veličinu i raznolikost konfiguracija vazduhoplova, usled čega može da se dogodi da navedeno merilo pojedinačnog otkaza ne ispune neki delovi i neki sistemi helikoptera i malih aviona.
1.c.4. Podaci koji su potrebni za bezbedan let i podaci koji utiču da let ne bude bezbedan dostavljaju se posadi ili, po potrebi, osoblju za održavanje, na jasan, nedvosmislen i dosledan način. Sistemi, oprema i komande, kao i oznake i obaveštenja, moraju da budu tako projektovani i postavljeni da umanje mogućnost grešaka koje mogu da izazovu opasnost.
1.c.5. Pri projektovanju potrebne su mere predostrožnosti kako bi se što više umanjile opravdano moguće pretnje vazduhoplovu i putnicima, u vazduhoplovu i izvan njega, uključujući zaštitu od mogućih velikih kvarova ili poremećaja nekog uređaja vazduhoplova.
1.d. Kontinuirana plovidbenost
1.d.1. Izrađuju se uputstva za kontinuiranu plovidbenost da bi se omogućilo da se standard plovidbenosti za sertifikaciju tipa vazduhoplova održava tokom operativnog veka vazduhoplova.
1.d.2. Obezbeđuju se sredstva koja omogućavaju inspekciju, podešavanje, podmazivanje, uklanjanje ili zamenu delova i uređaja, kad je to potrebno za postizanje kontinuirane plovidbenosti.
1.d.3. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost vazduhoplova moraju da budu u formi jednog priručnika ili više njih, zavisno od brojnosti potrebnih podataka. Priručnici sadrže uputstva za održavanje i popravke, podatke o servisiranju, postupke za otkrivanje kvarova i inspekcije, u obliku koji je pogodan za praktičnu upotrebu priručnika.
1.d.4. Uputstva za kontinuiranu plovidbenost sadrže ograničenja plovidbenosti, kojima se određuje vreme za obaveznu zamenu, intervali između inspekcija i postupci u kojima se sprovode inspekcije.
2. Aspekti plovidbenosti pri radu proizvoda
2.a. Treba da se pokaže da je, radi obezbeđivanja zadovoljavajućeg nivoa bezbednosti lica koja se nalaze u vazduhoplovu ili na zemlji za vreme korišćenja proizvoda, učinjeno sledeće:
2.a.1. Određuju se vrste operacija za koje je vazduhoplov odobren i ograničenja i podaci koji su neophodni za bezbedan let, uključujući dejstva i ograničenja koja proizlaze iz okruženja.
2.a.2. Vazduhoplovom mora bezbedno da se upravlja i manevriše u svim predviđenim uslovima leta, pa i posle otkaza jednog pogonskog sistema ili više njih. Dužna pažnja obraća se snazi pilota, unutrašnjosti letačke kabine, radnom opterećenju pilota i drugim ljudskim faktorima, kao i fazi i trajanju leta.
2.a.3. Prelaz iz jedne u drugu fazu leta mora da bude jednostavan i da ne zahteva posebne sposobnosti ili oprez pilota ili posebnu izdržljivost ili posebno radno opterećenje u svim mogućim operativnim uslovima.
2.a.4. Vazduhoplov mora da pokaže takvu stabilnost da se pred pilota ne postave prekomerni zahtevi, uzimajući u obzir fazu leta i njeno trajanje.
2.a.5. Utvrđuju se postupci za korišćenje vazduhoplova u uobičajenim situacijama, u slučaju otkaza i u vanrednim situacijama.
2.a.6. Vazduhoplov mora da ima, zavisno od njegovog tipa, alarme i druge znakove upozorenja kojima se sprečava prekoračenje operativnog opsega vazduhoplova.
2.a.7. Performanse vazduhoplova i njegovih sistema omogućavaju da se vazduhoplov bezbedno vrati iz ekstremnih stanja u koja može doći.
2.b. Podaci o operativnim ograničenjima i drugi podaci koji su neophodni za bezbedno korišćenje vazduhoplova dostupni su članovima posade.
2.c. Operacije proizvoda štite se od opasnosti izazvanih različitim spoljnim ili unutrašnjim nepovoljnim uslovima, uključujući i uslove u okruženju.
2.c.1. Nijedna situacija koja nije bezbedna ne sme da nastane usled izloženosti pojavama kao što su, pre svega, nepovoljne vremenske prilike, grmljavina, udari ptica, visoko frekventna polja zračenja, ozon itd, koje razumno mogu da se očekuju tokom operacija proizvoda.
2.c.2. Odeljci kabine moraju da pruže putnicima odgovarajuće uslove za prevoz i primerenu zaštitu od očekivanih opasnosti do kojih može doći u toku letačkih operacija ili koje su posledica opasnih situacija, uključujući požar, dim, otrovne gasove i brzo opadanje pritiska kabine vazduhoplova. Preduzimaju se mere predostrožnosti da bi se putnicima pružila razumna mogućnost da izbegnu ozbiljne povrede ili da brzo napuste vazduhoplov, kako bi se sačuvali od dejstva sila usporavanja vazduhoplova kod prinudnog sletanja na zemlju ili na vodu. Za slučaj potrebe, omogućavaju se jasna i nedvosmislena obaveštenja i znakovi kojima se putnicima daju uputstva o pravilnom ponašanju u slučaju prinudnog sletanja, kao i obaveštenja i znakovi o mestima na kojima se nalazi bezbednosna oprema i načinu njene pravilne upotrebe. Neophodna bezbednosna oprema mora da bude lako dostupna.
2.c.3. Odeljci za posadu moraju da budu opremljeni svim sredstvima koja olakšavaju izvođenje letačkih operacija, uključujući sredstva koja omogućavaju zapažanje situacije i upravljanje bilo kojom neuobičajenom ili vanrednom situacijom. Okruženje u odeljcima za posadu ne sme da ugrozi mogućnost posade da obavlja dužnosti i mora tako da bude projektovano da se izbegne međusobno ometanje članova posade za vreme operacija i pogrešna upotreba komandi.
3. Organizacije (uključujući fizička lica i preduzeća koja se bave projektovanjem, proizvodnjom ili održavanjem)
3.a. Organizacijama se izdaju odobrenja ako su ispunjeni sledeći uslovi:
3.a.1. Organizacija mora imati sva sredstva koja su potrebna za obim njene delatnosti. Ona, pre svega, obuhvataju objekte i uređaje, osoblje, opremu, alat i materijal, dokumentaciju koja opisuje delatnost, odgovornosti i postupke, pristup do odgovarajućih podataka i vođenje evidencije.
3.a.2. Organizacija mora da uvede i održava sistem upravljanja koji joj omogućava da kontinuirano bude usklađena sa ovim osnovnim zahtevima za plovidbenost i da teži stalnom poboljšavanju ovog sistema.
3.a.3. Organizacija mora, po potrebi, da zaključi ugovore s drugim organizacijama, čime se omogućava njena kontinuirana usklađenost sa osnovnim zahtevima za plovidbenost.
3.a.4. Organizacija uspostavlja sistem prijavljivanja događaja i/ili sistem obrade svakog događaja, koji se koristi unutar sistema upravljanja iz tačke 3.a.2. i u okviru ugovora iz tačke 3.a.3, da bi se doprinelo težnji za stalnim poboljšavanjem bezbednosti proizvoda.
3.b. Na organizacije koje se bave obukom osoblja za održavanje ne primenjuju se uslovi iz tač. 3.a.3. i 3.a.4.
VAZDUHOPLOVI IZ ČLANA 4. STAV 4. OVE UREDBE
Odredbe člana 4. st. 1, 2. i 3. ove uredbe ne primenjuju se na vazduhoplove koji ulaze u jednu ili više dole navedenih kategorija:
(a) vazduhoplovi istorijskog karaktera koji ispunjavaju sledeća merila:
(i) jednostavni vazduhoplovi:
- čiji je početni projekat izrađen pre 1. januara 1955. godine, i
- čija proizvodnja je prekinuta pre 1. januara 1975. godine;
ili
(ii) vazduhoplovi koji imaju jasnu istorijsku važnost zbog:
- učešća u važnom istorijskim događaju, ili
- istaknutog mesta u razvoju vazduhoplovstva, ili
- važne uloge koju su odigrali u okviru oružanih snaga države članice;
(b) vazduhoplovi koji su posebno projektovani ili izmenjeni za potrebe istraživanja, eksperimentalne i naučne svrhe, ako se proizvode u veoma malom broju;
(c) vazduhoplovi čijih je najmanje 51% izgradio amater ili nedobitno udruženje amatera za sopstvene potrebe i bez komercijalnog cilja;
(d) vazduhoplovi koji su bili u upotrebi u vojnim snagama, izuzev vazduhoplova čije je projektne standarde usvojila Agencija;
(e) avioni, helikopteri ili padobrani s pogonom koji nemaju više od dva sedišta i čija maksimalna masa na poletanju (MTOM), koja je određena u državi članici, ne prelazi:
(i) 300 kg, za kopnene avione/helikoptere jednosede; ili
(ii) 450 kg, za kopnene avione/helikoptere dvosede; ili
(iii) 330 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere jednosede; ili
(iv) 495 kg, za amfibije ili hidroavione/helikoptere dvosede ako je njihova maksimalna masa na poletanju, kad se koriste kao hidroavioni/helikopteri ili kao kopneni avioni/helikopteri, ispod njihovih MTOM ograničenja; ili
(v) 472,5 kg, za kopnene avione dvosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona; ili
(vi) 315 kg, za kopnene avione jednosede opremljene padobranskim sistemom za bezbedno zaustavljanje aviona koji je montiran na nosaču aviona, i avione koji imaju brzinu kočenja ili najmanju trajnu brzinu letenja u konfiguraciji za sletanje koja ne prelazi 35 čvorova od kalibrisane brzine leta (CAS);
(f) žiroplani jednosedi i dvosedi s maksimalnom masom na poletanju koja ne prelazi 560 kg;
(g) jedrilice, uključujući i one koje se nožno lansiraju, čija maksimalna strukturalna masa ne prelazi 80 kg u verziji jednoseda ili 100 kg u verziji dvoseda;
(h) kopije vazduhoplova koji zadovoljavaju merila pod (a) ili (d), za koje je projekat strukture sličan originalnom vazduhoplovu;
(i) bespilotne letelice čija operativna masa ne prelazi 150 kg;
(j) svaki drugi vazduhoplovi čija masa kad su prazni (maximum empty mass) ne prelazi 70 kg, uključujući i gorivo.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA DOZVOLE PILOTA IZ ČLANA 7. OVE UREDBE
1. Obuka
1.a.1. Opšte
Lice koje pristupa letačkoj obuci pilota vazduhoplova mora da ima dovoljnu obrazovnu, fizičku i mentalnu zrelost za sticanje, zadržavanje i pokazivanje odgovarajućeg teorijskog znanja i praktičnih sposobnosti.
1.b. Teorijsko znanje
1.b.1. Pilot stiče i održava teorijsko znanje koje je primereno njegovim funkcijama u vazduhoplovu i srazmerno rizicima povezanim s vrstom aktivnosti. Ono najmanje obuhvata:
(i) vazduhoplovno pravo;
(ii) opšte znanje o vazduhoplovima;
(iii) tehnička znanja povezana s kategorijom vazduhoplova;
(iv) planiranje i obavljanje leta;
(v) sposobnosti i ograničenja ljudi;
(vi) meteorologiju;
(vii) navigaciju;
(viii) operativne postupke, uključujući upravljanje resursima;
(ix) principe letenja;
(x) komunikacije;
(xi) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, uključujući otkrivanje i upravljanje pretnjama i grešaka.
1.c. Pokazivanje i održavanje teorijskog znanja
1.c.1. Sticanje i održavanje teorijskog znanja pokazuje se kontinuiranom procenom tokom obuke, a kad je potrebno - i ispitima.
1.c.2. Stečeni nivo teorijskog znanja se održava. Pokazuje se redovnim procenama, ispitima, testovima i proverama. Učestalost ispita, testova i provera srazmerna je rizicima povezanim s vrstom aktivnosti.
1.d. Praktične sposobnosti
1.d.1. Pilot stiče i održava praktične sposobnosti koje su primerene njegovim funkcijama u vazduhoplovu. Praktične sposobnosti srazmerne su rizicima povezanim s vrstom aktivnosti i, ako to odgovara funkcijama koje se izvršavaju u vazduhoplovu, obuhvataju:
(i) aktivnosti pre i tokom leta, uključujući određivanje performansi vazduhoplova i mase i položaja težišta vazduhoplova, pregled i servisiranje vazduhoplova, planiranje goriva, procenu meteoroloških uslova, planiranje rute, poznavanje ograničenja koja proizlaze iz sistema upravljanja vazdušnim prostorom i raspoloživosti poletno-sletnih staza;
(ii) poznavanje operacija i saobraćaja na aerodromu;
(iii) mere opreza i postupke za izbegavanje sudara;
(iv) proveru vazduhoplova spoljašnjim vizuelnim pregledom;
(v) manevre u letu, uključujući i kritične situacije i s njima povezane upset manevre ako su tehnički izvodljivi;
(vi) uobičajena poletanja i sletanja i poletanja i sletanja s bočnim vetrom;
(vii) letenje samo primenom instrumenata, ako odgovara vrsti aktivnosti;
(viii) operativne postupke, uključujući timske veštine i upravljanje resursima, zavisno od vrste operacija i od toga da li je letačka posada jednočlana ili višečlana;
(ix) navigaciju i primenu pravila letenja uz korišćenje vizuelnog pristupa ili navigacionih pomagala;
(x) neuobičajene postupke i postupke u vanrednim situacijama, uključujući simulirane kvarove opreme;
(xi) usklađenost sa uslugama u vazdušnom saobraćaju i postupcima komunikacije;
(xii) posebne aspekte tipa i klase vazduhoplova;
(xiii) dodatnu praktičnu obuku koja se zahteva za ublažavanje rizika povezanih s posebnim aktivnostima;
(xiv) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, uključujući otkrivanje i upravljanje pretnjama i greškama, uz korišćenje odgovarajuće metodologije procene i povezanosti s procenjivanjem tehničkih sposobnosti.
1.e. Pokazivanje i održavanje praktičnih sposobnosti
1.e.1. Pilot pokazuje sposobnost da primenjuje postupke i manevre na onom nivou stručnosti koji je primeren funkcijama koje se izvršavaju u vazduhoplovu, putem:
(i) upravljanja vazduhoplovom unutar njegovih ograničenja;
(ii) izvođenja manevara s lakoćom i tačnošću;
(iii) izvođenja pravilnih zaključaka i "airmanship-a";
(iv) primene vazduhoplovnog znanja;
(v) održavanja kontrole nad vazduhoplovom u svakom trenutku, tako da sa uspehom budu okončani preduzeti postupci ili manevri;
(vi) sposobnosti koje nisu tehničke prirode, uključujući otkrivanje i upravljanje pretnjama i greškama, uz korišćenje odgovarajuće metodologije procene i povezanosti s procenjivanjem tehničkih sposobnosti.
