REŠENJEO DAVANJU SAGLASNOSTI NA PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA "ENERGETIKA" DOO KRAGUJEVAC("Sl. list grada Kragujevca", br. 29/2017) |
1. Daje se saglasnost na Pravila o radu distributivnog sistema koje je donelo Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga "Energetika" doo Kragujevac, broj 125/17 od 25.08.2017. godine.
2. Pravila iz tačke 1. ovog rešenja se objavljuju na internet stranici "Energetika" doo Kragujevac.
3. Ovo rešenje i Pravila o radu distributivnog sistema "Energetika" doo Kragujevac objaviti u "Službenom listu grada Kragujevca".
* * *
Na osnovu člana 358. Zakona o energetici ("Sl. glasnik RS", br. 145/2014), člana 19. stav 2. Odluke o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i člana 16. Ugovora o organizovanju Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i distribuciju energije i fluida i pružanje usluga "Energetika" d.o.o Kragujevac, dana 25.08.2017. godine direktor donosi
PRAVILA O RADU DISTRIBUTIVNOG SISTEMA
Predmet
Pravilima o radu distributivnog sistema (u daljem tekstu: Pravila o radu) utvrđuju se naročito: tehnički i drugi uslovi za priključenje kupca i proizvođača toplotne energije na distributivni sistem, mesta razgraničenja proizvođača toplotne energije, distributivnog sistema i krajnjih kupaca, tehnički i drugi uslovi za bezbedan pogon distributivnog sistema i obezbeđivanje pouzdane i kontinuirane isporuke toplotne energije kupcima, postupci u kriznim situacijama, način merenja i raspodele toplotne energije, tehnički uslovi za isključenje kao i druga pitanja od značaja za distribuciju toplotne energije krajnjem kupcu.
Namena Pravila o radu je da se usklade i pojednostave projektovanje, izvođenje, priključenje, rukovanje i održavanje distributivne mreže, priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i tehničke uslove za isključenje sa distributivnog sistema.
Tehnički zahtevi definisani u ovim Pravilima o radu su sastavni deo ugovornog odnosa između krajnjeg kupca i Energetskog subjekta.
Proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom, prava, obaveze i odgovornosti energetskog subjekta i krajnjih kupaca toplotne energije su definisani Odlukom o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom (u daljem tekstu: Odluka).
Osnovni tarifni elementi za obračun cene toplotne energije i usluga su određeni u Tarifnom sistemu za obračun isporučene toplotne energije odnosno izvršenih usluga na teritoriji grada Kragujevca (u daljem tekstu: Tarifni sistem).
Energetski subjekt može obezbediti nesmetan rad toplotnih uređaja krajnjih kupaca, samo ako su izvedeni i rade u skladu sa ovim Pravilima o radu.
Energetski subjekt može obustaviti isporuku toplotne energije do otklanjanja nedostataka, ako toplotni uređaji krajnjih kupaca ne ispunjavaju uslove Pravila o radu i nisu sigurni za rad.
Investitor, odnosno projektant koji nastupa u njegovo ime, mora pre početka projektovanja od Energetskog subjekta pribaviti tehničke uslove, kojima će biti određeni najbitniji posebni zahtevi i to kako u pogledu gradnje i priključenja zgrade na toplovodnu mrežu tako i u pogledu unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija.
Definicije pojmova
Pored pojmova čije je značenje dato u Odluci, u ovim Pravilima o radu su posebno naglašeni pojmovi sa sledećim značenjem:
1. ENERGETSKI SUBJEKT - je pravno lice, odnosno preduzetnik, koje je upisano u registar za obavljanje jedne ili više energetskih delatnosti;
2. SISTEM DALJINSKOG GREJANJA - je jedinstven tehničko-tehnološki sistem međusobno povezanih energetskih objekata koji služi za obavljanje delatnosti proizvodnje i distribucije toplotne energije. Sistem daljinskog grejanja sastoji se od toplotnog izvora, toplovodne mreže i predajnih stanica.
3. DISTRIBUTIVNI SISTEM - je deo sistema daljinskog grejanja koji čini toplovodna mreža za distribuciju toplotne energije krajnjim kupcima: toplovodi (podzemni i nadzemni) i uređaji i postrojenja koji su njihovi sastavni delovi;
4. TOPLOVODNI PRIKLJUČAK - je toplovod koji spaja uličnu toplovodnu mrežu sa toplotnom podstanicom od priključne šahte do prvih ventila u priključnoj podstanici;
5. TOPLOTNA PODSTANICA - je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija i sastoji se iz
- PRIKLJUČNE PODSTANICE - koja je sastavljena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih elemenata i mernog uređaja;
- KUĆNE PODSTANICE - koja se sastoji od toplotnog izmenjivača, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja (Pojmovi pojašnjavaju šeme u prilogu 3);
- INDIREKTNA PODSTANICA - predstavlja podstanicu kod koje se razmena toplote između grejnog fluida Energetskog subjekta i tople vode u kućnoj instalaciji vrši putem izmenjivača;
6. INSTALISANA TOPLOTNA SNAGA - je ukupan zbir toplotnih snaga svih grejnih tela i cevovoda pri nominalnim temperaturnim parametrima, koji su određeni u projektnim dokumentacijama. Instalisane snage pojedinih elemenata uzimaju se iz tehničke dokumentacije proizvođača datog elementa. Instalisana snaga se određuje u kW.
7. MERNI UREĐAJ TOPLOTNE ENERGIJE - je uređaj kojim se registruje količina isporučene toplotne energije u priključnoj podstanici, u skladu sa propisima i merenju i tehničkim pravilima, kao i merni uređaji za merenje sopstvene pojedinačne potrošnje na kućnoj grejnoj instalaciji, a preko kojih se vrši obračunavanje isporučene toplotne energije krajnjem kupcu;
8. KRAJNJI KUPAC TOPLOTNE ENERGIJE - je pravno ili fizičko lice čiji je objekat priključen na toplovodnu mrežu i koji na osnovu zaključenog ugovora kupuje energiju za sopstvene potrebe;
9. KUPAC - je pravno ili fizičko lice ili preduzetnik koji kupuje energiju ili energent za svoje potrebe;
10. OBJEKAT KORISNIKA TOPLOTNE ENERGIJE - je svaki objekat, zgrada ili posebni deo zgrade ili instalacije koje su priključene na toplovodnu mrežu (nalazi se iza toplotne podstanice);
11. KUĆNE GREJNE INSTALACIJE - čine kućna podstanica, merni uređaj za merenje sopstvene potrošnje, uređaji i grejna tela u objektu.
12. GREJNO TELO - je element (telo) preko koga se vrši predaja toplotne energije sa grejne vode sekundarne instalacije krajnjeg kupca na okolni vazduh i omotač.
Prilozi - kao sastavni deo Pravila o radu
Prilozi dati uz Pravila o radu čine njegov sastavni deo, i to:
Prilog 1: Toplotna podstanica - okvirne dimenzije prostora
Prilog 2: Indirektna toplotna podstanica - pojmovi
Prilog 3: Šema indirektne toplotne podstanice
Prilog 4: Šema priključivanja grejača ventilacionog uređaja na toplotnu podstanicu
Prilog 5: Hidrauličke veze, nepreporučljive za priključivanje na toplovodnu mrežu
Prilog 6: Hidraulične veze, preporučljive za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistem sa glavnom pumpom
Prilog 7: Hidraulične veze, preporučljive za priključivanje na toplovodnu mrežu - sistem bez glavne pumpe
Prilog 8: Detalj kanala za predizolovani cevovod
Projektna dokumentacija mora biti izvedena po važećim propisima.
Energetskom subjektu je potrebno dostaviti toplotne proračune zgrade, sadržane u sledećim obrascima:
- prikaz toplotnih karakteristika zgrade (u skladu sa propisima koji regulišu energetsku efikasnost zgrada)
- prikaz energijskih karakteristika provetravanja/klimatizacije zgrade (u skladu sa propisima koji regulišu oblast provetravanja i klimatizacije zgrada).
1. Projekat centralnog grejanja
Projekt centralnog grejanja, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- termički i hidraulični proračun termotehničkih instalacija i vodova;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu, odvojeno po pojedinačnim grejnim sistemima, u W;
- osnovne podatke za proračun toplotnih gubitaka po EN 12831-2004 ili DIN 4701 uz poštovanje računate spoljne temperature ts = -15°C. U slučaju, da je u pitanju deo zgrade sa postojećim grejnim sistemom (dodatna priključenja, održavanje), potrebno je poštovati iste parametre kao kod obnove postojeće instalacije;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotni gubici, temperatura dovoda i povratka, protoka grejne vode u m3/h, pad pritiska, izregulisanost cevne mreže, sistem zaštite kod zatvorenih i otvorenih sistema i sl.);
- sastav toplote, koji je osnova za određivanje priključne snage, sadrži najmanje sledeće podatke:
• oznake prostora,
• unutrašnju temperaturu,
• standardne gubitke toplote,
• ugrađena grejna tela,
• instalisanu snagu ugrađenih grejnih tela;
- specifikaciju materijala i radova;
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra vodova u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu grejnih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje,
• šeme izlaznih vodova sa ucrtanim sistemom zaštite i opreme za odzračivanje,
• šeme merenja i regulacije.
2. Projekt ventilacije i klimatizacije
Projekt ventilacije i klimatizacije, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- ukupnu instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim sistemima, u W;
- pregled maksimalnih protoka zagrevne vode s pregledom dovodnih i povratnih temperatura grejača vazduha. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotu za vlaženje vazduha i temperaturni dijagram zagrevne vode snabdevača;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (toplotnih gubitaka, ventilacije i klimatizacije sa pripadajućim x - x dijagramima, temperaturu dovoda i povratka, protoka zagrevne vode u m3/h, uređaje za iskorišćenje toplote otpadnog vazduha, padova pritiska, izregulisanost cevne mreže i sl.);
- specifikaciju materijala i radova;
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na podlozi katastra vodova u razmeri 1:500,
• funkcionalnu šemu ventilacionih odnosno klimatizacionih sistema i uređaja sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom sistema i uređaja sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim povezivanjima te povezivanjima na postojeće uređaje.
Projekt mora uvažavati uslove i režim rada sistema daljinskog grejanja.
3. Projekt toplotne podstanice
Projekt toplotne podstanice mora da sadrži projekt mašinskih i elektro instalacija.
- Projekt mašinskih instalacija -
Projekt mašinskih instalacija, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak,
- tehničke opise sa opisanim režimom rada;
- ukupno instalisanu toplotnu snagu i instalisanu toplotnu snagu odvojeno po pojedinačnim kućnim podstanicama u W sa navedenim protočnim količinama u m3/h;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (elementi toplotne podstanice, temperatura dovoda i povratka, padovi pritiska toplotne podstanice, sistema zaštite kod zatvorenih ili otvorenih sistema i sl.);
- specifikaciju materijala i radova;
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra vodova toplotne energije u razmeri 1:500 i ucrtanu lokaciju toplotne podstanice,
• funkcionalnu šemu toplotne podstanice sa tehničkim podacima,
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovom međusobnom povezivanju,
• šemu merenja, regulacije i zaštite,
• detalje.
- Projekt elektroinstalacija -
Projekt elektroinstalacija, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate;
- specifikaciju materijala i radova;
- crteže:
• sve osnove u razmeri 1:50 ili izuzetno 1:100 sa ucrtanim rasporedom elemenata toplotne podstanice sa tehničkim podacima i njihovim međusobnim električnim povezivanjima,
• šeme veza.
Mašinski i građevinski deo projekta, za dobijanje odobrenja za priključenje, mora da sadrži:
- projektni zadatak;
- tehnički opis;
- metode tehničkih proračuna i njihove rezultate (hidraulični i statički proračun mreže ili navođenje načina kontrole čvrstoće/statike);
- specifikaciju materijala i radova;
- crteže:
• situacioni prikaz položaja zgrade u prostoru zaključno sa sa ucrtanom toplovodnom mrežom na osnovi katastra distributera toplotne energije u razmeri 1:500, sa ucrtanim ostalim komunalnim vodovima i karakterističnim tačkama trase,
• uzdužni profil trase,
• raspored elemenata pojedinačnih deonica,
• detalje odvajajućih i priključnih mesta i ukrštanja, detalje odzračivanja, ispusta, potpornih elemenata, priključaka na toplotne podstanice, detalje ugradnje predizolovanih cevovoda u kanalu i sl.,
• projekt sistema za nadzor vlažnosti izolacije toplovoda, ako ga zahtevaju projektni uslovi isporučioca toplotne energije,
• ostale građevinske detalje.
Za tehničke proračune iz prethodnih tačaka je potrebno navesti metode njihovog proračuna i rezultate proračuna. Tehničke proračune čuva projektant i obavezno Energetski subjekt.
III IZGRADNJA TOPOLOVODNE MREŽE I TOPLOTNIH PODSTANICA
Izgradnju toplovodne mreže i toplotnih podstanica može izvoditi samo stručno osposobljen izvođač. Na radovima se mora poštovati važeće zakonodavstvo iz oblasti planiranja izgradnje, bezbednosti i zdravlju na radu, zaštite životne sredine, uređenja prostora i naseljenih mesta.
