POSLOVNIKSKUPŠTINE GRADA UŽICA("Sl. list grada Užica", br. 40/2017) |
Ovim poslovnikom uređuje se konstituisanje, organizacija i rad Skupštine grada Užica (u daljem tekstu: Skupština) i način ostvarivanja prava i dužnosti odbornika.
U Skupštini Grada u službenoj je upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Skupštinu predstavlja predsednik Skupštine.
Pečat Skupštine je okruglog oblika sa grbom Republike Srbije i tekstom ispisanim na srpskom jeziku ćiriličnim pismom: "Republika Srbija, Užice Grad Užice, Skupština grada".
Tekst pečata ispisuje se u koncentričnim krugovima oko grba Republike Srbije.
Konstitutivnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora.
Skupština se konstituiše u roku od dva meseca od dana objavljivanja rezultata izbora.
Konstitutivnom sednicom Skupštine, do izbora predsednika Skupštine, predsedava najstariji odbornik (u daljem tekstu: predsedavajući), a u radu mu pomažu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mesta i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Ukoliko je najstariji odbornik kandidat za predsednika Skupštine, konstitutivnom sednicom predsedava sledeći najstariji odbornik.
Ako predsednik Skupštine prethodnog saziva ne sazove konstitutivnu sednicu u roku iz stava 1. ovog člana, sednicu saziva najstariji odbornik novog saziva.
Ukoliko ni najstariji odbornik ne sazove sednicu Skupštine, sednicu saziva odbornik koga predloži najmanje jedna trećina odbornika novog saziva.
Uz poziv za prvu sednicu odbornicima se obavezno dostavlja Statut grada Užica i ovaj poslovnik.
Skupština se smatra konstituisanom izborom predsednika Skupštine i postavljenjem sekretara Skupštine.
Potvrđivanje mandata odbornika
Odbornici stiču prava i dužnosti odbornika Skupštine danom potvrđivanja mandata.
Skupština potvrđuje mandate odbornicima na osnovu izveštaja Verifikacionog odbora (u daljem tekstu: Odbor).
Na početku konstitutivne sednice Skupštine predsedavajući predlaže sastav Odbora.
Odbor ima pet članova i to po jednog člana sa izbornih lista koje su dobile najveći broj odborničkih mandata u Skupštini.
Odbor je izabran ako se za njega, javnim glasanjem, izjasni većina prisutnih odbornika.
Odborom predsedava najstariji član Odbora.
Odbor prestaje sa radom kad Skupština potvrdi mandate odbornika.
Odbor na osnovu izveštaja Gradske izborne komisije o sprovedenim izborima utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog odbornika istovetni sa podacima iz izveštaja Gradske izborne komisije i da li su uverenja izdata od nadležnog organa i o tome podnosi izveštaj Skupštini.
O potvrđivanju mandata odbornika, na osnovu izveštaja Odbora, Skupština odlučuje javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati odbornici kojima su mandati dodeljeni u skladu sa zakonom i koji imaju uverenje Gradske izborne komisije o izboru za odbornike.
Mandat odbornika počinje da teče danom potvrđivanja mandata i traje četiri godine, odnosno do prestanka mandata odbornika tog saziva Skupštine.
Odbornici kojima je mandat potvrđen, polažu zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da ću se u radu Skupštine grada Užica pridržavati Ustava, zakona i Statuta grada Užica i da ću časno i nepristrasno vršiti dužnost odbornika, rukovodeći se interesima građana."
Odbornici posle polaganja zakletve potpisuju tekst zakletve.
Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, bira predsednika Skupštine iz reda odbornika, na četiri godine, tajnim glasanjem.
Kandidata za predsednika Skupštine predlaže najmanje trećina odbornika.
Odbornik može da učestvuje u predlaganju samo jednog kandidata.
Predlog kandidata za predsednika Skupštine podnosi se predsedavajućem u pisanom obliku, nakon potvrđivanja mandata odbornika.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana, predsedavajući određuje pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta.
Predsedavajući dostavlja odbornicima sve podnete predloge kandidata za predsednika Skupštine.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, naziv izborne liste, stranačka pripadnost i saglasnost kandidata u pisanom obliku.
U ime predlagača, izvestilac predlagača ima pravo da obrazloži predlog.
Predloženi kandidati za predsednika Skupštine imaju pravo da se predstave.
O predloženim kandidatima otvara se rasprava.
Posle rasprave predsedavajući utvrđuje listu kandidata za predsednika Skupštine po azbučnom redu prezimena.
Glasanje za izbor predsednika Skupštine sprovodi predsedavajući, a pomaže mu po jedan najmlađi odbornik sa dve izborne liste koje su dobile najveći broj odborničkih mandata i sekretar Skupštine prethodnog saziva.
Kandidat za predsednika Skupštine ne može da sprovodi glasanje niti da pomaže u njegovom sprovođenju.
Glasa se na overenim glasačkim listićima.
Svi glasački listići su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine.
Na glasačkom listiću kandidati se navode redosledom utvrđenim u listi kandidata. Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj.
Glasa se za jednog od kandidata između kandidata čija su imena navedena na glasačkom listiću, zaokruživanjem rednog broja ispred njegovog imena.
Kada je predložen samo jedan kandidat za predsednika Skupštine glasanje se vrši zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga.
Nevažećim se smatra glasački listić koji nije popunjen, koji je tako popunjen da se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je odbornik glasao, na kome je zaokružen veći broj kandidata, kao i glasački listić iz kojeg se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga.
Za predsednika Skupštine izabran je odbornik koji je dobio većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako u prvom krugu glasanja nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu, u drugom krugu glasa se o dva kandidata koja su u prethodnom krugu imala najveći broj glasova.
U drugom krugu izabran je kandidat koji dobije većinu glasova od ukupnog broja odbornika.
Ako ni u drugom krugu nijedan od predloženih kandidata ne dobije potrebnu većinu glasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja.
Predsednik Skupštine stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Postavljenje sekretara i zamenika sekretara Skupštine
Skupština, na konstitutivnoj sednici, postavlja sekretara Skupštine iz reda diplomiranih pravnika, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine.