1.e.2. Stečeni nivo praktičnih sposobnosti se održava. Pokazuje se redovnim procenama, ispitima, testovima i proverama. Učestalost ispita, testova i provera srazmerna je nivou rizika povezanog sa aktivnostima.
1.f. Poznavanje jezika
1.f.1. Pilot pokazuje poznavanje jezika na onom nivou koji je primeren funkcijama koje se izvršavaju u vazduhoplovu. Ovo uključuje:
(i) sposobnost razumevanja dokumenata koji sadrže podatke o vremenu;
(ii) korišćenje vazduhoplovnih rutnih, uzletnih i sletnih karata i s njima povezanih dodatnih dokumenta vazduhoplovnog informisanja;
(iii) sposobnost komunikacije s drugim letačkim posadama i pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi u svim fazama leta, uključujući pripremu za let.
1.g. Uređaj za obuku kojim se simulira let
Kad se uređaj za obuku kojim se simulira let (FSTD) koristi za obuku ili za pokazivanje da su praktične sposobnosti stečene i održane, za njega mora da se utvrdi odgovarajući nivo učinka u oblastima koje su važne za izvršenje odgovarajućeg zadatka. Vazduhoplovu posebno moraju da odgovaraju simulacije konfiguracije, kvaliteta komandi, performanse i ponašanje sistema vazduhoplova.
1.h. Kursevi obuke
1.h.1. Obuka se sprovodi u okviru kursa obuke.
1.h.2. Kurs obuke ispunjava sledeće uslove:
(i) za svaki vrstu kursa sačinjava se poseban program;
(ii) program kursa podeljen je na teorijsku obuku i praktičnu obuku (uključujući obuku na uređaju kojim se simulira let), ako je primereno.
1.i. Instruktori
1.i.1. Teorijska obuka
Teorijsku obuku sprovode odgovarajuće kvalifikovan instruktori. Oni moraju da:
(i) imaju odgovarajuće znanje iz oblasti za koje obučavaju;
(ii) budu kvalifikovani da koriste odgovarajuće tehnike obuke.
1.i.2. Obuka u letu i obuka na simulatoru leta
Obuku u letu i obuku na simulatoru leta mogu da sprovode samo odgovarajuće kvalifikovani instruktori koji imaju sledeće kvalifikacije:
(i) stekli su zahtevano teorijsko znanje i iskustvo za obuku koju sprovode;
(ii) kvalifikovani su da koriste odgovarajuće tehnike obuke;
(iii) primenjivali su tehnike obuke u onim manevrima i postupcima za koje nameravaju da sprovode obuku;
(iv) kvalifikovani su da obučavaju u oblastima za koje obučavaju za let, uključujući postupke pre leta, posle leta i postupke na zemlji;
(v) redovno pohađaju kurseve osvežavanja koji obezbeđuju da standardi obuke budu ažurno održavani.
Instruktor leta ovlašćen je da deluje kao vođa vazduhoplova u vazduhoplovu za koji sprovodi obuku, izuzev kod obuke za novi tip vazduhoplova.
1.j. Ispitivači
1.j.1. Lica koja su odgovorna za procenu sposobnosti pilota moraju:
(i) da ispunjavaju uslove za instruktora letenja ili instruktora na simulatoru leta;
(ii) da budu kvalifikovani da procene uspešnost pilota i da sprovode testove letenja i provere letenja.
2. Zahtevi povezani sa iskustvom
2.a.1. Lice koje deluje kao član letačke posade, instruktor ili ispitivač mora da stekne i održava dovoljno iskustvo za funkcije koje izvršava, izuzev kad se pravilima za izvršenje predvidi da se kvalifikacije pokazuju prema tački 1.e.
3. Organizacije za obuku
3.a. Zahtevi koje moraju da ispune organizacije za obuku
3.a.1. Organizacija za obuku pilota mora da ispuni sledeće zahteve:
(i) da ima sredstva koja su potrebna za obim njenih odgovornosti povezanih s njenom delatnošću. Ovo, pre svega, obuhvata odgovarajuće objekte, osoblje, opremu, alat i materijal, dokumentaciju koja opisuje delatnost, odgovornosti i postupke, pristup do odgovarajućih podataka i vođenje evidencije;
(ii) da ima uveden i održavan sistem upravljanja koji se odnosi na bezbednost i standarde obuke i da teži stalnom poboljšavanju ovog sistema;
(iii) da, po potrebi, zaključuje aranžmane s drugim organizacijama, čime se omogućava da kontinuirano ispunjava gore navedene zahteve.
4. Zdravstvena sposobnost
4.a. Zdravstvena merila
4.a.1. Svi piloti moraju periodično pokazati da su zdravstveno sposobni da zadovoljavajuće izvršavaju svoje funkcije, uz uvažavanje vrste aktivnosti. Usklađenost se pokazuje odgovarajućom procenom koja se zasniva na najboljoj praksi u vazduhoplovnoj medicini, uz uvažavanje vrste aktivnosti i mogućeg opadanja fizičkih i mentalnih sposobnosti zbog starosnog doba.
Zdravstvena sposobnost, koja podrazumeva fizičko i mentalno zdravlje, označava odsustvo oboljenja ili nesposobnosti koje pilota mogu da onemoguće da:
(i) obavlja zadatke potrebne za upravljanje vazduhoplovom; ili
(ii) u svakom trenutku ispunjava dužnosti koji su mu dodeljene; ili
(iii) ispravno opaža svoju okolinu.
4.a.2. Kad zdravstvena sposobnost ne može da se u celini pokaže, mogu da se primene ublažavajuće mere koje omogućavaju istovetan nivo bezbednosti.
4.b. Lekari vazduhoplovne medicine
4.b.1. Lekar vazduhoplovne medicine mora:
(i) da je kvalifikovan i licenciran za obavljanje lekarske prakse;
(ii) da je završio obuku iz vazduhoplovne medicine i da redovno pohađa kurseve osvežavanja znanja iz vazduhoplovne medicine kako bi mogao da održava standarde medicinske procene;
(iii) da je stekao praktično znanje i iskustvo o uslovima u kojima piloti obavljaju njihove dužnosti.
4.c. Vazduhoplovno-medicinski centri
4.c.1. Vazduhoplovno-medicinski centri moraju da ispuni sledeće uslove:
(i) da imaju sredstva koja su potrebna za obim njihove odgovornosti povezan s njihovim pravima. Ona, pre svega, obuhvataju objekte, osoblje, opremu, alat i materijal, dokumentaciju koja opisuje delatnost, odgovornosti i postupke, pristup do odgovarajućih podataka i vođenje evidencije;
(ii) da imaju uveden i održavan sistem upravljanja koji se odnosi na bezbednost i standarde medicinske procene i da teže stalnom poboljšavanju ovog sistema;
(iii) da, po potrebi, zaključuju aranžmane s drugim organizacijama, čime se omogućava da kontinuirano ispunjavaju ove zahteve.
OSNOVNI ZAHTEVI ZA LETAČKE OPERACIJE IZ ČLANA 8. OVE UREDBE
1. Opšte
1.a. Let ne može da se obavi ako posada i, ako je potrebno, i drugo operativno osoblje koje učestvuje u pripremi i izvršenju leta ne poznaje zakone, druge propise i postupke koji su u vezi sa obavljanjem njihovih dužnosti, a koji se odnose na planirane oblasti preko kojih se leti, planirane aerodrome i navigaciona sredstva koja su neophodna za planirani let.
1.b. Let mora da se obavi na takav način da se poštuju operativni postupci za pripremu i obavljanje leta koji su navedeni u letačkom priručniku ili, ako se tako zahteva, u operativnom priručniku. Da bi se to omogućilo, operater vazduhoplova mora da predvidi liste provere (checklist) koje koriste članovi posade za sve faze operacija, za uobičajene situacije, za neuobičajene situacije i za vanredne situacije. Postupci se određuju za svaku razumno predvidljivu vanrednu situaciju.
1.c. Pre svakog leta određuju se uloge i dužnosti svakog člana posade. Vođa vazduhoplova odgovoran je za upravljanje vazduhoplovom i bezbednost vazduhoplova, posade, putnika i tereta.
1.d. Predmeti i supstance koji mogu štetno da utiču na zdravlje, bezbednost, imovinu ili životnu sredinu, kao što su opasan teret, oružje, municija, ne smeju da se unose u vazduhoplov, izuzev ako se primene posebni bezbednosni postupci kojima se ublažava rizik od njihovog štetnog uticaja.
1.e. Svi podaci, dokumenti, evidencije i obaveštenja koji su potrebni za evidentiranje poštovanja uslova iz tačke 5. c. moraju da se čuvaju za svaki let i da budu na raspolaganju u periodu čije trajanje zavisi od vrste operacija.
2. Priprema leta
2.a. Let ne sme da počne ako svim raspoloživim sredstvima nije utvrđeno da su ispunjeni navedeni uslovi:
2.a.1. Vazduhoplov je opremljen odgovarajućim uređajima koji se zahtevaju za let i bezbedne operacije, uključujući komunikacione uređaje i navigacionu pomoć, pri čemu se uzima u obzir raspoloživa dokumentacija pružalaca usluga vazduhoplovnog informisanja.
2.a.2. Posada je upoznata, a putnici obavešteni, o mestu na kome se nalazi oprema za vanredne situacije i o načinu rukovanja njome. Postupci u vanrednim situacijama i obaveštenja o upotrebi bezbednosne opreme koja se nalazi u kabini moraju da budu dostupni posadi i putnicima.
2.a.3. Vođa vazduhoplova mora da se uveri:
(i) da je vazduhoplov plovidben kao što je to određeno u tački 6;
(ii) ako je potrebno, da je vazduhoplov propisno registrovan i da se uverenje o registraciji nalazi u vazduhoplovu;
(iii) da su instrumenti i oprema koji se u tački 5. zahtevaju za obavljanje leta ugrađeni u vazduhoplov i ispravni, izuzev kad Lista minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova (MEL) ili istovetan dokument dopušta odstupanja;
(iv) da su masa vazduhoplova i položaj težišta takvi da let može da se obavi u okviru ograničenja navedenih u dokumentima o plovidbenosti;
(v) da su ručni i predati prtljag i teret pravilno utovareni i zaštićeni;
(vi) da u bilo kom trenutku leta operativna ograničenja navedena u tački 4. neće biti prekoračena.
2.a.4. Letačka posada raspolaže podacima o meteorološkim uslovima na aerodromu poletanja, sletanja i, ako je to potrebno, na alternativnom aerodromu, i o uslovima na ruti. Posebna pažnja posvećuje se podacima o potencijalnim opasnim atmosferskim uslovima.
2.a.5. Kad let treba da se obavi u uslovima u kojima je moguće zaleđivanje, vazduhoplov mora da bude sertifikovan za takav let i opremljen i pripremljen za bezbedan let u ovim uslovima.
2.a.6. Kad let treba da se obavi po pravilima za vizuelno letenje (VFR), meteorološki uslovi na ruti moraju da ispunjavaju uslove za vizuelno letenje. Kad let treba da se obavi po pravilima za instrumentalno letenje (IFR), aerodrom sletanja i, ako je to potrebno, alternativni aerodrom(i) na koji vazduhoplov može da sleti biraju se uz uvažavanje predviđenih meteoroloških uslova, raspoloživosti usluga u vazdušnoj plovidbi, dostupnosti opreme i uređaja na zemlji i postupaka za instrumentalno letenje koje je odobrila država aerodroma sletanja i/ili alternativnog aerodroma.
2.a.7. Količina goriva i maziva u vazduhoplovu mora da bude dovoljna da omogući bezbednost planiranog leta i zavisi od meteoroloških uslova, od faktora koji mogu da utiču na performanse vazduhoplova i od kašnjenja koja se očekuju u toku leta. Za svaki let planira se određena količina rezervnog goriva. Predviđaju se postupci za upravljanje gorivom (in-flight fuel management), ako je to potrebno.
3. Letačke operacije
3.a. U pogledu letačkih operacija moraju da se ispune sledeći uslovi:
3.a.1. ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova, tokom poletanja i sletanja i uvek kad vođa vazduhoplova smatra da to nalaže interes bezbednosti, svaki član posade mora da sedi na svom mestu i da koristi sisteme za vezivanje, zavisno od tipa vazduhoplova;
3.a.2. ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova, članovi letačke posade koji su na dužnosti u letačkoj kabini moraju da budu i ostanu na svojim mestima, vezani pojasom za vezivanje, izuzev kad napuštanje njihovog mesta nalažu fiziološke ili operativne potrebe u toku leta;
3.a.3. ako je to bitno zbog tipa vazduhoplova i vrste operacija, vođa vazduhoplova obezbeđuje da svi putnici sede na svojim mestima i da budu obezbeđeni, pre poletanja i sletanja, za vreme taksiranja i uvek kad smatra da to nalaže interes bezbednosti;
3.a.4. let se obavlja tako da se tokom svih faza leta održava primeren razmak od drugih vazduhoplova i nadvise sve prepreke. Ovaj razmak najmanje mora da odgovara zahtevima koje postavljaju važeća pravila letenja;
3.a.5. let ne sme da se nastavi ako poznati uslovi nisu i dalje barem istovetni uslovima iz tačke 2. Kad vazduhoplov leti po pravilima za instrumentalno letenje, prilaz aerodromu ne sme da se nastavi ispod propisane visine ili izvan određenog položaja, ako nisu ispunjeni propisani uslovi vidljivosti;
3.a.6. nastupi li vanredna situacija, vođa vazduhoplova obezbeđuje da svi putnici dobiju uputstva o hitnim merama koje su primerene okolnostima;
3.a.7. vođa vazduhoplova preduzima sve mere potrebne da bi ublažio posledice neprimerenog ponašanja putnika;
3.a.8. vazduhoplov ne sme da taksira na manevarskim površinama aerodroma, niti njegov rotor sme da bude stavljen u pogon, izuzev ako lice koje upravlja vazduhoplovom za to nije kvalifikovano;
3.a.9. po potrebi, u toku leta primenjuju se postupci za upravljanje gorivom u toku leta.
4. Performanse vazduhoplova i operativna ograničenja
4.a. Vazduhoplov se koristi saglasno dokumentima o plovidbenosti i svim povezanim operativnim postupcima i ograničenjima navedenim u njegovom odobrenom letačkom priručniku ili drugoj istovetnoj dokumentaciji. Letački priručnik ili druga istovetna dokumentacija jesu na raspolaganju posadi i redovno se ažuriraju za svaki vazduhoplov.
4.b. Vazduhoplov se koristi saglasno važećoj dokumentaciji o uticaju na životnu sredinu.