Najmanje 14 dana pre početka radova investitor/izvođač je dužan da od Energetskog subjekta naruči odgovarajući nadzor nad izgradnjom.
Energetski subjekt u toku izgradnje nadzire ispunjavanje važećih propisa, standarda i drugih zahteva ili uslova, koji su određeni u ovim Pravilima o radu.
IV ODREĐIVANJE INSTALISANE SNAGE TOPLOTNIH UREĐAJA
Zbog izjednačavanja uslova između postojećih i novih potrošača isporučilac priznaje/uvažava instalisanu snagu, određenu na osnovu:
- proračuna toplotnih gubitaka u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 pri računskoj spoljnoj temperaturi -15°C sa odgovarajućom korekcijom instalisane snage u odnosu na spoljnju temperaturu prema važećim projektnim uslovima
- od investitora se traži projekat izvedenog stanja na osnovu koga se utvrđuje instalisana snaga u objektu. Potrošnja se reguliše regulacionim elementima u podstanici.
1. Instalisana snaga centralnog grejanja zgrade
Proračun toplotnih gubitaka, što je osnova za dimenzionisanje grejanja i određivanja instalisane snage, mora biti izveden u skladu sa EN 12831-2004, odnosno DIN 4701/83 odnosno u skladu sa važećim propisima i standardima za rad sa prekidom.
Za dodatna priključivanja ili delimične prepravke postojećih zgrada potrebno je proračun toplotnih gubitaka, dimenzionisanje toplotnih uređaja i određivanje instalisane snage izvesti pod jednakim uslovima kao i u osnovnom projektu.
Za postojeće zgrade sa već izvedenom toplotnom opremom, koje se priključuju na toplovodnu mrežu, instalisana snaga se određuje iz toplotne snage ugrađene toplotne opreme. Za izdavanje odobrenja za priključenje investitor mora priložiti dokumentaciji projekte za izvođenje ili projekte izvedenih radova toplotne opreme.
2. Instalisana snaga uređaja za ventilaciju i klimatizaciju
Kod određivanja priključne snage ventilacionih i klimatizacionih uređaja u skladu sa DIN 1946 potrebno je uvažavati (uzimati u obzir) potrebnu toplotnu energiju za zagrevanje svežeg vazduha na odgovarajuću temperaturu dovodnog vazduha koji se uduvava. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja potrebno je uzimati u obzir uređaje za iskorišćavanje toplote otpadnog vazduha, potrebnu toplotnu energiju za vlaženje vazduha i temperaturni režim zagrevne vode snabdevača.
3. Instalisana snaga za posebne (tehnološke) namene
Instalisana snaga za posebne (tehnološke) namene mora biti posebno prikazana. Mogući režim rada i priključna snaga posebno se ugovaraju.
Izmena instalisane snage je dozvoljena Odlukom. Kupac obaveštava Energetski subjekt o namerama za promenu instalisane snage zbog:
- promene toplotne zaštite zgrade;
- promene namene i upotrebe zgrade ili dela zgrade;
- promene namene i korišćenja toplotnih uređaja;
- proširenja toplotnih uređaja;
- modernizacije toplotnih uređaja, koja ima za posledicu racionalniju potrošnju toplotne energije;
- uklanjanje ili delimično uklanjanje toplotnih uređaja;
- proračunskih grešaka kod utvrđivanja instalisanih snaga ili razlika među proračunima u pojedinačnim fazama izgradnje.
Zahtevane izmene instalisane snage utiču na:
- ugovorenu instalisanu snagu;
- maksimalni protok;
- na tačnost merenja i regulisanja isporuke toplotne energije.
Pre predviđenog smanjenja ili povećanja instalisane snage kupac mora naručiti kod Energetskog subjekta ili drugog projektanta proveru odgovarajućih elemenata toplotne podstanice i priključnog toplovoda. Za povećanje ili smanjenje instalisane snage je potrebno izraditi odgovarajući projekt prepravke unutrašnjih toplotnih uređaja i toplotne podstanice te ga dostaviti Energetskom subjektu na saglasnost. Ako je potrebno na toplotnoj podstanici kupca radi promene instalisane snage zamena merne, regulacione ili druge opreme, troškove nabavke i zamene snosi kupac.
Izmena instalisane snage dozvoljena je samo između grejnih sezona.
Pri promeni instalisane snage potrebno je uvažavati sledeće:
- instalisanu snagu nikako nije moguće snižavati ispod vrednosti toplotnih gubitaka zgrade;
- instalisana snaga ventilacionih i klimatizacionih sistema u zgradama, gde se namena ne menja, moguće je izvesti po dobijanju nove upotrebne dozvole.
Smanjenje instalisane snage je moguće postići sniženjem temperaturnog režima zagrevne vode toplotnih uređaja istomerno u celoj zgradi (zaključene celine u pogledu na toplotnu podstanicu) bez fizičkih intervencija na unutrašnjim toplotnim uređajima kupca. Ako se temperaturni režim zagrevne vode snižava, mora biti priložen odgovarajući proračun toplotnih snaga za novi temperaturni režim. Odgovarajuće snižavanje temperaturnog režima mora biti dokazano sa novim proračunom toplotnih gubitaka zgrade.
Sve proračune moraju izraditi za to stručno osposobljena preduzeća, koja ispunjavaju uslove za projektanta, shodno važećem zakonu o planiranju i izgradnji objekata.
Ako se toplotni uređaji menjaju samo delimično, potrebno je ove uređaje pre usvajanja promene instalisane snage fizički prilagoditi srazmerno promenama (fizički odvojiti određene postojeće uređaje ili ih zameniti sa odgovarajućim novim).
Kupac mora omogućiti blagovremen nadzor nad izmenjenim stanjem Energetskom subjektu.
Energetski subjekt zapisnički konstatuje izmenu kupčevih toplotnih uređaja i promenu instalisane snage, a u skladu sa izdatom saglasnošću i izvedenom izmenom.
Toplovodnom mrežom isporučuje se toplotna energija kupcima shodno Odluci. Energetski subjekt obezbeđuje kupcu na mestu preuzimanja potrebnu količinu zagrevne vode odnosno toplotne energije sa instalisanom snagom, koja je dogovorena ugovorom.
Redovne i vanredne obustave isporuke toplotne energije su regulisane Odlukom.
Po izgradnji toplovoda, ukoliko je investitor treće lice, posebnim Ugovorom se definiše primopredaja izgrađene linije na upotrebu i korišćenje, u vlasništvo Energetskom subjektu.
Trasiranje toplovoda
Toplovode na javnim i zasebnim zemljištima potrebno je trasirati po zakonskim zahtevima i zahtevima u pogledu na lokaciju i odstojanje po odredbama ovih Pravila o radu.
Kad god je to moguće, u urbanim naseljima glavni toplovodi treba da se polažu na javna zemljišta i u trotoare ili što bliže ivici kolovoza.
Pre početka gradnje toplovoda potrebno je sa vlasnikom zemljišta sklopiti ugovor o utvrđivanju uslova izgradnje, rada, održavanja i nadzora toplovoda. U ugovoru je potrebno odrediti potrebne mere sigurnosti za siguran rad toplovoda te omogućiti Energetskom subjektu prilaz do zemljišta za potrebe rukovanja i održavanja. Ugovor mora osigurati da na sigurnosnom pojasu zemljišta oko toplovoda ne bude drugih intervencija/radnji koje bi mogle ugroziti toplovod.
U slučaju da predviđeni radovi u blizini toplovoda predstavljaju nesigurnost za toplovod, Energetski subjekt ima pravo zahtevati odgovarajuće izmene načina izvođenja ili zaustavljanja radova u slučaju kada su radovi već počeli.
Ako se toplovod polaže nadzemno, treba ga raspoznatljivo postaviti i odgovarajući način zaštititi od spoljnih uticaja (kao npr. vremenski uticaji, UV zračenja, toplotna širenja, opterećenja, oštećenja i dr.). Način zaštite određuje projektant u saglasnosti sa Energetskim subjektom.
U zaštićenom području podzemnih i nadzemno vođenih toplovoda nije dozvoljeno zasađivanje drveća i drugog rastinja, kao ni izvođenje radova ispod, iznad ili na nepropisnoj udaljenosti od energetskih objekata.
Tehnički podaci toplovodne mreže su:
|
Pad pritiska na mestu preuzimanja je različit i zavisi od dimenzije priključnog toplovoda, opterećenja toplovodne mreže i udaljenosti mesta preuzimanja od proizvodnog izvora odnosno pumpne stanice.
maksimalna dovodna temperatura: t max = 130°C (403 K)
Temperaturni režimi za projektovanje toplotnih podstanica su definisani u poglavlju Toplotna podstanica.
Računska temperatura za proračun čvrstoće toplovodnih cevovoda, armatura i uređaja je 130°C (413 K). Imajući u vidu stanje tehnike i stvarne temperaturske odnose u toplovodnoj mreži dozvoljena je ugradnja predizolovanih cevi, koje odgovaraju za temperature do 130°C.
Energetski subjekt može temperaturu dovoda zagrevne vode u toplovodnoj mreži izmeniti zbog posebnih radno-funkcionalnih razloga.
U toplovodnoj mreži za distribuciju toplotne energije upotrebljava se hemijski pripremljena, demineraliziovana i degasifikovana voda, koja je zagrejana na zahtevanu temperaturu.
Vodu iz toplovodne mreže nije dozvoljeno upotrebljavati za punjenje unutrašnjih toplotnih uređaja korisnika ili u druge namene shodno odredbama Zakona i Odluke. Ukoliko se unutrašnje instalacije moraju puniti preko toplovodne mreže, mora se ugraditi merač protoka. Merač ugrađuje distributer na zahtev i o trošku kupca toplotne energije. Cena vode, preuzete iz toplovodne mreže naplaćuje se u skladu sa važećim cenovnikom.
3. Tehnički zahtevi za toplovodnu mrežu
Toplovodna mreža je izvedena kao dvocevni sistem sa dovodnim i povratnim cevovodom.
Energetski subjekt, zavisno od karakteristika pojedinačnih sistema i položaja na terenu, zadržava sebi pravo do izabere sistem i način izvođenja toplovoda.
4. Toplovodna mreža od predizolovanih cevi
Mašinski radovi
Imajući u vidu stanje tehnike, toplovodna mreža van zgrada se prvenstveno izgrađuje od predizolovanih cevi i fazoniranih komada. Ugrađeni materijali moraju odgovarati sledećim standardima:
|
Cevovodi od predizolovanih čeličnih cevi se polažu neposredno u zemlju. Debljina izolacije predizoliranih cevovoda je serije 1. Cevi moraju imati ugrađene senzorske vodove (žice) za kontrolu prisutnosti vlage, osim fleksibilnih predizolovanih cevi za izvođenje priključnih toplovoda individualnih zgrada.
U toku izgradnje žice/provodnike treba pravilno povezati, proveriti uspostavljenost provodnog kruga i izmeriti početnu vrednost otpornosti, koja je referentni podatak za kasnije kontrole vlažnosti. O merenjima treba izraditi zapisnik, kojeg potvrđuje nadzorna služba snabdevača i arhivira se kod snabdevača. Sastavni deo zapisnika mora biti osnova ožičenja odnosnog dela toplovoda, izveden na osnovi geodetske osnove izvedenog toplovoda.
Za veća obuhvaćena područja, koja će biti snabdevana toplotnom energijom iz sistema daljinskog grejanja, treba predvideti kontinuiran nadzor vlažnosti cevovoda sa mogućnosti lociranja greške.
Na toplovodnoj mreži se upotrebljava isključivo nordijski sistem nadzora vlažnosti.
Na predizolovanim sektorima toplovoda se ugrađuje predizolovana armatura PN 16 za temperaturu do 130°C. Vreteno slavine/ventila mora biti zaštićeno sa uličnim poklopcem na armiranobetonskoj temeljnoj ploči. Kraj vretena sa nastavkom za ključ može biti max. 30 cm ispod nivoa uličnog poklopca.
Spojeve cevi i fazonskih komada predizolovanog toplovoda potrebno je izvesti sa termoskupljajućim spojnicama, priređenim za zalivanje sa poliuretanskom izolacijskom penom. Spojnica mora biti opremljena sa najmanje dve termoskupljajuća rukavca na krajevima. U slučaju vođenja toplovoda po vlažnom terenu obvezno je postavljanje treće spojnice preko čepa otvora za nalivanje izolacijske mase.
Zahtevi za upotrebu i montažu su navedeni u uputstvu proizvođača predizolovanih cevovoda i treba ih se dosledno pridržavati. Posebnu pažnju izvođač mora posvetiti kvalitetnom izvođenju spojeva predizolovanih cevi, što je osnovni preduslov za dostizanje očekivanog životnog veka toplovoda.
Građevinski radovi
Građevinske radove treba izvoditi po propisima za tu vrstu radova i uputstava proizvođača cevi.