Sekretar Skupštine se postavlja na predlog predsednika Skupštine, javnim glasanjem, na četiri godine i može biti ponovo postavljen.
Predlog sadrži ime i prezime kandidata, biografiju i obrazloženje.
Sekretar Skupštine je postavljen ako je dobio većinu glasova prisutnih odbornika.
Ako kandidat za sekretara Skupštine ne dobije potreban broj glasova za postavljenje, postupak za postavljenje se ponavlja.
Zamenik sekretara Skupštine postavlja se na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine.
III IZBOR I RAZREŠENJE IZVRŠNIH ORGANA GRADA
Skupština bira izvršne organe, po pravilu, na konstitutivnoj ili prvoj narednoj sednici, a najkasnije u roku od mesec dana od dana konstituisanja.
Gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština bira na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika.
Gradonačelnika bira Skupština, iz reda odbornika.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine.
Obrazloženi predlog kandidata za gradonačelnika predsednik Skupštine dostavlja odbornicima.
Predloženi kandidat za gradonačelnika ima pravo da se predstavi Skupštini.
Zamenika gradonačelnika bira Skupština iz reda odbornika.
Kandidata za zamenika gradonačelnika predlaže kandidat za gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za zamenika gradonačelnika, predsednik Skupštine dostavlja odbornicima na sednici.
Kandidate za članove Gradskog veća predlaže kandidat za gradonačelnika.
Obrazloženi predlog kandidata za članove Gradskog veća predsednik Skupštine dostavlja odbornicima na sednici.
O predloženim kandidatima za gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća, Skupština odlučuje istovremeno.
Tajno glasanje vrši se zaokruživanjem "za" ili "protiv" predloga u celini, po postupku predviđenom ovim poslovnikom za donošenje odluka Skupštine tajnim glasanjem.
Gradonačelniku, zameniku gradonačelnika i odborniku koji je izabran za člana Gradskog veća, izborom na te funkcije prestaje mandat odbornika u Skupštini.
Gradonačelnik može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Gradonačelnik može biti razrešen na obrazloženi predlog najmanje trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
O predlogu za razrešenje gradonačelnika mora se raspravljati i odlučivati u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga predsedniku Skupštine.
Ako Skupština ne razreši gradonačelnika, odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenje gradonačelnika pre isteka roka od šest meseci od odbijanja prethodnog predloga.
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika gradonačelnika i Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika odnosno član Gradskog veća može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran i može podneti ostavku.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, može biti razrešen na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji je izabran.
Kada predlog za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća podnosi gradonačelnik, dužan je da istovremeno Skupštini podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Prestankom mandata Skupštine prestaje mandat izvršnih organa grada Užica, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novih izvršnih organa, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako Skupštini prestane mandat zbog raspuštanja Skupštine.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća, ostavke podnose predsedniku Skupštine u pisanoj formi preko pisarnice Gradske uprave ili usmeno na sednici Skupštine.
Skupština ima predsednika.
Predsednik Skupštine: organizuje rad Skupštine, saziva sednice, predlaže dnevni red, predsedava sednicama, stara se o ostvarivanju javnosti rada Skupštine, potpisuje akte koje donosi Skupština i vrši druge poslove utvrđene zakonom, Statutom grada Užica (u daljem tekstu: Statut) i ovim Poslovnikom.
Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran, ukoliko podnese ostavku, bude razrešen ili mu prestane mandat odbornika.
Ako je ostavka usmeno ili u pisanoj formi podneta na sednici Skupštine, Skupština na istoj sednici, bez glasanja, utvrđuje da je predsedniku Skupštine prestala funkcija.
Ako je ostavka u pisanoj formi podneta između dve sednice Skupštine, o ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je prestala funkcija.
Predsednik Skupštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je izabran, na isti način na koji se bira.
U slučaju prestanka funkcije predsednika Skupštine pre isteka mandata, dužnost predsednika Skupštine, do izbora novog, vrši zamenik predsednika Skupštine.
Predsednik Skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Predlaganje i izbor zamenika predsednika Skupštine sprovodi se po istom postupku koji je ovim poslovnikom utvrđen za izbor predsednika Skupštine.
Zamenik predsednika Skupštine može podneti ostavku ili biti razrešen sa funkcije po postupku predviđenom za razrešenje predsednika Skupštine.
Sekretar i zamenik sekretara Skupštine
Sekretar Skupštine stara se o obavljanju stručnih i drugih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica Skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad.
Skupština može, na predlog predsednika Skupštine razrešiti sekretara Skupštine i pre isteka vremena na koje je postavljen.
Sekretar Skupštine može podneti ostavku.
U slučaju prestanka funkcije sekretara Skupštine pre isteka mandata, dužnost sekretara Skupštine, do postavljenja novog, vrši zamenik sekretara Skupštine.
Sekretar Skupštine ima zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.
Zamenik sekretara Skupštine se postavlja i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar Skupštine i može podneti ostavku.
Odbornici Skupštine imaju pravo da obrazuju odborničke grupe.
Odborničku grupu čine odbornici koji pripadaju jednoj političkoj stranci, koaliciji stranaka, drugoj političkoj organizaciji ili grupi građana, koja ima najmanje 3 odbornika, a ukoliko imaju manje od 3 odbornika, odborničku grupu mogu obrazovati udruživanjem.
Odbornička grupa se konstituiše tako što se predsedniku Skupštine podnosi spisak članova. Na spisku se posebno naznačava predsednik odborničke grupe koji predstavlja odborničku grupu. Odbornička grupa može ovlastiti drugog člana da zamenjuje predsednika odborničke grupe.
Odbornik može biti član samo jedne odborničke grupe.
O promeni sastava odborničke grupe njen predsednik, u pisanoj formi, obaveštava predsednika Skupštine, uz pisanu saglasnost odbornika koji menja pripadnost odborničkoj grupi.