4.c. Let ne sme da počne, niti da se nastavi, ako pri planiranoj operativnoj masi i uz uvažavanje svih okolnosti koje bitno utiču na nivo performansi vazduhoplova, planirane performanse vazduhoplova ne omogućavaju obavljanje leta u okviru odgovarajućih razdaljina/oblasti i rastojanja od prepreka. Faktori performansi koji bitno utiču na poletanje, letenje, prilaz/sletanje jesu posebno:
(i) operativni postupci;
(ii) pritisak i nadmorska visina aerodroma;
(iii) temperatura;
(iv) vetar;
(v) veličina, nagib i stanje poletno-sletne staze;
(vi) stanje konstrukcije vazduhoplova, pogona ili sistema, uz uvažavanje mogućih pogoršanja.
4.c.1. Ovi faktori uzimaju se u obzir neposredno, kao operativni parametri ili posredno, u smislu odstupanja ili margina koje mogu da se predvide u planiranju podataka o performansama, zavisno od tipa operacija.
5. Instrumenti, podaci i oprema
5.a. Vazduhoplov mora biti opremljen potrebnom navigacionom, komunikacionom i ostalom opremom neophodnom za planirani let, zavisno od propisa u vazdušnom saobraćaju i pravila letenja u svakoj fazi leta.
5.b. Kad je to potrebno, vazduhoplov mora biti opremljen neophodnom bezbednosnom i medicinskom opremom, opremom za evakuaciju i preživljavanje, uzimajući u obzir rizike povezane sa oblastima operacija, rutama na kojima se leti, visinom i trajanjem leta.
5.c. Svi podaci koji su potrebni letačkoj posadi za obavljanje leta ažurni su i određuju se zavisno od važećih propisa u vazdušnom saobraćaju, od pravila letenja, visine leta i oblasti letenja, a dokumenta u kojima su oni sadržani nalaze se u vazduhoplovu i dostupna su posadi.
6. Kontinuirana plovidbenost
6.a. Vazduhoplov ne sme da operiše ako:
(i) vazduhoplov nije u plovidbenom stanju;
(ii) operativna oprema i oprema koja se koristi u vanrednim situacijama, potrebna za planirani let, nije spremna za upotrebu;
(iii) dokument o plovidbenosti vazduhoplova nije važeći;
(iv) održavanje vazduhoplova nije obavljeno prema programu održavanja.
6.b. Pre svakog leta ili niza uzastopnih letova obavlja se pretpoletni pregled vazduhoplova, da bi se utvrdilo da li je vazduhoplov prikladan za planirani let.
6.c. U programu održavanja navode se konkretni radovi održavanja i rokovi u kojima se oni preduzimaju, a posebno radovi koji su označeni kao obavezni u uputstvima za kontinuiranu plovidbenost.
6.d. Vazduhoplov ne može da se koristi ako posle održavanja kvalifikovana lica ili organizacije nisu utvrdili da je spreman za upotrebu. Potpisana spremnost za upotrebu sadrži osnovne podatke o obavljenom održavanju.
6.e. Evidencije kojima se potvrđuje plovidbenost vazduhoplova čuvaju se dok se podaci iz njih ne zamene novim koji su po obimu i podrobnosti istovetne vrednosti, ali ne manje od 24 meseca ako je reč o detaljnoj evidenciji o održavanju. Evidencije o plovidbenosti vazduhoplova koji je uzet u zakup čuvaju se najmanje dok traje zakup.
6.f. Izmene i popravke na vazduhoplovu moraju da budu usklađene sa osnovnim zahtevima za plovidbenost. Podaci koji pokazuju usklađenost sa zahtevima za plovidbenost obavezno se čuvaju.
7. Članovi posade
7.a. Broj i sastav članova posade određuje se zavisno od:
(i) sertifikovanih ograničenja vazduhoplova uključujući, po potrebi, i pokazivanje odgovarajuće evakuacije u vanrednoj situaciji;
(ii) konfiguracije vazduhoplova;
(iii) vrste i trajanja operacija.
7.b. Član kabinske posade mora:
(i) da bude obučen i redovno proveravan, da bi se dostigla i održala potrebna spremnost za obavljanje dodeljenih mu bezbednosnih zaduženja;
(ii) da se periodično podvrgava proceni zdravstvene sposobnosti za pravilno obavljanje njegovih bezbednosnih zaduženja. Usklađenost se pokazuje procenom koja je zasnovana na najboljoj praksi vazduhoplovne medicine.
7.c. Vođa vazduhoplova ovlašćen je da izdaje naređenja i preduzima mere potrebne za bezbednost operacija i vazduhoplova, lica koja se nalaze u vazduhoplovu i imovine.
7.d. Ako nastupi vanredna situacija koja ugrožava operacije i bezbednost vazduhoplova i/ili lica koja se nalaze u vazduhoplovu, vođa vazduhoplova dužan je da preduzme mere koje nalaže interes bezbednosti. Ako se njima povređuju lokalni propisi ili postupci, vođa vazduhoplova je odgovoran da o tome odmah obavesti odgovarajući lokalni organ.
7.e. Zabranjeno je namerno simuliranje neuobičajenih i vanrednih situacija kad se vazduhoplovom prevoze putnici i teret.
7.f. Nijedan član posade ne sme da dopusti da umor tako umanji delotvornost obavljanja njegovih dužnosti i donošenja odluka da to ugrozi bezbednost leta, pri čemu se, pored ostalog, uzimaju u obzir akumulacija umora, nedovoljno spavanje, broj sektora koje su preleteli, noćni rad ili promene vremenskih zona. Periodi odmora određuju se tako da članovima posade ostane dovoljno vremena da se oporave od dejstava prethodnih radnih zaduženja i dobro odmore do početka narednog leta.
7.g. Član posade vazduhoplova ne sme da obavlja dodeljena zaduženja ako je pod uticajem psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili ako za to nije sposoban usled povrede, umora, uzimanja lekova, bolesti ili drugog sličnog uzroka.
8. Dodatni zahtevi za operacije u komercijalne svrhe i operacije složenog motornog vazduhoplova
8.a. Operacije u komercijalne svrhe i operacije složenog motornog vazduhoplova ne smeju da se odvijaju dok se ne ispune sledeći zahtevi:
8.a.1. operater mora da ima, neposredno ili posredno putem ugovora, sredstva koja su mu potrebna za obim i domašaj operacija. Ona, pre svega, obuhvataju vazduhoplov, objekte, upravljačku strukturu, osoblje, opremu, dokumentaciju koja opisuje delatnosti, odgovornosti i postupke, pristup do odgovarajućih podataka i vođenje evidencije;
8.a.2. operater zapošljava samo odgovarajuće kvalifikovano i obučeno osoblje i primenjuje i održava programe obuke i provere obučenosti članova posade i drugog odgovarajućeg osoblja;
8.a.3. operater mora da uspostavi Listu minimalne ispravnosti opreme (MEL) ili istovetan dokument, uz uvažavanje sledećeg:
(i) dokument sadrži uslove pod kojima vazduhoplov može da operiše u posebnim uslovima, kada na početku leta nisu ispravni određeni instrumenti, delovi opreme ili funkcije;
(ii) dokument se sačinjava za svaki vazduhoplov pojedinačno, uz uvažavanje operativnih uslova i uslova održavanja operatera;
(iii) Lista minimalne ispravnosti opreme zasniva se na Glavnoj listi minimalne ispravnosti opreme (MMEL) ako ona postoji, i ne sme da bude manje ograničavajuća od Glavne listi minimalne ispravnosti opreme;
8.a.4. operater mora da primeni i održava sistem upravljanja koji omogućava usklađenost sa ovim osnovnim zahtevima za operacije i da teži stalnom poboljšanju ovog sistema;
8.a.5. operater mora da uspostavi i održava program sprečavanja udesa i program bezbednosti, koji uključuje program prijavljivanja događaja, koji se koristi unutar sistema upravljanja, da bi se doprinelo težnji za stalnim poboljšavanjem bezbednosti operacija.
8.b. Operacije u komercijalne svrhe i operacije složenim motornim vazduhoplovom odvijaju se prema operativnom priručniku operatera. On sadrži sva potrebna uputstva, obaveštenja i postupke za sve vazduhoplove koji se koriste, i za obavljanje dužnosti operativnog osoblja. Ograničenja trajanja leta, trajanja letačke dužnosti i trajanje odmora članova posade obavezno se navode. Operativni priručnik i njegove izmene moraju da budu usklađene sa odobrenim letačkim priručnikom, i menjaju se kad je to potrebno.
8.c. Operater uspostavlja postupke, ako je to potrebno, kojima se ublažavaju posledice koje neprimereno ponašanje putnika može da ima po bezbednost letačkih operacija.
8.d. Operater vazduhoplova razvija i održava program zaštite (security) koji je prilagođen vazduhoplovu i vrsti operacija i kojim se uređuje:
(i) zaštita letačke kabine;
(ii) kontrolna lista za pretraživanje vazduhoplova;
(iii) program obuke;
(iv) zaštita elektronskih i kompjuterskih sistema, da bi se sprečile namerne smetnje i kvarovi sistema;
(v) prijavljivanje radnji nezakonitog ometanja.
Ako mere zaštite mogu da ugroze bezbednost operacija, procenjuje se rizik i razvijaju odgovarajući postupci za ublažavanje bezbednosnog rizika, za šta može da se koristi i posebna oprema.
8.e. Operater imenuje jednog člana letačke posade za vođu vazduhoplova.
8.f. Za sprečavanje umora koristi se sistem rasporeda osoblja. Kod takvog rasporeda osoblja vodi se računa o dužini leta, intervalima letačke dužnosti, intervalima dužnosti članova letačke posade i prilagođenom trajanju odmora. Ograničenja koja se određuju ovim rasporedom uvažavaju sve okolnosti koje doprinose umoru kao što su, pre svega, broj sektora koje su preleteli, broj vremenskih zona, nedovoljno spavanje, poremećaj cirkardijalnog ritma, noćni rad, pozicioniranje, kumulativno radno vreme u određenom periodu, podelu dodeljenih zaduženja između članova posade i proširenje posade.
8.g. Zadatke koji su predviđeni u tački 6. i one koji su predviđeni u tač. 6a. i 6.b. mora da nadzire organizacija odgovorna za obezbeđivanje kontinuirane plovidbenosti koja, pored zahteva iz Aneksa I tačke 3.a, mora da ispuni i sledeće uslove:
(i) organizacija mora da bude osposobljena za održavanje proizvoda, delova i uređaja pod njenom odgovornošću ili da zaključni ugovor sa organizacijom koja je osposobljena za ove proizvode, delove i uređaje;
(ii) organizacija mora da ustanovi priručnik koji je namenjen za korišćenje i davanje smernica osoblju na koje se odnosi, i koji sadrži opis njenih postupaka povezanih sa kontinuiranom plovidbenosti uključujući, po potrebi, i opis ugovora koji je zaključila sa organizacijom koja ima odobrenje za održavanje.
MERILA ZA KVALIFIKOVANE ORGANIZACIJE IZ ČLANA 13. OVE UREDBE
1. Organizacija, njen direktor i njeno osoblje koje je odgovorno za sprovođenje provere ne smeju ni neposredno, ni kao zastupnici, da učestvuju u projektovanju, proizvodnji, stavljanju na tržište ili održavanju proizvoda, delova, uređaja, komponenti ili sistema ili u njihovim operacijama, servisiranju ili korišćenju. Ovim nije isključena mogućnost razmene tehničkih podataka između uključenih organizacija i kvalifikovane organizacije.
2. Organizacija i njeno osoblje koje je odgovorno za poslove sertifikacije mora da obavlja svoje dužnosti s najvećim mogućim profesionalnim integritetom i najvećom mogućom tehničkom stručnošću, i da bude oslobođena od bilo kakvih pritisaka i podsticaja, posebno finansijskih, koji bi mogli da utiču na njihove zaključke i rezultate istraživanja, posebno od pritisaka i podsticaja koji potiču od lica ili grupa lica na koje utiču rezultati sertifikacije.
3. Organizacija mora da raspolaže osobljem i sredstvima koji se zahtevaju za pravilno obavljanje tehničkih i upravnih poslova povezanih s postupkom sertifikacije i ima pristup opremi potrebnoj za vanredne provere.
4. Osoblje koje je odgovorno za istraživanje mora da ima:
- dobru tehničku i stručnu obuku,
- zadovoljavajuće poznavanje zahteva za poslove sertifikacije koje obavlja i odgovarajuće iskustvo u njima,
- sposobnosti koje su potrebne za izradu izjava, evidencija i izveštaja kojima se pokazuje da su istraživanja sprovedena.
5. Mora da se zajemči nepristrasnost osoblja odgovornog za istraživanje. Njegovo nagrađivanje ne sme da zavisi od broja sprovedenih istraživanja ili od rezultata istraživanja.
6. Organizacija mora da zaključi osiguranje od odgovornosti, izuzev ako je odgovornost na sebe preuzela država članica prema nacionalnim propisima.
7. Osoblje organizacije mora da čuva poslovnu tajnu o svim podacima koje je prikupilo tokom obavljanja njegovih zaduženja u okviru ove uredbe.