U posebnim slučajevima, kad toplovod prolazi kroz slabo noseće tle i priključuje se na zgrade, koje su duboko utemeljene (npr. na šipovima), potrebno je pribaviti mišljenje projektanta ili geomehaničara.
Zemljani radovi
Dimenzije iskopnog profila su zavisne od prečnika projektovanih toplovodnih cevi (prilog 8). Na odgovarajuće sabijenu podlogu iskopa najpre se ugradi peščana posteljica (krupnoća 0-4 mm, bez oštrorubnih delova), zatim se polažu cevi, koje se sa svih strana osiguravaju (obasipaju) sa peskom iste krupnoće. Zaštitna dubina između vrha cevi i terena mora biti preko 50 cm, optimalna dubina iznosi 70 cm. Ako ovu zaštitnu dubinu nije moguće postići i ako je teren nad temenom cevi opterećen još sa prometnim opterećenjem, potrebno je cevi dodatno zaštititi (npr. sa armiranobetonskom pločom).
Na kompenzacijskim krivinama toplovoda potrebno je obezbediti mogućnost odgovarajućeg pomaka radi toplotnih širenja toplovoda. Ovo je moguće izvesti sa ugradnjom elastičnih tabli ili sa obasipanjem cevi sa peskom iste krupnoće, 8-10 ili 10-12 mm bez oštrorubnih delova.
Fiksne tačke
Fiksne tačke su izvedene iz predfabrikovanih elemenata u armiranobetonskom temelju odgovarajućih dimenzija, koje daje proizvođač pri određenim pretpostavkama vezanim za karakteristike zemlje. Ako karakteristike u konkretnom slučaju bitno odstupaju od ovih pretpostavki, potrebno je dimenzije temelja proveriti. Najbolje je koristiti beton MB 20 i armaturu GA 40/50.
Fiksne tačke se za predizolovane cevovode ugrađuju samo u izuzecima.
Zidni prolazi
Posebnu pažnju treba posvetiti prolazu predizolovanih toplovodnih cevi kroz temeljne zidove zgrade. Zidni prolaz mora biti odgovarajuće betoniran, da je obezbeđena zaptivnost prolaza.
5. Toplovodna mreža u betonskim kanalima
Gde izvođenje sa predizolovanim cevima nije moguće, toplovodna mreža se može izvesti sa čeličnim cevima položenim u betonske kanale.
Zahteve u pogledu mašinskih radova na toplovodnoj mreži u kanalima su dati u članovima 33., 34. i 35. ovih Pravila o radu.
Građevinski zahtevi za kanale
U pogledu na način izgradnje kanale delimo na:
a. Tipizirane AB kanale sa pokrivačem
Ovo su industrijski izrađeni elementi, koji se transportuju na mesto ugradnje. Tipizacija obuhvata sve sastavne konstrukcijske elemente kao što su npr. lire, fiksne i pomične tačke te bočna vođenja. Statični proračun, koji je takođe tipski, pokriva svaku veličinu kanala posebno, pridodato opterećenje je isto kao i za prometne/putne mostove.
Visina nasute zemlje na pokrivaču mora biti veća od 50 cm i manja od 200 cm. Proizvođač elemenata pri isporuci mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
b. Klasično građeni kanali
Kada nije moguće upotrebiti tipski kanal, treba ga izvesti na klasičan način na gradilištu. Posebno je važno da ugrađeni beton u potrebnom vremenu, koje je propisano za izabrani MB, pre zasipa dostigne propisanu tvrdoću. Ovakav kanal zahteva statički proračun. Izvođač radova po izradi mora priložiti sve sa zakonom propisane ateste i dokaze o kvalitetu ugrađenih materijala i načinu izrade.
Izrada kanala
Na nabijenu površinu iskopa ugrađuje se podložni beton MB 10 u debljini 7-10 cm. Sledi izrada (ili montaža) korita kanala. Pri spajanju novog kanala na odcepnom mestu na postojećem kanalu i (ili) postojećoj zgradi potrebno je oblikovati spojni deo sa kojim se sprečava pojava različitih sleganja terena.
Po završenim montažnim i mašinskim radovima sledi pokrivanje kanala AB pokrivačem. Upotreba nelomljive malte na nalegajućim površinama obezbeđuje trajnu nepomičnost pokrivača. Značajnije neravnine i otvore između pokrivača je potrebno popuniti malterom. Sledi izvođenje hidroizolacije, koja može biti izrađena na polimernoj ili bitumenskoj osnovi - pri ovom je potrebno pridržavanje uputstva proizvođača hidroizolacije. Hidroizolacija, koja je nanesena na osnovni premaz - ovo obezbeđuje lepljivost između izolacije i betona - mora biti čvrsto spojena sa podlogom pokrivača. Horizontalni pokrivač takođe mora po celoj dužini pokrivati, gde pokrivači naležu na korita (cca. 15-20 cm kao spojna ravnina). Hidroizolaciju je potrebno polagati bez oštrih rubova i preloma, a što se postiže sa odgovarajućom pripremom podloge. Za zaštitu izolacije od mehaničkih oštećenja najbolje je koristiti tačkasto profilisane folije sa spojnim komadima po dužini. Na nju se nanese nekoliko cm debela naslaga okruglo zrnastog peska granulacije 8-16 mm za lakše odvodnjavanje gornje površine (površinske vode). Sledi zasipanje, pri čemu prvi sloj zasipnog materijala mora biti bez većeg kamenja. Početno zasipanje je potrebno izvesti vrlo pažljivo.
Upotrebljeni materijali
Za izradu kanala upotrebljava se vodonepropusni beton, i to najmanje MB 30, mrežna armatura ČBM 50/60 i armatura RA 40/50, nelomljivi malter za spojeve pokrivač - kanal, različite hidroizolacije i njena zaštita. Posebnu pažnju je potrebno posvetiti zadovoljavajućoj debljini pokrivnog sloja iznad armature.
U zemljištima sa visokom podvodnošću (nivo vode može preći godišnji nivo) ili tamo, gde je moguće privremeno zalivanje toplovoda iz bilo kakvog drugog razloga, korišćenje kanala nije dozvoljeno.
6. Vođenje toplovoda po zgradama
Zbog procene izgradnje, kao i iz drugih tehničkih razloga, a gde je to moguće i ne predstavlja opasnost da se cevovodi oštete, toplovodnu mrežu je moguće voditi kroz zgrade (podrumi, hodnici i sl.) ili kroz druge zajedničke nestambene prostore uz prethodnu saglasnost nadležnog organa upravljanja zgradom.
Zbog mogućnosti pregleda, održavanja i opravljanja kvara, cevovodi moraju biti lako i sigurno dostupni.
Toplovodna mreža mora biti izvedeno tako, da se uvažavaju sva mehanička opterećenja i temperaturne diletacije u skladu sa predviđenim tehničkim rešenjem po projektnoj dokumentaciji.
Priključni toplovod se po ulasku u prostor toplotne podstanice završava sa odzračnim lončićima, na kojima se izvede ispust, imajući u vidu nagib toplovoda kao i odzračivanje. Ispusti i odzračivanja moraju biti sprovedeni u odvodni slivnik, sa kanalizacionim odvodom.
Male kompaktne toplotne podstanice i toplotne podstanice do 150 kW toplotne snage je moguće priključiti bez ugradnje odzraka.
7. Zahtevi za materijale toplovoda, vođene u kanalima, zgradama ili nadzemno
Cevi i fazonski komadi
Toplovodi, vođeni u kanalima, u zgradama ili nadzemno do dimenzije DN 200, moraju biti izrađeni od bezšavnih čeličnih cevi, koje odgovaraju sledećim standardima:
|
Toplovodi većih dimenzija se izrađuju iz čeličnih spiralno varenih cevi, definisanih u sledećim standardima:
|
Cevni lukovi moraju odgovarati DIN 2605-2 i biti oblika 5 (r =~2,5 d).
Materijal cevi je Č. 1212.
Armature
Blokadna armatura na toplovodnoj mreži u kanalima, zgradama ili na toplovodima vođenim nadzemno, do dimenzije DN 100 su blok ventili PN 16 sa mekim zaptivanjem ili slavine, dok se za veće prečnike koriste blok ventili sa ručnim pogonom.
Lokaciju i vrstu blokadne armature, kao i način ugradnje određuje Energetski subjekt.
Kao glavni blokadni organ ispred toplotne podstanice (ventili 1,2) se upotrebljavaju blok ventili sa mekim zaptivanjem ili slavine.
Toplotna izolacija
Pri izvođenju toplotne izolacije cevovoda, armature, izmenjivača toplote, odzračnih i ekspanzionih posuda potrebno je uvažavati odgovarajuće standarde i normative. Toplotna izolacija se izvodi po završenoj montaži i uspešno obavljenim ispitivanjima na pritisak te dvostrukom farbanju sa osnovnom farbom, primernom za temperaturu do 130°C.
Cevovode vođene po zgradama, na otvorenom i u kanalima treba izolovati odvojeno (dovod i povratak) sa pločama izolacionog materijala od mineralnih vlakana, ojačanim sa pocinkovanom žičanom mrežom ili aluminijumskom folijom. Materijal mora po mogućem navlažavanju omogućavati potpuno isušivanje.
Toplotna provodljivost izolacionog materijala mora na 250C iznositi max. 0,040 W/mK.
Ploče moraju biti sapete na rastojanju max. 0,3 m sa pocinkovanom žicom ili plastičnim trakama minimalne debljine 4 mm. Pri izolaciji debljine od 50 do 100 mm potrebno je izvesti izolaciju sa duplim pločama. Uzdužni i poprečni spojevi prvog sloja moraju biti prekriveni sa drugim slojem ploče.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih po zgradama ili na otvorenom, mora biti zaštićen sa plaštom aluminijumskog ili pocinkovanog čeličnog lima. Debljina aluminijumskog lima, u zavisnosti od prečnika cevovoda, mora iznositi između 0,8 i 1 mm. Lim mora biti sapet minimalno 6 puta po dužnom metru sa nerđajućim vijcima ili nitnama. Izolaciju je potrebno odgovarajuće prilagoditi u području vešanja, armature i drugih elemenata cevnih vodova. U području završnih kapa izolacije, potrebno je namestiti izolacijsku traku širine 20 mm, koja sprečava prelazak toplote iz cevi na aluminijumski plašt.
Oklapanje toplovoda na otvorenom prostoru mora biti izvedeno vodonepropusno, propisno i zaštićeno od krađe.
Izolacijski sloj cevovoda, vođenih u kanalima, mora biti zaštićen sa bitumenskom lepenkom. Bitumenska lepenka mora biti sapeta sa trakama od nerđajućeg materijala.
Armature je potrebno izolovati sa izolacijskim kapama. Kape moraju biti izvedene tako, da omogućavaju nesmetanu demontažu po otvaranju veznih spona.
Potrebna minimalna debljina izolacije je data u sledećoj tabeli.
DN |
Toplovodna mreža |
Interni vodovi potrošača |
Minimalno rastojanje izolacije od armature |
|||
Kanali |
Na otvorenom |
|
||||
Dovod |
Odvod |
Dovod |
Odvod |
Dov., odv. (mm) |
||
25 |
30 |
30 |
40 |
40 |
30 |
70 |
32 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
40 |
40 |
30 |
40 |
40 |
30 |
80 |
50 |
40 |
30 |
50 |
50 |
40 |
90 |
65 |
50 |
30 |
60 |
60 |
50 |
90 |
80 |
50 |
40 |
80 |
80 |
60 |
90 |
100 |
60 |
40 |
80 |
80 |
60 |
100 |
125 |
60 |
40 |
100 |
100 |
80 |
110 |
150 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
120 |
200 |
70 |
40 |
100 |
100 |
80 |
130 |
250 |
70 |
40 |
100 |
100 |
100 |
140 |
300 |
70 |
50 |
100 |
100 |
/ |
150 |
350 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
160 |
400 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
450 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
170 |
500 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
180 |
600 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
190 |
700 |
80 |
50 |
100 |
100 |
/ |
200 |
Energetski subjekt zadržava pravo da propiše dimenzije toplovoda u pogledu na hidraulične odnose u mreži i planirano širenje snabdevanja toplotnom energijom. Investitor odnosno projektant ili planer za lokalni plan je dužan da od Energetskog subjekta pribavi tehničke uslove za priključivanje zgrade na toplovodnu mrežu.
Lokaciju i izvođenje odzračivanja i ispusta projektant mora prethodno uskladiti prema uslovima mreže. Dužan ih je izvesti prema sledećih dimenzijama:
Dimenzija toplovoda |
Dimenzija odzračivanja |
Dimenzija ispusta |
do DN 32 |
DN 15 |
DN 20 |
do DN 50 |
DN 15 |
DN 25 |
do DN 80 |
DN 20 |
DN 25 |
do DN 15 |
DN 25 |
DN 50 |
iznad DN 150 |
DN 40 |
DN 65 |
Poziciju i tip ugrađenih elemenata u toplovodnoj mreži je potrebno označiti sa pozicijskim tablicama u skladu sa DIN 4065 ili DIN 4069.