O obrazovanju nove odborničke grupe i o promenama u postojećim, obaveštavaju se odbornici Skupštine na prvoj narednoj sednici.
Stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe odborničkih grupa obavlja gradska uprava nadležna za poslove organa grada.
Obrazovanje i sastav
Statutom Grada osnivaju se stalna i povremena radna tela Skupštine za razmatranje pitanja iz njene nadležnosti.
Radna tela po pravilu odražavaju odbornički sastav Skupštine.
O predloženoj listi za izbor radnog tela Skupština odlučuje u celini javnim glasanjem.
Radno telo je izabrano ako je za njega glasala većina prisutnih odbornika.
Ako radno telo ne bude izabrano ceo postupak se ponavlja.
Skupština može i pre isteka roka na koji su izabrani, razrešiti pojedine članove radnog tela i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora.
Predlog za razrešenje člana radnog tela može podneti predsednik Skupštine, predsednik radnog tela ili odbornička grupa na čiji je predlog izabran.
Sednicu radnog tela saziva i njome predsedava predsednik radnog tela.
Predsednik radnog tela dužan je da sazove sednicu na zahtev najmanje jedne trećine članova radnog tela i na zahtev predsednika Skupštine. Ako to ne učini u zahtevanom roku, sednicu radnog tela može sazvati predsednik Skupštine.
U slučaju odsutnosti predsednika radnog tela zamenjuje ga zamenik koga određuje radno telo na prvoj sednici odnosno drugi član radnog tela, koga u izuzetnim slučajevima određuje predsednik.
Sednice radnog tela održavaju se prema potrebi na inicijativu predsednika Skupštine ili radnog tela.
Predsednik radnog tela organizuje rad, saziva i predsedava sednicama radnog tela, formuliše zaključke i o tome obaveštava predsednika i sekretara Skupštine.
Radno telo radi u sednici kada je prisutna većina članova, a odlučuje većinom glasova prisutnih, osim kada je ovim Poslovnikom drugačije određeno.
Na sednicu radnog tela obavezno se poziva predstavnik predlagača akta koji se na sednici razmatra.
U radu radnog tela po pozivu mogu učestvovati naučni radnici iz oblasti koja se razmatra na sednici radnog tela bez prava odlučivanja.
Sednici radnog tela može prisustvovati i učestvovati u radu bez prava odlučivanja odbornik koji nije član tog radnog tela.
Radno telo dostavlja Skupštini mišljenja i predloge o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Kada mišljenja, odnosno predlozi nisu usvojeni jednoglasno, član koji je ostao u manjini ima pravo da traži da se njegovo mišljenje izdvoji.
Član radnog tela koji je izdvojio mišljenje, isto može obrazložiti u pisanoj formi, koje dostavlja predsedniku Skupštine najkasnije do početka sednice.
Radno telo određuje izvestioca koji na sednici Skupštine, po potrebi obrazlaže mišljenje, odnosno predlog radnog tela.
Kada su predmet razmatranja u radnim telima složena pitanja koja obuhvataju razne oblasti ili pitanja čije razmatranje je u nadležnosti više radnih tela, mogu se održati zajedničke sednice više radnih tela.
Zajedničkom sednicom predsedava predsednik radnog tela koga odrede članovi radnog tela na sednici.
Radna tela imaju Poslovnik o radu.
O radu na sednici vodi se zapisnik koji potpisuje predsednik radnog tela ili lice koje je predsedavalo.
Stručnu obradu akata i drugih materijala i organizacione i administrativne poslove za sednicu radnih tela vrši gradska uprava.
Sednice Skupštine održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.
Svečana sednica Skupštine održava se povodom Praznika Grada, a može se održati i drugim povodom, s tim da je njeno održavanje i vođenje regulisano posebnom odlukom.
Predsednik Skupštine stara se o pripremanju sednice u saradnji sa sekretarom Skupštine i nadležnom organizacionom jedinicom gradske uprave.
Sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi, na zahtev gradonačelnika, Gradskog veća ili najmanje jedne trećine odbornika Skupštine.
Kada sednicu Skupštine saziva na zahtev ovlašćenog predlagača iz stava 1. ovog člana, predsednik Skupštine je dužan da sednicu sazove u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, tako da dan održavanja sednice bude najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.
Zahtev za sazivanje sednice mora da sadrži predlog dnevnog reda sednice u kome moraju biti predložene samo tačke dnevnog reda iz nadležnosti Skupštine, utvrđene Zakonom i Statutom.
Ako predsednik Skupštine ne sazove sednicu u roku iz stava 2. ovog člana, sednicu može sazvati podnosilac zahteva, a predsedava odbornik koga odredi podnosilac zahteva. Podnosilac zahteva može povodom istog pitanja samo jednom sazvati sednicu.
Predsednik Skupštine može odložiti sednicu koju je sazvao samo u slučaju kada ne postoji kvorum potreban za odlučivanje, a u drugim slučajevima o odlaganju sednice odlučuje Skupština.
Sednice Skupštine sazivaju se elektronskim a izuzetno pisanim putem u skladu sa posebnom Odlukom Skupštine grada.
O pozivu za sednicu odbornici se obaveštavaju SMS porukom.
Poziv za sednicu sadrži mesto, vreme održavanja sednice i predlog dnevnog reda.
Poziv za sednicu dostavlja se odbornicima najkasnije sedam dana pre dana održavanja sednice.
Poziv za sednicu može biti upućen i u kraćem roku od roka iz stava 4. ovog člana ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada a posebno u slučaju potrebe za donošenjem odluka: o sanaciji štete uzrokovane elementarnim nepogodama i dejstvom više sile; o merama radi otklanjanja uzroka koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi; o merama neophodnim za normalno funkcionisanje javnih komunalnih preduzeća i otklanjanje smetnji u pružanju komunalnih usluga; o merama za otklanjanje drugih pojava i uzroka koji otežavaju funkcionisanje lokalne samouprave, kao i usled drugih razloga propisanih zakonom, odnosno podzakonskim aktima.
Uz poziv za sednicu odbornicima se dostavlja materijal koji se odnosi na predloženi dnevni red i po pravilu zapisnik sa prethodne sednice.