Uredba (EZ) br. 1592/2002 |
Ova uredba |
Član 1 |
Član 1 |
Član 2. stav 1. |
Član 2. stav 1. |
Član 2. stav 2 (a) - (e) |
Član 2. stav 2 (a) - (e) |
- |
Član 2. stav 2(f) |
Član 2. stav 3. |
Član 2. stav 3. |
Član 3. stav 1 (a) - (g) |
Član 3. stav 1 (a) - (g) |
- |
Član 3. stav 1 (h) - (l) |
Član 4. stav 1 (a) - (c) |
Član 4. stav 1 (a) - (c) |
- |
Član 4. stav 1 (d) |
- |
Član 4. st. 2. i 3. |
Član 4. stav 2. |
Član 4. stav 4. |
- |
Član 4. stav 5. |
Član 4. stav 3. |
Član 4. stav 6. |
Član 5. stav 1. |
Član 5. stav 1. |
Član 5. stav 2. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 2. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 2. podstav 1. tač.(a) - (c) |
Član 5. stav 2. podstav 1. tač.(a) - (c) |
Član 5. stav 2. podstav 1. tačka (d) |
Član 5. stav 2. podstav 1. tač. (d) i (e) |
Član 5. stav 2. podstav 1. tač. (e) i (f) |
Član 5. stav 2. podstav 1. tač. (f) i (g) |
- |
Član 5. stav 3. |
Član 5. stav 3. |
Član 5. stav 4. |
Član 5. stav 4. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 5. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 4. podstav 1. tač. (a) - (d) |
Član 5. stav 5. podstav 1. tač. (a) - (d) |
Član 5. stav 4. podstav 1. tač. (e)(i) -(iii) |
Član 5. stav 5. podstav 1. tač. (e)(i) - (iii) |
- |
Član 5. stav 5. podstav 1. tač. (e)(iv) - (vi) |
Član 5. stav 4. podstav 1. tač. (f) - (i) |
Član 5. stav 5. podstav 1. tač. (f) - (i) |
- |
Član 5. stav 5. podstav 1. tačka (j) |
Član 5. stav 5. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 6. podstav 1. uvodna rečenica |
Član 5. stav 5. podstav 1. tač. (a), (b) i (c) |
Član 5. stav 6. podstav 1. tač. (a), (b) i (c) |
- |
Član 5. stav 6. podstav 1. tačka (d) |
Član 6. |
Član 6. |
- |
Član 7. |
- |
Član 8. |
- |
Član 9. |
- |
Član 10. |
Član 8. stav 1. |
Član 11. stav 1. |
- |
Član 11. st. 2. - 4. |
Član 8. stav 2. |
Član 11. stav 5. |
- |
Član 11. stav 6. |
Član 9. |
Član 12. |
- |
Član 13. |
Član 10. stav 1. |
Član 14. stav 1. |
- |
Član 14. stav 2. |
Član 10. stav 2. |
Član 14. stav 3. |
Član 10. stav 3. |
Član 14. stav 4. |
Član 10. stav 4. |
Član 14. stav 5. |
Član 10. stav 5. |
Član 14. stav 6. |
Član 10. stav 6. |
Član 14. stav 7. |
Član 11. |
Član 15. |
- |
Član 16. |
Član 12. |
Član 17. |
Član 13, uvodna rečenica |
Član 18, uvodna rečenica |
Član 13. tačka (a) |
Član 18. tačka (a) |
- |
Član 18. tačka (b) |
Član 13. tačka (b) |
Član 18. tačka (c) |
Član 13. tačka (c) |
Član 18. tačka (d) |
- |
Član 18. tačka (e) |
Član 14. |
Član 19. |
Član 15. stav 1, uvodna rečenica |
Član 20. stav 1, uvodna rečenica |
Član 15. stav 1 (a) - (j) |
Član 20. stav 1 (a) - (j) |
- |
Član 20. stav 1. (k) i (l) |
Član 15. stav 2. |
Član 20. stav 2. |
- |
Član 21. |
- |
Član 22. |
- |
Član 23. |
Član 16. st. 1. i 2. |
Član 24. st. 1. i 2. |
- |
Član 24. stav 3. |
Član 16. stav 3. |
Član 24. stav 4. |
Član 16. stav 4. |
Član 24. stav 5. |
|
Član 25 |
Član 17. |
Član 26. |
Član 18. |
Član 27. |
Član 19. |
Član 28. |
Član 20. |
Član 29. |
Član 21. |
Član 30. |
Član 22. |
Član 31. |
Član 23. |
Član 32. |
Član 24. st. 1. - 4. |
Član 33. st. 1. - 4. |
- |
Član 33. stav 5. |
Član 25. st. 1. i 2. |
Član 34. st. 1. i 2. |
- |
Član 34. stav 3. |
Član 26. |
Član 35. |
Član 27. |
Član 36. |
Član 28. |
Član 37. |
Član 29. st. 1. i 2. |
Član 38. st. 1. i 2. |
Član 29. stav 3 (a) - (j) |
Član 38. stav 3 (a) - (j) |
- |
Član 38. stav 3 (k) i (l) |
Član 30. |
Član 39. |
Član 31. |
Član 40. |
Član 32. |
Član 41. |
Član 33. |
Član 42. |
Član 34. |
Član 43. |
Član 35. |
Član 44. |
Član 36. |
Član 45. |
Član 37. |
Član 46. |
Član 38. |
Član 47. |
Član 39. |
Član 48. |
Član 40. |
Član 49. |
Član 41. |
Član 50. |
Član 42. |
Član 51. |
Član 43. |
Član 52. |
Član 44. |
Član 53. |
Član 45. |
Član 54. |
Član 46. stav 1, uvodna rečenica |
Član 55. stav 1, uvodna rečenica |
Član 46. stav 1(a) - (d) |
Član 55. stav 1 (a) - (d) |
- |
Član 55. stav 1 (e) |
Član 46. st. 2. i 3. |
Član 55. st. 2. i 3. |
- |
Član 56. |
- |
Član 57. |
Član 47. st. 1. i 2. |
Član 58. st. 1. i 2. |
Član 47. stav 3. |
- |
Član 47. stav 4. |
Član 58. stav 3. |
Član 47. stav 5. |
- |
- |
Član 58. stav 4. |
Član 48. stav 1, uvodna rečenica |
Član 59. stav 1, uvodna rečenica |
Član 48. stav 1 (a) |
Član 59. stav 1 (a) i (b) |
Član 48. stav 1 (b) i (c) |
Član 59. stav 1 (c) i (d) |
- |
Član 59. stav 1 (e) |
Član 48. st. 2. i 3. |
Član 59. st. 2. i 3. |
- |
Član 59. stav 4. |
Član 48. st. 4. - 10. |
Član 59. st. 5. - 11. |
Član 49. |
Član 60. |
Član 50. |
Član 61. |
Član 51. |
Član 62. |
Član 52. |
Član 63. |
Član 53. |
Član 64. |
Član 54. |
Član 65. |
Član 55. |
Član 66. |
Član 56. |
Član 67. |
- |
Član 68. |
Član 57. |
Član 69. |
Član 59. |
Član 70. |
Uredba Komisije (EZ) br. 690/2009 od 30. jula 2009. godine o izmenama i dopunama Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 o zajedničkim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ
Član 1
Član 6. stav 1. Uredbe (EZ) br. 216/2008 menja se i glasi:
"1. Proizvodi, delovi i uređaji moraju da ispunjavaju zahteve za zaštitu životne sredine koji su sadržani u Amandmanu 9. Sveska I i Amandmanu 6. Sveska II Aneksa 16. Čikaške konvencije koji se primenjuje od 20. novembra 2008, izuzev Dodataka na Aneks 16."
Član 2
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Ova uredba je u celini obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama.
Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 1108/2009 od 21. oktobra 2009. godine o izmenama i dopunama Uredbe (EZ) br. 216/2008 u oblasti aerodroma, upravljanja vazdušnim saobraćajem i usluga u vazdušnoj plovidbi i o stavljanju van snage Uputstva 2006/23/EZ
Član 1
Uredba (EZ) br. 216/2008 menja se i dopunjava kako sledi:
1. Član 1. menja se i glasi:
"Član 1
Oblast primene
1. Uredba se primenjuje na:
(a) projektovanje, proizvodnju, održavanje i korišćenje vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja, osoblje i organizacije koje su uključene u projektovanje, proizvodnju i održavanje vazduhoplovnih proizvoda, delova i uređaja;
(b) osoblje i organizacije koji su uključeni u operacije vazduhoplova;
(c) projektovanje, održavanje i korišćenje aerodroma i osoblje i organizacije koje su uključene u ove delatnosti, pri čemu se ne dira u propise Zajednice i nacionalne propise o životnoj sredini i planiranju i korišćenju zemljišta radi zaštite okoline aerodroma;
(d) projektovanje, proizvodnju i održavanje opreme aerodroma i na osoblje i organizacije koje su uključene u ove delatnosti;
(e) projektovanje, proizvodnju i održavanje sistema i sastavnih elemenata (constituents) za upravljanje vazdušnim saobraćajem i pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, (ATM/ANS) i osoblje i organizacije koje su uključene u ove delatnosti;
(f) ATM/ANS osoblje i organizacije koje su uključene u navedeno.
2. Uredba se ne primenjuje na:
(a) proizvode, delove, uređaje, osoblje i organizacije iz stava 1(a) i (b) ovog člana kad se koriste u vojnim, carinskim i policijskim operacijama, operacijama traganja i spasavanja, protivpožarne zaštite, obalske straže ili za slične operacije ili usluge. Države članice moraju da obezbede mere koje omogućavaju da ove operacije ili usluge, koliko je to moguće i, na prikladan način, uvažavaju ciljeve ove uredbe.
(b) aerodrome ili njihove delove i opremu, osoblje i organizacije iz stava 1 (c) i (d) ovog člana, koje nadzire i kojima upravlja vojska;
(c) ATM/ANS, uključujući sisteme, sastavne elemente, osoblje i organizacije iz stava 1(e) i (f) ovog člana koje pruža ili čini dostupnim vojska. Države članice moraju da obezbede da vazduhoplovi iz tačke (a) ovog stava, po potrebi, budu razdvojeni od drugih vazduhoplova.
3. Države članice, ukoliko je izvodljivo, moraju da garantuju da vojni objekti iz stava 2(b) ovog člana koji su namenjeni javnoj upotrebi ili usluge iz stava 2(c) ovog člana koje vojno osoblje pruža javnosti, omogućavaju nivo bezbednosti koji je efektivan najmanje kao i onaj koji se zahteva u osnovnim zahtevima iz Aneksa Va i Vb. ove uredbe";
2. Član 3. menja se i dopunjava kako sledi:
(a) tačka (1) menja se i glasi:
"1) delovi i uređaji (part and appliances) označavaju svaki instrument, opremu, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatnu opremu, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljavaju ili su namenjeni za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu; ovo uključuje delove strukture vazduhoplova, motora ili elise ili opremu koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;"
(b) sledeća tačka dodaje se:
"6a) sastavni elementi ATM/ANS (ATM/ANS constituents) označava svaki sastavni element kao što je definisano članu 2. tačka 19) Uredbe (EZ) br. 549/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 10. marta 2004. godine kojom se predviđa okvir za formiranje Jedinstvenog evropskog neba (Okvirna uredba);";
(c) tačka (5) menja se i glasi:
"5) operater (operator) označava svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova ili jedan ili više aerodroma;";
(d) sledeće tačke dodaju se:
"13) aerodrom (aerodrome) je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova;
14) oprema aerodroma (aerodrome equipment) označava svu opremu, aparate, pribor, softver ili dodatnu opremu, koja se koristi ili koja namerava da se koristi da doprinese operacijama vazduhoplova na aerodromu;
15) platforma (apron) je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;
16) usluge upravljanja platformom (apron management service) označavaju usluge kojima se obezbeđuje upravljanje aktivnostima i kretanjem vazduhoplova i vozila na platformi;
17) ATM/ANS označava funkcije upravljanja vazdušnim saobraćajem, kao što su one definisane u članu 2. tačka 10) Uredbe (EZ) br. 549/2004, usluge u vazdušnoj plovidbi, kao što su one definisane u članu 2. tačka 4) navedene uredbe i usluge koje se sastoje od pribavljanja i obrade podataka i formatiranja i prosleđivanja podataka u opštem vazdušnom saobraćaju u svrhe bezbednosti vazdušne plovidbe;
18) ATM/ANS sistem (ATM/ANS system) je svaka kombinacija opreme i sistema povezanih sa bezbednošću, kako je on definisan u članu 2. tačka 39) Uredbe (EZ) br. 549/2004;
19) usluge informisanja vazduhoplova u letu (flight information service) označavaju usluge kojima se obezbeđuje davanje saveta i obaveštenja koji su korisni za bezbedno i delotvorno izvođenje leta." ;
3. U članu 4. dodaju se sledeći stavovi:
"3a. Aerodromi koji su otvoreni za javnost, uključujući opremu, koji se nalaze na teritoriji na kojoj se primenjuje Ugovor, opslužuju javni avio-prevoz i na kojima se operacije odvijaju uz korišćenje instrumentalnog prilaza ili postupaka za poletanje i:
(a) koji imaju asfaltiranu poletno-sletnu stazu dužine 800 m ili više; ili
(b) koji isključivo opslužuju helikoptere,
moraju da budu usklađeni sa ovom uredbom. Osoblje i organizacije koje su uključene u korišćenje ovih aerodroma moraju da budu usklađeni sa ovom uredbom.
3b. Odstupajući od stava 3 (a) ovog člana države članice mogu da odluče da aerodrom izuzmu od primene ove uredbe ako:
- ne beleži više od 10.000 putnika godišnje, i
- ne beleži više od 850 kretanja povezanih sa teretom godišnje.
Ako država članica odobri ovo izuzeće, a ono ne odgovara opštim bezbednosnim ciljevima ove uredbe ili bilo kom drugom propisu Zajednice Komisija, prema zaštitnom postupku koji je predviđen u članu 65. stav 7. ove uredbe, odlučuje da ne dopusti izuzeće. U tom slučaju predmetna država članica stavlja izuzeće van snage.
3c. ATM/ANS usluge koje se pružaju u vazdušnom prostoru teritorije na koju se primenjuje Ugovor, kao i u svakom drugom vazdušnom prostoru u kome se na države članice odnosi član 1. stav 3. Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 551/2004 od 10. marta 2004. godine o organizaciji i korišćenju vazdušnog prostora u okviru Jedinstvenog evropskog neba (Uredba o vazdušnom prostoru) -, moraju da budu usklađene sa ovom uredbom. Sistemi, sastavni elementi, osoblje i organizacije koje su uključene u pružanje ovih ATM/ANS usluga moraju da budu usklađeni sa ovom uredbom.";
4. U članu 5. stav 2. tač. (b) i (c) menjaju se i glase:
"(b) merama iz stava 5. ovog člana mogu da se odrede zahtevi za sertifikaciju u vezi s delovima i uređajima. Sertifikati za delove i uređaje izdaju se kad podnosilac zahteva pokaže da su delovi i uređaji usklađeni s detaljnim specifikacijama plovidbenosti kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz stava 1. ovog člana;
(c) vazduhoplov ne sme da se koristi ako nema važeću potvrdu o plovidbenosti. Ona se izdaje kad podnosilac zahteva pokaže da je vazduhoplov usklađen s projektom tipa odobrenim u njegovoj potvrdi o tipu i kad s tim povezana dokumentacija, pregledi i ispitivanja pokažu da je vazduhoplov sposoban za bezbedne operacije. Potvrda o plovidbenosti važi dok se ne suspenduje, ne stavi van snage ili ukine, i dok se vazduhoplov održava prema osnovnim zahtevima za kontinuiranu plovidbenost iz tačke 1.d Aneksa I ove uredbe i merama iz stava 5. ovog člana;";
5. u članu 7. stav 4. menja se i glasi:
"4. Sertifikat se zahteva za svaki uređaj za obuku kojim se simulira let koji se koristi u obuci pilota. Sertifikat se izdaje kad podnosilac zahteva pokaže da uređaj ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima Aneksa III ove uredbe.";
6. Član 8. se menja i dopunjava kako sledi:
(a) stav 1. menja se i glasi:
"1. Pri operacijama vazduhoplova iz člana 4 stav 1 (b) i (c) ove uredbe moraju da budu ispunjeni osnovni zahtevi iz Aneksa IV ove uredbe i, ako je primenjivo, iz Aneksa Vb. ove uredbe";
(b) stav 5. menja se i dopunjava kako sledi:
(i) tačka (a) menja se i glasi:
"(a) uslove za korišćenje vazduhoplova prema osnovnim zahtevima iz Aneksa IV ove uredbe i, ako je primenjivo, Aneksa Vb ove uredbe;";
(ii) tačka (g) menja se i glasi:
"(g). način na koji operacije vazduhoplova iz tač. a(ii), (d) i (h) Aneksa II ove uredbe, kad se koriste za javni avio-prevoz, ispunjavaju odgovarajuće osnovne zahteve iz Aneksa IV ove uredbe i, ako je primenjivo, iz Aneksa Vb ove uredbe";
(c) u stavu 6. dodaje se sledeća alineja:
"- uvažavaju bezbednosne aspekte povezane s ATM/ANS,";
7. Sledeći članovi dodaju se:
"Član 8a
Aerodromi
1. Aerodromi, aerodromska oprema, kao i korišćenje aerodroma, moraju da ispunjavaju osnovne zahteve iz Aneksa Va ove uredbe i, ako je primenjivo, Aneksa Vb ove uredbe.