11. Odstojanje od drugih komunalnih vodova i ostalih objekata
Opšte
Pri projektovanju toplovodne mreže moraju se uzeti u obzir svi uticaji okoline, kao što su drugi položeni vodovi, pomeranje/klizanje zemlje, drveće, zgrade ili saobraćaj i njihov uticaj mora biti sveden na najniži mogući prihvatljiv nivo. Kod ukrštanja i uporednog vođenja toplovoda sa drugim komunalnim vodovima potrebno je poštovanje važećih propisa, kao i zahteva Energetskog subjekta i operatora drugih komunalnih vodova. Izuzetno se može sa posebnim sigurnosnim merama i uz saglasnost sa operatorom komunalnih vodova, rastojanje između vodova smanjiti u odnosu na propisano.
Kod projektovanja zgrade ili drugog građevinskog objekta, čija je ivica ili gabarit građevinske jame u neposrednoj blizini postojećeg toplovoda, potrebno je projektom predvideti mere, koje će nesporno obezbediti sigurno i neometano funkcionisanje toplovoda za vreme gradnje. Radovi moraju biti izvedeni tako, da ne prouzrokuju mehanička oštećenja na postojećem toplovodu. U slučaju prouzrokovanog oštećenja toplovoda investitor građevinskog objekta je dužan obezbediti sanaciju toplovoda, koja se sprovodi pod nadzorom Energetskog subjekta. Projektno rešenje mora potvrditi Energetski subjekt.
Zahtevana odstojanja
Zahtevana odstojanja su data u sledećoj tabeli:
Zgrada / komun. vod |
Čisto odstojanje (cm) |
|
|
Ukrštanje / uporedno vođenje do 5 m |
Uporedno vođenje preko 5 m |
Gasovod do 5 bar |
Po odredbama pravilnika o tehničkim zahtevima za izgradnju, rad i održavanje gasovoda sa radnim pritiskom do i uključiv 16 bar |
|
Gasovod preko 5 bar |
||
Vodovod |
30 |
40 |
Drugi toplovod |
30 |
40 |
Kanalizacija |
30 |
50 |
Signalni kabl, telekom, kabl do 1 kV |
30 |
30 |
10 kV kablovi ili jedan 30 kV kabl |
60 |
70 |
Preko 30 kV kablovi ili kabl preko 60 kV |
100 |
150 |
Minimalno odstojanje zgrade od postojećeg toplovoda |
100 |
|
Minimalno odstojanje toplovoda od postojeće zgrade |
50 |
|
12. Geodetski snimak toplovodne mreže
Po izvedenim montažnim radovima i pre zasipanja kanala potrebno je izvesti geodetsko snimanje toplovodne mreže. Pored položaja u prostoru (lokacijski, visinski) geodetski snimak mora takođe sadržavati podatke o dimenzijama i izvođenju toplovoda te ugrađenim elementima (fiksnim tačkama, kompenzatorima, sponama) onih sigurnosnih elemenata i mernog uređaja.
TOPLOTNA PODSTANICA - je postrojenje koje služi za merenje i predaju toplotne energije od toplovodnog priključka do kućnih grejnih instalacija i sastoji se iz
- PRIKLJUČNE PODSTANICE - koja je sastavljena od zapornih, regulacionih, sigurnosnih elemenata i mernog uređaja;
- KUĆNE PODSTANICE - koja se sastoji od toplotnog izmenjivača, razvodnog sistema, regulacionih i sigurnosnih uređaja;
- INDIREKTNA PODSTANICA - predstavlja podstanicu kod koje se razmena toplote između grejnog fluida Energetskog subjekta i tople vode u kućnoj instalaciji vrši putem izmenjivača.
Na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta dozvoljeno je priključivati objekte samo preko indirektnih toplotnih podstanica.
U slučaju, da se za postojeću zgradu, koja se priključuje na toplovodnu mrežu, ostavlja sopstveni energetski izvor kao rezervni izvor ili se kod novih zgrada projektuje dodatni rezervni izvor, ovaj mora biti priključen na toplotne uređaje potrošača paralelno, i to sa kućnom podstanicom, kao i sa blokadnom armaturom odvojen od elemenata i funkcionalnih veza toplotne podstanice.
Moguće je da toplotne podstanice budu izvedene kao kompaktne jedinice, montirane na čelično postolje i sa izvedenim svim električnim povezivanjima. Elementi i cevna povezivanja moraju biti u najvećoj mogućoj meri izolovani. Za debljinu izolacije koristiti tabelu iz člana 34. ovih Pravila o radu.
U načelu je potrebno za svaku zgradu predvideti sopstvenu toplotnu podstanicu. Isto tako mora biti za svaku zasebnu funkcionalnu jedinicu u sklopu zajedničkog građevinskog kompleksa predviđena sopstvena toplotna podstanica.
Tehničke uslove za priključivanje određuje Energetski subjekt sa projektnim uslovima, koje moraju investitor ili projektant pribaviti pre početka projektovanja.
Klimatizacijske uređaje je potrebno dimenzionisati tako, da povrat ne prelazi maksimalne temperature od 35°C.
Hidraulične veze i temperaturne regulacije, koje omogućavaju neposredno povezivanje dovoda i povrata na primarnu ili sekundarnu stranu toplotne podstanice bez prethodnog hlađenja zagrevne vode, nisu dopuštene.
2. Projektni parametri za dimenzionisanje toplotnih podstanica
Nove ili rekonstruisane zgrade - grejanje, provetravanje
Shodno odredbama Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada projektna temperatura za Kragujevac je -15°C. Za sve zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim na spoljnju temperaturu -15°C, koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna strana): 130/80°C
temperaturni režim na sekundaru (interni uređaji potrošača): max. 90/70°C
Elementi toplotne podstanice na primaru moraju biti izvedeni za temperaturu do 130°C i PN 16.
Zgrade sa postojećim unutrašnjim vodovima
Za zgrade sa unutrašnjim toplotnim uređajima, dimenzionisanim za spoljnu projektnu temperaturu prema važećim projektnim uslovima (klimatske zone), koriste se sledeći parametri:
temperaturni režim na primaru (vrelovodna strana) 130/80°C
temperaturni režim na sekundaru (interne uređaji potrošača): max. 90/70°C
3. Prostor i postavljanje toplotne podstanice
Toplotna podstanica se po pravilu postavlja u zajednički nestambeni prostor. Investitor odnosno korisnik je dužan obezbediti prostor besplatno. Sa lokacijom i veličinom prostora za postavljanje toplotne podstanice mora se saglasiti Energetski subjekt (okvirna veličina prostora nalazi se u prilogu 1).
Veličina prostora je zavisna od:
- nazivne toplotne snage toplotne podstanice,
- unutrašnjih toplotnih uređaja.
4. Građevinsko-tehnički zahtevi za prostor toplotne podstanice
Prostor toplotne podstanice mora biti zatvoren i što bliže ulasku priključnog toplovoda u zgradu. Prostor mora biti dostupan za ovlašćene radnike Energetskog subjekta u svakom trenutku bez smetnje. Zavisno od zgrade izuzetno je potrebno predvideti odvojen direktan spoljni pristup do prostora.
Ulazna vrata se moraju otvarati u smeru izlaza i moraju biti odgovarajuće označena. Pored ulaza u prostor je potrebno na vidnom i dostupnom mestu postaviti aparat za gašenje S-9. Za unošenje i iznošenje opreme potrebno je predvideti dovoljno velike montažno/demontažne delove za otvaranje/skidanje, koji se ne smeju zaziđivati. Pod prostora mora biti nepropustan za vodu.
Korišćenje prostora za druge namene, osim za zajedničku podstanicu, nije dozvoljeno.
Potrebno je pridržavati se važećih propisa o toplotnoj izolaciji uređaja i o zaštiti od buke. Najbolje je da prostor toplotne podstanice u stambenim zgradama ne bude postavljen pored ili ispod spavaćih soba ili drugih prostorija gde se zahteva povećana zaštita od buke.
Prostor mora biti odgovarajuće prirodno ili prinudno provetravan, tako da temperatura u prostoru ne prelazi 35°C, odnosno da nema opasnosti od zamrzavanja. Otpadni vazduh iz toplotne podstanice se takođe može ubacivati u susedne pomoćne prostore.
Prostor mora imati izveden priključak na kanalizaciju ili kanal za postavljanje potopne pumpe. Najbolje je da odvod bude lociran što bliže ulazu priključnog toplovoda u prostor toplotne podstanice. Na ulaznim vratima izvodi se prag, koji osigurava ostale prostore od nekontrolisanog izliva vode. U prostoru toplotne podstanice najbolje je da bude priključak hladne vode sa slavinom i priključkom za fleksibilno crevo, namenjen za punjenje toplotnih uređaja, a po potrebi i umivaonik.
Na zidu, na kojem će biti locirana toplotna podstanica, mora biti izvedena odvodna cev, povezana s otpadnim sifonom ili odvodnim kanalom. Na nju treba da bude priključen izlaz odvodnog levka.
Uputstvo za rukovanje i održavanje, šeme i trajne oznake uređaja moraju biti postavljeni na vidnom mestu.
5. Izuzeci kod građevinsko-tehničkih zahteva za prostor toplotne podstanice
Izuzeci u pogledu građevinsko-tehničkih zahteva za prostore toplotne podstanice su male kompaktne toplotne podstanice nazivne toplotne snage do 50 kW, koje se mogu postaviti i u stambeni prostor individualnih ili zgrada sa više stanova i u radnom prostoru poslovnih zgrada, te kompaktne toplotne podstanice preko 50 kW, postavljene u postojeće zgrade. Preporučljivo je da u prostoru postoji kanalizacioni sifon.
Ukoliko je kompaktna toplotna podstanica preko 50 kW u postojećoj zgradi postavljena u višenamenskom dostupnom prostoru (podrumi, vešernice za pranje i sušenje i sl.), deo prostora toplotne podstanice mora biti odvojen od ostalog dela prostora (žičanom ogradom, pregradnim zidom i sl.). Pri izvođenju zaštite potrebno je poštovati propise o sigurnosti od požara. Postavljanje toplotne podstanice mora omogućavati neometano opsluživanje i održavanje. Ne sme biti postavljena u zajedničkim prostorijama tako da bi mogla ugrožavati evakuaciju iz zgrade.
Opšte
Priključna podstanica je mesto preuzimanja ugovorene količine zagrevne vode odnosno toplotne energije. Ugrađeni elementi moraju biti izabrani u skladu s ovim Pravilima o radu, odnosno preporukama Energetskog subjekta.
Priključna podstanica je sastavljena iz sledećih elemenata:
- blokadne i ostale armature;
- hvatač nečistoće;
- regulatora razlike pritiska (u slučaju potrebe);
- regulatora protoka sa ograničenjem protoka;
- mernog uređaja/toplotnog brojila;
- uređaja za merenje pritiska i temperature;
- toplotne izolacije.
Blokadna i ostala armatura
Armatura mora biti izabrana za nazivni pritisak PN 16 i temperaturu 130°C. Priključci armature su sa prirubnicama ili za zavarivanje. Konusne zaptivne površine nisu dozvoljene.
Kao blokadna armatura mogu se koristiti slavine ili ventili sa mekim zaptivanjem.
Ugradnja gumenih kompenzatora je dozvoljena oko elemenata kućne instalacije.
Materijal armature do PN 16 je siva, čelična ili obojena legura.
Regulator pada pritiska i protoka
Regulator pada pritiska reguliše razliku pritiska između dovoda i povratka na primarnoj strani priključne podstanice. Ugrađuje se na područjima, gde nastupa velika razlika pritiska između dovoda i povratka toplovodne mreže. Zahteve za ugradnju daje Energetski subjekt tehničkim uslovima.
Regulator protoka je namenjen za održavanje najvećeg protoka zagrevne vode, koji je određen na osnovu instalisane snage toplotnih uređaja, sa uvažavanjem dostizanja što nižih temperatura povratka zagrevne vode na primarnoj strani. Postavljeni protok na regulatoru protoka je plombiran. Plombe regulatora razlike pritiska i protoka se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Merni uređaj za isporučenu toplotnu energiju / Toplotno brojilo
Merni uređaj / toplotno brojilo je ugrađen na priključnoj podstanici i jedino je obračunsko merilo za određivanje potrošnje toplotne energije zgrade.
Energetski subjekt je dužan merni uređaj / brojilo redovno održavati i menjati, a dozvoljena je samo ugradnja mernih uređaja po preporuci energetskog subjekta. Najčešće se koriste merni uređaji / brojila sa ultrazvučnim principom merenja protoka.
Merni uređaj mora imati odobrenje tipa i atest. Posebna testiranja, provere i izdavanje odobrenja tipa merača uređeno je odgovarajućim propisima i zakonom. Plombe mernog uređaja se ne smeju oštećivati ili odstranjivati.
Tip, veličinu i način ugradnje mernog uređaja određuje projektant po uputstvima i uz saglasnost Energetskog subjekta. Pri projektovanju i ugradnji mernog uređaja potrebno je pridržavati se uputstva proizvođača u pogledu odgovarajućih ravnih dužina toplovoda ispred i iza merača, kao i načina priključivanja obračunske jedinice.