Pored odbornika, poziv za sednicu sa materijalima se upućuje i gradonačelniku, članovima Gradskog veća, načelnicima gradske uprave, poslanicima Narodne Skupštine.
Poziv za sednicu Skupštine obavezno se dostavlja sredstvima javnog informisanja a po potrebi i drugim licima.
Dnevni red sednice predlaže predsednik Skupštine.
Ukoliko se sednica saziva na osnovu člana 56. stav 4. Poslovnika predlog dnevnog reda podnosi podnosilac zahteva za sazivanje sednice.
Sa predloženim dnevnim redom predsednik Skupštine upoznaje predsednike odborničkih grupa, najkasnije do upućivanja poziva za sednicu.
U predloženom dnevnom redu se posebno grupišu tačke o kojima se, s obzirom na njihov karakter i značaj, obavezno sprovodi procedura po ovom Poslovniku i tačke o kojima se odlučuje u skraćenom postupku.
Sednicom predsedava predsednik Skupštine, a u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti predsedava zamenik predsednika Skupštine, a u slučaju njegovog odsustva najstariji odbornik koji prisustvuje sednici.
Po otvaranju sednice, pre utvrđivanja dnevnog reda, predsednik Skupštine, na osnovu izveštaja sekretara Skupštine, utvrđuje da li sednici prisustvuje dovoljan broj odbornika za rad i punovažno odlučivanje.
Za rad i punovažno odlučivanje na sednici potrebno je prisustvo većine odbornika. Ako se utvrdi da većina nije prisutna, predsednik Skupštine odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat, o čemu se odbornici obaveštavaju na način iz člana 57. stav 2.
Ako predsednik Skupštine posumnja da sednici ne prisustvuje većina odbornika, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivka ili prebrojavanje izvršiće se i kad to zatraži neki od odbornika. Prozivanje na sednici vrši sekretar Skupštine.
Pre utvrđivanja dnevnog reda usvaja se zapisnik.
Zapisnik se po pravilu odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu.
Izuzetno, zapisnik se može dostaviti na sednici, i u tom slučaju o njemu se Skupština izjašnjava na narednoj sednici.
Primedbe na zapisnik odbornici dostavljaju pisanim ili elektronskim putem, sekretaru Skupštine najkasnije 48 časova pre časa određenog za početak sednice na kojoj se zapisnik usvaja.
Na sednici, pre odlučivanja o zapisniku sekretar Skupštine obaveštava Skupštinu o dostavljenim primedbama sa mišljenjem o njihovoj osnovanosti a po uvidu u stenografsku belešku.
O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Kada predsednik Skupštine utvrdi da je prisutan potreban broj odbornika, pristupa se utvrđivanju dnevnog reda.
Svaki odbornik i Gradsko veće mogu predložiti da se u dnevni red, pored predloženih, unesu i druga pitanja i predlozi akata za koje smatraju da su hitni, s tim da predlog opšteg akta mora biti sačinjen u skladu sa članom 90. ovog Poslovnika.
Odbornik, odnosno Gradsko veće dužni su da hitnost razmatranja obrazlože, s tim što obrazlaganje ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik odnosno Gradsko veće mogu predložiti da se pojedina tačka povuče iz predloženog dnevnog reda, kao i da se promeni redosled tačaka u predloženom dnevnom redu.
O predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava.
Na istoj sednici ne može se više puta iznositi isti predlog za dopunu predloženog dnevnog reda.
Odbornici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, i to po redosledu predlaganja, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Dnevni red se utvrđuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Posle usvajanja dnevnog reda prelazi se na raspravu o pojedinim tačkama po utvrđenom redosledu.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika i Gradskog veća.
Skupština može, u toku sednice, bez rasprave, odlučiti da se o više srodnih tačaka rasprava spoji, a da se o svakoj tački odlučuje pojedinačno, na predlog predsednika Skupštine, svakog odbornika ili Gradskog veća.
O podnetom predlogu Skupština se izjašnjava glasanjem.
Povodom svake tačke se raspravlja dok ima prijavljenih govornika.
Po zaključenju rasprave o pojedinoj tački predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč, a rasprava se o istoj tački ne može ponovo otvoriti.
Kada se završi rasprava po svim tačkama dnevnog reda, predsednik Skupštine zaključuje sednicu Skupštine.
Sednice Skupštine traju po pravilu od 10,00 do 18,00 sati, sa pauzom od 13,00 do 14,00 sati, a izuzetno pauza se može odrediti u drugom terminu u zavisnosti od toka rasprave, na predlog predsednika Skupštine.
Skupština može odlučiti da sednica Skupštine traje i posle 18,00 sati.
Predsednik Skupštine može odrediti pauzu u radu ako proceni da to zahtevaju okolnosti.
Na sednici Skupštine ima pravo da govori svaki odbornik, član Gradskog veća, gradonačelnik, odnosno zamenik gradonačelnika, načelnik Gradske uprave, narodni poslanik, kao i ovlašćeni predstavnik predlagača.
Skupština može odlučiti da o određenim pitanjima sasluša izlaganja predstavnika pojedinih preduzeća, javnih službi, organa i organizacija, kao i pojedinih građana.
Niko ne može pristupiti govornici dok mu predsednik Skupštine to ne dozvoli.
Na sednici Skupštine može da govori samo učesnik kome je predsednik Skupštine dao reč.
Prijava za reč podnosi se predsedniku Skupštine čim rasprava počne i može se podnositi sve do njenog zaključenja.
Predsednik Skupštine daje govornicima reč po redosledu prijavljivanja.
Predsednik Skupštine može preko reda dati reč predstavniku predlagača.
Izlaganje svakog učesnika u raspravi, osim predstavnika predlagača i gradonačelnika, može trajati do tri minuta, s tim što svaki učesnik u raspravi o istom pitanju može dobiti reč dva puta odnosno najduže govoriti šest minuta.