2. Usklađenost aerodroma, aerodromske opreme kao i korišćenja aerodroma s osnovnim zahtevima utvrđuje se prema sledećem:
(a) dozvola za korišćenje aerodroma se zahteva za svaki aerodrom. Dozvola za korišćenje aerodroma i odobravanje izmena u toj dozvoli izdaju se kada podnosilac zahteva pokaže da je aerodrom usklađen s osnovama za sertifikaciju aerodroma iz tačke (b) ovog stava i da aerodrom nema nijednu osobinu ili karakteristiku koje ga čini nebezbednim za korišćenje. Dozvola za korišćenje obuhvata aerodrom, njegovo korišćenje i njegovu opremu povezanu s bezbednošću.
(b) osnove za sertifikaciju aerodroma sastoje se od:
(i) važećih sertifikacionih zahteva (certification specifications) za vrstu aerodroma;
(ii) odredaba s potvrđenim ekvivalentnim nivoom bezbednosti; i
(iii) posebnih detaljnih tehničkih specifikacija koje su potrebne kad neki od zahteva iz tačke (i) ovog stava usled svojstava projekta određenog aerodroma ili operativnih iskustava, nije dovoljan ili nije pogodan da omogući usklađenost sa osnovnim zahtevima iz Aneksa Va ove uredbe;
(c) merama iz stava 5. ovog člana mogu da se odrede zahtevi za sertifikaciju aerodromske opreme značajne po bezbednost. Sertifikat za ovu opremu izdaje se kad podnosilac zahteva pokaže da je oprema usklađena s detaljnim specifikacijama kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz stava 1. ovog člana;
(d) organizacije odgovorne za korišćenje aerodroma moraju da pokažu da su osposobljene i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima. Osposobljenost i sredstva priznaju se izdavanjem sertifikata iz tačke (a) ovog stava. Mogu da se priznaju i izdavanjem odvojenog sertifikata, ako tako odluči država članica u kojoj se aerodrom nalazi. Prava koja su sertifikatom data organizaciji i obim sertifikata, uključujući listu aerodroma koji će biti korišćeni, navode se u sertifikatu;
(e) odstupajući od tačke (d) ovog stava, države članice mogu da pružaocima usluga upravljanja platformom dopuste mogućnost davanja izjave (deklaracije) da su osposobljeni i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane sa pružanjem njihovih usluga.
3. Države članice donose propise kojima aerodrome štite od aktivnosti i razvoja u okolini koji mogu da izazovu neprihvatljive rizike po vazduhoplove koji koriste aerodrome.
4. Operateri aerodroma moraju da prate aktivnosti i razvoj koji mogu da izazovu neprihvatljive bezbednosne rizike po vazdušni saobraćaj u okolini aerodroma i, saglasno svojim nadležnostima, usvajaju odgovarajuće mere za umanjenje rizika.
5. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema detaljnom regulatornom postupku koji je predviđen u članu 65. stav 4. ove uredbe.
One posebno određuju:
(a) uslove za određivanje osnova za sertifikaciju aerodroma i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(b) uslove za određivanje detaljnih specifikacija za aerodromsku opremu i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(c) uslove za izdavanje, održavanje, izmene i dopune, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole za korišćenje aerodroma i dozvole za aerodromsku opremu, uključujući operativna ograničenja povezana sa specifičnostima projekta aerodroma;
(d) uslove za korišćenje aerodroma prema osnovima zahtevima iz Aneksa Va ove uredbe i, ako je primenjivo, Aneksa Vb ove uredbe;
(e) uslove za izdavanje, održavanje, izmene i dopune, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole iz stava 2(d);
(f) odgovornosti imalaca dozvola;
(g) uslove za prihvatanje i pretvaranje dozvola za korišćenje aerodroma koje izdaju države članice, uključujući mere koje je država članica, pre stupanja na snagu ove uredbe, odobrila na osnovu prijavljenih odstupanja od Aneksa 14. Čikaške konvencije;
(h) uslove pod kojima se odlučuje da se ne dopusti izuzeće iz člana 4. stav 3(b) ove uredbe uključujući merila za teretne aerodrome, obaveštavanje o aerodromima koji su izuzeti i pregled odobrenih izuzeća;
(i) uslove pod kojima se korišćenje zabranjuje, ograničava ili podleže posebnim uslovima u interesu bezbednosti;
(j) uslove i postupke u vezi s izjavom (deklaracijom) pružalaca usluga iz stava 2 (e) ovog člana i u vezi s nadzorom nad njima.
6. Mere iz stava 5:
(a) odražavaju najnovije stanje tehnike i najbolju praksu u oblasti aerodroma i uvažavaju važeće standarde i preporučenu praksu ICAO;
(b) srazmerne su veličini, prometu, kategoriji i složenosti aerodroma i vrsti i obimu operacija na njemu;
(c) uvažavaju svetska iskustva u korišćenju aerodroma i naučna i tehnička dostignuća;
(d) omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda;
(e) omogućavaju potrebnu fleksibilnost za prilagođeno usaglašavanje.
Član 8b
ATM/ANS
1. ATM/ANS usluge moraju da se pružaju u skladu sa osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe i, ako je primenjivo, Aneksa Va ove uredbe.
2. Od pružalaca ATM/ANS usluga se zahteva da imaju sertifikat. Sertifikat se izdaje kad pružalac usluga pokaže da je osposobljen i da ima sredstva da ispunjava odgovornosti povezane s njegovim pravom na pružanje usluga. Prava koja su data i obim usluga koje se pružaju moraju da budu navedeni u sertifikatu.
3. Odstupajući od stava 2. ovog člana, države članice mogu da pružaocima usluga informisanja vazduhoplova u letu dopuste mogućnost davanja izjave (deklaracije) da su osposobljeni i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane sa pružanjem njihovih usluga.
4. Merama iz stava 6. ovog člana mogu da se odrede zahtevi za sertifikaciju organizacija koje se bave projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem ATM/ANS sistema i sastavnih elemenata značajnih po bezbednost. Sertifikat se izdaje ovim organizacijama kad pokažu da su osposobljene i da imaju sredstva da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima. Prava koja su data moraju da budu navedena u sertifikatu.
5. Merama iz stava 6. ovog člana mogu da se odrede zahtevi za sertifikaciju ili - alternativno - potvrđivanje (validation) pružalaca ATM/ANS usluga u vezi sa ATM/ANS sistemima i sastavnim elementima značajnim po bezbednost. Sertifikat u vezi sa ovim sistemima i sastavnim elementima izdaje se, ili se potvrda daje, kad podnosilac zahteva pokaže da su sistemi i sastavni elementi usklađeni sa detaljnim specifikacijama kojima se obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz stava 1. ovog člana.
6. Mere potrebne za primenu ovog člana usvajaju se prema regulatornom postupku iz člana 5. stav 3. Uredbe (EZ) br. 549/2004.
Mere posebno određuju sledeće:
(a) uslove za pružanje ATM/ANS usluga saglasno osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe i, ako je primenjivo, iz Aneksa Va ove uredbe;
(b) uslove za određivanje detaljnih specifikacija za ATM/ANS sisteme i sastavne elemente i obaveštavanje podnosilaca zahteva o njima;
(c) uslove za izdavanje, održavanje, izmene ili dopune, suspenziju ili stavljanje van snage sertifikata iz st. 2. i 4. ovog člana;
(d) odgovornosti imalaca sertifikata;
(e) uslove i postupke u vezi sa izjavom (deklaracijom) pružalaca usluga iz stava 3. ovog člana i u vezi sa nadzorom nad njima;
(f) uslove pod kojima se operacije zabranjuju, ograničavaju ili podležu posebnim uslovima u interesu bezbednosti.
7. Mere iz stava 6. ovog člana moraju da:
(a) odražavaju najnovije stanje tehnike i najbolju praksu u oblasti ATM/ANS;
(b) su srazmerne vrsti i složenosti usluga koje se pružaju;
(c) uvažavaju ATM/ANS svetska iskustva i naučna i tehnička dostignuća;
(d) razvijaju se tako što, koliko je to moguće, uvažavaju odredbe Uredbe (EZ) br. 549/2004 i Uredbe (EZ) br. 550/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 10. marta 2004. godine o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi u Jedinstvenom evropskom nebu (Uredba o pružanju usluga), Uredbe (EZ) br. 551/2004 i Uredbe (EZ) br. 552/2004 Evropskog parlamenta i Saveta od 10. marta 2004. godine o interoperabilnosti evropske mreže za upravljanje vazdušnom plovidbom (Uredba o interoperabilnosti) i omogućavaju prelazne mehanizme kojima se postiže neprekinuto važenje sertifikata koji su već izdati saglasno navedenim uredbama; na početku, one sadrže bezbednosne propise iz navedenih uredbi i, po potrebi, u slučaju budućih promena, uvažavaju najnovija naučna i tehnička dostignuća;
(e) omogućavaju trenutnu reakciju na utvrđene uzroke udesa i ozbiljnih nezgoda.
Član 8c
Kontrolori letenja
1. Kontrolori letenja i lica i organizacije koji su uključeni u obuku, testiranje, proveru ili zdravstvenu procenu kontrolora letenja moraju da budu usaglašeni sa osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe.
2. Kontrolori letenja moraju da imaju dozvolu i lekarsko uverenje koji odgovaraju uslugama koje pružaju.
3. Dozvola iz stava 2. ovog člana se izdaje kad podnosilac zahteva za izdavanje dozvole pokaže da ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa osnovnim zahtevima u pogledu teorijskog znanja, praktičnih sposobnosti, jezičkog znanja i iskustva, kao što je to predviđeno u Aneksu Vb ove uredbe.
4. Lekarsko uverenje iz stava 2. ovog člana izdaje se kad je kontrolor letenja usaglašen s pravilima koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa osnovnim zahtevima u pogledu zdravstvene sposobnosti, kao što je to propisano u Aneksu Vb ove uredbe. Lekarska uverenja moraju da izdaju lekari vazduhoplovne medicine ili vazduhoplovno-medicinski centri.
5. U dozvoli i lekarskom uverenju moraju da se navedu prava koja su data kontroloru letenja i obim dozvole i lekarskog uverenja.
6. Osposobljenost organizacija za obuku kontrolora letenja, lekara vazduhoplovne medicine i vazduhoplovno-medicinskih centara da ispunjavaju odgovornosti povezane s njihovim pravima u odnosu na izdavanje dozvola i lekarskih uverenja priznaje se izdavanjem sertifikata.
7. Sertifikat se izdaje kad organizacije za obuku, lekari vazduhoplovne medicine i vazduhoplovno-medicinski centri za kontrolore letenja pokažu da su usaglašeni sa pravilima koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe. U njemu se navode prava koja su data izdavanjem sertifikata.
8. Lica koja su odgovorna za sprovođenje praktične obuke ili za procenu veština kontrolora letenja moraju da imaju ovlašćenje. Ovlašćenje se izdaje kad lice pokaže da ispunjava pravila koja se donose da bi se omogućila usklađenost sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe. U njemu se navode prava koja su data izdavanjem ovlašćenja.
9. Simulatori za obuku moraju da budu usklađeni sa odgovarajućim osnovnim zahtevima iz Aneksa Vb ove uredbe.
10. Mere koje su namenjene za izmene i dopune sporednih elemenata ovog člana njegovim dopunjavanjem, usvajaju se prema detaljnom regulatornom postupku koji je predviđen u članu 65. stav 4. ove uredbe.
Ove mere moraju posebno da određuju:
(a) različita ovlašćenja, dodatna i posebna ovlašćenja koja se unose u dozvole kontrolora letenja;
(b) uslove za izdavanje, održavanje, izmenu, ograničenje, suspenziju ili stavljanje van snage dozvola, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, odobrenja i sertifikata i uslove pod kojima se ne zahtevaju ovi sertifikati i odobrenja i omogućava prelazni mehanizam kojim se postiže kontinuirano važenje već izdatih odobrenja i sertifikata;
(c) prava i odgovornosti imalaca dozvola, ovlašćenja, dodatnih i posebnih ovlašćenja iz dozvola, lekarskih uverenja, odobrenja i sertifikata;
(d) uslove za prihvatanje i konverziju dozvola kontrolora letenja, kao i uslove za prihvatanje i konverziju nacionalnih lekarskih uverenja i pretvaranje u opštepriznata lekarska uverenja.
11. Mere iz stava 10. ovog člana odražavaju najnovije stanje tehnike, uključujući najbolju praksu i naučna i tehnička dostignuća u oblasti obuke kontrolora letenja. Na početku, razvijaju se na osnovu Uputstva Evropskog parlamenta i Saveta 2006/23/EZ od 5. aprila 2006. godine o dozvoli kontrolora letenja Zajednice."
8. Član 9. menja se i dopunjava kako sledi:
(a) stav 1. menja se i glasi:
"1. Vazduhoplovi iz člana 4. stav 1(d) ove uredbe, njihova posada i operacije, moraju da ispunjavaju važeće standarde ICAO. U odsustvu standarda ICAO, vazduhoplovi i njihove operacije moraju da ispune zahteve iz Aneksa I, III i IV ove uredbe, i, ako je primenjivo, iz Aneksa Vb ove uredbe, ako ovi zahtevi nisu suprotni pravima trećih država iz međunarodnih ugovora.";
(b) u stavu 5. sledeća tačka dodaje se:
"(e) o bezbednosnim aspektima povezanim sa ATM/ANS.";
9. u članu 10, stav 1. menja se i glasi:
"1. Države članice, Komisija i Agencija moraju da sarađuju kako bi omogućili usklađenost sa ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje.";
10. Član 11. menja se i dopunjava kako sledi:
(a) st. 4. i 5. menjaju se i glase:
"4. Dok na snagu ne stupe mere iz člana 5. stav 5, člana 7. stav 6. i člana 9. stav 4. ove uredbe i dok ne istekne prelazni period koji je njima predviđen, ne dirajući primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi, mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima.