Obračunska jedinica mernog uređaja mora omogućavati daljinski prenos podataka.
Prvo postavljanje mernog uređaja na merno mesto u priključnoj podstanici kao i sve naredne radove u vezi sa popravkama i zamenama mernih uređaja obavlja Energetski subjekt.
Opšte
Kućna podstanica je vezni član između priključne podstanice i toplotnih uređaja kupca i služi za prenos toplotne energije. Sastoji se od sledećih elemenata:
- izmenjivača toplotne energije;
- pumpe;
- razdelnika;
- sigurnosne armature;
- ekspanzione posude;
- uređaja za merenje pritiska i temperature;
- uređaja za omekšavanje sanitarne vode;
- električnih vodova.
Indirektna kućna podstanica
Opšte
Indirektna kućna podstanica je ona, kod koje je zagrevna voda toplovodne mreže na primarnoj strani sa izmenjivačem toplote razdvojena od zagrevne vode na sekundarnoj strani (šeme u prilozima 2 i 3). Indirektni način priključivanja je obavezan za sve kupce, koji se priključuju na toplovodnu mrežu Energetskog subjekta.
Izmenjivač toplote
Kapacitet izmenjivača toplote je potrebno dimenzionisati na najveću snagu toplotnih uređaja kupca pri izabranoj temperaturi zagrevne vode na primarnoj i sekundarnoj strani izmenjivača.
Kod dimenzionisanja izmenjivača toplote potrebno je pored tehničke postavke toplotne podstanice takođe uzeti u obzir potrebno rashlađivanje zagrevne vode na primarnoj strani toplotne podstanice u svim radnim uslovima.
Između primarne i sekundarne nazivne povratne temperature ne sme biti manja temperaturna razlika od 5 K.
Primarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za nazivni pritisak od 16 bar (PN 16) i temperaturu 140°C, sekundarna strana mora biti dimenzionisana i izvedena za zahtevane maksimalne radne pritiske i temperature toplotnih uređaja potrošača.
Proračunatu snagu izmenjivača treba povećati za 10% u odnosu na proračun zbog moguće zaprljanosti istog u toku rada i sl.
Cirkulacione pumpe
U cilju štednje električne energije i zbog poboljšanja hidrauličnih odnosa u mreži toplotnih uređaja kupca preporučljiva je ugradnja cirkulacionih pumpi sa odgovarajućom regulacijom broja obrtaja, odnosno ugradnja cirkulacionih pumpi sa mogućnošću stepenastog preklopa broja obrtaja u kombinaciji sa prolaznim (cirkulacionim) ventilom (ako postoji opasnost od prekidanja protoka kroz sistem). Prolazni ventil mora biti ugrađen u odvod sa priključcima na potisnoj i usisnoj strani cirkulacione pumpe, a ne kao kratkospojna veza između dovoda i povratka.
Temperaturna regulacija
Za pokrivanje potreba toplotnih uređaja izvodi se glavna temperaturna regulacija, a u zavisnosti od spoljne temperature, na primarnoj strani toplotne podstanice i utiče na promenu protoka zagrevne vode iz toplovodne mreže. Pri ovom se mora dostići što je moguće niža povratna temperatura.
Svaka veza, koja omogućava vraćanje neohlađene vode na primarnoj ili na sekundarnoj strani, je nedopustiva.
Na primaru je protočni regulacioni ventil sa pogonom sa sigurnosnom funkcijom, a ugrađen je u povratak primara. Na sekundarnoj strani kućne podstanice je moguće izvesti dodatnu regulaciju pojedinačnih krugova unutrašnje instalacije u skladu sa različitim radnim režimima, koji se pojavljuju kod sistema za snabdevanje zgrada sa toplotnom energijom. Moguća je takođe dodatna lokalna regulacija na pojedinačnim toplotnim uređajima sa termostatskim ventilima ili slično.
Regulacioni ventil mora biti odabran tako, da pouzdano radi i u graničnim područjima (maksimalni i minimalni protok).
Radi racionalizacije prioritetno se koriste kombinovani regulacioni ventili za regulaciju protoka i temperature.
Elektronski regulator mora imati najmanje sledeće funkcije:
- podešava/postavlja temperaturu zagrevne vode u dovodu sekundara u zavisnosti od spoljnje temperature;
- podešava najvišu i najnižu temperaturu u dovodu sekundara;
- vodi najvišu dozvoljenu temperaturu povratka na primarnoj strani u zavisnosti od spoljnje temperature;
- omogućava vremensko programiranje rada pojedinačnih sistema.
U porodičnim zgradama, gde se koriste male kompaktne toplotne podstanice, elektronski regulator mora imati mogućnost priključivanja prostorskog senzora, postavljenog u referentnom prostoru.
Regulaciju toplotne podstanice je takođe moguće vezati na centralni nadzorni sistem ukupnog objekta, uz obavezu ovakvog rešenja da istovremeno omogućava opsluživanje regulatora nezavisno od rada nadzornog sistema.
Ako je predviđeno povezivanje nadzornog sistema zgrade sa nadzornim sistemom Energetskog subjekta, isto mora biti izvedeno tako da omogućava povezivanje na postojeći nadzorni sistem. Zahteve za svaki konkretan slučaj daje Energetski subjekt.
Sigurnost rada
Za obezbeđivanje sigurnosti rada toplotnih uređaja, kupac se mora pridržavati odredbi DIN 4747 (novembar 2003) i DIN 4751.
Osiguranje toplotnih uređaja potrošača od previsoke temperature
U sistemu daljinskog grejanja grada Kragujevca temperatura dovoda primara je vođena u zavisnosti od spoljnje temperature, i to od 85°C (za spoljnju temperaturu od 5°C i više) i ne prelazi 130°C (za spoljnje temperature ispod 5°C). Shodno odredbama DIN 4747 iz novembra 2003, za ovu vrstu temperaturnog dijagrama, osiguranje od previsoke temperature u grejnim toplotnim uređajima kupca mora biti izvedeno sa sigurnosnim termostatom (funkcija CTW). Termostat mora biti ugrađen na sekundarnoj strani i to na priključnom dovodu grejanja na izmenjivač toplote.
Pri ispadu električne energije regulacioni ventil sa pogonom za sigurnosnu funkciju po DIN 32730 zatvara dovod zagrevne vode na primaru. Pogon je neposredno povezan sa sigurnosnim termostatom.
Gornja odredba važi za sve toplotne podstanice bez obzira na priključnu snagu odnosno protok na primaru.
Svi sigurnosni elementi i izvršni organi (regulacioni ventili sa pogonom) moraju biti tipski provereni.
Osiguranje toplotnih uređaja kupca od previsokog pritiska
U ovu svrhu se mogu upotrebljavati zatvorena ekspanziona posuda sa sigurnosnim ventilom ili otvorena ekspanziona posuda sa pripadajućom sigurnosnim vodom. Preliv otvorene ekspanzione posude mora biti sproveden u prostor toplotne podstanice i završiti se sa priključivanjem u odvodni levak. Moguća je takođe upotreba automatskih uređaja za održavanje pritiska u kombinaciji sa odzračivanjem i automatskim kontrolisanim punjenjem toplotnih uređaja.
Radi sprečavanja rastapanja kiseonika iz vazduha u vodi i posledično povećane opasnosti od korozije, preporučuje se upotreba zatvorenih ekspanzionih posuda.
Označavanje cevnih vodova je propisano u DIN 2403. Različito označavanje cevnih vodova po vrsti medija je u interesu sigurnosti, održavanja i zaštite od požara. Označavanje mora upozoravati na opasnost u cilju sprečavanja nesreće.
Skala boja za označavanje cevnih vodova je određena na osnovu DIN 2403 i navedena u sledećoj tabeli.
Oznake boja RAL su sadržane u registru boja RAL 840 HR.
Za označavanje cevnih vodova malih kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage do 50 kW najčešće se koriste tablice dimenzije 55 x 36 mm sa čeličnom zateznom trakom. U gornjem redu natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka/slova mora iznositi 2,5 mm.
Za označavanje cevnih vodova kompaktnih toplotnih podstanica nazivne toplotne snage iznad 50 kW najbolje je koristiti tablice označavanja dimenzije 105 x 55 mm sa čeličnom zateznom trakom (šelnom). U gornji i srednji red natpisne pločice je potrebno upisati vrstu medija. Donji red je namenjen nazivu preduzeća koje je izvelo montažu cevnih vodova. Minimalna visina oznaka mora iznositi 4 mm.
VRSTA MEDIJA |
BOJA |
OZNAKA PO RAL |
BOJA TABLICE |
Grejanje - primar - dovod |
Crvena |
RAL 3000 |
crvena |
Grejanje - primar - povratak |
plava |
RAL 5019 |
plava |
Grejanje - sekundar - dovod |
Tamno crvena |
RAL 3002 |
crvena |
Grejanje - sekundar - odvod |
Tamno plava |
RAL 5013 |
plava |
Sanitarna hladna voda |
Zelena |
RAL 6001 |
zelena |
Sanitarna topla voda |
oranž |
RAL 2008 |
oranž |
Sanitarna voda - cirkulacija |
ljubičasta |
RAL 4005 |
ljubičasta |
Ispust |
braon - maslinasto zelena |
RAL 6003 |
braon |
Prirodni gas |
žuta |
RAL 1012 |
žuta |
Lož ulje |
Svetlo braon |
RAL 8001 |
braon |
Komprimovani vazduh |
Siva |
RAL 7037 |
siva |
Odzračni vod |
Boja medija |
|
/ |
Konzole |
crna |
RAL 9005 |
/ |
9. Elektroinstalacije toplotne podstanice
Opšte
Za potrebe toplotne podstanice Kupac mora formirati zasebno trofazno električno brojilo sa limitatorima (min. 16A) i odgovarajućom FID sklopkom, koja se locira u ormanu brojila ili u toplotnoj podstanici.
Električni vodovi moraju biti izvedeni po važećim propisima za vlažne prostore (JUS N.B2.751, JUS N.B2.730, JUS N.A5.070). U prostoru mora biti postavljena utičnica za potrebe radova na održavanju. Osvetljenje prostora mora biti zadovoljavajuće i mora omogućavati nesmetano očitavanje mernih i kontrolnih uređaja. Kupac mora obezbediti priključivanje električnih regulacionih ormara i mernih uređaja.
Pri izvođenju elektroinstalacija toplotne podstanice potrebno je dosledno poštovati projektnu dokumentaciju.
Elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP)
Zahtevi za izvođenje elektroinstalacija kompaktne toplotne podstanice (KTP) su:
- moraju biti izvedena sva elektro povezivanja;
- na dovodnom kablu mora biti ugrađena glavna sklopka. Sklopka mora biti označena sa natpisom GLAVNA SKLOPKA;
- KTP mora biti opremljena sa kompletnim elektro ormarićem sa:
• kontaktorima za napojne pumpe,
• osiguračima (pumpe, automatika, rezerva),
• tropoložajnom preklopnom sklopkom za pumpe, sa kojom je omogućen preklop pumpi (ručno uključeno - isključeno - automatski uključeno). Pojedinačni položaji sklopke moraju biti označeni sa natpisima RUČNO, ISKLJUČENO, AUTOMATSKI;
- mora biti izvedeno električno premošćavanje prirubnica sa zubčastom podloškom. Vijak mora biti označen sa crvenom bojom;
- na konstrukciji KTP mora biti izvedena sabirna šina za izjednačavanje potencijala;
- proizvođač odnosno isporučilac mora pribaviti izjavu ovlašćene organizacije da električna instalacija KTP odgovara trenutno važećim propisima u Republici Srbiji;
- izvođač je dužan pre predaje KTP postaviti automatiku
Električni vodovi za priključenje toplotne podstanice
Priključenje toplotne podstanice na električne vodove zgrade i uopšte elektroinstalacije u prostoru toplotne podstanice moraju biti izvedene po sledećim načelima:
- svi kablovi moraju biti položeni u kablovske kanale ili cevi za mehaničku zaštitu,
- mora biti ugrađen dodatni razvodni elektro ormarić po projektu,
- osvetljenje je najbolje izvesti sa dodatnim ladijskim svetiljkama,
- prekidači/senzori i KTP moraju biti povezani sa kablovima Iu-st-u 1 x 2 x 0,8 mm2 Cu,
- uzemljivačko uže mora biti povezano na kućište/nosač KTP,
- u pogledu na izvedbu moraju biti uzemljena vrata i ograda toplotne podstanice,
- mora biti izvedeno izjednačavanje potencijala sa P/F žicom 10 mm2 i sa zupčastim podloškama pod vijkom. Vijci moraju biti označeni crvenom bojom.
Električna merenja
Po izvedenim elektroinstalacionim radovima potrebno je obaviti merenja na elektroinstalacijama:
- kontrolu neprekidnosti glavnog i zaštitnog provodnika te provodnika za izjednačavanje potencijala;
- kontrolu zaštite od prevelikog strujnog opterećenja;
- merenje impedanse okvirnih veličina vodotočnih krugova;
- merenje izolacijske otpornosti;
- merenje otpornosti galvanskih veza;
- merenje postavljene otpornosti uzemljenja.