U slučaju objedinjene rasprave, dužinu vremena izlaganja predlaže predsednik Skupštine u dogovoru sa predsednicima odborničkih grupa, o čemu bez rasprave odlučuje Skupština.
Predsednik Skupštine će u slučaju prekoračenja vremena određenog za izlaganje opomenuti govornika da je vreme proteklo, a ako govornik u toku narednog minuta ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Predsednik odborničke grupe koji želi da iznese stav te grupe o pitanju koje je na dnevnom redu, ima pravo da dobije reč preko reda, s tim što ne može govoriti duže od deset minuta.
Pravo na reč iz stava 1. ovog člana ima zamenik predsednika odborničke grupe u slučaju odsustva predsednika odborničke grupe sa sednice Skupštine.
Odbornici su dužni da poštuju dostojanstvo Skupštine.
Odbornici su dužni da se obraćaju jedni drugima sa uvažavanjem.
Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, niti iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ukoliko se odbornik u svom izlaganju na sednici Skupštine uvredljivo izrazi o drugom odborniku ili drugom licu koje prisustvuje sednici, navodeći njegovo ime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, odbornik, odnosno lice na koje se izlaganje odnosi, ima pravo na repliku.
Predsednik odborniku koji ima pravo na repliku, odmah daje reč.
Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na odborničku grupu, odnosno političku stranku čiji odbornici pripadaju toj odborničkoj grupi, u ime odborničke grupe pravo na repliku ima predsednik odborničke grupe.
Predsednik Skupštine može uskratiti pravo na repliku ukoliko oceni da nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 3. ovog člana. Replika ne može trajati duže od tri minuta.
Odbornik na čije izlaganje je odobrena replika može se javiti za odgovor na repliku (replika na repliku) koja ne može trajati duže od tri minuta.
Posle jednog datog odgovora na repliku, replika se više ne može odobriti.
Odborniku koji zatraži da govori o povredi ovog Poslovnika predsednik Skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Odbornik je dužan da navede koja je odredba ovog poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta.
Predsednik Skupštine je dužan da da objašnjenje povodom izrečene primedbe.
Ako odbornik nije zadovoljan datim objašnjenjem, predsednik Skupštine poziva odbornike da se izjasne o postojanju povrede ovog poslovnika.
Govornik može govoriti samo o pitanju koje je na dnevnom redu.
Ako se govornik udalji od dnevnog reda, predsednik Skupštine će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda. Ukoliko odbornik i pored opomene nastavi da govori, predsednik Skupštine će mu oduzeti reč.
Govornika može prekinuti ili opomenuti na red samo predsednik Skupštine.
Nije dozvoljeno ometanje govornika dobacivanjem ili komentarisanjem izlaganja, niti drugi postupak kojim se ometa sloboda govora.
Predsednik Skupštine je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave.
Pre ili posle rasprave Skupština može da odluči da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati predlagaču ili gradskoj upravi na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave prelazi se na glasanje o predlogu. O predlogu se glasa u celini.
Ako je podnet amandman, prvo se odlučuje o amandmanu, a zatim o predlogu u celini.
Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih odbornika.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, Skupština, većinom od ukupnog broja odbornika:
1. bira i razrešava predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine;
2. bira i razrešava gradonačelnika, zamenika gradonačelnika i članove Gradskog veća;
3. bira i razrešava zaštitnika građana i zamenike zaštitnika građana,
4. donosi Statut;
5. donosi Poslovnik Skupštine;
6. donosi budžet;
7. donosi program razvoja Grada i pojedinih delatnosti;
8. donosi prostorni plan;
9. donosi urbanističke planove;
10. odlučuje o javnom zaduživanju Grada;
11. odlučuje o saradnji i udruživanju sa drugim jedinicama lokalne samouprave i o saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u drugim državama;
12. odlučuje o nazivima ulica, trgova, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta;
13. usvaja etički kodeks
14. donosi odluku o raspisivanju referenduma,
15. donosi odluku o pokretanju postupka za uvođenje samodoprinosa i donosi odluku o uvođenju samodoprinosa,
16. donosi odluku o raspuštanju Skupštine gradske opštine i
17. odlučuje i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i Statutom.
Glasanje na sednici Skupštine je javno, osim ako zakonom, Statutom, ovim Poslovnikom ili odlukom Skupštine nije određeno da se glasa tajno.
Odbornici glasaju izjašnjavanjem za predlog ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja.
Javno glasanje se vrši dizanjem ruke ili poimenično-prozivkom.
Kada se glasa dizanjem ruke, predsednik Skupštine prvo poziva da se izjasne odbornici koji glasaju "za", zatim oni koji glasaju "protiv" i najzad, odbornici koji su uzdržani.
Poimenično se glasa tako što odbornici po prozivci izjavljuju da glasaju "za" ili "protiv" ili da su uzdržani.
Poimenično glasanje vrši se ako to odredi predsednik Skupštine ili ako Skupština tako odluči, bez rasprave, na predlog odbornika, radi tačnog utvrđivanja rezultata glasanja.
Skupština može odlučiti da glasanje bude tajno, na predlog odbornika.
Tajno glasanje vrši se na glasačkim listićima koji su iste veličine, oblika i boje i overeni pečatom Skupštine. Svaki odbornik po prozivci dobija glasački listić.
Nevažećim glasačkim listićima smatraju se oni iz kojih se ne može tačno utvrditi da li je odbornik glasao "za" ili "protiv" predloga.
Tajnim glasanjem rukovodi predsednik Skupštine, a pomažu mu sekretar Skupštine i po jedan odbornik iz tri najveće odborničke grupe u Skupštini.
Ukoliko odbornička grupa odbije da predloži odbornika, to pravo stiče sledeća najveća odbornička grupa.
Po završenom glasanju predsednik Skupštine utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen.
O redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine.
Za povredu reda na sednici predsednik Skupštine može da izrekne: opomenu, meru upozorenja ili oduzimanja reči.
Skupština na predlog predsednika Skupštine može da izrekne i meru udaljenja sa sednice.