5. Dok na snagu ne stupe mere iz člana 8. stav 5. ove uredbe i dok ne istekne prelazni period koji je njima predviđen, ne dirajući primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima."
(b) sledeći stavovi dodaju se:
"5a. Dok na snagu ne stupe mere iz člana 8a. stav 5. i člana 8c. stav 10. ove uredbe i dok ne istekne prelazni period koji je njima predviđen, ne dirajući primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima.
5b. Dok na snagu ne stupe mere iz člana 8b. stav 6. ove uredbe i dok ne istekne prelazni period koji je njima predviđen, ne dirajući primenu člana 69. stav 4. ove uredbe, sertifikati koji ne mogu da se izdaju prema ovoj uredbi mogu da se izdaju prema važećim nacionalnim propisima ili, kada je primenjivo, na osnovu odgovarajućih zahteva iz Uredbe Komisije (EZ) br. 2096/2005 od 20. decembra 2005. godine o zajedničkim zahtevima za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi."
11. U članu 13, sledeći stav dodaje se:
"Kvalifikovane organizacije ne mogu da izdaju sertifikate.";
12. U članu 18, tač. (c) i (d) menjaju se i glase:
"(c) izdaje sertifikacione zahteve (certification specifications), prihvatljive načine usaglašavanja (acceptable means of compliance) i smernice (guidance material) za primenu ove uredbe i pravila za njeno izvršenje;
(d) donosi odgovarajuće odluke za primenu čl. 20, 21, 22, 22a, 22b, 23, 54. i 55. ove uredbe, uključujući odobravanje izuzeća u ispunjavanju osnovnih zahteva utvrđenih ovom uredbom i pravilima za njeno izvršenje imaocima sertifikata koje je ona izdala, u slučaju nepredviđenih hitnih operativnih okolnosti ili operativnih potreba s ograničenim trajanjem, pod uslovom da izuzeće ne utiče nepovoljno na nivo bezbednosti, da se odobri na period koji ne prelazi dva meseca, da se o tome obavesti Komisija i da se ono ne obnavlja;";
13. U članu 19. stav 2, tačka (a) menja se i glasi:
"(a) sertifikacione zahteve i prihvatljive načine usaglašavanja; i";
14. Sledeći članovi dodaju se:
"Član 22a
ATM/ANS
U pogledu ATM/ANS iz člana 4. stav 3c. ove uredbe Agencija:
(a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija sprovodi inspekcije i provere (odite) organizacija koje sertifikuje;
(b) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikata organizacijama koje imaju sedište izvan teritorije na kojoj se primenjuje Ugovor, a odgovorne su za pružanje usluga u vazdušnom prostoru teritorije na kojoj se primenjuje Ugovor;
(c) izdaje i produžava važenje (obnavlja) sertifikata organizacijama koje pružaju panevropske usluge (pan-European services);
(d) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad imalac sertifikata ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.
Član 22b
Sertifikacija kontrolora letenja
U pogledu lica i organizacija iz člana 8c. stav 1. Agencija:
a) sama ili preko nacionalnih vazduhoplovnih vlasti ili kvalifikovanih organizacija, sprovodi istraživanja i provere (odite) organizacija koje sertifikuje i, po potrebi, njihovog osoblja;
b) izdaje i obnavlja važenje sertifikata organizaciji za obuku kontrolora letenja sa sedištem izvan država članica i, po potrebi, njihovom osoblju;
c) menja, suspenduje ili stavlja van snage odgovarajući sertifikat onda kad više nisu ispunjeni uslovi pod kojima je sertifikat izdat ili kad pravno ili fizičko lice koje ima sertifikat ne ispunjava obaveze sadržane u ovoj uredbi ili pravilima za njeno izvršenje.";
15. u članu 33. stav 2(c), datum "30. septembar" menja se i glasi "30. novembar";
16. u članu 44, stav 1. menja se i glasi:
"1. Žalba može da se izjavi na odluke koje Agencija donese prema čl. 20, 21, 22, 22a, 22b, 23, 55. ili 64. ove uredbe.";
17. u članu 50, stav 2. menja se i glasi:
"2. Sudu pravde Evropskih zajednica može da se izjavi tužba za poništenje odluka koje Agencija donese prema čl. 20, 21, 22, 22a, 22b, 23, 55. ili 64. ove uredbe kada se iscrpe svi žalbeni postupci unutar Agencije.".
18. član 52. menja se i dopunjava kako sledi:
(a) u stavu 1, prvi podstav menja se i glasi:
"U najkraćem mogućem roku, po stupanju na snagu ove Uredbe, upravni odbor uspostavlja transparentne procedure za izdavanje mišljenja, sertifikacionih zahteva, prihvatljivih načina usaglašavanja i smernica iz člana 18.(a) i (c) ove uredbe.";
(b) stav 2. menja se i glasi:
"2. Kada Agencija, na osnovu člana 19. ove uredbe daje mišljenja, sertifikacione zahteve, smernice, prihvatljive načine usaglašavanja koje treba da primenjuju države članice, ona uspostavlja postupak po kome se savetuje sa državama članicama. Agencija može da osnuje radnu grupu u koju je svaka država članica ovlašćena da imenuje stručnjaka.".
19. u članu 55. stav 1, prva rečenica menja se i glasi:
"Agencija može sama da sprovede sva potrebna istraživanja u preduzećima (privrednim društvima) u skladu sa čl. 7, 20, 21, 22, 22a, 22b, 23. i član 24. stav 2. ove uredbe ili da ih poveri nacionalnoj vazduhoplovnoj vlasti ili kvalifikovanoj organizaciji."
20. sledeći član dodaje se:
"Član 65a
Izmene i dopune
Saglasno Ugovoru, Komisija predlaže izmene i dopune uredaba (EZ) br. 549/2004, (EZ) br. 550/2004, (EZ) br. 551/2004 i (EZ) br. 552/2004, da bi se uvažili zahtevi iz ove uredbe.";
21. naslov Aneksa V menja se i glasi:
"Merila za kvalifikovane organizacije iz člana 13. ove uredbe ("kvalifikovani entitet" ili "entitet")";
22. aneksi Va i Vb dodaju se, kako je navedeno u Aneksu ove uredbe.
Član 2
Uputstvo 2006/23 se ovim stavlja van snage.
Odredbe Uputstva 2006/23/EZ nastavljaju da se primenjuju na prelaznoj osnovi, do datuma primene mera koje su navedene u članu 8c. stav 10. Uredbe (EZ) br. 216/2008 koja je izmenjena i dopunjena ovom uredbom.
Član 3
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u Službenom listu Evropske unije.
Komisija će do 31. decembra 2013. godine usvojiti mere iz člana 8a. stav 5. Uredbe (EZ) br. 216/2008 na način kako je izmenjena i dopunjena ova uredba. Član 8a. primenjuje se od datuma navedenih u tim merama.
Komisija će do 31. decembra 2012. godine doneti mere iz člana 8b. stav 6. i člana 8c. stav 10. Uredbe (EZ) br. 216/2008 na način kako je izmenjena i dopunjena ova uredba. Čl. 8b. i 8c. primenjuju se od datuma navedenih u tim merama.
Ova uredba u celini obavezuje i neposredno se primenjuje u svim državama članicama.
"Aneks Va
OSNOVNI ZAHTEVI ZA AERODROME
A - Fizičke osobine, infrastruktura i oprema
1. Površina za kretanje (Movement area)
(a) Aerodromi moraju da odrede površinu za sletanje i poletanje vazduhoplova koja ispunjava sledeće uslove:
(i) prostor za sletanje i poletanje mora da ima dimenzije i osobine koje odgovaraju vazduhoplovima kojima je namenjeno korišćenje objekta;
(ii) prostor za sletanje i poletanje, ako je to potrebno, mora da ima nosivost koja omogućava ponavljajuće operacije vazduhoplova kojima je namenjen. Onaj prostor koji nije namenjen ponavljajućim operacijama vazduhoplova mora da bude podoban da pruži potporu vazduhoplovu;
(iii) prostor za sletanje i poletanje mora da se projektuje tako da omogućava oticanje vode i sprečava da nagomilana voda stvori neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova;
(iv) nagib i promene nagiba prostora za sletanje i poletanje ne smeju da prouzrokuju neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova;
(v) karakteristike površine prostora za sletanje i poletanje moraju da odgovaraju vazduhoplovima kojima su namenjene; i
(vi) prostor za sletanje i poletanje mora da bude slobodan od predmeta koji mogu da stvore neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova.
(b) Kad ima više prostora određenih za sletanje i poletanje, oni moraju da su takvi da ne stvaraju neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova.
(c) Prostor koji je namenjen za sletanje i poletanje mora da bude okružen određenim zonama. One su namenjene zaštiti vazduhoplova koji ih nadleću dok poleću ili sleću, ili ublažavanju posledica prevremenog sletanja ili posledica skretanja sa prostora za sletanje i poletanje ili njegovog prekoračenja i ispunjavaju sledeće uslove:
(i) ove zone moraju da imaju dimenzije koje odgovaraju predviđenim operacije vazduhoplova.;
(ii) nagib i promene nagiba u ovim zonama ne sme da prouzrokuje neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova;
(iii) ove zone moraju da su slobodne od predmeta koji mogu da stvore neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova. To ne znači da na njima ne može da se nalazi lomljiva oprema potrebna za podršku operacijama vazduhoplova;
(iv) svaka od ovih zona mora da ima nosivost koja odgovara njenoj nameni.
(d) Ove površine aerodroma i njima pripadajuća neposredna okolina namenjena taksiranju ili parkiranju vazduhoplova moraju da se projektuju tako da omoguće bezbedne operacije vazduhoplova koji nameravaju da koriste pojedine objekte pod svim planiranim uslovima, i ispunjavaju sledeće uslove:
(i) nosivost ovih površina mora da omogući ponavljajuće operacije vazduhoplova kojima je namenjeno njihovo korišćenje, izuzev kad se koriste samo povremeno, u kom slučaju moraju da budu sposobne da pruže potporu vazduhoplovu;
(ii) ove površine moraju da budu projektovane tako da omogućavaju oticanje vode i sprečavaju da nagomilana voda stvori neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova;
(iii) nagibi i promene nagiba na ovim površinama ne smeju da stvaraju neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova;
(iv) površinske karakteristike ovih površina moraju da odgovaraju vazduhoplovima kojima su namenjene; i
(v) ove površine moraju da su slobodne od predmeta koji mogu da stvore neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova. To ne znači da oprema za parkiranje koja se zahteva na njima ne može da bude postavljena na posebno određene položaje ili zone.
(e) Ostala infrastruktura namenjena da je koriste vazduhoplovi mora da se projektuje tako da njeno korišćenje ne stvori neprihvatljiv rizik po vazduhoplove.
(f) Konstrukcije, zgrade, oprema ili skladišta moraju da budu smešteni i projektovani tako da ne stvore neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova.
(g) Neovlašćenim licima, neovlašćenim vozilima ili životinjama koje su dovoljno velike da stvore neprihvatljiv rizik po operacije vazduhoplova, sprečava se pristup na površinu za kretanje odgovarajućim sredstvima, pri čemu se ne dira u nacionalna i međunarodna pravila o zaštiti životinja.
2. Nadvišavanje prepreka
(a) Radi zaštite vazduhoplova koji prilazi aerodromu radi sletanja i vazduhoplova koji poleće sa aerodroma, moraju da se odrede prilazne i odlazne rute ili zone. Ove rute ili zone omogućavaju vazduhoplovima odgovarajuću visinu za nadvišavanje prepreka na teritoriji oko aerodroma, uz uvažavanje lokalnih fizičkih karakteristika.
(b) Ovakvo nadvišavanje prepreka mora da odgovara fazi leta i vrsti operacije koja se izvodi. Pri tome uzima se u obzir oprema koja se koristi za određivanje položaja vazduhoplova.
3. Vizualna i nevizuelna pomagala i oprema aerodroma
(a) Vizuelna i nevizuelna pomagala moraju da budu prilagođena nameni, prepoznatljiva, i da pružaju korisnicima nedvosmislene informacije u svim nameravanim operativnim uslovima.
(b) Oprema aerodroma mora da funkcioniše shodno svojoj nameni u svim predviđenim operativnim uslovima. U operativnim uslovima ili u slučaju otkaza, oprema aerodroma ne sme da prouzrokuje neprihvatljiv rizik po vazduhoplovnu bezbednost.
(c) Pomagala i njihovi sistemi za napajanje električnom energijom moraju da budu projektovani tako da njihovi otkazi ne prouzrokuju neodgovarajuća, zbunjujuća ili nedovoljna obaveštenja korisnicima ili prekid pružanja bilo koje osnovne usluge.
(d) Moraju da se obezbede odgovarajući načini zaštite koji sprečavaju oštećenja ili smetnje u radu ovih pomagala.
(e) Izvori zračenja ili prisustvo pokretnih ili fiksnih objekata ne smeju da ometaju učinak vazduhoplovnih sistema komunikacije, navigacije i nadzora i da utiču štetno na njihovo delovanje.
(f) Informacije o radu i korišćenju opreme aerodroma moraju da se stave na raspolaganje odgovarajućem osoblju, uključujući jasno navođenje okolnosti koje bi mogle da prouzrokuju neprihvatljiv rizik po vazduhoplovnu bezbednost.
4. Podaci o aerodromu
(a) Moraju da se uspostave i ažuriraju podaci koji su od značaja za aerodrom i raspoložive usluge.
(b) Ovi podaci moraju da budu tačni, razumljivi, potpuni i nedvosmisleni. Mora da se održava odgovarajući nivo integriteta podataka.
(c) Podaci moraju da se blagovremeno stave na raspolaganje korisnicima i odgovarajućim pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi, upotrebom dovoljno bezbednog i brzog metoda komunikacije.