O obavljenim merenjima potrebno je u sklopu dokumentacije toplotne podstanice priložiti predmetne zapisnike sa izmerenim rezultatima.
10. Dokumentacija toplotne podstanice
Izvođač, odnosno proizvođač KTP mora priložiti sledeću dokumentaciju:
- specifikaciju opreme kompaktne toplotne podstanice;
- atest kompletne KTP po zakonima o zdravlju i zaštiti na radu;
- ateste elemenata KTP, koje je nabavio i ugradio izvođač, po Zakonu o standardizaciji;
- uputstva za rukovanje i održavanje KTP;
- šemu veza elektro instalacija KTP te šemu automatike KTP.
VII UNUTRAŠNJI TOPLOTNI UREĐAJI KUPCA
U toplotne uređaje kupca spadaju svi uređaji, koji su vezani na toplotnu podstanicu i predaju toplotu za različite namene. U pogledu na način predaje toplote izdvajamo:
radijatorsko grejanje (CG RAD)*;
konvektorsko grejanje (CG KON)*;
podno grejanje (CG POD)*;
plafonsko grejanje (CG STR)*;
ventilacija toplim vazduhom sa kaloriferima (TG VN KAL)*;
ventilacija toplim vazduhom sa klimatima (TG VN KLM)*;
grejanje toplim vazduhom sa kaloriferima (TG KAL)*;
grejanje toplim vazduhom sa klimatima (TG KLM)*;
klimatizacija, nepotpuno sa predgrevanjem (KL NEP P)*,
klimatizacija, nepotpuno sa dogrevanjem (KL NEP D)*;
klimatizacija, potpuno s predgrevanjem (KL POP P)*;
klimatizacija, potpuno sa dogrevanjem (KL POP D)*;
priprema sanitarne tople vode PSTV - bojler (TV B)*;
* Skraćenice za način predaje toplote, koje koristi Energetski subjekt.
Unutrašnji toplotni uređaji kupca moraju biti projektovani i izvedeni po važećim opštim normativima i standardima, kao i ovim Pravilima o radu.
Energetski subjekt ne odgovara za radne/funkcionalne smetnje, koje nastaju radi neispravnosti unutrašnjih toplotnih uređaja kupca.
U zgradama sa toplotnim uređajima za poslovne prostore i stanovanje moraju biti razvodne mreže izvedene odvojeno.
Radijatorsko grejanje
Temperaturni režim radijatorskog grejanja mora biti izabran u skladu sa navedenim maksimalnim režimom (moguć je niži temperaturski režim od onog koji je naveden u poglavlju o toplotnim podstanicama), dok temperature povratka ne smeju prelaziti navedene vrednosti.
Podno grejanje
Podno grejanje ne sme biti vezano direktno na toplotnu podstanicu. Potrebno je obezbediti odgovarajuću zaštitu/osiguranje od prekoračenja najviše dozvoljene temperature u dovodu.
Razdelni sistem
Zajednički razvod od kućne podstanice do pojedinačnih jedinica najbolje je da bude izveden dvocevno. Razdelnike sa dvojnom komorom je dozvoljeno koristiti samo u slučaju, ako su dovodna i povratna komora međusobno odvojene sa toplotnom izolacijom.
Pojedina odvajanja u toplotnoj podstanici i priključci na razdelnike moraju biti na povratku opremljeni sa regulacionim ventilima za održavanje protoka i na dovodima i povratnicama sa termometrima te po potrebi i sa manometrima i armaturom za punjenje i pražnjenje sistema. Ako je u kolu ugrađena cirkulaciona pumpa sa promenljivom brzinom obrtanja i mogućnošću ograničenja protoka, mogu se regulacioni ventili izostaviti.
Za dostizanje odgovarajuće hidraulične uravnoteženosti i posledično optimalnog rada grejnog sistema, preporučljivo je u cevnu mrežu ugraditi armaturu za hidrauličnu izregulisanost sistema.
Grejna tela
Grejna tela moraju biti dimenzionisana u skladu sa potrebnom toplotnom snagom, koja je određena proračunom toplotnih gubitaka prostora. Najviši temperaturni režim za dimenzionisanje grejnih tela je definisan u članovima 43. - 45. ovih Pravila o radu. Temperaturu zagrevanog prostora i izabrani temperaturni režim potrebno je uzeti u obzir pri određivanju instalisane snage grejnih tela.
Korekcijske faktore daje tehnička dokumentacija proizvođača grejnih tela.
Pri izboru materijala grejnih tela, priključenih na direktnu toplotnu podstanicu, potrebno je uvažavati odredbu iz člana 53. ovih Pravila o radu.
Regulacija temperature prostora
Za regulaciju temperature prostora se, u skladu sa propisima o toplotnoj zaštiti zgrada i racionalnoj potrošnji energije, upotrebljavaju termostatski radijatorski ventili ili conski ventili, koji ograničavaju protok zagrevne vode kroz grejna tela. Termostatski ventili morao biti takvog kvaliteta, da održavaju temperaturu prostora u toleranciji ±1 K. Kao radijatorske termostatske ventile najbolje je koristiti ventile sa mogućnošću kontinualnog postavljanja nazivnog protoka kroz grejno telo i termostatske glave sa mogućnošću zaštite od zamrzavanja.
Postavljanje termostatskog ventila je moguće u svim prostorijama sa površinom većom od 6 m2.
Odzračivanje toplotnih uređaja
Toplotne uređaje treba na najvišim mestima instalacije pravilno odzračiti, da se pri punjenju u višim delovima uređaja ne bi sakupio vazduh, koji bi sprečio protok zagrevne vode ili da ih pri pražnjenju nastajanje podpritiska ne bi oštetilo.
3. Ventilacioni i klimatizacioni uređaji
Za priključivanje ventilacionih i klimatizacionih uređaja na toplovodnu mrežu važe ista opšta pravila kao za uređaje za grejanje.
Način priključivanja
Ventilacioni i klimatizacioni uređaji se priključuju preko indirektnih toplotnih podstanica. Ako su priključeni preko zajedničke toplotne podstanice zajedno sa radijatorskim grejanjem, grejna kriva osnovne regulacije mora biti postavljena na višu krivu, primereno za ventilaciju. Za zagrevanje mora biti izvedena dodatna regulacija na sekundarnoj strani toplotne podstanice.
Temperaturni režim
Temperaturni režim mora biti izabran u skladu sa odredbama u poglavlju Toplotna podstanica. Pri dimenzionisanju grejača ventilacionih i klimatizacionih uređaja na cirkulacioni vazduh, potrebno je uvažavati radne karakteristike toplovodne mreže. Zbog mešanja svežeg i cirkulacionog vazduha potreba za protokom zagrevne vode nije linearno zavisna od spoljnje temperature.
Hidraulična veza grejača
Hidraulično vezivanje grejača treba izvesti na način koji sprečava povećavanje temperature zagrevne vode u povratku (šema u prilogu 4). Kao regulacioni organ se može koristiti trokraki ili prolazni regulacioni ventil u kombinaciji sa cirkulacionom pumpom koji sprečavaju zamrzavanje grejača. Kratkospojna veza sa prelaskom dovoda u povratak bez hlađenja zagrevne vode nije dozvoljeno.
Pri dimenzionisanju i izgradnji uređaja potrebno je poštovati važeće propise i standarde sa područja zaštite od buke. Pravilan izbor lokacije toplotne podstanice i drugih postrojenja u zgradi može značajno doprineti zaštiti od buke u prostorima u kojima se boravi, kao što su na primer spavaće sobe i sl. Pravilnim izvođenjem izolacije cevovoda i uređaja kod pričvršćivanja na ili prolaskom kroz građevinske konstrukcije mora se sprečiti prenos zvuka na građevinsku konstrukciju.
VIII TEHNIČKI I DRUGI USLOVI ZA BEZBEDAN POGON DISTRIBUTIVNOG SISTEMA I ZA OBEZBEĐENJE POUZDANOG I KONTINUIRANOG SNABDEVANJA KUPACA TOPLOTNOM ENERGIJOM
Opšte
Energetski subjekt je dužan da organizuje rad i poslovanje na način kojim se obezbeđuje pouzdano, trajno i kontinuirano snabdevanje krajnjih kupaca toplotnom energijom prema važećim propisima, ukoliko su toplovodna mreža i predajne stanice izvedene i rade po važećim Tehničkim uslovima distributera.
Režimi rada sistema daljinskog grejanja
Režimi rada definišu se za normalne uslove i neregularne operativne uslove.
Normalnim uslovima smatraju se sledeći uslovi:
- Energetski subjekt koji proizvodi toplotnu energiju je u funkcionalnom stanju;
- Energetski subjekt raspolaže dovoljnom toplotnom snagom, koja omogućuje da se pri nastalim meteorološkim uslovima obezbedi potrebna i dovoljna isporuka toplotne energije;
- distributivni sistem je u funkcionalnom stanju.
Neregularnim operativnim uslovima smatraju se sledeći uslovi:
- Energetski subjekt nije u funkcionalnom stanju;
- Energetski subjekt ne raspolaže dovoljnom toplotnom snagom, koja omogućuje da se pri nastalim meteorološkim uslovima obezbedi potrebna i dovoljna isporuka toplotne energije;
- distributivni sistem nije u funkcionalnom stanju.
Regulacija isporuke toplotne energije je kvalitativno-kvantitativna i vrši se promenom temperature vode u toplani i promenom protoka u toplotnoj podstanici.
Održavanje propisanog kvaliteta vode u distributivnom sistemu
Održavanje propisanog kvaliteta vode u distributivnom sistemu ima za cilj da kotao radi sa minimalnim rizikom po osoblje, kotao i prateće komponente postrojenja koje se nalaze u blizini.
Održavanjem propisanog kvaliteta vode u distributivnom sistemu postiže se: povećanje toplotne iskorišćenosti, dostupnost i pouzdanost postrojenja, povećanje čistoće pare i smanjenje troškova održavanja (popravke, hemijsko čišćenje itd).
U slučaju dužeg stajanja postrojenja obavezna je konzervacija opreme i distributivne mreže prema uputstvu stručnih lica.
Održavanje pritiska u sistemu pri normalnom radu i u slučaju ispada električne energije
Distributivni sistem služi za prenos toplotne energije od toplane do toplotnih stanica. Distributivni sistem se sastoji od toplovodne mreže, pripadajuće armature i pripadajućih uređaja.
Predaja toplotne energije kupcima vrši se preko toplotnih stanica.
Distributivni sistem se povezuje sa toplanom direktno ili indirektno preko razmenjivača toplote.
Distributivni sistem se povezuje sa toplotnom stanicom indirektno.
Osnovni radni parametri distributivnog sistema daljinskog grejanja su: temperatura vode u napojnom vodu, temperatura vode u povratnom vodu, nazivni pritisak, radni pritisak, protok vode i dr.
Sistem za održavanje pritiska sastoji se od:
- pumpi za održavanje pritiska ("diktir pumpe");
- ekspanzionih posuda;
- regulacionih prestrujnih ventila;
- cevovoda za povezivanje i armature.
Održavanje pritiska u sistemu treba da ispuni sledeće zadatke:
- da obezbedi u svim pogonskim uslovima i na svakom mestu u toplovodnoj mreži pritisak viši od pritiska isparavanja vode, pri maksimalnoj temperaturi vode koja se ostvaruje u mreži.
- da izjednači promene zapremine vode u distributivnom sistemu usled zagrevanja i hlađenja vode. Pri zagrevanju, voda se širi i višak vode se vodi u ekspanzione posude da bi se sprečio porast pritiska u sistemu. Pri hlađenju, voda se skuplja i tada se pumpama za održavanje pritiska ("diktir pumpe") dodaje u distributivnom sistemu da bi se pritisak koji teži da opadne zadržao na potrebnoj vrednosti.
- da nadoknadi sve gubitke vode u distributivnom sistemu koji nastaju usled nezaptivenosti toplovodne mreže.
Da bi se obezbedili navedeni zadaci sistema za održavanje pritiska, održava se odgovarajuća konstantna vrednost statičkog pritiska na određenom mestu u toplotnom izvoru.
Vrednost statičkog pritiska određuje se na osnovu minimalne potrebne razlike pritiska u hidraulički najnepovoljnijim toplotnim podstanicama, potrebne razlike pritiska na pragu toplotnog izvora, konfiguracije terena po kome se prostire toplovodna mreža i maksimalne radne temperature vode u distributivnom sistemu.
Mesto održavanja statičkog pritiska može biti:
- na usisnom vodu cirkulacionih pumpi;
- na potisnom vodu cirkulacionih pumpi;
- između redno vezanih cirkulacionih pumpi.
Sistem za održavanje pritiska mora da funkcioniše i u slučaju nestanka električne energije. Iz tog razloga svi vitalni delovi sistema za održavanje pritiska su povezani na sistem besprekidnog napajanja električnom energijom. Besprekidno napajanje električnom energijom se vrši pomoću generatora električne energije koga pokreće dizel motor sa unutrašnjim sagorevanjem (dizel agregat).