Predsednik Skupštine izriče opomenu u slučajevima kada odbornik prekorači vreme izlaganja predviđeno ovim Poslovnikom, odnosno kada se ne drži tačke dnevnog reda.
Mera upozorenja izriče se odborniku koji svojim ponašanjem, uzimanjem reči kad mu je predsednik Skupštine nije dao, ometanjem i upadanjem u reč govorniku ili sličnim postupkom narušava red na sednici ili na drugi način postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Mera oduzimanja reči izriče se odborniku koji svojim govorom narušava red na sednici ili povređuje odredbe ovog poslovnika, a već mu je na toj sednici izrečena mera upozorenja.
Mera udaljenja sa sednice izriče se odborniku koji i posle izrečene mere upozorenja, odnosno mere oduzimanja reči, ometa ili sprečava rad na sednici ili na sednici vređa Skupštinu, odbornike, odnosno druge učesnike na sednici ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine.
Mera udaljenja sa sednice može se izreći odborniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju postupanja kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice.
Odbornik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice dužan je da se odmah udalji iz sale u kojoj se održava sednica.
Odbornik kome je izrečena mera udaljenja sa sednice, gubi pravo na naknadu za sednicu na kojoj je mera izrečena.
Ako predsednik Skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće kratak prekid sednice i obezbediti uslove za nastavak sednice.
Odredbe o održavanju reda na sednici Skupštine primenjuju se i na sve druge učesnike u radu sednice Skupštine.
O radu na sednici Skupštine vodi se zapisnik i vrši se audio snimanje.
Zapisnik predstavlja izvod iz pisane beleške i sadrži: vreme i mesto održavanja sednice, ime predsedavajućeg, imena opravdano i neopravdano odsutnih odbornika, imena lica koja su prisustvovala sednici po pozivu i kao gosti, kratak tok sednice sa naznakom pitanja o kojima se raspravljalo i odlučivalo i sa imenima lica koja su učestvovala u pretresu, rezultat glasanja po pojedinim pitanjima, naziv svih akata i tekst zaključka donetog na sednici, izrečene mere i odbornička pitanja.
Predsednik može formulisati pojedine zaključke koji se unose u zapisnik. Isto to pravo ima i svako lice koje je učestvovalo u pretresu u pogledu formulacije svojih predloga.
Ukoliko, zbog složenosti pitanja koje se raspravlja, nije moguće odmah formulisati zaključak, Skupština će na predlog predsednika formirati radnu grupu koja će posle završetka sednice formulisati tekst zaključka.
Original zapisnika čuva se u dokumentaciji gradske uprave, a prepis zapisnika dostavlja se odbornicima po pravilu, uz poziv za sednicu.
Svaki odbornik ima pravo da izvrši uvid u pisanu belešku ili da presluša audio snimak, ukoliko to zahteva.
Sekretar Skupštine dužan je da odborniku obezbedi vršenje ovog prava.
Originalni tekst zapisnika sastavlja se u jednom primerku, potpisuje od strane predsednika i sekretara Skupštine i kao i pisana beleška čuva se u dokumentaciji - arhivi gradske uprave.
VI POSTUPAK DONOŠENJA OPŠTIH I DRUGIH AKATA U SKUPŠTINI
Skupština donosi akta kojima uređuje pitanja iz svoje nadležnosti: Statut, Poslovnik, odluke, programe, strategije, planove, rešenja, zaključke, deklaracije, rezolucije, preporuke, naredbe i druge akte i daje autentično tumačenje svojih akata.
Predlog opšteg akta po pravilu podnosi Gradsko veće.
Predlog opšteg akta mogu podneti i svaki odbornik Skupštine, Skupština gradske opštine i građani putem građanske inicijative, odnosno drugi ovlašćeni predlagač u skladu sa opštim aktima Skupštine.
Predlog opšteg akta podnosi se u obliku u kome se donosi i mora biti obrazložen.
Predlog, odnosno nacrt opšteg akta sadrži, preambulu, pravne odredbe i obrazloženje.
Obrazloženje sadrži: pravni osnov, razloge za donošenje akta, objašnjenje osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih rešenja, obrazloženje javnog interesa koji će biti ostvaren ili zaštićen konkretnim aktom i procenu potrebnih finansijskih sredstava za sprovođenje akta.
Ukoliko se predlaže izmena i dopuna akta, predlog, odnosno nacrt akta mora da sadrži i pregled odredbi važećeg akta koji se menja, odnosno dopunjuje.
Predlog, odnosno nacrt pojedinačnog akta po pravilu mora da sadrži pravni osnov, izreku i obrazloženje.
Analize, izveštaji i informacije po pravilu treba da sadrže ocenu stanja i predlog mera sa rokovima i nosiocima zadataka.
Predlog opšteg akta koji podnose subjekti iz člana 90. stav 2, upućuje se nadležnom radnom telu i Gradskom veću.
Radna tela Skupštine i Gradsko veće, mogu predložiti Skupštini da prihvati predlog opšteg akta u celini ili predložiti da Skupština donese opšti akt u tekstu izmenjenom u odnosu na tekst koji je podneo predlagač ili da predlog opšteg akta ne prihvati.
Radna tela Skupštine odnosno Gradsko veće mogu Skupštini predložiti da prihvati opšti akt u tekstu izmenjenom u odnosu na tekst koji je podneo predlagač, uz prethodnu saglasnost predlagača.
Predlagač opšteg akta, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača, može, na početku rasprave, da izloži dopunsko obrazloženje predloga. On ima pravo da učestvuje u raspravi sve do njenog zaključenja, da daje objašnjenja i iznosi svoje mišljenje.
Po okončanju rasprave, predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača ima pravo na završnu reč.
Predlagač opšteg akta ima pravo da povuče predlog pre glasanja o predlogu opšteg akta.
Pri predlaganju drugih akata iz člana 89. ovog poslovnika shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju opšteg akta.
Predlog za izmenu i dopunu predloga opšteg akta podnosi se predsedniku Skupštine u obliku amandmana.
Amandman može podneti odbornik, Gradsko veće, gradonačelnik, radno telo Skupštine i odborničke grupe.