B - Korišćenje i upravljanje
1. Operater aerodroma odgovoran je za korišćenje aerodroma.
On ima sledeće odgovornosti:
(a) operater aerodroma mora da ima, neposredno ili posredno putem ugovora, sva sredstva potrebna za bezbedno odvijanje operacija vazduhoplova na aerodromu. Ta sredstva, pored ostalog, obuhvataju objekte, osoblje, opremu i materijal, dokumentaciju koja opisuje delatnosti, odgovornosti i procedure, pristup relevantnim podacima i vođenje evidencije;
(b) operater aerodroma mora da obezbedi da su zahtevi iz dela A ovog aneksa uvek ispunjeni ili da preduzme potrebne mere za ublažavanje rizika povezanih s neispunjavanjem tih zahteva. Operater mora da uspostavi i primeni procedure radi blagovremenog obaveštavanja svih korisnika o navedenim merama;
(c) operater aerodroma mora da uspostavi i primeni odgovarajući program za upravljanje rizikom od prisustva divljih životinja na aerodromu;
(d) operater aerodroma mora da obezbedi da kretanje vozila i lica na površini za kretanje vazduhoplova i drugim operativnim površinama bude usklađeno s kretanjem vazduhoplova, da bi se izbegli sudari i oštećenja vazduhoplova;
(e) operater aerodroma mora da obezbedi da se uspostave i primenjuju procedure za umanjenje rizika povezanih s korišćenjem aerodroma u zimskim uslovima, u nepovoljnim vremenskim uslovima, pri smanjenoj vidljivosti ili i, po potrebi, noću;
(f) operater aerodroma mora da zaključi ugovore s drugim odgovarajućim organizacijama kako bi se obezbedila kontinuirana usklađenost sa ovim osnovnim zahtevima za aerodrome. Ove organizacije uključuju, između ostalog, operatere vazduhoplova, pružaoce usluga u vazdušnoj plovidbi, pružaoce usluga zemaljskog opsluživanja, kao i druge organizacije čije delatnosti ili proizvodi mogu da utiču na bezbednost vazduhoplova;
(g) operater aerodroma, sam ili na osnovu ugovora s trećim licima, mora da obezbedi postojanje procedura za snabdevanje vazduhoplova gorivom koje nije kontaminirano i koje ima odgovarajuće specifikacije;
(h) priručnici za održavanje aerodromske opreme moraju da budu na raspolaganju, da se primenjuju u praksi i da sadrže uputstva za održavanje i popravke, obaveštenja o servisiranju, otklanjanju nedostataka i postupak inspekcije;
(i) operater aerodroma mora da uspostavi i primeni plan za vanredne situacije, koji sadrži i moguće scenarije u vanrednim situacijama do kojih može da dođe na aerodromu ili u njegovoj okolini. Ovaj plan mora da se uskladi, kada je to moguće, s planom za vanredne situacije lokalne zajednice;
(j) operater aerodroma mora da obezbedi da na aerodromu postoje odgovarajuća spasilačke službe i vatrogasne službe. One se hitro odazivaju u slučaju nezgoda ili udesa i najmanje uključuju opremu, sredstva za gašenje i potreban broj osoblja;
(k) operater aerodroma mora da zapošljava samo obučeno i odgovarajuće kvalifikovano osoblje za korišćenje i održavanje aerodroma, da sprovodi i održava programe obuke i provere programa kako bi se osigurala kontinuirana stručnost svog odgovarajućeg osoblja;
(l) operater aerodroma mora da obezbedi da sva lica koja imaju pristup površinama za kretanje vazduhoplova i drugim operativnim površinama bez pratnje, budu odgovarajuće obučena i kvalifikovana za to;
(m) osoblje spasilačke i vatrogasne službe mora da bude odgovarajuće obučeno i kvalifikovano za rad u aerodromskom okruženju. Operater aerodroma mora da primeni i održava programe obuke i provere kako bi se osigurala kontinuirana stručnost ovog osoblja;
(n) celokupno osoblje spasilačke i vatrogasne službe od kojeg se potencijalno može zahtevati da deluje u vanrednim situacijama na aerodromu, mora periodično da demonstrira svoju zdravstvenu sposobnost potrebnu za zadovoljavajuće izvršavanje njegovih funkcija, uzimajući u obzir vrstu poslova. U tom kontekstu, zdravstvena sposobnost, koja podrazumeva fizičko i mentalno zdravlje, označava odsustvo oboljenja ili nesposobnosti koji osoblje mogu da onemoguće da:
(i) izvršava zadatke potrebne za delovanje u vazduhoplovnim vanrednim situacijama;
(ii) u svakom trenutku ispunjava dužnosti koje su mu dodeljene, ili
(iii) ispravno opaža svoju okolinu.
2. Sistemi upravljanja
(a) Operater aerodroma mora da primeni i održava sistem upravljanja kojim omogućava ispunjavanje osnovnih zahteva za aerodrome u cilju kontinuiranog i proaktivnog unapređenja bezbednosti. Sistem upravljanja obuhvata organizacione strukture, odgovornost, nadležnosti, politike i procedure.
(b) Sistem upravljanja sadrži program prevencije udesa i nezgoda, koji obuhvata prijavljivanje događaja i analizu događaja. Po potrebi, analiza uključuje subjekte koji su navedeni u tački 1(f) ovog dela.
(c) Operater aerodroma mora da izradi aerodromski priručnik i da postupa u skladu s njim. Priručnik mora da sadrži sva potrebna uputstva, obaveštenja i procedure za aerodrom, za sistem upravljanja i ispunjavanje dužnosti operativnog osoblja.
C - Okolina aerodroma
1. Vazdušni prostor oko površina za kretanje na aerodromu mora da se štiti se od prepreka, da bi se omogućilo da se predviđene operacije vazduhoplova na aerodromu obavljaju bez neprihvatljivih rizika izazvanih preprekama oko aerodroma. Stoga se razvijaju, koriste i stalno nadziru površine za nadgledanje prepreka, da bi se otkrio svaki prodor koji nije saglasan pravilima.
(a) Svaka povreda ovih površina zahteva procenu u kojoj se utvrđuje da li je predmet stvorio neprihvatljiv rizik. Svaki objekat koji predstavlja neprihvatljivi rizik mora da se ukloni ili moraju da se preduzmu odgovarajuće mere za umanjenje rizika kako bi se zaštitio vazduhoplov koji koristi aerodrom.
(b) Sve preostale prepreke moraju da budu objavljene i, po potrebi, obeležene i, po potrebi, opremljene svetlima koja omogućavaju njihovu vidljivost.
2. Opasnosti povezane sa delovanjem ljudi i korišćenjem zemljišta koje su, pored ostalog, navedene u donjem spisku, prate se. Rizik koji prouzrokuju mora da bude procenjen i adekvatno umanjen:
(a) svaka izgradnja ili promena namene zemljišta na području aerodroma;
(b) mogućnost pojave turbulencija izazvanih preprekama;
(c) upotreba opasnih, nejasnih i zbunjujućih svetala;
(d) zaslepljivanje prouzrokovano velikim i visoko reflektujućim površinama;
(e) uspostavljanje područja koja mogu da podstaknu aktivnost divljih životinja u okolini površine za kretanje na aerodromu;
(f) izvori nevidljivog zračenja ili prisustvo pokretnih ili fiksnih objekata koji mogu da ometaju učinak vazduhoplovnih sistema za komunikaciju, navigaciju i nadzor ili štetno da utiču na njihovo delovanje.
3. Lokalna zajednica mora da uspostavi plan mera u vanrednim situacijama do kojih može da dođe na lokalnom području aerodroma.
D - Ostalo
Izuzev kad je vazduhoplov u vanrednoj situaciji, u kom slučaju se preusmerava na alternativni aerodrom ili u drugim uslovima određenim za svaki pojedini slučaj, vazduhoplovi kojima projekat aerodroma i redovni operativni postupci nisu namenjeni, ne smeju da koriste aerodrom i njegove delove.
Aneks Vb
OSNOVNI ZAHTEVI ZA ATM/ANS I ZA KONTROLORE LETENJA
1. Korišćenje vazdušnog prostora
(a) Svi vazduhoplovi, izuzev onih koji se bave delatnostima iz člana 1. stava 2 (a) ove uredbe, u svim fazama leta ili na području za kretanje na aerodromu, moraju da postupaju prema zajedničkim opštim operativnim pravilima i svim primenjivim procedurama određenim za korišćenje predmetnog vazdušnog prostora.
(b) Svi vazduhoplovi, izuzev onih koji se bave delatnostima iz člana 1. stava 2 (a) ove uredbe, moraju da budu opremljeni zahtevanim sastavnim elementima koji se koriste na odgovarajući način. Sastavni elementi koji se koriste unutar ATM/ANS sistema takođe moraju da ispunjavaju zahteve iz tačke 3.
2. Usluge
(a) Vazduhoplovno informisanje i podaci za korisnike vazdušnog prostora za namene vazdušne plovidbe
(i) Podaci koji se koriste kao izvori vazduhoplovnih informacija moraju da budu dovoljno kvalitetni, potpuni, aktuelni i blagovremeni.
(ii) Vazduhoplovne informacije moraju da budu tačne, potpune, aktuelne, nedvosmislene i sa odgovarajućim integritetom u odgovarajućem formatu za korisnike.
(iii) Ove vazduhoplovne informacije moraju da se blagovremeno prosleđuju korisnicima vazdušnog prostora, a moraju da se koriste dovoljno pouzdana i brza komunikaciona sredstva koja su zaštićena od smetnji i izobličavanja.
(b) Vazduhoplovno-meteorološke informacije
(i) Podaci koji se koriste kao izvori vazduhoplovno-meteoroloških informacija moraju da budu dovoljno kvalitetni, potpuni i aktuelni.
(ii) U najvećoj mogućoj meri vazduhoplovno-meteorološke informacije moraju da budu precizne, potpune, aktuelne, sa odgovarajućim integritetom i nedvosmislene, tako da ispunjavaju potrebe korisnika vazdušnog prostora.
(iii) Ove vazduhoplovno-meteorloške informacije moraju da se blagovremeno prosleđuju korisnicima vazdušnog prostora, a moraju da se koriste dovoljno pouzdana i brza komunikaciona sredstva koja su zaštićena od smetnji i izobličavanja.
(c) Usluge u vazdušnom saobraćaju
(i) Podaci koji se koriste kao izvor za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju moraju da budu pravilni, potpuni i aktuelni.
(ii) Usluge u vazdušnom saobraćaju moraju da budu dovoljno precizne, potpune, aktuelne i nedvosmislene tako da ispunjavaju bezbednosne potrebe njihovih korisnika.
(iii) Automatizovana sredstva koja obezbeđuju informacije ili savete korisnicima moraju da se pravilno projektuju, proizvode i održavaju, da bi bila prikladna za nameravanu svrhu.
(iv) Usluge kontrole letenja i s njima povezane procedure moraju da obezbede odgovarajuće razdvajanje između vazduhoplova, po potrebi pomažu u zaštiti od prepreka i drugih opasnosti u vazduhu i obezbeđuju brzu i blagovremenu koordinaciju sa svim relevantnim korisnicima i susednim delovima vazdušnog prostora.
(v) Komunikacija između usluga u vazdušnom saobraćaju i vazduhoplova i relevantnih jedinica pružalaca usluga u vazdušnim saobraćaju mora da bude blagovremena, jasna, pravilna i nedvosmislena, zaštićena od smetnji, međusobno razumljiva za sve učesnike i, ako je to primenjivo, priznata od svih njih.
(vi) Moraju da budu obezbeđena sredstva za otkrivanje mogućih vanrednih situacija i, kada je primereno, za pokretanje blagovremenih akcija traganja i spasavanja. Navedena sredstva obuhvataju, najmanje, odgovarajuće mehanizme uzbunjivanja, mere i postupke koordinacije kao i sredstva i osoblje za efikasno pokrivanje područja odgovornosti.
(d) Usluge komunikacije
Usluge komunikacije moraju da postižu i održavaju dovoljan učinak u pogledu njihove raspoloživosti, integriteta, stalnosti i blagovremenosti. One su brze i zaštićene od izobličavanja
(e) Usluge navigacije
Usluge navigacije moraju da postižu i održavaju dovoljan nivo učinka u pogledu usmeravanja, pozicionira i, kad je dostupno, informacija o vremenskom rasporedu. Merila učinka uključuju tačnost, integritet, raspoloživost i stalnost usluga.
(f) Usluge nadzora
Usluge nadzora moraju da utvrde odgovarajući položaj vazduhoplova u vazduhu, kao i drugih vazduhoplova i vozila na površinama aerodroma, s odgovarajućim učinkom u odnosu na tačnost, integritet, kontinuitet i verovatnoću otkrivanja.
(g) Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja
Pri taktičkom upravljanju protokom vazdušnog saobraćaja na nivou Zajednice moraju da se koriste i obezbede dovoljno precizne i aktuelne informacije o obimu i prirodi planiranog vazdušnog saobraćaja koji utiče na pružanje usluga kao i kooridnaciju i dogovaranje o preusmeravanju ili kašnjenju u protoku saobraćaja, kako bi se smanjio rizik od situacija preopterećenja do koga može doći u vazduhu ili na aerodromu.
(h) Upravljanje vazdušnim prostorom
Dodeljivanje posebnog dela vazdušnog prostora za određeno korišćenje mora se pratiti, koordinirati i objavljivati na pravovremen način kako bi se smanjio rizik od gubitka razdvajanja između vazduhoplova u svim okolnostima.
(i) Projektovanje vazdušnog prostora
Strukture vazdušnog prostora i postupci letenja moraju da se pravilno projektuju, pregledaju i potvrđuju pre nego što se razviju i vazduhoplovi počnu da ih koriste.
3. Sistemi i sastavni elementi
(a) Opšte
Sistemi i sastavni elementi ATM/ANS koji obezbeđuju odgovarajuće informacije za vazduhoplove i od vazduhoplova ka zemlji, moraju da budu pravilno projektovani, proizvedeni, ugrađeni, održavani i korišćeni kako bi se obezbedila prikladnost za njihovu nameravanu svrhu.
(b) Integritet, svojstva i pouzdanost sistema i sastavnih elemenata
Integritet i s bezbednošću povezana svojstva sistema i sastavnih elemenata na vazduhoplovu, na zemlji ili u svemiru, moraju da odgovaraju nameravanoj svrsi. Moraju da ispunjavaju zahtevani nivo operativnih svojstava za sve predviđene operativne uslove i tokom čitavog operativnog veka.
(c) Projektovanje sistema i sastavnih elemenata
(i) Sistemi i sastavni elementi moraju da budu projektovani na način da ispunjavaju primenjive bezbednosne zahteve.
(ii) Sistemi i sastavni elementi, uzeti zajedno, odvojeno ili u međusobnoj vezi moraju da se projektuju tako da su verovatnoća da bilo koji otkaz izazove ukupan otkaz sistema i ozbiljnost njegovog dejstva na bezbednost usluga u obrnutoj srazmeri.
(iii) Sistemi i sastavni elementi, uzeti zajedno ili u međusobnoj vezi moraju da se projektuju tako da uvažavaju ograničenja vezana za ljudske mogućnosti i delovanje.
(iv) Sistemi i sastavni elementi moraju da budu projektovani tako da su zaštićeni od slučajnih štetnih interakcija sa spoljašnjim elementima.
(v) Osoblju se na jasan, nedvosmislen i dosledan način prenose informacije potrebne za proizvodnju, ugradnju, operacije i održavanje sistema i sastavnih elemenata, kao i informacije o okolnostima opasnim po bezbednost.