Plansko održavanje toplovodnih mreža i toplotnoj podstanici
Oštećenja toplovodnih mreža i toplotnih podstanica nastaju pre svega usled korozije cevovoda sa unutrašnje i spoljašnje strane.
Oštećenja cevovoda izazvana korozijom dovode do gubitka vode i toplotne energije u mreži i toplotnoj podstanici.
Korozija sa unutrašnje strane cevovoda nastaje usled neodržavanja propisanog kvaliteta vode u distributivnom sistemu i pražnjenja cevovoda.
Radi zaštite cevovoda sa unutrašnje strane, distributivni sistem mora tokom cele godine biti pun, i to vodom propisanog kvaliteta. Izuzetno kada se vrše remontni radovi ili priključenje novih kupaca pojedine deonice distributivnog sistema mogu biti kratkotrajno ispražnjene ali ne duže od nekoliko dana.
Dopunjavanje distributivnog sistema vrši se tokom cele godine hemijski i termički pripremljenom vodom.
Korozija sa spoljašnje strane cevovoda nastaje usled oštećenja toplotne izolacije, zaštitnog sloja-premaza i dejstva lutajućih struja.
Do oštećenja toplotne izolacije i zaštitnog sloja dolazi usled prodora atmosferskih voda, podzemnih voda, fekalija, rastvora vode i soli i drugih agresivnih materija u kanale i njihovog dodira sa spoljnim površinama cevovoda distributivnog sistema.
Sprečavanje oštećenja toplotne izolacije i zaštitnog sloja, na način kako je to opisano u prethodnom stavu ovog člana vrši se kvalitetnim izvođenjem toplovoda, kanala i komora kod kanalno položene toplovodne mreže i kvalitetnim izvođenjem beskanalno položene toplovodne mreže. Naročitu pažnju treba obratiti na mesto i način izvođenja poklopaca na komorama toplovodne mreže.
Plansko održavanje toplovodnih mreža vrši se na osnovu:
- merenja i lociranja gubitaka vode u distributivnom sistemu;
- merenja i lociranja toplotnih gubitaka u distributivnom sistemu;
- merenja debljine zida cevi;
- vizuelnog pregleda toplovoda, izolacije, kompenzatora i drugih uređaja;
- funkcionalnog ispitivanja armature za pregrađivanje, odmuljivanje i odzračivanje i dr.
Osnovni parametar za planiranje obima zamene dotrajalih deonica toplovodnih mreža je veličina gubitka vode u distributivnom sistemu. Gubitak vode u distributivnom sistemu meri se u toplani.
Radi lakšeg određivanja mesta curenja na predizolovanim cevovodima potrebno je aktivirati sistem za detekciju vlage. Detekciju curenja vršiće posebno obučena i opremljena ekipa.
Predvideti dovoljan broj i pravilan raspored sekcionih (pregradnih) ventila na toplovodnoj mreži pomoću kojih se može pouzdano pregraditi deo mreže na kome je došlo do curenja vode. Sva pregradna armatura mora se redovno održavati i biti uvek u funkcionalnom stanju.
U toku rada distributivnog sistema organizuju se redovni obilasci i kontrola rada toplovodne mreže i toplotnih podstanica na svim delovima sistema daljinskog grejanja. Radnici zaduženi za kontrolu vode pismenu evidenciju o izvršenoj kontroli. O svim uočenim oštećenjima i nedostacima obaveštava se pretpostavljeni. Oštećenja koja mogu da dovedu do poremećaja u radu u kratkom roku odmah se otklanjaju. Ostala oštećenja se evidentiraju i planiraju za sanaciju van grejne sezone. Godišnji plan održavanja je osnovni dokument na osnovu koga se vrši redovno i investiciono održavanje.
Automatska regulacija u toplotnim podstanicama
Regulacija isporuke toplotne energije je kvalitativno-kvantitativna i vrši se promenom temperature vode u toplani i promenom protoka u toplotnoj podstanici. U toplani se vrši i održavanje pritiska u sistemu. Promena temperature vode vrši se prema kliznom dijagramu u zavisnosti od promene temperature spoljašnjeg vazduha i brzine vetra.
Regulacija isporuke toplotne energije za grejanje vrši se u toplotnim podstanicama, regulacijom temperature vode u napojnom vodu instalacije za grejanje u funkciji promene temperature spoljašnjeg vazduha po zadatoj krivoj.
Za regulaciju temperature i ograničenje-regulaciju protoka koristi se kombi ventil.
Podešavanjem protoka na zadatu vrednost postiže se hidraulička stabilnost sistema daljinskog grejanja, odnosno stvaraju se preduslovi za kvalitetnu isporuku toplotne energije svim kupcima u sistemu daljinskog grejanja.
Mehaničko podešavanje zadatog protoka na kombi ventilima vrše radnici Energetskog subjekta na osnovu podataka dobijenih od pretpostavljenih inženjera. Posle mehaničkog podešavanja obavezno je plombiranje ventila.
U toplotnim podstanicama se vrši merenje ukupnog utroška toplotne energije pomoću merila toplote. Očitavanje merila se vrši na licu mesta osim tamo gde je omogućeno daljinsko očitavanje.
Rad toplotnih podstanica se kontinualno prati redovnim obilascima i korišćenjem nadzornog sistema i blagovremeno se preduzimaju odgovarajuće mere za otklanjanje uočenih nedostataka, a sve u cilju obezbeđenja kvalitetne isporuke toplotne energije kupcima u skladu sa Odlukom.
IX POSTUPCI U KRIZNIM SITUACIJAMA, KADA POSTOJI PRETNJA SIGURNOM SNABDEVANJU TOPLOTNOM ENERGIJOM
Postupci u kriznim situacijama, kada postoji pretnja sigurnom snabdevanju toplotnom energijom
Nedovoljno održavanje sistema
Nedovoljno održavanje sistema može biti izazvano redukcijom ili potpunim odsustvom adekvatnih finansijskih sredstava ili neuspešnom realizacijom određenih javnih nabavki tokom remontnog perioda (resursi potrebni za održavanje sistema). Usled toga dolazi i do redukcije planova održavanja i svesnog prelaska sa redovnog (preventivnog planskog i održavanja prema stanju podsistema i opreme) na vanredno održavanje (korektivno održavanje putem otklanjanja kvarova i hitne intervencije na podsistemima gde nije moguće primeniti drugu tehnologiju održavanja).
Ako se u samom procesu planiranja remontnih radova (održavanja sistema) ili pred početak grejne sezone konstatuje da su radovi vezani za održavanje sistema, zbog objektivnih razloga, a po oceni Energetskog subjekta, obavljeni u nedovoljnom obimu ili na neadekvatan način, Energetski subjekte će o tome obavestiti Gradsko veće grada Kragujevca i napraviti Plan rada za vanredno održavanje tokom grejne sezone, gde će biti planirani svi potrebni resursi (materijal, dežurne ekipe) pomoću kojih će se moći u najkraćem roku otkloniti posledice potencijalnih kvarova izazvanih nedovoljnim održavanjem sistema uz precizno definisanje delova sistema za koje postoji najveća verovatnoća pojave kvara.
Oštećenje sistema izazvano spoljnim uticajima ili od strane trećih lica
Oštećenja, a time i prekid rada sistema daljinskog grejanja može biti izazvan pojavom sledećih kritičnih situacija:
Prekid u snabdevanju:
a) gorivom,
b) električnom energijom,
v) komunikacijama,
g) vodom,
d) rezervnim delovima i dr.
Teroristički napadi;
Hakerski napadi na tehničke IT sisteme;
Krađe, nasilni ulasci i vandalizam;
Požari;
Poplave;
Štrajkovi, sprečavanje ulaska u postrojenja;
Ekstremni vremenski uslovi.
Energetski subjekt svojom politikom održavanja, dugoročnim i kratkoročnim planovima, i njihovom realizacijom kontinuirano vodi računa o tehnološkim i poslovnim rešenjima koja će obezbediti:
- fleksibilnost u upotrebi raznih vrsta goriva i adekvatne rezerve goriva za nesmetani rad (u skladu sa Zakonom o energetici);
- višestrano napajanje električnom energijom i postojanje internih rezervnih trafo-stanica za nesmetano napajanje i rad toplotnih izvora;
- rezervne sisteme napajanja i komunikacije;
- višestrano napajanje vodom distributivne mreže, povezivanjem izolovanih mreža pojedinih toplotnih izvora;
- blagovremeno planiranje i nabavku rezervnih delova za toplotne izvore i mrežu koji su od suštinske važnosti za nesmetan rad sistema;
- sistem blagovremenog obaveštavanja i upozoravanja na neregularan rad opreme u sistemu daljinskog grejanja putem adekvatnih tehničkih sistema merenja i zaštita, uključujući bezbednosna pravila za rad na instalacijama, sisteme alarma vezanih za otkazivanje rada opreme u toplotnim izvorima ili curenja na toplovodima, sisteme protivpožarnih alarma itd.
Energetski subjekt će sprovoditi sve potrebne IT mere da obezbedi adekvatan stepen zaštite opreme za upravljačku informatiku od potencijalnih hakerskih upada koji bi mogli da ugroze rad sistema.
Energetski subjekt e će sprovoditi sve mere fizičko-tehničkog obezbeđenja propisane zakonom, a kojima će se sprečiti bilo kakvo ugrožavanje rada sistema, eventualne krađe i nasilni ulasci u poslovne i tehničke objekte preduzeća. Stručne službe preduzeća će usko sarađivati sa relevantnim gradskim i republičkim organima u sprovođenju preventivnih mera i izradi kriznih planova za slučajeve terorističkih napada i ekstremnih vremenskih uslova.
Energetski subjekt će preduzimati sve preventivne i druge mere propisane zakonom u cilju zaštite ljudi i objekata od požara i poplava.
U slučaju da navedene mere ne budu dovoljne za obezbeđivanje rada sistema, i da nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti, odnosno čije se nastupanje nije moglo sprečiti, a delovanje tih okolnosti može izazvati prekid rada toplotnih izvora, nemogućnost isporuke toplotne energije preko glavnih magistralnih vodova kao i svaki drugi prekid rada sistema daljinskog grejanja koji se tiče velikog broja korisnika, Energetski subjekt će odmah preduzeti sve potrebne korake na sanaciji šteta nastalih spoljnim uticajima što podrazumeva:
- formiranje Kriznog štaba Energetskog subjekta, na čijem je čelu direktor;
- momentalno obaveštavanje Gradskog veća grada Kragujevca kao i drugih gradskih i republičkih organa, relevantnih za određenu situaciju;
- organizaciju rada zaposlenih u skladu sa novonastalim okolnostima i formiranje specijalističkih dežurnih ekipa koje će dežurati i raditi u smenama sve dok ne prođe neposredna opasnost po rad sistema ili ne budu sanirane štete nastale spoljnim uticajima, a prema odluci kriznog štaba;
- učešće u gradskim i republičkim kriznim štabovima formiranim usled nepredviđenih okolnosti koje mogu izazvati ili su već izazvale prekid rada sistema daljinskog grejanja;
- pravovremeno, objektivno i precizno informisanje medija i korisnika o novonastalim okolnostima i koracima i merama koji se preduzimaju za dovođenje sistema daljinskog grejanja u redovno stanje;
- zvaničnu odluku Kriznog štaba o trenutku prestanka potrebe za vanrednim merama i nastavku rada sistema dalj. grejanja u redovnom tehničkom i poslovnom režimu;
- izrada izveštaja o štetama koje je Energetski subjekt pretrpeo (sa tehničkim i finansijskim aspektima) i izrada predloga za naknadu štete energetskom subjektu i korisnicima usluga koje će Krizni štab dostaviti Gradskom veću u roku od mesec dana od datuma prestanka potrebe za vanrednim merama;
X NAČIN MERENJA I RASPODELE TOPLOTNE ENERGIJE
Energetski subjekt je obavezan da meri isporučenu količinu toplotne energije za grejanje stambenih ili poslovnih prostorija krajnjih kupaca. Količina isporučene toplotne energije meri se u kWh.
Merenje ukupno isporučene toplotne energije vrši se mernim uređajima koji su ugrađeni u priključnoj podstanici.
Kupci u stambenim i poslovnim objektima koji imaju zajednički merni uređaj toplotne energije u kućnoj podstanici, plaćaju isporučenu toplotnu energiju prema stanju očitanom na zajedničkom mernom uređaju.
Ukoliko više korisnika koristi jedan merni uređaj ukupna isporučena toplotna energija se raspodeljuje srazmerno instalisanoj snazi ili površini prostora.
Metodologijom o načinu raspodele izmerene toplotne energije na zajedničkom kalorimetru po tarifnim grupama propisuju se modeli za određivanje udela krajnjih kupaca u isporučenoj količini toplotne energije očitane na meraču utroška toplotne energije.
Metodologijom se propisuje ugradnja uređaja za utvrđivanje sopstvene potrošnje toplotne energije, uređaja za regulaciju isporučene toplotne energije i kontrolnih merača utroška toplotne energije u objektima krajnjih kupaca.