Amandman koji podnosi predlagač smatra se sastavnim delom predloga opšteg akta.
Amandman se podnosi u pisanom obliku, preko pisarnice gradske uprave, najkasnije 48 sati pre održavanje sednice.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se o aktu odlučuje po hitnom postupku predviđenom ovim poslovnikom, amandman se može podneti na sednici do početka rasprave o predlogu akta.
Amandman sadrži:
- odgovarajući član ovog poslovnika kao pravni osnov za podnošenje amandmana;
- naziv i član predloga opšteg akta na koji se amandman podnosi;
- rešenje koje se predlaže (brisanje, izmena, dopuna opšteg akta);
- obrazloženje koje sadrži objašnjenje predloženog rešenja i cilj koji se želi postići usvajanjem amandmana i po potrebi, procenu uticaja predloženog rešenja na budžetska sredstva.
Amandman mora biti potpisan od strane ovlašćenog podnosioca.
Amandman podnet nakon isteka roka iz člana 96. ovog poslovnika, smatra se da nije ni podnet i neće se razmatrati.
Amandmani koji nisu sačinjeni u skladu sa članom 97. ovog poslovnika, predsednik Skupštine će, po izveštaju sekretara Skupštine, odbaciti i oni se neće razmatrati, o čemu se bez odlaganja obaveštava podnosilac.
Podnosilac amandmana ne može podnositi više amandmana na isti član predloga opšteg akta.
Podnete amandmane predsednik Skupštine upućuje predlagaču na izjašnjavanje.
Predlagač akta je dužan da pre sednice Skupštine razmotri i izjasni se o podnetom amandmanu o čemu obaveštava Skupštinu.
Amandman koji predlagač usvoji postaje sastani deo predloga opšteg akta i o njemu Skupština posebno ne odlučuje.
Skupština posebno odlučuje o svakom amandmanu koji predlagač akta nije prihvatio.
Pre odlučivanja, podnosilac amandmana ima pravo da obrazloži amandman u trajanju najduže tri minuta, a ostali učesnici u raspravi po amandmanu mogu govoriti najduže dva minuta.
O amandmanima se glasa prema redosledu članova opšteg akta na koje se odnose. Ako je na isti član opšteg akta podneto više amandmana prvo se glasa o amandmanu kojim se predlaže brisanje toga člana. O amandmanima se glasa onim redom kojim su podneti. Ako je u tom slučaju usvojeno više amandmana, prihvatiće se onaj amandman koji je dobio najveći broj glasova.
Prihvaćen amandman postaje sastavni deo predloga akta.
Kada se završi pretresanje predloga akta i kada je izvršeno glasanje o predloženim amandmanima, ako ih je bilo, prelazi se na glasanje o predlogu akta u celini.
Predlog akta usvojen je kad ga Skupština prema odredbama ovog poslovnika izglasa u celini.
Skupština na predlog Gradskog veća i nadležnog radnog tela donosi autentično tumačenje opštih akata čiji je donosilac po postupku predviđenom ovim Poslovnikom.
Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po interese građana ili pravnih lica, odnosno za obavljanje poslova iz nadležnosti Grada, predlagač akta može, do časa određenog za početak sednice, Skupštini predložiti da se taj akt razmatra i usvaja na toj sednici.
Kada predlaže hitan postupak, predlagač akta mora obrazložiti razloge zbog kojih traži hitan postupak.
O predlogu za unošenje akta u dnevni red sednice po hitnom postupku odlučuje se bez rasprave. Pre glasanja o tom pitanju Skupština će saslušati obrazloženje predlagača.
Ako Skupština usvoji predlog da se akt razmatra po hitnom postupku, predlog akta se unosi u dnevni red sednice.
Skupština može u toku sednice zatražiti hitno mišljenje nadležnog radnog tela Skupštine i Gradskog veća kada ono nije predlagač.
U skraćenom postupku odlučuje se bez prethodne rasprave.
U skraćenom postupku Skupština može odlučivati o pojedinačnim aktima.
Odlučivanje u skraćenom postupku može da se sprovede samo ako su predlozi akata iz stava 1. ovog člana u predlogu dnevnog reda grupisani u posebnom odeljku i označeni kao "predlozi o kojima se odlučuje u skraćenom postupku".
U materijalu koji se odbornicima dostavlja uz poziv za sednicu mora se u propisanoj formi izložiti puna sadržina akta o kojem se odlučuje u skraćenom postupku i obrazloženje predloga.
Prilikom utvrđivanja dnevnog reda predsednik Skupštine je dužan da upozna odbornike sa zahtevima za otvaranje rasprave o predlozima iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", ukoliko su takvi predlozi podneti do početka sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice ili prelaska na dnevni red po "predlozima o kojima se odlučuje u skraćenom postupku", predsednik Skupštine pita da li ima zahteva za otvaranje rasprave o pojedinom pitanju iz ove grupe predloga.
Odbornik može zatražiti da se određeni predlog izdvoji iz skraćenog i stavi u redovan postupak, o čemu se Skupština izjašnjava glasanjem.
Ukoliko se Skupština izjasni da se određeno pitanje razmatra u redovnom postupku predsednik Skupštine to saopštava, pa se predlozi za koje je zahtevano otvaranje rasprave izdvajaju iz grupe "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se raspravlja i odlučuje odvojeno. Predsednik Skupštine potom stavlja na glasanje sve predloge koji su ostali u grupi "predloga o kojima se odlučuje u skraćenom postupku" i o njima se glasa u celini-istovremeno.
Potpisivanje i objavljivanje akata
Akte donete na sednici Skupštine potpisuje predsednik Skupštine.
Izvornik akta u tekstu koji je usvojen na sednici Skupštine, potpisan od strane predsednika Skupštine i overen pečatom Skupštine, čuva se u dokumentaciji Skupštine.
Na osnovu izvornika akta sačinjavaju se otpravci akta koji su istovetne sadržine kao izvornik akta.