(d) Stalni nivo usluge
Bezbedan nivo sistema i sastavnih elemenata mora da se održava tokom pružanja usluga i pri svakoj promeni u pružanju usluga.
4. Kvalifikacije kontrolora letenja
(a) Opšte
Lice koje se obučava za kontrolora letenja ili studenta kontrolora letenja mora da ima dovoljnu obrazovnu, fizičku i mentalnu zrelost za sticanje, zadržavanje i pokazivanje odgovarajućeg teorijskog znanja i praktičnih veština.
(b) Teorijsko znanje
(i) Kontrolor letenja mora da stekne i održava nivo znanja koje je primereno poslovima koje izvršava i srazmerno rizicima povezanim sa vrstom usluge.
(ii) Sticanje i zadržavanje teorijskog znanja mora da se pokaže kontinuiranom procenom tokom obuke ili odgovarajućim ispitima.
(iii) Mora da se održava odgovarajući nivo teorijskog znanja. Usklađenost mora da se pokaže redovnim procenama ili ispitima. Dinamika ispita mora da bude srazmerna nivou rizika koji je povezan sa vrstom usluge.
(c) Praktične veštine
(i) Kontrolor letenja mora da stekne i održava praktične veštine koje su primerene njegovim/njenim funkcijama. Ove veštine moraju da budu srazmerne rizicima koji su povezani sa vrstom usluge i moraju da obuhvate najmanje, ako odgovara poslovima koje obavljaju, sledeće stavke:
i. operativne procedure;
ii. aspekte karakteristične za zadatke;
iii. neočekivane i vanredne situacije; i
iv. ljudske faktore.
(ii) Kontrolor letenja mora da pokaže sposobnost da obavlja povezane procedure i zadatke na nivou kvalifikacija koje odgovaraju poslovima koje izvršava.
(iii) Stečeni nivo praktične sposobnosti mora da se održava. Usklađenost mora da se verifikuje redovnim procenama. Dinamika ovih procena mora da bude srazmerna složenosti i nivou rizika povezanim sa vrstom usluge i zadatkom koji se obavljaju.
(d) Jezičko znanje
(i) Kontrolor letenja mora da pokaže sposobnost da govori i razume engleski jezik u meri koja je neophodna da komunicira efikasno u glasovnom (telefonskom/radio-telefonskom) i neposrednom kontaktu licem u lice u situacijama o konkretnim temama i temama vezanim za posao, uključujući vanredne situacije..
(ii) Kontrolor letenja mora takođe da pokaže sposobnost da govori i razume nacionalni jezik/jezike na gore opisanom nivou, kad god je to neophodno u definisanom delu vazdušnog prostora za potrebe pružanja ATS usluga.
(e) Uređaji za obuku na simulatoru (STD)
Kad se koristi STD za praktičnu obuku u pogledu svesti o situaciji i ljudskom faktoru ili za pokazivanje stečenih ili održanih praktičnih sposobnosti, on mora da ima nivo učinka koji omogućava adekvatno simuliranje radnog okruženja i operativnih uslova primerenih za sprovođenje obuke.
(f) Kurs obuke
(i) Obuka mora da se sprovodi u okviru kursa obuke, koji može da obuhvati teorijsku i praktičnu obuku, uključujući obuku na STD, ako je primenjivo.
(ii) Program kursa mora da bude definisan i odobren za svaki tip obuke.
(g) Instruktori
(i) Teorijsku obuku moraju da sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori. Oni moraju da:
i. poseduju odgovarajuće znanje iz oblasti za koju obučavaju; i
ii. pokažu sposobnost da koriste odgovarajuće tehnike obuke.
(ii) Praktičnu obuku moraju da sprovode odgovarajuće kvalifikovani instruktori koji imaju sledeće kvalifikacije:
i. stekli su zahtevano teorijsko znanje i iskustvo za obuku koju sprovode;
ii. pokazali su sposobnost da sprovode obuku i koriste odgovarajuće tehnike obuke;
iii. primenjuju tehnike obuke u procedurama kojima nameravaju da sprovode obuku; i
iv. redovno pohađaju obuku u cilju osveženja znanja koja obezbeđuje održavanje stručne sposobnosti vezane za sprovođenje obuke.
(iii) Instruktori praktične obuke moraju takođe da budu kontrolori letenja ili su imali pravo da rade kao kontrolori letenja.
(h) Procenjivači
(i) Lica odgovorna za vršenje procene veština kontrolora letenja moraju da:
i. pokažu sposobnost da vrše procenu, sprovode testove i provere kontrolora letenja; i
ii. redovno pohađaju obuku u cilju osveženja znanja kako bi se obezbedilo da standardi procene budu ažurno održavani.
(ii) Procenjivači praktične obučenosti moraju da imaju ili su imali ovlašćenje da rade kao kontrolori letenja u onim oblastima koje nameravaju da procenjuju.
(i) Zdravstvena sposobnost kontrolora letenja
(i) Zdravstveni kriterijumi
i. Svi kontrolori letenja moraju periodično da pokažu da su zdravstveno sposobni da zadovoljavajuće izvršavaju svoje poslove. Usklađenost mora da se pokaže odgovarajućom procenom, uz uvažavanje mogućeg opadanja fizičkih i mentalnih sposobnosti zbog godina starosti;
ii. Pokazivanje zdravstvene sposobnosti, koja podrazumeva fizičko i mentalno zdravlje, mora da uključi dokazivanje odsustva bilo kakve bolesti ili invaliditeta, koji lice koje pruža usluge kontrole letenja (ATC) čini nesposobnim da:
- pravilno obavlja zadatke potrebne za pružanje ATC usluga
- u svakom trenutku ispunjava dužnosti koje su mu dodeljene, ili
- ispravno opaža svoju okolinu.
(ii) Kad zdravstvena sposobnost ne može u celini sa se pokaže, mogu da se primene ublažavajuće mere koje omogućavaju jednak nivo bezbednosti.
5. Pružaoci usluga i organizacije za obuku
(a) Usluge se ne pružaju ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
(i) pružalac usluga ima, neposredno ili posredno na osnovu ugovora, sredstva potrebna za domašaj i obim usluga. Ona, pored ostalog, obuhvataju sisteme, objekte, uključujući jedinice za napajanje, upravljačku strukturu, osoblje, opremu i njeno održavanje, dokumentaciju koja opisuje delatnosti, odgovornosti i procedure, pristup do odgovarajućih podataka i vođenje evidencije;
(ii) pružalac usluga razvija i ažurira priručnike o upravljanju i operacijama povezanim sa pružanjem usluga i deluje saglasno njima. Ovi priručnici sadrže sva potrebna uputstva, obaveštenja i procedure za operacije, sistem upravljanja, i za ispunjavanje dužnosti operativnog osoblja;
(iii) pružalac usluga primenjuje i održava sistem upravljanja na bazi rizika (risk-based management) kojim obezbeđuje usklađenost sa osnovnim zahtevima iz ovog aneksa i teži stalnom proaktivnom poboljšavanju ovog sistema;
(iv) pružalac usluga zapošljava samo odgovarajuće kvalifikovano i obučeno osoblje i primenjuje i održava programe obuke i proveravanja osoblja;
(v) pružalac usluga uspostavlja formalne veze sa svima koji doprinose pružanju usluga, da bi omogućio usklađenost sa ovim osnovnim zahtevima;
(vi) pružalac usluga uspostavlja i primenjuje plan mera za nepredviđene događaje koji obuhvata neuobičajene i vanredne situacije do kojih može doći u vezi sa njegovim uslugama;
(vii) pružalac usluga uspostavlja i održava program bezbednosti i prevencije udesa i nezgoda, koji uključuje prijavljivanje događaja i njihovu analizu i koji se koristi unutar sistema upravljanja, da bi se doprinelo težnji za stalnim poboljšavanjem bezbednosti; i
(viii) pružalac usluga stvara aranžmane za proveravanje da li su učinci vezani za bezbednosne zahteve uvek ispunjeni u pogledu svih sistema i sastavnih elemenat koje koristi.
(b) ATC usluge ne mogu da se pružaju ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
(i) za sprečavanje umora osoblja koje pruža ATC usluge mora da se koristi sistem rasporeda osoblja. Takav sistem rasporeda osoblja uključuje smene rada, vreme na radu i prilagođeno vreme odmora. Ograničenja koja se uspostavljaju ovakvim sistemom rasporeda osoblja moraju da uvaže sve relevantne faktore koji doprinose umoru, kao što su, posebno, nedovoljno spavanje, poremećaj najnižeg prihvatljivog dnevnog ritma organizma, noćni rad, kumulirano radno vreme tokom određenog perioda i raspodela dodeljenih poslova između osoblja;
(ii) stres osoblja koje pruža ATC usluge mora da se sprečava putem obrazovnih i preventivnih programa;
(iii) pružalac ATC usluga mora da uspostavi procedure kako bi proverio kognitivne sposobnosti osoblja koje pruža ATC usluge i da li je njihova zdravstvena sposobnost narušena;
(iv) pružalac ATC usluga pri planiranju i operacijama mora da uvažava operativna i tehnička ograničenja i načela ljudskog faktora.
(c) Usluge komunikacije, navigacije i/ili nadzora ne pružaju se ako nisu ispunjeni sledeći uslovi:
Pružalac usluga blagovremeno obaveštava odgovarajuće korisnike vazdušnog prostora i jedinice kontrole letenja o operativnom statusu (i promenama operativnog statusa) njegovih usluga koje se pružaju za namene ATC.
(d) Organizacije za obuku
Organizacija za obuku koja sprovodi obuku osoblja koje pruža ATC usluge mora da ispuni sledeće zahteve:
(i) ima sva sredstva koja su potrebna za obim odgovornosti povezanih s njenim delatnostima. Ova sredstva obuhvataju, ali nisu ograničena na, sledeće: objekte, osoblje, opremu, metodologiju, dokumentaciju o zadacima, odgovornostima i procedurama, pristup odgovarajućim podacima i vođenje evidencije;
(ii) ima uveden i održavan sistem upravljanja koji se odnosi na bezbednost i standarde obuke i teži stalnom poboljšavanju ovog sistema; i
(iii) po potrebi, zaključuje aranžmane s drugim odgovarajućim organizacijama, da bi obezbedila kontinuiranu usklađenost sa ovim osnovnim zahtevima.
Uredba Komisije (EU) br. 6/2013
od 8. januara 2013. godine kojom se menja i dopunjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblasti civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju Uputstvo Saveta 91/670/EEZ, Uredba (EZ) br. 1592/2002 i Uputstvo 2004/36/EZ
Član 1
Izmena Uredbe (EZ) br. 216/2008
U članu 6. Uredbe (EZ) br. 216/2008, stav 1. menja se i glasi:
"1. Proizvodi, delovi i uređaji moraju da ispunjavaju zahteve za zaštitu životne sredine koji su sadržani u Amandmanu 10. Sveska I i Amandmanu 7. Sveska II Aneksa 16 Čikaške konvencije, koji se primenjuje od 17. novembra 2011. godine, izuzev Dodataka na Aneks 16.".
Član 2
1. Do 31. decembra 2016. godine države članice mogu da odobre izuzeća od zahteva u pogledu graničnih vrednosti stvaranja emisija iz tačke d) Sveska II, Deo III, Poglavlje 2, stav 2.3.2 Aneksa 16 Čikaške konvencije, pod sledećim uslovima:
a) da se takva izuzeća odobravaju u dogovoru sa Agencijom;
b) da se izuzeća odobravaju samo u slučaju da ekonomski uticaj na organizaciju koja je odgovorna za proizvodnju prevladava nad interesima u pogledu zaštite životne sredine;
c) u slučaju novih motora koje treba ugraditi na nov vazduhoplov, izuzeća se neće odobriti za više od 75 motora po tipu motora;
d) prilikom razmatranja zahteva za odobravanje izuzeća, država članica je obavezna da uzme u obzir:
(i) obrazloženje koje je dostavila organizacija odgovorna za proizvodnju motora koji su predmet izuzeća, uključujući, ali ne ograničavajući se na razmatranje tehničkih aspekata, negativnih ekonomskih efekata, efekata na životnu sredinu, uticaj nepredviđenih okolnosti i pitanja pravičnosti;
(ii) planirano korišćenje predmetnih motora, odnosno da li je reč o rezervnim motorima ili novim motorima koji će se ugraditi na nove vazduhoplove;
(iii) broj predmetnih novih motora;
(iv) broj izuzeća odobrenih za taj tip motora;
e) pri odobravanju izuzeća, država članica navodi najmanje sledeće:
(i) broj potvrde o tipu motora;
(ii) najveći broj motora koji je obuhvaćen izuzećem;
(iii) planirano korišćenje predmetnih motora i vremensko ograničenje za njihovu proizvodnju.
2. Na osnovu izuzeća koje je odobreno u skladu sa ovim članom, organizacije koje su nadležne za proizvodnju motora su dužne:
a) da obezbede da na identifikacionoj pločici na predmetnom motoru bude ispisano: "EXEMPT NEW" (izuzet novi) ili "EXEMPT SPARE" (izuzet rezervni), u zavisnosti od slučaja;
b) da su uspostavile proces kontrole kvaliteta za održavanje nadzora nad proizvodnjom i upravljanje proizvodnjom predmetnih motora;
c) da državi članici koja je odobrila izuzeće, kao i organizaciji nadležnoj za projektovanje, redovno dostavljaju detaljne podatke o izuzetim motorima koji su proizvedeni, uključujući model, serijski broj, upotrebu motora i tip vazduhoplova na koji su novi motori ugrađeni;
d) da države članice koje su odobrile izuzeće, bez nepotrebnog odlaganja dostave Agenciji sve podatke navedene u stavu 1. tačka d) i stavu 2. tačka c) ove uredbe. Agencija uspostavlja i vodi evidenciju koja sadrži navedene podatke i čini je dostupnom javnosti.
Član 3
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
Ova uredba je u celini obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama.
Uredba Komisije (EU) 2016/4
od 5. januara 2016. godine kojom se menja i dopunjuje Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216/2008 u pogledu bitnih zahteva za zaštitu životne sredine
Član 1
U članu 6. Uredbe (EZ) br. 216/2008, stav 1. menja se i glasi:
"1. Proizvodi, delovi i uređaji moraju da ispunjavaju zahteve za zaštitu životne sredine koji su sadržani u Amandmanu 11-B, Sveska I i Amandmanu 8. Sveska II Aneksa 16 Čikaške konvencije, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, izuzev Dodataka na Aneks 16.".
Član 2
Ova uredba stupa na snagu 20. dana od dana objavljivanja u "Službenom listu Evropske unije".
Ova uredba je u celini obavezujuća i direktno se primenjuje u svim državama članicama.