Metodologiju o načinu raspodele izmerene toplotne energije na zajedničkom kalorimetru po tarifnim grupama donosi Energetski subjekt i dostavlja je Gradskom veću grada Kragujevca na saglasnost.
XI TEHNIČKI USLOVI ZA ISKLJUČENJE I OBUSTAVU ISPORUKE TOPLOTNE ENERGIJE
Krajnji kupac može otkazati ugovor o snabdevanju toplotnom energijom ukoliko kumulativno ispuni uslove predviđene Odlukom i ovim Pravilima o radu sa zajedničkih instalacija za zagrevanje prostora (stambenog ili poslovnog).
Obustava isporuke toplotne energije može se vršiti u svim zgradama saglasno članu 3. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/16).
Obustava isporuke toplotne energije vrši se samo za stan ili poslovni prostor u celini.
Isključenje sa sistema daljinskog grejanja
Obustavu isporuke toplotne energije vrši Energetski subjekt o trošku krajnjeg kupca.
Obustava isporuke toplotne energije nije dozvoljena u toku grejne sezone usled ugrožavanja isporuke toplotne energije ostalim kupcima.
Po zahtevu krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, Energetski subjekt postupa u skladu sa Odlukom u periodu od 10.05. do 01.09. tekuće godine (45 dana pre početka nove grejne sezone).
Krajnjem kupcu toplotne energije koji se toplotnom energijom snabdeva sa zajedničkog mernog mesta može se obustaviti isporuka toplotne energije pod uslovom:
1. da podnese pisani zahtev za obustavu isporuke toplotne energije i priloži dokaz o vlasništvu nad predmetnim stanom odnosno poslovnim prostorom;
2. da dostavi odluku Skupštine stambene zajednice za obustavu isporuke toplotne energije stana odnosno poslovnog prostora koji se snabdeva toplotnom energijom sa zajedničkog mernog mesta u skladu sa zakonom koji reguliše oblast stanovanja i održavanja zgrada. Zakonom koji reguliše oblast stanovanja i održavanja zgrada definisano je da toplovodne instalacije predstavljaju zajedničke delove zgrade odnosno zajedničke instalacije, a o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova;
3. da je na dan davanja otkaza izmirio dugovanja na ime potrošene toplotne energije, dospele do dana otkaza (tj. da dostavi dokaz o izmirenju svih dospelih finansijskih obaveza odnosno o postignutom sporazumu o izvršavanju obaveze saglasno odluci i važećoj ceni toplotne energije uključujući i finansijske obaveze za mesec koji prethodi mesecu u kom se zahtev za Obustavu isporuke toplotne energije podnosi);
4. da postoje tehničke mogućnosti za potpunu obustavu isporuke toplotne energije, što se dokazuje izradom idejnog projekta objekta;
5. da izradi idejni projekat (elaborat) objekta saglasno odredbama zakona i podzakonskih akata koji regulišu oblast planiranja i izgradnje i energetske efikasnosti zgrada;
6. da je idejni projekat objekta sačinjen u skladu sa uslovima (tehnički zahtevi) koje utvrdi Energetski subjekt, a kojima se obezbeđuje da obustava toplotne energije stana ili poslovnog prostora ne utiče na povećanje toplotnih gubitaka u stanovima odnosno poslovnim prostorima krajnjih kupaca koji se graniče sa stanom odnosno poslovnim prostorom za koji je vlasnik podneo zahtev za obustavu toplotne energije.
7. da izvede radove kojima se obezbeđuje obustava isporuke toplotne energije na osnovu rešenja Gradske uprave nadležne za urbanizam kojim se odobrava izvođenje tih radova (odobrenje).
8. da snosi sve troškove radova i materijala koji nastaju usled obustave isporuke toplotne energije, a koji su u skladu sa idejnim projektom. Troškove isključenja određuje rešenjem energetski subjekt na koje krajnji kupac može podneti žalbu u skladu sa Odlukom;
9. posle završenih radova kojima se obezbeđuje obustava isporuke toplotne energije u stanu odnosno poslovnom prostoru koja se toplotnom energijom snabdeva sa zajedničkog mernog mesta izvođač je u obavezi da sačini izveštaj Skupštini stambene zajednice u skladu sa idejnim projektom i pravilima struke.
Idejni projekat iz člana 95. može da izradi pravno lice, odnosno preduzetnik koji je upisan u odgovarajući registar za izradu tehničke dokumentacije u relevantnoj oblasti ili Energetski subjekt.
Sadržaj idejnog projekta definisan je propisima koji regulišu sadržinu, način i postupak izrade u skladu sa podzakonskim aktima.
Ukoliko se idejnim projektom predviđa izmeštanje cevne mreže iz prostora koji je predmet, potreban je hidraulički proračun cevne mreže.
Grafička dokumentaciju mora sadržati: crteže osnove i preseke predmetnog prostora date u vidljivoj razmeri, sa naznačenim položajem grejnih tela, vertikala i registara kao i jasno naznačene površine koje su izvor dobitaka toplote.
Predmer i predračun radova koji služi samo kao orijentaciona vrednost visine ulaganja i stvaranja tehničkih uslova.
Nakon dobijanja odobrenja od strane Gradske uprave nadležne za poslove urbanizma podnosilac zahteva-krajnji kupac toplotne energije o pribavljenom odobrenju obaveštava Energetski subjekt i izvodi radove uz saglasnost i nadzor Energetskog subjekta.
U roku od 14 dana od obaveštenja Energetskog subjekta saglasno stavu 1. ovog člana Energetski subjekt će obustaviti isporuku toplotne energije krajnjem kupcu, pod uslovom da su ispunjeni i ostali uslovi predviđeni Odlukom i ovim Pravilima o radu.
Krajnji kupac izveštaj iz člana 95. ovih Pravila o radu dostavlja organu upravljanja stambenom zajednicom i Energetskom subjektu koji obavlja snabdevanje toplotnom energijom.
Obustavu isporuke toplotne energije vrši Energetski subjekt o trošku kupca.
Obustavu isporuke toplotne energije vrši se u skladu sa Odlukom odnosno Pravilima o radu distributivnog sistema.
O izvršenoj obustavi isporuke toplotne energije sastavlja se zapisnik koji potpisuju obe strane (krajnji kupac toplotne energije i Energetski subjekt).
Prilikom potpisivanja zapisnika o obustavi isporuke toplotne energije, krajnji kupac je dužan da potpiše izjavu kojom daje saglasnost da Energetski subjekt može da izvrši postupak kontrole kada se ukaže potreba za istim. Pisana izjava se overava kod nadležnog organa ovlašćenog za overu potpisa.
Ukoliko se u postupku kontrole utvrdi da se kupac neovlašćeno priključio na sistem grejanja, ili ne dozvoljava kontrolu, Energetski subjekt će postupiti u skladu sa Odlukom i izvršiti obračun neovlašćeno preuzete toplotne energije.
Krajnji kupac kome je obustavljena isporuka toplotne energije dužan je da plaća sve troškove osim troškova toplotne energije za svoju stambenu ili poslovnu jedinicu.
Obaveze kupca posle obustave isporuke toplotne energije definišu se pojedinačno za svaki objekat Rešenjem o obustavi isporuke toplotne energije.
Rešenje o obustavi isporuke toplotne energije donosi ovlašćeni organ Energetskog subjekta, ili lice koje on ovlasti.
Krajnji kupac koji je vlasnik stambenog odnosno poslovnog prostora, kome je obustavljena isporuka toplotne energije, u obavezi je da se stara o zajedničkoj toplotnoj instalaciji ukoliko ona ostaje u stanu odnosno poslovnom prostoru čiji je vlasnik.
Štete koje nastanu na zajedničkoj toplotnoj instalaciji iz stava 1. ovog člana, a koje su posledica njegovog činjenja ili nečinjenja, u obavezi je da nadoknadi krajnji kupac koji je isključen sa sistema daljinskog grejanja.
Skupština stambene zajednice može da otkaže korišćenje toplotne energije za grejanje objekta.
Skupština stambene zajednice može da otkaže korišćenje sanitarne vode koju priprema i/ili isporučuje Energetski subjekt.
U slučajevima, iz stava 1. i 2. ovog člana, priključenje objekta na neki drugi sistem za grejanje i/ili pripremu sanitarne vode, vrši se na osnovu odobrenja Gradske uprave nadležne za poslove urbanizma u skladu sa zakonom.
Isključenje sa sistema daljinskog grejanja individualnih korisnika
Kod isključenja (obustave toplotne energije) individualnih krajnjih kupaca pored uslova predviđenih Odlukom, krajnji kupac je u obavezi da zaključi ugovor sa Energetskim subjektom kojim se definišu prava i obaveze ugovornih strana, a koja se odnose na dalju funkcionalnu upotrebu toplovodne mreže za druge korisnike, pitanje opreme koja se nalazi u toplotnoj podstanici i dr. pitanja neophodna za bezbedno i kontinuirano snabdevanje toplotnom energijom ostalih korisnika.
Ponovno priključenje na sistem daljinskog grejanja
Krajnji kupac toplotne energije koji je vlasnik stambenog odnosno poslovnog prostora kome je obustavljena isporuka toplotne energije, može se ponovo priključiti na sistem daljinskog grejanja ukoliko ispuni uslove utvrđene Odlukom.
Priključenje na sistem daljinskog grejanja vrši Energetski subjekt, o trošku krajnjeg kupca.
Kupac stiče pravo na priključenje stambenog/poslovnog prostora na sistem daljinskog grejanja ukoliko podnese pisani zahtev za priključenje, priloži dokaz o vlasništvu nad predmetnim stambenim odnosno poslovnim prostorom i dostavi odluku Skupštine stambene zajednice za priključenje stana odnosno poslovnog prostora koji se snabdeva toplotnom energijom sa zajedničkog mernog mesta.
Kupac je dužan da snosi troškove radova i materijala koji nastaju zbog priključenja na sistem. Troškovi se utvrđuju na osnovu stvarnog utroška materijala i rada za svaki objekat koji se priključuje u skladu sa važećim cenovnikom materijala i usluga Energetskog subjekta.
XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Svi toplotni uređaji, koji su bili priključeni u skladu s prethodnim tehničkim propisima, će dalje raditi u saglasnosti sa Energetskim subjektom. Kod popravki i prepravki potrebno se pridržavati zahteva iz važećih tehničkih propisa.
Izgradnja priključnih toplovoda, toplotnih podstanica i unutrašnjih toplotnih uređaja i instalacija, kao i odgovarajuće rekonstrukcije, za koje su izdati Tehnički uslovi pre stupanja na snagu ovih Pravila o radu, izvršiće se i priključiti na toplovodni sistem pod tim uslovima.
Sastavni deo Pravila o radu čine prilozi 1-8 definisani članom 7. ovih Pravila o radu.
Ova Pravila o radu donosi direktor "Energetika" d.o.o. a uz pribavljenu saglasnost Gradskog veća grada Kragujevca.
Pravila stupaju na snagu osmog dana po objavljivanju u "Službenom listu grada Kragujevca".
Danom stupanja na snagu Pravila o radu distributivnog sistema prestaju da važe Pravila o radu distributivnog sistema ("Sl. list grada Kragujevca", br. 36/2009).
PRILOZI: 1- 8 (sastavni deo Pravila o radu)
ZNAČENJE OZNAKA NA PRILOŽENIM ŠEMAMA
A) Priključna podstanica
1. Blok ventil ili loptasta slavina
2. Slavina/ventil za manometar
3. Blok ventil ili loptasta slavina za kratkospojnu vezu
4. Hvatač nečistoće
5. Regulator razlike pritiska i protoka
6. Loptasta slavina za ispust (primarna strana)
7. Manometar, 0 - 16 bar
8. Termometar, 0 - 150° C
9. Merni uređaj / Toplotno brojilo
10. Temperaturni senzor toplotnog brojila
11. Regulator pritiska
B) Kućna podstanica sa unutrašnjim vodovima
20. Blokadna armatura
21. Sigurnosni ventil
22. Sigurnosni termostat sa funkcijom TR-STW
23. Sigurnosni ventil za sanitarnu vodu
24. Protivpovratna armatura instalacija grejanja
25. Protočni ventil sa motornim pogonom
26. Slavina / ventil za manometar
27. Manometar 0 - 6 bar, 0 - 10 bar
28. Termometar 0 - 110°C
29. Ograničavač temperature povratka
30. Cirkulaciona pumpa (zagrevne vode)
33. Zatvorena ekspanziona posuda
34. Hvatač nečistoće
35. Izmenjivač toplote
36. Regulator temperature
40. Temperaturni senzor/prekidač
44. Regulator protoka bez pomoćne energije
46. Loptasta slavina za ispust (sekundarna strana)
47. Senzor/merni element spoljnje temperature
50. Blok ventil ekspanzione posude
51. Sigurnosni termostat sa funkcijom STW
53. Prolazni ventil
55. Kombinovani regulacioni ventil
56.Protivporatni ventil-primar
Priloge 1-8 možete pogledati OVDE