O izradi izvornika akata i njihovih otpravaka, o čuvanju izvornika akata i njihovoj evidenciji, objavljivanju akata i njihovom dostavljanju zainteresovanim organima i organizacijama stara se nadležna stručna služba gradske uprave.
Opšta akta iz člana 89. ovog poslovnika objavljuju se u "Službenom listu grada Užica".
Druga akta iz člana 89. ovog poslovnika, objavljuju se u "Službenom listu grada Užica" kada je to tim aktima predviđeno.
VII RAD SKUPŠTINE U SLUČAJU NEPOSREDNE RATNE OPASNOSTI, RATNOG ILI VANREDNOG STANJA
Rad Skupštine u slučaju neposredne ratne opasnosti, u ratu i u slučaju vanrednog stanja, uređuju se posebnom odlukom Skupštine.
Sednice Skupštine su javne.
Za javnost rada Skupštine odgovoran je predsednik Skupštine.
Skupština, na obrazloženi predlog predsednika Skupštine, stalnog radnog tela, Gradskog veća i najmanje deset odbornika, može odlučiti da sednica ne bude javna zbog razloga bezbednosti, odbrane zemlje i drugih posebno opravdanih razloga koji se konstatuju pre utvrđivanja dnevnog reda.
O predlogu iz stava 1. ovog člana Skupština odlučuje bez rasprave.
Sednici Skupštine imaju pravo da prisustvuju i građani koji svoje prisustvo najave organizacionoj jedinici gradske uprave nadležnoj za poslove Skupštine, najkasnije dva dana pre održavanja sednice, osim kada se sednica drži bez prisustva javnosti.
U slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine će odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu.
Predstavnici sredstava javnog informisanja imaju pravo da prisustvuju sednicama Skupštine i njenih radnih tela radi obaveštavanja javnosti o njihovom radu.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja stavljaju se na raspolaganje predlozi odluka, drugih propisa i opštih akata, kao i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima iz rada Skupštine i njenih radnih tela.
Predstavnicima sredstava javnog informisanja obezbeđuju se potrebni uslovi za praćenje rada na sednicama Skupštine i njenih radnih tela.
Sednice Skupštine se mogu prenositi putem radio i televizijskih stanica kao i drugih informaciono komunikacionih tehnologija, ukoliko Skupština drugačije ne odluči.
Skupština može da izda službeno saopštenje za sredstva javnog informisanja.
Tekst službenog saopštenja sastavlja nadležna služba Gradske uprave, a odobrava predsednik Skupštine ili lice koje on ovlasti.
Konferenciju za štampu, u vezi sa pitanjima koja razmatra Skupština, može da održi predsednik i zamenik predsednika Skupštine, a predsednik radnog tela Skupštine o pitanjima iz nadležnosti tog radnog tela.
Odbornik je dužan da učestvuje u radu Skupštine i radnih tela čiji je član.
Odbornici su dužni da najkasnije 24 časa, pre časa određenog za početak sednice, obaveste sekretara Skupštine o sprečenosti da prisustvuju sednici.
Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost, pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišljenja ili davanja glasa na sednici Skupštine i radnih tela.
Odbornik ima pravo da bude obaveštavan o svim pitanjima čije mu je poznavanje potrebno radi vršenja funkcije odbornika.
Radi potpunijeg obaveštavanja, odbornicima se redovno dostavljaju službene publikacije i informativni i dokumentacioni materijali o pitanjima koja su na dnevnom redu sednice Skupštine i o drugim pitanjima iz delokruga Skupštine.
Odbornik ima pravo da od predsednika Skupštine, predsednika stalnih radnih tela Skupštine i načelnika Gradske uprave traži obaveštenja i objašnjenja o pitanjima koja se odnose na poslove iz okvira njihovih prava i dužnosti, a koja su mu potrebna za vršenje funkcije odbornika.
Odbornik ima pravo da postavi odborničko pitanje.
Odbornik postavlja odborničko pitanje između dve sednice, u pisanom obliku, neposredno predsedniku Skupštine, a može ga, u usmenom ili pisanom obliku, postaviti na kraju sednice Skupštine.
Prilikom postavljanja odborničkog pitanja, odbornik treba da se izjasni da li želi da se na pitanje odgovori usmeno ili u pisanom obliku, neposredno njemu van sednice ili na sednici Skupštine.
Na pitanje koje je postavljeno između dve sednice, odgovor se, po pravilu, dostavlja na prvoj narednoj sednici.
Na odborničko pitanje postavljeno na sednici odgovara se, ako je moguće, na istoj sednici, a ako to nije moguće, na prvoj narednoj sednici.
Kada se odgovor na odborničko pitanje ne daje na istoj sednici na kojoj je pitanje postavljeno, odgovor se, po pravilu, daje u pisanom obliku odborniku koji je odborničko pitanje postavio.
Odgovor se dostavlja svim odbornicima.
Odgovor mora biti kratak, jasan i direktan i, po pravilu, treba da sadrži predloge za rešavanje problema na koje se pitanje odnosi.
Gradska uprava obezbeđuje, u okviru svojih zadataka, uslove za vršenje funkcije odbornika i na njihovo traženje, po nalogu načelnika:
- pruža im stručnu pomoć u izradi predloga koje oni podnose Skupštini i radnim telima Skupštine;
- obezbeđuje im korišćenje "Službenog lista grada Užica", kao i dopunsku dokumentaciju za pojedina pitanja koja su na dnevnom redu Skupštine ili njenih radnih tela;
- stara se o obezbeđenju uslova za rad odborničkih grupa.
Odbornik ima pravo na naknadu troškova za obavljanje odborničke funkcije i druga primanja koja utvrđuje Skupština posebnom odlukom, u skladu sa ovim poslovnikom.
Odborniku se, posle izvršene potvrde mandata, izdaje posebna legitimacija.
Administrativno-mandatna komisija propisuje sadržinu, oblik i način izdavanja legitimacije i vođenje evidencije izdatih legitimacija.
Danom stupanja na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik Skupštine grada Užica ("Službeni list grada Užica" broj 45/14).
Ovaj Poslovnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu grada Užica".